С -

/Л
 I
1

■ Д. с-.Д
и и п А
ПААВА ПТИ11А
КЊИГА ЗА МЛАДЕ И СТАРЕ

Књ. 6

Уреднин
С Т АН И С Л А 8АР АД О В АН О ВИ Ћ

БЕОГРАД 1985.
РОМАН СА КАНАДСКОГ СЕВЕРА

Написао
ЏЕЈМС ОЛИВЕР КЕРВУД

ПРОСВЕТА
 Наслов оригинала
Т Н Е Ш 01Л 7 Н1Ж ТЕК.5
Превео
В. ЖИВКОВИБ
Рецензент
ЖИКА БОГДАНОВИК
Илустрације
БУРА ПАВЛОВИК
И лустрација на омоту
БОЖ ИДАР ВЕСЕЛИНОВИК
Идејно решење омота и насловног листа
МИХ. С. ПЕТРОВ
Технички уредник
МИЛАН МИЛОШЕВИК
К оректор
ВЕРА ДИКЛИК

Издавач
И здавачка радна организација „Просвета"
ООУР „И здавачка делатност"
Београд, Д обрачина 30
Д руго издање

Ш тампа и повез
РО „Нови дани"
Београд, Војводе Бране 13
Тираж осам хиљада примерака
ЛОВЦИ ВУКОВА
 I
БОРБА У ТИСОВОЈ ШУМИ

Тешка, хладна зима простирала је свој први

плаш т преко Велике канадске пустиње. Месец се
дизао, као покретна црвена лопта, обасјавајући
слабом светлошћу пространу белу тишину. Ни
најмањи шум није нарушавао ту тиху пустош.
Дневни живот већ се гасио, а прерано је било да се
пробуде луталачки гласови ноћних бића.
Под месечином и млечном светлошћу милиона
звезда. оцртавао се у непосредној близини један
велики стеновити амфитеатар усред којег је спава-
ло залеђено језеро. На падини планине дизала се
јелова шума, црна и злокобна. Мало ниже, тисова
стабла ивичила су језеро, густо збијена, напола
савијена под теретом снега и леда који их је
притискао у тој непродорној тами. Са супротне
стране тисових стабала, јела и планине, стеновити
венац отварао се према бескрајној белој равници,
смрзнутој и без дрвећа.
Огромна бела совуљага изби из мрака ширећи
крила. Затим својим дрхтавим гласом благо за-

7
кликта као да наговеш тава да ће ускоро настати
час господара ноћи.
Снег, који је читавог дана у изобиљу падао,
престао је. У ваздуху се није осећао ни најмањи
дах, тако да су пахуљице остале закачене и за
најмање иглице четинарског грања. Иако није ду-
вао ветар, студен је била жестока. Ако би човек
стао непомичан, за непун час пао би смрзнут,
покош ен леденом косом.
Наједаред, тишина би нарушена. Зачуо се
крик, звучан и језив, нешто налик не неисказив
вапај, вапај нечовечански, вапај који би човека
натерао да му крв у ж илама проструји брже и да
му прсти грчевитије стегну кундак пушке. К рик је
допирао из беле равнице и одјекивао је вишеструко
кроз ноћ. Затим је замро, а тишина која је тада
настала изгледала је још дубља. Као велика снеж-
на пахуљица, бела совуљага немо одлете, као
стрела, некуд изнад залеђеног језера.
Затим, после неколико тренутака, болни крик
се понови, али слабије. Човек вичан Великој белој
пустињи, напрежући слух и зурећи у мрак, без
двоумице би у том крику познао дивљи вапаЈ, вапај
бола и ропца, рањене и напола савладане живо-
тиње.
Лагано, уистину, с обазривош ћу која прати
уж ас бескрајних часова једнога дана лова, један
величанствен јелен, мужјак, ступао је по месечини.
Његова дивна глава, повијајући се под тежином
гранатих рогова, окретала се пут тисове шуме с
друге стране језера. Животиња је њуш ила ваздух у
том правцу, а ноздрве су јој се снажно шириле. За
собом је остављао крвав траг. Смртно рањен,

8
свакако, вукући се једва по меканом снегу који је
прекривао лед, очигледно се надао да ће међу
дрвећем наћи крајњ е уточиште.
К ако је ускоро требало да стигне до циља, стао
је и забацио главу уназад, дижући њ уш ку пут неба
и начуљ ивш и своје дуге уши. То је уобичајени
полож ај јелена кад пажљиво слушају. Њ ихов слух
је тако осетљив да чују, на читаву миљу одстојања,
бућкање пастрмке која се праћака у живој води.
Али, никакав шум није реметио тишину, осим, с
времена на време, стравичног гласа беле совуљаге,
која се још не беше сасвим удаљила. Снажна
животиња, међутим, стајала је непомично, и док се,
у снегу, испод њених груди ш ирила крвава мрља,
једнако је ослуш кивала. К акви су то тајанствени
шумови, недоступачни људском слуху, допирали до
њеног префињ еног уха? К аква се то опасност
крила, подмукла, у црној јеловој шуми, ш та је то
животиња испитивала? Почело је поновно њу-
ш кањ е. Удишући мрак, јелен је њушио с истока
према западу, али нарочито га је привлачио север.
Оно што је спочетка само јелен чуо ускоро је
почело да се јасније разабира. Далеко неко
реж ањ е, и тужно и грозно једновремено, расло је,
затим замирало, па поново расло још јаче, поста-
јући из тренутка у тренутак све разговетније. То је
било урликањ е вукова.
Оно што је џелатова омча за убицу осуђеног на
смрт, оно што су уперене пушке за шпијуна ух-
ваћеног на делу, то је тај урлик вукова за рањену
животињу у Великој канадској пустињи. Стари
поларни јелен обори главу и своје гранате рогове и,
прикупљ ајући сву снагу стаде да каса, ситним

о
касом, пут јелове шуме. Он је инстинктивно разу-
мео да ће му тај јелик, даљи али гушћи него тисова
шума, бити много поузданије уточиште, само ако
успе да га се дохвати.
Али та д а ... Да, тада, док је иш ао напред —
поново је стао. Тако нагло да су се предње ноге под
њим саме савиле и да се срушио у снег. Овога пута
одјекнуо је пуш чани пуцањ!
Пуцањ је доспео, свакако, бар из даљине од
читаве једне миље, а можда и две. Али то одстојање
није ниуколико умањило страх од кога је задрхтао
К раљ севера, сада већ на издисају. И зјутра тога
истог дана чуо је одјек истог таквог праска, који му
беше нанео, усред живог тела, незнану дотле,
дубоку рану. С теш ком муком, јелен устаде. Њу-
ш ећи окрену се ка северу, а затим ка истоку и
западу. А онда, враћајући се сопственим трагом,
изгубио се у залеђеној маси тисових стабала.
После пуш чаног пуцња поново је завладала
тиш ина. Тако је потрајало десетину минута. А тада
је неки ош тар урлик запарао простор, овога пута
много ближи. Одговорио му је други урлик, затим
још један, па трећи, док се нису претворили у
јединствен громогласан хор, читавог чопора ву-
кова.
Скоро у том истом тренутку из тисове шуме
искрсну једна људска прилика. Боја његовог лица
била је бакарна, као боја Индијанца.
Коракнуо је неколико јарди 1, Затим се окренуо
према тамној шуми-
— Ходите, Роде, повика он. На добром смо
путу, наш е коначиш те није далеко.
1 Јард, мера за дужину износи 91 центиметар. (прим прев.)

10
 — Један глас му одговори:
— Ето ме, Веби!
Протекло је неколико минута, а тада се појави
један младић беле боје коже. Могао је имати
највиш е осамнаест година. Левом руком ослањао
се на једну дебелу батину. Његова десна рука,
очигледно теже повређена, била је увијена великом
вратном марамом, која је служила као привремени
завој. Лице му је било изгребано и крваво. Цео
његов ход одавао је јасно да је младић доспео до
степена крајњ е изнурености.
Посрћући, коракнуо је неколико пута, дишући
испрекидано. Затим је батина исклизнула из њего-
вих м алаксалих ш ака, а он ни не покуш а да је
подигне. Свестан своје немоћи, приклонио је коле-
на и стропоштао се у снег.
Веби му спретно пружи руку, да му помогне да
устане.
— Мислите ли, Роде, да ћете моћи да наста-
вите?
М ладић устаде на ноге.
— Бојим се да нећу! прош апта он. Сасвим сам
исцрпљен.
И поново паде.
Веби положи своју пуш ку на страну и клекну
над својим другом.
— Могли бисмо лако и овде да заноћимо, али
рече он, и да сачекамо дан, да нам није остало свега
три метка.
— Само три? упита Род.
— Ниједан више. С тим можемо да оборимо
два три вука. П олазећи да вас тражим, нисам
мислио да ћу вас наћи тако далеко.

II
 Затим се пред изнемоглим Родериком преви
надвоје, као џепни нож при заклапањ у.
— Пружите руку око мога врата, рече кратко,
и држите ме чврсто.
Веби уста са својим бременом, носећи Рода на
својим снажним плећима.
Управо је био кренуо кад одјекну борбени
урлик вукова, тако близу да човек у недоумици
застаде.
— Открили су нам траг! саопш ти он. Не
можемо ни мислити да им умакнемо. За пет минута
биће већ овде.
Страш на једна визија прође му кроз главу, у
њој угледа другог једног младића, кога су, пред
његовим очима, на комаде искидали северни ,,не-
пријатељи закон а“ . Он уздрхта. Таква треба да
буде сада судбина његовог друга и његова
сопствена. . . Сем ако. . . Бацајући рањ еника са
својих леђа, напуш тајући га, могао би још и да
побегне. При тој помисли његово лице се згрчи и
грозно се зацери. Оставити Родерика! Зар нису тог
истога јутра, у првом сукобу са зликовцима, пуца-
ли раме уз раме? И зар Родерик није пао поред
њега, у борби, рањен? Ако буде требало, кроз који
тренутак, поново да погледају смрти у очи, учиниће
то опет заједнички. Заједнички ће и умрети.
Веби је брзо донео своју одлуку. Вратио се,
носећи Рода, у тисову шуму. Једина нада за спас
која им се указивала била је да се попну на неко
дрво и да ту сачекају док се вукови пред зору не
разиђу. И злагали су се, истина, опасности да за то
време помру од студени. У тој борби између вукова
и њ их победиће издржљивост. Веби застаде у

12
поднож ју једне дебеле тисе чије грање, оптерећено
снегом, беше полегло до земље. При светлости
месеца, који је високо одскочио на небу и јасно
светлео, погледао је белога младића, полузатворе-
них очију, млитавих удова, који -скоро да беше
изгубио свест. Лице му је било самртнички бледо и
пред тим аветињским ликом верно Вебијево срце
стеж е се од уж аса.
Али, пре но што је могао и да помисли на који
начин би попео рањ еника у безбедан заклон, горе,
његово ухо, вично пустињским шумовима, задрхта.
Вукови су већ били на домаку.
Он их је виш е наслућивао него што их је чуо.
Јер, прилазећи, свирепи ловци беху задрж али своје
урлике, скоро притајивш и дах. Не чекајући их,
смело, уз страховит крик, он им јурну у сусрет.
Стигли су били на неколико корака пред ивицу
шуме, када им он препречи пут. Били су образова-
ли једну групу, свакако извидницу. Не губећи ни
тренутка, Веби наниш ани и опали. У рлик бола
обавести га да метак није промашио. Други пут
диж е пуш ку и наниш ани тако добро да је јасно
видео како је други вук одскочио увис, као да га је
одбацила нека челична опруга, и без гласа пао
наузнак у снег. Остали су се распрш тали, не
заборављ ајући да однесу собом леш погинулог,
како би га, мало даље, прож дерали.
В раћајући се Роду, Веби је са задовољством
приметио да се младић, савлађујући своју огромну
слабост, ипак мало вратио у живот. Он се успуза уз
једно тисово стабло и ускоро диже и свога друга.
— По други пут ме спасавате, рече Род. Први
пут сам се најпрописније давио. Овога пута, спасли

13
сте ме од вукова. Док сам жив, нећу вам се моћи
одужити.
П ријатељски, Веби полож и руку на раме свога
пријатеља.
— Ви сте ми то јутрос лепо узвратили, одгово-
ри он. Што сте сада сакати, то је због мене. Ваш а
рана била је мени намењена. Сада смо квит!
И погледи два млада човека укрстиш е се у
знак пријатељског поверења.
Концерт урлика се, међутим, ускоро настави.
Веби се попе у врх дрвета да осмотри ш та се збива.
Чопор вукова управо је избијао из јелове шуме и
јурио лудачки низ падину, далеко један од другога,
као црне тачке на снежној белини, налик на мраве.
Са стране језера, преко кога је други један
чопор трком долазио, на урлике су одговарали
нови урлици. Обе крволочне групе као да су
изабрале заједнички циљ: тисову шуму, где су
им али намеру да се окупе. Све у свему, било је око
ш ездесет курјака.
С доста муке, Веби попе Рода још више уз
дрво. С једним јединим метком који им још беше
остао два човека су чекала. У јутарњем окрш ају
Род је био изгубио и своју пуш ку и сву своју
муницију.
У међувремену, Веби се врати на своју осма-
трачку тачку. Ускоро је видео да су се две групе
курјака састале, сјединиле и опколиле шуму. Зве-
ри су биле страховито узбуђене. Вукови беху на-
ш ли крваву мрљу коју је у снегу оставио смртно
рањ ени.јелен и нањ уш или траг који је водио даље.
— Шта се деш ава? упита полугласно Род.
Црне Вебијеве очи беху исколачене, блиста-

14
јући чудним сјајем. К рв му је струјала живо кроз
жиле, а срце страховито ударало у грудима.
— Нису се на нас окомили, одговори после
неколико тренутака ћутања. Не јуре за нашим
трагом, нису га ч ак ни оњушили. У изгледу им је
друга ж ртва. То је сва наш а срећа.
Тек што је био заврш ио, на неколико корака
од њиховог стабла заш уш та жбуње и стадоше да
пуцкетају суве гранчице. Два човека могла су
видети како у страховитом трку промиче једна
тамна маса. Веби је ипак имао довољно времена да
распозна јелена м уж јака, само што ни слутио није
да је то онај исти кога је, у току дана, једним
метком смртно ранио, али не и на месту оборио.
Вукови су изблиза пратили животињу, погнуте
главе, њ уш ећи крвави траг и испуш тајући с време-
на на време из разјапљ ених чељусти језиве звуко-
ве, као најбољи доказ своје ненаситиве глади.
За Вебија то није био нов призор, али призор
се први пут указао пред Родовим очима. И ако је
цела слика трајала свега један муњевити тренутак,
урезала му се заувек у сећање. Дуго је у својим
сновима Род гледао страш ну животињу, која је
знала да је осуђена на смрт, како бежи кроз
снежну ноћ, ричући самртнички, док је паклена
хорда пустињских зликоваца јури у стопу, сви лака
и снаж на тела, аветињски мрш ави, с кож ом зале-
пљеном за кости, али упорно, неустраш иви и избе-
зумљени близином своје жртве.
Јер, очигледно је било да ће јелен подлећи у
том неравном двобоју и да ће га вукови прож дерати
до последњег делића.
— А сада, рече спокојно Веби, сада можемо да

15
се спустимо на земљу и да без бојазни наставимо
пут. Вукови су одвећ заузети да би на нас обраћали
пажњу!
Помогао је Роду да се спусти с дрвета при-
држ авајући га за ноге. Затим се сагну, као што је и
раније радио, и натовари га себи на леђа.
Остављајући за собом тисову шуму иш ли су
тако читаву миљу, све до једног потока чија је
површ ина била залеђена.
— Веби, рече тада Род, одморите се, покуш аћу
сам да ходам. Осећам да ми се враћа снага. Ви ћете
ме само придрж авати.
Заједно су наставили пут. Веби је обухватио
руком рањ еников струк, те су тако превалили још
једну миљу.
На завијутку једне долине, спазиш е како у
даљини весело светлуца ватра, поред једног јеловог
ш ум арка. Ватра је била удаљена добру миљу, али
им се учинило као да је руком могу дохватити.
П оздравили су је обојица заједничким, радосним
ускликом. Веби је положио поред себе пушку,
ослободио другу руку којом је Рода придрж авао и,
пошто је рукама пред устима начинио нешто налик
на левак звучника, довикнуо је што је јаче могао
уобичајени знак:
— Уа, у, у, у, у! Уа, у, у, у, у, у!'
К ри к се винуо кроз спокојну ноћ и доспео до
ватре. При светлости пламена указала се једна
тамна прилика, која одговори истим криком.
— То је Микоки! рече Веби.
— Микоки! понови Род, смејући се радосно.
Били су очигледно срећни што је настао крај
њиховим патњама.

16
 Али, у том истом тренутку Веби примети да се
његов друг заноси, да га хвата несвестица. Поново
је морао да га придрж и да не падне у снег.
Да су током те ноћи погледи младих ловаца,
испружених поред ватре њиховог логориш та крај
залеђене Омбакике, могли да прозру будућност и
да предвиде сва трагична узбуђења која им она
спрема, можда би пош ли натраг вратили се пут
цивилизације. А можда би их, ипак, срећни завр-
ш етак који је коначно крунисао њихов напорни
пут, упркос свему, повукао напред. Јер, љубав
према снажним узбуђењима укорењена је у срцу
стамене омладине.
Али, они нису имали могућности избора, јер је
пред њима будућност стајала затворена, тајанстве-
на. Тек касније, пошто буде протекло много година,
они ће пред ватром на породичном огњишту, моћи
да у целини виде слику пустоловина које су преж и-
вели, и освеж авајући их у свом сећању наћи драге
и незаборавне успомене којих се, после свега не би
одрекли ни за какво благо овог света.

18
 п
КАКО ЈЕ ВЕБИГУН МЛАЂИ ЗАВОЛЕО
ЦИВИЛИЗАЦИЈУ
Скоро тридесет година пре него што се збила
ова прича, један младић, по имену Џон Њусом,
оставио је огромни град Лондон и упутио се у Нови
свет, у Америку. Судбина је према њему била
свирепа. Прво је изгубио оца и мајку, а онда је
сасвим пропао, тако да му од скромног породичног
наследства ништа није остало.
И скрцао се у Монтреалу, а како је то био добро
васпитан, радан и вредан младић, убрзо је себи
створио леп положај. Послодавац код кога је радио
поклонио му је своје поверење и послао га је као
представника или пословођу, у своју пословницу у
Вебинош хаусу, далеко на северу ка заливу Хад-
сон, у пустом пределу језера Нипигона.
Шеф пословнице стварно је владар у свом
делокругу. У току друге године владавине Џона
Њусома, посетио га је један поглавица црвенокож а-
ца по имену Вебигун. П ратила га је његова ћерка
М инетаки, по којој се, касније, прозвао цео један
град — толико су њена лепота и њене врлине биле

2* 19
надалеко чувене. Минетаки је била тада у цвету
младости и лепоте која је блистала сјајем ретким за
индијанску девојку.
Џона Њусома као да је гром ошинуо, заљубио
се сместа у ту божанствену принцезу. Од тога часа
учестале су његове посете индијанском селу где је
заповедао Вебигун, на тридесет миља од Вебинош
хауса, у далекој Великој белој пустињи.
Минетаки није остала равнодуш на према љу-
бави младога пословође. Али пред њихов брак, који
је брзо решен, искрсла је једна велика препрека.
Један млади индијански поглавица Вунга тако-
ђе се био заљубио у Минетаки. Она га је, међутим,
из дубине свога срца мрзела. Али Вунга је био
моћан, моћнији од Вебигуна, који је био у непосред-
ној зависности од њега у погледу ловиш та по
којима је имао обичај да крстари. Отуда је била и
потреба да с њим буде у добрим односима. Минета-
ки се није усуђивала да се уда за човека кога је
волела.
Жестоко супарништво изродило се међу удва-
рачима. Као последица дошло је до двоструког
атентата на Њусома, а Вунга је упутио Вебигуну
ултиматум у коме је од њега траж ио да му да руку
своје ћерке. М инетаки је лично одговорила једним
одлучним отказом на ту дрскост и пламен мржње
се још грозничавије распалио у Вунгиним грудима.
Једне мрачне ноћи на челу групе људи из свога
племена Вунга је изнанада напао на Вебигунов
логор. Стари поглавица је заклан заједно с двадесе-
тином својих људи, али главни циљ напада, отмица
М инетакина, пропао је. Вунга је потиснут пре но
што је успео да се дочепа девојке.

20
 Журно је упућен један гласник у Вебинош хауз
да однесе Њусому вест о нападу и о Вебигуновој
погибији. С дванаесторицом одлучних момака мла-
ди пословођа је одјурио у помоћ својој вереници.
К ада је уследио други Вунгин напад, био је то за
њега теж ак пораз. Био је отеран у пустињу, с
великим понижењем и с тешким губицима за своје
племе.
Три дана касније Њусом се венчао са Мине-
таки.
Од тога дана почиње крвава епоха чија је
успомена задуго остала урезана у аналима насеља.
Б ила је то м рж њ а зачета у љубави, претворена
касније у расну нетрпељивост, неискорењива и
бескрајна мржњ а.
Вунга је сам себе одлучно ставио ван закона и
стао да истребљује, безмало до последњега све
бивше Вебигунове поданике. Они којима је пошло
за руком и да умакну, напуш тали су своје старе
пределе и станиш та и склањ али се у близину
пословнице.
Вунги и људима његовога племена узвраћано
је за мржњу, мржњом, за претњу, претњом. Ускоро
су у Вебинош хаусу сви Индијанци, без разлике,
см атрани за непријатеље. У свакоме од њих гледан
је некакав будући Вунга и у обичном, свакодневном
разговору Индијанци су називани просто-напросто
,,Вунге“ . П роглаш ени су, једноставно, одличном
метом за свачију пушку.
Међутим, двоје деце родило се у браку белога
Њусома и црвенокоже лепотице. Старије дете било
је м уш карче коме је из поштовања према деди дато
име Вебигун, име које је из милоште скраћено у

21
Веби. Друго дете била је девојчица, четири године
млађа, и Њусому је било стало да се зове, као и
њена мајка, Минетаки.
Чудновата ствар — изгледало је као да у
Вебијевим ж илама тече скоро чиста индијанска
крв. По изгледу дете, је било Индијанац од својих
мокасина до врха главе. Дечак је био бакарне боје
и снаж ан, гибак и спретан као рис, лукав као
лисица, а све је у њему одавало биће рођено за
живот у пустињи. Његова памет била је, међутим,
таква да је изненадила и самога пословођу.
Минетаки, сасвим супротно, све што је више
расла све мање је имала од дивље лепоте своје
мајке и све је била ближа, и по држ ањ у и по
љупкости белој жени. Иако је њена коса била црна
као угљен, а тако исто и њене велике очи, кож а јој
је била нежна као код ж ена расе њеног оца.
Н ајдраж а Њусомова разонода била је да се
бави васпитањем своје дивље жене. Али и он и она
имали су један заједнички циљ: да подигну на
начин како се подижу бела деца Минетаки и њеног
брата. Деца су, на првом месту, похађала у Веби-
нош хаусу ш колу пословнице. Затим су упућена,
целе две зиме, у много боље организовану ш колу
у Порт Артуру, најближем цивилизованом центру.
И деца су се показала као одлични ђаци.
Веби је напунио тако своју шеснаесту, а Мине-
таки своју дванаесту годину. У њиховом свакоднев-
ном говору ништа није одавало њихово делимично
индијанско порекло. Али по жељи њихових роди-
теља, деца су врло течно говорила и на језику
својих предака Индијанаца.
Негде баш у доба њихове младости Вунге су

22
постали још дрскији у својим пљ ачкам а и у својим
злочинима. Сасвим су били одустали од поштеног
рада и ж ивели су од пљ ачке и лоповлука. С
мајчиним млеком деца као да су сисала мржњу
према становницима Вебиниш хауса, мржњ у чијег
се порекла сада скоро једини Вунга лично сећао.
Ствар је дотле била дош ла да се и канадска власт
најзад одлучила да уцени главу поглавице црвено-
кож аца и главе његових значајнијих присталица.
О рганизована је једна прописна потерна експеди-
ција која је зликовце потиснула пут удаљенијих
крајева. Вунгу, међутим, није властима пошло за
руком да ухвате.
К ад је Веби напунио седамнаест година одлу-
чено је да га пош аљу у Сједињене Америчке
Д рж аве на годину дана, у неку од већих ш кола.
М лади И ндијанац (јер су га скоро сви сматрали
Индијанцем и он се тиме поносио) одлучно се борио
против тога пројекта истучући хиљаду својих ра-
злога само да не иде. Осећао је, тврдио је, оргомну
љубав коју гаји раса његове мајке према Великој
белој пустињи. Цело његово биће бунило се против
тамница које се зову велики градови, против њихо-
ве буке и граје и њиховог блата. Не, не, никада неће
моћи да се навикне на тај живот.
Тада се умеш ала његова сестра Минетаки.
М олила га и преклињ ала да иде, да оде, ето, на
годину дана — не више. Вратиће се затим и
причаће јој о свему што буде видео, научиће је
свему што сам тамо буде научио. Веби је волео
своју љупку сестрицу више него иш та на свету. На
његову одлуку она је била у стању виш е да утиче
него њихови родитељи, и он је отпутовао.

23
 Пошао је у Детриоит1, у држ ави Мичиген, и у
току три прва месеца најсавесније радио. Али
свака даља недеља доносила му је нову тугу у
његовој усамљености, појачавала чежњ у и бол што
је изгубио Минетаки, што пред собом нема Велику
белу пустињу, њено слободно пространство и њене
шуме. Сваки дан био је за њега теж ак терет и
једина му је утеха била да пише, три пута сваке
недеље, својој драгој сестри. Три пута недељно,
иако је пошта одлазила свега два пута у месецу,
М инетаки је, њему писала исто тако дуга писма у
којима га је крепила и храбрила.
За време свога усамљеничког ш коловањ а мла-
ди Вебигун упознао се с Родериком Дроом.
К ао и Њусон, Родерик је такође био — дете
несреће. Кад му је отац умро, он је био тако мален
да се чак тога није ни сећао. Подигла га је мајка, а
малено имање које су имали цело се за то време
истопило. До последњег тренутка м ајка се борила с
немаштином, како би могла свога сина да одржи у
колеџу. Али су средства била исцрпена сва и
Родерик се управо спремао да крајем те недеље
напусти школовање. Немаштина му је постала
свиреп господар, требало је да се прихвати рада
како би могао да живи.
Дечак је причао о својој невољи младом Инди-
јанцу, који се био ухватио за њега као што се
дављеник хвата појаса за спасавање. Постали су
били нераздвојни. И кад је Родерик пошао својој
кући, Веби му је дошао у посету.
* Детроит, највећи град државе Мичиген, седам стотина киломе-
тара североисточно од Вашингтона. Налази се на граници
Канаде и Сједињених Америчких Држава, на истоименој ре-
ци (Прим, прев.)

24
 Госпођа Дро је била врло отмена жена, врло је
пријатељ ски примила Вебија, а ускоро га је истин-
ски матерински заволела. Под тим средачним
упливом, та за њега гнусна цивилизација изгледала
му је мање рогобатна, а његово изгнанство учини
му се мање горко. Та промена расположењ а огле-
дала се у његовим писмима Минетаки, којој је
одушевљено описивао пријатељски дом свога дру-
га. Онда је г-ђа Дро добила писмо у коме јој Вебије-
ва м ајка од свега срца захваљ ује и тако се успоста-
вила редовна преписка између двеју породица.
Веби отада није више патио од самоће и тек
што би заврш ио часове у колеџу, одлазио је своме
пријатељу, који се управо тада враћао из трговине
у којој је био запослен. У дугим зимским ноћима
два младића су седела један поред другога, пред
ватром, и млади И ндијанац је почињао да прича о
идеалном животу у Великој белој пустињи. Род је
просто гутао сваку реч и у њему је, мало помало,
стала да се развија неодољива ж ељ а да упозна тај
живот. Час смејући се, час смешећи се, г-ђа Дро је
такође слуш ала и никада није р ек л а’не’ за све те
њихове чудесне пројекте.
Али свему једног дана дође крај. Веби се
вратио у Велику белу пустињу, својој мајци црвене
боје кож е и својој сестри Минетаки. Сузе су наврле
на очи младићима када су се растајали. П лакала је,
такође, и г-ђа Дро гледајући како одлази млади
Индијанац.
Дани што су следили били су за Родерика
изванредно болни. Осам месеци пријатељства с
Вебијем пробудила су у њему нешто налик на другу
природу, тако да му се учинило, по одласку његово-

26
га другара, да се нешто од њега самог отргло,
иш чезло. Дошло је пролеће, затим лето. Свака
пош та доносила је из Вебинош хауса много писа-
ма за породицу Дро, а из Детроита пошта је
односила исто тако по неколико пош иљака.
Стигла је и јесен. Септембарски мразеви поче-
ли су да боје златном и црвеном бојом зеленило
Северне земље управо када је стигло дуго једно
Вебијево писмо које је у тихом дому Дроових
изазвало велико узбуђење, помешано с радош ћу и
слутњом. Уз писмо стигло је и друго једно, од
пословође лично, а с њим и треће — од црвенокоже
мајке. А уз ово последње млада Минетаки дописала
је неколико редака. Све четири поруке упорно су
молиле Родерика и г-ђу Дро да дођу у госте и да
проведу зиму у Вебинош хаусу.
,,Не бојте се“ , писао је Веби, ,,да ћете услед
привременог прекида вашега посла иш та изгубити.
У току зиме ми ћемо овде да зарадимо више долара
него што бисте могли у Детроиту да уштедите за
три године. Ловићемо вукове. К рај их је пун и
препун и влада даје награду од петнаест долара за
сваки вучји скалп који се донесе. Прош ле и прет-
прош ле зиме ја сам лично убијао по педесет. И још
налазим да лов није био баш особито добар. Ја
имам једног припитомљеног вука који ми служи
као мамац. Што се тиче пуш ака и друге опреме,
немате ш та да да се бринете. Имамо овде све што
треба.“
Неколико дана г-ђа Дро и њен син саветовали
су се о том предлогу пре но што су упутили свој
одговор у Вебинош хаус. Родерик је преклињао да
се позив прими. Описивао је мајци величанственост

27
и блаженство боравка који им се пруж а и изве-
сност да ће се вратити здравији него што је икада
био. На сто разних начина износио је своје доказе и
заступао своју ствар. М ајка је била мање одуше-
вљена. У неизвесности свога материјалног полож а-
ја, скромну, истина, али сталну, службу која им је
омогућавала ж ивот и угодност која и није баш тако
рђава. Поред тога, Родерикова плата ће расти.
Управо негде усред зиме добиће повишицу, тако да
ће му недељна зарада износити ш ест долара.
Н ајзад, г-ђа Дро је попустила. Пристала је да
Род отпутује, а она ће, бојећи се дугог и заморног
путовања, остати да чува стан. У том смислу
упућено је једно писмо у Вебинош хаус и траж ени
ближ и подаци о самоме путу којим треба ићи.
Три недеље касније стиже одговор. Десетог
октобра Веби ће се срести с Родом у Спрусвуду на
Јесетриној реци, а затим ће заједно наставити у
чамцу, уз реку, до истоименог језера. Ту ће узети
карту за пароброд на језеру Нипигону и стићи ће у
Вебинош хаус пре но што први зимски лед очврсне
на води.
Време за потребне припреме било је кратко и
четири дана касније Род се растао са својом мајком
и уш ао у воз који ће га одвести у Спрусвуд.
С илазећи у тај град, наш ао је Вебија који га је
чекао, у пратњ и једног Индијанца из пословнице.
Истог дана, после подне, кренули су уз Јесетрину
реку.

28
 ш
РОДЕРИК ЈЕ УЛОВИО СВОГ ПРВОГ МЕДВЕДА

Први пут у свом веку Родерик је ступио у срце

Велике северне пустиње.
Седећи на кљуну чамца од брезове коре, са
Вебијем поред себе, Родерик је уж ивао у дивл>ој
лепоти и шума што разнолико миришу и светлуца-
вих бара поред којих су клизили по води као сенке
уз мукло ударање весала. Од радосног узбуђења
срце му је све силније ударало, док су му очи,
непрестано на опрезу, вребале крупну дивљач за
коју му је Веби рекао да у великом броју посећује
обалу реке.
Преко колена био је положио Вебијеву брзо-
метну пушку. Ваздух беше свеж још и оштар од
м разева који су били стегли претходне ноћи. С
времена на време букове шуме својим златним и
руменим плаш том окруж авале су их сасвим у
густим масама. З а овима долазиле су друге —
шуме црних јела које су силазиле до самих обала
реке. Усред тисових шума искрсавале су неочеки-
вано баре.

29
 Та пространа и нема пустош имала је у себи
нечега што делује успокојавајуће у својој тајан-
ствености. Тишину би наруш авали само ретки
звуци пустињскога живота. Квоцајући, јаребице су
беж але у жбуње. Скоро при сваком завијутку реке
јата дивљих пловки дизала су се с воде уз силну
лупу крила.
У једном тренутку Род се трже. Међу обалским
жбуњем, када је чам ац ударио о неки камен, чуо је
чудно шуштање. Грање се разм акло и повило.
— Јелен! рече ш апатом Веби иза његових
леђа.
Обузе га дрхтавица. Целим телом прође га
трзај неког узбуђеног очекивања. Још није имао
искусну хладнокрвност старих ловаца, ни стрпљи-
ву равнодушност с којом људи из Северне земље
слуш ају око себе разноврсне шумове дивљих бића.
Што се тиче крупне дивљачи, Род је стварно био
полетник. Ускоро ће имати прилике да се х: њом
изближе упозна.
У току поподнева тога истога дана, излазећи из
једне окуке реке којим је чамац лагано пловио,
огромна гомила сувог грања и стабала, која се била
отргла од обале и пош ла сама низ воду, одједном
искрсну пред њих. И за шуме сунце је залазило у
јарким жутим бојама, а на гомили грања коју су
обасјавали коси сунчеви зраци стајала је једна
животцња.
И з Родериковог грла, против његове воље,
отргао се ош тар крик. Био је то медвед. Као што то
цео његов род пред почетак дугих зимских месеци
воли да ради, медвед је грејао своје рутаве удове на
последњим зрацима сунца.

30
 Животиња је била изненађена. И то изненађена
изблиза. Муњевитом брзином, скоро и не дајући
себи рачуна о томе шта ради, Род је дигао пушку,
нанишанио и опалио.
Исто тако брз, медвед је већ почео да се пење
уз обалу. Застао је један тренутак, као да ће пасти,
али настави своје бекство.
— Ранили сте га! повика Веби. Брзо пуцајте
још једном!
Род испали и други метак који као да није
учинио на медведа никакав утисак.
И срдит, заборављ ајући да се налази на трош-
ном чамцу, младић ђипи на ноге, испали и трећи
метак на суру звер, која замало што није замакла
међу дрвеће.
Веби и Индијанац сместа се бацише на супрот-
ну страну чамца да би успоставили нарушену
равнотежу. Али њихови напори остадоше узалуд-
ни. Губећи равнотежу и сам, а уз то одбачен
одбојем пушке, Род се стрмекнуо у воду.
Али пре не што је Род потонуо, Веби зграби
пуш ку коју је младић још држ ао у руци.
— Не чините никакве непотребне покрете!
довикну му. Држите се чврсто за пушку! И ни за
живу главу не покуш авајте да се попнете у чамац!
Све ћете нас п од ави ти ...
На његов знак Индијанац лагано потера чамац
ка обали. За то време Веби се с тешком муком
уздрж авао од смеха посматрајући покислу главу
свога пријатеља како вири из воде с покуњеним
изразом лица.
— Светога ми Ђорђа, за почетника погодак је
сјајан! Погодили сте ваш ег медведа!

