Димитрије О.

Големовић

КРСТИВОЈЕ
58
 Димитрије О. Големовић

КРСТИВОЈЕ

Ваљево 2009.
 Издавач:
Друштво за очување српског фолклора Градац, Ваљево

За издавача: Тијосав Ниновић

Рецензенти: др Драгослав Девић и др Мирјана Закић

Лектор: Слободанка Марковић

Нотографија: Наташа Даниловић

Дигитална обрада звука: Зоран Јерковић

Штампа: Графичар, Ваљево

Тираж: 1000 примерака

Фотографија на корици:
Дугме на концу (фото: Димитрије О. Големовић)
Ове године пуним педесет и пет година. "Округао број"! Неко би рекао: "Јубилеј". Није
вредно помена, док... Док не почну да се појављују и друге "петице" које то сигурно јесу.
Да је жив, недавно, тачније 20. фебруара, народни музичар Крстивоје Суботић напунио би
осамдесет и пет година, али је скоро пет година прошло откако је умро. Зашто говорим о
Крстивоју и ко је он заправо? Можда ће изгледати неумесно, али не могу да у циљу своје-
врсног поређења, не поменем епитаф с Наполеоновог гроба који гласи: "Овде је пепео, а
име је свуда". Крстивоје Суботић, иако је рођен и цео живот je провео у Осеченици, мале-
ном селу на обронцима Маљена, познат је и далеко шире. Његов ваљевски крај био је ма-
ли, а тиме и недовољан да „искористи“ таленат који је поседовао. Звуке Крстивојеве свир-
ке, непосредно или путем разних медија, чули су и људи широм некадашње Југославије,
као и околних земаља: Грчке, Бугарске и Румуније.

"Добар глас далеко се чује", каже народна пословица, а то се односи и на Крстивојеву

свирку, која иако је једноставна, плени нечим неухватљивим и неопипљивим, сведочећи о
томе како не свира инструмент, већ човек, и да је инструмент ништа друго, него његова
"продужена рука".

Ово није први пут да пишем о Крстивоју. Пре двадесет и пет година изашла је студија о
њему као музичару (на 144 стране), која је добрим делом искоришћена и за писање ове
књиге, а осим те студије, књига се у великој мери користи и неким другим, већ објавље-
ним текстовима, који се баве Крстивојевим умећем. Намерно не кажем – свирањем, јер
ово није само књига о Крстивоју-музичару, већ и о Крстивоју као човеку који је права ри-
зница разних народних знања. "Јесам ли позван да о томе говорим ја, а не научници дру-
гих профила (лингвисти, антрополози или социолози)?", питање је које се није родило са-
мо у вашим, већ и у мојој глави, али напросто нисам могао да одолим, а да не искористим
прилику да на "светло дана" не изнесем оно што је "изнедрио" овај изванредан човек. Кр-
стивојеве речи у овој књизи неретко су дате без икаквог коментара, како због тога што су
већ сâме по себи довољне, тако и из разлога што се тиме даје прилика да то учините ви,
ако се за то сматрате позванијим од мене.

