БЕШЕВ

ПЛАВА ПТИ11А
КЊ И ГА ЗА МЛАДЕ И СТАРЕ

Књ. 29

Уређује
ЖИКА БОГДАНОВИЋ

БЕО ГРАД, 1979.

Н ЕО БИ ЧН А ПРИ П ОВЕСТ О
Ч О ВЕКУ-ВО Д О ЗЕМ Ц У

Написао
А Л Е К С А Н Д А Р БЕЉ А ЈЕВ

ЈУГОСДАВИЈА' ПРОСВЕТА
 Наслов оригинала
ЧЕЛОВЕК — АМ ФИБИЛ
Превели
МИХ. СИЈ1Е И Б. И. К Р А Ј И Ш Н И К
Рецензент
Р1ВАН Н И Н И Ћ
Илустрације
ИВАН ЛУЧЕВ
Илустрација иа омоту
Б О Ж И Д А Р ВЕСЕЛИ Н О ВИ Ћ
Идејно решење омота и насловног листа
М ИХ. С. ПЕТРОВ
Технички уредник
ТОМ ИСЛАВ М АН И ТАШ ЕВИ Ћ
Коректор
Д РАГИ Ц А ВЕЛИ САВЉ ЕВИ Ћ

Заједничко издање
О О УР Издавачки завод „Југославија"
и О О УР „Издавачка делатност"
Издавачког предузећа „Просвета“

Штампа и пб^ез
Ш И РО „Ср5ија“
М ије Ковачевића 5, Београд
Тираж десет хиљада примерака
АМФИБИЈА
ДЕО ПРВИ
 I
„МОРСКИ ЂАВ0

Спустила се загушљива јануарска ноћ арген-

тинског лета. Црно небо беше се осуло звездама.
Медуза је мирно стајала укотвљена. Тишину ноћи
није нарушавало ни запљускивање таласа, ни
шкрипа конопаца или катарки. Изгледало је да
океан спава дубоким сном.
На палуби једрењака леж али су полуголи
ловци бисерних шкољки. Изморени радом и вре-
лим сунцем, они су се превртали, уздисали, јеча-
ли у тешком полусну. Руке и ноге су им се не-
рвозно трзале. Можда су и у сну видели своје
најљуће непријатеље — ајкуле. У ове жарке
спарне дане људи су се толико умарали да по
свршетку лова нису били у стању чак ни да
чамац дигну на палубу. Уосталом, то није ни било
потребно: ништа није наговештавало промену
времена. И чамци су тако целе ноћи остајали на
води, везани за ланце ленгера. Реје нису биле
изравнане, једра су била слабо причвршћена, а

9
кливер, неспремљен, тек је подрхтавао на слабом
поветарцу. Читав простор палубе између крме и
прамца био је затрпан гомилама бисерних шкољ-
ки, окрљцима коралског кречњака, затим коноп-
цима на којима су се ловци спуштали на дно,
платненим торбама у које су скупљали уловљене
шкољке, празним бурадима. . .
У з јарбол је стајало велико буре слатке воде,
са гвозденим ланцем на ланцу. Око бурета се ви-
дела тамна мрља по палуби проливене воде.
С времена на време би се подигао један те
други ловац и, љ уљ ајућ и се у полусну и газећи
по рукама и ногама спавача, вукао ка бурету са
водом. Не отварајући очи, испио би лонац воде и
свалио се где стигне, као да је пио не воду већ
чисти шпиритус. Ловце је морила страшна жеђ.
Изјутра, пре рада, било је опасно да једу — човек
у води трпи сувише велики притисак, — зато су
радили целога дана гладни, све док се у води
видело, и тек пред спавање могли су да се наједу,
а хранили су их усољеним месом.
На стражи је стајао Индијанац Балтазар. Он
је био најближи помоћник капетана Педра Зури-
та, власника једрењака Мвдуза.
У младости, Балтазар је био чувени ловац
бисера; могао је да остане под водом деведесет, па
чак и сто секунди — двоструко више него обично.
„Зашто? Зато што су у наше време умели да
обучавају и што су почињали да нас уче још у
детињству“ , причао је Балтазар младим ловцима
бисера. ,,Био сам тек десетогодишњи дечко кад ме
је отац дао на занат на тендер код Хозеа. Овај је
тада имао дванаест дечака ученика. Овако нас је