32
 Упркос његовом бедном положају, та вест је
озарила Рода. Чим се дочепао чврсте земље отргао
се из Вебијевог загрљ аја, који је још узбуђен хтео
да га стегне у наручје, и отрчао је, право међу
дрвеће, да види медведа.
Н аш ао га је на брежуљку, мртвог. Један метак
прош иш ао му је био кроз ребра, а други га је
погодио посред главе.
Пред првом сво јо м крупном звери коју је
оборио, мокар и дрхтећи целим телом, стао је да
довикује својим пријатељима, који су заузети били
везивањем чамца за обалу, да им добацује такве
победоносне крике који су се лако могли чути на
добрих пола миље одстојања.
Дотрчао је и Веби.
— Место је одлично за преноћиште. Срећа нас
је послужила. Благодарећи вама, имаћемо сјајну
гозбу. А дрва нам неће недостајати да скувамо
вечеру и да спремимо заклон. То је најбољи доказ
да заиста вреди живети у земљама дивног Севера.
Веби затим довикну старом Индијанцу:
— Е, Мики!
Тај Индијанац био је врло близак род старога
Вебигуна. Правим именом звао се Микоки, али су
га, због краткоће изговора, сви звали — Мики. Од
најранијег Вебијевог детињства он му је био веран
и одан друг.
— Мики, ти ћеш да исечеш, лепо, како то већ
треба, овог пријатеља. Немаш ништа против, је ли
тако? А за то време ја ћу да спремим логор.
— Можемо ли да сачувамо крзно? упитао је
Род. То је моја прва победа, п а ... дабом е...
— Разуме се да можемо! одговори Веби. Али

з 33
прво који тренутак ви ћете ми помоћи да наложим
ватру. То ће вас спасти да не назебете.
Стварно, у радосном узбуђењу око спремања
овог свог првог логориш та, Родерик је скоро забо-
равио био да је до кож е мокар и да мрак почиње да
се хвата.
Ускоро из дима сукну висок, праскав пламен,
ш ирећи и бацајући на тридесет корака унаоколо
топлоту и светлост. И з чамца је Веби донео дењак с
покривачима и пошто је свукао Родерика, он га уви
и утопли, а његово мокро одело обеси да се суши
поред ватре.
На велико Родово дивљење, стао је затим да
гради склониш те за ноћ која је наговеш тавала да
ће бити хладна. Звиж дећи весело, млади човек узе
из чамца секиру, упути се једном кедровом честару
и стаде да сече грање. Не ж елећи да седи скрш те-
них руку, Род се добро умота покривачима и пође,
онако смешан и неспретан, да се придружи Вебију.
Н ајпре су две велике, рачвасте гране пободене
у земљу, на осам корака одстојања једна од друге.
На две рачве положено је водоравно једно танко
стабло које ће послужити као слеме крова. Здесна
и слева на десетине других младих стабала спу-
ш тале су се косо ка земљи, служ ећи као скелет
преко кога је слагано кедрово грање. После само
пола часа рада колиба је већ добила свој облик.
Довршена је управо када је и Микоки приво-
дио крају свој посао око сечења и сређивања
убијеног медведа. Преостало ситно грање, мири-
ш љаво од смоле, положено је по поду — да
послуж и уместо кревета. Док је пред Родом светле-
ла велика ватра, а свуд око логориш та пуста ноћ

34
постајала све гушћа и мрачнија, он је размиш љао
како никакав опис ни у каквој књизи, никаква
слика ни из које књиге није могла ни издалека да
се приближи тој стварности.
Ускоро су крупни комади медвеђег меса поста-
вљени да се пеку изнад разгрнутог ж ара, мирис
каф е из лонца стао је да се меша с пријатним
мирисом колача чија је маст прскала на усијаној
плочи маленог штедњака. У том тренутку најлеп-
ши Родови снови из маште постајали су стварност.
У току ноћи млади варош анин је с уживањ ем и
уж ивљ авањ ем слушао, при светлости ватре, узбу-
дљиве приче које су Веби и Индијанац наизменич-
но приповедали. Тако га је и зора затекла још
будног како ослушкује далеко завијањ е вукова,
тајанствено жуборење које је допирало одоздо, с
реке, и оштро креш тањ е ноћних птица.
Три следећа дана, за све време пута, Родерик
је наставио да прибира искуства.
Једног лепог и студеног јутра, пре но што су се
његови сапутници пробудили, не говорећи никоме
ниш та, напустио је логориште, наоруж ан Вебије-
вом пушком. Испалио је два метка на једног риђег
срндаћа, и оба пута га промашио. Задихао се за-
тим, без икаквог резултата, гонећи једног кари-
буа1, који му је умакао бацивши се у језеро, по ко-
ме је врло вешто пловио. Испалио је и на њега, с
великог одстојања, три метка — без дејства такође.

1 Једна врста ирваса, северноамеричког јелена. (Прим.прев.)

3 35
 IV
РОДЕРИК СПАСАВА МИНЕТАКИ

Једног заиста величанственог поподнева, са

пароброда којим су путовали и који је секао мирну
воду језера Нипигона, продорни Вебијев поглед
први је назрео, окупљене на ивици огромне шуме
којој се крај није могао сагледати — брвнаре
Вебинош хауса.
Уколико су се више примицали, он је радосно
заредом показивао Роду магацине пословнице, го-
милицу службеничких кућа, најзад пословођин дом
који ће се ускоро пред њим отворити и срдачно га
примити.
К ад су приш ли доста близу обали, одвоји се
један чамац и пође у сусрет броду. Два младића
видеше како се залепрш а једна бела марамица у
знак поздрава. Веби одговори радосним ускликом и
испали пуш чани метак у ваздух.
— То је Минетаки! узвикну он. Обећала ми је
била да ће пазити кад наиђемо и да ће нам поћи у
сусрет.
Минетаки! Чудан неки нервозни дрхтај про-
шао је целим Родовим телом. Седећи, за дугих

36
ноћи, поред огњишта госпође Дро, хиљаду пута
Веби му је описивао ту девојку. И увек је везивао
име своје сестре за све своје планове, тако да се,
мало помало, Родерик заиста, као у неком сну,
заљубио у ту девојку коју никада није видео.
Два младића и Микоки зачас су стигли до ње
на бродском чамцу. С ускликом радости, сва на-
смејана, М инетаки се нагла пут свога брата, да га
пољуби. У истом тренутку њене црне очи бациле су
радознао поглед пут младића о коме је већ толико
слуш ала.
Било јој је петнаест година и као све девојке
њене расе у том узрасту била је витка и висока, али
струк јој је био скоро као код одрасле жене.
Несвесно је имала љупкост и покрете праве жене.
Талас црне, благо коврџаве косе окруж авао је то
љупко лице, које се Родерику одмах учини најлеп-
шим од свих која је видео. Тешка плетеница падала
је преко М инетакиних рамена, испреплетана с
црвеним јесењим лишћем.
Устала је у свом чамцу и насмеш ила се Роду.
Устао је и он и, да одговори на њену учтивост на
начин како то раде цивилизовани људи, скинуо је
свој качкет. Б аш у том тренутку духнуо је ветар и
однео му капу право у језеро.
И младићи и девојка прснули су у смех, а ни
стари И ндијанац није за њима много изостао.
Од тога часа као да је лед био пробијен,
смејући се у лице Роду, девојка је потерала свој
чам ац према качкету који је пловио по води.
И звукла га је и пруж ила младићу на врху свога
весла.
— Заш то покривате тако главу пре но што

37
наступе велики мразеви? рече она. Веби је навикао.
Ја нисам.
— Онда ни ја то виш е нећу да радим! одговори
Род каваљ ерски.
И смејући се од свег срца обоје поцрвенеше.
Потпуна ловачка опрема чекала је младог
дош љ ака у соби која му је била спремљена у
Вебинош хаусу: једна ремингтон пуш ка са пет
метака, опака изгледа, потпуно иста као и Вебије-
ва; један револвер крупнога калибра; крпље за
гажење кроза снег и читаво туце других ствари
неопходних свакоме ономе ко се спрема да преду-
зме дужу експедицију у Велику белу пустињу. Још
прве ноћи Род је испробао своју опрему.
Исто тако, Веби је на једној карти коју је био
спремио, ограничио пределе њиховог лова. Стално
прогоњени у регионима блиским пословници, вуко-
ви су постали ретки и обазриви. Али на сто миља
северно и источно, у крајевима куда људска нога
скоро никад и не ступа, било их је мноштво, просто
су киптели, таманећи, без престанка, јелене, ир-
васе и карибуе.
Тамо је вредело ићи, тамо је Веби и намеравао
да подигне свој зимовник. Потребно је било крену-
ти на пут не губећи ни часка времена, па усред
стаза којима звери обично иду, пошто их прегход-
но проуче, журно подићи колибу од дебла, пре но
што падну велики снегови, како би се ловци могли
склањ ати за време јаких студени.
Одлучено је било да млади ловци, у пратњи
М икокија, пођу на пут кроз недељу дана.
Време које му је остало да проведе у Вебинош
хаусу Родерик је искористио што је боље могао и

38
док је Веби замењивао свога оца у вођењу трговач-
ких послова за време његовог кратког одсуство-
вањ а, Роду је лепа Минетаки давала прве лекције
из дивљег живота.
У чамцу, с пуш ком у руци, или учећи у њеном
друш тву да разабира тајанствене знаке шумскога
ж ивота, Род је пред њом био у непрестаном неком
дивљењу.
К ада би је видео како се, дрш ћући сва, нагиње
над неким још свежим трагом дивљачи, како јој,
наједаред, заблистају очи, како светле као ж ерави-
це, а обилна њена коса, прож ета топлим одблеском
сунца, пада и повлачи се по земљи, свуд унаоколо,
изгледала му је као бајна, ж ива слика пред којом
срце осамнаестогодишњег младића бије као да ће
да искочи из груди. Сто пута призивао је небо за
сведока да јој равне нема на свету, од прстију њене
лепе ноге обувене у мокасино па до врх главе.
Толико пута делио је с Вебијем своје осећање и
младић се одушевљено с њим слагао. Тако да
недеља није још била ни протекла, а Минетаки и
Род су већ били постали нераздвојни пријатељи. И
зато је с извесним жаљењем млади ловац дочекао
зору оног дана када је имао да се упусти даље у
Велику белу пустињу.
Обично је у Вебинош хаусу Минетаки међу
првима била на ногама. Али, понајчеш ће, Род је
устајао пре ње. Једнога јутра, међутим, био је у
закаш њ ењ у и док се облачио и спремао, чуо је како
М инетаки напољу звижди. Јер девојка је, заиста,
саврш ено звиж дала, што је изазивало код њега још
више одушевљење.
К ад је сишао из своје собе и изиш ао, Минетаки

39
није више била ту. И ш чезла је била у правцу шуме.
Затекао је само Вебија у друш тву М икокија како
везује пакете с храном и опремом.
Било је дивно јутро, светло и хладно, и Род
примети да се на језеру у току ноћи ухватио танак
слој леда. Једном или двапут Веби се обазирао
према ивици шуме и добацивао уобичајени крик,
намењен Минетаки. Нико није одговарао.
— Не знам, рече везујући каиш око једног
дењка, што је нема. Ускоро ће и доручак бити
готов. Роде, могли бисте поћи да је потражите, ако
вам није тешко?
Родерику није требало двапут рећи. Отрчао је
до узане стазе, знајући да је то уобичајено Минета-
кина шетња. Стаза је, пре но што ће да се изгуби у
шуми, вијугала дуж сковите речне обале. Кад је
стигао до места где је Минетаки имала обичај да
веж е свој чамчић од брезове коре увери се да је
очигледно недавно туда морала проћи. Заиста, за
неколико корака разбијен је био лед око чамца
који је девојка свакако намерно ослободила.
Од тога места стаза, по којој су мала стопала
оставила била своје отиске, пела се уз нагнуту
обалу и губила у шуми.
Род је пошао право тим путем и пре но што ће
иш чезнути у шумшуми, у неколико махова је
викнуо:
— Еј, М инетаки!... М инетаки!...
Дозивао је тако неколико пута, колико га грло
носи. Одзив је остао нем.
Забринутост, уз неку неодређену слутњу, нате-
рала га је да ж урно настави кроз шуму кроз коју га
је водила иста она узана стаза.

40
 Пет минута, десет минута иш ао је тако, затим
поново дозивао. Увек иста тишина. Тада помисли
да је девојка, можда пош ла другим неким путем, да
је скренула на неку другу стазу и да је он, можда,
ж урећи тако дошао одвећ далеко у шуму. Па ипак,
иш ао је напред још неколико тренутака, док није
стигао до једнога места где је огромно стабло било
пало преко стазе, ту лагано иструлило и оставило
за собом мек и дебео слој црнице. Минетакине
мокасине оставиле су биле отисак као у воску.
Род застаде у недоумици. Ослушнуо је, без и
најмањег шума; али ветар до њега није донео
никакав особит звук. Једна је ствар била међутим
извесна; то је да се налазио на добру миљу удаље-
ности од пословнице и да ни он ни М инетаки неће
моћи да се врате кући у време уобичајено за
доручак. Упркос свих брига он се није могао
уздрж ати, разгледајући у меканој црници траг
девојачких стопала, а да се не диви њи?фвој мајуш -
ности. Запазио је такође да су противно свакоднев-
ном обичају њене мокасине биле снабдевене малим
потпетицама.
Док је он тако размиш љ ао, наједаред се тргао.
Зар то није био крик који је до њега допро са
приличног одстојања? Срце престаде да му лупа,
крв му се наједаред загреја и, тренутак касније, он
продужи трком, брз као северни јелен.
Ускоро је стигао на један пропланак који је
пож ар био прокрчио у шуми.
Насред тог пропланка пред њим се указа
призор који му следи срж у костима. М инетаки је
била ту, раш чупане косе низ леђа, везаних очију,
запуш ених уста, и иш ла је узаном стазом, окруж е-

41
 на здесна и слева двојицом Индијанаца који су је
вукли што су брже могли.
Род је остао тако један тренутак скамењен од
уж аса. Али је ускоро загосподарио собом и сваки
миш ић његовога тела напрегне се спреман да ступи
у дејство.
Већ недељу дана вежбао се у стрељању из
револвера који је стално уза се носио. Извукао га је
из кожне торбе. Али да ли је могућно било да пуца
на двојицу ниткова, а да се не излож и ризику да
погоди Минетаки? Опрезност му је забрањ ивала да
се излож и таквој опасности. На домаку његове
руке, на земљи леж ало је једно парче одломљене
гране. Он га зграби да му послужи као батина и
пође напред. Влажна земља гушила је шум њего-
вих корака.
Доспео је био на десетину корачаја од језиве
групе баш када је Минетаки, у једном очајничком
трзају, покуш ала да се ослободи. Један од црвено-
кож них разбојника, старајући се да је задржи,
окрену се на пола и спази младића који је, бесан
као демон, полетео био на њега с уздигнутом
батином. Родов урлик, затим Индијанчев крик
којим је обавестио свог друга и борба је почела.
Родова батина сручила се као маљ и треснула
по рамену другог Индијанца који се намах прући
по земљи. Али пре него што младић успе да се
припреми за одбрану, од напада другог Индијанца
његов противник га зграби одстраг и стеже у
смртном загрљају.
Изненадни напад оставио је Минетаки потпуно
слободну. Девојка је журно стргла тканину која је
ослепљивала и није јој дала да дише. Брзином

42
муње прилагодила се приликама. Род и његов
противник били су пали на земљу и рвали се из
свих сила. Уто се први Индијанац, који се вратио
био из несвести, почео да придиже и да се вуче
према борцима, како би пружио помоћ своме угро-
женом другу.
М инетаки је схватила да то за њеног спасиоца
значи неминовну смрт. Побледе у лицу, а очи јој се
страховито исколачиш е. К роз грцај зграби батину
коју је Родерик испустио, подигне је увис и из све
снаге нанесе ударац по темену Индијанцу који се с
Родом борио. Једанпут, двапут, трипут батина се
дизала и спуш тала, све док човек најзад не олабави
свој загрљ ај. Н апола угушен, младић је дубоко
уздахнуо.
Борба ипак није била заврш ена. Онај други
И ндијанац био је успео да се придигне и у тренутку
када је храбра девојка по четврти пут замахнула
батином,'једна снаж на песница повуче је назад. И
М инетаки осети како је та ш ака стеже за грло.
Помоћ коју је пруж ила Роду није била бесциљ-
на. У међувремеиу он је успео да протегне руку до
кож не футроле и да зграби оружје. И з непосредне
близине опалио је метак право у груди свога
противника. Пуцањ је тупо одјекнуо, затим се чуо
крик бола и Индијанац је пао наузнак. Видећи то
други црвенокож ац пусти Минетаки и главом бе-
зобзирце побеже у шуму.
С крхана уж асом и стравом можда много више
него натчовечанским напором који је учинила,
М инетаки се сруш ила на земљу, сасвим изнемогла,
и лијући бујицу суза заилакала. Заборављ ајући
самога себе, Род јој је притрча заглади њену

44
раш чупану косу и умири је уколико је то уопште
било могућно.
Веби и М икоки наш ли су их на томе истом
месту. Они су били чули, Родериков крик и сместа
кренули. Други усклици и крици, Минетакини
свакако, који су се чули у току борбе, послужили
су им да се оријентишу у кретању. Друга два момка
из пословнице, обилазећи имање, ускоро су их
стигла.
У погинуломе сместа познадоше једнога од
Вунгиних људи. Минетаки је испричала ш та јој се
десило: била је још у близини Вебинош хауса и њен
узвик је могао лако чути да се Индијанци нису
сасвим неочекивано бацили на њу и сместа јој
запуш или уста. П акленим лукавством натерали су
је затим да корача средином стазе, држ ећи је за
руке један с једне а други с друге стране, док су
сами газили по маховини. На тај начин само су
њена стопала остављ ала траг по стази, на местима
где је земља била мекана, и свако ко би, као Род,
иш ао истим путем, морао би неизоставно да поми-
сли да је девојка пош ла у шетњу, спокојно и да у
њеној близини није било никаквог непријатеља.
Овај покуш ај отмице, храбро Родериково по-
средовање, смрт једнога од нападача, све је то
изазвало огромно узбуђење у пословници. Очиглед-
но је било да сам Вунга, лично, тумара негде по
околини.
Десетина белих породица настањених у Веби-
нош хаусу одлучила је стога да приреди хајке на
двадесетину миља уокруг, пошто је изгледало да је
одстојање довољно за будуће спокојство М инетаки-
но, а и за спокојство осталих девојака. Веби, Род и

45
двадесетина других м уш караца данима су прегле-
дали шуме и мочваре. Самим тим, полазак младих
ловаца био је тренутно одгођен.
Али Вунга и његови иш чезош е исто тако брзо
као што су се брзо и појавили.
Поново је стало да се говори о поласку. И пак
не пре него што је Минетаки обећала Роду и Вебију
да ће убудуће бити обазривија и да се сама неће
упуш тати у шуму.

46
 I

V
ПРВИ ДОДИР С ПУСТИЊОМ

Једнога понедељка, четвртог новембра, Род,

Веби и њихов стари вођ Микоки напустили су
најзад пословницу и упутили се у пустоловине које
су их очекивале у Великој белој пустињи.
Студен је већ постала много оштрија. Језера и
реке били су покривени дебелим ледом, а снег је
био завејао земљу својим првим танким плаштом.
Млади ловци који су били две недеље у зака-
шњењу према свом првобитном плану, напорним
ходом, благодарећи свом сапутнику, стигли су за
ш ест дана на најсевернију тачку Напигонског језе-
ра, а ускоро затим до реке Омбакике. Ту их је
зауставила јака вејавица.
Подигнуто је привремено логориште. Док су
радови обављани, Микоки је открио прве трагове
вукова. Тада је одлучено да се на томе месту остане
дан-два, да се испита предео.
У току другога дана Род и Веби одвојили су се
од М икокија и одлучили да до ноћи само обаве
дуж и један излет, да осмотре крај нешто удаљени-
је, и да се снађу пре него што падну велики снегови.

47
 У логору је остао сам стари Индијанац.
Шест дана ова м ала група од три човека без
престанка је иш ла и једина јој је храна била
сушена сланина и конзервисана дивљач. Микоки,
чији је огромни апетит био раван његовој спретно-
сти да се довије на који начин да га задовољи,
одлучио је да побољша резерве хране, ако је то
икако могућно, док његови пријатељИ буду од-
сутни.
Поред пушке, натоварио је на рамена две вучје
зам ке и пошао на час-два хода. Невероватно оба-
зриво шуњао се он дуж реке, ослуш кујући и
обазирући се на све што је могло одавати ма какву
дивљач.
Наједаред је на свом путу наиш ао на једног
напола растргнутог јелена. Очигледно је било да су
вукови тога истога дана, шги, можда, претходне
ноћи, убили животињу. По траговима ногу, унаоко-
ло, по снегу, И ндијанац је закључио да су четири
вука учествовала у лову и на гозби. Руковођен
искуством старога ловца, ни за тренутак није
посумњао да ће се вукови вратити следеће ноћи да
заврш е свој пир. Искористио је прилику, поставио
замке и покрио их слојем снега дебелим три-
четири палца.
Н астављ ајући свој пут М икоки је наш ао свеж
траг једнога ирваса. Знајући да животињ а неће
моћи издрж ати дуг пут по свежем снегу, он је стао
да прати траг што је брже могао. Пола миље даље
одједном је стао, а из грла му се отело чудно неко
гунђање које је код њега увек значило изненађење.
И други неки ловац, као год и он, пратио је исти
траг.

48
 С удвострученом пажњом Микоки је наставио
напред. Двеста корачаји даље и други пар опанака
придружио се првом, а мало касније дошао и
трећи.
Вођен више радозналош ћу него надом да ће
имати удела у плену, Индијанац је једнако ступао
напред, саврш ено тихо, међу високим дрвећем.
У тренутку када је избио из једног ш умарка
младих јела, набасао је на ново изненађење. Скоро
се спотаче преко леш а ирваса за којим је јурио.
Б рз преглед показао му је да је животиња
убијена пре непуна два сата. Онда је установио да
су је затим распорили, исекли јој срце и јетру, исто
тако и језик, а затим су одсекли и однели цео задњи
део, остављајући остало заједно са кожом. Заш то
су се ловци задовољили били тим маленим делом
свога плена?
М икоки је наставио да разгледа пажљивије
отиске мокасина. Очигледно је да људи, пошто су
однели најбоље делове дивљачи, нису налазили за
сходно да губе времена и удаљили су се трчећи.
То је била друга ствар која га је изненадила и
поново изазвала његово карактеристично гунђање.
Вратио се убијеном ирвасу, брзо је скинуо кожу са
предњег дела, увио најбоље делове преосталог меса
и натоварен вратио се у логориште.
Род и Веби још нису били стигли. Он је лагано
налож ио велику ватру, наместио, поред жеравице,
на једном раж њ у парче печења и стао да чека.
Чекао је дуго и ноћ је увелико била пала, а два
младића још се нису појављивала.
Неспокојство је било обузело М икокија, стра-
ховао је да им се десила несрећа. Слутње су га

4 49
сасвим биле обузеле када је одједном чуо Вебијев
усклик. Отрчао је у том правцу и затекао младића
како у наручју носи свога друга, како је то описано
у првој глави. Род је био скоро без свести.
Рањ еник је сместа пренесен у логор. И тек када
смештен под колибу од грања и добро покривен,
поред веселе ватре која га је мало окрепила, Веби
стаде да објаш њ ава старом Индијанцу шта се
десило.
— Плаш им се, рече да му је рука сломљена.
Мики, имаш ли топле воде?
— Је ли добио куршум? упита Микоки не
одговарајући на постављено питање.
Затим је клекао поред Рода и опружио пут
младића своје дуге мрке прсте.
— Пуш чани метак? понови он.
Веби је одмахнуо главом.
— Не. У дарац батином. Срели смо три Инди-
јанца на одмору. П озвали су нас да поделимо с њим
вечеру. И док смо јели, не очекујући никакву
опасност, напали су нас одостраг. Род је задобио тај
ударац, а осим тога изгубио је пушку.
Индијанац је у међувремену свукао био мла-
дића и разгледао га. Лева рука била је јако отечена
и скоро црна. Са те исте стране, нешто изнад
струка, јасно се видела модрица од ударца. Стари
вођ био је по потреби и видар, али видар веома
вешт, од најбољих у Великој белој пустињи, где
људи немају другог учитеља до природе. Он је
поставио своју дијагнозу ш типајући и притиска-
јући мишиће, извлачећи кост, док је при том Род
дивљ ачки урликао. Али преглед је био повољан.
— Кост није сломљена! повика победоносно

50
Микоки. Ту је (и он показа прстом на модрицу)
најтеж а повреда. Ребро скоро пребијено. Али не
сасвим. Тај ударац пресекао је дисање и од њега је
Род болестан. Потребна су добра вечера, врућа
када и трљање медвеђом машћу. Онда ће бити
много боље.
Полузатворених очију Род се једва приметно
насмешио, а Веби блажено одахну.
— Видите, Роде, рече он, зло је мање него што
смо мислили. Мики се неће преварити. Ако он
тврди да рука није пребијена, то заиста значи да
није. Ето тако. Пустите ме да вас увијем у покрива-
че. Затим пожуримо се да вечерамо. За ваш е
болове то ће бити најбољи мелем. Ја одавде осећам
мирис печења. И то мирис свежег меса!
Микоки је скочио био на ноге и, гунђајући
радосно, журно се вратио своме ражњ у. Печење је
већ поруменило, а сок који је падао на ж ар испуња-
вао је цео простор врло пријатним мирисом. По
упутствима старог Индијанца, Веби је превио сва
повређена места на телу свога пријатеља.
Тек што је заврш ио био посао, гозба је била
спремна. Донели су Роду парче печења, честито
парче, и комад вруће погаче. Поред тога била је и
шоља вреле каф е. Радосно Род је стао да се смеје.
— Мене је срамота што ме тако служите, рече.
— Колико вам свима задајем бриге. Просто сам као
немоћно дете. А за извињење, ето, немам чак ни
изговор да ми је рука сломљена! У ствари, гладан
сам као курјак. Зар не, Веби, нисам данас био
храбар? Уплашио сам се као да ћу да умрем! Сада
ми је скоро ж ао што ми рука заиста није надвоје
пребијена.

52
 М икоки је сав заузет био једним великим
парчетом масног меса које је био загризао. Престао
је један тренутак да једе, озарена лица, и скоро
гуш ећи се залогајем рекао:
— Да, он је много болестан! Много, страш но
болестан. Више болестан него што сам з н а ...
— Тако је! Тако је! повика Веби. Болест је
сјајна ствар!
И њихова веселост, сложна, одјекнула је кроз
смех у даљину, ведра, снажна.
Али, наједаред, младић се поново уозбиљио.
Бацио је подозрив поглед пут мрака, с ону страну
круга светлости коју је бацала ватра.
— Мислите ли, упита Род, да су способни да
нас и овде гоне?
Уместо било каквог одговора Веби само стави
прст на уста, а гласови одједном из обазривости по-
стадоше тиши.
Затим Веби исприча старом вођи догађаје тога
дана. Приповедао је како су усред шуме, на много
миља преко језера, Род и он примили гостоприм-
ство тројице Индијанаца и описао је на који су
начин били издајнички нападнути. Напад је био
тако брз и непредвиђен да је један од Индијанаца, у
првим тренуцима, сасвим несметано зграбио Родо-
ву пушку, ф иш еклију и револвер, и побегао. У току
борбе која се развила Вебија су надвладала друга
два човека. Род је прискачући му у помоћ добио,
два снаж на ударца било некаквом батином, било
кундаком пушке. Циљ нападача био је да се доче-
пају Вебијеве пуш ке, као што су то урадили с
Родовим оружјем. Али младић је пруж ао велики
отпор и оружје није дао. Видећи то, два Индијанаца

53
су после кратке борбе иш чезла у честару задо-
вољ авајући се својим првим пленом.
— То су, ја мислим, Вунгини људи, закљ учи
Веби. Али се чудим само заш то нас нису претходно
убили, што им у сваком случају није било тешко.
Не изгледа да им је до тога било много стало!
М ожда су се плаш или освете од стране наш их,...
Веби заћута. У његовим очима огледала се
сумња.
М икоки је тада стао да прича ш та се њему тога
дана десило, и да описује како су непознати ловци
били оставили пола уловљеног ирваса.
— И то је чудновато, рече Веби. Ја не мислим
да су то били ови исти Индијанци које смо ми
срели. Али бих се кладио да припадају истој банди.
Вунга мора да има у овим крајевима неко стално
склониште. Ми смо упали усред осињака. Најбоље,
би било да се селимо одавде, из овога краја, што је
могућно пре.
— Иначе бисмо сјајно послужили за мете!
слож и се Род.
Заиста, у почетку су били у сенци планине, а
сада, пошто је месец одскочио био високо на небу,
њихов логор обрео се у пуној месечини, док је друга
страна реке била у мраку.
Чуо се, наједаред, док су они били у разговору,
тих шум као да је неко споља додирнуо грање
колибе. Тај шум је пропраћен био чудним неким
њ уш кањем, затим пригушеним неким цвиљењем.
— Ћ.утите и слушајте! нареди Веби леденим
гласом.
Затим разм аче јелове гране и направи један
узан отвор кроз који је провукао главу.

54
 — Хеј, Вуче! прош апута он једва чујно. Шта се
то деш ава?
На неколико корака од колибе, поред једног
жбуна, била је везана једна животиња која је
издалека подсећала на пса. Била је м рш ава, висока
на крутим ногама, начуљених ушију.
К ад би се загледало боље, лако је било р аза-
брати да то није био пас већ одрасли вук, прави
правцати вук. Ухваћен као младунче, био је поди-
зан као обичан пас, али га дивљи инстинкт никада
није сасвим оставио. Ако би се прекинула веза
којом је био привезан, ако би му огрлица склизну-
ла преко главе, то би било довољно да се Вук,
једним јединим скоком, врати у шуму и заувек се
придруж и чопору своје браће.
Али овог тренутка Вук је био ту, трзао је свој
конопац, напола отворене чељусти дигнуте увис,
ослушкујући, реж ећи пригушено, с времена на
време, из дубине грла.
— Мора да се недалеко од нас нешто деш ава,
рече Веби увлачећи главу у колибу. Шта ти ми-
слиш , Мики?
Други један, језиви урлик заробљеног вука
пресече их у пола речи.
Спретно као м ачка Микоки устаде и с пушком
у руци извуче се из колибе. Не плаш ећи се ни
најмање, Родерик је остао лежећи, а Веби је, такође
с пуш ком, пошао напоље за Микокијем.
— Останите ту, добро покривени, рекао је
Роду ш апатом. Ваш кревет је у сенци, а куршум
вас не може ту погодити. Вероватно је нека звер
случајно набасала на наш логор. Па ипак, обазри-
вост нам налаж е да се уверимо.

55
 Десет минута касније појавио се Веби.
— Непотребна узбуна! рече он, смејући се
весело. То је она леш ина, коју је јуче Мики нашао,
привукла чопор курјака. Тако смо у први мах и
помислили. А Вук је осетио своју браћу и то га је
узбудило. Замке које је јуче М икоки поставио
свакако ће нам донети наш први скалп.
— А где је Мики?
— Напољу, чува стражу. Тако ћемо бити бе-
збеднији. Он ће страж арити до поноћи. Затим ћу га
ја заменити. Треба се чувати од Вунга.
С прилично напора Род се окрену на свом
кревету.
— А сутра? унита.
— Сутра идемо даље, драги пријатељу. Упра-
во, ићи ћемо ако сте ви у стању да путујете... Два
или три дана још ићи ћемо уз ток Омбакике, и тек
тада ћемо подићи мало сталнији логор. Чим сване,
ви ћете с Микијем моћи да кренете тим правцем.
— А ви? упита немирно Род.
— Ох, ја ћу најпре морати да се вратим нешто
уназад, покупићу скалпове вукова коЈе будемо
убили. Биће ту бар једна ваш а месечна плата! А
сад, окренимо се лепо у нашим креветима. Лаку
ноћ, и спавајте безбрижно! Сутра треба да се рано
пробудите.
Исцрпљени догађаЈима тога узбудљивог дана
два младића ускоро заспаш е дубоким сном. А када
је поноћ наступила, верном Микокију ни на крај
памети није било да Вебија буди како би га заменио
на стражи. Он је пустио да часови протичу за
часовима и ни за тренутак није пропуштао да
будно мотри. А затим је, већ при првој светлости

56
зоре, распалио ватру на огњишту, и добро под-
ложио, па је прикупљајући усијани ж ар стао да
спрема доручак.
К ада се Веби пробудио, затекао га је како чучи
и ради.
— Никада не бих помислио, рече он док му се
његово добро лице црвенело од срамоте, да ћеш ми
на тај начин подвалити, Мики! Твоја љубазност је
бескрајна, али када ћеш, стари пријатељу мој, да
престанеш да ме сматраш за дете?
Он пријатељски положи руку на Микокијево
раме, а стари ловац, га окрећући пут њега главу,
погледа блаженим погледом. На његовом грубом,
избораном лицу, лицу које су невремена избразда-
ла, препланулом као штављена кож а услед дугих
година проведених у Великој белој пустињи, оцрта-
ла се гримаса задовољства. Он је први, лично на
својим раменима, провео Вебија кроз шуме и
ш умарке. Он га је учио да игра и бринуо се, док је
Веби био још право дете, да га упути у обичаје
Пустиње. А кад је Веби послат био у школу, осим
мале Минетаки, нико ниЈе виш-з патио услед тога
растанка од старог Индијанца. За ово двоје деце он
је био други отац, истовремено и чувар и другар,
увек паж љ ив и нем. Зато је јутрос додир Вебијеве
руке био за њега богата награда за пробдевену ноћ
и он своју радост изрази својим раиавим, грленим
мумлањем.
— И мали сте лош дан, рече, веома заморан. А
ја сам здрав. За мене боље седети него спавати.
Устао је протежући ноге и пружио Вебију дугу
дрвену рачву којом је пробадао месо на раж њ у да
се боље пече.

57
 — Побрините се ви за овај посао, додаде он. А
ја идем да погледам замке.
Род се такође био пробудио, чувш и крај разго-
вора. Повикао је из колибе:
— П ричекај ме један час, М икоки. Ја ћу те
пратити. Ако си ухватио вука, хоћу да га видим.
— Свакако сам ухватио бар једног, одговори
злурадо Микоки.
Ускоро се појави и Родерик, обучен. Изгледао
је много боље него када је пош ао на одмор.
Протегао се пред ватром, опружио једну руку,
затим другу. На лицу му се оцрта, не баш много
искрен израз бола, али је саопштио својим друго-
вима да се осећа одморнији него икад, осим што је
бол у левој руци још прилично ош тар. Једном речи,
како је то Веби волео да каж е, младић се осећао
као у својој кожи.
И пошао је тако у друш тву с М икокијем дуж
реке, корачајући лагано и обазриво. Јутро је било
сиво и тмурно. С времена на време промицале би
крупне пахуљице снега, што је био најбољи знак да
ће још пре м рака сигурно грунути опет снежна
вејавица.
Микијеве замке не беху далеко. Ускоро се из
Индијанчевих груди отрже узвик и грозно му-
млањ е као знак задовољства и стари ловац опружи
кораке.
Род га је ускоро стигао. На снегу, пред њима,
леж ал а је једна мрка маса.
— То је ! повика Индијанац.
Док су они прилазили, та црна маса је оживе-
ла. Стала је да се отима, губећи дах, трзајући се
самртнички.