аутор
КРСТИВОЈЕ O...
Крстивоје свира на дво’еницама
 ПРИРОДИ
"Дивна је природа што је Бог даров’о
овом народу и даров’o мене да живим и
уживам у овим просторима овде. Да попу-
њавам ову шупљину под небеским сводом
да није пуст, да није празан."
БОЖИЋУ
"Порани човек прије сунца, кад се ра-
свиће дан. И затегне што год може, три пу-
та: 'Паааај с! Паааај с! Пааај с!', вабне сви-
ње три пута. И каже то ти је на Божић, до-
кле се чује његов глас, дотле змије не могу
да дођу."
СЛАВИ
"Човек куд год иде преко б’јела свије-
та увек славу и кумство носи на леђима.
Никад их не може скинути ни оставити.
Слава је крсно име да би помогла човеку у
нужди. То је веровање. Узмеш свеца – ста-
ри су изабрали свеца – и слави се: вино,
колач и понаија."
"Ја славим Светог Ђорђа, а присла-
вљам седми дан – Мали Ђурђевдан. Сла-
вио је мој ђед, отац и ја. Фала Богу, кад
сам добио праунука. То ми је највеће бла-
го. Да моја икона Светог Ђорђа остане и
даље и да мој кум Урош Грбовић остане
даље..."
ПРЕДВИЂАЊУ КИШЕ
"Ми сељаци предосећамо, превиђамо
на разне начине кад је суво време, па нема
кише, нема кише, нема кише, ондак прије
на прочеље је ложена ватра. Баба моја ка-
же: 'Е, д’јете, настрјешио ми се супрет'. То
се некако понизало оне жишке једна за
другу, па се окренуло, па дубе једна на
другој. 'Оће', каже, 'киша'."
"Кад имам много мува да лете – лијеп
дан, ал’ су сниско до земље, онда се спу-
ште ласте сниско, те купе, онда ће киша. А
кад се муве дигну високо, ондак се ласте
дигну високо и лете, ондак ће љепо и неће
бити кише."
"Кад у дван’ес’ сати ноћи она чактару-
ша стресе се, учини: 'Чак, чак, чак, ’оће ки-
ша."
"Кад се овце тучу измеђ’ себе и овно-
ви: и шукасти и рогати, чујеш само почне
да грува у обору: 'Друм, друм, друм, друм',
тучу се, ондак ће вјетар. То њих пред вје-
тар засврбе рогови."
"Има крекетуша нека – зелена жаба ко-
ја је скоро провидна. Она се пење, има
нокте. Може да изађе на вр’ дрвета. Попне
се на ора’, неку јабуку, неку крушку, па
ако има нека дупљица, она у ту дупљицу
кад накисне, има воде, она уђе у ту воду и
ту буде. Али та вода се испари од суше и
исуши, а она остане у тој рупи и даље. И
кад њу чујеш кад она виче у оној рупи:
‘Чвр, чврч, чвер, чвр’, чује се крекетуша на
дрвету – ’оће киша."
"Био је обичај кад нема кише, убију гу-
ју па објесе или узму крс’ из гробља па
свучу у ријеку, те туре у воду и притисну
каменом."
 КРСТИВОЈЕ
ОБИЧАЈИМА ЗА КИШУ И О ПРИ-
СЛАВИ
"Некада су биле крстоноше. То се иде
у прољетње дане, у априлу месецу, ил’ у
мају – рано. То се пјева да би се сретн’о
град, да не би дош’о у село. Носе се крсто-
ноше да би киша падала кад треба. Да би
било здравља. Барјак је ишао напријед.
Ондак поп ишао и они остали који га пра-
те. Пјевало се: 'Свјати Боже, свјати крепки,
свјати бесмертни. Господи, помилуј'. То се
полазило од цркве на исток. Прво се закр-
сти једно дрво калемљено. Па ако је им’о
калем, а ако није, ондак неко велико дрво,
неки храст, јасен, крушка, брест, шта има-
ло... орах... које је велико и добро и на-
предно. Приђе се том дрвету, направи се
крстић. И то је први запис. Па се после иде
– други, трећи, четврти унакрс’, па се до-
лази цркви. То се направи око села, на
чет’ри стране, на сва чет'ри дрвета направи
се запис. И то се иде од дрвета до дрвета и
пјева. И то су после ови забранили да се то
не сме одржавати, него само код цркве – у
црквеној порти."
"Кад је прислава у селу, ондак је тамо
водица и молитва. Изнесе се тамо колач,
водица, кадионица. И ондак поп се позове
ту те дође и очита водицу у селу. И то је за
благостање летине и пољопривреде. На
једноме брду ’де се састаје, код нас има
једно брдо у Осеченици на два места ’де је
то састављено: у доњем крају Осеченице
се прислављало Водени четвртак. Ондак
имало једно брдашце, то је рудина која се
није никад орала. Ту се састану и ту поп
очита прије подне, а после подне изађе ту
вашар – игра се. Код нас има један брежу-
љак – Рудина. Било је заграђено плотом –
капијица. То се зове Расадник и ту се наме-
сти астал. Долази поп и уочи приславе и на
дан приславе, али прије подне те ту очита
8
ту водицу и молитву. И ту присуствују сви
грађани који желе."
ОБИЧАЈИМА ПРОТИВ ГРАДА И НЕ-
ПОГОДЕ
"Код нас је био неки стари Милутин. И
кад се наоблачи, грми, олуја, почне град
тамо, он одма’ заспи. Заспи и спава, крчи и
спава, и прича: 'Аух, аух! Сав сам изло-
мљен'. 'Што?' Па побили су', каже, 'то и то
село с градом. Ишао сам те сам срет’о где
трчи тај човек, трчи тај ован, трчи тај бик
који се роди, отели, ојагњи у кошуљици'. А
та је кошуљица ко год најлонски џак. И
кад се отели теле, испадне из мајке, оно је
ко год у најлонском џаку. Ако се ту човек
не деси да расјече ножом, или јако да у’ва-
ти, да затегне, оно може да угине брзо. Јер
откине му се пупак, па више не може да
дише на пупак, а на уста не може да дође.
И чим то скинеш, ондак углави два прста у
уста и уста му обришеш да може да почне
да дише на уста. И оно остане. Так’ог бра-
ва ми заветујемо, не продајемо. Држимо га
до старости. Добар је јер нас брани од
облака. Кад год наоблачи, он одма’ савије
ноге и спава и душа његова изађе и бори се
с демонском силом."
"Град води демонска сила, ђаволи во-
де. Обешењаци. Утопљеници. Они ствара-
ју град. Они су дали ђаволу душу. Онај
што је се обесио, њему не може да изађе
душа на уста, него изађе на дупе. Његова
душа не иде у рај. И вичу утопљенике.
Утопљеник који се утопио или који се обе-
сио: 'Еј, Милутине! Врати коло наоколо!
Врати коло наоколо!', да оде град на другу
страну."
"Кад се наоблачи, оно ’уји, кркља, кр-
кља, кркља. Онда скине се жена. Гола.
 Крстивоје о...
Начисто. К’о од мајке рођена. И узме онај
кобизон (комбинезон који жене носе испод
хаљине, прим. аутора) и трчи по авлији и
броји и виче неког комшију: 'Еј, Стеване!'
'Шта је?', овај виче. 'У који је дан Спасов-
дан?' 'У сриједу'. А Спасовдан никад не
може да дође у сриједу, него у четвртак. А
ако се он превари па каже: 'У четвртак', он-
да град иде како је и пош’о, а ако каже: 'У
сриједу', онда се врати назад. И она ондак
обуче се. Али, каже, ђаволи неће ни на шта
да се насмију, него на голу жену. Кад виде
да гола жена трчи, они се насмију и цирку-
зе око ње. И у томе се забаве и забуне се и
не праве град."
О АМИНОВАЊУ И ПРИКАЗИВАЊУ
ДАРОВА НА СВАДБИ
"Одвоји се пе’-шес’ ил’ десет младића
или људи и сад кад угледамо да пије неко
ракију, ми кажемо: ’Сава пије и Богу се
моли. Амин’, сви. И после угледамо неког
другог. Ако жена пије, ми кажемо: ’Пела-
гија пије и Богу се моли. Амин!', отегнемо
сви на глас. Оно се ори, чује се десет кило-
метара."
"Кад се приказују дарови, одреди се је-
дан који умије мало да изводи вицеве. Зов-
ну га тамо и он дође и приказива дарове.
Добије дар и он и каже: 'Дон’јела је ова
снајка овоме свекру, не знам шта је ово.
Дали су лажигаће, да ли туригаће. Гаће ли
су, не знам шта. Дарује снаја свекру, Бога
моли', ми сви: 'Амин, амин!' Па ако даје
кошуљу, он каже: 'Бошчета', тобож’ не зна
шта је. Кад приказива, он унакаради то да
би се насмијали. Ако донесе прилог – овна,
он каже: 'Јелен'. Ако донесе прасе, он ка-
же: 'Убио дивље у планини, или укр’о не-
чије у тору, и донио домаћину на глас, а
пријатељу на час'. Све дарове изброји и све
прилоге изброји и тако и свекру и свекрви
и младожењи."
СВЕТОМ САВИ
"Свети Сава кад је путов’о преко мора
па дође у пустињу, нађе дивљег човека у
пустињи. Обук’о кожу од камиле. Ископ’о
рупу. Дугачку два метра, широку два ме-
тра. И затрчи се да је прескочи, што год
може. Једва прескочи. Рупа дубока, ако
упадне, не мож’ да изађе из ње. "Ово је",
каже, "за Бога". А отуд’ се затрчи, преско-
чи ‘вамо, каже: "А ово је за моје здравље."
"Шта то радиш, човече?"
"Молим се Богу."
"Па како?"
"Тамо прескочим за Бога, ’вамо пре-
скочим за моје здравље."
"Тако се молиш Богу?"
"Тако."
"Немој", вели, "тешко је то скакати,
него читај Оче наш и Богородице Дјево,
то је лакше. И да се прекрстиш – Во име
Оца и Сина и Светог Духа. Амин."
"Па добро. Јес’ лакше. Ја ћу се тако
молити."
"Тако ради."
И Свети Сава сједе у лађу и окрете и
оде. Он ("дивљи човек", прим. аутора)
чит’о, чит’о, али заборави. Смете с ума и
не зна да чита даље. А види, лађа, ишла
ондак на угаљ, нису били мотори, лађа
пурја преко мора, замиче тамо – далеко.
Он се растрчи преко мора и стигне је и
у’вати се за лађу и на прозор и почне да
куца.
"Господару, господару. 'Устави лађу,
да ми кажеш ти поново како ’но се моли
Богу. Ја заборави'."
А Свети Сава погледа и каже:
"Пушти се, човјече, и иди и моли се
Богу онако како си се и до сад молио. Ти
9
 КРСТИВОЈЕ
си достојнији од мене. Мене носи лађа, а
тебе вода држи – идеш повр’ воде. Ти си се
тол’ко удостојио с твојом молитвом што
си прескак’о."
СВЕТОМ СИСОЈУ
"Жена порађала се, рађала децу, а ђаво
све купио и гут’о ту дјецу. И жена дође и
нађе Светог Сисоја и замоли се њему,1 ис-
прича све што је било. Он полако вреба и
у’вати ђавола и ондак кад је га поч’о тући,
он је нагн’о те је сву ђецу избљув’о и ожи-
вио поново. То се ето тако код нас припо-
вједа од старине."
ЂАВОЛУ
"Ђаво се може у свашта да претвори,
само се не може да претвори у овцу – у
рајски прамен. Човек кад умре, обавезно се
мора за душу заклати, ако је жена – овцу,
ако је човек – овна. И тај га брав прати
кроз рај, кроз цео тамо живот на оном сви-
јету."
"Човјек кад изгуби присуство духа и
кад изгуби свог анђела чувара који га пра-
ти и чува, онда ђаволи га узимају и лако га
воде."
ВАМПИРИМА
"Причало се се да је у Медведнику
планини баш у кући у којој је ’ајдук Бојо-
вић у’ваћен, да се неки повампирио. И да
1
„Свети Сисоје, светац један који је био достојан,
кога је Бог био овластио да може ђаволе да тера и
да туче и да прогони и да ради од њи' шта 'оће“
(Крстивоје Суботић).
10
је долазио жени и живио са женом сексу-
алне односе. Жена није то смела ни да ка-
же неком и роди жена дјете. А то д’јете се
родило само имало кожу и нешто мало ме-
са, а костију никако није имало. То је д’је-
те било накарадно. Онда свијет се смио и
зајебав’о и, шта ти ја знам, ружили је. Он-
да је она била принуђена да каже да њен
човек се повампирио и да долази сваку ноћ
и да живи са њом. И ондак једне прилике
неки су пошли да пецају ракове око неке
ријеке, па су запалили луч и стреве тог чо-
века како иде, пошао жени. Познали га. И
он је побјег’о. И они се после скупили и
отишли на гроб. И откопали гроб, спреми-
ли глогов колац. А он надуо се – оволики
(показује рукама, прим. аутора). И они узе-
ли колац и проболи га и вратили оно све и
затрпали га. И више није долазио."
"Меит (мртвац, покојник, прим. ауто-
ра) кад умре се строго чува да не би преко
њега прелетио певац или кокош, или да не
би скочио пас или неки брав. Ништа преко
њега не сме прећи мртвога. Јер каже да се
тај умрли ’оће да повампири кад преко ње-
га нешто пређе."
ВИЛИНОМ КОЛУ
"Причала ми је баба Јелка, имала је не-
ку другу Марицу Станковић. Та је Марица
имала, више куће – један километар, коли-
бу. У Великој ливади. И пође једне љетње
ноћи од колибе кући. А била мјесечина –
пун мјесец, а на путу између колибе и куће
им’о један извор, велики, зове се Станко-
вића извор. Више тог извора имало је једно
седам-осам церова, големи’ церова – метар
дебели, а високи по три’ес’ метара у вис. Е
кад је се она приближила том извору, она
погледа на рудини испред извора игра ко-
ло вила. Свака вила има ’аљине до земље и
 Крстивоје о...
косе до земље, али свака вила има друкчи-
ју боју. Нису све ’аљине у једној боји, сва-
ка различита. Играју и врискућу. И кад су
њу угледале, оне су одједном пр’нуле и од-
летиле на оне грмове и посједале на оне
ступове. Оне косе и оне ’аљине... Доље ви-
јара ветар, дува и вијара испод оних грана,
а оне сједе ко год ’тице на оним гранама. И
она (мисли се на Марицу, прим. аутора) је
прошла. Ништа јој нису ’удиле. Прошла је
поред те чесме и замакла је даље, па је ма-
ло застала, па се поврати. А оне сљећу с
оних грмова, опет играју. Опет онде на
ономе мјесту истом играју. И ту стално, и
дан-данас, има вилино коло. Познаје се –
све нека трава расте, са неким црвеним ру-
жицама: ситна, ситна, ситна, али све у
круг, кол’ко су оне играле. То се зове вили-
но коло. Ту не ваља заспати. Могу те виле
да науде, да оштете тога. То није препо-
ручљиво ни кућу правити на том вилином
колу – ко зна."
"Какав је вјештац, к’о да је направљен
на вилином колу."
"Кад некад нешто на вилином колу
уради, то је несрећа нека, није добро."
ЗМИЈИ
"Змија је један гмизавац који иде кроз
траву, у ствари, змија је један нектар. И он
је такав нектар да све отрове из тих отров-
них травки усише у себе и купи у себе. И
кад не би било змије, стока би пасла траву
и цркавала би од те отровне траве. Онда
змија покупи тај отров и ондак је само она
отровна, а трава није отровна и стока неће
страдати од отрова травског, кад поједе. Е
сад змија неће ујести ништа, док је не нага-
зиш. Змија нема чуло слуха. Она само има
вид добар. И мирис има добар. Она иде по
мирису и по виду. Човека никад не би зми-
ја ујела, кад би је човек видео, он би по-
бег’о. Али она се маскира да је не види и
нагази је. Она има у горњој вилици два зу-
ба и у доњој два – чет’ри. Али они из гор-
ње вилице су покучени, како год мачећи
нокти, али су шупљи кроз средину. Али
горе, на горњим непцима има једну кесу,
између зуба, у којој отров стоји. И она кад
зине, заврати уста, отвори, и оне зубима
факне. Како угризе, тако ону кесу стегне и
кроз оне зубе шупље убризка отров у чове-
ка, и то је тај змијин ујед. И сад од тога
много пате и људи и стока и наши стари су
бајали, то је одбрајање кад уједе змија, кад
уједе поскок или кад уједе смукуља...
имаш ти код нас више врста. Е сад кад те
уједе поскок, Ако те уједе прије подне, ду-
пло више боли и много је опасније него ли
после подне кад уједе.
А наши су стари имали неко бајање,
одбрајање кад уједе поскок. Приђеш оном
унесрећеном. Или је брав, или је животи-
ња, или је човек или дете. И ондак укне у
уво, каже:
'Ху (испусти ваздух као да ће да зазвижди,
прим. аутора)!
Земља, земљу љуби.
Не љуби је ради зле душе, већ је љуби ра-
ди добре душе.'2
И ондак узме грања љесковог, или од
аптуше лишћа,3 накида и то умочи у воду.
И то трља, трља, трља добро. Пере. И ‘ла-
ди са ‘ладном водом. А потребно је убости
трном, само кожа да се пробије онде где је
отекло. Поготово испитати ‘де је тај убод
од зуба, да ту што ближе тога се убоде. И
2
Ово понови три пута.
3
"Аптуша је трава нека која расте као коприва, као
бујад, папрат. Пече се ракија од њеног рода, црног.
Коровњача" (Крстивојево објашњење).
11
 КРСТИВОЈЕ
кад убодеш туне, жута вода излази. Да
имаш више убода кроз кожу, него што има
речи у одбрајању. Помаже сто посто. С
времена на време то прати, умивати, ’ла-
дити водом, и то преболи тако. Ко има све
зубе, или нема ни један, он може да у’вати
оно и да исиса овај јед, али строго мора во-
дити рачун да не би прогут’о, да се отрује.
А друга врста кад уједе, смукуља, онда
се каже:
'Ху! Отуд иде лабуд, туп ту, туп ту.
Ту му нема ручка ни вечере.'4
А то се на уво укне и одбраја оном не-
срећном. И исто се тако набоцка и трља се
љесковином и аптушом. А змију ни са чим
не мо’ш убити лајше ни боље, него са ље-
сковим прутом. То је за њу неки утук. Ма
само је мало звизни, малко је докачи. Само
се скупи у гомилу. А док кера уједе или
неку животињу, животиња зна сâма. Оде и
нађе аптушу, и савије аптушу и легне на
аптушу. И осећа да она аптуша извлачи.
Док стари су практиковали, оду у бару и
у’вате жабу живу. И привију, окрену трбу
на ону рану ’де је змија ујела. И она кречи,
дере се. Онај отров гризе јој трбух. И чим
она ућути, они је скину. Чим ућути, она је
угинула. Ондак скини њу и тако другу – то
је добар лијек. А добар је лијек убити оно-
га лично који је ујео и његову главу одсећи
и стуцати је чекићом и привити на рану.
Змија која је ујела у току лета, њу зе-
мља не може да прими никако, да уиђе у
земљу да би презимила. Она мора да оста-
не на површини и да страда од мраза. Она
мили по снијегу. Обеутила се, и онда уги-
не."
4
И ово понови три пута.
12
ПРАЗНИЦИМА ВЕЗАНИМ ЗА
ЗМИЈЕ
"Празнујемо и Јеремијиндан. Ја сам
много патио. Ја сам у брдско-планинском
крају где има много поскока. И ја носим
вунене чарапе и лети и зими. Стоку су ми
уједали, по пе’-шест брава преко године и
био сам принуђен да почнем... био сам ба-
гателис’о те празнике. Празнујемо Бабу
Доку, Једокију.5 Тај дан не доносимо дрва
у кућу и не узимамо иглу и не радимо ни-
шта. И празнујемо на Благовјес’,6 исто због
змија. И празнујемо на Јеремију.7 И завјета
се то да никад не кажеш: 'Гуја', или: 'Ша-
ран', или: 'Смукуља'. Него кажеш: 'Она
травњача, знаш. Она рђуштина, знаш'. Ако
јој име речеш право њено, ње ето ти. Ако
јој име не узнеш уста, она бега од тебе."
ВЈЕШТИЦАМА, ЗЛИМ ОЧИМА И
БАЈАЊУ КАД СЕ ДЕТЕ ПРЕСТРАВИ
"Све што има врач, има и одврач, само
треба то пронаћи. Треба сазнати онога ко
је уврач’о, а треба пронаћи оног ко ће да
одврача то.
У Светом писму пише да је свашта
гриота убити, а вјештицу није гриота уби-
ти. А вјештица се познаје по томе што има
крст под носом. Овде (показује на себи,
прим. аутора) има расећено низбрдо и по-
преко бразду и има бркове. И кад нема до-
ле длаку, између ногу. И те су жене опа-
сне. Оне се претварају ноћу у вјештицу и
обично нападају на жене труднице, напа-
дају на малу децу скоро рођену и оне ‘уде
много.
5
Света Јевдокија је 14. марта.
6
Благовести падају неколико дана пред Ускрс.
7
Јеремијиндан пада седми дан по Ђурђевдану.
 Крстивоје о...
Зле очи имају особе који су исто тако
кад су били мали мајка га доји, па неко
време оде некуд’ у својту па преноћи. Два-
јес’чет’ри сата не дође да подоји д’јете.
После двајес’чет’ри сата не би требало ни
да пуста више д’јете да доји. Мајка то пре-
крши, дође и подоји д’јете. И то је д’јете
урочљивих очију, нарочито после, у годи-
нама кад одрасте. Док је то д’јете мало, у
стању је то д’јете кад погледа – човек јаше
на коњу, да га скине с коња, главачке да
падне. У стању је са тим очима кад се игра
јагње или теле или прасе, да погледа у ње-
га, да свисне у игри. У стању је (такав чо-
век, прим. аутора) кад се загледа у д’јете,
да оно после кад заспи први сан, само меко
спавне и само врисне у сну. Заплаче. Заку-
ка. И кука, и кука, и кука. Не може да се
никако ‘устави. Онај му дође на сан. У сну
што је се он од тог’ уплашио у току дана,
он се уплаши у сну. И пресјече. Е сад, је
ли, мајке муче муке да би се тога ратоси-
љале. И онда питају: 'Ко је био данас? Ко
је био јуче? Од чега је се дјете уплашило?
Да ли од неке животиње? Да ли од човека?
Да ли од стоке? Да ли од кера?' И онда ако
знаду да се уплашио од неког човјека или
жене, онда ако је тај човјек добар, прија-
тељ тој кући, кажу му: 'Так’а и так’а ствар.
Дјете ми се преплашило. ’Оћеш да даднеш
биљег од себе?' Он, ако је пријатељ: 'Драге
воље'. То њему ништа не шкоди што ће он
дати биљег – мало крпице од одјела, или
мало косе да му се чупне из главе. И са
тим биљегом се после дијете накади, те се
дјете ратосиља тога стрâ. Е сад, кад ’оће
мајка да накади дјете, она узме од тог чо-
вјека биљег и узме длаке од краве. И узме
мало из котара прељетње сламе и узме ва-
траљ. И узме на ватраљ жара. Тури пе’-
шес’ жишки. Лепо пири те жишке. Онда
тури ону сламу да се пуши на ватри и тури
биљегу од оног од чега је се уплашило. И
тури длаку од краве. И ондак одбраја:
Бјежи страва, јури те крава
и прељетња слама.'
Три пута се то одброји и све д’јете на
диму овако у круг окреће. И накади дјете.
И дјете одма’ заспи и после више се не
плаши. Али, ако се д’јете уплаши, а мајка
не зна од чега се уплашило, ондак иду
угљенари, некој баби која гаси угљевље.
Ондак угљенара узме ту зелену ћасу, то се
врача у зеленој ћаси, успе воде и ондак
прибави жар и ондак баца по једну жишку.
Све баца у ону ћасу зелену. Каже: 'Ова жи-
шка је крава. Ова је жишка кер. Ова је жи-
шка бик. Ова је жишка та жена. Ова је жи-
шка тај човек'. Све то на шта сумња, поба-
ца. Она намијени сваку жишку и добро
памти која је која жишка. И напослетку,
баце у средину биљег од дјетета. И а’то-
матски, кад биљега падне у воду, она иде и
припоји се за ону биљегу од кога се оно
уплашило. И онда после то д’јете узме оне
воде и мало окупају га у тој води, нешто
одброје и тако скину са тим страву."
ДЕМОНСКИМ СВАТОВИМА
"Постоје и демонски сватови. Они су
ти против Бога, против Закона, јер ђаво је
ђаво, не може друго да буде ништа. Неки
Војко Суботић из Осеченице, врсник мог
оца, прич’о мом оцу. Био сирома’, па тес’о
дуге (дашчице од којих се праве бурад,
прим. аутора) у планини, па те дуге про-
дав’о за пинтерску (бачварску, прим. ауто-
ра) бурад и за то купов’о ‘леба, те прехра-
њив’о децу. Им’о деце доста. А једном, уз
Месојеђе, тамо између Божића и Поклада,
дунуо је југо и окопнио снијег. Он оде у
планину, а био је пун мјесец. Тес’о те дуге,
па закаснио, задрж’о се до десет сати у ноћ
у планини. Он свеже једно бреме ти’ дуга
и упрти и понесе, кад на путу испред њега
13
 КРСТИВОЈЕ
– мора право њиме да сиђе, нема пута на
другу страну – сватови. Вриска: 'Уј, ху! Уј,
ху!' Свадба. Кланети, бубњеви, трубе, сви-
рале. То се свира, то се пјева, то је вриска
до небеса. Он зна да ту нема сватова, да ту
нису никад сватови дошли ни били. Он ви-
ди да је то неко чудо. И мора да иде међ’
њи’, а не сме да иде. Он спушти те дуге и
врати се назад и бочно заобиђе, два кило-
метра. И изађе на једну косу – Крива коса
се звала. Помоли се, а они опет на истом
месту играју. Пређе на други бријег, зове
се Горња коса. Они опет, чују се. Исто
играју. Пређе на Клик, на треће мјесто.
Опет се чују. Отале замак’о и дош’о кући.
Ја питам оца: 'Па шта би било да је он
отиш’о?' 'Шта би било? Домчали би га
(ухватили, прим. аутора) и однијели. Ко
зна гдје би га однијели. Забили би га не’ђе,
у неко трње, на неко дрво га оставили.'
Прича ми отац да су њему причали, са-
мо ми није то каз’о детаљно ко је, да је је-
дан наиш’о и уиш’о. И они су га одма’ за-
грлили у коло: '’Ајде, играј!', и дали му чу-
туру са ракијом да пије. Он је наг’о да пи-
је, одједном је дун’о вјетар и однио га Бог
га питај куд. Однио га негде на Тару. На
највећу букву га укљештио, међу рачве го-
ре. И држи кошчању говеђу – ’волику (ру-
кама је показао колико је била велика,
прим. аутора). Маше са чутуром ракије и
пије. Није мог’о да сиђе три дана. Кук’о те
је дозв’о неке сељаке, те дођу. Донесу му
конопце па му са неким моткама пруже го-
ре те их у’вати и завез’о се око струка па
се спуштио.
Човек мора да има увек присуство ду-
ха кад наиђе на такве ствари. Ноћом, ако
идеш у глуво доба, никад се не треба окре-
тати на лијеву страну, ако нешто причу-
јеш, него се на десну страну, јер са лијеве
стране ти увек стоји ђаво, а с десне стране
анђео. И само помисли на Бога и светог
14
Сисоја помени, и кад грми, кад сјевне, са-
мо помени светог Сисоја и немаш бригу."
РАСКРШЋИМА
"Деца која се роде, мала, па изумру –
нису крштени – демонска сила узме ту де-
цу и претвори у какву она ’оће животињу.
И створе од њи’ дрекавца, створе змију,
створе жабу. Створе разне те демонске жи-
вотиње. И онда се ту увек у глуво доба, од
десет сати ноћи, па до два по поноћи, та
чет’ри сата, треба склањати и чувати на
тим раскршћима – ту ’де се привиђа. Неко
је видио оно, неко је оно, неко је оно. Ал’
увијек кад неко нешта привиди, то му је
приказа, знак да му нешто неће бити до-
бро. Да ће или он умријети, или ће му неко
из куће умр’јети, од родбине или из фами-
лије. Обично се чује тај дрекавац. Дречи.
Он виче: Ва, ва, ва’, али тако јако он може
да се продере да прозори звече – стаклета.
Да цреп спада с куће. Да се човек изгуби,
изгуби присуство духа и ако не зна да се
прекрсти и каже: 'Господе Боже и Свети
Сисоје, биди самном', може и да цркне.
Освоје га демони. А ко се прекрсти, он је
побједио, то нестане."
МАГАРЦУ
"Магаре је благословено јер је магаре
јашио Исус Христос. У Библији каже да је
Исус јашајући ишао у Јерусалим. Са мага-
рета да о’сјећеш коло меса из бута, оно се
не може да уцрва. Оно не да ни једна мува
на њега да падне. Оно то одбија и то му за-
расте и прође. Е кад деца кашљу – велики
кашаљ, кашљу па се зацене, па се не мож’
да поврате, ондак оду код домаћина који
има магаре. И узму ’леба. Одсјећу кришку
повећу и даду магарету да једе ’лебац. И
 Крстивоје о...
оно угризне ону кришку – пола оцвика зу-
бима, пола се отме од магарета. И то се
’леба дâ дјетету да поједе и да не кашље
тај велики кашаљ. А исто то је благослове-
но кад деца зајашу на магаре, она неће ви-
ше никад оболети од тог великог кашља."
БУКАЧИ
"А букача (сова, прим. аутора) је и зло-
слут. Она предсказива рђаве ствари. Ако
дође некоме на оџак на кућу и на оџаку бу-
че: 'Бу, бу', ондак неко ће умријети из куће.
Ил’ ако буче у гробљу, има тамо дрво у
гробљу. Ако на том дрвету буче у гробљу,
значи мет (покојник, прим. аутора) ће до-
ћи. На дан-два, три најдаље, доћ’ ће меит у
гробље."
ПРЕЦИМА И ФАМИЛИЈИ
"Мој отац се звао Милан (звани Бого-
мољац), а мајка Драгојка Суботић. Деда и
баба су ми се звали Ровајло и Јелка Субо-
тић. Отац је мој им’о чет’ри сина и двије
ћерке – шесторо дјеце. Отац ми је био та-
лентован да заигра и да свира у дво’енице
и да запјева и све. То су ти гени наследни
прешли на мене. Знао је и брат старији да
засвира, ал’ је лошији био. Млађи брат ми
је умро у осмој години. Четврти брат, мла-
ђи, он стодвадесет кила мери, зна да куца у
бубањ, зна да игра лијепо. Зна све, али није
тако никад био, и унук ми је, да се истиче,
да иде напред, да води то. Него неко да му
то води, а он да прати то. Знао је лепо.
Отац ми је знао да запева, али и мајка. Би-
ли су и њени предаци талентовани. Били
су музичари. Знали су да свирају и да игра-
ју."
"Мој отац, Милан Суботић звао се. Он
је био црквени појац – четр’ес’ година у
цркви. Пјев’о за пјевницом стално. Проме-
нио је чет'ри-пет попова, а он се није ме-
њао. Он је пуно допринео тој цркви те се
одржала и дан-данас. Озид’о је стубове не-
ке те је подупр’о. И мијењ’о то, прао и уве-
зали гвожђем, и ето држи се и данас дањи
та црква."
ДЕЦИ (ПОТОМСТВУ)
"Мог’о сам ја са три жене родити и
петн’есторо деце. Али коме да рађам децу?
Да рађам слуге немачке. Да иду да аргатују
(надниче, прим. аутора) по Немачкој! Да
куће Немцима имовину! Само сам једно
родио да се не угаси сјеме. А он је родио
двоје. А од њих двоје се родило по двоје.
Хвала Богу. Имам четворо праунучади.
Опет сам дочек’о. Вазда сам поштено ра-
дио и поштено живио, па ми је Бог поште-
но и дао."
НАРОДНОМ СТВАРАЛАШТВУ И
МУЗИЦИ
"Младима би’ препоручио да се посве-
те мало више народном стваралаштву, из-
ворној народној музици. Да не би забора-
вили наше српске обичаје, нашу традицију,
нашу старину. Да се ману чочека, ових ко-
ла што се врти дупетом тамо-’вамо, што се
кицаш. Јер то никак’а умјетност није. Ни-
как’а текника није. То је назадовање. А
свачији умјетан човјек он тêжи да одсвира
нешто умјетнички, да одигра умјетнички,
да отпјева умјетнички, да здравицу испри-
ча умјетнички. Да буде стварно интересан-
тан. Да буде популаран. Да буде радо слу-
шан. Да буде прихваћен од публике, од
свакога. Ја ако свирам у дво’енице лепо,
15
 КРСТИВОЈЕ
моје овце су веселе. Моје су козе веселе.
Знаду да сам и ја весео и свирам и оне су
пуне среће и радости. Рибе воле кад сви-
раш музику. ’Тице воле. Цвеће воле музи-
ку. Све живо воле музику."
"Нико жив није докрајчио музику.
Увек за целог века и умреш истраживају-
ћи, и остало је неистражено. Увек има и
даље."
СВИРАЊУ
"У Светом писму пише да се далеко
више може достојити код Господа Бога
онај што свира музичке ’струменте и угоди
оном сужном и жалосном и бедном и боле-
сном, него онај што чита за олтаром у цр-
кви и пјевници. Јер и анђели небески сви-
рају трубе, фиолине и фруле."
"Прво је фрула била. Гајди код нас ни-
је било. Прво је фрула била, И фиолина. И
бубањ. После је почела хармоника. Са фи-
олином је иш’о бас, док са фрулом, са
кла’нетом, са трубама – бубањ, нарочито с
чинелом. Неки добар мајстор три пута у
чинелу ошине, а једном у бубањ и то се та-
ко направи ритам фини, као у Драгачеву
данас. Добар бубњар: водећа страна му је
тас, а бубањ му је бас. И мора да буде на
десној руци шипка гвоздена која бије у тас
ако је дешњак. Тас је потребно да буде што
дебљи, да цичи. Ако је танак, а велик, он
чангрља к’о тигањ. Не ваља. А кожа да је
затегнута на бубњу, само да је доваћаш. Па
се затегне још и опута, с леђа на оној кожи
која 'контру држи'. Кожа треба да буде од
јарета – од јарице годишње, дебеле, ал’ од
годину дана. Од јарца већ је кожа дебља.
Дође као телећа и шлампара. Нема онај
звон као што има од козе или од јарице.
Опута на бубњу се зове брундаљка - бас.
16
Што је сад у оркестру измишљен онај буб-
њић мали са двије маљице. А доље имају
три жице – челичне, па оне вичу: 'Зврпа,
зврпа, зврпа, зврпа', то се на бубњу лепо
затегне само једна опута. А она се усуче.
Обично се узме тврд конац, тврд који је од
кудеље. Упреде се па се увоштани воском,
или се провуће кроз лучум (лучум је врста
смоле, која се користи и у грађевинарству
као изолациони материјал, прим. аутора).
И та се опута затегне тамо с леђа где се не
удара, него удариш у ову од’вуд, а она та-
мо одскочи и учини: 'Брм, брм, брм, брм'!
Деца чим виде то, они приђу па у’вате за
ону опуту, а она одма’ стане, не брунда.
Онај малицом: 'Чок', у главу д’јете: 'Не ди-
рај то!' И мора да стане да потури клинчић
и ту опуту да подеси да му брунда. Њу не
треба дирати."
"Човек који ’оће свашта, он не постане
ништа. А ја сам рад да од свашта по мало
цимнем, да на сваком ’струменту бар коли-
ко-толико пробам, да можем да свирам."
"Од мали’ ногу, од детињства, од своје
седме године ја се бавим музиком. То ми је
из душе никло и прирасло за срце. Волим
да свирам и лако ми то лијеже. Мени је до-
вољно само једанпут да чујем да неко од-
свира неку мелодију, ја сам је момента’но
копир’о, ја је свирам. Тако сам као мали
поч’о слушати неког Рада Манојла. Он је
свир’о код нас – из Крчмара – игре. Увек
иду њега првог питају може ли да свира
игру, па ако он одобри да може, онда вичу.
Ако не може Раде да дође, онда нема игре
– не вичу игру. Мени је то била туга начи-
сто: Кад ћемо и ми имати једног свирача,
да не тражимо Рада? Да можемо игру да
направимо кад год ми желимо, кад год ми
’оћемо? И кад дође Раде, ја сједим поред
њега и све ја слушам и упијам како он то
свира. Он им’о неку велику свиралу – пола
 Крстивоје о...
је замаз’о воском. Почне да свира: 'Пу, пу,
пу' (Крстивоје опонаша звук из грла карак-
теристичан за извођење на великој свира-
ли, прим. аутора), оно нема, само роже. За
кратко вријеме што год Раде одсвира, ја
емитујем Рада. И покажем се ја да можем
да свирам сад игранку, да не зову Рада ви-
ше. И вичу једном игру код неког Миодра-
га Стевовића. Проста брвнара – кућа. Диг-
ну мене на астал. Ја свирам кола народна.
Игра учитељ – пош’о сам у први разред
основне школе. Игра учитељ мој, и отац и
мајка. Ја на асталу. Свирам сву ноћ. Једно
коло, па друго. Редом, једно за другим. И
после сам направио бубањ и набавио буб-
њара и тако је он мене пратио. И онда сам
касније направио кла’нет од дедине натеге:
узмем па оборим натегу, те се натега раз-
бије, па послије порубим онај дебели крај
од натеге – направим кла’нет. Па клан’ет и
бубањ, много лепше него свирала, него
дво’енице. Свирао сам после на игранкама.
Нису Рада после ни тражили. Раде је умро
у кратком времену. Ја сам после свир’о,
развиј’о се, развиј’о..."
"Мене нико није учио да свирам. Ја
сам глед’о и слуш’о и упиј’о и чим онај
оде, ја то покушам да ли можем ’нако да
о’свирам. Па можем како можем. Ако није
баш ‘нако, али је мало налик на то. Па по-
лако, полако, полако. То се исправи да сам
дош’о да будем и бољи него онај од кога
сам чуо (...) Талентићи ти који су били, ко-
ји чује ноћас игру или свадбу негде како су
свирали свирачи, он сутрадан иде на копа-
ње, иде стоци, гони стоку и виче: Трле, тр-
ле, татарла... бумба, бумба, бумба, бумба.
’Митира трубу, ’митира бубањ, ’митира
кла’нет. ’Митира фиолину. Е о’ тих так’их
који чукућу путом, или звижде, или дирли-
ћу језиком, од њих су израстали нови му-
зиканти. Што ’но кажу код нас: 'Шта раде
деца? Што виде од оца'."
"Свирам неко време. Па ми досади она
десна струка (цев двојница, прим. аутора)
са три рупе. Па узнем сикиру, па је отешем
и направим свиралу. На оној лијевој избу-
шим још две рупе и на конто тих двоеница,
што су оне имале лијеву струку, ја сам по-
стао лијевак. То ми је први ’струменат био.
То ми је погрешно било. Нико се на то није
сјетио десну руку да ми тури доље, ја би’
био дешњак. Кроз цео сам се живот мучио
на кларинету и на саксофону и на труби не
можеш да одсвираш, јер је сад све напра-
вљено на десну страну, а нисам могао доћи
до лијевих ’струмената."
"Е тако свирам и данас и сутра, и да-
нас и сутра дво’енице велике... и свир’о
сам много, јадан, мало једем. ’Лебац, за-
главио се. Улази у оне дворце (отворе где
се сече ваздух и добија тон, прим. аутора),
у оне пискове. Откиселило се, напило се
’леба и оног млијека што ја једем. И турим
у неки вајат на полицу вече двоенице. А
миш дође и нађе оне двоенице. Нема шта
друго да једе, он узне оне дворце што сви-
рају двоенице и изгризе их. Њему мириса-
ло на ’лебац, на млијеко слатко и онда из-
гризе. И ја узнем сутрадан да свирам, оне
не могу. Баталио ми пискове. Ја опет ку-
кам: 'Јао мене, тужна. Јао мене јадна. Шта
ћу сад? Куд’ ћу сад? Немам у шта да сви-
рам'. А брат каже: 'Немој, Крле, кукати.
Имам ја маказе. Имам ја плека, па ћу мака-
зама о’сећи плека, па ћу ја тебе оправити,
да ти свира'. И узне он мене, о’сјече мака-
зама листиће мале и завуче. И ја опет сви-
рам."
"Човјек кад треба да свира, к’о оно кад
узнеш да цепаш дрва, па опљунеш руке, па
узнеш држалицу, или косу, или ашов и
мотку. Тако исто фрулу. Опљунеш, па
освежиш прсте. И онда дихтује око рупи-
ца. И много лепше свира, много тачније
17
 КРСТИВОЈЕ
(...) Што је фиолини калафон, накалафони-
шеш жице и ћемане, то је дувачким ’стру-
ментима да се оквасе, да се освеже прсти."
"Па компонујем, компонујем. Кад ви-
дим да је нешто недовољно, недограђено,
узнем ово ваља, ово не ваља. Ово може
’вако, ово не може никако."
ИНСТРУМЕНТИМА
Дво’енице
"Дво’енице, зато што су једна струка
поред друге."
"Све што се дува устима, знам да сви-
рам, али први ми је ’струмент био дво’ени-
це. Двенице зову дво’енице због тога што
су две струке (цеви, прим. аутор). У ову
једну свирам напред – у леву, а десном
пратим. Нико ме неће да прати лепше него
што ја сâм себе пратим. Прво сам почео на
дво’еницама да свирам на једну струку."
"... а то мало и подешавам језиком.
Кол’ко год импретирам прстима, да о’сви-
рам да удесим, тол’ко исто и језиком једну
рупицу на дворцу прикочим (дворац -
отвор на предњој страни инструмента, у
врху – на двојницама их има два, прим.
аутора), а другу пуштим, па после обратно:
ону прикочим и пустим и тако то вежем са
врховима прста преко увета са мозгом и
осећам как’е тонове треба да зажелим, да
их направим. И тако ето сам пост’о на не-
ки начин на дво’еницама мајстор."
Кавал
“Кавал је једноставан ’струменат. И
врло послушан. Али је много тешко поде-
18
сити и прецизно звиждање на њему. Треба
да сведеш на жито пшенично (мисли се на
усне, прим. аутора) да пола иде у поље, а
пола унутра. И то кад средиш, то је лако.
Фино. Можеш да свираш цели дан. Не
мо’ш свират’ да се возиш на колима, него
мораш да будеш миран. Да држиш, да не
пореметиш, иначе неће. И препоручљиво
је ово да се прво на њему о’свира, па после
на другим ’струментима. Ако свирам на
овим другим ‘струментима, после не могу
на њему да се снађем. Изгубим амбажуру.
Амбажура је у питању. Код дувачких
‘струмената, усне су амбажура. Зато Аме-
риканци кажу: Златна уста, ко дува и свира
у дувачке ‘струменте, да је то злато. Кава-
листа кад дође на такмичење фрулаша, он
само кавал свира. Ништа друго."
Кларинет
"Кларинет је напоран и тежак, али је
мио и драг и добар је. И има ово платно –
лептирицу. Кад добијем селмерову марку,
марка Селмер број 2 – Омега, двајест труба
не могу да ме покрију – иде изнад – јако
високо и чује се. Кларинеташ Бакије Баки-
ћа: 'Па продај ми, брате. Па то нема...' А не
зна да је сврха у лептирици."8
'Како ти бираш, Боки Милошевићу,
лептирицу за кларинет?'
'Па', каже, 'како бирам? Не бирам ни-
како. Свака', каже, 'добра. Свака ваља.'
'Е, па, није! Кад посјечеш граб, па од-
цепиш држалицу ону за сикиру што сећеш
ил’ будак ил’ мотику, први онај трупчић
до земље, одањак, он је много жилавији и
бољи него горе други, па трећи, па четвр-
ти. Они су горе крти. Исто тако лептирица.
8
Лептирица, Крстивојев назив за платну, односно
трску која се налази у писку и чије вибрирање до-
води до стварања тона.
 Крстивоје о...
Од бамбусове трске која је до земље, она је
гарава доље. Има црно овде мало. И гара-
ва. Она много боље свира него она што је
сасвим бела."
"Ово сам ја направио од бамбусове тр-
ске. Пиколо горе који свира,9 то ми је од
једног кла’нета старог. Шора,10 ја је напра-
вио, али сам се ипак строго придржав’о
димензија кларинета оригиналног фабрич-
ког који је прављен у Красицама, у Чеко-
словачкој. И према њему размјерим распо-
ред рупа. Размјерим шупљину. Направим,
ето, ништа, што ‘но кажу: 'Ништа капа на
ништа глави'... Ништа кла’нет, ништа ма-
теријал, али, Бога ми, нешто и свира."
Фрула и бас-фрула
"Ово је фрула од бамбусове трске. Ја
сам је правио. Бора (мисли на Бору Дуги-
ћа, фрулаша, прим. аутор) се много заинте-
ресовао за њу. Фрула кад испадне добро,
петсто марака да се плати. Кад је човек
узме, прионе му за срце. Не можеш му је
ишчупати из руку. Скидај кошуљу са њега,
не даје. Али то је потрефи се да од стотину
испадне једна. Не можеш. Ту се за једну
трунку поквари и погреши. Ал’ ипак, мај-
стор, он направи сваку да свира. Може да
свира, ал’ не може да буде прва класа. Вр-
хунска фрула не може да буде."
"Ово ти је бас-фрула. Велика. Седам-
десет сантима дужине. Она кад свира, она
захтева да се кроз њу пусти глас: 'У, у, у'
(Крстивоје гласом имитира звук инстру-
мента, прим. аутор) и да се потури усница
овде (показује на отвор на полеђини ин-
струмента, на његовом горњем крају,
9
Пифла, назив писка на кларинету.
10
Проширени део цеви на доњем крају инструмен-
та, прим. аутор.
прим. аутора), то се четвори, тандрче, од-
звоњава, те се тако добије чаробни глас,
који улепша тај звук."
Митрове двојнице
"И Митар Васић је направио дујет
фруле: у једном парчету две фруле које се
тонализују. Једна је дужа десет сантима, а
једна је краћа десет сантима, али се укла-
пају у тону – свирају у дујету. Са шест пр-
ста свираш на дван’ест рупи.
И пита га Девић: 'Митре, шта те је ру-
ководило да направиш дует фруле'?
'Право да ти кажем, не роди ми мајка
брата, а други ме нико неће да прати да ва-
ља, како би’ ја то стео. И ја сам се мучио.
Дваесторе сам направио, док сам ја то по-
десио да свирам ја сâм у двије фруле.'
И направио је њему, пре шес’-седам
година и свир’о је. И ја сам га молио да на-
прави и мене. И уз’о сам да пробам.
Свир’о сам мало пољепше од њега. Он је
био љубоморан. Кад идемо на такмичење,
наступамо, да ћу га конкурисати. Није стео
да ми направи. Негде лани каже: 'Оди да
ти направим'. Већ смо прошли и ја и он. За
сто марака ми направио. И сад их имам ја
и свирам. Сто марака то је мала пара за
овај ’струменат, кол’ко вреди. Он сам вре-
ди више него сви ови ’струменти."
Бубањ
"Кад је свадба код нас у Крчмару и
Осеченици, игре прије свир’о кланет и бу-
бањ. А бубњар кад је добар, шаљивџија,
мало се напије и онда кад прилази кући и
угледа младу, виче у бубањ: 'Та, та, тап, та,
та, тап, тап, тап, тап, тап'. То значи: 'До-
бра, добра'. Бубњар лупа ударце: 'Добра
млада, добра млада'. А кад пођемо кући,
19
 КРСТИВОЈЕ
кад поведемо младу, он каже: 'Та, та, та, та,
тап, та, та, та, та, та'. То значи: 'Как’а ти је,
таква ти је, трпити је мораш'. И свирамо и
пјевамо. Шалимо се с ђувегијом. То смо
ударали и изговарали да би то било инте-
Усне хармуничице
"Дромбуље спадају исто у дувачки
’струменат зато што је сва техника на њи-
ма сконцентрисана на језику. Дромбуље је
старо име, иначе се сад зову по техничком
називу усне хармуничице."
"То је било тек почело за време бивше
Југославије. Усне хармуничице сам купио
у Ваљеву – у књижару било да се продаје.
И оне се дувају исто. Језиком се преко
ових преградица превлачи и праве се тоно-
ви – промичу се уснице тамо-’вамо."
"Језик ситно сеца испред ових рупица
и пресеца и он је главни произвођач тоно-
ва."
Лиска
"У недостатку ‘струмената, чувам сто-
ку, немам ни свирале ни дво’еница, може
се свирати на листу или на травци. Отки-
нем неку са дрвета и у лиску свирам."
20
ресантније. И у кланет ја сам то свир’о и
пратио бубњар. И пјев’о и довиков’о, да би
свадба била што дочаранија и лепша."
Карабица
"Карабица је ’струмент између гајди и
кларинета. И једини је ја имам у околини,
други је нема нико. Она свира лепо, може
задовољити. На њој можеш да свираш шта
год ‘оћеш, али на посебан начин."
Окарина
"Имао сам брата старијега од мене и
он је негде видио ’карину – окарину. И
уз’о је иловачу и направио код стоке. И на-
правио вуруницу – малу – наложио ватру.
И он је уз’о и направио од блата и она сви-
ра. И полако смо то испекли у тој вуруни-
ци и онда свирали. И тако, после сам наба-
вио ор’гинал."
Блех оркестар
"Имао сам оркестар – десет најбољих
трубача драгачевских, који су свирачи, па
смо једне прилике, кад је био Сремски
фронт, отишли смо на ратиште сви и
 Крстивоје о...
чет’ри су ми погинули на пробоју Срем-
ског фронта. Вратио сам се кући са вели-
ком тугом."
ТОМЕ КАКО ЈЕ ПОМАГАО ДА СЕ
ПРОДАЈУ ДВОЈНИЦЕ
На Драгачевски сабор трубача година-
ма је долазио и Проко Пузовић из села Гу-
бин До из околине Ужица, мајстор који
прави двојнице и свирале. Он је своје ин-
струменте продавао, а често у томе му је
помагао и Крстивоје, свирајући на њима.
Иако су двојнице биле неуједначеног ква-
литета, сваки инструмент у Крстивојевим
рукама звучао је као да је најквалитетнији,
па би га људи куповали, све мислећи да ће
и они на њему лепо свирати. "Дај ми оне,
што онај свира", говорили су мајстор Про-
ку. "Ја намигнем на њега. Гурнем га руком,
а он пружи оне најлошије. Ту је ме и Де-
вић наш’о прво. Отале сам изаш’о на све-
тло дана. Да није било дво’еница, мене ни-
ко не би знао, ни Димитрије, ни ви. Нико",
каже Крстивоје.
ПЕВАЊУ УЗ ГУСЛЕ
"Код нас је био неки Милинко Субо-
тић. Солунац – ратник. Он је знао да гуди
у гусле и да пева. Он је тако знао тако фи-
но да пева, ако о’седне у некој кафани, хо-
телу, недељу дана да сједи, да једе и да пи-
је, све би га чашћавали, не би се од њега
расишли. Он дође на игранку и донесе гу-
сле. Обично кућа брвнара у којој се игра-
ло, а тамо има велика соба и мала. И ко во-
ли да слуша гусле, иде у малу собу. И тамо
сви поседају по креветима, по клупама, по
столицама, а ко нема мјеста, он сједне на
земљу или чучне. И он почне да пјева. О
јунацима, о Косову, о Краљевића Марку, о
Страхињића бану, и то је тако знао спојити
грло и усне, који данас мајка не роди. И
умро је. То, на жалост, нико није снимио и
није забиљежио."
"Имало је и женâ да запјева уз гусле.
Баш је била нека баба Совија. Она је знала
и да гуди у гусле и да свира дво’енице.
Живела је деведесет и три године, али је до
гроба могла о’свирати у дво’енице Раба-
џијски бећарац. Она била женска храбра
као девојка, увијек је рабаџијала с волови-
ма и ишла и у планину и у Ваљево, и у Ми-
оницу: вукла дрва, вукла јапију. И она је
чула како мушкарци свирају на дво’енице
и она је исто тако."
ПЕВАЊУ
"Бро’еница је то кад се пева нека пе-
сма која би се могла играти. Како се скаку-
ће, како се игра, тако се и ријечи прелама-
ју."
НАСТУПИМА, ТАКМИЧЕЊИМА И
НАГРАДАМА
"На Јавору свир’о сам, у Кушићима. И
кад сам пош’о, кад ме онај прозв’о да изла-
зим на бину, публика виче: '’Оћемо Раба-
џијски бећарац'. Припознали ме са телеви-
зије и знаду да им је то нешто лепо. И ја
чим сам изаш’о, ја сам то њима и свир’о.
Кад сам поч’о да свирам, дрхтале су ми ру-
ке да никако нисам мог’о да свирам од
аплауза. А они су све више аплаузирали,
док сам ја више... ‘вако руке чине (показује
како су му руке дрхтале, прим. аутора)."
"Ни један не може да одсвира на
дво’еницама као ја што могу, али то не
вреди ни у Прислоници, ни на Јавору, ни у
21
 КРСТИВОЈЕ
Косјерићима. Они имају њине дво’енича-
ре. Њима дају. Слободан Вукичевић је до-
био пô комбија проконских судова. Три
’иљаде марака послали му ко освоји Прву
фрулу у Прислоници. И он је то добио. А
ја сам освојио у Косјеричима друге године
Прву фрулу, ама стопарац да сам добио.
Ето видиш шта се ради код нас. И ја опе’
идем, што волим фрулу. Спавам у штали,
на калкану... Једем јабуке. Једем шљиве,
ако нема да се руча. Свирао сам у Грљане
код Зајечара и жири је тамо отиш’о. Реша-
вају да л’ да даду награду и коме да даду.
И ондак мене да не даду ништа. И неки
Ацо, Вла’ био у жирију и каже: 'Слушај ти,
стопедесет фрула, ни један не зна Ђавоље
коло да одсвира осим Крстивоја. Морамо
му дат'. И дали ми неку фазну. ’Волику.
’Ћео да бацим и некако довучем код Ди-
митрија. Оставим код Димитрија. Шта ће
ми. Не треба ми. Од порцелана направље-
на... Једном ми дали штап да пецам рибу.
’Ђе да пецам!? Једном су ми дали, али у
Рачи Крагујевачкој, сребрњак. С једне
стране Титов лик, с друге стране глобус.
Има вреднос’ ’иљаду динара. То ми је
стварно награда. Једном ми дали косилицу
за траву на онај гајтан. Једном ми дали две
хиљаде цигарета Холивуд цигара Ер Ер
Ниш. Некад је било нешто, некад није било
ништа, али ја не идем да добијем награду.
Не идем да зарадим. Идем што волим фру-
лу. Што ми она из душе извире."
ГУЧИ (САБОРУ ТРУБАЧА) и ПРИ-
СЛОНИЦИ (ТАКМИЧЕЊУ ФРУЛАША)
"У Гучу идем четр’ес година. Свирам
стару драгачевачку свадбу. Ја тамо идем
као почасни гос’. И у Прислоницу идем
као почасни гос’. Сад више немам права на
такмичење."
22
ПУТОВАЊИМА
"Једном сам отиш’о на Конгрес свјет-
ске омладине у Грожђане код Трста. То ме
Загреб посл’о. Други пут сам отиш’о, то ме
Димитрије посл’о, у Солун на балкански
фестивал. Долазио је један музико-етно-
лог. Грк. И са њим сам се упознао. И он ми
је снио путне трошкове. Ишли су из Бео-
града пуно њих (...) Нисам се знао ни опхо-
дит’ тако, јер нисам путов’о авионом. Пр-
ви пут сам тад сјео у авион. Из Сурчина
љетио. И једини ја сам се прекрстио кад је
авион полетио. И глед’о сам да л’ ће још
ко да се прекрсти. Нико се није прекрстио.
И молио сам да седнем с краја, да гледам
доле како је. И глед’о сам кад се диже ави-
он. Види се Срем и одемо горе преко
Аранђеловца, преко Букуље. И диже се, не
види се ништа. Небо и горе, небо и доле.
Питам: 'Кол’ко смо високо'? 'Девет кило-
метара.' И кад се поч’о да спушта кроз не-
ке облаке. Тамо море у Солуну. Спушта се
у Солун у Грчкој. И нека сам био. Ту сам
најплаћенији био у животу. Десет минута
свирао на бини, пе’сто марака ми платили.
И лет авионом и отуд и одовуд. Каже: 'До-
ђи ми догодине'. После избило ово бомбар-
довање."
ИГРАЊУ И ИГРАМА
"Свирам онако како они (играчи,
прим. аутора) могу да играју. Ко ми нај-
лепше у колу игра, ја на њему држим по-
глед. И према њему држим ритам. И иде
ми то супер. Ако погледам онога ко н’
умије да игра, ја се смутим и ја покварим.
И не смем ни да гледам онога што игра
контра, него само онога што најбоље игра,
у њега гледам и према њему догоним тај
финал, и улепшавам и то буде добро."
 Крстивоје о...
Арапско кукуњешће
Арапско кукуњешће је старинска игра
коју, по Крстивојевим речима, одликује
специфично забацивање ноге.
Борачко коло
Крстивоје је научио на Сремском
фронту (око Шида) од бораца из Србије.
Ово име су му наденули заједно.
Валцер
Ову игру Крстивоје је први пут чуо
још за време Другог светског рата, прили-
ком свог боравка у Хрватској. Иако је била
страна његовом музичком укусу, он је ову
игру научио да свира, као и да пева, кори-
стећи мелодију песме коју је знао још од
пре рата: Мајка Мари косе плела.
Врбљанка
Коло Врбљанка Крстивоје је научио на
сремском фронту од партизана из околине
Крушевца.
Дедино коло
Ово коло Крстивоје је чуо од свирача
Рада Манојла. О колу Крстивоје каже:
"Старци су обично волели да играју коло
на једну страну. Као Оријент, као Пролом,
као Дедино коло, које иде, али по милиме-
тар да помичеш. Све да иде на једну стра-
ну, али оштро, али по милиметар. То је би-
ло надигравање. Који ће да игра да му ко-
поран трепери на раменима, да му о’скаче
шубара на глави. Гуњић да му игра на
плећкама. Так’а су кола бирала се, да су
жива. И ниси могао насвирати, колико су
они то играли живо и дуго, и волили су да
играју."
Дивчибарско коло
Највише се играло за време вашара на
Пантелијевдан на Дивчибарама. Крстивоје
о томе каже: "Играчи се изују и играју бо-
си."
Дрвљаник
Кад се на једном "цепалу" (пању,
прим. аутора) сече дрво разних врста, и
грабово и буково и јасеново и церово, ту
од сваког дрвета остане по неки иверак.
Тако се и у коло које је Крстивоје назвао
Дрвљаником, по слободном нахођењу то-
ком свирке убацују штикови различитих
кола: Шапчанке, Чумичанке, Маказица и
др.
Ђавоље коло
"Ђавоље коло се тако зове што у пр-
вом делу оно кад се игра, то се тако трупка
ногама, као ђаволи да тучу о земљу."
23
 КРСТИВОЈЕ