10
учио. Бацио би у воду бели камен или ш кољку и
наредио: Зарони и донеси! И, тако, сваког пута је
бацао све дубље. Не донесеш ли, истуче те ли-
њем1 или корбачем и баци те као псето натраг у
воду. Рони поново! Тако нас је и научио да рони-
мо. После је почео да нас навикава да што дуже
останемо под водом. Неки стари, искусни ловац
зарони на дно и веже за ленгер корпицу или
мрежу. А ми после ронимо и под водом одвезује-
мо. И док не одвежеш, немој се појављивати над
водом! А ако се појавиш. . . добијеш корбач или
лињ. Тукли су нас немилице. Многи нису издр-
жали. А ли ја сам постао први ловац у целом
крају. Добро сам зарађивао.“
Остаривши, Балтазар је напустио опасни за-
нат ловца бисера. Њ егову леву ногу осакатили су
зуби ајкуле, а бок му је одрао ленгерски ланац. У
Буенос Аиресу је имао мали дућан и трговао је
бисером, коралима, шкољкама и морским ретко-
стима. А ли на обали му је било досадно, и зато је
често одлазио у лов на бисерне шкољке. Инду-
стријалци су га ценили. Нико од Балтазара није
боље знао залив Ла Плате, њене обале и сва она
места где се налазе бисерне шкољке. Ловци су га
поштовали. Укратко, умео је свима да угоди; и
ловцима и газдама.
Младе ловце је учио свим тајнама заната ка-
ко да зауставе дисање, како да одбију напад ај-
кула и, кад је био добро расположен — како да
сакрију од газде ретку шкољку.
Индустријалци пак, власници једрењака, по-
знавала су га и ценили зато што је умео да
1 Лиш — танки конопац. (Прим. прев.)

12
једним погледом непогрешиво процени бисер и да
брзо одабере најбољи — све у корист газде.
Зато су га индустријалци врло радо узимали са
собом, као помоћника и саветника.
Балтазар је сада седео на бурету и лагано
пушио дебелу цигару. Светлост фењера са јарбо-
ла падала му је на лице. Било је дугуљасто, не
нарочито избочених вилица, с правилним носом и
великим лепим очима — лице Арауканца.1 Трепа-
вице Балтазарове тешко су се спуштале и лагано
дизале. Увек је дремао. А ли ако су спавале очи,
његове уши нису спавале. Оне су бдиле и упозо-
равале на опасност чак и у време најдубљег сна.
Али, сада је Балтазар чуо само уздахе и бунцање
спавача. Са обале је допирао смрад трулих меку-
шаца, бисерки; њих су остављали да гњију да би
се лакше вадио бисер: није лако отворити шкољ-
ку живог мекушца. Овај смрад био би ненавикну-
том човеку одвратан, али га је Балтазар снажно
удисао, не без задовољства. Њега, скитницу, лов-
ца бисера, овај смрад је подсећао на радости сло-
бодног живота и узбудљиве опасности мора.
Пошто би извадили бисер, највеће шкољке
пренели би на Медузу. Зурита је био промућуран:
шкољке је продавао фабрици, где су од њих пра-
вили дугмад.
Балтазар је спавао. Скоро да му испадне ци-
гара из разлабављених прстију. Глава се прикло-
нила на груди.
А ли до његове свести допро је неки звук са
далеког океана. Затим се поновио, ближе. Балта-

Ј Арауканци — племе америчких Индијанаца. (Прим.

прев.)