58
 М икоки стаде да загледа свој плен.
— Вучица! објасни он кратко.
Зграбио је секиру коју је собом био понео и
приш ао звери заваљеној у снегу.
Род је приметио био како је челична ош тра
зам ка зграбила предњу ш апу звери, док је друга
била зарила своје ош тре зубе у задњу ногу. Шчепан
на тај начин суж ањ није могао ниш та да уради за
своју одбрану и леж ао је миран и мрачан, показу-
јући само блесак својих белих зуба, без гласа. Очи
су му блистале од грозничавог бола и немоћног
беса. К ада је И ндијанац дигао руку да удари, тело
је задрхтало у једном трзају агоније.
Био је то свиреп призор и Род би свакако
осетио у себи саж аљ ењ е да се у том часу није сетио
опасности којој је био уочи тога дана изложен, да
се није сетио свога језивог бекства пред чопором
вукова.
Са два-три брза вешта ударца М икоки је
доврш ио звер. Затим је с том истом вештином,
својственом његовом племену, извукао нож и брзо
расекао кож у свуд унаоколо главе, пролазећи,
сечивом тачно испод ушију. М али један трзај
одозго надоле, затим други један у супротном
правцу, најзад два узастопна с лева и са деска и
скалп се одвојио.
То је тако спретно урађено, без размиш љ ањ а,
да се Род није могао уздрж ати, а да не повиче:
— Мики, да ли исто тако скидаш скалп са
љуских глава?
Стари И ндијанац га погледа за један тренутак,
затим су се његова уста ш ироко развукла. Нешто
што никада дотле Род није био чуо отргло се из

59
његових груди. Код М икокија је то било нешто
налик на смех, управо на оно што други свет зове
смехом. Заиста, кад год је М икоки осећао потребу
да се смеје, из груди му је излазило нешто налик на
мумлање, нешто што ни Род ни Веби нису били у
стању да подраж авају, иако су цео месец дана, из
забаве, покуш авали да то постигну. Али овога пута
М икокију се просто сва утроба тресла.
— Никад нисам скалпирао белце! Мој је отац
радио то кад је био сасвим млад. И никад после. А
ја уопште никад.
Његов смех као да се враћао натраг у грло, пре-
тварао се у уобичајено његово мумлање, које се
чуло све док се два другара нису вратила у логор.
Десет минута, никако више, посвећено је спре-
мању јела и доручковању. Снег је почео био озбиљ-
но да пада и крећући сместа на пут они су се тако
обезбеђивали да им трагови буду сместа избрисани.
То је била најсрећнија ствар, уосталом, која им се
могла десити у случају да их Вунге гоне. С друге
пак стране није било опасности да их Веби неће
стићи, јер је било уговорено да ће непрестано ићи
уз корито залеђене Омбакике. Он ће их стићи
свакако још пре него што падне ноћ.
Са своје стране, заиста, ни Веби није губио
времена. Н аоруж ан пушком, револвером и ловач-
ким ножем, са секиром заденутом о појас, он је
стигао био до обале језера, до оног места где се на
ивици тисове шуме био одиграо онај невероватни
двобој између старог ирваса и вукова. Нешто даље
затече и доказе о исходу борбе. По снегу беху свуда
разбацани остаци Једног крупног костура, поред
огромних рогова.

60
 Стојећи усред тог грозног поља борбе, Веби
помисли како би много дао да је поред себе имао
Рода, да и он с њим посматра. Од храброг ирваса
остало је свега то неколико костију. Али глава и
рогови који су је украш авали — били су недирну-
ти. То су били највеличанственији рогови које је
икада младић видео у Великој белој пустињи. И
сместа је израчунао да би, ако би се тај дивни
троф еј могао сачувати, касније, у цивилизованој
земљи, за њега платили људи сто долара, а можда
и много више.
Очигледно је било да је борба морала бити
страш на. Поред ирвасовог костура леж ала је и
једна вучја леш ина коју су остали вукови напола
појели. Двадесетину корака даље младић је наш ао
и другу, у истом стању. Обе главе су биле читаве и
Веби с њих скиде скалп. Затим настави пут.
На месту где је онда био испалио своја два
последња метка л еж ала су два убијена вука. На
ивици тисове шуме наш ао је и трећег. Овај после-
дњи је, вероватно, у току дана био рањ ен Родовим
или његовим курш умом и довукао се ту да умре, а
можда су га дотукла његова сабраћа. Пола миље
даље, где је пуш чана паљба била најж еш ћа, шеста
и седма ж ртва попуниле су колекцију. Младић је
покупио све скалпове и онда се опет вратио ирвасо-
вом костуру.
Глава је била на више места изуједана. Али
како на њој нема много меса, вукови су је оставили
читаву. На местима где је највиш е страдала кож а
је ипак могла да буде вешто ушивена. Индијанци у
пословници прави су вештаци за тај посао.
Али на који начин да се сачува глава до

61
повратка, што ће рећи - за неколико дугих месеци?
Ако је Веби обеси о грану каквога дрвета, постојала
је опасност да ће се распасти у првим топлим
данима и друга је опасност претила — да је не
украде неки ловац који случајно буде наишао.
Веби је врло добро знао за обичај Индијанаца
да понекад врло дуго сачувају читаве главе кари-
буа и ирваса у леденицама које они називају
,,ледене рупе“ . На сваки начин, најбоље је било и
сада се угледати на њих. И он са доста труда и муке
одвуче огромну главу с гранатим роговима до
једног густог места у тисовој шуми, где су ретко
допирали сунчеви зраци. Затим зграби секиру и
лати се посла.
Добар час и по без престанка је разбијао
смрзнуту земљу док није ископао рупу довољно
дубоку да у њу може сместити драгоцени плен. На
дну рупе је ногама и кундаком своје пуш ке добро
утапкао слој снега. Затим је положио ирвасову
главу, покрио је снегом и затрпао грумењем земље,
разбијајући је колико му је год то било могућно.
Посао је заврш ио покривајући цело место слојем
снега, а да би га касније лакш е пронаш ао, засекао
је секиром знак у суседна дрвета и наставио пут у
логор.
— Пре јуна месеца, говорио је сам себи кора
чајући, земљк се неће расквасити. Седам вучјих
скалпова по петнаест долара сваки, то чини сто пет
долара. Сто долара за главу, то је свега двеста пет.
Округло шездесет долара на свакога од нас. Хе, хе!
драги Роде, за двадесет и четири часа то је пристој-
на зарада!
Овај Вебијев пут уназад трајао је три часа. А

62
кад се вратио у логор, снег је увелико падао.
И пак је без муке наш ао траг који су оставили
Родерик и Микоки вукући мали тобоган на који је
био натоварен њихов заједнички пртљаг.
Обарајући главу погнут пред белом, немом
вејавицом, младић одлучи да што пре стигне своје
другове. А снег је падао тако густ да је једва могао
да назире десетину стабала пред собом. Супротна
речна обала иш чезла је била сасвим. Веби помисли
да је то најбоље време које се само пожелети може
за бекство испред Вунга.
Добра два часа иш ао је Веби неуморно. Траг
корака његових претходника, чији је ход био много
л акш и него његов, указивао се све свежији. То је
био најбољи доказ да их пристиже. Истина, треба-
ло је знати да су трагови пред њим трагови
људских ногу. Јер их је снег тако завејао да би
мање вичан човек могао исто тако да помисли да су
то трагови ирваса или карибуа.
К ада је прош ао и трећи час, свестан да је
превалио десетину миља, Веби седе да се мало
одмори и поткрепи храном коју је изјутра био
спремио. Чудила га је ипак ова Родова отпорност.
Док је седео израчунао је да га од другова раздваја-
ју још око три до четири миље, сем ако и Микоки и
његов млади другар нису такође застали да једу. Та
претпоставка, уосталом, била је веома вероватна.
Самоћа свуд унаоколо била је потпуно тиха.
Н иш та није реметило тишину. Ч ак се није чуо ни
цвркут снежне птице1.
Доста дуго седео је тако младић непомичан на
1 Врста дивље кокоши која живи у крајевима Далекога севера.
(Прим. прев.)

64
једном пању који је изабрао био за одмор. Одмарао
је ноге и ослушкивао. Та тишина деловала је на
њега заносно и чудно. Као да је васколик свет
утонуо у обамрлост, као да и чак ни дивљи станов-
ници шуме не смеју помолити из својих склониш та
у томе часу када небо сеје, као рука сејача, беле
неисцрпне пахуљице које прекривају плаш том це-
лу земљу све до Хадсоновог залива отприлике.

5 65
 VI
ТАЈАНСТВЕНИ ПУЦЊИ У ТИШИНИ

Док је Веби ослушкивао у тој бескрајној тиши-

ни која била је притисла свет, одједном одјекну
пуцањ који отрже из његових груди крик изнена-
ђења. Јасан, ош тар пуцањ је очигледно пушчани.
За њим је следио други, затим још један и најзад
трећи. Један за другим, Веби је избројио свега пет.
Шта је то значило? Он живо скочи на ноге.
Срце му је силно лупало. Пуцањ је невероватно
личио на одјек Микокијеве пушке. Међутим, стари
Индијанац никако није могао да пуца на дивљач!
То је било изричито уговорено.
Да нису Род и Микоки нападнути? Тренутак
није био подесан за излишно размиш љ ањ е и Веби
је трчећим кораком наставио свој пут.
Ако су његови другови у опасности, било му је
сасвим јасно да не сме ни тренутка да губи. Али,
вероватно, у том случају стићи ће прекасно. После
оних пет пуцњева завладала је поново саврш ена
тишина, а то је за њега значило црну слутњу више.

66
Ако су наиш ли на заседу, сада је све већ морало
бити свршено. И док је трчао, заслепљен снежном
вејавицом, с прстом на окидачу своје пушке, спре-
ман сваког тренутка да пуца Веби стално вребао
стално не би лу чуо какав шум борбе, пуцањ пушке
или револвера или покличе победника.
Стигао је тако до места где се долина суж а-
вала у толикој мери да је залеђена Омбакика
изгледала као обичан поток који се губи под вели-
ким кедровима, гранатим и сабијеним, густо ис-
преплетеним над њом.
Тескобу стеновитог корита реке још је повећа-
вала нека као језивост сеновите кедрове шуме и
сиви сумрак севернога неба на коме је умирао
новембарски дан.
Инстинктивно, пре него што ће се спустити
у тај опаки теснац, Веби нагло застаде да боље
ослушне.
Није чуо ништа друго до ударце свога срца
које му је лупало у грудима као чекић. Није га
задрж ао страх јер се, најзад, никаква опасност није
указивала, али неизвесност пред непознатом, мо-
гућном опаснош ћу била је ту.
Несвесним једним покретом, без размиш љ ањ а,
као што би то урадила звер, леж е потрбушке, као
вук који вреба плен и који се стара да буде
невидљив. Цев његове пуш ке била је грозничаво
уперена пут мрачног и тајанственог речног ждрела.
Лагано, милећи као курјак, опасност је можда
прилазила све ближе. И младић се још више
приљубио, припио уза сам снежни покров.
Минути су пролазили за минутима. Ниш та се
још није чуло. Затим, наједаред, као неко тајан-

5* 67
ствено али несумњиво упозорење, зачуло се цврку-
тање јеленских птица.1 Можда је то каква усамље-
на, лутајућа лисица поплаш ила птице и дигла их са
леж иш та, или је к ак ав јелен карибу, а можда и
крупан ирвас, био узрок. Али тај цвркут, брз и при-
јатан, могао је исто тако, а то је Веби одлично знао
и није сумњао, да наговести присуство човека.
О буздавајући се, враћајући наруш ену хладно-
крвност, Веби устаде и упути се у кедрову шуму,
дуж замрзле реке. Б ез сметње, с огромним предо-
строжностима, прош ао је кроз сенку дрвета и
стао да мотри, ш ћућурен иза једнога пањ а, откри-
вени простор који се пред њим указао. Снег је био
престао да пада онако густо и његов поглед могао
је да продре прилично далеко.
Узбуђење је било на врхунцу. К реш тањ е црве-
не веверице, које је одјекнуло изненада, сасвим
близу њега, натерало га је да поскочи. Нешто да-
ље учинило му се да у полумраку чује неко ш у-
ш тање, као да се нечија пуш ка случајно закачи-
ла за грану дрвета.
Одједном му се учинило да види две прилике,
које су се једва назирале, како се указују из
полумрака. Руком, заш тићеном рукавицом без пр-
стију, убрисао је очи влаж не од снега који му се
топио на лицу и стао да мотри напрегнуто, нетре-
мице. Овога пута никаква сумња није била могућ-
на. Две сенке које су поплаш иле јеленске птице
прилазиле су, без шума.
Њ ихове прилике оцртавале су се све јасније.

1 Јеленске птице, док јелени и ирваси мирују, слећу на њихова

леђа и ослобађају их од паразита, као што то у нашим
крајевима са воловима и овцама чине чворци. (Прим. прев.)

68
Разабрао је да су то два човека. Ступили су на-
пред веома обазриво, корак по корак, милећи ско-
ро по снегу, као што је он то сам малопре радио.
И као што је до малопре и он чинио, изгледало
је да очекују непријатеља. Веби је дигао пушку
на висину рамена. Није био примећен, и утолико
је био у повољнијем положају. Обе прилике др-
ж ао је на нишану. Неодлучна смрт зависила је од
једног притиска његовога прста на обарач.
Његова помахнитала уобразиља стварала му је
слику Рода и М икокија како су набасали на заседу
и побијени од Вунга (јер Веби није више сумњао да
су те две прилике његови крвни непријатељи).
Видео их је сада како иду натраг, истим стопама, да
и њега убију. Да, да, друкчије није могло бити. . .
Неприметно, његов прст стао је да притиска оба-
рач.
Управо хтеде да окине када две прилике, које
су дош ле биле на одстојање од двадесетину метара,
приђош е једна другој као да хоће нешто да се
посаветују. Веби спусти пуш ку и начули ухо да
боље чује ш та ће једна другој да каж у.
Две сенке говориле су шапатом. Али тиш ина је
свуд унаоколо била тако дубока да је ш апат њи-
хових речи допирао до њега. У једном тренутку
један од два гласа нешто се подигао и Веби је разго-
ветно чуо:
— У реду!
На сваки начин, Вунге се не израж авају тим
речима. Изговор је био сасвим чист.
Веби лагано довикну:
— Роде, јесте ли ви то? Хеј, Мики. . . Род. . .
Мики!. .

69
 Тренутак касније три пријатеља била су оку-
пљена. У тишини стезали су један другоме руку да
кости попуцају. Родово самртничко бледило, на-
прегнутост мрких црта Вебијевог лица, као и Ми-
кокијевог, уосталом, све је довољно јасно говорило
у међусобној страви која их је обузела била.
— Малопре, ви пуцали? промрмља Микоки.
— Не, нисам пуцао, одговори Веби, чије се очи
исколачиш е од силног изненађења.
— Нисте!?
Ту реч изговорио је стари Индијанац. Али та
реч је у себи садрж авала море питањ а и безброј
нових стрепњи. Ко је, у том случају, испалио пет
пуш чаних метака?
Род и Микоки претпостављали су да је то био
Веби, као што је он био уверен да су то били они и
да су се вратили њему у сусрет, да му укаж у по-
моћ, ако буде потребе.
— Ја мислио, рекао је најзад Микоки, да
непријатељ спремио заседу, ту!
И показа руком пут кедрове шуме. Уместо
одговора Веби је само одмахнуо главом.
Не знајући ни сами шта о свему томе да
закључе, три човека стајала су непомично у месту.
Одједном се зачуо један усамљен вучји урлик,
можда на пола миље иза њих.
— Звер мора да је набасала на људски траг,
примети Веби. Не верујем да је у питању мој траг,
јер правац гласа није исти.
Н икакав други шум, после, није више наруш а-
вао дубоку тишину ноћи која је падала на земљу.
М икоки је наставио свој пут, а два младића пођоше
за њим.

70
 И ш ли су тако четврт миље. Долина се све
више суж авала, а залеђено корито потока пролази-
ло је сада кроз огромне масе стења које су наслага-
не биле као језиве гомиле и образовале свака за
себе читаву једну малу стрму планину. Корито се
губило непосредно затим међу џиновско стење и
поток је понирао под земљу. Није било начина да се
прође даље.
Н апуш тајући долину три друга су стала да се
пентрају преко разбацаног стења док нису стигла
до једнога венца где су наишли, у подножју једне
велике стене, која је могла да послужи као одличан
заклон од ветра што је дувао из супротног правца и
од снега, на непогашене остатке једне ватре.
На томе месту били су застали Род и М икоки и
одатле су се вратили идући у сусрет Вебију чим су
чули оних пет тајанствених пуцњева.
Место је било згодно и какво се само пожелети
може за логоровање после целога једног дана
заморног пеш ачењ а по меканом снегу. М икоки је
већ наместио био један заклон од мириш љавог
четинарског грања, а уз ватру прислонио неко
добро парче уловљене дивљачи, набодено на
раж ањ и спремно већ онда када га је стари Индија-
нац, у ж урби узбуне, био принуђен да остави.
Два младића изгледала су усхићена гледајући
један другога; били су савршено срећни, иако је
над њиховим главама још лебдела страховита опа-
сност. Већ су се спремали да се боље наместе за
ноћни одмор у овом свом необичном дому и стали
су да лож е већу ватру. Али кад су подигли очи пут
М икокија, били су изненађени његовим држањем.
Не одобравајући очигледно посао који су они

71
обављали, стари вођа је стајао, ослоњен о своју
пуш ку, саврш ено непомичан.
К лечећи једним коленом на земљи, Веби га је
погледом питао.
— Не правити велику ватру, промрмља стари
И ндијанац вртећи главом. Не остати на овом месту.
Наставити, горе, преко планине.
И показао је руком пут севера.
— Река, настави он, заобилази планину кроз
камење, затим има слапова, а даље, велике баре,
добро уточиште за јелене. После река опет ш ирока
и равна. Ми пређемо планину. Целе ноћи пада снег.
Сутра се вратимо и нема трага за Вунге. Ако
останемо ту, сутра одличан траг. Вунга за нама као
ђаволи. Јасно видети свако.
Веби је устао. На лицу му се оцртавало очи-
гледно незадовољство. Од ранога јутра пеш ачио је,
ч ак је врло често и трчао. Осећао је толики умор да
би се мирне душе и без и мало ж аљ ењ а изложио
тако извесној опасности — само да вечера и да
легне да спава.
Родов случа] био је још теж и него његов, иако
је његов пут тога дана био краћи. Неколико трену-
така младићи су се загледали неми и ожалош ћени,
покуш авајући да што је могућно боље сакрију од
самих себе нелагодност коју је у њима изазвао
М икокијев савет. Али Веби је ипак био одвећ
разум ан да би се тек тако олако успротивио ми-
ш љењу старога Индијанца. Кад М икоки каж е да је
опасно провести ноћ у томе склониш ту, онда му на
сваки начин ваљ а веровати; не пОслушати га —
била би права лудост.
Пола смушен, пола кроз смех, храбрећи што је

72
боље могао Рода, а њему је то било заиста веома
потребно, Веби стаде да намеш та на леђима свој
терет који је онако задовољно приликом доласка
био бацио на земљу. Са своје стране, и М икоки је
уливао храбрости сиротом младићу.
— Пењати се узбрдо. Нема дуго ићи. Две три
миље. Идемо лагано. А тамо логор и добра вечера.
Неш то ствари што је било стоварено наново
упаковаш е на тобоган и три друга наставиш е пут,
остављ ајући свеж траг на живописној и дивној
падини планине.
Веби је иш ао напред носећи свој дењак, чиме је
олакш авао терет на санкама и одабирао најподе-
сније пролазе куда треба провлачити санке.
Ош трицом своје секире он је кресао ту и тамо
понеко грмље и жбуње које би му сметало.
На десетину стопа за њим, вукући тобоган,
корачао је Микоки, а за тобоган конопцем од
преплетене јеленске кож е чврсто је био везан Вук.
На крају поворке, натоварен лаким бременом,
иш ао је Родерик.
Њега је снага сасвим била издала, а био је и
морално потпуно утучен. Кроз мрак, с времена на
време једва је назирао лелујаву Вебијеву прилику.
Пресавијеног надвоје у амовима М икокија је још
теже било видети. Једино је Вук био сасвим близу
њега, да му прави друштво.
Првобитно одушевљење услед поласка дуго
није иш чезавало. Али се тада у овој језивој ноћи
Родове мисли вратиш е у Вебинош хаус. У мислима,
он је желео да буде тамо, поред М инетаки, која би
му сигурно говорила о каквој звери или птици коју
је тога дана видела или му приповедала неку лепу

73
легенду. Колико би тај разговор имао виш е драж и
него овај садаш њ и њихов положај!
Али визија Минетаки, чаробне мале девојке
којој су га вукле његове мисли, би одједном пресе-
чена на врло непријатан начин. Да одахне, Микоки
се за тренутак заустави, а Родерик на то не обрати
паж њ у него настави даље пут. На тај начин наиш ао
је право на санке, спотакао се и прућио колико је
дуг. У намери да се задрж и, зграбио је Индијанчев
ам, а Микоки, који није очекивао тај снаж ни трзај,
изгуби равнотеж у и сам се претури преко њега.
Чувш и буку, Веби се осврну и приђе да види
ш та се деш ава и обојицу нађе у том смешном
полож ају. Н еприлика је била виш е смешна него
ж алосна и младић је, помаж ући М икокију да се
испетља из свога ама, стао од свег срца да се смеје.
Устао је затим и Род и стресајући снег који му је
био уш ао у очи, уши, па ч ак и за врат, придружио
се Вебијевом смеху и тако његове мрачне мисли и
кајањ е сместа одлете у неповрат.
П ланински венац постајао је све ужи. Идући
тако, три човека су чула, доле лево, под собом,
бучни ток потока који м раз још није био успео да
скамени на местима где је вода била најбрж а. Ту се
налазио и понор који су они наслутили и не
видевши га. Разбацано камење и читави блокови
стена које су још праисторијске катаклизм е разба-
цале или наслагале на гомилу, реметили су темпо
њиховог пута и не допуш тајући им да напредују
лако, већ само с највећом обазривош ћу при сваком
кораку.
Бука потока повећавала се уколико су даље
иш ли. У један м ах Род виде како се пред њим,

74
десно, диже право у небо једна веома стрма, огро-
мна, још нејасна сенка. Неколико тренутака касни-
је М икоки и Род измењ али су своје улоге.
— Мики је већ овуда прошао, довикну му Веби
у само ухо. Ја му предајем улогу вође, јер пролаз
није безопасан. Под нама, доле, поток се баца у
огроман водопад. Чујте га.
Бука воде почела је заиста да бива тако јака да
је Вебијев глас био скоро сасвим заглушен.
Родово узбуђење било је на врхунцу; он потпу-
но заборави свој умор. Никада, сањ ајући и најлуђе
пустоловине, није предвиђао сличан час. Напрезао
је очи и уши, покуш авао да продре кроз овај
предео, да чује и осети ш та се око њега збива.
Одједном, у тренутку Једног мањег застоја
снежне буре, он виде како се велика мрачна сенка,
десно, која се дизала у ноћи, јасно оцртава, и сад
му је било појмљиво где се налази. Сенка је била
једна огромна планина. Они ни издалека цису били
при њеном врху, већ негде на средини стеновитог
венца којим су ишли. С леве стране отварао се
дубок понор у мраку. И з њега је допирала грохотна
бука. К ако је ударио ногом у парче одломљеног
сувог дрвета, Род га подиже и баци у понор.
Ослушнуо је затим, минут или два, али није чуо
ништа друго до џиновски шум који је без престан-
ка грмео. Низ леђа су га прош ли жмарци. То је
било једно од оних осећања које човек ретко може
да доживи на калдрми великога града!
Стеновити венац наставио је да се пење. Уко-
лико се то није могло видети, осећало се у листови-
ма ногу. Нарочито је Веби имао муку вукући
тобоган. Упркос свег свог умора и ране коју је био

75
добио, Род је хтео да му помогне и гурао је одостраг
санке.
Добрих пола часа пењ али су се тако, а бука
водопада постепено се стиш авала, све док је није
сасвим нестало. Ускоро се у безгласној дивљини
ниш та више није чуло.
— Стој! повика Микоки.
К араван је дотле био стигао на врх планине
која, иако је била прилично висока, ипак није била
тако страш на као што се у први м ах Роду учинило.
Веби збаци са себе амове, за задовољством одах-
нувш и једним звучним ,,уф “ , а Родерик ускликну
од радости. Што се тиче МикокиЈа, неуморан као и
увек, он је сместа стао да траж и погодно место где
да логорују.
Овога пута један велики камен послужио им је
као заклон. Род и Веби помогли су Индијанцу да
насече јеловог грањ а за припремањ е колибе и
постеље, пошто је снег са земље на том месту
претходно био брижљиво почишћен. Час касније
све је било готово и радосна ватра је пуцкетала.
Сасечене тополе, оборене по земљи као мртве,
најбоље гориво које се може наћи, дало им је дрво
за ватру у изобиљу.
Три друга приметиш е тада да су гладни и
М икокију би стављено у дужност да се побрине за
јело. Ускоро су спремљени к а ф а и дивљач.
Површ ина стене, служ ећи као реф лектор, од-
бацивала је, удесетостручавајући је, благотворну
топлоту ватре и њену усијану светлост. У том
врелом зрачењ у Род осети, тек што је био заврш ио
да једе, да га обузима неодољив сан. У немогућно-
сти да се противу њега бори, повукао се, већ напола

76
заспао, у колибу и увио се у покриваче на својој
јеловој мириш љавој постељи.
Последња свесна слика која се била указала
пред његовим полузатвореним очима био је Мико-
ки како слаж е на ватру пањеве преко пањева у
пламен који се дизао скоро четири метра у висину,
осветљ авајући у ноћи аветињски предео пун разба-
цаног стења.

77
 VII
ИГРА КАРИБУА

Тек кад је легао и кад су се његови ж ивци и

миш ићи опустили и отпочинули, Родерик Дро је
осетио, последице претераних напора које је имао у
току минулога дана упркос своје ране.
Немирни снови, лиш ени сваког слатког окре-
пљења и задовољства, реметили су његов грознича-
ви одмор. Док су се Веби и стари Индијанац,
издрж љ ивији за све ове напоре и пустињска узбу-
ђења, у миру одмарали и чврсто спавали, наш се
варош анин трзао и будио по неколико пута, с
дубоким уздасима или с ош трим узвицима, уо-
браж авајући да му прети нека велика опасност.
Тек прелазећи руком преко очију, напола успра-
вљен, ослањ ајући се на лакат, увиђао је да је
пустоловина која му се деш авала била мучан сан.
У једном од тих трзаја, по десети пут устајући са
своје постеље, учинило му се да чује кораке.
Протегао је своје удове, протрљао очи, бацио по-
глед на тамне, непомичне прилике својих успава-
них другова и уверен да је сањао, поново се
загњурио у гомилу јелових гранчица.

78
 Али му се опет учини да тај једва приметни
шум поново допире до њега и као да је био
покренут гвозденом опругом, поново се тргао и сео.
Сумње није могло бити. Главу би дао да је разговет-
но чуо, сасвим близу колибе, како пуцкета снег под
нечијим обазривим, лаким кораком. Притајио је
дах и ослушнуо боље. Али никакав шум није
наруш авао тишину, сем што је на огњишту пра-
ш тало угљевље. Мора да је заиста сањао и он
одлучно привуче покривач, када, наједаред...
Срце као да му заустави. Ко је то?
Сасвим будан, разрогачених очију, чула стра-
ховито напрегнутих за евентуално брзо деловање,
лагано, обазриво, он је устао. Кораци и пуцкарање
снега постали су сасвим разговетни. И за колибе је
неко корачао. Тај неко се удаљавао. Затим је стао.
Л елујава светлост ватре, напола угашене, осветља-
вала је још црвеним блеском површ ину велике
стене.
П ри тој неодређеној светлости Род виде како се
нешто миче. Једна тамна прилика подмукло се
вукла према колиби утонулој у сан.
Услед тог открића младић у први мах остаде
као скамењен. Али онда га ускоро прож е помисао
како су их Вунге у стопу пратиле! Сад ће изненада
да навале на спаваче! У том часу његова рука је
пала на цев Вебијеве пушке. При додиру хладног
челика сав је задрхтао.
Није био у могућности да буди своје другове. У
оно неколико делова секунде, колико му је требало
да привуче пуш ку себи, тајанствена прилика је
била порасла, тамо поред стене, сагла се, спремна
да скочи. Један Родов пригушени уздах, затим

79
пуцањ који одјекну као гром, најзад крик бола, а за
трен ока колиба је била на ногама.
— Нападнути смо! повика Род. Брзо! Веби!
Микоки!
М ладић је клечао, а у рукама је, прислоњену
на образ и уперену у правцу стене, држ ао пушку
која се још димила. Мало даље, у мрачној сенци,
недалеко од ватре, неко тело се грчило, трзало се у
самртном ропцу.
Витка прилика старог Индијанца приш ла је и
она клекла поред Рода, с пушком такође припре-
мљеном да пуца. А изнад њихове две главе био је
Веби, опружене руке, с уперним револвером, чија
је цев светлуцала одблесцима ватре.
После малога застоја Веби промрмља:
— Отишли су.
Род, чији је глас дрхтао од узбуђења, одговори:
— Једног сам погодио. Размичући грање ко-
либе Микоки се усудио да изиђе, увек на опрези.
Два младића видела су га како промиче поред
стене, кријући се у њеној сенци, и како се при-
ближ ава Родовој жртви. Када је стигао близу
опруженог тела, сада већ сасвим непомичног, саг-
нуо се, затим је устао и мумлајући нешто добацио
им леш њиховог непријатеља на светлост ватре.
— Вунге! Ах, ах! Род убио риса, леп велик
рис! повика он.
Род се тргао, помало посрамљен, и ушао у
колибу, док је Веби, уз усклик који је далеко
одјекнуо кроз ноћ, отрчао до места где се налазио
Микоки.
— Вунге! Ах! ах! мумлао је стари Индијанац.
Рис, леп велик рис, убијен усред главе.

80
 Род се извуче из склоништа и придружи сво-
јим пријатељима, с гримасом на лицу коју је Веби
упоредио с изразом овна када блеји.
— Изволите само, бунио се Род. Смејте ми се!
Али ш та би се десило да су то заиста биле Вунге!
Тако ми бога, ако икад будемо нападнути, ја се ни с
места нећу маћи, а вама ћу оставити бригу да их
отерате...
И ако је био предмет подсмеча, Родерик је био
необично горд због свога риса. То је била крупна
звер коју је глад привукла на место где се вечерало
и која је обазриво испитивала терен у часу када је
младић пуцао. Што се њиховог Вука тиче, он је
мудро ћутао видећи да у питању није човек, већ
обичан рис, који је, осим тога, још и заклети
непријатељ његове расе.
М икоки се пожурио да одере звер још док је
била топла.
— Ви ћете да идете да спавате, рече он м ла-
дићима. А ја ћу да распалим ватру, па ћу онда и ја
да заспим.
Овај трагикомични догађај ослободио је Рода
даљ их мрачних снова, па је и он заспао мирно и
спокојно.
Сутрадан изјутра пробудио се касно. Снег није
више падао, а на небу је величанствено блистало
сунце. Веби и стари Индијанац већ су били на
ногама, напољу, спремали су доручак и радосно
звиж дукањ е његовог друга јасно је казивало Роду
да је бојазан од Вунга иш чезла. Не задрж авајући се
у кревету, устао је и он.
Свуд унаоколо, око логоришта које је било при
врху планине, пруж ала се огромна, величанствена

6 81
панорама. Дрвеће, стене, сама планина, све је
покривено било снегом дебелим две стопе, а белим
толико да је бљештао на сунцу.
Вилдернес1 се указивао у свој својој величи-
ни. Докле год је поглед допирао бело се простран-
ство, миљу за миљом, протезало пут севера, све до
Хадсоновог залива. У блаженом усхићењу Род је
обухватао погледом линију црних ш ума под собом,
затим равнице, брежуљ ке и брда, који су се смењи-
вали без краја, испресецани блиставим језерима,
урамљени јеловим шумама, као и велику једну
реку која је развијала свој залеђени ток. Није то
била језива, суморна пустиња као што је он то
мислио читајући о њој. Била је то разнолика и
сјајна величанственост, у једном бескрајно чистом
декору. Његово срце дрхтало је од задовољства, док
му је поглед прелетао бескрајан видик, а крв му је
натерала румен у образе.
М икоки му приђе, придружи се његовом ди-
вљењу и својим грленим гласом рече:
— Много карибуа тамо доле! Много карибуа
Људи нема! Нема кућа! Тако двадесет хиљада
миља!
Својим погледом Родерик се упи у очи старога
Индијанца, који је такође изгледао веома узбуђен.

1 Вилдернес је израз који се не да превести, израз који као косе,

бруса, маки, пампа или степа означава један одређени предео
и својствене елементе који га у целости сачињавају. Вилдер-
нес, који зову још Вајлд или Велика бела пустиња, протеже се
на Канадском северу све до Арктичког круга и до Поларног
мора. То је предео великих пустоши који уколико се иде према
северу постаје све суровији и очајнији. Јужни део, којим се
крећу лица овог романа, живописан је и разнолик, има испрва
богату ф лору и фауну, али оне ишчезавају мало помало,
уступајући места мање-више мртвој земљи. (Прим. прев.)

82
Рекло би се као да његове ватрене зенице хоће да
продру кроз тај бескрај, да виде даље, много даље,
још, све до далеких људских предстраж а на про-
страном Хадсоновом заливу.
Веби им се придружи и положи руку на Родово
раме.
— Мики је рођен, рече тамо, далеко, с ону
страну видика. Тамо је он, још док је био дечак,
учио да лови.
Затим је скренуо паж њ у своме пријатељу на
необичну прозрачност атмосфере која је чинила
као да растојањ а уопште не постоје.
— Видите ли ону планину што личи на велики
облак, коју би човек могао, чини се, руком да
додирне? Она је удаљена одавде тридесет миља. А
оно језеро, по страни, које вам изгледа на домаку
пуш чанога метка? Од њега нас раздваја пет миља.
Међутим, ако би какав ирвас, или карибу или вук,
претрчао преко њега, ми бисмо га сасвим јасно
видели. Још неколико тренутака стајали су три
човека тако и посматрали без иједне речи. Затим су
Веби и стари Индијанац пођоше да спреме дору-
чак, остављајући усхићеног Рода да се и даље диви.
К олико необјашњених тајни — мислио је мла-
дић — колико ненаписаних трагедија, колико не-
слућених романа, каква богатства у доларима и
злату скрива пространи Север! У току хиљаду,
можда милиона векова, он је био недирнут у
дивљем загрљ ају природе. Врло мало белих људи
продрло је у његове самоће, а домородачке расе,
које местимице још по њему крстаре, живе скоро,
истим оним животом којим је живео праисторијски
човек.

6* 83
 Родерик скоро да осети ж аљ ењ е кад чу глас
који га је звао на доручак. Али он се ипак није
бунио против свог апетита и његови романтични
снови нису му сметали да се добро поткрепи.
Упитао је да ли ће се скоро поново на пут. Али
Веби и Микоки одлучили су били да тога дана не
иду даље, да остану у логору до јутра. То из више
разлога.
— Пошто је пао снег, објасни Веби, ми може-
мо путовати само на крпљама. А вама је потребно
бар један дан да научите да се њима служите. Осим
тога, снег је прекрио постојеће трагове животиња
које ми ловимо. Међутим, ирваси, северни јелени,
карибуи, а утолико пре вукови и звери са крзном,
неће се покретати из својих склониш та пре попод-
нева или чак пре вечери. Ништа нам не би кори-
стило да се крећемо сада на пут. А сутра, напротив,
лако ћемо по траговима које будемо сретали р азаз-
нати какву нам врсту дивљачи они наговештавају.
Ако нам крај буде изгледао погодан за наш е
циљеве, задрж аћемо се ту и подићи ћемо зимски
логор.
— А Вунге? упита Род. Мислите ли да смо од
њих довољно удаљени?
М икоки нешто прогунђа.
— Вунге се не пењу на планине. Доле, одо-
страг, крај добар, много дивљачи. Они остану тамо.
Сто других питања постављао је младић у току
доручка о белим пространствима која су се пред
њима пруж ала и у која ће ускоро да се упусте. И
сваки одговор само је повећавао његово одуше-
вљење.
Тек што је доручак био заврш ен, он изрази

84
ж ељ у да почне да учи како се хода на крпљама.
Цео час Веби и М икоки водили су га у свима
правцима, дуж планинског венца, задрж авали се
на ситницама; пљ ескали су охрабрујући рукама
када би Род успео да учини какав изузетно добар
скок и много се забављ али када би се неспретно
прућио по снегу. У подне је Веби, веома задовољан
њим, изјавио да је све у реду.
Дан је протекао врло пријатно. Па ипак, Роде-
рику није промакло да нека чудна забринутост
обузима Вебија. У два маха затицао га је у колиби,
самога, немог и замишљеног. То га је најзад узне-
МРфИЛО.
— Могу ли знати узрок ваш е зловоље? упита
га. Шта није у реду?
Веби се трж е и насмеши.
— Роде, да ли сте икада у сну видели сан који
преж иви ноћ и дуго вас буднога мучи? Ја сам ето,
снио такав сан, а он је упорнији много од свих
страва које се могу замислити, јер отада не могу да
се одбраним од осећања немира у вези с бићима
која су ми драга и која смо за собом оставили. Ово
нарочито важ и за Минетаки. Ниш та друго. Можда
ћете ми рећи да се без разлога узрујавам? Ја сам
сасвим истога мишљења. Али чујте! З ар то не
звиж ди Микоки?
Заиста, стари И ндијанац стигао је у пуном
трку.
— Брж е, ходите, видите занимљ иву ствар!
довикну он. Брж е! Ходите брже да видите!
Журно је одвео два младића на најузвиш енију
ивицу планинскога венца. Изгледао је силно уз-
буђен.