Сл. 1. Наступ на Бемусу, октобар 2004.

Жикино коло зна одсвирати, зато што се са језиком више

"Жикино коло се играло као Обренов-
чанка, само мало брже, оштрије."
Заплет
ствара него са прстима (као кад змија пала-
ца, тако језиком палацаш и сјечеш гласове
и тонове)." Ово коло Крстивоје је први пут
чуо преко радија, у извођењу фрулаша Са-
ве Јеремића.

По Крстивојевим речима, Заплет се Јовино коло

играо кад је гужва, па се, да би се направио
ред, у игри "крупно корача".
Зворничко коло
"Јовино коло научио сам од некога Ра-
дивоја Ђибра, кума мога Јевтовића из Крч-
мара. Он је то коло игр’о стално и небе-
ско..."

За Зворничко коло Крстивоје је гово-

рио да је то техничко коло: "Њега мало ко

24
 Крстивоје о...
Козарица
За коло Козарица Крстивоје каже да га
зна одавно и да оно потиче из Русије (?).
Крстивоје га је свирао за време рата, па су
уз његову свирку играли чак и руски вој-
ници, "мало на ногама, мало на рукама".
Коло "ВВ", односно Стара Шапчанка
"Напис’о му ја (Димитрију Големови-
ћу, прим. аутора) између седамдесет и пет
кола на једно коло ‘ВВ’.
Он каже: 'Шта ти је ово ВВ?'
'Не могу да ти кажем'. Кога су гује ује-
дале, он се и гуштерова плаши (...) А то је
било коло Вије се, вије, коло око Србије.
Краљево коло. Карађорђевића коло. И ја
знам кад ми је сошно да не смем да свирам
Радикалско коло и то Вије се вије. А народ
’оће баш оно што се не дâ. И гњави ме ту.
И неки Обрад Циганин прекрсти га мало.
Компонује. Убаци мало од Шапчанке, ма-
ло од Ћумићанке, мало Вије се вије и на-
прави једно коло Стара Шапчанка. То је
се коло стварно играло сâмо пола ноћи, а
сва друга кола пола ноћи. И једини ја што
сам то коло запамтио, ни један Циганин
није. И сачув’о и пренио на књигу. Из
књиге узели су коло. Београд, Владета
Спасојевић био кориограф и дошао кући
да му покажем кораке. Да ли су они то тач-
но оправили, да ли играју тачно, не знам..."
Колубарски вез
Колубарски вез је некада у Колубари
било једно од најпопуларнијих кола. По
његовим речима, оно се игало "ситно" и
"на две стране".
Левакиња
По Крстивојевим речима Левакиња тј.
Србијанка је у његовом крају почела да се
игра после рата. Он даље каже: "Кад коло-
вођа води коло па игра на једну страну –
Сићанац или неки Пролом, Оријент. Па се
замота, замота и он се замота, стегну га у
средини, не може да мрдне никуд, ондак
он поручи свирачу да му свира Левакињу.
И он му свира Левакињу – иде коло назад:
онај што је био кец, он сад води коло и оно
се распростре и добије у средини једну ве-
лику комоцију. И ондак после опет окрене
друго коло и тако се игра, и тако се наигра
у нашем ваљевском крају."
Маказице
Коло је највероватније добило назив
због специфичног покрета ногу које се на-
гло укрштају, тако подсећајући на маказе.
Небеско коло
По Крстивојевим речима Небеско коло
своје име дугује начину играња, будући да
има "чаробне кораке" (док на једној нози
почива тежина целог тела, друга нога се
лагано подиже и укршта са њом на сваком
"четвртинском удару").
Нишко коло
Нишко коло Крстивоје је научио од не-
ког човека на једној од игранки на којима
је свирао. Ово коло, будући да се игра
ретко, публика веома воли, јер га може
дуго играти, а да се не умори.
25
 КРСТИВОЈЕ
Обреновчанка
Обреновчанка је једна од ретких игара
у Колубари које су засноване на троделној
подели, односно троделном такту. Сродна
је Жикином колу.
Ове наше шипарице
Ове наше шипарице је игра која припа-
да старијем играчком слоју.
Палеграј
"Палеграј је коло настало за време ра-
та, кад су Срби били угрожени од Немаца
да нису смели ићи на вашаре, није смело
бити свадби и никакви’ састанака. Ондак
чобанчићи су се саставили и немају свира-
ча него узму и певају: Девојчице, руку дај,
да играмо Палеграј, а после су се придру-
жили томе и свирачи."
"То је врло лепа техника. То је врло
лепо гледати. Ако има два’ес’торо да игра-
ју, а све по двоје у пару играју – напред и
назад, напред и назад и окрећу се. А руке
су на леђима укрштене. И то укрштање је
тако да могу да се окрену. Да не иду назад,
него да се окрену, али руке да не раскида-
ју..."
Повозно коло
Улога Повозног кола била је да се њи-
ме започне игранка. У коло су се хватали
млади људи – један по један, при том се
договарајући која кола ће затим играти, од-
носно "наручити" од свирача.
26
Поп-Маринково коло
Поп-Маринково коло Крстивоје је нау-
чио приликом дослужења војног рока, од
војника који су били родом из околине
Ђердапа и Хомољских планина, а који су
га изводили на виолини.
Радикалчица
"То ти је било за време бивше Југосла-
вије. Ја сам дечко био и свир’о сам то ко-
ло. Биле су сребрене паре ондак. Па је са-
мо било две странке: радикалска странка и
демократска и увек су ружили они оне,
они оне, како ће у тој песми да наруже јед-
ни друге."
Ретко коло
"Игра се као таласи на мору. Игра се
нежно."
Савино коло
За звуке фруле Саве Јеремића кога је
слушао у војној болници док се опорављао
од контузије, Крстивоје каже да су га успе-
шније лечили неголи лекари. Иако је Сава
изводио више кола, Крстивоју се допало
само ово, па га је научио и наденуо му је
име Савино.
Сец коло
"Из Шабачког региона дошло у Ваље-
во. По томе се зна да је шабачко по речи-
ма: Ја у Шапцу на пијацу, оп, Цицо!" На
речи оп, Цицо, долазило је до сеца, тј. за-
 Крстивоје о...

станка у игри: "Сви свучу до земље (то је банатски бећарац – целу ноћ певаш безо-
сец), па опет наставе са игром". бразне песме."

Будући да је текст ове игре био ласци-

Сићанац
"То се игра у месту, па напред, у ме-
сту, па напред, или стално помицање на-
пред у ситној тој брзини. Све по мало на-
пред, напред, напред." (о игрању)
"У ово коло мора да се уђе у залет. Не
мо’ш из прве строфе да га о’свираш (...) И,
наравно, уочиш недостатке у првој, па у
другој мало боље направиш, па у трећој
још боље испадне. Пошто се уходаш,
уиђеш у њега. И тако извучеш га на оно
право." (о свирању)
ван, патријархална заједница којој је при-
падао Крстивоје то је "уређивала" на сле-
дећи начин: "Пева се на свадбама, весељи-
ма. Па се изолује омладина. Деца, момчи-
ћи и девојке се истерају из собе. Остану са-
мо жењени. И онда се почне: једни певају,
једни свирају. И игра се. И ти што играју,
они певају, а они што свирају, свирају и то
је тако весело (...) Био неки Богољуб Симо-
вић. Дође на прело код мене, а волио да
пије. Одведем га ја у подрум. Извучем ра-
кије пуну натегу. И натегу му дам те се на-
пије. И како излази из подрума, почиње ту
песму. Ништа се не стиди, упадне и само
пјева."

У шесн’ест корака Текст песме:

"Свирач мора да води евиденцију, да Играли се тата, мама,

не смањи или не повећа штикове: шесн’ест по шареним поњавама.
пута се иде. Ово коло се игра као Како ђа- Да се нису играли,
во среће нема, само што је дупло дуже од не би мене имали.
њега."
И тата и мама,
играли се с ногама.
Хеј, хај, миље моје Да се нису играли,
не би мене имали.
Хеј, хај, миље моје односно Ја запро-
си’, миље моје или Маказице, три су нази- Држи ту гузату
ва за једну игру. Иако је била типична за да припарим уз ватру.
западну Србију, она је данас скоро у пот- Ја ћу ову чокотару,11
пуности изобичајена. Заснована је на пе- да је водим у кошару.
сми.
О, јо, јо, и, ју, ју,
да припарим уз ватру,
Чарлама О, јо, јо, и, ју, ју,
да припарим уз ватру.
"Чарлама је наше старо коло, џамбаско
коло, свадбено коло. Најбезобразније, нај-
мрсније песме је имало, те се певало као 11
Витка жена.

27
 КРСТИВОЈЕ

Кошара је тесна, МУЗИЦИ ЗА ИСПРАЋАЈ ПОКОЈНИ-

ја момчина бесна. КА
У кошари паучина,
дрма јој се главучина.12 "Умрлог је ријеч последња и ко је не
испуни, он је грешан. Неко завешта да га
Да ли ми је уфатити, прати оркестар. То се мора да испуни. Не
лако ћу је бусатити,13 ваља кад се то не испуни. То њему после
да ли ми је уфатити, досађивало у сну. Дође и мучи га. Не да му
лако ћу је бусатити. спавати. Лупа, претура. Тражи да му се ис-
пуни то... Свирале се те тужне мелодије за
"’Ајдемо те, мили Сале, испраћај покојника. Свирала се песма И
‘ајдемо те преко Саве." последњи град се сруши, Полети соко с ви-
Отамо, овамо, те јеле или На пут се спремам, пут ми је
да се ваљушкамо. далек. Па свирала је се и ова Левакиња –
Србијанка се је убацивала у поворку некад,
"’Ајдемоте, мила моја, али са разлогом, као кад мајка кука, па на-
‘ајдемоте, преко поља." браја, са отегнутим тоновима, штиковима,
О, јо, јо, и, ју, ју, спорије него кад се игра."
она мене, а ја њу.
"Свирачи свирају путом до гробља, ис-
пред мртвака иду. На гробљу кад га затр-
Четворка пају, сахране и све буде готово, онда се на
завршетку одсвира једно весело коло – да
Четворка или Тројанац на две стране, после жалости наступи радос’."
некада је била популарна игра не само у
западној Србији, већ и с друге стране Дри-
не – у босанском Подрињу. СУСРЕТУ СА МУЗИКОМ ФРУЛА-
ША САВЕ ЈЕРЕМИЋА

Шестица "Био сам у Шестој личкој на ослобође-

Шестица је најомиљеније коло запад-
не Србије које се највише играло, и пре ра-
та, за време рата и после рата. Иде се шес’
корака на једну страну, шес’ корака на
другу страну.”
12
Кад је друштво слободније, уместо „дрма јој се“,
пева се „упала јој“ (главучина).
13
Обљубити.
њу, од Ваљева, преко Београда, па до За-
греба. У Загребу сам рањен. Ост’о сам у
болници три месеца. Отале сам спроведен
у Крушевац, у Седми допунски батаљон у
Обилића барутану. И ту сам неко време
леж’о под једном липом пред штабом бри-
гаде. И тад сам први пут чуо Сава Јереми-
ћа. Он је одма’ после те рушевине, после
тог рата, кад је се обновила наша земља,
први се појавио са фрулицом – поч’о да
свира. Ја сам по цели дан леж’о, с торби-
цом под главом и слуш’о сам ту његову
фрулицу како свира. Нико га пратио није.
Свир’о је наизменично једно коло, па

28
 Крстивоје о...