13
зар отвори очи. Чинило се да неко дува у рог, а
затим као да неки млади снажни људски глас
виче! „ А !“ а затим опет за октаву више: ,,А-а!“
Музикални звук трубе није личио на дречећи
звук паробродске сирене, а весели усклик ни нај-
мање није подсећао на крик утопљеника. Било је
то нешто ново, непознато. Балтазар се подигао;
учинило му се као да је одједном захладнело.
Пришао је огради брода и пажљиво осмотрио
мирну површину океана. Нигде живе душе. Ти-
шина. Балтазар гурну ногом Индијанца који је
лежао на палуби, и, кад се овај подиже, тихо
рече:
— Виче. То је сигурно он. ..
— Ја не чујем, исто тако тихо одговори Ин-
дијанац, Хурон,1 клечећи на коленима и при-
слушкујући. И одједном поново наруши тишину
звук трубе и узвик:
— А - а !...
Кад Хурон чу тај звук, саже се као под
ударцем бича.
— Да, то је сигурно он, рече Хурон, цвокоћу-
ћи зубима од страха.
И други се ловци пробудише. Они отпузаше
до места које је осветљавао фењер, као да су
тражили заштиту од мрака у слабим зрацима
жућкасте светлости. Сви су поседали, приљубљу-
јући се један уз другог, и напрегнуто прислушки-
вали. Звук трубе и глас одјекнуше још једном у
даљини, а затим је све умукло.
— То је о н ...
— ,,Морски ђаво“ , шапутали су рибари.
1 Хурони — племе америчких Индијанаца. (Прим. прев.)

14
 — Не можемо више да останемо овде!
— Ово је страшније од ајкуле!
— Зовите овамо газду!
Ч уло се тупкање босих ногу. Зевајући и че-
шкајући длакаве груди, изашао је на палубу
газда, Педро Зурита. Био је без кошуље, у платне-
ним панталонама; о широком кожном појасу виси-
ла му је футрола револвера. Зурита приђе
момцима. Фењер је осветљавао његово поспано,
бронзано, сунцем опаљено лице, густу коврџаву
косу која му је падала у праменовима на чело, црне
обрве, рашчешљане, завинуте бркове и малу про-
седу брадицу.
— Шта се десило?
Његов груби, мирни глас и самоуверени по-
крети умирише Индијанце.
Сада и они загаламише сви углас.
Балтазар им даде знак руком да ћуте и рече:
— Ч ули смо његов глас. . . „Морског ђавола“ .
— Причинило вам се! одговори сањиво Пе-
дро, сагнувши главу на груди.
— Не, није нам се причинило. Сви смо чули
,,а-а“ и звук трубе! повикаше рибари.
Балтазар их истим покретом руке на^ера да
ућуте и настави:
— И ја сам чуо. Онако може да тр^би само
,,Ђаво“ . Нико други на мору овако не виче и не
труби. Треба да се брзо губимо одавде.
— Бајка, опет равнодушно изусти Педро Зу-
рита. Није му се хтело да већ узима с обале на
брод још недовољно протрулеле смрдљиве шкољ-
ке и да диже котву. А ли није му ипак пошло за
руком да одврати Индијанце. Они су са узбуђива-

16
ли, млатарали рукама и викали, претећи да ће
сутра сами сићи на обалу и пешке отићи у Буенос
Аирес ако Зурита не дигне котву.
— Нека враг однесе тог „Морског ђавола“ за-
једно с вама! Добро. Дићи ћемо котву у зору. И
капетан се продужујући да и даље гунђа врати у
своју кајиту.
Сада му се већ није спавало. Упалио је лам-
пу, задимио цигару и усходао се из једног у други
угао мале кајите. Мислио је о том непојмљивом
створењу које се пре неког времена појавило у
овдашњим водама, плашећи рибаре и приобалско
становништво.
Нико још не беше видео то чудовиште, али је
оно већ неколико пута скренуло пажњу на себе.
О њему су причали бајке. Морнари су их причали
шапатом, осврћући се бојажљиво, као да су се
плашили да их то чудовиште не чује.
Једнима је ово створење наносило штету,
другима неочекивано помагало. „То је . .. морски
бог, говорили су стари Индијанци, он из дубина
океана излази једном у хиљаду година да би увео
правду на земљи.“
Свештеници су уверавали сујеверне Шпанце
да је то морски ђаво. Почео се јављати људима
зато што су заборавили своју свету цркву.
Сва та шапутања која су се преносила од
уста до уста стигла су и до Буенос Аиреса. Неко-
лико недеља „Морски ђаво“ је био омиљена тема
новинара и фељтониста јефтиних новина. Ако би
се десило да је из непознатих разлога потонуо
неки брод или рибарска барка, или би се покида-
ле рибарске мреже, или би на неки начин ишче-