85
 — Карибу! рече он. Карибуи се забављају!
И показао је прстом на снежну падину која се
пред њима протезала.
На одстојању од једне миље, а то одстојање
изгледало је Роду да је много мање, на једном
пропланку усред планине, десетина крупних кари-
буа понаш ала се изванредно чудновато.
То су бЦли заиста карибуи, најлепш а дивљач
Северне земље, исто тако распрострањена као и
ирвас после шездесетога степена северне ширине.
О њима је Родерик читао толико у својим књигама.
Први пут их је сада затекао у њиховој средини, у
стварном животу.
И управо у том тренутку дивљ ач се одавала
својој чудној омиљеној игри, познатој у крајевима
Хадсоновог залива под именом ,,игра карибуа“ .
— Шта то, врага, раде? упита Род заинтересо-
ван. Шта се то с њима збива?
— Забављ ају се. Лудачки се забављају, про-
мрмљао је Микоки.
И он одвуче Рода напред, до једне стене иза
које су били добро скривени.
Веби је поквасио у устима прст, затим га дигао
увис изнад главе. То је био врло згодан начин да се
тачно утврди правац ветра. Страна прста заклоњ е-
на од ветра остаје влаж на, док се друга страна брзо
осуши.
— Ветар нам је повољан, Мики, саопшти Веби,
не могу нас осетити. Имамо среће за добар метак.
Пуцај ти. Род и ја ћемо посматрати.
Док се Микоки, пузећи, враћао колиби да узме
пушку, Родерик је и даље уживао у забавном
призору који се одигравао пред њим.

86
 П риш ле су биле друге две животиње, и на
белој равни, сунце је осветљавало гране њихових
великих рогова, док су оне, у току извођења своје
смешне игре, тресле главом. Три-четири карибуа
одвојила су се од групе и стала муњевитом брзином
да беже као да за њима јури њихов смртни непри-
јатељ. На двеста или триста метара одједном су
стали, поређали се у круг и окренули у супротном
правцу као да им је даље бекство било пресечено.
Затим су се распрш тали куд који и лудачким
трком поново се придруж или малом чопору.
Друга једна игра привлачила је Родов поглед.
Она је била тако неочекивана и чудна да је он
запрепаш ћен посматрао, толико смешна да се и
Веби за њим пригушено смејао од свег срца. Једно
од тих хитрих створења само се одвојило од гоми-
ле, стало да трчи у кругу, скачући и ритајући се,
све док се најзад, после једног помамног скока, није
дочекало на четири ноге и остало тако, непомично,
као балерина која је заврш ила своју игру. Затим је
тај карибу поново глумио бекство, а цело крдо
јурило је у стопу за њим.
— То су најлукавије животиње, најбрже и
најзабавније од свих животиња које на Северу
живе, рече Веби. Ако им је ветар повољан, осете
вас с краја на крај планине, а у стању су да вас чују
како говорите и ходате на миљу одстојањ а... Него,
погледајте у оном правцу!
Веби додирну прстом Родово раме и показа му
М икокија који је био доспео прилично далеко међу
стењем и жбуњем нечујно се примицао карибуима.
Сваког минута примицао се све виш е дивљачи и
Родерик је дрхтао дивећи се целој тој слици коју су

88
сачињ авали игра ове неме, несташне деце пустиње
и опрезно напредовање старога Индијанца. Свако
дрво, свака стена предела, се је играло своју улогу
у драми од које ниједна појединост није промица-
ла његовој пажњи.
П рош ло је пет, десет, петнаест минута. Два
младића видеше како је Микоки застао и дигао
прст увис испитујући ветар.
П ружио се затим по снегу и стопу по стопу,
метар по метар, наставио четвороношке да напре-
ДУЈе-
— Добри стари Мики! шапутао је Веби, док се
Род, нестрпљив, стежући песнице, питао када ће
М икоки већ једом да пуца; јер сада је Индијанац
изгледао на домаш ају крда карибуа.
— На коликом је одстојању још? упита Род.
— На три или четири стотине јарди, одговори
Веби. А то је предалеко да пуца.
М икоки је најзад постао једна црна тачка на
белом снегу.
У том тренутку весело крдо је осетило да му
грози опасност. Пре~тало је наједаред да игра и
застало неколико г^енутака као парализовано. До
младића је допро ош тар одјек пуцња Индијанчеве
пушке.
— Промашио! повика Веби.
Карибуи су беж али лудом брзином.
Још један пуцањ, затим други, најзад трећи
брзо су следовали. Један од бегунаца поклекнуо је,
затим се брзо дигао и наставио бекство. Још један
метак, последњи у Микокијевој пушки, и рањена
животиња поново паде, још једном покуша да
устане али се сруши у снег.

89
 — Добар посао! повикао је Веби. Имаћемо
свежег меса за ручак.
Пошто је напунио пушку, М икоки се упутио по
заравни, сада већ умрљаној крвљу, где су неколико
тренутака раније карибуи весело играли.
И звукао је нож из корица и клекнуо поред
оборене животиње.
— Идем до њега, рече Веби, да му помогнем.
Ви, Роде, останите ту. Ваше ноге су још слабачке,
нећете моћи после да се пењете. Подложите добро
ватру. А Микоки и ја донећемо месо.
К ад је остао сам, Родерик стаде да купи дрва
за ватру и да се вежба у ходању на крпљама. Сам
се чудио колико је напредовао у веш тини да хода,
сад већ скоро сасвим природно, у тој чудној и
неспретној обући.

90
 УШ
МИКОКИ ПРЕТУРА СТАРЕ КОСТУРЕ

Сумрак је био опет почео да пада када су се

М икоки и Веби појавили натоварени месом убије-
ног карибуа. П ож урили су с припремама за вечеру,
јер сутрадан, као год и следећих дана, мораће се
полазити на пут пре зоре, мораће се ићи до мркле
ноћи, и важ но је било што раније лећи на починак.
Три друга била су подједнако нестрпљива да се
лате јела. Ч ак је и Вук, протежући своју мрш аву
прилику, њушио по ваздуху колико је јаче могао,
као да чезне за узбуђењима оних драма у којима ће
и он имати да одгира своју улогу.
— Ако будете имали снаге, добаци Веби Роду
преко комада меса печеног карибуа, сутра ћемо
превалити двадесет пет до тридесет миља, у случају
ако буде требало. Око подне можда ћемо већ наћи
своје ловиште, а није искључено да ће потребно
бити да га тражимо два-три дана. И у једном и у
другом случају, не смемо да губимо време. Ура!
Ускоро ће куцнути час за велике подвиге.
Роду се учинило да је тек био заспао када је

91
осетио да га неко дрма у његовом кревету. Отворио
је очи и спазио пред собом Вебијево насмејано
лице, осветљено одблеском велике ватре.
— Хајдемо, Роде! Време је ! узвикну његов
друг. Јутарњ и доручак је подгрејан, цео наш пр-
тљаг је већ на саоницама. А ви ми још ту сањате.
Шта сањате, а?
— Сањао сам Минетаки! одговори Род с
искренош ћу која је била лиш ена сваке извеш таче-
ности.
Устао је, мало затегао своје одело и зачеш љао
раш чупану косу. Ноћ је била још сасвим мрачна и
пошто је погледао на свој сат, видео је да је пак
четири часа изјутра. М икоки је већ био поставио
доручак на један раван камен поред ватре.
Оброк је био кратак и кренуло се на пут. Род је
био очајан што је изгубио своју пушку. Пред њим
се отварао прави ловачки рај, а он је био без
оружја! Како се вајкао на своју злу судбину, Веби
му је предложио да се служи његовом пушком,
наизменично, сваки други дан. Велики револвер,
исто тако, прелазиће, наизменично, из руку у руке,
а сваки од њих служиће се оружјем, у случају
невоље, како боље буде могао и умео. Родерика је
такво реш ење силно обрадовало, а Веби је настојао
да његов друг први добије на употребу драгоцено
оружје.
С друге стране планине, чији је врх био покри-
вен стењем, низ глатку стрмину два младића су
наизменично вукла санке док је М икоки ишао
напред да прти стазу.
Први пут у животу Родерик је присуствовао
крчењу снежне пртине и док је зора свитала, дивио

92
се Индијанчевој вештини. Микоки, к о ј и је важио
као један од најбољих веш така у крчењ у стазе
кроза снег, корачао је на својим крпљ ама огро-
мним корацима, а при свакоме кораку увис се
дизао прави снеж ни ватромет. Терен је ослобођен
на тај начин од меканога снега, па је представљао
ш ироку путању чврсте површине којом су Род и
Веби могли без муке да иду.
Чим су стигли у подножје планине и тако ра-
вном површ ином подножја иш ли још једно пола
миље, М икоки је застао. Када су га два младића
стигла, он им показа руком један траг чудновато
отиснут у снегу.
— Ирвас! узвикну он.
Род се сагнуо да погледа.
— Траг није стар, каза Веби. Отисак још није
замрзнут, а снег унаоколо тек што се уравнотежује.
Још поједине грудвице прелазе једне преко других,
погледајте, Роде! Мора да је туда прош ао крупан
м уж јак, опасан примерак. Није прош ао још ни цео
час од његовог проласка.
Уколико су ловци иш ли даље, утолико су
разни трагови постајали све чеш ћи, одајући тиме
неко неодређено тумарање и ноћно, дивље узбу-
ђење дивљачи. Н ајпре се указао траг лисице који
су пресекли на неколико места. Утврдили су најзад
да је мали ноћни разбојник заклао, на једном
месту, зеца. Снег је био покривен крвљ у и длакама,
а један део тела није ни био поједен.
Веби је био замиш љ ен и изблиза је загледао
трагове.
— Важно је знати, говорио је, којој врсти
лисица припада. А то је оно што ми не знамо.

93
Видимо да је лисица и то је све. Сви трагови
животиња исте врсте једнаки су. У новчаном погле-
ду, међутим, то питање је од најбитнијег значаја.
М ожда лисица која је овуда прош ла представља
читаво једно богатство...
М икоки је нешто промумлао као да га је та
срећна перспектива већ испуњавала радошћу.
— Објасните ш та сте тиме хтели да кажете,
Веби! рече на то Род.
— Ствар је врло проста, објасни Веби. Можда
је то обична риђа лисица. У том случају не вреди
виш е од десет до петнаест долара. Ако је лисица
црна, онда вреди од педесет до шездесет. Од шезде-
сет до сто долара, ако је оно што ми зовемо
,,укрш тена“, то јест, ако је измеш ана црна и
сребрна боја. Али ако је ...
— Огромна сивосребрна... замумла наједаред
Микоки.
— У том случају, настави Веби, њено крзно
вреди две стотине долара, ако је прим ерак обичан,
а од пет стотина до хиљаде, ако је зверка изванред-
на! Сад разумете, Роде, заш то бисмо волели да
знамо тачније податке о њеном идентитету! Сребр-
ну, црну или укрш тену вреди да пратимо. Али је
највероватније да је ово обична, риђа, и јурећи за
њом само бисмо губили време.
Родово ловачко образовање све се више упот-
пуњавало. Умео је да види вучје трагове, за које би
се помислило да су псећи. Затим лаке трагове
јеленских копита и крупније, ш ироке трагове с
раздвојеним ноктима лутајућег риса. Али ниш та га
тако није запањ ило као рупе, велике као људска
глава, које у снегу за собом оставља ирвас. К аква

94
страховита животиња мора то да буде! Научио је
такође да разликује, упркос њиховој сличности,
отисак копита малог јелена од отиска карибуа.
Неколико пута су у току тога јутра три друга
застајала да се одморе. У подне Веби је прорачунао
да су морали превалити двадесетину миља. Иако је
почињао да осећа умор, Род је саопштио да се осећа
спреман да превали још десет. Ручали су.
Затим се изглед предела сасвим изменио —
постао је нераван. Малена нека река дуж које су
иш ли постала је, међу залеђеним обалама, бучан
поток. Поново се појавило разбацано стење,
окруж ено шумовитим брежуљцима. Живописност
се сваким кораком повећавала. Према истоку по-
јавио се други планински венац, диваљ и оштар.
М ајуш на језерца постајала су све многобројнија по
смрзнутим дубодолинама.
Али срца тројице ловаца највиш е су радовали
све чеш ћи трагови дивљачи и звери. Места где се
одлично може подићи зимски логор било је у
изобиљу. Могли су до миле воље да бирају и три
друга успорише ход.
Пошто су се још једном, последњи пут, успели,
под вођством М икокијевим, на једну планину која
им је пресецала пут, стали су и радосно узвикнули.
Место је било какво се само пожелети може, а
скривена његова лепота деловала је сасвим изне-
надно. У дно једне камените котлине, оивичене
величанственим венцем кедрових стабала, јела и
бреза, леж ало је као да спава језерце, мајушно и
дивно. На једном крају протезала се равна површ и-
на која је лети морала бити ливада.
Б ез речи М икоки збаци на земљу тешко бреме

95
којим је био натоварен. Род уради исто са својим, а
и Веби је скинуо са себе амове помоћу којих је
вукао тобоган са стварима. Ч ак је и Вук, затеж ући
своју узицу, загледао у котлину као да је и он
разумео, као и његови господари, да је нађен
зимски ,,дом“ за све.
Веби је први наруш ио тишину.
— К ако ти се допада место, Мики? упитао је.
Мики је мрмљао нешто, очигледно бескрајно
задовољан.
— Врло лепо. И добро. Имаћемо ту одличн>
зиму. Много дрва за ватру. И немамо суседа.
Остављајући на томе месту ствари и Вука
везаног за саонице, сва тројица су сиш ла ка језеру.
Тек што су били стигли, на обалу, Веби застаде
и задрхта. П оказујући својим друговима прстом
пут шуме која се пруж ала на другој обали, повика:
— Погледајте оно!
Н апола скривена јелама видела се једна коли-
ба. Већ издалека човек је могао лако видети да је
она напуштена. Снег се био нагомилао око ње. Из
крова се није дизао ни најмањи прам ичак дима.
Н икакав знак није наговеш тавао живот.
Заобилазећи језерце, ловци се упутише у прав-
цу колибе.
Пошто су се обазриво примакли, увидели су да
је стара. Стабла од којих је била саграђена почиња-
ла су да се љуште. На крову је семење жбуња, које
је донео био ветар, већ је увелико пустило било
корен и израсло. Колиба је на сваки начин морала
бити подигнута пре више година. Врата, грађена од
стабала расцепљених целом дужином, окренута
пут језера, била су херметички затворена. Затворен

96
је био и један једини прозор, окренут у истом смеру
и закован, споља, пречагама од младих стабала.
М икоки је покуш ао да отвори врата упирући у
њих. Али врата нису попустила. Било је очигледно
да су изнутра чврсто затворена.
То је давало повода да се човек зачуди. Како
су врата могла да буду тако чврсто затворена
изнутра, а да у колиби никога нема?
Неколико тренутака три човека остадоше
збуњена ослуш кујући узалудно.
—* Ствар изгледа чудновата... Зар не налазиш
и ти, Мики? рече Веби пригушеним гласом.
К лечећи пред вратима Микоки је залепио био
ухо уза саму пукотину покуш авајући штогод да
чује. К ако ни најмањ и шум није до њега допирао,
он је устао, развезао крпље и с два зам аха ногу
бацио их у ваздух. Затим је извукао секиру иза
појаса и пошао пут прозора.
После десетину удараца пробио је на прозору
једну малу рупу. К роз њу је стари И ндијанац неко
време још неповерљиво ослушкивао. Ни најмањи
шум није допирао из колибе. М икоки је тада
оњушио. Мирисало је на плесан, атмосфера је била
проређена, скоро неиздржљива. Кинуо је. Затим је,
парче по парче, обио прозорски капак. Кад је отвор
био довољно велики, провукао је главу, затим
рамена и стао да гледа. У мраку који је у колиби
владао у први м ах ниш та није могао да разабере.
— Еј, Мики? упита нестрпљиво Веби који је
стајао иза њега.
М икоки је остао нем. Прилагођавао је своје
очи тами, непомичан као да је скамењен, а нем као
покојник.

98
 Врло лагано, најзад, уз безброј предострожно-
сти, као да се плаш и да не пробуди некога ко спава,
извукао се натраг и спустио се на земљу. Када се
окренуо својим друговима, израз његовога лица
био је такав каквог они никада дотле нису видели.
— Шта је, Микоки? упиташе га.
Стари Индијанац дубоко је удахнуо свеж ваз-
дух пуним плућима.
— К ол и б а..., промрмља он. К о л и б а... Има
тамо цела војска мртваца!

99
 IX
ШТА ЈЕ БИЛО У ВРЕЋИЦИ ОД ЈЕЛЕНСКЕ КОЖЕ
Род и Веби питали су се погледом, не знајући у
први мах да ли да верују оваквом чудноватом
тврђењу. На усплахиреном лицу старога Индија-
нца међутим, читао се израз необичног узбуђења.
— Војска мртваца, да! понављао је једнако
стари, окорели ловац.
И како је био подигао руку, нешто да својим
речима да више снаге, а нешто да се ослободи
паучине која му је покривала лице, два младића
видеше да та рука дрхће.
— Погледајте оно!
Неколико тренутака касније Веби је такође
провукао главу кроз прозор и посматрао као што је
то малопре радио Микоки. Кад се извукао и вратио
Роду, церио се на чудан начин, а израз његовога
лица био је избезумљен. Па ипак мање је био
застраш ен него стари Индијанац који је први, као
неочекиван метак посред груди, био примио ударац
тога језивог призора.
— Роде, погледајте и ви, такође! рекао је.

100
 У здрж авајући дах, Родерик је приш ао црној
рупи на прозору. Срце му ]е силно лупало, не од
страха већ од неког тајанственог, неодређеног узбу-
ђења. Његбва мрачна стрепња ипак је била тако
силна да се тргао у тренутку када је провлачио
главу кроз отвор на прозору.
К ада је ипак увукао главу, ни он у први мах
ниш та није видео. У колиби је био м рак и ништа
више. Затим му се учинило као да м рака нестаје и
почео је да назире супротни зид. Усред колибе
један сто оцртао је свој незграпни облик. А поред
стола било је нешто, на гомили, нешто што се
тачно није могло одредити. Преко тога била је
оборена једна столица, а њу је напола покривало
нешто налик на дроњак.
Родов поглед тумарао је једнако по колиби.
Напољу, М икоки и Веби чуше га како у почетку
снаж но, затим уздрж ано врисну. Видеше како
рукам а грчевито стеже ивицу рупе пробијене у
капку прозора. Посматрао је као опчињен.
Скоро на домаку његове руке, наслоњено на
унутарњ у страну зида, било је нешто што је пре
педесетину година могло бити ж ив човек. То је сада
био сув костур, ствар истовремено језива и смешна,
чије је шупље очне дупље тужно осветљавао зрак
светлости који је кроз пукотину улазио у колибу,
костур чиЈа су се уста церила у аветињском грчу,
окренут у полумраку право према Роду.
Родерик се сручи на земљу. Био је страховито
блед.
— Ја сам видео само једнога... мрмљао је
одговарајући у памети на М икокијеве прве речи
запрепаш ћењ а.

101
 Веби, који је у међувремену био загосподарио
собом, лупнуо је кроз смех неколико пута прија-
тељски свога друга по плећима, да га мало отрезни,
док је Микоки једнако мумлао.
— Нисте добро видели, Роде! примети Веби
кроз подсмех. Ваш и живци нису вам допустшш да
довољно дуго посматрате. До сто ђавола! Ниједан
од нас није могао да не уздрхти. Хајдемо, ја ћу да
отворим!
Младић, чија је мајка била Индијанка, прову-
као се кроз отвор прозора, а Родерик, комесе ускоро
такође вратила присебност, пожурио се да пође за
њим. Док је, споља, М икоки свом снагом наваљи-
вао на врата, изнутра је Веби својом секиром стао
да сече дрво. Врата су наједаред попустила, тако
изненадно да је И ндијанац заједно с њима улетео и
пао колико је дуг преко прага.
Сноп светлости продро је у колибу. Родов
поглед је брзо полетео пут костура који је споља
био спазио. Костур је био наслоњен уза зид, у
полож ају човека који спава. Поред тог првог,
језивог становника, по поду је био испружен свом
дужином и један други костур. А поред стола и
оборене столице она гомилица костију свакако је
била остатак неке животиње.
Род и Веби нриђош е ближе костуру наслоње-
ном о зид и стадоше да га разгледају, док се
Микоки, на коленима, би наднео над онај други.
Наједаред стари ловац узвикну од изненађења
и два младића, која су се била окренула пут њега,
видеше како им прстом показује, на поду, међу
костима, некакав предмет.
— Нож! рече он. Борба. Овај ту убио!

102
 Д рш ка нож а била је иструлила од времена,
рђа је била изгризла оштрицу, али усправан на
месту где га је његов власник био зарио у тело и
кости своје жртве, дуги нож с јаком оштрицом био
је до дрш ке забоден у груди костура који је некада
био људско биће.
Род је клекнуо поред М икокија и поново је
аветињски пребледео. Његови стегнути зуби раз-
двојили су се да упита:
— Ко је ... то урадио?
М икоки је скоро весело нешто прогунђао и
једним покретом главе показао на језиву ствар
опружену поред зида.
— Он!
К ао по договору сва тројица чисто несвесно;
вратиш е се првом костуру. Дугачка рука била је
ослоњена на иредмет који је некада био ведро, али
од кога су остали само гвоздени обручи. Прсти те
исте руке грчевито су стезали својим костима
округлу кору која је изгледала као стара, сасушена
кора брезовог дрвета. Друга рука је била одвојена и
л еж ала је поред костура који је Микоки, и с друге
стране, врло паж љ иво разгледао.
Његова радозналост била је скоро задовољена
проналаском једнога кратког засека, искоса, у
ребрима.
— Овај ту умро, објасни он својим друговима.
Ударац ножем у ребра. Тешко тако умирати. Много
страдати, умирати лагано. Рђав начин тако бити
ударен.
— Б р р р !..., стресе се Род целим телом. Хајде-
мо одавде. Човек просто да се угуши. К ао да се
колиба вековима није проветравала.

104
 И злазећи Мики је подигао лобању с гомиле
костију која је била поред столице.
— Пас, рече он. Врата закљ учана, прозор
затворен. Људи се боре. Пас скапа од глади.
Док су се три ловца пела ка месту где је Вук
чувао њихов тобоган, Родова уобразиљ а лутала је,
реконструисала страш ну трагедију која се одавно
одиграла у старој колиби. Видео је два човека како
преж ивљ авају грозни тренутак када се обојица
упуш тају у дивљу борбу. Замиш љ ао их је како се
бију, како један другога изазивају при сваком
налету. Као да је присуствовао двоструком ударцу
који је, у исти мах, убио једнога а другога, победни-
ка, бацио уза зид, срушио га у самртничком ропцу.
А пас? К аква је била његова улога у тој борби? Шта
је с њим затим било, у страховитим мукама од
глади и жеђи, док је ударао главом о површине
свога озиданога гроба, све док се и он није згрчио
на поду и скапао? Та страховита слика као да је
изгарала Родериков мозак. Васпитан у варош кој
средини, по законима старих друш твених обичаја,
он никада није могао ни да замисли да се тако
нешто може десити. То је било најсилније узбуђење
које је икада доживео, изузимајући онај напад на
М инетаки у Вебинош хаусу.
З а М икокија и Вебија борба костурова, који су
их у први мах били узбудили, није представљала
виш е ниш та друго до један од толиких других
догађаја у њиховом и онако драматичном, пусто-
ловном животу.
Рода је највиш е мучила ж ељ а да сазна прави
узрок ове сграш не трагедије. Да, то. Заш то су се та
два људска бића међусобно убијала у затвореној

105
колиби? Који је то узрок и где је кључ тајне?
Заиста, он би био спреман да за то, само да дозна,
добро плати.
Тек пошто је заврш ено пењање, Род се отрез-
нио и вратио одређенијим стварностима. Кад приђе
виде да се Веби већ био упрегао у тобоган. Био је
одлично расположен.
Чим је Род до њега стигао, повикао је:
— Та колиба пала нам је као с неба у згодан
час! Изгубили бисмо бар пет недеља рада да такву
подигнемо. Ето то се зове имати среће!
— Како? упита Род. Зар ћемо ми онде да
живимо?
— Онде да живимо? Још како. Колиба је
трипут већа него она коју бисмо ми подигли. Ја се
управо и чудим заш то су Је она два друга правили
толиких размера. Шта ти мислиш, Микоки?
М икоки само климну главом. ПоЈединости ове
историје очигледно су превазилазиле моћ његовог
схватањ а. Спустили су се и застали пред колибом.

— Приступимо најпре чиш ћењу, објави весело

Веби. Мики, помози ми мало, ако хоћеш , да поку-
пимо све ове кости. З а то време Род ће да проњу-
ш ка мало по угловима, не би ли пронаш ао штогод
занимљиво.
Родерик је драге воље примио улогу која му је
додељена, јер његова незајаж љ ива радозналост из
тренутка у тренутак само је расла.
— Заш то? Заш то су се поубијали? мрмљао је
кроза зубе.
Почео је да трага. Под обореном столицом, која
је била начињена од младе састављене јеловине,

106
била је некаква гомила прљавш тине и прашине.
Род је то прстима очистио. Али мало даље прона-
ш ао је две пушке. Биле су врло старог типа и
дугачке колико је дуг био и сам Род.
— Пуш ке су пореклом из Хадсоновог залива,
примети Веби. Таквим се служило пре но што је
рођен мој отац.
Силно узбуђен, Родерик настави да трага. Н а-
ш ао је обешене на зиду остатке некадаш њ ег одела:
иарче ш еш ира које се распало у комаде чим га је
руком дохватио, праш љ иве крпе без икаквог обли-
ка, праве дроњке. На столу су биле зарђале шерпе,
лимено ведро, лонац од кованог гвожђа и остаци
старих ножева, виљуш ки и каш ика. Затим, на
крају стола, један предмет који је дохватио руком и
који је при додиру показао довољно отпорности да
се не распадне у прах.
Род, разабра да је то једна м ала врећа од
јеленске коже, везана у горњем делу и необично
теш ка. Прстима к о ји су дрхтали од узбуђења ра~
звезао је упола иструлелу узицу и по столу се
просула прегрш т нечега што је личило на црн
ш љунак. Младић је скоро вриснуо дозивајући своје
другове.
Веби и Мики таман су били изнели напоље
читав нарам ак људских костију. П риш ли су му
близу.
— Погледајте ово! рекао је Род.
— Изгледа као да је олово, примети Веби.
— О лово... Ако можда није злато!
Три срца силније закуцаше.
Веби је дохватио један од тих кам ичака и
одиео га на врата да га при светлости дана разгле-

107
да. Затим ј е извукао из корица с в о ј џепни нож и
загребао њиме у тај загонетни предмет. Али пре но
што се Веби сагнуо да види зарез, зачу се однекуд
сад звонки Индијанчев глас:
— Ово грумен злата!
— И око тога су се тукли! узвикну Род, сав
срећен што је најзад дошао до реш ења ове загонет-
ке која га је мучила.
Задовољство што је најзад прозрео тајну која
га је толико копкала, у први мах је бацило у страну
само значење овога открића.
Али Веби и М икоки бшш су у једном неверо-
ватном стању узрујаности. Као да су полудели.
М ала врећа је сасвим изврнута. Затим је скинуто
све што је било набацано по столу. Поново су
прегледани сви кутови колибе, до последњега, с
неуздржаним одушевљењем. Подстакнут приме-
ром, и Род се латио посла. Не говорећи ни речи, три
човека су усправно, на коленима, побаучке, траж и-
ла, траж ила, једнако траж ила. Толика је привлач-
на моћ злата! Оно истерује такве варнице пригуше-
не грозничаве ватре која тиња за њим у срцу
свакога човека. Сваки дроњак, свака гомилица
праш ине, сваки одломак који се ни распознати не
може, све је осмотрено, испретурано, пропуштено
кроз решето, раш чепркано. Три истраж ивача зла-
та престала су тек после једнога часа, прилично
разочарана, пошто ништа нису наш ла.
— То је све што има! рече Веби реш авајући се,
преко воље, да најзад отвори уста.
И после малог ћутања настави:
— Сасвим ћемо испразнити колибу, а сутра
ћемо очупати и под. Ко зна ш та може под њим да

108
буде! У сваком случају треба нам нови под. К ако
ноћ већ пада, а нама ваља спремити пристојно
преноћиш те, морамо се пожурити.
Не губећи више ни гренутка, све отпатке су
почистили и избацили. А када је ноћ сасвим пала
били су разастрти на леж ајевима покривачи, а
разни пакети и намирнице наслагани у једном углу
колибе у саврш еном реду, као на неком броду. Тај
израз употребио је био сам Род.
Напољу је упаљена огромна ватра и када је
пламен сукнуо, светлост и топлота испунили су
унутраш њ ост ,,дома“ који је сад био постао сасвим
удобан. Свеће су употпуниле светковину и дале
утисак идеалног домаћинства. Вечера коју је Мико-
ки послужио на столу добила је изглед праве гозбе.
На јеловнику је било: печење од карибуа, хладан
пасуљ који је стари Индијанац био скувао на
последњем преноћишту, браш нени колачи и топла
к аф а. Три ловца су се сладила као да осам дана
ниједан од њ их ниш та није окусио.
Дан је био тако препун узбуђења да би сместа
по вечери могли да се увуку под покриваче, као
што су имали обичај. Зар нису, уосталом, били сти-
гли на циљ свога дугог путовања? Н ајзаморнији
део био је сврш ен. Пред њима, сутра, није стајало
напорно пешачење. Њ ихова експедиција нагове-
ш тавала се под срећном звездом и могли су се
спокојно предати радостима зимскога спорта. Убу-
дуће биће им допуштено чак да увече ћаскају у
једној доброј колиби.
Род, Веби и М икоки нису ни те ноћи пропусти-
ли прилику. Дуго, читаве часове, провели су у
разговору седећи на прагу поред ватре која је

109
пуцкетала и коју су они подстицали и залагали.
Двадесетак пута враћао се разговор на трагедију
старе колибе. Двадедесетак пута три пријатеља су
одмеравала на својим длановима малено златно
грумење које је све у свему могло да представља
око пола фунте. Сада је авантуру лако било рекон-
струисати. Она два човека-костура били су некада
истраж ивачи злата који су се усудили да се упусте
у ту ледену пустош, тада сасвим неприступачну
белим људима. П ронаш ли су златно грумење и
брижљиво га спремили у кесицу од јеленске коже.
Затим, када је дошло време поделе, полаж ући
обојица искључиво право власниш тва, поречка-
ли су се, а онда је следовала ж учна свађа која се
заврш ила битком ножевима. Али где ли су про-
наш ли злато и како? У колиби није било никаквог
рударског алата, ни пијука, ни лопате, нити калупа
за топљење. Три пријатеља дискутовала су о томе
до поноћи. Сложили су се најзад да градитељи
колибе нису били истраж ивачи злата од заната,
већ да су пуким случајем пронаш ли своје мало
благо око кога су се узајамно поубијали.
Од прве светлости зоре, тек што су појели лак
јутарњи доручак, три човека стала су да скидају
стари под колибе. Једна по једна дизане су јелове
летве и слагане на гомилу као дрво за гориво. Када
је земља сасвим огољена, испретурана је малом
лопатом коју су извадили из свог пртљага. Згребе-
на је сва непотребна маховина. Тако до у подне
није остао ни један једини палац земље неиспитан.
Заиста, злата није више ту било.
У духовима је после тога наступило олакш ање.
Помисао да ће се наћи неко скривено благо сасвим

110
је одбачена. Уосталом, и то је била већ доста лепа
добит — тих двеста долара колико је вредело
златно грумење.
Род и Веби нису више мислили ни на шта
друго до на здраве и разнолике радости које им је
лов обећавао и на трофеје који ће ускоро да се
придруж е скалповима осам курјака и једнога риса.
М икоки је стао да сече облице од зеленога кедра за
нови под и да их теше.
Ређајући их по земљи, закивајући их и запу-
ш ујући међупросторе дрвета маховином, Род је
радосно звиждукао, толико звиждукао док га уста
нису заболела. Веби је певушио одломке једне
песме црвенокож аца у неком дивљем темпу. Мико-
ки је сам са собом разговарао, подижући глас
сваког часа. Под је доврш ен при светлости свећа, а
онда је са тобогана донесена једна гвоздена пећ
која је сместа намеш тена у колиби на месту старог
огњишта од пљоснатог камења, упола порушеног,
које су људи-костури били оставили.
Вечера је скувана, и те ноћи, после јела,
М икоки је ставио на ватру велики лонац пун масти
и костију карибуа.
Род га је упитао какву то чорбу кува. Уместо
одговора И ндијанац је покупио пет-ш ест челичних
зам ки и убацио их у л он ац ...
— Треба замке да миришу добро за лисице,
вукове, дивље мачке, а такође и за к у н е... Сви дођу
кад зам ка лепо мирише.
— Ако не умочите тако замке, објасни Веби,
од десет ж ивотињ а девет ће, а вук пре свих
осталих, бити обазриве и ни дирнути неће у мамац.
Њ их одбија мирис који човек остави на челику

111
рукујући њим. Напротив, после оваквог зам акањ а
гвожђа миришу на маст и привлаче их.
„Дом“ тројице ловаца, почевш и од те прве
ноћи, добио је пријатан изглед. Остајало је још да
се помоћу преграда начине три собе, за свакога од
њих по једна. Тај посао обавиће се већ својевреме-
но. Уговорено је да зором крену на пут, натоварени
зам кама, у потери за трагом звери, имајући добро у
виду на првом месту вучје трагове.

112
 X
ЗАШТО НАШ ВУК И МИКОКИ МРЗЕ ВУКОВЕ

У два маха у току ноћи Родерика је будио неки

л ак шум. То се М икоки дизао и иш ао да отвара
врата колибе.
Други пут се придигао у својој постељи и,
онако покривен, налактио се и посматрао старога
Индијанца.
Ноћ је била дивна и сноп месечеве светлости
обасипао је цело логориште. Род је могао чути како
М икоки нешто мумла и гунђа као да сам са собом
разговара. Н ајзад је радозналост превладала и Род
умотавш и се у покриваче да не озебе придружио
Индијанцу на прагу врата од колибе.
М икокијев поглед губио се у даљини. Месечева
лопта била је у зениту, управо изнад колибе, и како
на небу није било облака, толико је било светло да
су се јасно разазнавали сви предмети на другој
обали језера.
Али м раз ништа није био попустио и Род је на
свом лицу већ осећао његове уједе. Питао се ш та ли
је то у бескрајној васиони траж ио М икокијев по-
глед, ако не величанственост саме ноћи.