друго, па треће, па десето. И тако је ме та стотина фрула и прод’о. И Бора је купио

фрула разонодила и свлачила ми болове и пе’сто фрула и проб’о и све. Он је оставио
муке и тешкоће, да нисам осећ’о ни да сам себе десет, оне је препрод’о даље. Пре-
болестан, ни да сам рањен, ни да ми је те- прод’о и отиш’о."
шко и ништа; само кад би ми фрула стално
свирала да никако не престане, чини ми се
ништа ме не би болело. Тако сам заволио
фрулу и Саву. После је почела да се при-
дружива Радојка са њим, па после остали,
ал’ он је први био после рата који је се ја-
вио са својом фрулом, који је наше ране за-
целио и залечио."

ЛИЧНОСТИМА

Краљу (принцу)

"Дво’енице ми правио један из Луно-

вог села, Проко Пузовић. И он је умро.
Али осетио сам да ће да умре и купио сам
десеторе. И има доживотно да се послу-
жим са њима. Једне сам лани поклонио
Александру Карађорђевићу, на Равној го-
ри. Некако га волим. Некако имам према
њему неку симпатију. Свир’о сам му на
Равној гори, а сузе само лете. Не могу да
их ‘уставим. О’свирао сам му на дво’ени-
цама мелодију Марширала, марширала
краља Петра гарда... Краљ је разумио. По-
летеле су и њему сузе кад сам једну строфу
о’свирао и прекин’о. Он ме је загрлио и
пољубио ме је десет пута. И ја њега. Кра-
љица пружи руку. Ја јој пољубим руку. Из-
вадим дво’енице из торбице и дарујем кра-
ља..."

Бори Дугићу (фрулашу)

"...јер Бора Дугић каже: То је права

ствар кад свирач направи себе ’струменат,
па свира у њега. Не кад му други направи.
Бори Дугићу је направио Митар Васић пе’

29
ДРУГИ О КРСТИВОЈУ
Дугачка свирала
 ТОМИСЛАВ СУБОТИЋ (Крстивојев
син)
"Деда је оделио мога тату на мајчеви-
ну. Кад је деди (прадеди, прим. аутора)
умрла жена Јока, он се оженио неком Ђе-
вом од фамилије Милићевића. Звали је ба-
ба Ђева, а било јој име Обренија. Та Ђева
није имала деце и спала је на руке моме де-
ди и баби да је издржавају. И она је оста-
вила своју имовину моме деди Мишу. И
кад су се поделили, Крстивоје са женом и
сином дошао је на баба Ђевино имање. Ту
је само била једна воденица, једна ваљари-
ва и мали вајат. Годинама сам ја спавао у
једној собици поред стругаре. После смо
оправили кућу. Помог’о нам је то деда, де-
да Милан је то зид’о, и стриц Милета – око
тог камена; доста је се каменом то зидало.
Од воденице смо направили стругару. Од
Сл. 2. Томислав Суботић, Осеченица, март 2009.
тога смо кренули, од тога смо радили мно-
го. Ту је он (Крстивоје, прим. аутора) до-
ста пропао на промаји под том шупом и
око воде – навраћајући воду. Па је добио
ишиларгију. Па је то лечио, па је муке му-
чио. Нисмо те земље довољно ни имали.
Куповали смо земљу. Дван’ест хектара смо
купили. Сад има осам ‘ектара шуме и де-
сет ‘ектара обрадиве земље."
"Сваке суботе била је негде игранка,
ил’ у школи забава. Он (Крстивоје, прим
аутора) онавезно ту иде и свира. У клари-
нет свира ту и са њим је добошар. Тако је
то стално било. Па људи су били завидни.
Изазивају га да га туку, да га бију. Кажу:
'Шта ‘оћеш. Данас стружеш, ноћас сви-
раш? Не можеш ти то тако!' Па га изазива-
ју, па га нагрђују разним грдилима."
 КРСТИВОЈЕ
"Он је увек свир’о. Ја сам преузео сав
пос’о. Није га било брига ни о чему, ни о
порезу. Све је он то мени био ставио на
врат.И још сам мор’о да идем уз њега да
свирам у оркестру. Миодраг је иш’о само
да му удовољи. Он то није волео, не воли
ни данас дан. А овај мали (показује на ста-
ријег унука, прим. аутора) воли музику.
Родио се у истом месецу к’о и Крле. А во-
ли. Кажем ја: '‘Де су свирајке?' А он узме
двојнице, па овако чини (показује, прим.
аутора), па свира. Дува. Ја рек’о: 'Он ће
вам’, рек’о, 'бити Крле, ја вам кажем'."
ДРАГОМАН МЕДУЛОВИЋ (корео-
граф)
"Ја сам рођен у Горњем Лајковцу, у се-
лу суседном Осеченици одакле је Крстиво-
је. И учио сам школу у Козомору (...) Кр-
стивоја сам упознао негде у његових от-
прилике четрдесет година. Упознао сам га
у Козомору, месту где је школа, месна кан-
целарија, задружни дом. У Козомору на
Ускрс био је, а и данас је, вашар. И знам
Крстивоје је увек ту био. Увек у народном
оделу, опанци или гумени опанци, са њего-
вим инструментима. Народ га је радо слу-
шао. Свирао је, играло се. Ја сам био тада
млад – дечачић. Али постојали су људи
као што је, рецимо, Драгиша Шујдовић (...)
Могло би се рећи – кицош. Изузетно леп
човек, који је неизбежно на свакој свадби,
свакој игранки, сваком вашару морао во-
дити коло. Тако да су ми та два лика, Кр-
стивоје са његовим фрулама и Драгиша,
који је био увек коловођа, остали у сећа-
њу."
"Крстивоје је био човек из народа. Ње-
гову свирку су јако волели мештани тог
краја да слушају. Како он свира Заплет,
Како ђаво среће нема, Тројанац на две
34
стране, међу хиљаду фрула његову бих
препознао (...) Он није био свирач само да
свира да буде некоме другом лепо, већ је и
он то доживљавао. Па се, рецимо, сећам,
да не буде добар коловођа, па ни кец, а он-
да би Крле његову фрулицу, па би заиграо
он, не би ли тиме, не само свирком, помо-
гао играчима."
"Ја сам после отишао у Ваљево на за-
нат, па сам једно време био одвојен од тог
краја. Теже се комуницирало. Па нисмо се
много виђали, а ја сам се увек враћао у
Горњи Лајковац, у Брежђе, у мој Козомор
одакле сам кренуо, на распусте. И ту је би-
ла прилика да се ја и Крстивоје поново су-
сретнемо (...) И ја сам јако добро играо, та-
ко да је Крстивоје тражио и волео да ја
играм да би он свирао. Тек касније када
сам ја почео да се озбиљније бавим фол-
клором, да спремам друге, Крстивоје је до-
лазио често код мене у Ваљево. Ноћивао је
код мене. Па се, рецимо, ноћу, у чет’ри са-
та он пробуди. Сети се нечега што ми није
рекао, па ме онда пробуди: 'Медуле, устај,
бележи. Заборавио сам да ти кажем, да ти
одсвирам ово'. Иначе, мени је јако драго
што ме је он звао, кад ме је представљао
неком другом, каже: 'Ово је Медул, мој ко-
ријограф', са оним ј. То ми је остало у се-
ћању."
"Крле је био један изванредан музи-
чар, па је примао, прихватао многе ствари
и од других. И ја као човек који се озбиљ-
но бави фолклором, морао сам да напра-
вим неки филтер, шта је то његово, а шта
није. Па сам често одлазио код њега и он
долазио код мене. И ја сам га пратио. Сад
забележим то, рецимо једно коло, како се
свира и како се игра, а он је запамтио те
игре баш зато што је уз његову фрулу док
су играчи играли и он играо (...) Па онда га
питам кроз три месеца, то исто. Па за шест
година. И ако се поклопи – увек каже исто
– онда сам ја сигуран да је то то. Да то није
нешто што је он, рецимо, на Сремском
фронту, покупио."
 Други о Крстивоју
Сл. 3. Драгоман Медуловић, Козомор, март 2009.
"Сватови бесни и пијани. 'Оћу да иду,
а ‘оћу да играју', како рече Крле, 'па се за
њима прашина диже'. И онда он (Крстиво-
је, прим. аутора) свира Сватовац, а они
путем иду, скакућу, играју. Они иду, а не
могу да иду мирно, полако, па и играју и
крећу се."
"Ја водим више ансамбала, а многи су
по мањим местима, па онда и нема одра-
слих. Крстивоје је јако волео децу. И Кр-
стивоју је срце било велико када види да
сам научио децу тим играма које је он ме-
ни пренео. А наступао је и са старијим мо-
јим ансамблом из Осечине, у једном спле-
ту изворних игара, код професора Девића у
Кучеву на Хомољским мотивима и на дру-
гим концертима. Ја сам га радо увек када је
то могло водио са собом (...). Ишли смо и
на неколико турнеја у иностранство, у Ма-
ђарску, Аустрију, Бугарску. Крстивоје је
био одушевљен бугарском музиком."
"И не само што се тиче свирке и игре,
Крстивоје је био једна јако занимљива лич-
ност, чак један изузетан предавач о народ-
ној традицији, о обичајима, о легендама.
Са њим је човек о свему могао да разгова-
ра."
"Предложио сам да му општина дâ не-
ку дневницу да дође, да проводи време ов-
де, на тргу. У Мионици или у Ваљеву. Са-
мо да буде ту у народној ношњи, са њего-
вим фрулицама. Међутим, слабог је разу-
мевања било."
35
 КРСТИВОЈЕ

ТИЈОСАВ НИНОВИЋ (сликар) спектор Шевић, тржишни, који је те свира-

"Он је свраћао често код мене. Ми смо
имали просторије преко пута аутобуске
станице, где је он чекао аутобус за село.
Ми смо имали бифе и он сврати, па седи ту
и прича. Једном је Крстивоје дошао код
мене и испричао ми је да је педесет и неке
Сабор трубача био на Пантелијевдан на
Дивчибарама. И ту су сви трубачи долази-
ли. И каже ми Крстивоје: 'Ми дођемо и
Шевић дође', био некад неки матори ин-
че јурио за музички неки динар и за порезу
неку, ‘и ми побацамо трубе и побегнемо. И
Шевић иде и купи те трубе, ко не сакрије'.
И он је знао име тог човека из Гуче који је
дошао на вашар. Председник месне зајед-
нице. Каже: '’Ај’де људи код мене, нико
вас неће дирати'. И покупи их и одведе у
Гучу са Дивчибара. И тако се тамо оправи
Сабор."

Сл. 4. Крстивоје Суботић и Тијосав Ниновић

на Сабору фолклорних ансамбала Србије. "Златни опанак",
Ваљево 2004.

36
 Други о Крстивоју
БОРА ДУГИЋ (фрулаш)
По речима Крстивојевим, Бора Дугић
му је једном приликом рекао следеће: "Ево
ти рука. Ја само свирам фрулу, а ти свираш
у све што узмеш у руке, у шта се год дува."
Проф. др ДРАГОСЛАВ ДЕВИЋ (етно-
музиколог)
"Чиста ти је музика... као суза из ока.
Недокучив си. Немаш партнера да се так-
мичи с тобом, на дво’еницама" (овако је
свој суд о Крстивоју изнео проф. Девић,
ако је "веровати" Крстивоју који нам је ове
речи пренео).
"Крстивоја Суботића сам упознао у
Гучи, на Сабору трубача. Сећам се да је
свирао на двојницама и тако помагао јед-
ном мајстору који прави двојнице да их
прода. Касније, Крстивоје је на Сабору
учествовао у програму свирајући кларинет
у тзв. Драгачевској свадби (реконструкција
обичаја која је направљена с намером да
употпуни саборска догађања, прим. ауто-
ра). Касније звао сам га да учествује на Бе-
мусу (Београдске музичке свечаности,
прим. аутора), на концерту народне музи-
ке. И био је више пута, 1980, 1983, па 1986.
године са унуком Миодрагом, и он је сви-
рао и то је било врло лепо прихваћено од
публике. Био је и 1988. године, на 14. Бе-
мусу и после је престао да долази, али је
опет наставио 1998. године."
"Стварно је био сјајан и као човек и у
сваком другом погледу. Ја сам размишљао
о томе да је он био вундеркинд на свој на-
чин, као Моцарт. Само Моцарт је имао
преимућство што се родио у Бечу, а Крсти-
воје у Колубари Ваљевској, и то у селу
Осеченица, што могуће значи да је одсече-
но од света, не знам каква је етимологија.
И, наравно, он је као дете сигурно имао ве-
лики интерес, учио је од околине."
"Знао је сјајно да пева та кола, да игра
свирајући та кола. Он је умео сјајно да све
то синхронизује."
Проф. др ОЛИВЕРА ВАСИЋ (етноко-
реолог)
"Ја сам о њему писала само један рад
Коло у три Крстивоја Суботића, данас
најпопуларније игре на нашим простори-
ма. И шта је ту занимљиво? Од скоро три-
десет музичких варијанти које је он знао за
тај играчки образац, он је одиграо и преко
петнаест играчких варијанти, што је за јед-
ног играча невероватно. Он тако украшава
тај образац на свој начин, рецимо Сец ко-
ло, Шестица, Дивчибарско коло, то су све
игре с различитим украсима у оквиру тих
осам тактова. Ове украсе нису имали други
играчи који су били мање вешти од Крсти-
воја. Он је осећао и игру и музику и јако
их је добро спајао. Колико је импровизаци-
ја правио у свирању, толико је правио и у
игрању – онако, како га понесе. Од њега
сам, сигурно, преко двадесет играчких
образаца добила."
"Никад му није било тешко да 'скочи
на ноге лагане' и да крене. Он није имао
граница. Сналазио се свуда. Био је веома
радознао. Знатижељан. Шта види, само
‘краде’ очима, то сам приметила више пу-
та. Све види."
37
ЧОВЈЕК ЈЕ ЧОВЈЕКУ КОРИЈЕН
Народне изреке и пословице
Крстивоје поред извора
1. Ако ми је ђед умро, није ми однио лаж.
2. Ако не знаш каки је човјек, подај му власт у руке.1
3. Ако не стревиш, нећеш никад’ стићи.
4. Ако се рукујеш са шверцером, одма’ погледај јесу ли ти сви прсти на руци.
5. Баци добро низ воду, доћи ће ти уз воду.
6. Беганова мајка увијек пјева.
7. Благо ли си ајдару2 у ладу
не једу га муве ни обади,
само зими тешко трпити од глади.
8. Бог кад срећу даје, не пита чији си син.
9. Бог одузме моћ, а жељу остави.
10. Боже отањи, ал’ не прекини.
11. Боље и распар чарапе, него босе ноге.
12. Боље је наопако, него у з’о час
13. Боље јести оно што се не једе, него причати свашта.
14. Брата и вола моли, жену и кобилу уд’ри.
15. Бриго моја, пређи на другога.
16. Брз срећу прескаче.
17. Види у туђем оку трн, у свом не види врљику.
18. Во буче земљу3 и све на сê баца.
19. Вода донијела, вода однијела.
20. Вода и ватра су добре слуге, али зли господари.
21. Водиш магарца на Кристов гроб и опет се вратио магарац.
22. Волим моје у з’о час и наопако, него твоје у добри час.
23. Врана врани очи не вади.
24. Вук у јагњећој кожи.
25. Гаји сироту за своју срамоту.
26. Где нема старешине, дјеца једу печеницу уочи Божића.
27. Гори је прислушник него завадник. 4
28. Грам гована сто кила меда запогани.
29. Данас је највећи капитал имати људе своје.
30. Да није сиротиње, не би ни сунце гријало.
31. Да паднем на леђа, сломио би’ клинац.
32. Да узјашем магарицу, морао би’ је ја потковати.
33. Добар ђога, ал’ је у другога.
34. Док се једном не смркне, другом неће сванути.

1
Већину од ових изрека, пословица, као и здравица, по Крстивојевом казивању записала је Радмила Тешић, ку-
стос Народног музеја у Ваљеву, осамдесетих година двадесетог века. Оне су овде дате у облику у којем су запи-
сане, али са лекторским корекцијама кад је у питању ијекавски говор.
2
Ајдар(а) јесте назив за сорту јабука, али и за лепу, односно расну девојку. Коришћење ове речи у наведеној из-
реци није јасно, будући да говори о некоме ко не ради преко лета, а онда гладује зими (као у чувеној басни о
цврчку и мраву).
3
Буче земљу, значи да је роговима рије и баца.
4
Прислушник је онај који прислушкује, а завадник, онај који те са неким завађа.
 КРСТИВОЈЕ

35. Дрво се на дрво наслања, а човјек на човјека.

36. Ђаво и анђел не могу бити под једним кровом.
37. Жена је највеће зло без кога човек не може да живи.
38. Жена носи панталоне да се не види колико су јој криве ноге.
39. Жену никад не питај колико јој је година.
40. За добрим коњем је и тутањ.
41. За лошом дјевојком реци добру ријеч, а за добром как’о ’оћеш.
42. Затрнио5 к’о сирома’ трешњу.
43. Зашто вук удави кера, а керушу неће? (Због љубави)
44. Иако ћу просити, нек’ ми има ко торбу носити.
45. И вук длаку мијења, али ћуд никако.
46. Иди мудро, не погини лудо.
47. И ђаво зна шта је Бог, ако служи ђаволима.
48. Извор је жива ријеч Божија.
49. Изјутра се дан познаје.
50. Иксан6 који има овнујски нос, има и овнујску памет.
51. И мачка има нокте да се брани.
52. Испеци па реци.
53. Ишчупај комарцу ногу, одоше и црева.
54. Ја га крстим, оно прди. Не било му живо.
55. Једно село сто адета.7
56. Кад би укинули фудбал, двије би ’шенице пожели за једну годину.
57. Кад зажмуриш, свега доста, кад погледаш, ничег нема.
58. Кад имаш надничара да ти ради, прво му исплати надницу па подај вечеру. Слатко ће ве-
черати.
59. Кад се оре, поп не мора.
Кад се влачи, поп се извлачи.
Кад се сије, попа нигдје није.
Кад се пије, попу двије.
60. Кад си убио кучку, вуци је и за плот.
61. Кад човјек ’оће да буде нагужен, саме гаће му спадају.
62. Каже баба: "Каки ми је то војник што оде, па дође? Онај је војник што оде, па не
дође."
63. Каже међед: "И рана зараста, али рђава ријеч никад не може."
64. Кажу дјеца: "Лако је Марку Краљевићу бити јунак, јер онда није било милиције."
65. Как’е сам среће, да у море удробим, суво би’ покусао.
66. Какав је вјештац, к’о да је направљен на вилином колу.
67. Как’и стари, так’и и остали.
68. Как’и човјек, така и бесједа.
5
Затрнити трешњу значи окружити је трњем и тако је сачувати од лопова.
6
Иксан, по тумачењу Драгорада Медуловића јесте назив за човека, чему одговара и тумачење из Великог реч-
ника страних речи и израза (Иван Клајн, Иван Шипка, Велики речник страних речи и израза, Прометеј, Нови
Сад 2007, 517).
7
Адет, обичај.

42
 Човјек је човјеку коријен

69. Како удробиш, тако ћеш и покусати.

70. Кер је највјернији пријатељ човјеку.
71. Кер лаје зато што се плаши себе.
72. Клин се клином избија, сила силом одбија.
73. Ко вјерује жени, тај памети нема.
74. Кога жуљи, тај се дури.
75. Кога су гује уједале, тај се и гуштерова плаши.
76. Ко другом јаму копа, обе ноге је у њу ставио.
77. Код газде на глас, код сирома на час’.
78. Ко државне тикве сије, од главе му се лупају.
79. Коза што више грене, све на горе лијеже.
80. Ко зеца убије, зец му се на прочеље поср’о.
81. Ко не иде даље од котара8, не зна ништа више од говеди.
82. Кој по ноћи пије, тај по дану дријема.
83. Колики нос, толики му и понос.
84. Колик’ сврдло, толик’ клин, какав отац, такав син.
85. Ко каже све што зна, тај ништа не вриједи.
86. Ко магарцу пере увета, узалуд троши сапун и вријеме.
87. Коме Бог даје, нико му не може узети.
88. Коме је мука, томе је и потпрдица.
89. Коме је се молити, није му се срдити.
90. Ко не да на мосту, мора дати на брвини.9
91. Ко нема у глави, мора имати у ногама.
92. Ко не ’рани мачку, тај мора мишеве.
93. Ко не сије конопље, тај неће имати ни гаће.
94. Ко не сматра брата за брата, он ће туђина за господара.
95. Ко неће туђе, ни своје му не требало.
96. Ко пита, мање скита.
97. Ко свукуд иде, њему нико не долази.
98. Ко се не роди, себе не воли.
99. Ко се злу нада, гори је од њега.
100. Ко се у коло ’вата, у ноге се узда.
101. Ко стигне на путу, изгубиће на животу.
102. Ко трче, тај и срче.
103. Ко у воденици цркне од глади и на кулуку од рада, не звоне му за душу, него му прдну
за душу.
104. Ко ходи, тај находи.
105. Крава краву продаје, сестра сестру удаје.
106. Криво сједи, а право бесједи.
107. Кристос је рек’о: "Немој скупље продавати, него пошто би ти купио".
108. Кућа изгори, а дуг на оџак изиђе.

8
Котар, као назив за ограду којом је ограђено сено.
9
Брвина, "даска или греда што се метне преко воде, да само људи могу прелазити" (Вук Ст. Караџић).

43
 КРСТИВОЈЕ

109. Лаке ноге има ко носи добре вијести.

110. Лако је живјети оном коме је Бог ујак.
111. Лијењи даље каса, тврд више плаћа.
112. Лијепа жена је свака помало и блесава.
113. Лијепа жена није само твоја.
114. Лудак памти, а паметан пише.
115. Лудак свакуд закачи, а паметан ниђе.
116. Лудом не приговарај, ћоравом не намигуј.
117. Љубав прекрива жалост.
118. Макар на кози ор’о, а на јарцу влачио.
119. Млад делија, стар просјак.
120. Мој живот од меса и крви, гледај увијек буди човјек први.
121. Мотка има два краја.
122. Најтеже на свијету је празна торба.
123. На лањској ватри нећеш се огријати.
124. На муци се познају јунаци.
125. На сирому и спуж клинац оштри, а толи ко други.
126. Не би крив онај што прде, него онај што чу.
127. Не би ни ћурак на свадбу, ал’ први на столу изиђе.
128. Не буди мед, да те поједе свијет, а не буди јед, да потрујеш свијет.
129. Не јаше коња коме је прилика, него онај што га има.
130. Нек’ је скозно,10 па ако је грозно.
131. Некад је човјеку вајда и од празне главе – послије бродолома, остаје на вр’ воде.
132. Не кади ђавола са кадионицом, него удри мотком.
133. Неко о свадби, неко о брадви.11
134. Нема куће без луде браће.
135. Немој никад бити бијесан на туђи рачун, велики је то грех.
136. Нем’о па умио, ил’ умио па нем’о исто је.
137. Не могу бити богат, бићу поштен.
138. Немој, па се не бој.
139. Не пада снијег што је лијеп, већ да се сваки траг види.
140. Не повјерава се непознатом никад.
141. Неста старца, неста краставаца.
142. Не удара човјек своју жену, него свој новчаник.
143. Не уздај се ни у кога, него у се и у своје кљусе.
144. Неће украсти зеца ни мјесеца, ал’ друго све.
145. Не шишти на свеца.
146. Није колико се зја, него колико се дâ.
147. Никаки је орач који се на првој бразди окреће да види колико је узор’о.
148. Ништа капа на ништа глави.
149. Нужда нагони да се ждребету загони.

10
Скозно, као назив за козу која чека јаре.
11
Брадва, дрводељска секира.

44
 Човјек је човјеку коријен

150. Његово је све до Косова и још даље.