8 113
 — Шта је, Микоки? упитао га је.
Стари Индијанац је спустио на њега свој по-
глед и остао један час без гласа. Очигледно га је
нека врста тајанствене радости обузимала свег.
Она се оцртавала на његовом лицу.
— Вучја ноћ! промрмља он.
Окренуо се затим пут Вебија који је једнако
спавао.
— Вучја ноћ! понови.
И као сенка промаче пут младога ловца.
Род је посматрао његове покрете с чуђењем
које је све више расло. Видео га је како се нагиње
над Вебија, како га дрмуса за рамена да га пробуди
и чуо је како понавља:
— Вучја ноћ! Вучја ноћ!
Веби се пробудио и налактио се у часу када се
М икоки враћао вратима. Био је сасвим одевен и
опремљен, већ с оружјем. И зиш ао је и као сен се
изгубио у ноћи.
Веби је приш ао Родерику и обојица видеше
тамну Микокијеву прилику како журно прелази
преко језера, како затим преваљује супротни брег
и губи се с друге стране у непрегледној белој пу-
стоши далеког Севера.
Док се то деш авало, Род је бацио поглед пут
Вебија и видео како су очи његовог друга чудно
раш ирене и како, непомичне као што су малопре
биле очи старог Индијанца, одраж авају неко огро-
мно унутраш ње узбуђење. Потпуно нем, Веби је
затим приш ао столу, упалио свећу и обукао се.
Тада се вратио на отворена врата и још под
дејством тога тајанственог немира јако је зазвиж -
дао. На тај звиж дук је Вук, који је у близини

114
колибе имао своје склониште, одговорио једним
цвилећим урликом.
Десет, двадесет пута Веби је понављао свој
звиждук, али одјек Индијанчевог звиждањ а није
допирао. Видећи да је чекање узалудно, полетео је
пут језера, преш ао га истом брзином којом и
Индијанац, превалио је брег на супротној обали и
погледом стао да испитује бели, блистави Вилдер-
нес који се простирао под његовим ногама. Микоки
је био сасвим ошчезао.
Вратио се у колибу где је у пећи већ буктала
ватра, коју је Род био потпалио. Сео је поред пећи
пруж ајући према топлоти од м раза поплавеле руке.
— Б р р ..., рече он сав дрхћући, ова ноћ није
баш блага!
Затим је стао да се смеје гледајући у Родерика,
који није знао какав став да заузме, али чије је
лице врло добро одавало његову приличну недоу-
мицу пред свим тим што се деш авало.
— Реците, Роде, упита га Веби, — да ли вам је
М инетаки икада приповедала о наш ем старом вођи
једну необичну причу?
— Није. Ниш та нарочито. Ниш та више од
онога што сам од вас сазнао.
— У том случају, слушајте ме. Једанпут, има
много времена отада, М икокија је обузео, нећу да
каж ем баш>наступ лудила, али нешто што је много
на то личило. Ја никада нисам у том погледу могао
да стекнем своје тачно мишљење. Је ли или није
М икоки стварно био луд? Још сам неодлучан да се
изјасним. Али Индијанци из пословнице мисле да
јесте. К ад су у питању вукови, веле они, Микоки,
понекад сасвим изгуби памет.

8* 115
 — Када су у питању вукови?
— Да. А за то постоји озбиљан разлог. Било је
то у отприлике време када смо ви и ја долазили на
овај свет. Микоки је имао тада жену и једно дете.
Моја мајка и људи из пословнице причају да је
његова љубав, нарочито према томе детету, била
велика. Лов је остављао понајчеш ће другим Инди-
јанцима и читаве дане проводио је у својој колиби
играјући се с „попуземи1, учећи га хиљ адама раз-
них ствари. Ако би случајно пошао у лов носећи на
леђима привезаног ш врћу, који је био већ поодра-
стао и једнако се дерао, при повратку из лова није у
целој пословници било срећнијега човека од њега,
иако је несумњиво био један од најсиромашнијих.
Једнога дана, како се јавио био с једним
омањим дењком крзна и све разменио скоро
искључиво за ствари намењене детету (то је прича-
ла моја мајка), одлучио је, пошто је било касно, да
ноћ проведе код нас. Не знам због чега је закаснио
и одложио свој повратак за двадесет и четири часа.
К ако се није враћао, његова ж ена се забринула.
У зела је на леђа ,,попуза“ и пош ла му је у сусрет...
Један језив вучји урлик пресече у том часу
Вебија у речи. Затим је Веби наставио:
— И ш ла је тако доста дуго, а њега није било.
Шта се управо одиграло? Нема сумње, веле људи из
пословнице, да се поклизнула, пала и у паду се
ранила. У сваком случају, сутрадан, када је Мико-
ки кренуо на пут, у снежној пртини наиш ао је на
њен леш и леш детета, оба напола поједена од
вукова.
1 Тако Индијанци зову своју децу док су сасвим малена (Прим.
прев.)

116
 Од тог трагичног дана Микоки није више исти
човек. Заборављ ајући своју некадаш њ у лењост,
постао је најчувенији ловац у целом овом крају.
Оставио је своје племе, настанио се у пословници и
отада не напушта нас, Минетаки и мене. Понекад у
неравним размацима времена, када месец блиста
као ноћас, у светлој ноћи, по м разу који уједа,
његов разум као да се помери. ,,Ово је, вели, вучја
ноћ!“
Тада га нико не може спречити да изиђе, нити
ико из њега може реч извући. К ада је у таквом
духовном расположењу, не допушта никоме да га
прати. Ноћас ће, тако, превалити миље и миље.
И ћи ће право, не враћајући се, док не стигне на
циљ своје^" бесомучне јурњаве. А када се буде
вратио, изгледаће здравог разума као ви или ја.
Ако га будете питали откуд долази, одговориће вам
неодређено да је иш ао да погледа где би се штогод
могло да улови ...
Род је слушао с огромном пажњом. Уколико је
Веби даље развијао нит језиве приче о Микокију,
он је у свом срцу осећао све веће сажаљ ењ е према
старом Индијанцу. Сада то за њега није више био
полудивљак, биће које се једва очеш ало о цивили-
зацију. Био је то брат човек, у пуној и потпуној
снази тога израза. И з потиштених груди допирали
су му грцаји, а према лелујавој светлости свеће
блиставе сузе поквасиле су му очи.
— Његова веш тина у лову на вукове, наставио
је Веби, просто се граничи са чаролијом. Свакога
божјег дана, већ двадесет година, на њих су усред-
сређене његове мисли. Он је њих до танчина про-
учио и он сам виш е зна о тој звереи него сви ос-

118
тали ловци у Вилдернесу заједно. У сваку замку
коју постави ухвати се вук. Нико то као он не уме
да ради. По самом трагу коју звер за собом остави
он ће вам о њој причати хиљаду чудних ствари о
којима ви никада не бисте ни сањали. Скоро
натчовечански инстинкт обавести га да ли је ноћ
која долази „вучја ноћ“. Неки дах који у ваздуху
лебди, маленкост нека на небу или у месечини, м
изглед Вилдернеса, израз средине који једва може
да се наслути, све то њега обавеш тава да ће се
вукови, раш тркани по брдима и по долинама,
окупити у чопоре, управо те ноћи, и да ће их сунце,
када се роди, наћи како се греју на његовим
светлим зрацима по планинским падинама. Ако
нам се Мики буде вратио, видећете, сутра ће за нас
почети један необичан спорт, и видећете такође
како наш Вук обавља поверени му посао.
Н еколико минута трајало је ћутање, док је
ватра у већ црвено усијаној пећи буктала. Два
младића седела су један поред другога, гледала и
слуш ала ватру. Род је у том извукао свој сат. Била
је тек поноћ. Па ипак, они нису ни помиш љали да
наставе прекинути сан.
— Н аш Вук вам је чудновата животиња, на
ставио је да говори Веби. Нема сумње, Роде, ви ћете
помислити да је то изрод, ропско биће које је
издало своју расу, достојно сваког презирањ а када
се окренуло противу своје бивше браће и прима-
мљује их у смрт. Он та пребацивања не заслужује.
К ао и Микоки, он има своје разлоге, и те како јаке
разлоге, што поступа тако како поступа. Као год и
људи, и животиње имају своје мржњ е и своје
освете. Јесте ли приметили да му недостаје пола

119
једнога уха? Ако бисте му забацили главу натраг и
опипали грло, наш ли бисте траг једног дубоког
ож иљ ка. А ако бисте превукли руком по задњем
делу његовога тела и опипали, наш ли бисте, под
длаком, са задње стране леве бутине једну рупу
велику као песница. М икоки и ја ухватили смо
Вука у једној зам ки за рисове. Био је тада сасвим
мало младунче које је М икоки оценио да може
имати око ш ест месеци. Био је, грешник, у бедном
стању! Док је он тако био ухваћен у замци и
немоћан да се брани, три-четири члана његовог
,,љубазног“ племена покуш ала су да га у сласт
поједу. Ми смо стигли у прави час да отерамо те
братоубице. П рихватили смо се да одгајимо вучића
и пошто смо му уш или бутину, подигли смо га и
припитомили. Видећете сутра увече како га је
М ики научио да враћа свој дуг захвалности љу-
дима.
Пошто су ћаскали тако још добра два часа,
Род и Веби су угасили свећу и вратили се под своје
покриваче.
А Роду је требало да прође читав час па да
поново заспи. Једнако се питао бринући се где ли је
Мики, ш та ради и како ће у наступу свога полулу-
дила у Великој белој пустињи пронаћи пут којим
треба да се врати.
Затим су теш ки снови почели да га узнемира-
вају не дајући да се одмори. Видео је у сну како
вукови растрж у м ајку Индијанку заједно с њеним
дететом. И одједном је ту слику заменио Минетакин
лик, док су се вукови претворили у Вунге који су
наваљ ивали на девојку.
И з тога мучног сна тргла га читава серија

120
удараца песницом у ребра. То је био Веби. Отворио
је очи и угледао Вебија, који је био још умотан у
покривач и који му је је нешто показивао прстом.
Тамо куд је показивао видео је ... М икокија како
спокојно љушти кромпире.
— Хеј, Мики! довикну му.
Стари Индијанац подигао је поглед и пропра-
тио га је својом благом, уобичајеном гримасом.
Црте његовога лица нису носиле ни најмањег трага
његовог лудачког ноћног похода. Весело је климао
главом, миран као да је тек који тренутак раније
изиш ао из свог кревета после једне добре ноћи
одмора и спремао јутарњи доручак.
— Треба устајати! посаветова их он. Велик
дан за лов! Данас много лепог сунца. По планинама
ми наћи вукове, много вукова!
Два младића излетела су брзо из својих покри-
вача и почела да се облаче.
— У колико си се часова вратио? упита Веби.
— Сад, одговори Микоки показујући на шерпу
ољуштених кромпира. Сад, тек што сам подложио
ватру.
Веби је погледао Рода намигујући и у часу кад
се М икоки био сагнуо над јело што је спремао, он
га упита:
— Шта си ноћас радио, Мики?
М икоки је прогунђао:
— Велика месечина. Време светло. Могао сам
пуцати. Видео риса на падини. Видео траг вукова
на пртини, много вукова. Али не пуцао.
То су била сва обавештења која су младићи
могли да добију од старог Индијанца о оном што је
те ноћи радио.

121
 Сели су за сто и док је М икоки затварао врата
пећи која је претерано грејала, Веби је гурнуо Рода
лактом и полугласно му рекао:
— Видите да сам био у праву. И ш ао је да
њ уш и трагове!
Затим је гласно наставио:
— Зар не мислиш , Мики, да би требало да
поделимо јутрош њ и посао? Мени се чини, ако ти
ниси другог миш љ ењ а, да има два правца у којима
бисмо могли да идемо и да постављамо замке.
Један, према истоку, иде дуж каменитог лучног
венца; други иде у правцу севера, преко набора
равнице. Јеси ли ти тог истога мишљења?
— Добро! сагласи се стари ловац звериња. Ви
удвоје ићи на север. Ја уз венац.
Али Родерик узвикну:
— Не, не! Ја ћу с тобом ићи уз венац, а Веби
ће сам поћи равницом. Ја ж елим тебе да пратим,
Микоки!
П оласкан што је младић беле боје изабрао да
пође с њим, М икоки се кријући то намрштио,
промрмљ ао нешто, а затим је постао говорљивији,
причајући о разним пројектима који су се били
зачели у његовој глави. Н ајзад је уговорено да се
сви заједно нађу у колиби, али рано после подне
како би могли да се одморе пре ноћи за коју је
И ндијанац изгледао уверен да ће им донети отва-
рањ е лова на вукове.
Род је приметио да њихов припитомљени вук
тога јутра није добио ниш та да једе и лако се
досетио разлога.
Ловци су међу собом поделили зам ке којих је
било од три разне размере. Било их је педесет за

122
визоне1, куне и друге животињице, с крзном; пет-
наест јачих за лисице и исто толико зам ки великих
разм ера за рисове и вукове. Веби је у својој опреми
понео двадесет малих зам ки четири за лисице и
четири велике. Род и М икоки снабдели су се
осталима. Оно што је било остало меса од карибуа
исто тако је подељено између тројице ловаца да им
послуж и као мамац.
Све те припреме биле су заврш ене пре зоре и
сунце се тек почело помаљати над Вилдернесом
када су ловци кренули на пут.
К ао што је М икоки предвидео, наговеш тавао
се диван дан, један од оних сасвим ведрих дана без
облака, када м раз гризе и када, по веровању
И ндијанаца, Велики Творац лиш ава сунца цео
остали свет како би могло да се блиста у свој својој
лепоти над њиховом дивљом земљом.
К ада су стигли на врх брда прекопута њихове
колибе, три човека се зауставиш е на неколико
тренутака, а Род је, нем од усхићења, посматрао
огромни блистави предео. Затим се растадоше.
Род и М икоки нису иш ли тако ни пет минута
када И ндијанац показа своме сапутнику једно суво
стабло које је било пало преко једног малог потока.
Дуж тог случајног моста снег је био утапкан ситним
отисцима стопала. М икоки их је разгледао и сместа
збацио с леђа свој терет.
— Визон! рекао је.
Затим је пратио траг до друге једне гомиле
дрвећа које је ветар био оборио:
— Цела породица ту станује. Три, четири,
можда пет. Н ачинили су ,,кућу у подруму.“
1 Врста канадске ласиде са скупоценим крзном. (Прим. прев.)

123
 Никада дотле Род није видео да се постављају
замке на начин како их је постављао стари Индија-
нац. На пртини, мало с друге стране поточића, он је
од грања подигао један мали заклон, неку врсту
кућице. У њу је метнуо парче меса од карибуа, а
мало напред наместио је замку, брижљиво скриве-
ну снегом и гранчицама. За двадесет минута Мико-
ки је подигао два таква заклона и поставио две
замке.
К ада су били кренули даље, Род упита:
— Мики. заш то подижеш те кућице?
Индијанац је објаснио:
— У ово доба често падне много снега. Зидати
мале куће да сачувам замке од снега. Ако не
радити тако, ваља мотрити замке, откопавати зам-
ке испод снега. К ад визон осети место, он уђе у
кућицу и мора проћи преко замке. То одлично за
мале животиње. Не добро за риса. Кад рис види
кућицу, окреће се около, около, около, али не уђе.
Рис паметан и лукав нитков. Вук и лисица такође
много лукаво звери.
— Шта вреди један визон? упита Род.
— Пет долара, не више. Седам, осам долара,
ако врло леп.
У току следеће миље постављено је шест истих
таквих замки. Планински венац којим су се крета-
ла два ловца, пењао се све више, а у Микокијевим
очима палио се пламен који је одавао другу једну
бригу, а не бригу око малих животиња са скупим
крзном. Његов ход постајао је лакш и и обазривији,
а када је говорио нешто Роду, његове су усне
цедиле само тихи ш апат. Род му је одговорио истом
јачином гласа.

124
 С времена на време застајкивали су обојица
продирући погледом у простране пределе који су се
под њима простирали, покуш авајући да у њима
открију трагове животиња. Уз пут су поставили
замке за лисице, у два просека која су очигледно
одавала пролазак тих животиња.
Мало даље, у једној дивљој ували, претрпаној
пообараним дрвећем и испретураним стењем,
наиш ли су на траг риса и ту су поставили две
замке, једну на улазу, а другу на излазу увале. Али
је Роду било очигледно да је М икокијев дух у току
обављања тих послова био некако као одсутан.
Н аступали су у линији, на педесетину метара
један од другога. Род се пажљиво држ ао М икокије-
ве линије, подрж авајући га што је могуће више
верно у његовој опрезности. Одједном, младић чу
пригуш ен зов свога старог друга, а ускоро и виде
како га овај дозива маш ући му снажно рукама и
одајући тиме своје лудо одушевљење. Род пожури
да га стигне.
— Вук! рече ш апатом Микоки.
Род је у снегу спазио неколико отисака при-
лично сличних отисцима псећих ш апа.
— Три вука! настави Индијанац, чијој радости
сада као да није било равне. И зиш ли рано, јутрос,
из своје јаме. Дош ли да се греју на сунцу, негде у
планини.
Сада су имали да прате траг вука. Ускоро су
наиш ли на траг, па онда и на остатке костура
једнога зеца. Свуд унаоколо меш али су се трагови
лисица међу траговима вукова. М икоки је поставио
још једну замку. Затим су се појавили трагови
водене мачке и М икоки је поново наместио замку.

125
 Отисци копита јелена и карибуа укрш тали су
се у свима правцима, али на њих М икоки уопште
није обраћао пажњу.
Ускоро су открили да се траг ш апа четвртога
вука придружио ранијима, затим се и пети морао
придруж ити чопору. Пола часа касније један други
траг групе од три вука пресекао је под правим
углом траг који су пратили ловци. Тај други траг
водио је према равници и њеним ш умама. М икоки-
јево лице било је све згрчено од радости.
— Мноштво вукова! повика он. Ту, тамо, сву
да! Добро место за лов, ноћас!
Ускоро се планински венац поче спуштати
према једној дубодолини кроз коју је вијугао један
зам рзли поток. Трагова ж ивота било је у правом
изобиљу. Видећи их, Родово срца јаче закуца, крв
му је постајала све врелија. Местимице снег је био
просто као исецкан јеленским копитама. Трагови
су се протезали у свима правцима, а чуперци длаке
остали су били окачени о кору двадесетине ниских
јела о које су се животиње чеш але.
Чудно је М икоки клизио' преко снега. То је на
човека некакао тајанствено деловало. Ч ак су се
гранчице жбуња кроз које је пролазио без шума
савијале при његовом пролазу. К ада је једном
непажњ ом Род закачио својом крпљом неки мали
пањ, стари И ндијанац је подигао руке пут неба у
знак осуде и уж аса које таква несмотреност код
њега изазива.
Један мали застој и један једини М икокијев
знак били су довољни Роду који га је пратио да
увиди да је дивљ ач у близини. И ндијанац је чучнуо
на својим крпљ ама и кад је Род до њега стигао, он

126
му пруж и своју пушку. Затим његове усне, скоро
безглаво, процедише једну једину реч:
— Пуцајте!
Род је зграбио пуш ку грозничавом руком.
П одрхтавајући од узбуђења, он спази на стотинак
јарди пред собом једно јеленче, м уж јака, како
брсти са грања једне леске неколико сасушених
листова које је зима била поштедела. Мало даље су
биле две женке.
М ладићу се врати присебност. Јелен се укази-
вао с бока, испружена врата и дигнуте главе, у
најповољнијем полож ају за добар погодак иза пре-
дње ноге, у место најпогодније од целога тела. Род
наниш ани и окиде. У грчевитом скоку животиња је
пала мртва.
Док је Родерик још стајао поносно разм иш љ а-
јући о ваљаном дејству свога метка, М икоки брзо
отрча обореној животињи. К ад га је младић стигао,
затекао га је на коленима пред ж ртвом која се још
трзала у руци држ и једну празну боцу за виски од
једно четврт литра запремине. Без икаквог обја-
ш њења стари И ндијанац зарио је свој нож у грло
животиње и напунио боцу крвљу која се још
пуш ила.
А кад је то заврш ио, дигао је боцу увис и с
изразом великог задовољства рекао:
— К рв за вукове! Вукови воле крв. Велики
лов ноћас. Нема крви — нема ни правог мамца! И
нема убијених вукова!
М икоки као да се у томе часу био ослободио
своје малопређаш њ е озбиљности. Очигледно је би-
ло да је сматрао да је испунио свој јутарњ и задатак.
Расекао је јелена, извадио срце и џигерицу и

128
одсекао једну четвртину меса. Затим је извадио из
своје опреме један дуги ремен, везао један крај за
врат животиње, а други пребацио преко једне гране
и уз помоћ свога друга дигао остатак убијеног
јелена на неколико стопа изнад земље.
— Ако не можемо ноћас, месо не могу дирати
вукови, објаснк он.
Још једно брижљиво разгледање Снежне повр-
шине одвело је ловце до места где се терен уздизао
у стрмен покривену великим стењем и иш арану
високим јелама и брезама. Стигли су тако пред
један огроман камен који је сместа привукао Мико-
киЈеву пажњ у. Уздићи се на његов врх било је
немогућно скоро са свих страна. С једне стране
само могло се ипак покуш ати пењање помаж ући се
гранама једног суседног јеловог стабла. Стена се
заврш авала једном невеликом заравни, што се
одоздо могло видети, а Микоки, сав срећан, промр-
м љ а:
— Добро место да се постави мамац! Ноћас ми
домамимо овде вукове.
Родов часовник показивао је скоро подне. Два
ловца седоше да поједу сендвиче које су собом
донели. Затим наставиш е пут, али сад су ишли
натраг. С друге стране увале наш ли су пртину коју
су направш ш били долазећи и пресекли су право
према колиби. Терен је био страховито нераван,
пун препрека. Местимице, над понорима од којих је
хватала вртоглавица, дизале су се усправне стене,
прави бедеми. К ако су пролазили изнад једне
велике рупчаге, дубоке скоро пет стотина стопа, у
коју се лети сурвавао један мали поток кроз црни и
језиви понор до кога никада нису допирали зраци

9 129
сунца, М икоки је застајао у неколико махова.
П ридрж авајући се обазриво о какав жбун, надно-
сио би се над ту апокалиптичну урвину и стао да
продире у њу погледом, а када се последњи пут
подигао, објаснио је:
— У пролеће много медведа, тамо, унутра.
Али Род у томе часу није ни мислио на
медведе. Мисао о злату поново се заче у његовом
мозгу. Можда тај тајанствени понор крије тајну
коју су, пре педесет година, однела у смрт она два
костура из колибе?
М рачна тиш ина између правих бунарских зи-
дова овог понора, та пустош која подсећа на
месечеве пределе, тамна скровиш та клисуре у коју
роне жудни погледи, све је у том уклетом месту
изгледало као да се односи на ту давно минулу
трагедију и као да јој је служило за позорницу. Род
је наједном просто био уверен да се одгонетка тајне
која га је мучила ту, баш ту налази.
Та мисао није га више напуш тала док је
пратио М икокија. Под влаш ћу те мисли која га је
прогонила и коју је немоћан био да отера од себе,
приш ао је старом Индијанцу, ухватио га под руку и
рекао му:
— У тој клисури, Микоки, нађено је грумење
зл а т а !

130
 XI
КАКО ЈЕ ВУК НАМАМИО У СМРТ СВОЈУ
БРАЋУ

У томе тренутку у грудима Родерика Дроа

зачела се једна приметна жудња. Радо би се он целе
те зиме одрекао радости и користи лова да се лати
потере за тим 1§ т з ИаШш, за тим ,,лудим пламе-
ном“ који прождире човека у свима узрастима и
који се зове ж еђ за златом. Костури нађени у
колиби, док су били људи, открили су златан
рудник и тај рудник, без сваке сумње није био
далеко. Око првог злата које су наш ли, плода од
неколико дана рада, они су се потукли и међусоб-
но се поубијали. Ето, то је у себи једнако понављао
Родерик Дро.
М икоки се значајно намрштио пратећи ту
гримасу слегањем рамена када је Род дао израза
својој мисли да је златно налазиш те негде у дну ове
ђаволске клисуре. Своја размиш љ ањ а задрж ао је
за себе и зато им је повратак био ћутљив.
Мучљив као сви људи његове расе, Микоки је
мало говорио ако други неко не би први покретао
разговор. Са своје стране, Род се питао куда би

9* 131
могао успешно да се спусти, чим би му се указала
прилика, у језиви понор да га подробно испита.
Није сумњао да ће Веби бити спреман да га прати у
тој пустоловини. У сваком случају, покуш ао би и
сам. На сваки начин, мислио је, мора да постоји
нека пукотина у окомитом зиду клисуре.
К ада су два друга стигла у колибу, нађоше
Вебија који се већ био вратио. Младић је поставио
осамнаест замки и уловио две ш умске јаребице.
Птице су већ биле очиш ћене за вечеру и јеловник
увећан по једном криш ком јеленскога меса.
За време док су припремали вечеру Род је
причао о проналаску тајанствене клисуре и о плану
који је био углавном наумио да изведе. Али Веби га
је прилично расејано слушао. Његова паж њ а била
је на сасвим другој страни. С времена на време
застајкивао је, непомичан, с рукама дубоко завуче-
ним у џепове, и премиш љао о нечему, веома
забринут.
Н ајзад, док су Род и Микоки обављ али ситне
послове око стола и пећи, изгледало је као да се
пренуо из свога сањ арењ а, извадио је из џепа једну
испаљену чауру од жутога бакра и пружио је
староме Индијанцу.
— Погледај ово, Мики, рече му. Моја намера
није ни најмање да код вас изазовем нешто налик
на непотребну панику. Али ово сам, ето, наш ао
данас на свом путу, у снежној стази.
М икоки зграби чауру, једним брзим покретом
руке као да је то био нови грумен злата, недавно
откривен. Чаура је била празна. Дуж ивице бакра
врло јасно се могло прочитати и он је прочитао:
— 35 Рем.

132
 Додао је:
— Дакле! То је. . .
Чаура Родове пушке! заврш и Веби.
М икоки набра обрве.
— Н икаква сумња није могућна, настави Веби.
То је чаура за ремингтон калибра 3,5 са аутомат-
ским пуњењем. У целоме овом крају постоје само
три пуш ке тога типа. Ја имам једну, М икоки има
другу. Ви сте, Роде, изгубили своју у борби с
Вунгама.
З а време тога разговора дивљ ач је била почела
да загорева и М икоки се пожури да је скине с ватре
и изнесе на сто.
— Према томе, закљ учи Род после краћег ћу-
тања, то значи да су нам Вунге уш ле у траг?
— То питање и ја себи целога дана постављам,
одговори Веби. Имамо несумњив доказ да су они,
противно Микокијевом предвиђању, преш ли на ову
страну планине. И пак не мислим да они знају где се
ми налазимо. Тај траг наш ао сам на неких пет
миља далеко од колибе. Траг је остављен бар пре
два дана. Три Индијанца имала су крпље на ногама
и траг је водио према северу. Изводим закљ учак да
су они свакако пош ли били у лов и да су се, пошто
су направили полукруг према југу, вратили у своје
уобичајено логориште. Не мислим да ће они ићи
даље у наш ем правцу.
Веби је још саопштио и то да на једном месту
траг окреће натраг и то је било за Микокија
очигледно олакш ањ е. Климајући главом у знак
одобравања, он је такође закључио да њихови
непријатељи вероватно неће ићи даље него што су
ишли.

133
 Расположење тројице другова замрачило се, а
њихова радост се охладила. Па ипак, изглед на
могућну опасност уносио је нову пријатну драж у
предвиђена узбуђења њихове експедиције.
Када је заврш ена вечера, сместа је у главним
потезима начињен план похода. Уговорено је да се
не задовоље само одбраном, што је увек неповољ-
но. Ако се једнога дана појави нови траг Вунга,
полетеће за њима у потеру и три пријатеља отпо-
чеће са своје стране такође лов на човека.
Сунце је било заш ло на северозападу, иза
далеког видика, када су два младића и Микоки
поново напустили колибу.
Од прош ле ноћи Вук ништа није добио да једе.
Свирепа глад повећавала је бљесак његових очију и
нервозу његових покрета. Микоки није пропустио
да на то скрене паж њ у Вебију. Он је животињу
просто миловао погледом.
Б рза ноћ је била покрила својим мраком цео
Вилдернес када су три друга доспела у долину, где
су наш ли јеленче обешено о дрво.
Род је одређен да чува страж у код оружја и
ствари док су се Веби и стари Индијанац одмах
дали на посао да попну јелена на високу стену, до
оне заравни на самоме врху. С доста муке успели
су у томе и млади варош анин тек тада је почео да
схвата Микокијев план.
Дуги ремен, који је још једнако био везан за
врат животиње, пребачен је са стене према једном
ћувику с кедровим дрвећем прекопута. На два
кедрова стабла удешене су сместа три платформе
за три ловца. Они су могли угодно да се сместе у
заседу, чак и да седну, без икакве опасности, -лепо

134
заклоњ ени грањем. Пошто је тај посао свршен,
почела је друга једна припрема коју је Род пратио с
највећим интересовањем.
Микоки је из недара извукао крвљу напуњену
боцу, коју је дотле држ ао у топлоти, уза само своје
тело. По снегу у подножју стене и по самим
зидовима огромног камена Микоки је просуо једну
трећину. Цео остатак, кап по кап, попрскао је у
разним правцима који су се гранали на неколико
страна.
Своје господаре Вук је пратио на овоме послу.
А како се месец није могао дићи док не прођу добра
три часа, ловци су у заклону стене наложили
ватру. Испекли су нешто меса, тек време да им
прође, а затим су мало разговарали.
Било је девет часова када је ноћна звезда
изронила из Велике беле пустиње. Та велика зора
поларне ноћи деловала је на Рода чарима које су се
из ноћи у ноћ понављале. Јарка, румена лопта
изгледала је, у прво време, као да мили по врхови-
ма брда и шума, узбудљива, дивља лепота која се
палила над очајном земљом у блаженој чистоти
неба које нису мутили ни магла ни облак. Тако је
брз био њен ход да је изгледало да се види, простим
оком, како ступа кроз вечност. Али уколико се
месец више пењао, крвава боја којом је био обојен
иш чезавала је уступајући место, мало помало,
једној бледој светлости на средини између сребра и
злата. Тек тада је васиону, као пожар, обасјало
ноћно сунце.
К ад је настао тај час, Микоки је двојици
младића дао знак да пођу за њим и пош ли су,
заједно с Вуком, у већ спремљену заседу.

135
 Заробљени Вук био је јаким ременом везан у
подножју оне заравњ ене стене на чијем се врху
налазила убијена срна. У ваздуху ]е он нањушио
мирис срне; под ногама је осетио мирис крвавих
трагова које је М икоки претходно разбацао по
снегу. Зареж ао је гласно док су му се чељусти
крвожедно затварале.
Веби и Род, који су га посматрали заклоњ ени
иза једног стабла, видеше га после како немирно
корача на све стране док је његов немир једнако
растао. Ноге су му биле круте, њ уш ка напред
уперена, као да скупља ветар са свих стране.
Длака му се на леђима била накостреш ила, а
ноздрве се раш ириле. Та крв по снегу, та мртва
животиња на стеки, то није била обична храна коју
људи дају. У Вуку се будио дивљи инстинкт и он је
поверовао да се вратио правоме лову као његови
преци.
У једном тренутку изгледало је као да се враћа
себи, као да се присећа својих господара, као да зна
за своје научено робовање — погледао је уназад
пут кедрова. Али његови господари беху ишчезли.
Није их видео нити их је више чуо. Оњушио је у
њиховом правцу. Затим је ускоро пренео своју
пожудну паж њ у на крв и на мирис јеленчета.
Идући тамо-амо, на с в о ј о ј дугој узи, по снегу
који је ш крипао под његовим ногама, набасао је на
друге крваве мрље и покуш ао је да пође даље тим
црвеним трагом који је био оцртао Микоки. Бесно
је трзао ремен који га је држ ао заробљеног и кас
раздраж ени пас, узалудно је покуш авао да г *
прегризе, заборављ ајући да је ремен довољно јак
да одоли његовим зубима. Ловци су га чули како

136
цвили и то цвиљење заврш авало се у једној краткој
запевци урлика.
Око малене јеле за коју је био везан трчао је
без престанка, све раздраженији, прождирући гру-
мење крвавог снега који му је испадао из чељусти.
Окретао се затим према стени и дивљачи на њој за
коју није знао да ли је жива или убијена, жељан
клањ а, дрш ћући сав од урођене жеље да убија,
убија, убија!
У последњем напору да се ослободи, да преки-
не ремен, да се дочепа веселе и дивље слободе,
бацио се бесомучним скоком. Затим је, увиђајући
своју немоћ, пао у снег грцајући очајнички и
плачући. . .
Н ајзад је сео на крају своје узе и подигао к
небу главу, осветљену месечином. Његова њуш ка
се заклатила, у правом углу с накострешеним
грудима и мало помало, као ескимски пас, почео је
да завија оглашујући смрт.
Затим је пригушено и очајно његово завијање
стало да расте и у дужини траЈања и у запремини
свога обима, све док није јекнуло као језиви зов
који се винуо изнад поља и планина преносећи се
кроз далеке неке даљине својим одјеком. То је сада
постао зборни поклич вука. громогласни ловачки
зов који као глас бојне трубе позива на пљачку све
оне мрш аве, сиве разбојнике Вилдернеса, вечите
гладнице Велике беле пустиње.
Три пута узастопце винуо се тај језиви зов из
грла заробљеног вука, а три ловца већ су се била
пож урила да се што пре успну на кедрова стабла.
У свом великом узбуђењу, Род заборави на
уједе суровог мраза. Његови живци су се били

137
затегли, а његов испитивачки поглед шетао се по
белом и тајанственом лепом пространству које се
протезало под небеским сводом, обливеним месечи-
ном. Веби, боље обавештен од њега о томе шта ће
се догодити, био је спокојнији.
Заиста је цео Вилдернес чуо то дозивање. Ту,
на обали једног немог језера у зимском затвору од
леда, једна срна је задрхтала од уж аса. Тамо, преко
планине, један огроман ирвас, муж јак, високо је
испружио своју рогату главу, а очи су му већ
севале борбеним блеском. Мало даље је једна
лисица, вребајући зеца, сместа напустила заседу. А
свуда су Вукова браћа по крви застала на својим
снежним пртинама, окрећући главу и пруж ајући
уш и у правцу родног дозива који је до њих до-
пирао.
П рви одговор запарао је тишину која је, тек
што је Вук заћутао, притисла била простор, грозна,
некако злослутна. У рлик је допирао с једне миље
одстојања. Заробљ ена звер на крају свога ремена
поново је села и поново се чуо дозив чији је особени
начин јасно говорио да на снегу има крви, да
рањену животињу треба дотући.
Ловци су једнако стајали непомични, без гласа.
М икоки је држ ао пуш ку у приправности, као
окамењен. Веби, пошто се ногом чврсто одупро о
стабло дрвета, положио је био пуш ку преко колена,
спреман свакога тренутка да наниш ани. Род је
такође био узео велики револвер, чију је цев, да би
боље гађао, наслонио на рачву једне гране.
Ускоро за првим зачуо се са источне стране
други један глас и разлегао се надалеко према
северу. Род и Веби чуш е јасно Микокијево пожуд-

138
но мумлање. Не губећи се више у јаловим напори-
ма да се ослободи, Вук се с незаситивим одуше-
вљењем упињао разаш иљ ући на све стране видика
своје дозиве. И одговори су стизали све многоброј-
нији. А такође све ближи и ближи.
Одједном се зачуо један тако близак урлик да
је Веби зграбио Рода за руку:
— Нећемо дуго чекати. . ., рече му шапатом.
Тек што је то изговорио, појавила се једна
усукана прилика, правцем крвавог трага, право ка
Вуку.
Две звери су биле једна поред друге, ћутећи
неко време, затим је дошљак, њушећи мирис срне,
налетео право на стену. У том часу придружио је
своје урлике Вуковим, као да дозива у помоћ чопор
своје сабраће.
А сабраћа су се појављивала са свих страна, с
врхова планина и са ивица провалија. Избезумљен
од глади, бучни чопор од двадесетину глава, можда,
окружио је стену где се налазио, изван њиховог
домаш аја, тако жељени плен. Вукови су се међу
собом гурали, скакали увис, затим падали у снег,
узалудно покуш авајући да се уснну пут дивљачи
која их је доводила у искушење, а која је међутим
била тако близу.
Држ ањ е Вуково, мало помало, чудно се било
променило. Опружен потрбушке бректао је испо-
четка спреман да се придружи налетима своје
браће, па се постепено смирио пред очигледном
бескорисношћу свих својих напора. Човек је вра-
тио био опет сву своју моћ над њим. Он се сетио
шта се у сличним приликама већ десило. Мржња
према својој раси поново га је била обузела и

139
спокојно је чекао неминовну драму која ће се
одиграти пред њим.
У знак упозорења, М икоки је први пустио кроз
зубе један слаб звиждук. Веби се пожурио да
наниш ани. Лагано, напуш тајући своју пушку, ста-
ри И ндијанац је повукао ремек за чији је други
крај била везана убијена срна и привукао је тако
леш до саме ивице стене. Један једини покрет још и
дивљ ач се сручила усред чопора.
К ао што муве попадају на парче ш ећера, тако
су прегладнеле животиње навалиле на свој плен,
газећи се, тукући се међу собом да што боље
загризу. Једним оштрим звиждуком Микоки тада
даде знак да се пуца у гомилу
За свега од неколико секунди кедрово грање
светлуцало је у ореолу ољесака који су под њим
сејали смрт, а заглуш ујући пуцњи двеју пуш ака и
великог колтовог револвера гуш или су вучје урли-
ке бола.
За нет секунди испаљено је у свему преко
петнаест метака, а није прош ло других пет секунди
и велика лепа бела пустош ноћи поново је покрила
цео Вилдернес. Док су они који су остали живи
беж али, у подножју стене царовала је нема смрт.
Њу је реметио једино ропац рањених вукова који су
се ваљ али у снегу.
У кедровом грању чуло се метално ш кљоцање
оруж ја које је поново пуњено. Затим Веби рече:
— Мени се чини да смо посао лепо сврш или
Микоки!
Уместо одговора, М икоки сиђе с дрвета, а то су
исто урадила и два младића
Пред стеном леж ало ]е пет непомичних тела.

140
На неколико корака шесто се једва вукло. Једним
ударцем секире Микоки га је довршио. Седми вук
побегао је био мало даље остављајући за собом
крвав траг. Кад су Род и Веби стигли, животиња је
била у последњим трзајима.
— Седам! повика Веби. То је најбољи лов који
нам је икада пошао за руком. Пет стотина долара
за једну ноћ. Зар не, Роде, резултат није тако лош?
Вратили су се вукући за собом Вука.
Н аш ли су М икокија како стоји на месечини и
укоченим погледом гледа према северу, непомичан
и крут као кип.
Видећи их како прилазе показа руком према
видику и не окрећући главу рече:
— Погледајте!
У указаном правцу два младића видеше неку
задимљену, црвенкасту светлост која је под бледом
месечином надалеко по дивљини бацала свој опаки
одбљесак. Видело се како се пење и расте, како се
њена снага увеличава, као кад језиви пож ар баца
бујице пламена на поља и шуме.
— То гори јелово стабло! рече Веби.
— Гори јела! потврди стари ловац на зверове.
И додаде:
— То огњени сигнал Вунга!

142
 хп
РОДЕРИК ИСПИТУЈЕ ТАЈАНСТВЕНУ КЛИСУРУ

Без речи речи, Веби и Микоки посматрали су

упаљену јелу која Роду није изгледала даља од
једне миље. Ћ утање двојице пријатеља чинило се
младоме варош анину као рђав знак.
У Микокијевом погледу блистала је нека чудна
светлост, налик на пламен који одсијава у дну
зенице дивље звери у часу када треба да прасне
њен бес. Вебијево лице зацрвенело се било од
навале крви и Род виде како се у три маха окреће
траж ећи Микокијеве очи, те очи чији бљесак тако-
ђе није наговештавао ништа добро.
К ао што су се у свирепом мозгу заробљеног
Вука малопре пробудили стари нагони лова и
дивље слободе, тако је у души старога Индијанца и
у души много млађег његовог друга Вебија, који је у
својим ж илама имао само половину крви белог
човека, лагано долазио до израза атавизам расе.
К роз бакарну боју њихових лица Род је прозирао
до дубине њихових срдаца. Разумео је да је у њима
васкрсла мржњ а према древним непријатељима

143
Вунгама. П руж ала се прилика да је искале и они је
неће пустити да им измакне.
Пет минута још велика Јела наставила је да
разбацује снопове варница. Затим је пламен спла-
снуо и костур дрвета се претворио у торањ ж ара.
М икоки је једнако гледао, нем и свиреп. Н ајзад је
Веби први наруш ио тишину:
— На коме је одстојању од нас, Мики?
— Три миље, одговори без оклевањ а стари
Индијанац.
— За четрдесет минута можемо да превалимо
то одстојање.
— Да.
Тада се Веби окрену Роду.
— Ви, Роде, можете сами наћи пут до колибе,
зар не?
— Не каж ем да не могу. Али, ако ви одлазите
у поход, идем и ја с вама.
Микоки прасну у рапав смех.
— Не! рече он, затим озбиљним гласом и
вртећи главом. Ми не ићи тамо! За пет минута јела
угашена. Ми не нађемо логор Вунга. Али идући
тамо оставимо одличан траг који они изјутра виде-
ти. Боље чекати. Нађемо други дан њихов траг и
тада пуцамо!
Микијева одлука да се те ноћи не упуштају
даље у пустоловине била је за Рода огромно олак-
шање. Он се није бојао битке нити би му било и
мало криво да отвори паљбу на зликовце који су га
ранили и украли му пушку. Али по хладном
расуђивању људи његове расе, он је закључивао да
је смотреније овога пута избећи Вунге и много
паметније наставити даље према северу и про-

144
дужити у миру с постављањем замки. З а тренутак
боље је било ж ртвовати његову пушку. А нарочито
што је то одступање и упуштање у лов на људе
реметило његове планове, које је једнако у глави
ковао — да открије злато.
,,Рудник К остура“ , како га је он био крстио,
обузимао је искључиво његове мисли. Борба с
Вунгама значила је, можда, бекство у друге неке
крајеве. И сам Веби се с тим слагао, јер је неприја-
тељ могао бити бројно надмоћнији. А то Род ни по
коју цену није желео.
Веби и М икоки стадоше да скалпирају седам
вукова, а остатак убијенога јелена оставише Вуку
да се њиме добро насити.
Било је два часа ноћи када су се три друга
вратила у колибу. Залож ена је пећ и по обичају
разговарало се о догађајима дана и о догађајима
који се можда спремају за следеће дане.
Род се није могао уздрж ати да се у сећању не
врати уназад и да не мисли на спокојну радост с
којом су се настанили ту тако недавно! Предео је
био идеалан и чврсто су веровали да им не прети
никаква опасност од Вунга. Сада, ето, сасвим
обрнуто, знали су да свакога тренутка могу бити
доведени у положај да се боре за своје животе и да
напусте то мирно склониште.
Разговор је био прави мали ратни савет. Одлу-
чено је да се стара колиба колико сутрадан прила-
годи да узмогне издрж ати опсаду, да се на свим
странама пробију пушкарнице, да се полуге за
затварањ е врата и прозора замене јачим које ће
дозволити чврсто барикадирањ е у случају напада.
Поред тога, уговорено је да по један од тројице

10 145
ловаца увек остаје да чува страж у док ће друга
двојица ићи да полаж у и да дижу замке.
Сутрадан, Род је остављен да страж ари. Време,
још сјајно, сунчано, растерало је мало оне слутње
прош ле ноћи. Младић је имао добру ловачку срећу
да убије једнога лепога јелена који се пео по
снежној падини с друге стране малога језера.
Затим је, чекајући повратак својих другова, стао да
разм иш љ а о својим личним плановима.
Велики зимски снегови још нису били напада-
ли у мрачном понору који је желео да испита; о
томе се лично уверио. Разумније је не чекати
велике непогоде које ће свакако завејати понор и
учинити им га недоступним. И још нешто: он је био
извукао џакчић од јеленске коже са златним гру-
менчићима из скровиш та у зиду од брвана, где је
био остављен. Приметио је да су неки трљањем
груменчићи дивно углачани и да је то ублажило и
изоблило све ш иљке на њима. Док је био у колеџу,
Род је увек волео да учи минералогију и геологију.
Знао је да је једино ж ива вода у стању да грумен-
чиће тако лепо углача и закључио је да су несу-
мњиво нађени у кориту или на обали неке реке. Та
река морала је свакако бити горски поток у оној
тајанственој клисури. У то је он био чврсто уверен.
К ада су се, увече, Микоки и Веби вратили,
донео је Микоки једну лисицу риђег крзна и једну
водену ласицу, а Веби једну водену мачку, која је
по свом изгледу подсећала Рода на младо штене.
На несрећу, Микоки је открио и нове сумњиве
трагове. Стари Индијанац наш ао је остатке изгоре-
ле јеле, а унаоколо видео отиске крпљи тројице
И ндијанаца, који су се, изгледа, састали на знак

146
ватре. Њ ихов траг је водио, уз многе завијутке, у
непознатом правцу, а на једном месту пресецао је
линију постављених замки.
Отуда је закључено да се приликом подизања
зам ки ловци убудуће не раздвајају већ да буду по
двојица заједно.
Следећа недеља била је мирнија и веома кори-
сна. Покупљена крзна, поред седам вучјих скалпо-
ва, почињ ала су већ да представљају мало богат-
ство које ће бити пренесено, ако никакве препреке
не буду наступиле, почетком пролећа у Вебинош
хаус.
Тако су ствари текле још и у току две наредне
недеље и Род је с радош ћу помиш љао на малени
дом, где га, на стотине миља одатле, чека његова
м ајка и за њега се свакога дана моли. Сањао је,
толико пута, о повратку у пословницу и о Минета-
ки, рачунајући колико га још дана и ноћи одвајају
од тога часа.
Међутим, дош ао је и дан када је Род могао да
приведе у дело намеру која му је толико леж ала на
срцу — да испита клисуру. М икоки и Веби нису
били присталице тога покуш аја јер су га сматрали
неостварљивим. Зато је Родерик и одлучио да ради
на своју руку.
Вило је то крајем децембра. Ред је био на
Вебија да страж ари, а Микоки, који као да је
заборавио Вунге, пошао је био да обиђе постављене
замке. Род се снабдео намирницама, узео Вебијеву
пуш ку и двоструку резерву метака, наоруж ао се
још једним ножем, заденуо за појас секиру и, на
крају, своме теш ком бремену додао један добар по-
кривач.

10* 147
 Тако снабдевен, кренуо је на пут, а Веби се
смејао гледајући га с прага колибе како одлази.
— Желим вам добру срећу, Роде! довикнуо
му је ш аљући му испред куће последњи поздрав
руком.
— Ако се вечерас не вратим, одговори му
Родерик, ви се за мене не брините, разумете ли? Јер
ако посао крене добро, спаваћу онде, како бих
сутрадан изјутра могао да наставим трагање.
К ад је стигао на жељено место, Род је сместа
преш ао на супротну ивицу клисуре. Приметио је
био да заиста са стране којом је иш ао није ни на
који начин могућно сићи у провалију. Идући том
ивицом, још неиспитаном, он уосталом није био
излож ен опасности да залута. К лисура ће му
служити стално као путоказ.
На своје велико и непријатно изненађење утвр-
дио је да су стене јужне стране понора исто тако
окомите као и северне и пуна два часа узалуд је
тражио најмању пукотину куда би могао да се
провуче-и да сиђе.
Венац је почињао да бива шумовит и скоро на
сваком кораку Род је наилазио на трагове дивљачи.
Али је на то слабо обраћао пажњу. Много га је
више занимало то што је приметио да се дрвеће све
више и више примиче провалији, док није најзад
дошло до саме ивице. Младић је увидео да би,
везујући за неку грану дуге ремене својих крпљи и
помаж ући се рукама, могао да покуш а да се спусти.
Овога пута нада га није издала и после четврт
часа приличних напора, сав задихан, али победо-
носан, обрео се на дну клисуре.
Над собом је с једне стране имао шуму, а с

148
друге црне бедеме. Под ногама му је текао мали
поток коме је његов златни сан доделио био пресуд-
ну улогу. Поток је био местимице залеђен, а мести-
мице га је брзина његовог воденог тока ослободила
од леда.
Идући напред Родерик је пошао пут најужег
дела провалије, пут онога дела у који је одозго тако
жудно упирао своје погледе. Ту сунце није допира-
ло. Ту је све било мрачно, језиво и немо као у
гробу. Младићу, чији је вид био поремећен проме-
ном, учинило се као да духови она два мртваца
чувају страж у на прагу тога зачараног света и
блага које он садржи.
Па ипак, наставио је напред. Просек којим је
иш ао постајао је све ужи. Високи зидови све су се
више примицали над његовом главом, а око њега је
тама, постајала све гушћа. Никаквог другог звука
није чуо сем једноличног шума потока који је
прскао стење својом пеном. Ни најмањег треперења
дрвета или жбуна, ни песме птице, ни веверичиног
крцкањ а. У извесним тренуцима само Род је могао
да чује, сасвим горе, како пролази дах ветра чији
ударци нису силазили до њега доле. Снег је чак
угушивао шум његових корака. На леђа је био
закачио своје крпље.
Одједном је одскочио. Поред њега се сручила
гомила камења с таквим треском који је у тишини
те средине личио на прави усов, и талас ветра
ошинуо га је по лицу. Застао је и маш ио се пушке.
Али то је била само велика совуљага коју је био
узнемирио у њеној рупчази.
Родерик је наставио даље дуж потока. Сваког
тренутка заустављао се да покупи, из корита или

150
са обале, прегрш т песка или ш љунка. Испитивао
је, а срце би му силно залупало чим би му зрак
светлости који би одозго допро допустио да иш та
види. А ако би му се учинило да међу камењем
види други један бљесак, сав би уздрхтао. Међутим,
стварно ниш та није могао ту да спази. Али његова
вера није се гасила. Његово убеђење, напротив, све
виш е је расло. Злато је било ту, ту негде!
Било је нечега невидљивог, необјашњивог и
тајанственог што је лебдело у ваздуху и што га је
водило напред. И његов ход био је лак, једва је
додиривао стазу, као да се плаш ио да под својим
стопалима не пробуди свог смртног непријатеља,
кад одједном, спази пред собом, сасвим близу,
ж иво једно биће које га још није осетило и које није
изгледало ни најмањ е уплашено. То је била једна
лисица. И пре но што је животиња открила његово
присуство, он наниш ани и окину.
М етак се проломио као гром и одазвао се свим
одјецима понора. Страховита грмљавина стала је
да се ваљ а по аветињском мраку, одбацивана од
стене на стену, понављ ајући се и гасећи се. То је
било тако страш но да је у два м аха Род целим
телом задрхтао и остао као закован за земљу све
док се и последњи одјек није изгубио.
Тек тада је приш ао лисици која је л еж ала у
снегу. Његове очи које су се мало помало биле
навикле на таму тога пакла и коначно наш ле
неш то налик на нејасну полусветлост, приметиле
су да лисица није риђа. Исто тако да није ни сива.
Б ила је ...
Не, Родерик се није варао. Његово срце је
лупало у грудима као да је неко ударио песницом.

151
Густо, величанствено крзно крваве животиње, над
коју се наднео, имало је сиве, металне преливе.
И у пустом понору разлегао се радостан људ-
ски поклич:
— Сребрна лисица!
Неколико минута Род је посматрао своју ж ртву
која се још мицала. Затим је дотукао и понео.
Према ономе што су му Веби и М икоки говорили,
свилено крзно те животиње вредело је, само оно,
виш е него сва остала дотле наслагана у колиби
горе.
Не скидајући кож у из бојазни да је не оштети,
додао је лисицу свом пртљагу и наставио истраж и-
вање.
Зидови стена међу којима је био заробљен
скоро су се додиривали над његовом главом, обра-
зујући на извесним местима као неки тунел, на-
сељен аветима. Занесен ретком величанственош ћу
предела, Род је заборавио да време одмиче. Миљу
за миљом, неуморно је настављ ао пут. Заборављ ао
је чак и да једе. Само се једном зауставио да се
освежи пићем. А кад је погледао у свој часовник,
зачудио се, јер је видео да је већ три после подне.
Сада је било већ касно и помиш љати на
повратак у логор. За један час ноћ ће мраку
клисуре додати свој мрак. На првом згодном месту
Род се зауставио, бацио на земљу своје бреме и под
једном сувом стеном направио заклон. Покупио је
сувог грања у довољној количини да до зоре
зал аж е ватру, а затим се побринуо за своју вечеру.
Донео је собом био једно лонче и ускоро се пријат-
ни мирис вреле каф е помешао с мирисом јеленско-
га бута који се пекао на ватри.

152
 хш
РОДЕРИКОВ САН

Под звезданим небом, чија се танка трака

видела изнад узане клисуре, ледена чама је обузела
младог пустолова док је вечерао.
Шум неког дивљег ноћног скитача који је
пролазио по ивици провалије затегао је изненадно
његове живце под кожом. Не зато што се плашио.
Он није хтео да се плаши. Али на томе месту које
ничија нога пре његове није додирнула, сем можда
пола века раније, и толики други задрхтали би до
дна душе.
Да би одагнао тужне мисли, стао је гласно да се
смеје. Али одјек му је вратио његов смех као неки
горак подсмех, разбијен о стење и литице. Била је
то авет смеха и Род се згрчио ближе ватри не
покуш авајући више да га понови.
Младић није имао неку претерану веру у над-
земаљско. Али зар све то није било надземаљско?
И поред умора, Род није могао да заспи. Узалуд је
покуш авао да одагна испред својих очију визију
два костура, онаквих какве их је наш ао у старој

153
колиби. Размиш љ ао је како су ти костури, у време
када су то били ж иви људи, много година пре но
што се он и родио, морали да корачају по томе
истом дну клисуре. Пили су са истога потока с кога
и он, пењали се уз то исто стење, логоровали можда
ту где логорује он. К ао год и он, они су напрезали
уш и у овој језивој тишини, грејали се на лелујавом
пламену своје ватре, чији је одблесак играо по тим
истим литицама. И оно што он још није наш ао, они
су били нашли. Злато!
Страва која је стезала Родово грло причињ ава-
ла му је толики бол да, ако би ударцем једног
чаробног ш тапића могао да буде пренесен, одјед-
ном, здрав и читав, поред своја два друга, он не би
имао храбрости, у томе часу, да каж е — не.
К ако је напрегнуто слушао, чуо је, далеко за
собом, један крик, вапај, нешто налик на дозив
који преклиње:
— Аоо . . . Аооо . . . Аоо!
К ао да га је дозивао људски глас. Али Роду је
било познато да је то крик ноћног буђења ,,буљине-
-човека,“ како је ту птицу називао Веби. Одјек је
доносио до њега благи зов, стостручио га, тако да је
изгледало као да мноштво аветињских гласова
ш апуће уза само његово ухо, кроз мрак:
— Аоо . . . Аоо . . . Аоо . . . !
Запрепаш ћен, младић је зграбио своју пуш ку и
положио је преко колена. То је било охрабрење
коме нема равна. Миловао је пуш ку и обузимала га
је ж ељ а да говори тој челичној цеви. Само они који
су се упуш тали у пуста пространства Вилдернеса
могу знати што је за човека добра пуш ка. Она је
веран пријатељ свакога часа дана и ноћи, увек

154
послуш на ономе ко јој заповеда, она му прибавља
храну и сеје смрт његовим непријатељима. То је
пас-чувар који никада не изневери. То је безбед-
ност поред узглављ а човека који спава. То је и за
Рода била ова пуш ка. П ријатељски је гладио сво-
јом вуненом рукавицом, од врха цеви до кундака, и
упркос одлуке да пробди целу ноћ, он је заспао
стеж ући је у загрљ ај.
Био је у веома незогодном полож ају да спава,
седећи напола пресавијен, с главом наслоњеном на
груди што је чинило притисак на желудац. Зато му
је и сан био руж ан, црне слутње претварале су се у
стварности сна. Понекад је спавајући гласно гово-
рио, усне су му изговарале неразговетне речи,
трзао се као да ће се пробудити, али је поново
падао у сан и стезао једнако своју пушку.
Његови снови као да су узимали затим одређе-
нији облик. Обрео се на пртини која је водила
натраг и стигао пред стару колибу. Био је сам.
П розор је био широм отворен, а врата херметички
затворена, као онога дана када су његова два друга
и он избили први пут право пред колибу.
Обазриво се примицао. Кад је био близу прозо-
ра, чуо је из колибе ш у м ... чудноват шум. Поми-
слио би човек да звекећу кости.
К орак по корак, ишао је напред и гледао.
Призор који се пред њим указао следио га је
ужасом! Два огромна костура рвала су се у смрто-
носном загрљ ају. Слушао је : клик, клик, к л и к ...
звеку њихових костију које су ударале једна о
другу. Између зглобова њихових прстију видео је
како светлуцају оштрице ножева и разабрао је да
се боре око власниш тва једнога предмета који је

155
леж ао на столу. Х ватали су га, наизменице, час
један час други, али ни један ни други није успевао
да га зграби.
Звекет костију постао је јачи, борба свирепија.
Без престанка нож еви су се дизали и спуштали.
Онда је настао тренутак када се један од костура
затетурао уназад и свом тежином сруш ио се на под.
Костур победник клатио се на својим цевани-
цама, непоуздан у равнотежи и посрћући доспео до
стола где је шчепао, зграбио костима своје руке,
тајанствени предмет.
К лецајући пош ао је затим и наслонио се о зид
колибе дижући увис победничким покретом дотич-
ни предмет и Род је могао да види да је то труба
увијене брезове коре.
У том тренутку прсну један угорак на Родовој
ватри с праском пуцња малог револвера. Младић
скочи као да га је гурнула челична опруга, разро-
гачених очију и сав дрхћући.
К ако је грозан био његов сан! Привукао је себи
утрнуле ноге и подложио ватру држ ећи стално
пуш ку у руци.
Да заиста грозан сан. Обазрео се око себе и
погледао своју таваницу од м рака и камена, али
мисао о страш ном сну стално га је прогонила.
Једнако је сам себи понављао:
— К акав грозан сан! Г р о зан ... Г р о зан ...
К ад му се дух мало смирио, поново је стао пред
ватру и погледао весели пламен који се распаљ и-
вао. Топлота и светлост охрабриле су га. Приметио
је да је сав мокар од зноја. Скинуо је капу,
провукао прстима кроз косу и преко чела, које је
такође било мокро.

156
 Затим је, сада већ спокојније, стао да се
присећа у памети разних ф аза свога сна.
Оне му се нису указивале сада једна по једна,
како се то обично збива. Сместа се сетио, изненада
као што је изненадан прасак пушке, оне трубе
увијене брезове коре коју је уздигнута рука једнога
од костура држ ала у својим прстима од костију без
меса.
И скоро у истоме тренутку сетио се и друге
једне ствари коју је био пре запазио, али је сметнуо
с ума. Када је са два своја друга закопавао костуре,
један од њих је заиста имао у руци парче брезове
коре!
Да ли је та труба брезове коре скривала тајну
изгубљеног рудника?
Да се нису око власниш тва те трубе, а не око
малога џака од јеленске коже, та два човека бо-
рила и заједно пош ла у смрт?
За тренутак Родерик је био заборавио и своју
усамљеност и свој грозничави страх. Он ни на шта
друго није мислио до на неочекивани ,,кључ тајне“
који му је био донео његов сан. Веби и Микоки
видели су, као што је и он видео, брезову кору у
руци костура. Али ни они такође нису на то
обратили нарочиту пажњу. Сви су помислили да је
то обично парче дрвета, покупљено с пода колибе
руком једнога од бораца који су, када су се били
дохватили у коштац, пали заједно на под.
Род се сада сећао да у колиби нису наш ли
никакву другу брезову кору, што се свакако не би
десило да су та два човека била спремила дрво те
врсте за потпаљивање ватре. Није му изгледало да
га је његов сан преварио, чак му је чврсто веровао.

157
 Наставио је да лож и ватру очекујући нестр-
пљиво да сване дан. У четири изјутра, по потпуном
мраку, скувао је доручак и спремио своје бреме, јер
је хтео да се врати. Затим је чекао да се у клисури
појави узана пруга светлости која је једва продира-
ла оцртавајући у м раку контуре предмета.
Род је, не задрж авајући се, пош ао назад синоћ-
ним трагом. И ш ао је њим с истом обазривош ћу као
и јуче, када је долазио, испитујући погледом стење
и снег. Долазећи, наилазио је на трагове живота.
Сада их је могао открити можда још више.
Дан је брзо растао уносећи у таму клисуре
неку неодређену полусветлост. Род убрза ход. Ра-
чунао је да ће, ако се не буде задрж авао уз пут зб~г
других испитивања, моћи да стигне у колибу око
подне. Сместа ће са својим друговима моћи да
откопа костуре. Ако труба од брезове коре заиста
крије тајну злата, лако ће моћи да се врате у
клисуру пре но што је велики снегови не напуне и
не учине је неприступачном.
На месту где је убио сребрну лисицу Род се
један часак задрж а. Питао се да ли лисице имају
обичај да путују паровима и сад је ж алио што се у
том погледу није боље обавестио код Вебија и
М икокија. Видео је јасно, на малом одстојању, рупу
у стени из које се глава појавила и радозналост га
је натерала да се удаљи мало од пута и да оде до
тога места.
К олико је било његово изненађење када је
спазио на самом трагу животиње отисак једнога
пара крпљи!
Тај који је туда прош ао морао је проћи после
њега и после проласка лисице. Трагови животиње

158
били су погажени крпљама. Ко ли је био тај
непознати? Да му нису Веби или Микоки пошли у
сусрет. Али како се онда могло догодити да их
не сретне?
Разгледао је изближе те отиске. И по ширини и
по дужини разликовали су се од Вебијевих и
М икокијевих, а такође и од његових. Ти су отисци,
без сумње, могли потицати само од некога странца.
А да ли је тај странац приметио његово прису-
ство? И поглед и пуш ка младићева били су у
приправности. Стотинак јарди пратио је он нови
траг. Ту се непознати човек био зауставио, што је
Род лако утврдио по изгаженом снегу. Нема сумње
да је и сам ослушкивао и вребао... Једно је било
јасно: од тога места траг се враћао у правцу путање
којом је прош ао младић беле расе. Ускоро је траг
довео до његовога и с њим се измешао.
Род није више сумњао да је туда прошао неко
од проклетих Вунга. Можда је Индијанац био негде
у заседи, иза каквог камена, спреман да пуца на
њега. Међутим другог могућног излаза није било до
да настави напред. На то се и одлучио.
Отисци су се поново разилазили. Крпље непоз-
натог човека упутиле су се улево, у правцу једне
узане пукотине отворене кроза стену. С пушком у
приправности Род је урадио исто. Велико је било
његово изненађење када је приметио да се та
пукотина наставља кроза стену као прави просек,
ш ирок једва четири стопе и који се у стрмом нагибу
дизао све до врха венца који је оивичавао провали-
ју. Непознати је прош ао туда и успео се уз просек,
пошто је био скинуо своје крпље.
То је за Рода било олакш ањ е. Том скоро

160
невидљивом пукотином тајанствени непријатељ се
удаљио не водећи о њему рачуна.
Али сва та тумарања зликоваца у тако бли-
ском пределу око логоришта најзад збиља су била
забрињ авајућа. Упркос враћеном оптимизму Веби-
јевом и МикокиЈевом, Род се није могао отрести
осећања недоумице пред свима тим подмуклим и
скривеним кретањИма. Његов разум био је трез-
вен, јасно је разабирао ствари и умео је да иде
циљу — закључцима које је ваљало извући из
чињенице чак и када оне нису јасне.
З а њега више није могло бити никакве сумње.
Људима црвене коже познато је било њихово
присуство, присуство све тројице, у старој колиби.
И ако се досада још никако нису показивали, нити
су икада дирнули и у једну замку, то је управо био
један разлог више да се човек њих причува.
Па ипак, можда погрешно, Род је био одлучио
да задрж и за себе све те своје слутње. Он је заиста
искрено веровао у то да су Веби и Микоки, већ и по
самом свом васгштању, способнији него он да јасно
виде све те ствари и да су упућенији у законе,
обичаје и опасности Вилдернеса,

11 161
 XIV
ТАЈНА КОСТУРОВЕ РУКЕ

Пред само„подне Родерик је стигао изнад ува-

ле где се на обали малога језера налазила стара ко-
либа.
Изгледао је радосно, јер ако из клисуре није
донео злата, носио је у своме пртљагу једно мало
опипљиво благо у виду крзна сребрне лисице.
Терет је његовим плећима изгледао је лакш и и
унапред се забављао мислећи на Микокијево и
Вебијево изненађење.
Док се примицао колиби, заузео је намерно
став уморног човека прилично кисела лица и,
упркос својој потајној жељ и да се весело насмеје, у
томе је одлично успео. Веби који је стајао на прагу,
дочекао га је с подсмехом на уснама, а Микоки га је
поздравио својим уобичајеним мумлањем.
— Ах! Ах! узвикну Веби правећи се да га мери
од главе до пете, ево нам Рода! Драги пријатељу,
хоћете ли нам што пре показати то своје надалеко
чувено благо?
Али и поред подсмеха, на његовом лицу огле-
дала се радост што види да се његов друг вратио.

162
 Род је бацио на земљу своје бреме једним
покретом својственим обесхрабреном човеку и сру-
чио се тромо на једну столицу као да је на измаку
снаге.
— Веби, рекао је, мораћете да будете љубазни
да ми отворите тај дењак. Ја сам заиста одвећ
уморан и просто скапавам од глади.
Верујући да је то истина, Веби је сместа од
подсмеха преш ао на самилост.
— То вам лако могу поверовати, Роде. На
ваш им цртама чита се умор и збиља ми изгледате
напола мртви од глади. Хеј, Мики, брзо стави на
ватру наш вечерњи бифтек!
М икоки се пожурио да размакне лонце, тигање
и шерпе. Док је Род седао за сто, Веби га је
пријатељски лупнуо по плећима и весело је стао да
певуш и неку песмицу секући криш ке хлеба.
— Да, заиста, рече он, радујем се што видим
да сте стигли. Почео сам већ да бринем. У вашем
одсуству Мики и ја имали смо богату жетву с
наш их замки. Донели смо са собом једну укрш тену
лисицу (то нам је већ друга) и три водене куне. А да
ли сте ви штогод ловили?
— Заш то не погледате шта је у мом пртљагу?
Веби се окренуо пут бремена.
— Има ли чега унутра? упита и радознало и
подозриво.
— Па, погледајте сами, децо моја! узвикну
Род, заборављ ајући у свом одушевљењу комедију
коју је дотле глумио. Ја сам вам одувек тврдио да се
у клисури налази благо! Дабоме, налази се. И ја
сам га нашао. Али боље сами погледајте мој
пртљаг, ако изволите и ако сте радознали!

11* 163
 Веби баци нож и пође пут дењака.
— Је ли то каква ш ала? упита.
— Ни најмање.
И окрећући леђа призору стао је да скида свој
ловачки капут као да је за њега најобичнија ствар
на свету да доноси у логор сребрне лисице.
Окренуо се само када је Веби узвикнуо пригу-
шујући свој крик и спазио како показује животињу
запрепаш ћеном Микокију.
— Је ли добра? упитао је Род.
— Дивота! мрмљао је Веби.
Тада и Микоки дохвати животињу и стаде је
разгледати као прави зналац.
— Много лепа, рече. У пословници вреди пет
стотина долара. А у Монтреалу триста долара
више.
Веби приђе корак ближе Роду и пруж и му руку:
— Дај овамо руку! рече он једноставно.
И док су се они снажно руковали, Веби се
обрати Микокију:
— Мики, ви сте сведок, изјави он, да овај
младић није више шегрт. Убио је најређу сребрну
лисицу. Тим чином он је за један дан обавио посао
целе једне зиме. Мистер Дро, ја пред вама дубоко
скидам свој шешир!
Н авала крви у Родериково лице одавала је
његово задовољство.
— Али то није све, Веби! додаде он.
Његове очи блистале су као ватра док је Веби
једнако у својој руци стезао његову.
— Нећете ваљда да кежете, претпостављам,
испитивачки рече младић, да сте н аш л и ...
Род га пресече у сред речи.

164
 — Не, нисам наш ао злато. Међутим, знам да
га тамо има. Али, сада је у мојим рукама кључ
тајне. Ви се сећате, као што се и ја сећам, да је онај
костур који је био наслоњен о зид држ ао у костима
својих прстију једну брезову кору? Дакле, та брезо-
ва кора даће нам, ја верујем, кључ златног руд-
ника.
М икоки беше пришао и жудно слушао Рода.
Веби је међутим изгледао упола неповерљив, упола
уверен.
— Најзад, то је могућно! рече он. Можемо
увек да погледамо...
П риш ао је пећи и скинуо с ватре недопечени
бифтек. Род је поново навукао горњи капут, узео
качкет, а М икоки је понео један аш ов и лопату.
Између тројице другова дошло је до неке врсте
прећутног споразума да се вечера одложи за ка-
сније.
Веби је био ћутљив и замишљен, што је за Рода
био најбољи доказ да га његова тврдња није оста-
вила равнодушног. Микокијеве очи светлуцале су,
међутим, као онога дана када су пронађена златна
зрнца.
К остури су били плитко закопани, у замрзлој
земљи на самој ивици кедрове шуме, и Микоки их
је ускоро изнео на светлост дана. Међу првим
остацима појавила се баш рука згрчена око трубе
од брезове коре. Род је клекнуо да кору дрвета
ослободи.
Задрхтао је при додиру хладних костију, али је
прсте поломио. Један од прстију прснуо је с
ош трим праском, а када се младић, пошто је
сврш ио овај свој језиви посао, дигао држ ећи у руци

165
трубу од коре, био је самртнички блед. Костури су
сместа поново покривени земљом и три се друга
вратиш е у колибу.
Поседали су око стола ћутећи једнако од сил-
ног узбуђења и почели су да одвијају дрвену кору.
Кора је била сува и временом се згрчила, а танка и
тврда, скоро као челична цев. Развијана је палац
по палац, уз често пуцкарање које је личило на
неки протест против судбине која јој је наметана.
Кора је представљала једну јединствену површину
око десет палаца дужине и шест ширине.
Та је површина испочетка била бела. Док је
испрва попуштала, у једном тренутку запе.
— Пазите! прошапута Веби.
И врхом свога ножа одлепи делове који су се
још држ али међу собом.
— Мени се чини да ту ничега нема! стидљиво
рече Родерик.
Одвијена су још два-три палца и указао се
један црн траг чији је смисао тешко било разабрати
и одакле је полазила једна линија у правцу увије-
нога дела у коме се и настављала. У том тренутку
остатак коре је такође попустио и ф амозни кључ се
целом својом дужином пружио по столу у виду
једне карте, плана или тако нечега за шта су ловци
претпостављали да је карта или план.
То је пре била нека врста дијаграма, цртежа,
доста грубог, састављеног од правих и кукастих
линија, са понеком ту и тамо делимично избриса-
ном речи која је служила као објашњење. Друге
речи постале су биле сасвим нечитке.
Али, највише је ]ош у први мах, привукло
паж њ у тројице посматрача неколико речи исписа-

166
них рукописним словима по једној истој линији, и
те су речи биле потпуно разговетне.
Родерик је гласно прочитао:
,,Џ он Бол, А н р и Ланглоа, П јер Плант“.
Преко речи Џон Бол превучена је била дебела
црта која их је скоро сасвим била прекрила, а на
крају линије коју су чинила три потписа написана
је била друга једна ф ранцуска реч између заграда.
Реч коју је Веби сместа превео:
,,Умро.“
И додао уз уздах гнушања:
— Џон Бол умро! Два Ф ранцуза су га убила!
Не одговарајући, Родерик се наднео над лист и
стао да по њему миче својим дрхтавим прстом.
Прва реч која је пратила дијаграм била је
сасвим нечитка. Од следеће разабирало се самс
једно слово по коме се исто тако ниш та није могло
закључити
Род је наставио да испитује. К ада је дошао до
места где је једна шира и кукаста линија пресецала
главну црту, наш ао је две речи које су остале
сасвим јасне:
,,Д руги водопад. “
Затим, пола палца ниже, растреситим словима
било је исписано:
„ Т . . . в .д . . . д. “
— Ово значи ,,Трећи зодоп ад!“
Ту је цртеж престајао. На том месту, између
ознаке и три потписа наслућивало се неколико
иснисаних редова. Али немогућно је било ишта
прочитати, толико је мастило било избледело. Ти
редови, међутим, без и трунке сумње, садрж авали
су кључ тајне изгубљенога злата.