151. Одера га к’о Муса јарца.
152. Од непријатеља никад нећеш направити пријатеља.
153. "Ори волу, кад ниси учио школу!"
154. О шта пало, поштапало.
155. Пази, немој да дођеш ђе се привиђа.
156. Поклону се у очи не гледа.
157. Платио к’о кусоња у купусу.
158. Погледај му обућу, па га пусти у кућу.
159. Помамац баби говеда чува.12
160. Поноси се к’о свитац дупетом.
161. Правда је танка, ал’ непрекидна.
162. При галви и оца по глави.
163. Пуне пушке се боји један, а празне обојица.
164. Прво прескочи, па онда кажи: "Оп"!
165. Пророк нема достојанство у свом крају, него у туђем.
166. Ради шта ’оћеш, али нећеш докле ’оћеш.
167. Раср(п)дио се к’о рђа у пандуревој кући.
168. Реци ми: "Дрља", док ти нисам: "Дрља и врља".
169. Рђава се ријеч далеко чује, а добра још даље.
170. Роди ме мајко сретног, па ме баци низ воду.
171. Свака кукача вуче за собом.
172. Сигурно к’о врбов клин.
173. "Сиђи ми с кола, џаба ти кирија."
174. Сита госта је мука гостити.
175. Спуж носи кућу на леђима, треб’о би и човјек.
176. Срећа једном куца на врата. Не повраћа се већ оде другоме.
177. Tајна је на два човјека. Трећи кад зна, није више тајна.
178. Тражи виле око своје њиве, ваљаће ти иако су криве.
179. Туђе гледај, своје свиђај.
180. Ув’јек је бржи онај што бега, него онај што јури јер мора.
181. У Бога позника нема.13
182. Уграбио к’о Циганче: "Добро јутро".
183. Удри зло да буде горе.
184. У друштву се и калуђер жени, иако се за камен венч’о.
185. У лажи су кратке ноге.
186. У радина комадина, у штедише још и више.
187. У својој земљи није гријех нишанити непријатеља.
188. У шта се највише уздаш, то ће те лупити о ледину.
189. Циганин прво изудара Циганче, па му да тикву да донесе воде.
190. Црква је попов дућан.

12
Помамац, као назив за со.
13
Позник, онај који касни.

45
 КРСТИВОЈЕ

191. Црк’о да Бог да на те земљу вукући.

192. Чини ало шта си наумила.
193. Човјек је човјеку коријен.
194. Човјек кад се брани не бира тојагу, што прво зграби са тиме се брани.
195. Човјек се рађа да би човјек био, а ради да би живио.
196. Чувај се жишке на којој је пувар14 попала.
197. Шалити се треба, али бирај ријечи. Шала нека не рани, него нека лијечи.
198. Шта је најтеже на свијету? Празна торба.
199. Шта је теже, то претеже.
200. Шта нема, ни цар не вечера.
201. Шта раде дјеца? Шта виде од оца.
202. Шта ради Бог? Од једног узима па другоме даје.
203. Што би брже, то и протрча.
204. Што Бог узима, нико не може накнадити.
205. Што изгубиш, не тражи, што нађеш, не кажи.
206. Што је брзо, то је и кусо.
207. Што један луд купи, сто паметних не могу продати.
208. Што је право и Богу је драго.

Здравице

Сви пили. Здраво и весело били.

У здравље домаћину што ракију даје.
Када даје, да се не познаје.
Ко ракију пије, да му ништа није.
Домаћине, колико ти на кући рогова,
толико ти у кући синова.
Сви живи били, као и ја ракију пили.
Здрав си побро, само нагни добро.
И ти Османе, окити што остане.
Тако ми часног крста, нећу даље
него до малога прста.
Ал’ как’е си среће,
ништа у флаши остати неће.
Здрав си, Дрља, Бог ти здравље врља.
Здрав буди, па наздрави луди.
Луда ће мени, ја ћу твојој жени.
Сачувај нас Боже од свега што може:
бијесног псета и лудога кмета,
бабе врље и ракије брље,
14
Пувар, као назив за пепео.

46
 Човјек је човјеку коријен

сељачких попова, општинских лопова;

тијесних сокака, дугачких мотака,
кратких гаћа, дугачких коприва,
краве чукороге15 и жене чупоноге.

(домаћину)

Е ова литра, мог покојног оца Митра.

Ова боца, мог покојног оца.
Он је добар био,
из ње стално ракију пио.
Он је пио, а ја сам гледио.
Он је умро, а ја сам је сад наследио.
Здрав си до мене, гори си од мене.
Здрав си, Дрља, од Бога ти здравље врља.
Бог ти дао све што желио, сина оженио.
Стоку продав’о, јагањце продав’о,
пун новчаник пара им’о, пријатеље дочекив’о.
Из неба ти росило, из земље ти родило.
Родило ти шљиве, воће, ’шеница бјелица,
у кући се рађала мушка дјечица:
у свако ћошенце, по једно дјетенце.
На средину, њих нек буде једно десетину.
Нек’ буду голи пупчићи, црвени трбушчићи,
нек’ им вијарају курчићи.
У здрављу били и све јели и пили.

Ракијице рако из старог шљивака,

из кривог лулака, шареног бардака.
Боже дај, па шта даш.
Шта је добро, ти све знаш.
Здраво бити и ракију пити,
домаћине с нама и ти.
Чашку по чашку, печену кокошку,
зрелу дињу и печену свињу.
Одјећу и обућу, младу у кућу:
да чисти обућу, чарапе о траву,
опанке о главу, свак’ себи и ти бабо, теби.
Ова влаша боца мог покојног оца.
Он је добар био, мање ракију пио.

15
Кривих рогова.

47
 КРСТИВОЈЕ

Он је пио, а ја сам гледијо.

Он је умро, ја сам наслиједио.
Боже дај, пијан кроз шуму кући ићи.
У шуми младу лепу жену стићи.
Са њом сјести у густој чести,
Две-три речи, па поред ње лећи.
Пијо не пијо, сви вичу: "Бекријо!"
Ко пије, умријеће, ко не пије и прије ће.

(ракији)

Сл. 5. Крстивоје Суботић, Ваљево 2004.

48
КРАТКЕ ПРИЧЕ И ЛЕГЕНДЕ
Црква у Крчмару
 ПОП КОЈИ ЈЕ СВЕТИО ВОДИЦУ ПО
СЕЛУ
Обично сељаци славе славу Ђурђевдан
или Лучиндан или Никољдан. Родитељи
оду да раде на њиву, а деца, ситна, остану
код куће, те чувају кућу. И мајка спреми на
астал – тури свећу и тамјана и кадионицу,
кад дође поп да освети водицу. И поп дође:
"Добар дан!"
"Добар дан."
" ’Де су тата и мама?"
"Отишли су. Ору. У њиви раде тамо."
"Ја сам дош’о да светим водицу."
"Ако, попе, ако. Мама је ту спремила.
Свети водицу, али ми немамо пара да ти
платимо. Имамо само доброг расола да ти
дамо."
Поп лепо узе’ и очита.
"И сад, ето, идите и донесите, децо, ра-
сола."
Деца узму неку вржину од натеге, оно
од тикве. Оду у кацу и за’вате пуну ону вр-
жину расола из каце и донесу. А расол био
надош’о, па не може да се отканеш. Што га
год више пијеш, оно све слађе, све укусни-
је, све љепше. Пије поп, пије, пије, па пре-
да’не: "А!"
"Како ти се свиђа, попо, расо’?"
"Ма одличан. Супер!"
"Пи’ кол’ко ’оћеш, имамо ми тога. Ни-
ко од наших не пије."
А поп, мало се тргне:
"Па зашто не пије?"
"Потопила се маца у кацу."
А он се наљути, па ону вржину о зе-
мљу: "Ду!" Она вржина прсне сва у кома-
де, а деца:
"Ој, што нам разби вржину, тужна. У
шта ће нана ноћас пишати?"
КАКО ЈЕ ЖЕНА ВЕЋИ ЂАВО ОД
ЂАВОЛА
Био један сиром’ човек у једном селу.
И надничио, радио, аргатов’о – сваки дан
иш’о у надницу. Радио: надница и гузица и
никад ништа друго да стигне. Ни да купи
њиву, ни да направи кућу, ни да се обуче
честито. Ништа. Молио се Богу – био по-
божан: "Помози, Боже", данас: "Помози,
Боже", сутра: "Помози, Боже", прекосутра.
Једнако се молио и једнако надничио и ко-
лико је домаћин, толики је. Ништа не кре-
ће напред. Њему се то досади, па једног да-
на: "Помози, ђаволе, кад Бог неће!" А ђаво
стоји на готовс, једва чека. Одма’ иза ње-
гових леђа. Каже: "Ху, ху. Шта треба?"
"Па треба ми, ђаволе, да помогнеш да
се скућим. Да купим имања, да направим
кућу. Да напатим стоке, да се оженим, да
родим деце. Да постанем домаћин к’о
остали људи!"
"Може", каже, "све ћу ја то тебе да по-
могнем, и све ћемо ми то да урадимо. А
кад буде све готово, ти мене једну моју же-
љу да испуниш. Ако ми испуниш жељу,
остаје ти све ово. Ако не испуниш, узимам
ти живот и сву кућевину."
"Добро", каже човек.
И пристану они да раде заједно (...)
Оду да ору у њиву да копају. Копа он и ђа-
во, али се ђаво не да виђети никоме друго-
ме, само ономе што је прист’о са њим да
прави уговор да му помогне. У другој њи-
ви копа двајес’ копача. Ђаво разговара са
њим. Они вичу: "Ено га, полудио. Прича
сам са собом." А он прича са ђаволом, али
се ђаво не да виђети, он је невидљив. И кад
буде вече, двајес’ копача окопали ’ектар
њиву, а онај са ђаволом сам окоп’о кол’ко
они сви копачи. Они се чудили како је то
могуће.
Почео он да напредује. Сваки дан ђаво
долази. Њему помаже и у копању, и у
 КРСТИВОЈЕ
кошењу, и у жетви, и у сваком раду. И на-
прави кућу и купи стоку. Ожени се. Доведе
добру жену, домаћу. И роди деце са њом и
све.
Пита њега ђаво кад је све то скућио и
урадио:
"Треба ли ти још нешто у животу да ти
скућим?"
"Па, не треба", каже, "ђаволе, ово је
довољно до сад што си ми помог’о скући-
ти."
"Е, сад је ред", каже, "оно како смо се
договорили да и ти мене једну жељу испу-
ниш."
"Добро, ђаволе. Реци."
"Да ми испуниш жељу, долазим", ка-
же, "у недељу у дван’ест сати дана, у под-
не, у твоју кућу да потревиш кол’ко имам
година. Ако потревиш кол’ко имам година,
ја ћу ти оставити све ово, а ако не потре-
виш кол’ко имам година, узимам ти живот
и сву кућевину. И стоку и жену, и децу и
све. Све ти то у бардак створим и напра-
вим чудо од тога."
Ко ће сад потревити? Црн’ ђаво. Нит’
знаш да ли је млад, нит’ да ли је стар. Ко
ће потревити! Он се окари (ражалости,
прим. аутора). Жена га посматрала:
"Шта ти је, човече? Шта је тебе?"
"Ма иди, ћути. Немој ми досађивати.
Доста ми је моје муке."
Она навали све више. Све више нава-
љује на њега да он то њојзи каже. Он, он-
дак, мор’о на крају да јој каже:
"Ето, био сам сиротиња, пука", каже.
"Надничио сам. Копао. Сваки дан ишао у
надницу да би скућио. Никад нисам могао
да скућим. И моли се Богу данас, моли се
сутра, моли прекосутра. Сиротиња, па си-
ротиња: беда и мука и аргат и ништа дру-
го. Једном", каже, "од оне муке горке, слу-
чајно рекох:
'Па, помози ми ти, ђаволе кад Бог не-
ће'.
52
Кад одједном иза леђа каже: 'У, ху!
Шта треба'?
'Ето, треба ми да скућим. Купим има-
ње. Да направим кућу. Да се оженим. Да
будем домаћин, к’о остали људи'.
'Све ћу ја то теби да помогнем. Све мо-
же', каже, 'само ти мене једну жељу да ис-
пуниш'. И сад је дошла та жеља на ред. Све
ово што имамо, то нам је све ђаво скућио и
помог’о. И сад има једну жељу. Ако пого-
дим ту жељу да му испуним, остаје све,
ако не погодим, узима и живот, и мене и
тебе и деци и стоци и све нам пропада."
А жена: "О, хо, хо! Што си луд, што се
сикираш! Само ти кажи мене кад он дола-
зи. Сам ће он кас’ти. Рећи ће он мене сâм
кол’ко има година. Кад долази он?"
"У недељу око дван’ест сати."
"Добро."
Кад је било десет-један’ест сати жена
оде у собу, па се распреми: скине се гола,
сва к’о од мајке рођена. Па узме проспе ја-
стук перја по патосу по соби, па се намаже
сва катраном Тај катра’ се пече од борове
смоле, он од луча. То је лепљиво. Па се он-
да легне и уваља се у оно перје и онда оно
перје прионе за њу – ништа не остане на
патосу. Сва чупава. Перје има и од ћурке и
од гуске и од кокошију и од патке. Од сва-
чега има перја разног, све прионуло за њу.
Па оде у чардак. Отвори чардак па избаци
двоја кола жита – у авлију, туна испред
чардака набаца. Пусти и овце и козе и сви-
ње и козе и гуске и ћурке. Све што је живо
имала пусти на ону гомилу жита да једу,
тамо испред дван’ес’ сати. А она узме ме-
тлу, ону кратку што се брише, па забије у
задњицу ону дршку. А ондак се нагузи,
онако чупава, са оним перјем и са оном ме-
тлом. Она је метла симболише као реп не-
ки. Нагузи се и она и почне да кљуца и она
оно жито. У том моменту наилази ђаво на
капију. Иде, пош’о кући. Човек стоји, чека
га. Ђаво иде и стао и гледа, гледа, а човек:
 Кратке приче и легенде
"Па, шта гледаш, ђаволе?"
"Ама", каже, "брате мили, гледам. У
мојих триста и шес’ет шест година оваку
животињу видио нисам. Как’а ти је ово
животиња?"
А жена се усправи одједном:
"Ха, ха, ђаволе. Ту те чекам. Каж’ де
му, човече, има триста и шес’ет шест годи-
на."
Ђаво се окрене и побегне и остане сва
кућевина и имовина човеку и жени. Ето,
жена надмудрила ђавола. Жена већи ђаво
од ђавола.
О ЦРКВИ У КРЧМАРУ
У мом селу има црква, Крчмарска цр-
ква се зове. А у старо време кад су Мрњав-
чевићи владали, краљ Вукашин је имао два
сина, Марка и Андрију. Кад су они били
момци, младићи рецимо два’ес’т година,
делије били обадва, добри. Једни ’вале љу-
ди Андрију да је добар јунак, а други ’вале
да је Марко бољи јунак. А они одлуче ’ва-
ко:
"Слушај, брате", вели, "ми треба да ви-
димо који је бољи јунак, али", вели, "како
то да испробамо који је бољи јунак, а да не
би братску крв проливали?"
Марко рек’о: "Лако ћемо", Марко је
био писменији од Андрије. "Да појашемо
коње", каже, "да идемо преко Србије. Пре-
ко планина, тамо преко Јастрепца. Преко
Голије. Преко Рудника. Преко Сувобора",
каже, "па ко издржи даље, и ми и коњи, да
не једе и не пије ништа, тај ће бити бољи
јунак."
И договоре се тако и крену из Приле-
па. Ишли преко планина. Нису дали ни да
коњи пију воде, ни да пасу, нит’ су они
шта јели. Ишли, ишли, ишли. Кад су до-
шли ту, више Крчмара села, Путница, јед-
но мјесто зове се, Андрија каже:
"Брате, ја не можем даље. Ја не можем
даље и готово."
Марко каже: "Ја би’ мог’о још неки
дан."
"Имаш ли ђегод овде познатог неког
да идем штогод да поједем и да попијем;
да се при’ватим мало, ’оћу да умрем од
глади?"
Он се помоли на неку бјелу стјену. На
тој стјени имају алке где су некад везате
лађе кад је било овде море – Панонско мо-
ре. И доле, под том стјеном у равни, туде
је некад’ иш’о пут за Дубровник: караван с
коњима, носили су со. Из Дубровника до-
носили робу ‘вамо, те се свраћали у ту ка-
фану, ноћевали. И он се помоли с Андри-
јом на ту бјелу стјену, каже:
"Ето ти она кафана, доле. Има ту нека
крчмарица Мара. Код ње има да се једе и
пије. Једи и пиј и чекај мене, а ја ћу да
останем још, да видим кол’ко сам бољи ју-
нак од тебе. Кол’ко ћу дана да издржим."
И Марко оде. Андрија остане. А кад је
сиш’о доле, крчмарица Мара угледа Ан-
дрију да иде и позна га да је брат Краљеви-
ћа Марка. А није Марка волела. Ваљда јој
је Марко некада остао дужан, шта ти ја
знам, и ондак у кафану. Била је кафана пу-
на Турака. Она Турке посакрива, па истрча
пред Андрију:
"Дај, Андрија, коња. Дај оружје ’вамо,
да склоним."
Адрија дâ коња и дâ сабљу.
" ’Ајде ти у кафану, да ја сместим ко-
ња."
Он четрн’ес’ дана није јео. Није пио.
Малаксао. Узели му коња и сабљу. Он у
кафану на врата, а Турци кидишу на њега
са сабљама. Он голорук, није мог’о да се
брани. Савладају га и о’сјечу му главу. Ту-
ре главу на тањир и почну да се ругају гла-
ви. Да је пљују. Да је чвркају. Да се измо-
тавају:
"Убили смо Краљевића Марка брата.
Даће Бог, па ћемо и њега једног дана."
53
 КРСТИВОЈЕ
Марко још три дана издрж’о, више. Е
кад Марко није мог’о више, он пође низ
Пеар неки. Има ту, сад је Јеријин град, па
има камен, пири вода из тог камена, али
није им’о извор никак’и. Туна он узме ко-
пље, па удари с једне стране, па с друге, па
с треће, па с четврте. Па избије као један
лонац велики. Избије стијену, одвали и на-
лије воде и направи чанак. На једном чан-
ку напоји коња, а други направи, па се на-
пије он. И то мјесто се и дан-данас зове
"Маркови чанци". И сише низ Пеар тај и
дођу у кафану. Крчмарица Мара провири
на прозор и види где иде Марко, а зна шта
му је од брата урадила – да му је брат у ка-
фани и глава на тањиру. Искочи кроз про-
зор, па на другу страну и нада бегати уз
неки бријег. А Марко види како она бјега,
он се сети: А, ха, нешто није у реду, чим
она бјега из кафане. Он је њу познао. Он
исуче сабљу, притегне коња, па на врата,
кад има кога видјети: братова глава на
асталу, а Турци играју се, ругају се, а Мара
побјегла – издала га. А он исуче сабљу и
иако није јео осамн’ес’ дана ишта, ни пио,
све исјече Турке. Па кад их је исјек’о каже:
"Побјеже ми она кучка, д’јете јој је-
бем!"
Па окрене уз онај бријег Шарца, па
притегне, и стигне је горе на вр’ тога бри-
јега, на једноме зараван. И како је стиг’о и
у’ватио је, он је растрг’о од љутине. Ис-
кид’о је на парчад. И то се мјесто и данас
зове Растава, гдје је раставио Марко Кра-
љевић крчмарицу Мару са животом. А тај
бријег што је узбрдо она бјегала, зове се
Марин бријег. И врати се у кафану. Он
сједне у кафану. Недељу дана и јео и пио.
Све што је имало да се поједе и да се попи-
је, све је то збрис’о. Натовари коња. На
братовог коња натовари брата, а главу ту-
ри у торбицу. Изађе из кафане и запали ка-
фану.
54
И иш’о преко шуме. Свога коња јаше,
братовога води и носи брата и главу њего-
ву негде да сахрани, где је склонито
мјесто. И дође сад. Где је наша црква, ту
има једно мјесто, зове се Збјеговиште. Би-
ла је ситна шума, шибље. И ту је на том
Збјеговишту био један велики збјег. Срби
су бјежали од Турака – ископали земуницу
у земљу. И ту је можда било две-три стоти-
не, у том збегу. И ту испод тог Збјегови-
шта један заравањак – шума, већином ли-
пова и букова. Изабере мјесто Заравањак:
Е, овде ћу да закопам мога брата. Ов-
де Турци не долазе.
Са’рани брата ту и посјече једну бу-
кву, исц’јепа дасака и направи колибарицу
– покрије братов гроб. И окрене и оде у
Прилеп. Пошто прође година дана, каже:
"Д’ идем, да ја обиђем мога брата
гроб. Да видим да ли нису нашли Турци и
да л’ се свете костима мртвим."
Кад дође тамо, они из оног збега до-
шли и посадили цвј’еће око оне колибари-
це и оно претворили у црквицу и моле се
Богу. Њему то мило било:
"Је ли", каже, "да ли нису Турци про-
шли?"
"Није! Нису. Ми то чувамо. Нећемо
никад одати."
И њему било мило. Узме пос’јече дру-
гу букву, па направи још једну колибарицу
и каже:
"Будите ви овде. Чувајте и молите се
Богу. Доћ’ ћу ја још једном и довешћу вам
неколико калуђера да вам врше службу, да
се молите Богу."
И они су били туне.
Трећи пут када је дош’о, доведе пе’-
шес’ калуђера и направи трећу црквицу од
дасака. Три црквице. И остави у тим цр-
квицама те калуђере да би они вршили
службу као попови – народ причешћивали
и молили се Богу. И на празнике те: Вас-
крс, Госпојину, Тројице. И Марко је
 Кратке приче и легенде
отиш’о. Марко је умро и више није дола-
зио. И после су са тог збега размножили се
и читаво село Крчмар се насели где је била
крчмарица Мара. Постало село Крчмар,
постало село Осеченица. Дозидају мана-
стир један велики, на спратове, и мана-
стирски подрум за вино, за ракију. Мана-
стирске штале, кошаре те држали овце, ко-
зе, говеда. Шљиве имали. Винограде има-
ли. И ту је можда имало педесет монаха и
монахиња. И ту је служило много времена.
Служило, служило и један издајник из фа-
милије из Крчмара, неки звани Зелунови-
ћи, они се презивали Митровићи, али има-
ли надимак Зелуновићи, Турци наиђу на
Дивчибаре. Они нађу Турке на Дивчибара-
ма и кажу:
"Слушајте", кажу, "данас је Васкрс.
Има манастир ту и ту, на гробу Краљевића
Марка брата Андрије и данас је пун мана-
стир свијета и ви би то могли да одете да-
нас, да нађете их и побијете све."
Турци једва дочекају и он их сведе низ
једно брдо велико, то се зове сада Велико
брдо, па Путница, прозвата Путница што је
туде кроз шуму провео Турке. И дођу и оп-
коле пун манастир народа и све посјечу са
сабљама, само оставе најстаријег калуђера,
избију му једно око, да иде и прича шта је
било. И ту цркву и тај манастир запале и
пун манастир народа исјечу. И та фамилија
је замрла, прешло на друго поколење. Али
то јутро, на Васкрс, кад је дош’о главни
монах да врши службу у олтару, кад је
уш’о у олтар змија се обавила око трпезе у
олтару. И он је поглед’о ту змију и уз’о је
кадионицу и поч’о да кади и она од оног
дима одмота се и у неку рупу доле у зид
побегне. И он је видио да неће бити добро
и замишљ’о да изађе да каже народу шта је
видио. Па ће народ можда да се разиђе.
"Нека", вели, "да завршим службу, па ћу
после да испричам народу. Да припов’је-
дам да неће бити добро." И међутим, да је
он рек’о, народ би одма’ изаш’о из цркве и
не би изгин’о. Није рек’о. Турци су стигли,
а народ у цркви. Стали на двоја врата. Није
мог’о нико да изађе и сви су посјечени. И
тако се заврши са тим манастирем. И после
кнезови Грбовићи на том мјесту обновили
црквицу. Једну направили, малу, скромну,
која је и данас-дани. А у кубету горе од те
црквице постоје фреске: они комади исје-
ченог народа и оних монаха и оних калуђе-
ра. И црква је хтела да се отисне и Милан
Панић неки Суреп звати, из Београда, за-
штитио и каз’о:
"Можете да правите другу цркву поред
ове, ал’ ову не см’јете дирати због ових
вресака."
И то су притегли и она је издржала и
овај земљотрес што је сад скоро био.1
ПОСТАНАК МУЗИЧКИХ ИНСТРУ-
МЕНАТА
"Откад се памти најстарија музика?
Памти се од праоца Давида. Он, тако је за-
писано у Библији, да је први поч’о да се
бави музиком. Чув’о је стоку негде на па-
шњаку неком где је било бамбусове трске
доста. И ветар је преломио једну ту треску
бамбусову и како је ветар пирио полако,
она је трска преломљена – свир’о прелом.
Он је то слуш’о како свира и ондак је уз’о
тај поломак и савио и поч’о и он да пири и
она је почела да свири. И он је то одсјек’о
и после направио. Од тога прво је постала
Панова фрула, па је после направио и кара-
бицу,2 па је после направио и гајде и даље
се свирило..."
1
Мисли се на земљотрес који је погодио Мионицу
и околину 30. септембра и 1. октобра 1998. године.
2
Карабица - народни музички дувачки инструмент
типа кларинета.
55
 КРСТИВОЈЕ

О КАРАБИЦИ анђелу, не смије. Он узме па створи козу.