168
 Род је подигао поглед, а на његовом лицу
оцртавала се огромна недоумица. Њему је сада
било јасно да се у редовима које је време било
избрисало крила тајна великог блага. Али то му
ништа није могло да помогне. Сазнао је једино то
да се негде у огромној пустоши Вилдернеса налазе
три водопада. На једном неодређеном месту између
другог и трећег водопада Енглез и двојица Ф ранцу-
за били су пронаш ли злато.
Али, где? И где су ти водопади? У клисури Род
није наш ао ниједан водопад, а није их било нигде
ни у околини старе колибе. Три друга толико су
пута испитивала тај терен у свима смеровима у
току својих ловачких похода и приликом поста-
вљ ања замки.
Одједном је Веби, к о ји је дотле посматрао Рода
и изгледао као да нешто размиш љ а, зграбио из
руку брезову кору и стао изближе да ]е загледа. У
једном тренутку његово лице се озарило:
— Тако ми Бога, повика он, мораћемо да
љуштимо ову кору! Погледај мало овамо, Мики.
Н иш та лакш е, зар не?
И пружио је кору старом Индијанцу. Затим је
објаснио Роду:
— Брезова кора је састављена од слојева, а
сваки од тих слојева танак је као танка хартија за
цигарете. Мастило је морало да продре кроз више
гих опница. Ако нам пође за руком да скинемо
горњи слој, надам се да ће нам слој који се налази
испод њега показати рукопис свеж као што је био
пре педесет година.
М икоки је већ пошао да седне на праг, где је
била боља светлост, и латио се одмах посла, а два

169
младића су га слуш ала како повремено доброћудно
узвикује:
— Лако љуштити!
Једна опна, бескрајно танка, заиста је била
почела да се одваја. Добро пола часа он је свесред-
но радио поверени му посао док су га Веби и Род
посматрали с дивљењем. Када је устао његов је
задатак био заврш ен.
Пошто су прихватили лист их његових руку,
Род и Веби су гласно узвикнули од радости. Непот-
пуне речи могле су се сада сасвим јасно прочитати.
Тамо где су раније била само три слова писало је,
као што је то Род наслутио: „ Трећи водоп ад“.
Сасвим близу била је реч „ колиба “. И неколико
редова рукогшса у непосредној близини које је Род
гласно прочитао:
„Ми, Џ он Бол, А н р и Ланглоа и Пјер Плант,
пошто смо наш ли код трећег водопада злато, одлу-
чујемо, овим писменим чином, да се удруж имо за
експлоатисање тога злата. М и се обавезујем о да
ћемо заборавити своје свађе у прошлости и да ћемо
д р уга р ск и радити, са свом добром вољ ом и уза ја -
мном честитошћу, тако нам Б ог помогао. Потписа-
ли: Џон Бол, А н ри Ланглоа, Пјер Плант. “
У горњем делу графикона било је још других
речи, мање јасних, које је Род ипак успео да
прочита. У том тренутку, одједном, његово узбу-
ђење постигло је врхунац. Реч му је запела у грлу и
најзад је Веби, чији га је дах пекао по образу,
прочитао:
,,О вде — колиба и к р а ј клисуре. “
Пошто је то саслушао, збуњен толиким чудним

170
изненађењима, Микоки се сетио вечере и поново је
ставио на пећ тигањ са јеленским бифтеком.
— Дакле, наставио је Веби после неколико
тренутака ћутања, ви сте, Роде, пронаш ли свој
златни рудник! То је, на сваки начин, мали поток у
клисури. Сада сте, ето, богат човек!
— Хтели сте рећи — наш златни рудник!
поправи га брзо младић. Нас је такође тројица, па
ћемо сасвим природно у својој ортачини заузети
одговарајућа места Џона Бола, Анрија Ланглоа и
Пјера Планта. Они су мртви. Злато је наше.
Веби је поново стао да разгледа карту на
брезовој кори.
— Изгледа ми стварно немогућно, рекао је, да
не нађемо то место. Подаци су јасни као дан. Иде се
низ клисуру и на извесном одстојању наиђе се на
први водопад. Настави се, и поток, који је постао
већи, има други свој пад. Ту се налази једна колиба
и злато није далеко.
Вратио се вратима, држећи брезову кору, а Род
је пошао за њим.
— Узалуд тражим, рече Веби, али не могу да
нађем никакво обавештење у погледу удаљености.
Роде, колико мислите да сте иревалили миља кроз
клисуру?
— Најмање једну десетину.
— И нисте видели никакав водопад?
— Нисам.
Помоћу једнога иверка Веби је одмерио одсто-
јања која су раздвајала поједине тачке на грубо
назначеном цртежу.
— Уверен сам, рекао је, да је ову карту цртао
Џон Бол. Приметили сте свакако да је све што је

171
написано — писано истом руком, осим потписа
Ланглоа и Планта који су страховите шкработине.
Бол је, напротив, писао добро и изгледа да је то био
образован човек. Зар нисте истог мишљења? Било
би чудновато, према томе, да тај човек у своме
цртежу не води рачуна о даљинама. Међутим,
одстојање између првог и другог водопада за поло-
вину је мање од одстојања које одваја други од
трећега. То је, нема сумње, учињено намерно.
Род се сагласи.
— Отуда изводим закљ учак, рекао је наста-
вљ ајући Вебијеву мисао, да ћемо, када нађемо први
водопад, моћи приближно, да одредимо и остала
одстојања.
— Тако је, потврди Веби.
— Ја сам клисуром прош ао десет миља. Прет-
поставимо да нађемо први водоиад на петнаестој
миљи. По наш ем цртежу други би се налазио
двадесет миља даље, а трећи још четрдесет миља
даље. То је пут од приближно шездесет миља.
Веби се поново сложио да је расуђивање пра-
вилно. Затим се у недоумици почеш ао по глави.
— Примимо ваш е бројеве као тачне, рече он.
Трећи водопад, колиба и златни рудник на шезде-
сет миља одавде. Али онда, забога, заш то су та три
човека, у овој колиби где смо сада, имала при себи
само једну ш аку злата? Да их злато није преварило
и да нису наш ли само то што је садрж ао мали џак
од јеленске коже?
— То је примедба. сагласи се Род. која има
своју вредност...
У том тренутку је Микоки, који је превртао
бифтек на пећи, подигао свој глас.

172
 — Можда они ишли, рече, у пословницу да
узму намирнице.
Веби подскочи.
— Мики, ти си пронаш ао објашњење пробле-
ма! Све се најзад ипак размрси.
Заћутао је за часак и онда наставио:
— Ја се на сваки начин могу преварити, али
ево, по моме мишљењу, на који се начин цела ова
пустоловина може да реконструише. Прво: Бол и
два Ф ранцуза, случајно или иначе, пронаш ли су
златно налазиш те. Радили су на томе месту еве док
им није нестало намирница. Д руго: Сакупили су
нешто блага, мало или много, ми то не знамо. Како
им је нестало намирница, уговорено је да два
Ф ранцуза оду у пословницу да се снабдеју. У томе
времену Вебинош хаус била је најближ а тачка где
су могли да се обрате. Пре поласка убили су Бола
да би касније присвојили његов део. Треће: Они
полазе носећи собом управо толико злата колико
им је потребно да плате робу коју хоће да купе.
Било би, збиља, несмотрено изазвати похлепност
других пустолова који би се с њима срели у
пословници. А неколико златних зрнаца могло је
да прође незапажено. Кад су стигли у ову колибу,
здрж али су се. Плант или Ланглоа, један од њих
двојице, смислио је тада да се ослободи свога друга
као што је урађено с Болом, и да прнсвоЈИ, за себе
самога, и карту рудника, и врећицу са златним
грумењем, па и само власништво блага које су
оставили негде скривено.
— Одлично! рекао је Род. Ви сте, Веби сја-
јан дух.
— Онда ћемо наћи и благо које су сакупили,

173
закопано негде, свакако у близини трећег водо-
пада!
М икоки је прекинуо двојицу младића у њихо-
вом грађењу кула у облацима, довикнувш и им на-
рочито веселим гласом:
— Вечера готова!
 XV
ПОД СНЕЖНИМ НАНОСОМ

До тога тренутка Род ништа није говорио о

тајанственом трагу који је био наш ао у клисури.
Труба од брезове коре обузимала је сву пажњу
тројице другова.
К ада се та грозница смирила, младић је уз
вечеру испричао о чудном тумарању Вунге, по
његовом мишљењу њиховог уходе. Али он није
нарочито говорио о стрепњама које су га мучиле у
том погледу. Сматрао је да је боље оставити Вебија
и М икокија у њиховом блаженом спокојству. Уо-
сталом, они су сада били стварно неспособни ишта
да објасне. Чињеница да су Вунге, с разлога на
изглед необјашњивих, ж елели, бар исто толико
колико и њих тројица, да избегну сваки сусрет, да
се не нађу никада на њиховоме путу и што их
никада нису напали ни отворено ни из заседе коју
је врло лако било удесити, сва та привидна пасив-
ност непријатеља који је око њих тумарао — све је
то било необјашњиво у највећој мери. Међутим,
тренутно спокојсгво изгледало је и Вебију и Мико-
кију довољно. Мислили су, можда имаће времена

175
да се узнемирују када се опасност буде јасније
указала.
Родова прича им стога није изазвала неко
нарочито узбуђење и сместа су почели да говоре о
томе шта све треба припремити да се пође у
трагање за водопадима.
Уговорено је да истраж ивачко путовање буде
поверено Микокију, чија је издржљивост била већа
него двојице младића и чији је ход био бржи.
К олико сутрадан изјутра поћи ће он са резервом
намирница. У његовом одсуству Род и Веби бри-
нуће се о замкама.
— Треба, у најмању руку, рече Веби, да прона-
ђемо бар први водопад пре него што се вратимо у
пословницу. На тај начин имаћемо скоро потпуну
извесност о стварности наш их закљ учака. Али ако
нас заиста од наш ег крајњег циља раздваЈа сто
миља, онда треба одустати да ове сезоне идемо по
наш е злато. Вратићемо се спокојно у Вебинош хаус
и без журбе ћемо спремити нову експедицију с
обновљеним намирницама и с потребним алатима.
То ће се моћи сврш ити тек с пролећа, пошто се
снегови отопе и прођу поплаве које их прате.
— Тако сам и ја нешто мислио, одговори Род.
Али ја тада нећу бити с вама. Ви знате да ја имам
мајку, Веби, и да је она сама!
Његове су се очи при том овлаж иле једва
приметно.
— Да, ја разумем, рече Веби и дохвати испод
руке свога друга.
— У овоме часу њена средства мора бити да су
при крају. Можда је болесна или је била болесна.
Све треба предвидети...

176
 — Ви јој се морате вратити пошто будете
добили новац од продаје ваш их крзна, рече Веби
израж авајући пријатељски његову мисао. Ја бих
вас чак могао пратити на том малом путовању .
Мислите ли да би јој било пријатно да ме поново
види?
— Да ли мислим! узвикну Род. Она вас воли
као и ја, Веби! Кад вас угледа пљескаће рукама од
радости. Али, говорите ли ви то озбиљно?
— Не обећавам ништа сасвим поуздано. Хоћу
само да вам каж ем да ћу поћи с вама ако будем
могао.
— А ти, Микоки? Хоћеш ли и ти да дођеш?
Стари Индијанац је искривио лице, стао да
мумла, али ништа одређено није одговорио.
Место њега је одговорио Веби.
— Њему је много више стало да остане поред
Минетаке! Он је њен прави роб, вама је то познато,
Роде. Не, не, ја бих се кладио да Микоки неће поћи.
Он ће остати у пословници да чува моју сестру,
бринуће се да се она не изгуби, да се не озледи или
да је Вунге поново не украду. Је ли, Микоки?
М икоки је климнуо главом одозго надоле, с
блаженом гримасом. Затим је пошао пут врата
колибе, отворио их и погледао напоље.
— Снег, повика. Снег, до сто хиљада ђавола!
То је била најјача псовка коју је стари Индија-
нац имао обичај да изговори и коју је употребљавао
само у изузетно значајним приликама.
Род и Веби су се у сав глас с њим сложили.
Никада дотле млади варош анин није видео снежну
буру каква се у томе часу спремала. Настао је био
час великих свакогодишњих северних снегова који

12 177
у поларним крајевима никада не изостају. Ове
године снег је био у осетном закаш њ ењу.
Пахуљице су падале лагано, благо, ни један
једини дах ваздуха није им сметао. То је била као
нека бела, нема плима, непровидна за око, тако
густа да је' изгледало као да ће загуш ити атмосфе-
ру и прекинути сваки живот на земљи. Род је
пружио длан, који је за тили час био прекривен
дебелим јастучетом. Иступио је мало напред и за
трен ока постао био као сен, као авет коју су
његови другови једва разабирали. К ада је после
једног минута уш ао у колибу, донео је собом цело
бреме снега.
Вејавица се наставила без престанка у току
целога поподнева, а такође и у току ноћи. Пре јутра
Род је чуо како ветар, који се био дигао, ф ијуче и
урла кроз суседно дрвеће и око зидова старе
колибе. Устао је и подложио пећ док су Веби и
М икоки још спавали.
П окуш ао је затим да отвори врата. Врата су
била затрпана. Гурнуо је прозорске капке и на
њега се сручило цело буре снега. Ни трунке дневне
светлости још се није видело.
К ад се окренуо, спазио је Вебија како седи и
како се крадомице смеје што његов друг изгледа
збуњен и запрепаш ћен.
— Шта се то деш ава с наш им јадним светом?
упита је Веби уз дубок уздах. Да нисмо сахрањени
под снегом?
— Надам се да нисмо, одговори Род гледајући
подозриво пут пећи која је буктала. Сахрањени,
В еби ...
— У сваком случају нисмо потпуно. Ако је

178
веровати овој лепој ватри, врх димњака сигурно
још вири!
Н ајзад се пробудио и Микоки протегао удове.
К ако је над колибом урлао ветар, он рече:
— Ветар дува много јако! Још мало дувати
још јаче!
Лопатом је Род одбацио у крај снег који је упао
у колибу и поново забарикадирао прозорске капке
док су се његови другови облачили.
— Требаће нам, после овога, недеља дана да
откопамо замке рекао је Веби. Али Велики дух кога
Микоки обожава и који својој земљи шаље благо-
дети сваке врсте (ово је једна од њих), једини зна
када ће невреме престати. Може потрајати и не-
дељу дана. Прилика није згодна да идемо да
тражимо наш водопад!
— Остаје нам један излаз: да играмо домине,
предложи Род чије се чело било разведрило. Баш
се сећам једне изврсне партије коју смо у Вебинош
хаусу оставили незаврш ену и коју бисмо могли да
наставимо. Него, зар збиља мислите да снег јуче
поподне и прошле ноћи није довољно нападао да
покрије ову колибу?
— То би се већ и десило, објасни Веби, да се
колиба, заједно с језером које је прекопута ње не
налази у ували отвореној са две стране, те једнако
дува ветар који спречава да се снег нагомилава,
Али ако оваква вејавица настави да пада, бићемо
до вечерас испод малог брда.
— И нећемо се под њим угушити? прогунђа
Род.
Веби се весело насмејао наивном страху мла-
дога варош анина, а читава паљба Микокијевих

12* 179
мумлања одговорила му је као одјек, док је Индија-
нац карибуа секао на парчад.
— Снег, одлична ствар живети под њим!
устврди зналачки стари Индијанац.
А Веби даде потребна објашњења:
— Роде, да сте под правом правцатом плани-
ном од снега могли бисте да живите. Осим, разуме
се, ако не бисте били смрвљени њеним теретом.
Снег је измешан с ваздухом за дисање. Једном
приликом Микоки је био изненађен снежним усо-
вом и остао је затрпан под слојем дебелим тридесет
стопа читавих десет часова. Имао је око себе једно
гнездо величине једнога бурета. И када смо га
откопали затекли смо га спокојног и мирног као да
је био у свом кревету. Снег има и једно друго
преимућство: он одрж ава топлоту. Неће нам бити
потребно да горимо толико дрва.
После доручка младићи су поново отворили
прозорске капке и Веби је лопатом, мало помало,
вадио снег који је био затрпао отвор. При трећем
или четвртом ударцу лопате један велики блок је
попустио и кроз тај веш тачки димњак указала се
светлост дана. Оба младића били су у снегу до
појаса. Дижући поглед видели су како права веја-
вица снега једнако пада с неба.
— Снег је достигао висину к р о в а..., рече Род,
који је и даље био тек упола разуверен. Господе
боже, какво невреме!
— А сада ћемо да се смејемо! одговори на то
Веби. Роде, друже, јесте ли вољни да нам се при-
дружите?
Говорећи то извукао се кроз прозор у снежну
рупу и покушао да се извуче напоље. Поново је

180
једна нова снеж на маса наједаред попустила и
сручила се право на Рода који је за њим ишао.
Роду су се савила колена. Отимао се да се
ослободи и није се могао уздрж ати да не узвикне.
Веби, који је доспео био на чистину, наднео се био
над рупу и громогласно се насмејао. Његов прија-
тељ био је стварно врло смешан, са ж миркавим
очима, са уш има и устима пуним снега и сав бео
као да је изиш ао из браш на.
— Хм! Хм! чу се глас Вебијев, који се до суза
смејао.
У међувремену Род се стресао и мигољећи се
лево и десно, као риба у води, наставио да се пење.
Веби га је дохватио за руке и извукао напоље.
Затим је стигао Микоки.
И скориш ћавајући један тренутак када се бура
била само смирила, три друга су кренула напред по
меком снегу. Окрећући се, видеше брежуљак, који
је представљ ала њихова колиба. Вирио је само врх
димњ ака.
П ризор који се унаоколо указивао згрануо је
Рода. Снег је био све изравнао. Мањи набори земље
били су иш езли. Ниједна стена није виш е избијала.
Само је дрвеће, потпуно увијено белим покровом,
личило на неке грбе по белом пространству.
Био је просто сатрвен. Тек сада му се показала
Велика бела пустиња. Шта ли ће с њима да буде?
Где ли ће да нађу какву животињу да убију и
поједу?
К ад су се сва тројица вратила у колибу, Веби је
соколио свога друга.
— У целом крају где бесни бура, рече он, у
овоме часу нећете наћи ниједног створа у покрету.

181
Сви јелени, ирваси, карибуи, лисице и вукови, све
је затрпано снегом. И уколико је снег над њима
дебљи, утолико им је топлије и пријатније се
осећају. Дирљиву је мисао имао Творац према
њима што је учинио да у прекомерном злу буде и
доброг. Чим ова атмосферска криза буде престала,
Вилдернес ће поново да се врати у живот. Јелен,
ирвас и карибу дићи ће се из своје снежне постеље
и поново грицкати јелово грање. По меканом снегу
образоваће се тврда кора и, као лисице, рисови и
вукови, по њој ће поново трчкарати и ситније
животиње да се међусобно прождиру. Ако су и
последњи потоци замрзли, све те животиње лизаће
лед и јеш ће снег уместо воде. И опет ће ш апама у
снегу копати топле јазбине које ће им заменити
летњу маховину по пећинама, заклоне од жбуња, и
суво лишће. Најзад ће и велики четвороношци,
јелени, ирваси и карибуи, газећи, сабијајући својим
копитима велике површине снега, да граде неку
врсту великих торова где ће се сакупљати у велика
стада да се заједнички боре противу вукова, очеку-
јући да гране пролеће. Верујте ми, Роде, за све те
животиње живот неће бити тако лош као што га ви
замишљате.
До подне су ова три ловца радила на томе да
испред врата ископају један ров. Али у току попод-
нева бура је поново почела, прекинула њихов посао
и учинила га узалудним. Три дана, тако, било је
само привремених стишавања.
Са зором четвртога дана све се смирило, небо
се разведрило и појавило се сунце.
Његов је сјај тако засењивао бљеском да је
Роду, као уосталом свима који нису вични Вилдер-

182
несу, претила опасност запаљења очију. Снежни
кристали блистали су као безброј електричних
варница и просто су пекли његове зенице причиња-
вајући му неподношљив бол.
Док се он поред Вебија спремао за борбу,
М икоки је сутрадан напустио колибу и пошао да
траж и први водопад. Род му је показао ону узану
пукотину која му је допуштала да без велике муке
доспе до дна клисуре.
За то време два младића су била заузета
проналаж ењ ем места где су биле постављене замке
и њиховим одгртањем. Био је то теж ак посао и
морали су рачунати да ће од четири замке изгубити
једну.
У томе су им прош ла два дана, а када су се на
крају другога дана Род и Веби вратили у колибу,
управо када је м рак падао, рачунали су да ће
затећи Микокија како их чека.
Али стари Индијанац нијо се био вратио. Про-
ш ао је још један дан, затим и други, што је чинило
четири дана од његовог поласка. За та четири дана
Микоки је могао да превали сто миља. Да му се
није што десило? У неколико махова Род је поми-
ш љао на Вунге у заседи, можда у клисури. Али по
обичају, он је своја размиш љ ањ а задрж ао за себе.
Иако су за четири последња дана замке доно-
силе добар лов (несташица хране чинила је да
животиње постану мање неповерљиве тако да су се
ухватили један вук, два риса, једна риђа лисица и
осам бизона), два младића у току целога дана кису
напуш тала колибу. Нека неподношљива страва
стезала им је срца при свакој помисли на Мико-
кија.

184
 Њ ихова страховањ а била су излиш на. У су-
м раку ириметили су једну прилику како се поја-
вљује с друге стране језера, на врху брега. То је био
Микоки. Послали су му свој радосни поздрав и не
губећи времена да навуку своје крпље потрчали су
му усусрет. Неколико тренутака касније сви су
били заједно.
Стари И ндијанац смешио се доброћудно и на
нестрпљива питања која су се читала у њиховим
погледима, он је одговорио:
— Нашао' водопад! Педесет миља одавде. . .
Вратили су се у колибу и Микоки се свалио на
једну столицу сатрвен од умора. Род и Веби помо-
гли су му да се изује и да скине своје путничко
одело. У лонче је додато нешто виш е каф е.
— Педесет миља! понављао је Веби. Шетња је
била теш ка, јадни мој Микоки!
Пошто се мало одморио, М икоки је објаснио:
— Да, много се преварили за даљину. Педесет
миља до првог водопада. Тамо мање снег пао. Мали
водопад није виш и од колибе.
Род узе цртеж на брезовој кори.
— У том случају, рече, водећи рачуна о узаја-
мним растојањ има на овој карти, ми смо најмање
на двеста педесет миља од трећег водопада
М икоки промрмља:
— Хадсонов залив!
Веби подскочи.
— То значи да клисура не скреће према исто-
ку? упита он.
— Не, одговори Микоки, клисура чини окуку
и иде право на север.
— Чујте ме децо! објави Веби. Ако клисура и

185
поток иду у правцу севера, онда неизоставно изби-
јају на реку Олбени. Ми знамо да та река утиче у
Џеков залив, који је и сам само једно дубоко
проширење Хадсоновог залива. То ће рећи да нас
наш златни рудник чека у самом срцу Дивљине, у
њеном најнегостољубивијем и најсуровијем делу,
према крајњем северу Канаде. Све наше друге
претпоставке самим тим падају. Достићи тај циљ,
то је посао једне дуге, пустоловне експедиције,
сасвим друкчије него што је ова, најсмелије коју
уопште можемо да предузмемо.
— Ура! узвикну Род. Ура! То нас ни најмање
не плаши. Поћи ћемо идућег пролећа, зар не, Веби?
— Дај руку! Ствар је у реду.
— После првог водопада клисура широка,
умеша се Микоки, а поток постаје плован. Начини-
мо чамац од брезове коре и пловимо чамцем.
— То је још боље! сложи се Веби. Биће то
диван пут!
Сутрадан је Микоки наставио да диже замке.
Узалуд су му младићи саветовали да се мало
одмори. Одговарао им је да би му се зглобови
укочили када би један једини дан остао непокретан.

186
 XVI
КАТАСТРОФА

Следеће две недеље послови око постављања

зам ки заузим али су све време и обузимали све
мисли ловаца. Вратило се време како се само могло
пожелети.
П рош ло је преко два месеца од поласка из
Вебинош хауса и Род је почео да броји дане који их
још раздвајају од повратка. Веби је израчунао да
имају крзна и вучјих скалпова у вредности од
ш еснаест стотина долара, а уз то још двеста долара
у злату. Млади варош анин био је уверен да ће се
вратити својој мајци са својим делом од шест
стотина долара, што је представљало годишњу
плату његове раније службе.
Он исто тако није крио од Вебија своју живу
ж ељ у да види Минетаки. Веби је био срећан што се
код Рода развија наклоност према његовој сестри и
често се забављ ао да га због тога задиркује. У
ствари, Род је гајио скривену жељу да ће Минета-
кина мајка, стара Индијанка, допустити својој
кћери да заједно с Вебијем пође у Детроит, где је

187
знао да ће његова мајка врло брзо заволети лепу
девојку са Севера.
П рош ла је и трећа недеља. Одлучено је било да
то буде последња и да се кроз осам дана сви упуте у
Вебинош хаус, где ће стићи првог ф ебруара. Роде-
рик није више скривао своју радост.
Једнога од последњих дана Род и Микоки
пош ли су били у лов и оставили Вебија самога у
логоришту. Род се одмах попео на врх једног
суседног венца, док је Микоки иш ао средином
падине с друге стране.
На врху венца Род је застао гледајући око себе
предео који се под њим пружао. Јасно је видео
М икокија како иде по снегу. Изгледао је као црна
тачка. Према северу, бескрајни Вилдернес пружао
се у недоглед са својим уобичајеним светлуцањем.
На истоку, у даљини добре две миље, нешто се
мицало. Род је помислио да је то јелен или карибу.
Према западу је била, или је бар требало да буде
стара колиба.
Одједном се из његових груди отргао крик
уж аса. Прво један, затим и други.
Тамо где је он мислио да се налази колиба
дизао се стуб црнога дима. Небо је било потамнело.
Истовремено му се учинило да чује пуш чане пу-
цње.
Иако је врло добро знао да Индијанац није на
домаку његовога гласа, он је из све снаге почео да
виче:
— Микоки! Микоки!
Род се сетио тада сигнала који су били уговоре-
ни на почетку њихове експедиције и којима су се
узајамно дозивали у помоћ. Одјекнула су два

188
пуцња. Затим, после једног тренутка, друга три у
највећој брзини.
Видео је Индијанца кога је пратио погледом
како застаде као да ослушкује.
Поновио је свој сигнал. Микоки је разумео
знак и клатећи се на својим крпљама пожурио је у
одређеном правцу колико ]е год брже могао по
снежној падини.
Род је наставио с времена на време да пуца.
Четврт часа касније, сав задуван, Микоки га је
стигао на планинском венцу.
— Вунге! новика Род. Напали су логор. Погле-
дајте! Чуо сам и пуцње, пушчане пуцње!
Микоки је погледао пут облака дима. Један
тренутак стари ловац посматрао је колибу која је
горела. Затим је не говорећи ниједне речи стао
муњевитом брзином да силази низ стрме снежне
падине.
Јурећи његовим трагом Род га је с тешком
муком пратио, али и он је био лудачки раздражен.
Лице му је било крваво, изгребено јеловим грањем,
кроз које је Микоки секао пут најкраћим правцем.
Свега неколико минута пре њега стари Индија-
нац је стигао на брдо које је доминирало и језером
и логором.
Пред њима је колиба, коју је пламен био
сагорео, представљала једну задимљену масу. А
Вебија нигде није било.
Али на малом одстојању од те рушевине у
снегу је леж ала једна људска прилика. Род зграби
М икокија за руку. Његова згрчена уста нису била у
стању да изговоре ни једну једину реч. Само му је
показао руком.

189
 Стари И ндијанац је такође све видео. Једним
неисказаним погледом он је погледао младића беле
расе. Ако је то Веби! Да, ако је то он! Ето, то је хтео
да каж е тај поглед. . . Род није виш е пред собом
имао човека, била је то дивља звер, избезумљена
мржњом.
Заједно су без даха јурнули према језеру и
према згариш ту старе колибе. Над људском прили-
ком која је леж ала у снегу М икоки је клекнуо,
затим брзо устао.
То није био Веби.
Био је то језиви леш једног горостасног Инди-
јанца коме је глава била разм рскана куршумима.
Род уздрхта, али му лакну. И тада га снага
издаде. Исцрпљен трчањем и узбуђењем пао је у
снег поред самог леш а.
У међувремену Микоки је стао да чепрка по
врелом згариш ту колибе. Чепркао је ногом, кунда-
ком своје пушке, страховито нервозан.
Род схвати шта он ради. Јасно му је било да он
то траж и Вебијеве остатке, изгореле, затрпане
можда под руш евинама. Сваки пут када би се стари
И ндијанац нагнуо над какав огорели предмет да га
загледа, Род је од уж аса бледео.
М икоки је неуморно превртао пањеве који су
још горели и уж арено углевље, а мирис његових
опаљених крпљи допирао је до Рода.
У једном тренутку бацио је пут младића неко-
лико камичака: то су били груменови злата. Шта га
се тицало то златно благо! Он је мислио само на
Вебија кога је огромно волео, на Вебија кога су
Вунге морале препадом изненадити, као ниткови и
кукавице, и на којима ће он ускоро да искали своју

190
освету. Веби и Минетаки, цео његов ж ивот предста-
вљ али су они!
И сам напола изгорео, опаљена лица, вратио се
најзад Родерику.
— Нема га! рече изговарајући први пут живу
реч.
Поново се нагнуо над леш и смејући се победо-
носно повикао:
— Овај много мртав!
Стао је затим да загледа отиске стопала,оста-
вљене у снегу. Лако је утврдио да су Вунге обишли
око колибе, кроз кедрову шуму, и да су с те стране
навалили у јуришу. Други отисци указивали су
правац који су пошли. У нападу је учествовало пет
људи. Вратила су се свега четворица. Рачун је био
тачан.
Али из свега тога није се видело ш та је било с
Вебијем. Да су га Вунге заробили било би у снегу
пет отисака. Роду је то било исто тако јасно као и
његовом пратиоцу.
Замиш љ ен, М икоки је поновио своје трагање
на згариш ту које је почињало да се гаси. Али сва
трагањ а остала су безуспешна. Нити је Веби наш ао
био смрт у пламену, нити су га непријатељи бацили
у ватру пошто су га претходно убили. Једини
закљ учак к о ј и се могао извући био је да се младић
борио, да је у току борбе убио једног од нападача и
да су га, вероватно рањеног, остала четворица
однела. Брзбм потером требало је по сваку цену
стићи отмичаре. Можда и нису успели да одмакну
више од неколико миља. У том случају за час хода
могли би их стићи.
М икоки се вратио и стао поред Рода, који је

191
несвесно био покупио и стрпао у џеп златно зрне-
вље и једнако изгледао необично утучен.
— Идем да терам и да убијем! рече Микоки.
Терам брзо и много убијем Вунге! Ви остати...
Родерик се наједаред усправио.
— Ти хоћеш да каж еш , Мики, да ћемо их
терати и да ћемо их побити! Јер не мислиш ваљда
да ја нећу с тобом. П окаж и ми пут! Ја ћу у стопу за
тобом.
Н аоруж али су се пуш кама и пошли.
Траг Вунга водио је поред шуме и настављао
према северу. После неких сто јарди Микоки је
застао и показао Роду отиске једнога од људи који
су били јаснији и дубљи од осталих.
— Овај носи Вебија, рече он. Они не могу
много брзо ићи. Губе много времена!
Дивља радост блесну у његовим очима.
Род је приметио заиста да су кораци Вунга
краћи од њихових, што је значило да им је ход
спорији. Али, заш то тако лудују? Мисле ли да их
нико неће гонити? То је изгледало невероватно. Да
ли је то с њихове стране био пркос зато што су
бројно јачи? Или су припремали какву заседу? За
сваки случај Род и М икоки држ али су право пред
собом цеви својих пуш ака, спремни у сваком тре-
нутку да окину.
Један грлени глас М икокијев зауставио је Рода
у месту. На стази се појавио и траг петога човека.
Р азабрали су да је Веби био спуштен и да је сада
иш ао у друш тву својих отмичара. На ногама је
имао своје крпље и његови кораци били су равно-
мернији него кораци осталих. То је значило да није
озбиљније рањен.

192
 Два друга прош ла су кроз једну кедрову шуми-
цу где су испреплетени стари пањеви чинили праву
замрш ену мрежу. За заседу то је било просто
идеално место. Стари Индијанац, међутим, ни тре-
нутка се није колебао да пође напред. Стаза којом
су напријатељи ишли, а коју је претходно био
прокрчио неки јелен, била је уосталом лака и јасна.
Мање вичан напору него његов сапутник, Род
је сваки час очекивао да чује пуцањ и да види, пред
собом, како М икоки пада лицем у снег. И самоме
му се чинило да осећа оштар убод курш ума који
собом доноси смрт. Мислио је за себе: како то
М икоки не успорава ход на једном тако опасном
месту? Заслепљен опасношћу у којој је Веби, зар
заборављ а опасност по себе самог?
Стари Индијанац, чија је хладна решеност
била непоколебљива, напротив, користећи се од-
личним стањем снежне стазе, једнако је повећавао
брзину. Једним покретом показао је Роду да отисци
постају све свежији. Тек што се око њих снег
вратио у мирно стање.
— Близу, врло близу! шапутао је.
Снежна стаза пењала се уз један мали брег.
прилазећи врху Микоки се, а и Род за њим, сагнуо
на својим крпљама. Стали су скоро да гмижу, с
пуш кама преко рамена.
К ада су стигли на врх видели с у ... И упркос
М икокијевом наређењу да ћути, Род није могао да
задрж и усклик који Је из његових груди отргао
ужас. Видели су на падини брега која се пред њима
пруж ала како зликовци Вунге иду у поворци, а
међу њима Веби, руку везаних одостраг, непосред-
но за вођом банде.

13 193
 То није било све. Миљу даље дизао се дим с
једне логорске ватре око које су разабрали двадесе-
тину прилика како ходају тамо-амо. То је био, нема
сумње, главни стан експедиције која је чекала
повратак отмичара.
Положај је био грозан. К ако напасти, удвоје,
непријатеља с толиком бројном надмоћношћу? С
друге стране, како оставитити Вебија заробљ еног...
К ако се на то и за тренутак могло мислити?
Судбина која му је спремана могла се врло лако
наслутити.
Род се просто губио у својим мислима. Али је
Микоки већ смислио био свој план.
Описујући, са Родом за собом, муњевитом бр-
зином један велики полукруг, стари Индијанац био
је наумио да нападне с ока најпре четири Вунге
које су водиле Рода. За непуних десет минута два
цруга су успела да се сакрију иза гранатих јела и
нашла се у заседи на путу својих непријатеља, које
су престигли.
Бљ есак радости преш ао је преко бакарног
Микокијевог лица.
— Ето их! дошану он Роду.
Зликовци су се примицали, несвесни опасно-
сти која им прети.
Своју грчевиту руку Микоки је положио на
Родову.
— Ви, рече му он, не треба дрхтати. И не
промашити. Ви пуцате на првог човека, на вођу,
пред Вебијем. Ја узмем друге.
— У реду, Мики! Онога кога ми ти одредиш
оборићу, истог часа, видећеш!
Својом руком стегао је М икокија за руку.