"Кад је Бог стварао небо и земљу, он је
наредио анђелу да анђел направи фрулицу
и да створи винову лозицу и да створи ов-
цу и да дâ чобанину да свира у фрулицу и
да сједи под лозом у ’ладу – да чува овчи-
це и да једе грожђе. Ђаво глед’о па зави-
дио: 'Па што он нешто ради, а ја ништа да
не радим?' Онда шта ће, да узме лиценцу
И ондак да направи свиралицу не смије, па
направи карабицу. И остане да свира и кад
год свира, он оставио себе да увек на ову,
крајњу рупу, може мало да притегне, да
учини: 'Кврц, кврц', појави се дивљи глас.
Значи и он (ђаво, прим. аутора) да може да
мијеша. И тако је постала карабица."

Сл. 6. Црква у Крчмару, март 2009.

56
ЗВУЦИ КОЛУБАРСКИХ ВОДЕНИЦА
На мосту
 За разлику од становника града који су
се у великој мери одродили од природе,
становници села права су њена деца. Њи-
хов однос према природи, без обзира на то
што истовремено прихватају многе текови-
не града, и данас је веома сличан ономе ко-
ји је владао у прошлости. Свесни да им од
природе зависи опстанак, сељаци се труде
да је што боље упознају, у ту сврху кори-
стећи како наслеђено, тако и лично иску-
ство до којег долазе коришћењем својих
најважнијих чула: вида, слуха и говора.
Ове речи можда ће некоме изгледати чуд-
не, мислећи како та чула и сâм користи
иако не живи на селу. Па зар нам она без-
број пута не затребају и у граду? Како на
пример прећи улицу ако се на то посебно
не обрати пажња, нарочито ако то поже-
лиш да учиниш док је на семафору још
увек црвено светло? Таквих примера из на-
ше свакидашње праксе заиста је безброј,
али они су сасвим другачији од оних сео-
ских, како по својој форми, тако и по сво-
јој суштини, а највише по својеврсној тана-
ности која карактерише однос сеоског чо-
века и природе. Једним обликом овог од-
носа бавиће се и текст који је пред вама,
стављајући нагласак на нешто што би се
могло назвати звучним осећањем природе.
Сеоска средина обилује звуцима, како
оним који се могу запазити одмах, већ при-
ликом првог "сусрета" с њом, тако и оним
другим – скривеним, које разазнају само
људи дубоко саживљени с природом. Они
тако разликују завијање младог од завија-
ња старог вука, рику јеленâ од рике срнâ и
гласове различитих птицâ, "препознајући"
у њима чак и својеврсне говорне поруке.1
Ти људи у стању су да распознају чак и
звуке које производе разне неживе ствари,
1
Заинтересовани за овај , "проблем" више инфор-
мација о њему наћи ће у: Д. Големовић, , "Кад ин-
струмент проговори", Нови звук,1, СОКОЈ, Београд
1993, 55.
као што су на пример звуци воденице. По
речима Крстивоја Суботића воденица је
права ризница звукова, које Крстивоје слу-
ша "водећи се" разним разлозима. Неки од
њих сасвим су практичне природе, док му
други служе као својеврсна разбибрига.
Трећи су посебно занимљиви јер говоре о
томе да се у њиховој основи налази своје-
врсна естетска потреба. О свему томе и
још по нечему приде биће речи у наставку
текста, уз коментар да ће поједини звуци
воденице изведени од стране Крстивоја на
посебан – ономатопејски начин, овде бити
и записани, с напоменом да нотне записе,
будући да они треба да представе нешто
што ипак није музика, осим "конвенцио-
налних" чине и неки други "специфични"
знаци.2 Стога је и нотни запис нужно схва-
тити првенствено као неку врсту визуели-
зације звука, а не као "помагало" певачу
или свирачу да их изведе што верније од-
носно сличније њиховом "изворном" обли-
ку.
Посао млевења жита често дуготрајан
и једноличан, сељаку је давао прилику да
се уз њега и одмори. Он то ипак није чи-
нио "дижући све четири у вис", већ је био
стално на опрезу у случају да воденици
"затреба" његова помоћ, ако на пример до-
ђе до неког квара, али и нечег уобичајеног,
као што је то потреба да се дода још жита.
Из тих разлога је сељак или помељар, како
су у колубарском крају некада звали оног
који носи жито на млевење, уз посматрање
свега што се том приликом збива, одређене
информације добијао и слушањем, па није
чудно што је био у стању да у тој прилици
разликује цео низ звукова, који су за њега
имали функцију својеврсних звучних сиг-
нала.
2
Објашњење ових знакова биће дато нешто касни-
је, приликом појављивања записа.
 КРСТИВОЈЕ
Као први од њих треба поменути звук
чектала, комада дрвета преко којег жито
"стиже" до воденичног камена. Уз звук
сâмог камена који је сталан из разлога што
се непрестано окреће, и звук чектала који
додирује камен се може чути скоро све
време (Пример бр. 1).3
Ову прилику треба искористити и да
се исприча прича о настанку чектала коју
ми је казивао Крстивоје:
"Прије, у старо доба човјек је направио
воденицу, а ђаво је дош’о па глед’о како
човјек стоји поред камена и руком надаје
оно жито да се меље. Глед’о, глед’о како
се онај мучи па: 'Чекај', вели, 'човјече, да
ти направим оно – једно с другим'. И онда
ђаво направи чектало и веже за камен. Па
га ђаво крстио: 'једно с другим', зато што је
повез'о кош са каменом. А после је народ
прозв'о га према сâмом гласу, како оно
клекче, прозв’о га чектало." По Крстивоје-
вим речима чектало има и извесну магиј-
ску моћ: "И данас код нас бају кад се роди
дијете, па неће да прозбори. Буде неђе и
пе’- шест година. Порасте. Све зна, ал’ не-
ће да говори. Оду у воденицу и уставе ка-
мен и наспу брашна и воде и оним чекта-
лом измијешају и направе колачић. Затво-
ре чектало. И испечу тај колачић и даду
дјетету да поједе. И дијете одма’ прогово-
ри."
Кад се количина жита у чанку смањи
на отприлике два килограма, то значи да је
време да се помељар припреми за крај сво-
га посла. Неке од радњи које том прили-
ком чини имају за циљ заштиту воденич-
ког камена од рада на "празно", јер би то
3
Нотни знак у облику x односи се на звук по карак-
теру и квалитету близак говору; нота празне главе
по трајању означава звук фалсетног квалитета одре-
ђене висине, а иста нота прецртана знаком x – фал-
сетни звук неодређене висине. Број 8 испод вио-
линског кључа обележава извођење од стране му-
шкарца у основном регистру.
60
могло да доведе и до његовог оштећења. И
за ово постоји одговарајући звучни сигнал
потекао од "стварчице" назване чактар,
коју Крстивоје описује као малу клепету-
шу (као она што је стока носи о врату).
Чактар је у вези с "троугластим дрветом"
које се када се смањи количина жита
"ослобађа" и "скочи" из чанка, после чега
се чактар спусти на камен, производећи ка-
рактеристичан звук, који је тако продоран
да је у стању да човека пробуди из најду-
бљег сна упозоравајући га да је време да:
"Изађе и изамеље жито, да камен не би ја-
ук’о и сатро се" (Пример бр. 2).
"Ако није жито овијано, ако има сламе
или плеве или чакица и тако… Па се по-
пријечи, па се то загуши. Не може жито да
силази редовно, застане. Па чини...
(Пример бр. 3). Сукће ватра, сијева испод
камена. Онда брже мораш да устанеш да
то помакнеш прстом, да пустиш да меље."
По Крстивојевим речима, то помељар по-
маже воденици да се "избори" са житом
које није баш најбоље припремљено за
млевење.
"Жито може да се деси и да се нада, да
точи више нег’ што може камен да туљава,
па крупни – јарма… меље, квари. Тада ка-
мен виче (Пример бр. 4), а кад нема да ме-
ље, кад свари жито, онда чини овако, и
сукће ватра… мирише к’о мед" (Пример
бр. 5).
У обиљу звукова који су постојали у
воденици, изненађујућа, а богами и застра-
шујућа је тишина која у њој повремено на-
стане, за шта народ такође има своје тума-
чење. Тишина зна да наступи у такозвано
глуво доба ноћи, што Крстивоје описује на
свој једноставан, а опет тако леп начин:
"Глуво се доба рачуна од десет сати до два
по поноћи. Лежиш у воденици, или у соби-
ци испод воденице. А она меље, меље… И
ти се утишаш и слушаш то како ти меље.
Да ти не подлети. Да се не нада жито да
 Звуци колубарских воденица

почне да крупни. Да не јауче да се тупи ка- чији је воденица само један малени део, у
мен. Све по звуку се чује. И чујеш под ко- себи крије још многе тајне, које се човеку
лом у глуво доба ноћи разне гласове. Као кад год он то пожели и нађе снаге да се
свађа, као кукњава, као врева. Пуно душа "ослободи цивилизацијског јарма", откри-
доље. То ври ђавоља она… цика (Пример вају у свој својој занимљивости и лепоти.
бр. 6). Зато се не треба ни чудити ако у свом су-
Ври, ври. А онда, изненада, у’вате вре- срету с њом спознате неки нови тајанстве-
тено и стегну рукама и ’уставе камен. Ма- ни бруј, неку мелодију, или пак откријете
ло буде, опет пуште и он опет меље… То да попут јелинског свевица Мелампуса,
је цијела истина!" почињете да разумете језик животиња. А
Да звук воденице може да буде чак и ако вам се то деси, немојте побећи уплаше-
начин да се "задовоље" одређене естетске ни новим искуством, већ будите срећни јер
потребе, сведочи пример неког Рада Симо- сте пронашли још један важан део себе, за
вића, Крстивојевог познаника који је разлику од других људи којима то, на жа-
"…цијелог вијека свир’о сâм, без ичије лост, никада неће поћи за руком.
пратње", а који је своју посету воденици
претварао у својеврсни концерт. О томе
Крстивоје казује:
"Раде је мљео жито код свога синовца,
неког Милована. Им’о овај малу воденицу
– чегрталицу. Донесе триес’ кила завезак и
саспе га. И удеси да меље и сједне на
праг… Онда извади фрулу и почне да сви-
ра, али удеси тако неку игру, неко коло да
му онај камен што виче буде пратња
(пример бр. 7). И он свира, свира и никако
не прекида док се цјели тај нарамак не са-
меље. И кад се самеље, онда покупи бра-
шно и оде…"4
И ето. Ту је крај приче о воденици као
извору најразличитијих звукова и о човеку
који је те звукове запазио и казивао о њи-
ма, при том их и опонашајући. Природа
4
Жеља музичара – инструменталиста да звучно
обогате сопствену свирку не задовољавајући се са-
мо оним, могли бисмо их назвати основним особи-
нама инструмента на којем свирају, давнашња је и
веома честа у нашој традиционалној музичкој прак-
си. Уз поменути начин који представља својеврстан
куриозитет, народни свирачи своју музику обогаћу-
ју и на многе друге начине (о томе више се може
наћи у: Д. Големовић, "Звучно обогаћење у српској
народној инструменталној музици", Фолклор и ње-
гова уметничка транспозиција (реферати с научног
скупа), ФМУ, БЕОГРАД 1987, 49).

61
 КРСТИВОЈЕ

ПРИМЕРИ:

Бр. 1

Бр. 2

Бр. 3

Бр. 4

Бр. 5

62
 Звуци колубарских воденица

Бр. 6

Бр. 7

63
ШТА НЕМА, НИ ЦАР НЕ ВЕЧЕРА
Панорама атара села Крчмар
 Рано јутро. Телефон. Буди ме из нај-
слађег сна. Ко је то? Добро је што сам
укључио телефонску секретарицу да не
морам да устајем, била је мисао која ми је
онако тек напола пробуђеном прва пала на
памет. Онда зачух познат глас:
"Дишо! Дишо, јеси ли кући? Дишо?!"
Крстивоје, мој "лични" народни музи-
чар.
Скочих што сам брже могао и похитах
ка телефону да стигнем до њега пре него
што се прекине веза.
"Здраво, Крле. Како си?", прозборих
буновно.
А он ће: "Јесам ли те пробудио?"
"Јеси, али нема везе, ионако ми је било
време", одговорих, иако у том тренутку
нисам имао појма колико је сати. Чини се
као да је тек свануло. Ах, како ти сељаци
рано устају. Па како и не би кад лежу чим
се смркне.
"Дишо, кажи: драгичка." То се обично
каже кад хоћете некога нечим да обраду-
јете, сетих се да су ме томе научили роди-
тељи.
Рекох: "Драгичка".
Крле ће на то: "Нашао сам спонзора".
Каквог сад спонзора (?), помислих, а
онда се сетих како нас двојица већ година-
ма покушавамо да нађемо некога ко ће фи-
нансијски помоћи издавање Крстивојевог
компакт диска. Ни чињеница да се ради о
несумњиво најбољем народном свирачу на
традиционалним инструментима у целој
западној Србији није била довољна да уве-
ри оне којима смо се обраћали. Покушали
смо код ПГП РТС (Продукција грамофон-
ских плоча Радио-телевизије Србије), наше
највеће издавачке куће, али нам је после
осам месеци снимљени материјал враћен,
уз коментар да нису заинтересовани. Онда
смо покушали у Мионици, Крстивојевој
општини. Добисмо силна обећања, међу-
тим на томе се све и завршило. Напослет-
ку пријавили смо се на конкурс организа-
ције Унеско која издаје компакт дискове с
традиционалном музиком света, после чега
су, на нашу радост, музички материјал и
студија која га је пратила били прихваће-
ни, али онда, на наше изненађење и оста-
вљени да "чекају боље дане" да буду изда-
ти, што траје скоро пет година (односно
десет, рачунајући да је од времена о којем
је реч до данас, 2009. године, прошло више
од четири године).
А сад, ево Крстивоја који је решио да
"ствар узме у своје руке".
"Па ко је тај?", упитах га.
"Један од браће Вујић. Он је из Мио-
нице, а живи у Немачкој, где је зарадио пу-
но пара". Још рече да су браћа Вујић "ши-
роке руке", па тако на пример сваке године
за своју славу усред Мионице испеку вола
на ражњу и донесу цистерну пива, да поча-
сте своје суграђане.
Фини неки људи, помислих и понадах
се да ће наш проблем бити решен.
"С ким си разговарао?", упитах га, на-
шта Крле рече да је то учинио с оним бра-
том који је остао у земљи, али да је добио
"чврсто обећање" да ће све бити у реду.
Потом ми издиктира број телефона
"брата из Немачке", после чега поприча-
смо мало о томе како му је породица, ка-
кво је време (разговор уобичајен и код нас,
а не само у Енглеској) и, напослетку, завр-
шисмо разговор, уз договор да се чујемо
сутра.
Иако и господин Вујић вероватно рано
устаје, јер навика је навика, одлучио сам
да га позовем тек предвече. Окренух број и
изненађен због лако успостављене везе,
скоро да се не снађох да одговорим на оно:
"Хало", из "белог света".
"Је ли то господин Вујић?", промуцах.
"Да, шта желите?", зачух одговор.
Потом сам се представио и у неколико
реченица објаснио шта желим. Наравно,
 КРСТИВОЈЕ
све то образложио сам и речима како нашу
традиционалну музику треба заштитити од
пропадања њеним снимањем и објављива-
њем на неком од "носача звука", тим пре
што народ све више воли новокомпонова-
ну музику, за коју као синоним искористих
име једне од најпознатијих домаћих
естрадних звезда…
С друге стране тишина. Помислих да
се веза прекинула, а цела моја прича ис-
причана узалуд, међутим, пошто сам га по-
ново ословио, господин Вујић једва чујно
"процеди" кроз зубе:
"Па и ја је више волим … (дотичну пе-
вачицу, прим. аутора)."
Збуњен, извиних му се што сам га уз-
немирио и прекидох везу. Како је тешко
молити некога за услугу, па чак и кад је то
због "општег добра", помислих, у трену
поставши свестан како сам из тог разлога
мало тога објавио у земљи, и како су дале-
ко веће интересовање за нашу традицио-
налну музику имали људи из Швајцарске,
Француске, па чак и из Републике Српске,
него што су то имали домаћи…
Опет јутро. Телефон. Помислих да
ме је неко омађијао, па се увек враћам у
исто време и на исто место. Крстивоје.
"Дишо, јеси ли звао?"
"Јесам", одговорих.
"И? "
"Ништа. Господин више воли ново-
компоновану музику."
"Шта нема, ни цар не вечера", после
краће паузе рече Крле и тако ми подари
бисер народне мудрости, мисао која поста-
де кључ за "решавање" многих проблема
који ме муче, чини ми се одувек...
* тавори и напослетку пропадне, не само из
Од када нас је Крстивоје напустио, ево
сад ће скоро пет година, много воде је про-
текло Савом, Дунавом, али и његовом Ко-
68
лубаром. Много воде је протекло, али се
мало тога променило. Крстивојев компакт
диск није изашао, а да ли ће и када, за сад
се не зна. Дискове чији је садржај српска
традиционална народна музика и даље је
немогуће објавити у земљи, јер за то на-
просто нико није заинтересован. Народни
свирачи и певачи окупљају се на ограниче-
ном броју манифестација, где долазе или
"о свом руху и свом круху", или тек с не-
колико плаћених оброка и аутобуском кар-
том. А ако се случајно деси да ту морају и
да преноће, неретко ће то учинити седећи
за кафанским столом или у чекаоници на
станици. Кад ово кажем, не могу, а да се не
сетим и тога како у "свечарској Гучи" уче-
сници Сабора већ деценијама спавају на
поду локалне школе, а о другим условима
какав је на пример "нормални" тоалет или
купатило, наравно да нема ни говора...
Каква је то сила која народним свира-
чима и певачима даје снагу да издрже у
својој жељи да сачувају народно музичко
благо? Шта је то што их тера да опстану у
средини у којој је све против њих – и рођа-
ци и пријатељи који им кажу да се "ману
ћорава посла" и почну да раде нешто кори-
сно, и друштвене институције које им ор-
ганизују разне манифестације, а да за то
нису спремне, нити истински заинтересо-
ване, или их пак, како то на пример чини
Министарство културе, помажу износом
који је најчешће симболичан (неретко у
висини једне или две просечне плате)? Да
ли то значи да је народна култура постала
брига свих? Било би добро да јесте, али
под условом да реч брига буде схваћена
као "старање", а не у свом основном значе-
њу. Овако, народна музика је осуђена да
разлога јер јој је за то дошло време, већ
због недостатка нечега што би се могло на-
звати "државном политиком", тј. добро
осмишљеним и организованим старањем
 Шта нема, ни цар не вечера

за њу, као једној од несумњиво највећих "Гост? Наравно да јеси", рекох посма-
културних вредности...1 трајући га из "жабље перспективе", с пода
на који сам себи поставио да спавам. А Кр-
* ле? Са шеретским осмехом зажмури и про-
тегну се у мом кревету, а онда заспа – у
"Дишо, па ти си мене овде примио као тренутку – како то чине деца, али и људи
да сам прави гост", рече Крстивоје, сад већ чија се савест "чиста".
давне 1982. године, приликом његовог бо-
равка у Београду.

1
Не могу да одолим томе да не изнесем један пода-
так, у тренутку помислих да је куриозитет, али сам
онда схватио да се, на жалост, ради о нечему што
постаје правило. Министарство културе је за све
пројекте у Републици Србији који се односе на тра-
диционалну културу у 2008. години (по пријавама
пристиглим на Конкурс) одвојило нешто више од
осам милиона динара. "Добро", неко ће рећи, "у зе-
мљи која није богата и то је нешто", али у исто вре-
ме Влада Републике Србије Драгачевском сабору
трубача (који траје само три дана, а о његовом зна-
чају за културу Србије не бих говорио овог пута)
доделила је тридесет милиона динара. Скоро чети-
ри пута више!

69
ЦРТИЦЕ ИЗ ДРУЖЕЊА
СА КРСТИВОЈЕМ
Дво’енице
 КАКО СМО СЕ УПОЗНАЛИ
Трагајући за народним певачима и
свирачима у области Ваљевска Колубара,
Оливера Васић и ја одлучисмо да потражи-
мо Крстивоја, будући да су нас на њега че-
сто упућивали у току истраживања. Март
1982. године. Зима која је на измаку пока-
зује своје најружније лице: киша и блато,
све то помешано са снегом заосталим на
неким заклоњенијим местима. Нисмо има-
ли тачну Крстивојеву адресу, зато изађо-
смо из аутобуса "једно брдо раније", а онда
из разлога што није било никога да нам дâ
ближу информацију како да се снађемо,
сиђосмо с пута и настависмо ораницама.
Гацали смо по блату све прескачући бројне
потоке. Колико је наше трагање трајало, не
сећам се, знам само да није било кратко, но
ипак, на крају набасасмо на Крстивојеву
кућу. Једноспратна, али само са три одеље-
ња. Доњи део од камена, а горњи од цигле
– неомалтерисан, као да чека неко боље
време да буде завршен. Убрзо упознасмо и
Крстивоја – неповерљив, али ипак не и не-
љубазан човек. Поразговарасмо о томе шта
нас интересује, пописмо ракију и кафу, а
Крстивоје нам одсвира и неколико кола.
Одмах видесмо да је у питању свирач ве-
ликих могућности, па решисмо да ништа
не форсирамо, већ да наше дружење наста-
вимо неком другом приликом. Поменусмо
и професора Девића кога је Крстивоје већ
упознао и који га је доводио у Београд да
учествује на Бемусовом концерту, међу-
тим, ни то није било довољно да одоброво-
љимо ову старину (чуј – старину, па био је
само три године старији него што сам то ја
данас!). У октобру, видесмо се опет, али на
Бемусу. Кад нас виде у друштву с профе-
сором Девићем, видно се одобровољи, та-
ко да више није било препреке за наше да-
ље дружење.
НОЋ И ЈУТРО НА БОГДАНОВИЋА
БРДУ
У обиласку колубарских села Оливери
Васић и мени Крстивоје је био драгоцен
сарадник. Он не само да нас је водио на
места где је знао да има извођача, већ их је
и убеђивао да певају или свирају, а скоро
увек и сâм је узео учешће у томе. Једне
зимске вечери (теренски дневник "каже"
да је то било петог децембра 1982. године),
нађосмо се неколико километара од Крсти-
војеве куће, на путу за Дивчибаре. На ме-
сту које се зове Богдановића брдо сврати-
смо у кафану да се окрепимо, али и да са-
чекамо једног пријатеља који нам је обећао
конак у свом дому у Мионици. Пописмо
кафу, па онда другу. Испричасмо све при-
че, а онда уморни, негде око поноћи, схва-
тисмо да од обећања нема ништа. Згледа-
смо се с Крстивојем, али је он, будући да је
био спреман за све врсте изненађења, само
одмахнуо руком, устао и негде отишао.
После неколико минута вратио се и рекао
нам да можемо да преспавамо код Свето-
лика Ранковића, власника те кафане. С ве-
ликим олакшањем захвалили смо се Кр-
стивоју, поздравили се с њим, а онда по-
шли на починак. Ваљало нам је поранити
да ухватимо аутобус за Ваљево. Чини ми
се да смо таман легли, кад нас пробуди не-
ко лупкање по прозорском стаклу. Мркли
мрак, али већ је било скоро пет сати. Отво-
рисмо прозор и угледасмо Крстивоја. Ши-
рок осмех, а у руци корпа од прућа прекри-
вена белом салветом:
"Цоко! Дишо! Време је да устанете.
Ево донео сам вам нешто да презалогаји-
те", рече нам, пружајући корпу.
"Крле, па кад само стиже?", упитао
сам га, знајући да му само да његове куће и
назад, треба неколико сати.
Ништа не рече, само се насмеја. Сти-
дљиво, као дете, али видно задовољан јер
 КРСТИВОЈЕ
је постигао оно што је планирао. Још рече
да само треба купити хлеб, јер то једино
није имао код своје куће. Онда се поздра-
висмо и Крле нестаде у мраку.
У Ваљеву куписмо хлеб, а онда смо
као прави путници намерници сели на не-
ку клупу. Отворисмо корпу, а онда смо се
у сласт најели печене пилетине, барених
јаја, сира и ко зна још чега... не сећам се.
Па отада је прошло више од двадесет пет
година.
У ГРОЖЊАНУ
У Грожњану, маленом истарском гра-
ду, за време некадашње Југославије посто-
јао је интернационални камп музичке
омладине. У лето 1989. године позван сам
да држим курс са темом "Традиционална
инструментална српска музика" и као свог
демонстратора повео сам Крстивоја. Он је,
наравно, пристао да ми помогне, али с из-
весном резервом, будући да од 1944. годи-
не, када је са Шестом личком дивизијом
ишао да "ослободи" Загреб, ни једанпут
није био у Хрватској. Ја сам га смирио ре-
чима да му гарантујем да му се ништа ло-
ше неће догодити.
Случај је хтео да на овај пут нисмо по-
шли заједно, будући да сам пре Грожњана
морао да у Загребу проведем неколико да-
на (као учесник неког антрополошког кон-
греса). Крстивоју сам обећао да ћу га у
Копру сачекати на железничкој станици. У
Грожњан сам стигао два дана раније и за-
молио организаторе да ме на дан Крстиво-
јевог доласка одвезу аутом у Копар. То ју-
тро поранио сам да не бих закаснио и по-
шао да се по договору нађем с момцима,
међутим, како то у животу обично бива,
они су већ отишли у град... Без мене. Сле-
дио сам се од зебње сетивши се Крстивоје-
вих страхова, све мислећи да ли се момци
74
уопште и сећају шта данас треба да раде.
Једва дочеках долазак комбија. Звук фру-
лице. Крстивоје. Изађе напоље не само
жив и здрав, већ и добро расположен. Паде
ми камен са срца. А он, насмејан, без ика-
кве примедбе јер је очигледно схватио ка-
кав је неспоразум био у питању, али с ни-
зом коментара везаних за свој пут. Те како
се зачудио што су шине престајале на ста-
ници у Копру: "Воз дође и више нема.
Крај", те како није било проблема да га
препознају, иако је био обучен у градско
одело. Рече да је за то "крива" фрулица ко-
ја му вирила из џепа (!). Још напомену и то
како сам му обећао да ћемо бити на мору, а
од Грожњана до мора се не може "добаци-
ти ни хаубицом"...
Ту проведосмо десетак дана. Крстиво-
је и ја смо делили исту собу, али смо по
цео дан проводили напољу. Он се показао
као изврстан демонстратор и не само то,
покушао је да се упозна са музиком Истре,
чак свирајући заједно са свирачима на со-
пилама. Онако комуникативан какав је
био, веома једноставно је склапао познан-
ства, како с "домаћим" људима, тако и са
странцима, од којих му је посебно драга
била једна "Јапанка", бар је Крстивоје тако
звао једну косооку лепојку с којом није
разговарао, због непознавања језика, али
којој је свирао. Пред полазак негде је про-
нашао целу "шуму" бамбусове трске, па је
одсекао толико стабљика да је нарамак ко-
ји је сакупио једва однео својој кући. Тај
труд веома му се исплатио јер је од трске
из Грожњана годинама правио свирале, ка-
вале и друге инструменте (о томе Крстиво-
је каже: "Трска је љута, одговара, супер
’струменти").
 Цртице из дружења са Крстивојем
СНИМАЊЕ У БЕОГРАДУ
После одлуке да конкуришемо с њего-
вим тонским материјалом на конкурсу
Унеско организације, Крле и ја се догово-
рисмо да избор најлепших мелодија с ње-
говог репертоара снимимо у студију Фа-
култета музичке уметности у Београду.
Професор Хофман пристаде да на себе
узме улогу тонског сниматеља и тако се
једног јесењег дана 1989. године нађосмо
у Београду. Крстивоје је од своје куће по-
нео скоро све своје музичке инструменте,
уз оне традиционалне и инструменте фа-
бричке израде који се такође користе у на-
шој традиционалној пракси: кларинет,
флигхорну, тзв. баритон трубу, а онда и
бас-трубу и бубањ. Кад данас покушавам
да се сетим како је то учинио, то ми не по-
лази за руком. "Проблем" се појавио кад
пожелесмо да снимимо лист, јер су се они
које је Крле понео осушили. Међутим, ка-
ко га Бог даде сналажљива, Крстивоју паде
на памет да би могао да га нађе на факул-
тету, на коме се тада налазило пуно егзо-
тичног биља. Свестан да је у питању циљ
који је далеко "виши" од тога да сваки лист
остане на "свом месту", нисам га спречио у
његовом науму. Убрзо се вратио, а онда до
миле воље насвирао на листу само њему
познате биљке коју назвасмо бршљан и та-
ко забележисмо на диску који смо спрема-
ли за издавање...
БАБИНЕ
Бадњи дан 1996. године. Мој син Бојан
још нема ни пет месеци, а данас му на ба-
бине долази Крстивоје. Отишао сам на
аутобуску станицу да га сачекам. После из-
весног времена ево ти аутобуса с Дивчиба-
ра. Само неколико путника и међу њима
Крстивоје. Поздравио се с возачем као да
му је род рођени, а онда ми паде у загрљај.
Чврст стисак руке, а суза у оку. Потом
ужурбано оде до бокса за пртљаг одакле
поче да извлачи нешто велико: прасе на
ражњу. Оно "право", неко рече "баш какво
је волео друг Тито", тешко око двадесет
килограма "живе ваге".
"Е, мој, Крле, заиста није требало", ре-
кох, а он је одмахнуо руком, а потом узео
један штап, за чије крајеве закачи по једну
торбу и све то стави на раме. Спреман.
Отишли смо до "фиће". Једва потрпа-
смо Крстивојеве "понуде", а онда на Буле-
вар у изнајмљени стан у којем сам тада
живео. Тамо "одбор за дочек", а изнад све-
га Боки – мој насмејани клинац. Крстивоје
га дарива новцем, а онда поче да се распа-
кује. Као прво балон ракије. Иако је про-
шле године шљиву у Осеченици "убила"
слана и није пекао ракију, Крстивоје је ку-
пио од комшије коме је претекла од пре-
клане. Па онда пасуљ, пројино брашно...
Однекуд извади мали пањ и сатару – зна
човек да "грађани" то немају – па онда на
тераси исече цело прасе. Како је само то
зналачки урадио – ни један комад меса ни-
је био већи од длана... Онда седе, заложи
се једном конзервом сардине, како и доли-
кује Бадњем дану. Мало попричасмо, а
Крле мом Бојану одсвира неколико кола на
фрулици. Потом рече како му ваља ићи ку-
ћи јер још није за себе испекао прасе.
Опет исти пут, али сад у супротном
смеру. На станици мало поседесмо, без
много речи. А зар су оне потребне кад су у
питању прави пријатељи?! Потом седе у
аутобус и махну ми руком. До следеће при-
лике, "говорио" му је поглед.
75
 КРСТИВОЈЕ
СПОМЕН
"Дишо, је л’ истина да хоће да ми по-
дигну спомен (споменик, прим. аутора)?",
једног дана ме упита Крстивоје.
"Не знам", одговорих. "Ко ти је то ре-
као?"
Крстивоје нешто промрмља, тако да
нисам био сигуран је ли у питању правова-
љана информација, или само његова "пу-
ста жеља". Без жеље да трагам за "исти-
ном", покушао сам да "причи" дâм други
ток:
"Крле, а зар је то важно? Шта споме-
ник који је нêм уопште може да значи јед-
ном музичару? Зар није боље кад ти изађе
CD, па сви могу да чују (ту сам га подсе-
Сл. 7. Бабине: Крстивоје, Бојан и Бојанова мама, Београд, 6. јануар 1996.
76
тио на диск који је откупљен на конкурсу
Унеско организације чије извођење чекамо
већ неколико година)."
Крстивоје ништа не одговори. Видим,
нисам га баш убедио, али колико год да
сам желео, не нађох ни једну реч утехе. Е
мој Крле, помислио сам, у нашем вилајету
скоро да је правило да онај ко нешто вреди
за то док је жив не добије признање. А кад
умре, ситуација се у потпуности мења,
мада ни онда на боље, посматрано с
аспекта оних који су неправедно занемаре-
ни за живота. Јер тада, без обзира на то
какви су били за живота, сви постају и
добри и вредни, о чему сведочи и изрека ко-
ја скоро да представља локалну светињу:
О мртвима све најбоље.
НАРОДНИ МУЗИЧАР КРСТИВОЈЕ
Крстивоје пред вајатом
 На обронцима планине Маљен, у пре-
делу који је богат шумом, испресецан мно-
гобројним потоцима, који својим жубором
испуњавају хладан планински ваздух, на
седам стотина метара надморске висине,
налази се Крстивојево село Осеченица.
Традиционално успостављено, његово до-
маћинство састоји се од куће у којој се жи-
ви и неколико мањих зграда разних намена
(штала за стоку, "млекар", "магаза"…), а
онда и имања величине двадесетак хекта-
ра, с парцелама "разбацаним" по обли-
жњим брдима, с обрадивим површинама,
пашњацима, воћњацима и шумом. Оштра
клима овог планинског краја као и земља
лошег квалитета, осим гајења неколико
основних биљних култура (у првом реду
кукуруза), није пружала могућност да
основни вид привређивања овдашњих љу-
ди буде земљорадња, већ их је усмеравала
на сточарство. То је на неки начин и одго-
варало овдашњем становништву, будући
да се њиме бавило и у својој првобитној
постојбини – Црној Гори и Херцеговини,
одакле је, путем тзв. динарске миграционе
струје, овде досељено у периоду од по-
следњих неколико стотина година, најви-
ше у току 19. века.
Динарско порекло, као и начин при-
вређивања, умногоме су утицали како на
обликовање материјалне, тако и духовне
културе овдашњих људи, коју карактери-
ше изразита једноставност, односно сведе-
ност на своје основне карактеристике.
Крстивоје Суботић прави је представ-
ник културе којој припада, с тим што је у
односу на своје сународнике он показао
изузетност испољену како на плану оног
што је везано с музиком, тако и у много
чему другом. Његова знатижеља резулти-
рала је и стицањем многобројних знања из
области материјалне, али и разних видова
духовне културе. Тако на пример он зна
скоро све о обичајима својега краја. Зна
много и о народној медицини, повезаној с
"бајањима", као својеврсним говорним
"магијским" формулама које омогућавају
излечење од разних болести, али и уједа
змије (звучни пример бр. 20). Као право
"дете природе" Крстивоје је помно ослу-
шкује, а онда имитира сваки њен звук
(звучни примери бр. 16 и 24), у некима од
њих "препознавши" чак и својеврсне го-
ворне поруке (звучни пример бр. 12).
Крстивоје Суботић несумњиво је нај-
занимљивији као народни музичар. Међу-
тим, иако би се очекивало да ће свођење на
само један део његових активности олак-
шати "посао" око проучавања овог изузет-
ног човека, тај процес је још увек веома
компликован. Разлог за то првенствено ле-
жи у чињеници што се у Крстивојевој
пракси уједињују традиционално и оно
што то није, или бар не припада локалној
традицији. То се одражава на два основна
плана, на: 1. инструментаријуму који Кр-
стивоје користи у својој музичкој пракси, и
2. репертоару. Тако на пример овај свирач
музицира на десетак дувачких музичких
инструмената, од којих су неки традицио-
нални, док су други усвојени из других му-
зичких пракси. Што се репертоара тиче, уз
онај који је наследио од својих предака,
Крстивоје "посеже" и за репертоаром који
потиче из других крајева, па чак и оним
који припада "компонованом", усвојеном с
радија.
Овај колубарски свирач, као што се то
и очекује, основни део своје музичке ак-
тивности заснива на традиционалним ин-
струментима. У Колубари то су: свирала,
односно њена новија "скраћена" варијанта
- фрула, и двојнице, или како их овде нази-
вају дво’енице. Крстивоје такође свира и
на музичким инструментима једноставније
структуре као што је то на пример караби-
ца, другачије названа и усне гајде, а потом
и окарина те кавал, уз њих и инструменти
 КРСТИВОЈЕ
индустријске израде: усна хармоника, кла-
ринет, флигхорна, бас и бубањ. У Крсти-
војевим рукама чини се да сваки предмет
може да засвира, што он доказује и тиме
што музицира чак и на листу, на којем је у
својој младости, у недостатку неког другог
"правог" инструмента, неретко пратио и
народну игру.
Са свирањем Крстивоје је почео још
од своје седме године, и то баш са двојни-
цама (типом двоструке народне флауте),
које је на поклон добио од свога ујака. С
обзиром на то да двојнице имају отворе за
свирање на обе цеви (3 на десној и 4 на ле-
вој) мали Крстивоје почео да свира само на
једној од њих, имитирајући једног сеоског
свирача на свирали. То је чинио тако што
је на левој струки (цеви) инструмента сви-
рао с обе руке, с три прста леве и једним
десне, а убрзо је, желећи да прошири му-
зичке могућности свога инструмента, на
тој цеви избушио још два отвора, док је
другу – као непотребну – одсекао. Саку-
пивши нешто новца Крстивоје је убрзо ку-
пио праву свиралу, да би се двојницама
вратио после извесног времена, савладао и
технику свирања на њима, и не само то,
већ постао један од најбољих двојничара у
читавој целој Србији и Шумадији.
Како је то у његовом крају, а и шире
уобичајено, Крстивоја нико није учио да
свира, већ је како и сâм каже, овај занат
"крао" од других свирача, слушајући их, а
онда их опонашајући. И убрзо, чим је нау-
чио неколико инструменталних мелодија,
најчешће народних игара, Крстивоје се
"укључивао" у народну музичку, односно
играчку праксу, а онда је ишло све сÉмо по
себи: нове мелодије просто су се "лепиле"
за њега. Зато није ни чудно што се на ње-
говом репертоару налазило више од осам-
десет инструменталних мелодија.
Главнина мелодија из Крстивојевог ре-
пертоара припада мелодијама народних
80
игара или кола. Њих, посматрано уопште-
но, одликује јасан ритам и прегледна фор-
мална структура изграђена излагањем и
понављањем одређених мелодијских цели-
на, или "штикова", како их назива овај сви-
рач.1 Код обликовања колâ присутна су два
основна музичка принципа: 1. еволутиван,
и 2. архитектонски. То значи да су нека од
њих изграђена на основи једног музичког
материјала, који се излаже, а потом и пона-
вља произвољан број пута, уз учешће свих
основних принципа мотивског рада: пона-
вљања (комбинованог са секвенцирањем),
варирања те дељења. Ту је најчешће при-
сутно и мелодијско варирање, уз учешће
најразличитијих украса: кратког предуда-
ра, двоструког предудара, трилера, те тре-
мола (нотни примери: 1, 7, 11, 24, 29...).
Други начин обликовања инструменталних
мелодија изражен је кроз комбинацију два
или више музичких материјала (два: звуч-
ни примери бр. 12, 19, 21, 32, 34, 37, 47,
60; три: нотни примери бр. 23, 68...; више
њих: нотни примери бр. 52, 44, 50...). Бо-
гатство Крстивојеве свирке огледа се и у
разноврсној артикулацији, односно начину
извођења појединих тонова, који се креће
од уобичајеног "одвојеног" артикулисања,
преко "одсечног" тј. staccato извођења, те
извођења које карактерише изражена сли-
веност – legato, у чему највећу улогу игра
језик свирача.2
1
Назив штик веома је распрострањен у многим на-
шим крајевима и највероватније да му је корен у
немачком језику, где Stük означава комад, на при-
мер колача или нечег другог.
2
Да се ово поглавље књиге о Крстивоју не би пре-
творило у пуко препричавање онога што је веома
детаљно писано о особинама Крстивојеве свирке,
упућујем вас на студију која се тиме бави: Дими-
трије О. Големовић, "Народни музичар Крстивоје
Суботић", Истраживања (Ваљевска Колубара),
књ. 1, Народни музеј – Ваљево, Ваљево 1984, 9-153.
 Народни музичар Крстивоје
Као основа игара често се јавља песма,
што говори о њиховој архаичности, одно-
сно о времену када их није пратио инстру-
мент, и она се у пракси изводила како од
стране играча, тако и од стране сâмих сви-
рача. Крстивоје истиче то да се кола која у
својој основи имају песму лакше памте, па
није чудно што већи део његовог играчког
репертоара може и да се пева.
Осим кола, Крстивоје изводи и мело-
дије других намена. Као посебно зани-
мљив треба издвојити Рабаџијски бећа-
рац, који Крстивоје изводи на двојницама
(нотни пример бр. 58; звучни пример бр.
7), којег одликује специфични rubato на-
чин извођења и веома изражен импровиза-
торски карактер обликовања. Вишеглас
бордунског типа који је овде присутан из-
ражава се кроз мелодију "широког даха",
изведену на једној мелодијској цеви, и жи-
вом, рекло би се помало нервозном мело-
дијом с друге цеви, што резултира честим
секундним сазвуцима.
Кола се на двојницама изводе ређе
(нотни примери бр. 57 и 60; звучни пример
бр. 26), а на њима се свирају и песме (нот-
ни пример бр. 59; звучни пример бр. 7б).
Крстивоје на овом инструменту изводи
Сватовац (звучни пример бр. 26), али и
музику која се изводила у функцији испра-
ћаја покојника Тужни марш (нотни пример
бр. 62), односно песму која почиње стихом
И последњи град се сруши (звучни пример
бр. 32). Две последње поменуте нумере
Крстивоје је извео на двојницама у недо-
статку одговарајућег ансамбла, најчешће
блех оркестра, који је покојника пратио по
"аманету" (његовој жељи израженој за жи-
вота). На овом инструменту Крстивоје зна
да имитира певање уз гусле (нотни пример
бр. 64; звучни пример бр. 25), тиме пока-
завши оно што је типично за професионал-
не свираче – да обогаћивање репертоара у
народу често нема своје границе.
Свирала, односно њена новија варијан-
та фрула, били су Крстивојеви омиљени
инструменти, на којима је он показивао
сву лепоту свог стваралачког умећа. У му-
зицирању на свирали он је неретко посезао
за специфичним обогаћењем звука, постиг-
нутим брундавим звуком из грла, указују-
ћи на остатак једне архаичне и у Колубари
одавно изобичајене музичке праксе (звуч-
ни пример бр. 3). Свирање на двојницама и
свирали (фрули) најчешће се одвија у два
регистра, основном и октавном, добијеног
јачим дувањем. Такав начин свирке
Крстивоје користи кад пожели да направи
својеврсни музички контраст. То он и
образлаже речима: "Ја тако свирам да коло
не обљутави играчима". Иначе свирање у
горњем – предуваном регистру веома је
напорно јер изискује добру кондицију код
свирача, па тиме чуди што га је Крстивоје
користио док год је свирао. Са начином,
односно интензитетом дувања, нарочито
код свирала веће дужине, у директној вези
је и појава неких особености извођења које
су у пракис свирача толико одомаћене, да
се могу сматрати стилским. Тако се, на
пример, може говорити о појави
својеврсних октавних прелома, кад се
мелодија изводи делимично у једном, а
делимично у другом регистру. Такође,
иако је свирала једногласан инструмент, у
њеној свирци може се јавити и двоглас
испољен као октавни или пак квинтни
сазвук. То се дешава кад свирач не свира
ни довољно слабо да би остао у основном
регистру, нити јако, да би дошло до преду-
вавања (у нотном запису то је обележено
двозвуком где је један од тонова дат у за-
гради, док други није, као показатељ који
се јаче чује). С овим је сродна и појава то-
нова, најчешће основних у тонском низу,
типичних по квалитету кога одликује сво-
јеврсно шуштање. Њиховом детаљном ана-
лизом (успоравањем тонског записа) по-
81
 КРСТИВОЈЕ
стаје очигледно да је у питању заједничко
звучање тонова из оба регистра, с тим што
је горњи тек дотакнут, па тако звучи зајед-
но с доњим, директно утичући на промену
његовог квалитета (у запису он је
обележен као краткак предудар у загради).
Као што је то већ напоменуто, уз сви-
ралу (фрулу) и двојнице, Крстивоје је своје
музичко умеће показуивао још и свирком
на низу других инструмената. Најједно-
ставнији од њих сигурно је споменути
лист, који је типичан по својој нежној
структури, што веома отежава свирање, а
сâму свирку чини интонативно лабилном
(нотни пример бр. 66; звучни пример бр.
8).
Окарина, вероватно из разлога што је
по својим извођачким могућностима слич-
на свирали, такође је постала Крстивојев
инструмент и он је на њој изводио исти
репертоар (нотни пример бр. 67; звучни
пример бр. 15). Карабица или усне гајде
(Крстивојев термин), инструмент клари-
нетског типа, у облику у којем постоји код
Крстивоја није био типичан за Колубару.
Њега је наш свирач запазио на једном од
Бемусових концерата на којем је наступао,
код "свирача из Далмације" (Крстивојево
објашњење), па га је, потом он и сâм на-
правио и одушевљен његовим звуком (нот-
ни примери бр. 68 и 69; звучни пример бр.
13), такође уврстио у свој инструментари-
јум. Кавал (тип народне флауте без писка,
отворене на оба краја) је музички инстру-
мент који је Крстивоје такође направио по
узору на други. Још давне 1945. године,
служећи војни рок у Македонији Крстиво-
је се упознао са инструментом истог нази-
ва, који је направио чим се вратио у свој
родни крај и, што је најзанимљивије, без
обзира на веома компликован начин доби-
јања тона (глава мора да буде искошена у
односу на оштру ивицу инструмента), нау-
чио на њему да свира и то је радо чинио,
82
али посебно наглашавајући да је у питању
"нежан инструмент" кога је тешко
комбиновати с другим инструментима јер
има другачију "амбажуру" (звучни пример
бр. 14).
Као што је већ речено, Крстивоје Су-
ботић овладао је свирањем и на инстру-
ментима индустријске израде. Као прву
треба поменути усну хармонику, на којој
Крстивоје свира на такав начин што кори-
сти њене уобичајене музичке карактери-
стике (мелодија и једноставна хармонска
пратња), најчешће изводећи народна кола
(звучни примери бр. 19 и 28). Због својег
продорног звука кларинет је један од ње-
гових најомиљенијих инструмената, и Кр-
стивоје је за њега везан још из времена
Другог светског рата, када је купио први.
Занимљивост везана за овај инструмент
крије се у чињеници да је Крстивоје лево-
рук, што значи да у свирању држи леву ис-
под десне руке, тако да је морао да трага за
инструментом направљеним за леворуке
музичаре. Тада је имао срећу, па је прона-
шао одговарајући инструмент, али касније,
када је тај инструмент пропао од превели-
ке употребе (а вероватно и неoдговарајућег
одржавања), Крстивоје је био принуђен да
свира на инструментима уобичајеног типа,
што му је онемогућавало да користи клап-
не, већ је на њима свирао као на неком ти-
пу свирале (са по три прста сваке руке), од
клапни користећи само дудодецимну, када
пожели да промени регистар (нотни при-
мери бр. 71-74; звучни пример бр. 31).
У Крстивојевој родној Колубари осим
кларинета, у музичкој пракси, нарочито
оној која је припадала тзв. музичким про-
фесионалцима, постојали су и други ин-
струменти, у првом реду флигхорна, а онда
и баритон трубе и туба, или како је наш
свирач зове – бас, који су у саставу с буб-
њем "обогаћеним" чинелом, чинили специ-
фичан "блех" оркестар. Ова пракса, данас
 Народни музичар Крстивоје

распрострањена у многим крајевима Срби- па је у више наврата успешно обучавао

је, у Колубари је заживела још уочи Дру- своје сељане – "Знаш да певаш, знаш да
гог светског рата. Иако је у своме оркестру играш, знаћеш и да свираш", говорио је
свирао кларинет, Крстивоје Суботић је на- небројено пута, све у жељи да и његово
учио да свира и на другим инструментима, село има свој блех оркестар.