194
 Зликовци су већ били сасвим близу. Вебијево
лице било је све крваво.
Скоро на домаку руке, Род је притискао обарач
своје пушке. Непун секунд времена касније запра-
ш тала је неколико пута узастопце Микокијева
пушка.
Када се дим од барута развејао, на ногама је
стајао само један Вунга. Онај на кога је нанишанио
Род лежао је у снегу, мртав. Друга двојица била су
погођена низом Микокијевих курш ума; Један Је
лежао непомично, а други се тетурао, с рукама на
грудима, готов да падне.
Вунга који је био остао читав страховито је
завриштао, а на његов врисак из логора где су га
чекали његови другови допро је отегнут урлик.
Затим је, пре но што је Микоки успео да поново
напуни своју пушку и пре но што је Род имао
времена да га узме на нишан — ишчезао.
С два замаха ножа Микоки је расекао везе
којим су спутане биле Вебијеве руке.
— Ви тешко рањени? упита га.
Веби је одмахнуо главом и опробао гипкост
својих укрућених руку.
— Не! Не! Није то ништа, одговори он. Знао
сам да ћете доћи ... драги моји пријатељи!
Род је пришао вођи групе, узео његову пуш ку и
његов револвер.
— Нитков! узвикну. То је моја сопствена пу-
ш ка и мој револвер, које сам пре три месеца
изгубио. Свакоме своје!
Са своје стране Микоки је спазио био дењак
који је један од Индијанаца носио.
— То су наш а крзна, рече Веби. Пре но што су

196
потпалили колибу разбојници нису заборавили да
покраду сва крзна. Вероватно су чекали толико с
нападом да бисмо се што боље снабдели! То су
опасни зликовци.
Микоки је већ био натоварио дењак на своја
леђа.
— А сада, децо, морамо што пре да се губимо
одавде! рече Веби. Цела банда ће ускоро бити за
нама. Штета што је колиба уништена! И з ње смо
много згодније могли да се бранимо
— Постоји клисура! узвикну Род. Тамо може
борба за нас да буде много лакш а. Главно је да се
ње дочепамо.

197
 XVII
ПОТЕРА

— К л и сура!... Да! одговори Веби.

Микоки се једним покретом главе сагласи.
И Веби преузе вођство групе. Род је био у
средини, а Микоки је са својим товаром заврш авао
поворку.
Одмичући на својим крпљама, Веби упита Рода
колико метака има при себи.
— Четрдесет и девет, одговори младић.
— Све је у реду. Дајте мени једно туце. Поред
осам које сам узео са онога човека тамо, за први
тренутак ће ми бити довољно.
Доспели су тако до увале где се, до тога јутра,
налазила колиба. Нико их још није био стигао.
Одједном, Роду се учинило као да му се срце у
грудима претворило у теж ак, непомичан камен.
Његова моћ издржљивости била је доведена до
крајњ их граница. Прво јурњава за М икокијем када
се појавио дим колибе у пламену, затим трка за
Вебијем и најзад ова последња, све је то исцрпло
његову снагу. Мишићи су му били сасвим скрш ени
и осећао је да ће му бити немогућно да настави

198
истим темпом до клисуре. Остало је још да се
превали три миље!
И пак је покуш ао још један, последњи напор.
Али је очигледно заостајао за Вебијем који је пред
њим одмицао док га је, одостраг, Микоки скоро
ударао својим крпљама у пете. Уза саме уш и могао
је да чује рапави и неуморни дах старога Инди-
јанца.
Несрећни младић био је самртнички блед,
граш ке зноја избијале су му по слепоочницама, а
дах му је нестајао. Колена су му поклецнула и он се
сруши у снег. Скоро у истоме тренутку појавили су
се гониоци Вунге.
Нису били даље од домаш аја пушчаног метка.
Заф ијукао је један куршум:
— З зззз — ингггг!
У два маха Род чу како поред његове главе
пролеће та смртоносна песма. Виде како се у
близини снег диже увис при ударцу свакога кур-
шума.
Али одговор није за много закаснио. Под
Вебијевим и Микокијевим куршумима два гониоца
су се сруш ила.
На срећу Вунге су, у томе часу, пролазиле
брисаним простором, док је један кедров ш умарак,
у непосредној близини, тројици другова пруж ао
бар привремен заклон.
Снажном руком Веби је зграбио свога прија-
теља и повукао га, управо одвукао га по снегу.
Пљусак курш ума поново је заф ијукао пре но
што су три друга успела да се дохвате дебелих
кедрових стабала и да се иза њих заклоне. Микоки
је ]нук1$уо од бола и тако одао да је погођен.

199
 Стари ловац вукова збацио је са себе своје
бреме.
— Је ли озбиљно, Мики? упига га једним
дахом Веби. Где је метак погодио?
Заносећи се помало, Микоки се усправио.
— Куршум у лево раме. Не опасно. Н аш а
крзна умртвила ударац. Ми овде одлично. П окаж е-
мо ми њима ђавола.
Заиста, Вунге су биле застале. Свега их је било
пет или шест. Остатак банде заостао је на снежном
путу. У журби потере заборавили су били да сви
обују крпље и они који их нису имали заостали су
иза осталих.
Вебијева и Микокијева пушка поново су стале
да праште. Још два гониоца пала су мртва или
теже рањена. Остали су обазриво стали да се
повлаче очекујући појачање. Род је имао толико
снаге да опали и још један непријатељ окренуо се
око себе с пребијеном ногом.
— Ура! повика Веби. Моћи ћемо мало да
одахнемо.
Али крвава мрља на Микокијевом рамену
једнако се ширила и Род, који је био стао на ноге,
изјавио је да ће моћи сам да корача под условом да
се не иде одвећ брзо
Вебијева одлука брзо је донесена.
— Вас двојица идите напред! рече он. Ја ћу их
задрж ати још неко време, а затим ћу се повлачити
пуш карајући се с њима између стабала. Ако бог да,
придружићу вам се у клисури. Ваш траг показаће
ми пут. Роде, дајте ми још неколико метака.
Сваки секунд био је драгоцен. Микоки је поно-
во дигао на леђа свој драгоцени пртљаг који није

200
био вољан да остави и храмајући кренуо је, у
друштву с Родом, који уосталом ни сам није био
много чврш ћи на ногама.
Веби, који је јуначки изложио свој живот
опасности и пристао да га поднесе на жртву, остао
је сам да вреба.
Али међу Вунгама се појавило неко необја-
шњиво колебање. Банда, која се била окупила
изван домаш аја метака, изгледала је подвојена
двема супротним намерама. Једни, изгледало је,
никако нису ж елели да допусте да им ж ртве
умакну и бесомучно су се расправљ али рукама.
Други су се враћали у правцу логора и уз ништа
мање убедљиве гестове показивали су своју жељу
да се врате откуд су и дошли. Н ајзад су сели у снег
и један њихов изасланик који се био издвојио из
групе упутио се, изгледало је, да прими нека
наређења.
Не знајући шта да мисли, Веби је пустио да
протекне тако десетина минута. Затим је сав
срећан закључио да су за то време Род и М икоки
могли да прилично поодмакну и стао је да се
повлачи, од једнога стабла до другог, а затим је
јурнуо, што је брже могао, трагом двојице својих
другова.
Били су на четврт миље од клисуре, управо од
пукотине куда су намеравали да се спусте, кад их је
стигао.
М алаксавајући све више услед губитка крви,
Микоки се све дубље повијао под теретом свога
бремена крзна. Био је ред на Рода да га охрабри
што је боље могао.
За њих је био велики подстрек када су видели

202
да им стиже Веби здрав и читав. Последњи напор
довео их је до клисуре.
У тренутку када су сва тројица хтела да се
увуку у узану пукотину која би им послужила као
поуздан заклон, пљусак куршума заф ијукао је око
њихових ушију. Вунге су наставиле потеру и сусти-
гле их. Крајње је време било!
Али три пријатеља заузела су положаје, сваки
иза једног окрајка стене у узаном просеку, држ ећи
своје пушке спремне да пале. Опијени бесом, забо-
рављајући основну обазривост, Вунге су слепо
јурнуле у мишоловку која им је била спремљена.
,,Дан! дан! дан! — Дан! дан! дан! — Дан! дан! дан!“
Од сваког пуцња троструког плотуна по један од
њих је падао покошен из непосредне близине.
Остатак, знатно смањен, стао је да се повлачи
уназад.
— Ја бих рекао, проговори први Веби, да им
неће ускоро ћасти на ум да понове пустоловину.
Од шесторице оборених нападача двојица су се
још мицала. Довршени су револверским мецима.
Микокију је крв била престала да цури, али је
стари Индијанац био толико ослабио да замало
није изгубио свест.
— Морамо му дати нечег топлог да попије,
рече Род. То ће га окрепити.
И док је Веби чувао стражу, он покупи нешто
сувих гранчица које је последњег пролећа вода од
истопљених снегова довукла у камени ходник. Од
њих је наложио ватру.
Затим је одвио мали пакет намирница који је
ујутро тога трагичнога дана по свом обичају узео са
собом.

203
 — То нам је све што имамо, саопшти он. Две
шаке каф е, мало чаја, соли и нешто двопека. За
три особе то је мало. Али то је довољно да
Микокију врати снагу. Што се тиче шибица имам
целу једну кутију!
Ватра је почела радосно да пламти. У малени
лонац који је био додат пакету с намирницама Род
је покупио снега и када је вода од тога снега
узаврела, сипао је унутра каф у чији је мирис
ускоро испунио ваздух.
Микоки је пружио чаш у која му је висила о
појасу и лагано је испио благотворну течност, а
затим ј о ш двапут толико. Оба младића урадила су
исто што и Микоки. Сваки је затим појео по један
двопек, а стари Индијанац је пријатељским нагова-
рањем био присиљен да прими двоструки оброк.
И зраз бола који се оцртавао на његовоме лицу стао
је да попушта.
Пбсле тога су распакована крзна коЈа су по-
служила да се у једном удубљењу стене удесе за
ноћ два топла и мекана кревета. Ледан Је био
одређен за Микокија; други је служио Роду и
Вебију који ће се наизменично одмарати и чувати
стражу.
— Сад се тек сетих. упита Род, а где нам ја
Вук?
Всби је престао да се с м е Ј е .
— Вратио се својима! Ноћас ће он урликати
дивљином у један глас са евојом браћом. Добри
стари Вук!
И зраз ж алости заменио је ускоро Вебијев
смех, а у његовом гласу осећала се узбудљива туга.
— Изнснадили су га каогод и мене, настави

204
Веби. Вунге су стигле нечујно, идући против ветра,
иза колибе. Његов њух није могао да га обавести.
Ни ја их нисам спазио пре тренутка када су
полетели на мене. Био сам у томе часу поред Вука,
везивао сам снопље. И брзо сам ножем пресекао
ремен којим је био везан.
— Да ли се и он борио?
— Свега минут или два. Али када је један од
зликоваца испалио на њега пушку, чему је он
уосталом, спретно избегао, умакао је право у најгу-
ш ћи део шуме.
Настала је тишина. Тамо горе Вунге нису од
себе давале знака живота.
— Једну ствар не могу себи да објасним, на-
стави Род. Заш то су само вама спремили заседу?
Заш то су мене и М икокија оставили на миру?
Сакривени иза каквога жбуна лако су могли да нас
увребају и да на нас пуцају.
— Зато што им ви нисте потребни. Њима је
стало само и једино до мене. К ада би мене имали у
својим рукама, онда би се вратили вама, да прего-
варају и послали би вас у пословницу да се
погодите око износа откупине за мене. Исцедили би
моме оцу све до последњег долара. Затим б и ... мене
убили. Ох, они то од мене нису скривали док су ме
везаног водили!
У том тренутку један мали округли камен
скотрља се у стеновиту клисурх.
— Они су још горе! насмеја се Веби. Чекају
нас да изиђемо. ТаЈ камен се непажњом скотрљао.
То је знак да будемо на опрезу.
И да би променио непријатни предмет р аз-
говора, узвикнуо је:

205
 — А наше лепо златно зрневље! Шта је било с
њим?
— Не знам више него што ви знате! одговори
му Род расејано.
Затим се опипа по џепу:
— Ту је, код мене! Сасвим сам био заборавио.
Микоки га је пронашао у пепелу згариш та.
Мало помало, пао је мрак.
— Стрпимо се до сутра, прош апта Род. Стигли
смо срећно довде, али још није све свршено. Сутра
треба да изиђемо одавде...
Ноћ је прош ла без икаквог непријатног догађа-
ја. Док се Микоки одмарао, Род и Веби смењивали
су се на стражи.
Око поноћи небо се заруменило.
Род, који је чувао стражу, повукао је за руку
свога пријатеља.
— Погледајте! каза му он.
Веби протрља очи.
— Рекао би човек, Роде, као да опет гори
каква јела. Шта ли се то дешава код наш их
непријатеља?
Разгледао се мало затим један отегнут вучји
урлик, усамљен и жалостан.
— Ко зна? једва чујно прош апта Веби. Можда
је то наш . . . Вук! Он је мрзео своју сабраћу у
чијем ће друштву морати убудуће да живи. Вре-
меном ће се већ навићи. Жали нас, за тренутак . . .

206
 ХУШ
ПОВРАТАК У ВЕБИНОШ ХАУС

Чим је зора сванула, другови су попили по

једну последњу шољу каф е, и поделили три прео-
стала двопека. Ноћни одмор много је користио
Микокију и његова гвоздена природа победила је. У
пролазу, Веби је убио кундаком једнога белог зеца
који је залутао у клисуру и ту мирно трчкарао.
Одеран је још врућ и одлично је послужио као
печење.
Радило се сада о томе да се изиђе из клисуре и
да се што брже стигне у Вебинош хаус. С Вунгама,
које зацело чекају у заседи, доћи ће до пресудне
борбе.
Род се сам понудио да оде и да осмотри ш та се
збива горе, изнад клисуре.
Са огромном предострожношћу, с пушком
преко рамена, стао је да се пење. Знао је да га
куршум може убити у тренутку кад буде ступио
ногом напоље. Међутим требало је ићи.
Коракнуо је напред једном ногом, затим и
другом. На белој, снежној равни која је оивичавала

207
клисуру никога није било. Ј&унге су биле ишчезле!
Остатак њихове ватре гасио се, а једном пртином,
свакако не оном од прошле вечери, видели су се
отисци стопала који су водили у супротном правцу
од клисуре.
Родерик се журно вратио да обавести Вебија и
Микокија. Стари Индијанац био је мишљења да је
то можда лукавство и да су се Вунге склониле у
заседу негде у близини. Веби је једнако ћутао. Он се
сетио колебања које је још прош ле вечери било
настало док су их њихови непријатељи гонили. Ко
може знати да се није десило нешто што њима
тројици није познато?
У сваком случају немогућно је било остати ту
даље. Ради што веће безбедности, уговорено је да,
уместо да изиђу истим путем, оду до места где је
Род први пут сишао у клисуру када је сам долазио.
Небо се било стуштило, а ветар окренуо према
југу. Крупне пахуљице снега стале су да пролећу
кроз ваздух.
— Добро, ово добро! рече Микоки. Снег по-
крије наше кораке!
И поново је натоварио на леђа свој дењ ак с
крзнима који је већ био увезао конопцима.
С доста труда Родерик је пронаш ао место где
се уз супротну стену могло изићи напоље. Са стене
на стену Веби и Род су међусобно један другоме
додавали руку. Али Микокију је било много теже
да се успне, сметала му је његова рана а и носио је
тешко бреме.
Снег је једнако падао, а Вунге се нису појављи-
вале.
Ускоро је стари Индијанац преузео вођство

208
трупе. Заиста главно је било дочепати се пословни-
це неким другим путем, само не оним којим су
приликом доласка прош ли на тај начин што ће
описати круг према југу како би се што је могућно
више удаљили од непријатеља.
Једини М икоки био је у стању да се упусти
тако у неизвесност. Он као да је имао једно шесто
тајанствено чуло, чуло оријентације, скоро натчо-
вечански инстинкт, онај инстинкт који са стотина
миља даљине доведе голуба писмоношу право, као
стрелу у његов голубарник.
Тамо где би се сваки други поколебао, где би се
други хиљаду пута нетрагом изгубио, стари Инди-
јанац је ишао не грешећи. У неколико махова Род и
Веби питали су га у коме се правцу налази Веби-
нош хаус и сваки пут би се његова рука опруж ила
у том смеру, као да његов поглед, кроз шуме, преко
поља и планина стварно пред собом види послов-
ницу.
После једно петнаест миља застали су да се
мало одморе и поред једнога старога пањ а су
налож или ватру. Појели су остатке зеца. Затим су
поново кренули на пут.
Читавог дана иш ли су тако тим теш ким тере-
ном. Час је требало да се пењу преко безбројних
гребена, час је требало ићи увалам а где су морали
да крче себи пут кроз густо шибље. Кад је сунце
стало да пада за видик, код једног јелака спремили
су се за ноћни починак. Оно мало Родовог чаја
употребљено је једва за три шоље топлог напитка
и то је била сва вечера. Н икакву дивљ ач нису
срели.
Млади варош анин, који је осећао како га од

210
глади завија желудац, није се усуђивао то ни да
помене, а камоли да се пож али.
М икоки међутим као да је погодио његову
мисао.
— Сутра, рече он, ловићемо за доручак јаре-
бице у јелаку.
Род није издржао да не упита:
— Откуд знаш да ће их бити, Мики?
Индијанац је показао руком пут шуме:
— Лепе, густе јеле. Јаребице зимују тамо,
добар заклон.
Веби је био у међувремену развио крзна која су
подељена на три гомиле. Издвојене су само три
ш ироке вучје коже. Разапете међу јеловим грана-
ма, представљале су три малена крова под којима
ће спавачи да се опруже како буду могли.
Страховито сатрвен од умора, Родерик је уско-
ро заспао дубоким сном. Али могли су само на
прекиде да дремају јер је било нужно будити се с
времена на време да залож е ватру и да се увере да
се ништа необично не деш ава.
Род је још спавао у својим топлим крзнима
када су га пробудила три пуш чана пуцња. Трену-
так касније појавио се М икоки носећи у руци три
јаребице.
Младић запљ еска рукама. Никада му доручак
није изгледао укуснији. Птице су поједене до после-
дње кошчице.
У току ноћи снег је престао да пада. С појавом
дана поново је навалио. Упола заслепљени, мали
караван је пеш ачио до подне. Тада је био принуђен
да стане. Били су доста далеко до предела у коме
су, по њиховом мишљењу остале Вунге. Не страху-

14* 211
јући више од њих, зауставили су се да би саградили
од јеловог грања згодан заклон.
— Мора да нисмо много далеко од пута који
води у Кеногами хаус, примети Веби. Можда смо га
чак и прошли.
— Не, нисмо прошли, одговори Микоки. Још
мало на југ.
Веби објасни Роду:
— Пут о коме је реч то је у ствари само једна
стаза за санке која од језера Нипигон води у
пословницу Кеногами хаус, чији је агент Један од
наш их најбољих пријатеља. Врло често идемо ње-
му у посету.
Уловљено је неколико зечева које су испекли и
послужили за ручак. Остатак поподнева протекао
је скоро цео у спавању, јер су три друга била врло
уморна. Н икаква незгода није пореметила ни сле-
дећу ноћ.
Сутрадан се време било разведрило. Али се
М икокијева рана отворила. Требало је уловити
неку дивљач осим зеца да би се добила маст за
превијање ране. Стари Индијанац био је приморан,
и против своје воље, да остане у логору док два
младића буду ловила сваки на своју страну.
Готово читав сат Родерик је ишао и није срео
живог створа упркос изобиља трагова јелена и
карибуа. Просто је очајавао због неуспеха када је,
на велико своје изненађење, набасао на једну добро
утрвену пртину која је пресецала укосо пртину
којом је он долазио. Двоје саонице са псећом
запрегом прош ле су биле туда откако је пао синић-
ни снег и с обе стране саоница људске крпље
оставиле су трагове. Родерик је разабрао да су била

212
три човека на бро]у и дванаестина паса. Био је сада
сасвим уверен да је то пут за Кеногами хаус и
гоњен радозналош ћу, пошао је њим.
На пола миље даље уверио се да се мала група
путника задрж ала ту да скува јело. Једна велика
цепаница још се помало димила у пепелу огњишта,
а свуда унаоколо биле су разбацане кости и остаци
хлеба.
Али Родову пажњу нарочито је привукло то
што су ту били и други отисци који су се на томе
месту меш али с онима ранијима с пута. Мањих
размера, то су могли бити једино отисци женских
ногу.
Један од тих отисака био је тако необично
мали да је, одЈедном, Родово срце силније закуцало
од узбуђења. Индијански мокасино, чији је отисак у
снегу био сасвим јасно оцртан, имао је и малу,
ниску пету.
Родова мисао сместа се пренела на Минетаки.
То је била једина жена у целој пословници која је
имала тако мајушну ногу. Једина је она носила
пете! Подударност је у најмању руку била чудна.
Чучнуо Је да изближе загледа отиске. Били су
потпуно исти као они које је био открио на земљи
онога дана када су Вунге однеле девојку и када је
он њу ишчупао из руку отмичара.
Да ли је то она овуда прош ла или можда нека
друга? Ако је друга нека жена, мора да на њу личи,
Да ли је та незнанка исто тако лепа?
Тако је сам са собом разговарао Род враћајући
се у логор, а уобразиља га је носила у царство
маш тања.
Веби је био стигао, пре њега. Донео је једну

213
младу срну и то је био добар повод за праву гозбу.
Али ако млади Родерик и није имао среће у лову,
вест коју је донео о близини стазе која веже
Вебинош хаус и Кеногами хаус била је значајна и
вредела је колико и најбоља ловина.
После толико недеља усамљености у дивљој
пустоши Вилдернеса, радостан је догађај био саз-
нање да су у близини других, цивилизованих људи,
а не пустињских разбојника. Род уосталом није
много говорио о мајушним ногама које су оставиле
траг у снегу и због којих је крв у његовим ж илам а
јаче заструјала. Осећао је добро да би то значило
изложити се у току наредних двадесет и четири
часа Вебијевом задиркивању. Задовољио се само да
каж е, привидно равнодушно, да су та стопала била
достојна Минетаки.
И тај дан још протекао је у јелу, одмору,
спавању и у превијању Микокијеве ране. Али чим
је сутрадан зора сванула, три друга, не идући више
даље на запад, приступила су последњим етапама
повратка. Уз пут се Веби одједном лупи по челу.
— Заборавили смо, рече, наш у дивну јеленску
главу коју сам закопао у леденици! Ах, каква
штета. . . Да се вратимо по њу? Шта ти каж еш , Ми-
ки? Такав трофеј чинио би нам велику част!
Микоки је озбиљно схватио овај предлог. Од-
махнуо је главом.
— Вунге, рече он, можда још тамо. Заш то опет
у чељуст вукова?
Веби стаде да се смеје.
— Не брини се, Мики. Нећемо ићи. Ипак,
рогови су збиља били дивни!
Два дана касније, негде око подне, с једног

214
високог планинског гребена, указало им се језеро
Нипигон, удаљено око сто миља.
К ада је, први пут, Колумбо ступио ногом на
континент који је открио сигурно није био ништа
срећнији од Родерика Дроа када је сагледао крајњ у
тачку свога путовања. Тамо је пословица, одакле је
пошао на пут, тамо ће наћи Минетаки! Заборављ а-
јући да на ногама има крпље, покуш ао је, врло
неспретно уосталом, да скочи увис.
То после подне његове су мисли биле испуњене
раскош ним сликама. Најпре ће срести лепу Мине-
таки. Да ли ће бити задовољна што га види? Да,
свакако. Али да ли ће њена радост бити равна
његовој срећи? Затим, кроз три недеље, Родерик ће
се вратити у родитељски дом, у Детроиту, и тамо ће
га г-ђа Дро, његова мајка, дочекати раш ирених
руку. А он ће повести собом и Вебија! Умор није
више могао да савлада његове мишиће. Смејао се,
звиждао, покуш авао чак да пева.
Још два дана хода била су потребна да стигну
до језера Нипигон и да га заобиђу или делимично
пређу преко леда.
Предвече другога дана, у часу када је сунце
залазећи слало свој последњи поздрав, црвено и
хладно у својој величанствености, три ловца су
стигла до шумовитог брега у чијем је подножју
леж ао Вебинош хаус.
Упутили су се кроз дрвеће и управо у часу
када је сунце, на ходу, иш чезавало међу црним
грањем, до њих су неочекивано допрли јасни и
ош три звуци трубе.
Веби је напрегао био слух и ослуш кивао.'
Његово радосно чело било се замрачило.

215
 — Шта ово значи? рече забринуто.
Род узвикну:
— Труба!
Труба је заћутала, а неколико тренутака доц-
није чуо се теш ки топовски пуцањ.
— Ако се не варам, наставио је Род, то је
војничко повечерје. Видим да имате и војске у
пословници?
— Никада је досад нисам видео, тако ми бога,
одговори Веби. Али, шта све то треба да значи?
Крпље су грабиле пуном брзином и четврт
ч-аса доцније три друга била су пред Вебинош
хаусом. Околина пословнице сасвим је променила
била изглед. На слободном простору било је подиг-
нуто десетак кућа поред којих су се, тамо-амо,
кретали војници у униформама Његовог Височан-
ства, краљ а Енглеске.
Док је М икоки неприметно уш ао у станове за
особље пословнице, а Веби отрчао у пословођин
дом, Род је наставио пут магацина који су се
налазили на обали језера, знајући да М инетаки
воли да се тим крајем усамљена шета и да разм и-
шља.
Али његове наде биле су изневерене. Девојке
тамо није било. И он се врати у пословођин дом.
На степеништу га је чекао Веби, поред свога
оца и мајке Индијанке Минетаки, који су му
пож елели добродошлицу.
— Друже, Роде! рече Веби када су остали
сами, очекујући вечеру. За време наш ега одсуства
Вунге су се силно осмелиле, опселе скоро послов-
ницу и свет је овде преживео трагичне часове. Због
њихових убистава и крађа влада им је званично

216
објавила рат и упутила је војску, с наређењем да их
прогони и да их без милости потамани!
Вебијеве очи су севале. Тренутак касније на-
ставио је:
— Потере и извиднице већ су почеле пре
неколико дана. Ако су Вунге и одустале и престале
да гоне кроз клисуру своје толико приж ељ киване
жртве, што смо ми за њих били, мислим да су то
учиниле што је у њиховој позадини тада настала
узбуна. Али све су то, засада, само чарке. Сутра
војска креће на велико чишћење! Ви ћете остати,
Роде, зар не? И добровољно ћете кренути у поход
и бићете са мном све док не победимо...
— Не могу, Веби! Не, ви врло добро знате да
ме мајка чека и да ћете ви ићи са мном. Војници
његовог величанства могу и без вас да пођу. Пођите
са мном у Детроит, а замолите ваш у мајку да
дозволи да и Минетаки пође с нама.
Веби пријатељски зграби и стеже Родове руке.
Али му одговори пригушеним гласом:
— То је немогућно. Моја дужност је да оста-
нем овде! Минетаки такође неће моћи да вас прати.
Она није више т у ...
Родерик се занесе и пребледе.
— Она је у безбедности, будите без бриге!
настави Веби. Али, њени живци и њено здравље
толико су били потресени услед страш них догађаја
које је преж ивела у току последњих месеци, да је
отац одлучио да је удаљи одавде, тренутно, за неко
време, док војне операције које су у току не буду
приведене крају. Он је желео да и маЈка то исто
уради, али она је одбила.
— Је ли Минетаки далеко? промуца Род.

217
 — Пошла је у Кеногами хаус, пре четири
дана, с једном женом од поверења и са два пратио-
ца. То сте ви на пртини ономад видели њихове
трагове.
— Значи, мала стопала била су њена?
— Да, њена, добри пријатељу! Дакле, остајете
ли? На тај начин први ћете је поздравити када се
буде вратила.
— Не могу. Моја мајка пре свега...
Минетаки, међутим, није била пош ла пре но
што је својој мајци, Индијанки, оставила једно
мало писмо намењено Роду. Да га утеши, Веби му
га је донео из собе.
Девојка је писала да ће се, вероватно, вратити
пре него што млади ловац будео дошао. Ако се деси
обрнуто и ако се дотле Род буде вратио својој кући,
она га моли да не заборави пут који води у
пословницу и да, другом приликом доведе и госпо-
ђу Дро.
За време вечере Минетакина мајка у неколико
махова поновила је тај позив и у своје име. На
велику Родову радост, додала је да је и сама она
неколико пута писала госпођи Дро и добијала од ње
одговоре у којима јој је јављ ала да је са здрављем
добро и да у њој већ гледа своју пријатељицу.
У току тога вечера подељено је крзно које је
пословођа откупио у име свога друштва. Родов део,
рачунајући ту и трећину вредности златних гру-
менчића, изнео је скоро седам стотина долара.
Сутрадан изјутра, написао је Минетаки једно
дугачко писмо, које је верни Микоки узео да однесе
девојци. Затим се попео у саонице које су биле
спремљене за њега.

218
 Младићи су један другоме стегли руку.
— Чекамо вас у пролеће, рече Веби. Часна
реч, је ли? Чим лед почне да пуца.
— Да, ако будем жив! одговори Род.
— Овога пута идемо по злато.
— По злато!
— И Минетаки ће бити ту! додаде Веби весело,
док је Род црвенео, а запрега кретала.
Ускоро су саонице јуриле великом брзином по
белој равници. Укочена погледа пред собом Род је
мислио на мајчина миловања која су га очекивала.
У једном тренутку, ипак, обазре се уназад и његове
мисли пренеше га на снежну пртину која води у
Кеногами хаус, где су она драга стопала оставила
свој отисак. Пролеће је било далеко јо ш ... И из
очију сиротог младића склизнуш е две крупне сузе.1

1 Даље пустоловине описују се у књ изи Ловци злата, која

излази у П колу „Плаве птице“. (Прим. уредн.)
 С А Д РЖ А Ј

I Борба у тисовој ш у м и ..................................................... 7

П Како је Всбигун млађи заволео цивилизацију 19
Ш Родерик Је уловио евог првог медведа . . . 29
IV Родерик спасава М и и е т а к и ......................................36
V Први додир с пустињом . . . .4 7
VI Тајанствени пуцњи у тишини .............................. 66
VII Игра карибуа .............................................................78
VIII Микоки претура старе к о с т у р е .............................. 91
IX Шта је било у врећици од јеленске коже . . 100
X Зашто наш Вук и Микоки мрзе вукове .113
XI Како је Вук намамио у смрт своју браћу .131
ХП Родерик исгштује тајанствену клисуру . 143
ХШ Родериков с а н .................................................................... 153
XIV Тајна костурове р у к е ....................... 162
XV Под снежним наносом . .175
XVI Катастрофа .................................................................... 187
Х\Ш Потера ............................................................................198
Х\Ш1 Повратак у Вебинош хаус ......................................207
Прво ноло „ПЛАВА ПТИЦА“ Десет књига

Херберт 1Дорџ Велс Кн>ига 1.

РАТ СВЕТОВА
Поход становника Марса против Земљ е — Чувени
роман славног писца

Карл Мај Кшига 2. и 3.

БЛАГО У СРЕБРНОМ ЈЕЗЕРУ I—II
Роман са Дивљег запада — Н евероватне пустоловине
— Ју н а ч к и подвизи
Емилио Салгари Књига 4.
БРЕГ СВЕТЛОСТИ
А вантуристички роман — Путовшве кроз џунгле
Индије — Узбудљиво дело писца кога су звали
„италијанским Ж и л о м Верном"

Рони-Старији Ки>ига 5.
ВАТРА
Узбудљив роман о пећинском човеку — В изија
давно изумрле прошлости
Џејмс Оливер Кервуд Књига 6.
ЛОВЦИ ВУКОВА
Пустоловни роман са Далеког Севера — Д ож и вљ аји
храбрих канадски х пионира
Конан Дојл Књига 7.
БАСКЕРВИЛСКИ ПАС
Детективски роман — К ласично дело славног
творца романа о Ш ерлоку Холмсу

Радјард Киплинг Књига 8. и 9.

КЊИГА О 1ДУНГЛИ I—II
Приче о ж ивоту џунгле и дивљ их звери —
Р ем ек-дело светске омладинске књ иж евности

Џек Лондои Књига 10.

ЏЕРИ ОСТРВЉАНИН
Д ож ивљ аји једног пса међу ловцима на људске
главе — Славно дело к л аси к а америчке
књ иж евности
Друго коло „ПЛАВА ПТИЦА“ Десет нњига

Хенрик Сјеикјевич Књига 11. и 12.

КРОЗ ПУСТИЊУ И ПРАШУМУ I—II
Д о ж и в љ аји двоје деце у неиспитаним пределим а
А ф р и к е — К ласично дело пољ ске омладинске
књ и ж евн ости
Џејмс Оливер Кервуд Књига 13.
ЛОВЦИ ЗЛАТА
Нови д о ж и в љ а ји ју н а к а романа „Ловци вукова" —
У збудљ ива сли ка суровог и лепог
к анадског Севера
Николај Бајков Књига 14.
ВЕЛИКИ ВАН
Ж и в о т крволочног манџурског тигра — Легенде
славних ловаца о тајн ам а руске тајге
Зејн Греј Књига 15.
ОСВЕТНИК ПРАШУМЕ
Дело о храбрим потхватима п р в и х ам ерички х
досељ еника — Епопеја о љ убави и пријатељ ству
Николај Г о г о јб Књига 16.
ВИЈ, КРАЉ ДУХОВА
Ф антастичне приче в е л и к а н а руске књ и ж евн ости,
засноване на народним у к р аји н ск и м предањ има
Конан Дојл Књига 17.
ИШЧЕЗЛИ СВЕТ
Узбудљив роман о праисторијским чудовиш тим а —
Н енадмаш но дело о ж и во ти њ ам а које су в л ад а л е
Земљом пре појаве човека
Џек Лондон Књига 18.
МАЈКЛ, БРАТ ЏЕРИЈЕВ
Необичан ж и во т храброг и паметног циркуског пса
— Егзотична панорама Ј у ж н и х мора
А лексеј Толстој Књига 19. и 20.
ИВАН ГРОЗНИ I—II
Н енадмаш ни историјски роман, прича о крвавом
И вану Грозном и племенитом К н е зу Сребрном
 иивтис бтшрАЈ
ооигооо$н т (
АШАМ1

КАО 5ТО М02ЕТЕ У1РЈЕТ1, 2Е1.1МО Ш *5ТМРОТЕКА РОВиМЧ" РА

ВЦРЕ $ТО У1$Е 5ТР1РОУА, А ТАКОРЕ I ОВРАРЕ В А 2М Н ЈЦ Ш КА .
2АТО УА5 Р021УАМ 0 РА Ш М 5Е РМРВи21ТЕ, РА 5Е РРи21МО I
УЕ5ЕИМО, А иг УЕ^ЕиЈЕ I РО 5ТР1РОУА. ш ровими М02ЕТЕ 5СЕ-
МВАТ1, РКЕУОР1Т1, ОВРАР1УАТ1, РВЕ1-ОМ1Т1 ТЕХТ.....2Ш ЈТЕ РА
Се м о ш р о в и м и в ш ор и $ Т Е М , 5 у а к о м о 2 е р о р р ш е п к о и к о
2Е1-1 5АЈТи. 2АТО РВ1РВи21Т 5 Е, ИОУОМ РАИТА5 Т1&ЈОМ 5А ЈТи У!51Т 1Ј5:
"5ТР1РОТЕКА РОВиМ". Р О Ш М Ј Е ОТУОРЕГЈ 2А 5УЕ, № 5АМО 2А
РАИОУЕ ВО И Е Ш ИЕбО / 2А 5УЕ 05ТА1Е ЈЦ Ш К Е РС, МАВМЕЦ РРАИ-
Си5КА - ВЕЗЈВМ5КА $ К О и , Е Х-ЈибА, 1ТР... НТТР://ЈЛ/1Л/М.бТК1РОТЕКАРОКиМ.СОМ