Сл. 8. Наступ свирача из Македоније. Концерт на Бемусу, октобар 2004.

83
 КРСТИВОЈЕ

86
Нотни записи

87
 КРСТИВОЈЕ

88
Нотни записи

89
 КРСТИВОЈЕ

90
Нотни записи

91
 КРСТИВОЈЕ

92
Нотни записи

93
 КРСТИВОЈЕ

94
Нотни записи

95
 КРСТИВОЈЕ

96
Нотни записи

97
 КРСТИВОЈЕ

98
Нотни записи

99
 КРСТИВОЈЕ

100
Нотни записи

101
 КРСТИВОЈЕ

102
Нотни записи

103
 КРСТИВОЈЕ

104
Нотни записи

105
 КРСТИВОЈЕ

106
Нотни записи

107
 КРСТИВОЈЕ

108
Нотни записи

109
 КРСТИВОЈЕ

110
Нотни записи

111
 КРСТИВОЈЕ

112
Нотни записи

113
 КРСТИВОЈЕ

114
Нотни записи

115
 КРСТИВОЈЕ

116
Нотни записи

117
 КРСТИВОЈЕ

118
Нотни записи

119
 КРСТИВОЈЕ

120
Нотни записи

121
 КРСТИВОЈЕ

122
Нотни записи

123
 КРСТИВОЈЕ

124
Нотни записи

125
 КРСТИВОЈЕ

126
Нотни записи

127
 КРСТИВОЈЕ

128
Нотни записи

129
 КРСТИВОЈЕ

130
Нотни записи

131
 КРСТИВОЈЕ

132
Нотни записи

133
 КРСТИВОЈЕ

134
Нотни записи

135
 КРСТИВОЈЕ

136
Нотни записи

137
 КРСТИВОЈЕ

138
Нотни записи

139
 КРСТИВОЈЕ

140
Нотни записи

141
 КРСТИВОЈЕ

142
Нотни записи

143
 КРСТИВОЈЕ

144
Нотни записи

145
 КРСТИВОЈЕ

146
Нотни записи

147
 КРСТИВОЈЕ

148
Нотни записи

149
 КРСТИВОЈЕ

150
Нотни записи

151
 КРСТИВОЈЕ

152
Нотни записи

153
 КРСТИВОЈЕ

154
Нотни записи

155
 КРСТИВОЈЕ

156
Нотни записи

157
 КРСТИВОЈЕ

158
Нотни записи

159
 КРСТИВОЈЕ

160
Нотни записи

161
 КРСТИВОЈЕ

162
Нотни записи

163
 КРСТИВОЈЕ

164
Нотни записи

165
 КРСТИВОЈЕ

166
Нотни записи

167
 КРСТИВОЈЕ

168
Нотни записи

169
 КРСТИВОЈЕ

170
Нотни записи

171
 КРСТИВОЈЕ

172
 НОТНИ ЗАПИСИ
38. Ћумићанка
Свирала/фрула: 39. Борачко коло
40. Шиц, миц, Мицика
1. Маказице 41. Ужичко коло
2. Љубово коло 42. Стара Шапчанка
3. Грабовац 43. Романијско коло
4. Косо моја 44. Зворничко коло
5. Циганчица 45. Космајско коло
6. Прође момче кроз село 46. Параћинско коло
7. Сец коло 47. Проломчица
8. Жикино коло 48. Нишко коло
9. Заплет 49. Шестица (Шест корака)
10. Ја брдом 50. Арапско
11. Ове наше шипарице 51. Брзи Чачак
12. Јовино коло 52. Дрвљаник
13. Народно коло 53. Славонски марш
14. Дуне ранке 54. Бећарац
15. Коленике 55. Валцер
16. ’Ајд’ на лево
17. Јело, Јелина Дво’енице:
18. Рузмарин
19. Чарлама 56. Рабаџиски бећарац
20. Поздрав коло 57. Шестица (Шест корака)
21. Палеграј 58. Рабаџиски бећарац (2)
22. Тавала (Ваљевска подвала) 59. Вишњичица род родила
23. Козарица 60. Колубарски вез
24. Обреновчанка 61. Како ђаво среће нема
25. Брзи Чачак 62. Тужни марш
26. Ђурђевка 63. Корачница
27. Чачанка 64. Кад је била борба код Дрвара
28. Тројанац
29. Четворка (Тројанац на две стране) Дво’енице и баритон-труба:
30. Јежевичко коло
31. У шесн’ест корака 65. Девојачко (Повозито) коло
32. Лавакиња (Србијанка)
33. Небеско коло Лист:
34. Ђавоље коло (Како ђаво среће
нема) 66. Поздрав коло
35. Врбљанка
36. Рамово коло
37. Дивчибарско коло
 КРСТИВОЈЕ

Окарина: Кла’нет од натеге:

67. Моравац 70. Јежевичко коло

Карабица (усне гајде): Кларинет:

68. Поздрав коло 71. Повозно коло

69. Небеско коло 72. Поп Маринково коло
73. Оро
74. Тројанац

174
 КРСТИВОЈЕ: КРАТКА БИОГРАФИЈА
(Осеченица 20. фебруар 1924 – Осеченица 24. новембар 2004)
Дво’енице
 "Сви смо ми само пролазници", рече
професор Девић док ми је изјављивао сау-
чешће на сахрани мога оца. Праве речи, ни
налик онима које се обично изговарају у
овој прилици: "Могао је још да поживи"
(ако је био релативно млад), "одморио се"
(ако је боловао пред смрт) или: "нек’ иде
само по реду“ (ако је човек био стар). Про-
лазници?! Да, пролазници, међутим неко
кроз живот прође као пас кад покисне, а
онда са себе отресе и последњу кап, да из-
гледа као да га киша није ни дотакла, а не-
ко тако што остави нешто по чему ће га
помињати. Каже се да човек умире два пу-
та, а други пут кад га забораве. Ова књига
посвећена је Крстивоју Суботићу, земљо-
раднику из села Осеченица на обронцима
планине Маљен, са жељом да не буде забо-
рављен.
Колико људи знате који се тако зову?
Ја сам познавао само једног и срећан сам
због тога – мог Крлета, човека кога је ње-
гово музичко умеће учинило познатим не
само у родној Колубари, већ и широм не-
кадашње југословенске државе, па чак и у
суседним земљама.
О Крстивоју је већ написана књига,
тачније обимна музичка студија, а он је по-
служио и као повод за настајање низа на-
учних радова. О њему је направљено неко-
лико телевизијских емисија, а као казивач
и свирач представљао је окосницу телеви-
зијске серије за децу ("Дечији народни му-
зички инструменти и играчке"). Снимци са
његовом свирком објављени су на низу
"носача звука", а концерти на којима је
учествовао, посебно концерт традиционал-
не народне музике на фестивалу Бемус, за-
хваљујући њему постајали су посебно
вредни. Културне манифестације "Сабор
фрулаша у Прислоници", где је проглашен
за мајстора фруле, "Сабор фрулаша у Гр-
љану", "Драгачевски сабор" као и многе
друге, памтиће још дуго овог народног
уметника.
А ко је у ствари био Крстивоје Субо-
тић? Да ли је ово набрајање његових заслу-
га исцрпло сва знања која имамо о њему?
Ова старина, био је дубоко патријархалан,
моралан и побожан човек. То, међутим, не
значи и да је био ограничен у схватању
света који га окружује, као и у усвајању
знања. Крстивојева судбина – иако није
била таква да га као неке свима нам знане
људе поведе у град и омогући му да завр-
ши "велике школе", а онда постане познат
у науци или уметности – ипак га није изне-
верила. Подарила му је дуг живот, дајући
му тако могућност да много тога научи,
као и да то пренесе другима. Иако је шко-
лу морао да напусти већ у другом разреду,
јер је требало чувати стоку, Крстивоје то
није доживео као "смак света". Свог учите-
ља нашао је у природи, али и у својим су-
народницима, од којих је онако паметан и
знатижељан, научио све што се могло нау-
чити, показујући тако да ни "планинска"
изолованост родног села у којем је провео
цео живот, не мора да ограничава човека
жељног знања. Искуства стечена у
властитој средини Крстивоје је сабрао по-
казавши тако да се традиција, иако колек-
тивна творевина, ипак на најбољи начин
испољава кроз даровите појединце. Зато су
она у његовој пракси постала универзална,
будући да у сличном облику постоје и код
многих народа света. Па зар се онда треба
чудити томе што је "разумео" језик птица,
што је у плећки божићне печенице "видео"
шта ће се догодити у будућности, или што
је познавао тајне народне медицине? Иако
мудар и поштован од свих који су га по-
знавали, Крстивоје Суботић никада није
показао ни мало гордости, већ изузетну
скромност, што је и природно за људе који
много знају.
 КРСТИВОЈЕ
Од свих знања која је поседовао, оно
које се односи на музику чини се да је би-
ло најквалитетније. Крстивоје је почео да
свира још у седмој години и то без ичије
помоћи, већ је то искључиво научио по-
сматрањем и опонашањем једног свирача
из Крчмара, села у суседству Осеченице.
Сâм Крстивоје са носталгијом је причао о
томе како је своју прву игранку свирао као
осмогодишњи дечак, кога су будући да је
био мален, подигли на клупу да на њој сто-
ји док свира. Он је свирао, а у колу су
играли и његови родитељи, а и Крстивојев
учитељ. Има ли речи којима се може опи-
сати у којој мери је ово искуство мотиви-
сало малишана да учи и усавршава се?
Његов даљи живот даје недвосмислене од-
говоре на то.
Многи мајстори правили су дрвене
лутке, али само један је имао моћ да им
удахне живот. Слично је било и са Крсти-
војем који је оживео све чега се дотакао,
без обзира на то да ли је у питању биљка
коју је посадио, или инструмент на којем је
свирао. Тога је постајао свестан свако ко га
је упознао или је чуо његову свирку, сигу-
ран и у то да је доживео нешто посебно,
нешто што неће заборавити докле год је
жив.
А шта још рећи о приватном животу
Крстивоја Суботића? Одрастао је у сиро-
машној породици као једно од шесторо де-
це Милана и Драгојке Суботић и будући да
није имао могућности да заврши било ка-
кав занат, читав живот се бавио земљорад-
њом и сточарством. За собом је оставио и
време предратне оскудице а и ратно време
које је за њега завршено мобилизацијом –
као борац чувене Шесте личке бригаде до-
шао је чак до Загреба, где је једва прежи-
вео последице контузије од непријатељске
гранате. После рата се вратио на згарише
своје куће, а потом, слично многим својим
сународницима, опет кренуо од почетка.
178
Иако се женио три пута, има је само једно
дете – сина Томислава, а једном приликом
ми рече да је тако хтео, јер је на селу брат
брату душманин, а не најближи род! Ипак,
био је срећан што има двоје унучади –
Миодрага и Зорицу и бројну праунучад...
Будући да је музика у Крстивојевом
животу имала важну улогу, није чудно то
што је покушао да у том правцу "погура" и
свог унука, а у извесној мери и сина. После
низа покушаја, кад је видео да они за то
немају интересовање, Крстивоје је, тешка
срца, одустао од свога наума. Ипак, био је
њима задовољан. О Томислаславу није
много говорио, али је то показао својим
делом, препуштајући му да води славу још
за свог живота, а за Миодрага је рекао да
има "златне руке" и да је у стању да попра-
ви сваку машину, од аутомобила, до било
које друге која се користи у пољопривре-
ди. Његова унука Зока, била је по Крстиво-
јевим речима "златан дукат", и он је небро-
јено пута, пре него што се удала, истицао
да ће онај који се са њом ожени бити сре-
ћан и задовољан.
Крстивоје је умро 24. новембра 2004.
године, а већ следећег дана сахрањен је на
маленом гробљу у родној Осеченици. Иако
затечени Крстивојевом смрћу, тим пре што
је и поред својих осамдесет година био
крепак и здрав човек, укућани се организо-
ваше да га достојно испрате. Син Томи-
слав "сакова" сандук, покла свиње за даћу,
а онда са женом, децом, снајом и зетом у
дворишту испред куће подиже шатор где
ће ручати тужни гости. На пут са кога се
још нико није вратио Крстивоја је испрати-
ла породица и стотинак сељана. Неко ће
рећи: "Уобичајена слика кад умре један се-
љак" и неће погрешити, јер Крстивоје Су-
ботић је представљао оличење српског се-
љака, увек у традиционалној народној но-
шњи, "бриџ панталонама" и копорну, са
шајкачом и "шиљканим" опанцима. Међу-
 Крстивоје: кратка биографија

тим, он је био и нешто далеко више – учинивши га надалеко познатим и не само

прави народни мудрац и музичар-чароб- то, већ му је је дала прилику коју имају
њак у чијим се рукама свака ствар претва- само повећени људи – да живи чак и кад
рала у музички инструмент. Ова моћ Кр- напусти овај свет...
стивоја је издвојила из његовог окружења,

Сл. 9. Матична књига

Сл. 10. Крстивојева и Миленина вечна кућа, Осеченица, март 2009.

179
ИЗ КРСТИВОЈЕВОГ АЛБУМА
Насловна страна Крстивојевог албума
Сл. 1. Милан Суботић, Крстивојев отац Сл. 2. Милан Суботић, Крстивојев отац

Сл. 3. Милан и Ђева Суботић Сл. 4. Крстивоје Суботић

 КРСТИВОЈЕ

Сл. 5. Крстивоје на дослужењу војног рока Сл. 6. Крстивоје са својим оркестром

у Македонији

Сл. 7. Уранак

184
 Из Крстивојевог албума

Сл. 8. Крстивоје као пчелар

Сл. 9. Крстивоје са супругом Миленом на венчању свог кума Богосава Јевтовића

185
 КРСТИВОЈЕ

Сл. 10. Крстивоје с брковима

186
 Из Крстивојевог албума

Сл. 11. Са трубачима и сином Томиславом као бубњарем

Сл. 12. Свадба

187
 КРСТИВОЈЕ

Сл. 13. Орловац Сл. 14. Орловац

Сл. 15. Наступ са унуком Миодрагом

188
 Из Крстивојевог албума

Сл. 16. Кларинет, Осеченица (1982) Сл. 17. Карабица, Осеченица (1988)

Сл. 18. Дво’енице, Осеченица (1982)

189
 КРСТИВОЈЕ

Сл. 19. Страница из Крстивојевог албума: Са унуком Миодрагом (лево горе и доле),
Осеченица (1982); Орловац (лево доле)

190
 Из Крстивојевог албума

Сл. 20. Оливера Васић, Димитрије О. Големовић, Сања Радиновић

и Крстивоје, Београд (1982)

Сл. 21. На промоцији првог броја часописа Истраживања, Ваљево јесен 1984:
Крстивоје, др Драгослав Антонијевић, др Драгослав Девић, Синиша Бранковић,
Димитрије О. Големовић

191
 КРСТИВОЈЕ

Сл. 22. На промоцији првог броја часописа Истраживања, Ваљево јесен 1984:
Миодраг, Крстивоје, др Драгослав Антонијевић, Димитрије О. Големовић,
Оливера Васић, др Драгослав Девић

Сл. 23. Милутин Милаковић, Миодраг и Крстивоје на отварању Етнографског музеја,

Београд (октобар 1984)

192
 Из Крстивојевог албума

Сл. 24. Крстивоје у друштву са Натом Ћарковић, Мицом Јоксимовић и

Димитријем Перићем, гајдашем, на отварању Етнографског музеја,
Београд (октобар 1984)

Сл. 25. Крстивоје и Милутин у друштву са учесницима програма на отварању

Етнографског музеја, Београд (октобар 1984)

193
 КРСТИВОЈЕ

Сл. 26. Мајски уранак на Поповачи

Сл. 27. Косидба на Рајцу Сл. 28. Косидба на Рајцу

194
 Из Крстивојевог албума

Сл. 29. Такмичење фрулаша, Вишевац 1985.

Сл. 30. Са учесницима из села Крчмар на Сабору народног стваралаштва Србије,

Топола 1985.

195
 КРСТИВОЈЕ

Сл. 31. Крстивоје, Милутин, Милева и Раденко Недељковић, Зора Тешић, Оливера Васић,
Сабор народног стваралаштва Србије, Топола 1985.

Сл. 32. Сабор народног стваралаштва Србије, Сл. 33. Сабор народног стваралаштва
Србије, Топола 1985. Србије, Топола 1985.

196
 Из Крстивојевог албума

Сл. 34. Сабор трубача у Гучи: Драгачевска свадба

Сл. 35. Сабор трубача у Гучи: Драгачевска свадба

197
 КРСТИВОЈЕ

Сл. 36. Сабор трубача у Гучи

Сл. 37. Новосадски сајам: трактор Сл. 38. Новосадски сајам: распрскивачи

198
 Из Крстивојевог албума

Сл. 39. Крстивоје са оркестром на Новосадском сајму

Сл. 40. Крстивоје са оркестром на Новосадском сајму

199
 КРСТИВОЈЕ

Сл. 41. Томислав са басом, Осеченица (1988)

Сл. 42. Трио Суботић: Крстивоје, Миодраг и Томислав, Осеченица (1988)

200
 Из Крстивојевог албума

Сл. 43. Крстивоје и фиолина Сл. 44. На једном од путовања

Сл. 45. Група Црнућанка

201
 КРСТИВОЈЕ

Сл. 46. Крстивоје са супругом Миленом

Сл. 47. Крстивоје поред свог рибњака

202
 Из Крстивојевог албума

Сл. 48. Са Крстивојем на извору (2001)

203
 НУМЕРЕ НА АУДИО-ДИСКУ

1. Колубарчица 1.24
Фрула. Теренски снимак: Димитрије О. Големовић
23. 06. 1992, Матарушка Бања

2. Ја се зовем Крстивоје Суботић... 2.16

Казивање. Теренски снимак: Димитрије О. Големовић
6. 12. 1997, Брзеће (Копаоник)

3. Девојачко коло/ Тодино коло 1.02

Велика свирала. Теренски снимак: Димитрије О. Големовић
6. 12. 1997, Брзеће (Копаоник)

4. Дедино коло 1.38

Свирала. Теренски снимак: Димитрије О. Големовић
23. 06. 1992, Матарушка Бања

5. Кад сам био мали... 2.00

Казивање. Теренски снимак: Димитрије О. Големовић
23. 06. 1992, Матарушка Бања

6. Еј, цватај ружо око Ђурђевдана 1.10

Рабаџијска песма. Теренски снимак: Димитрије О. Големовић
23. 06. 1992, Матарушка Бања

7. Рабаџијски бећарац /На крај села једна лампа сија (рабаџијска песма) 2.38
Дво’енице и певање. Теренски снимак: Димитрије О. Големовић
23. 06. 1992, Матарушка Бања

8. Поздрав коло (66)1 0.32

Лист. Студијски снимак: Срђан Хофман
24. 01. 1989, Београд

9. Поздрав коло / Кад се Циго зажели 1.37

Фрула и певање. Теренски снимак: Димитрије О. Големовић
23. 06. 1992, Матарушка Бања

10. Дрвљаник (52) 1.30

Фрула. Студијски снимак: Срђан Хофман
24. 01. 1989, Београд

1
Број у загради односи се на број под којим је нумера нотографисана.
 КРСТИВОЈЕ

11. Радикалчица 1.21

Фрула и певање. Теренски снимак: Димитрије О. Големовић
23. 06. 1992, Матарушка Бања

12. Ја живим у селу... (птице „говоре“) 1.09

Казивање. Студијски снимак: Срђан Хофман
12. 06. 1997, Београд

13. Арапско кукуњеште (50) 1.08

Карабица. Теренски снимак: Димитрије О. Големовић
6. 12. 1997, Брзеће (Копаоник)

14. Коло 0.34

Кавал. Теренски снимак: Димитрије О. Големовић
6.12. 1997, Брзеће (Копаоник)

15. Брзи Чачак (Тода Тоди подвалио) (25) 0.43

Окарина. Теренски снимак: Зоран Јерковић
Октобар 2002, Осеченица

16. Срна кад се окози... (звуци из шуме) 8.48

Казивање. Теренски снимак: Димитрије О. Големовић
23. 06. 1992, Матарушка Бања

17. Сићанац (I) (Проломчица) (47) 1.00

Дво’енице. Теренски снимак: Димитрије О. Големовић
23. 06. 1992, Матарушка Бања

18. Сићанац (II) (Ја у Шапцу на пијацу) (7) 1.07

Фрула. Теренски снимак: Димитрије О. Големовић.
23. 06. 1992, Матарушка Бања

19. Сићанац (III) (Ове наше шипарице) (11) 0.40

Усне хармуничице. Теренски снимак: Димитрије О. Големовић
23. 06. 1992, Матарушка Бања

20. Код мене има... (одбрајање кад уједе змија) 2.54

Казивање. Теренски снимак: Димитрије О. Големовић
23. 06. 1992, Матарушка Бања

21. Баба Дора 1.26

Фрула и певање. Теренски снимак: Димитрије О. Големовић
23. 06. 1992, Матарушка Бања

206
 Нумере на аудио и видео-диску

22. Вије се, вије (13) 2.22

Фрула и певање. Студијски снимак: Срђан Хофман
24. 01. 1989, Београд

23. Јовино коло (12) 2.00

Фрула и певање. Студијски снимак: Срђан Хофман
24. 01. 1989, Београд

24. Пре десетак година... (звуци са села) 3.24

Казивање. Студијски снимак: Срђан Хофман
12. 06. 1997, Београд

25. Гаји мајка два сина нејака (64) 0.55

Дво’енице. Теренски снимак: Димитрије О. Големовић
6. 12. 1997, Брзеће (Копаоник)

26. Сватовац /Коло 1.54

Дво’енице. Теренски снимак: Зоран Јерковић
Октобар 2002, Осеченица

27. Валцер (55) 1.20

Фрула и певање. Теренски снимак: Димитрије О. Големовић
6. 12. 1997, Брзеће (Копаоник)

28. Палеграј (21) 1.39

Фрула и певање. Теренски снимак: Димитрије О. Големовић
23. 06. 1992, Матарушка Бања

29. Оријент 1.06

Дует фрула. Студијски снимак: Срђан Хофман
24. 01. 1989, Београд

30. Шестица (49) 1.16

Митрове дво’енице. Теренски снимак: Димитрије О. Големовић
6. 12. 1997, Брзеће (Копаоник)

31. Тодино коло (25) 1.18

Кларинет и бубањ. Студијски снимак: Срђан Хофман
24. 01. 1989, Београд

32. И последњи град се сруши 4.05

Дво’енице и певање. Студијски снимак: Срђан Хофман
12. 06. 1997, Београд

207
 КРСТИВОЈЕ

33. Обреновчанка (24) 3.15

Фрула и певање уз пратњу тамбурашког оркестра КУД "Светозар
Марковић", Нови Сад. Уметнички руководилац Иван Сабо
Теренски снимак: Димитрије О. Големовић
27. 06. 1992, Матарушка Бања

34. Певај ми, певај, соколе 4.01

Као 33

35. Чарлама (19) 3.18

Као 33

ТТ 69.58

Напомена: Тонске снимке зучно обрадио тон-мајстор Зоран Јерковић.

НУМЕРЕ НА ВИДЕО-ДИСКУ

1. КРСТИВОЈЕ: Осеченица, Ђурђевдан 1988. 56.34

Сценарио и режија: Димитрије О. Големовић
Камера: Бранко Лукић
Монтажа: Никола Вукановић

2. КРСТИВОЈЕ: Бачевци, 4. април 2004. 9.35

Сценарио и режија: Димитрије О. Големовић
Камера: Димитрије О. Големовић
Монтажа: Никола Вукановић

3. КРСТИВОЈЕ: Концерт на Бемусу, октобар 2004. 13.16

Сценарио и режија: Димитрије О. Големовић
Камера: Младен Марковић
Монтажа: Никола Вукановић

208
 САДРЖАЈ

Крстивоје о... 5
Други о Крстивоју 31
Човјек је човјеку коријен 39
Кратке приче и легенде 49
Звуци колубарских воденица 57
Шта нема, ни цар не вечера 65
Цртице из дружења са Крстивојем 71
Народни музичар Крстивоје 77
Нотни записи 85
Нотни записи (преглед) 173
Крстивоје: кратка биографија 175
Из Крстивојевог албума 181
Нумере на аудио и видео-диску 205