2 17
зла уловљена риба, био је крив „Морски ђаво“ .
Други су пак причали да је „Ђаво“ понекад поту-
рао у рибарске барке крупну рибу, а једном чак и
спасао неког дављеника.
У сваком случају, један дављеник је уверавао
да га је, кад је већ био потонуо, неко подухватио
одоздо за леђа и, тако га подржавајући догурао
до обале, па ишчезао у таласима плиме онога часа
чим је избављеник ступио на песак.
Али, најчудније од свега било је то да самог
„Ђ авола“ нико никада није видео. Нико није могао
да каже како изгледа то тајанствено биће. Да-
боме, као и увек нашли су се неки очевици који
су „Ђ авола“ нагрђивали рогатом главом, козјом
брадом, лављим шапама и рибљим репом, или га
представљали као гигантску рогату жабу са чо-
вечјим ногама.
Власти Буенос Аиреса у почетку нису обраћа-
ле никакву пажњу на ове приче и новинске члан-
ке, рачунајући да су то беспосличарске измиш-
љотине.
А л и немир, нарочито међу рибарима, све ви-
ше се повећавао. Многи рибари се нису више
усуђивали да излазе далеко на пучину. Риболов
се смањио и становништво је осећало недостатак
рибе. Тек тада месне власти решише да провере
ову причу. Неколико парних бродова и моторних
чамаца полицијске обалне страже били су посла-
ти уз обалу са наређењем: Ухватити непознату
личност која сеје смутњу и панику међу при-
брежним становништвом.
Полиција је читаве две недеље њушкала по
заливу Ла Плате и обали, задржала је неколико

18
Индијанаца који су били окривљени да шире
лажне вести и немир, али „Ђ аво“ је остао на
слободи.
На крају је начелник полиције објавио зва-
нично саопштење да никакав „Ђ аво“ не постоји и
да је то све само измишљотина простих необразо-
ваних људи, који су већ похапшени и који ће
искусити заслуж ену казну. Затим је саветовао
рибарима да не верују овим причама већ да се
прихвате посла.
То је привремено помогло. А л и „Ђаволове“
шале нису престајале.
Једне ноћи је неке рибаре, док су се ловећи
рибу налазили прилично далеко од обале, пробу-
дило блејање јарца који се неким чудом створио
у њиховој барци. Други пак рибари извлачили су
исечене мреже.
Обрадовани новом појавом „Ђ авола“ , новина-
ри су сада чекали обавештење од научника.
Научници, међутим, нису пустили да на њих
Дуго чекају.
Они су претпостављали да у океану не може
постојати морско чудовиште непознато у науци,
за чије би поступке само човек био способан.
„Друга је ствар, писали су научници, када би се
такво чудовиште појавило у мало познатим дуби-
нама океана.“ А л и научници никако нису могли
допустити да би овакво створење могло да посту-
па разумно. Они су, заједно са начелником помо-
рске полиције, рачунали да су ово . . . само изгре-
ди неког шаљивчине.
Али, нису сви научници тако мислили.
Ови други научници су се позивали на славног

2* 19
немачког природњака Конрада Геснера1 који је
описивао морску девицу, морског ђавола, морског
калуђера, па чак и морског епископа.
„Најзад, много шта се обистинило од онога о
чему су писали стари и средњовековни научници,
без обзира на то што нова наука није признавала
та стара учења. Божанско стваралаштво је неи-
сцрпно, и нама, научницима, скромност и опре-
зност у закључивањима приличи више него ма
коме другом“ , писали су неки стари научници.
Уосталом, руку на срце, тешко би било ко
могао уистину назвати научницима ове скромне и
опрезне људе. Та, они су веровали у чудеса више
неголи у науку, а њихова предавања више су
личила на проповеди!
Најзад, ради решења овог спора, одлучили су
да пош аљу научну експедицију.
Члановима експедиције није пошло за руком
да се сретну са „Ђ аволом“ . А л и су зато сазнали
много новости о делима „непознатог лица“ . (Стари
научници настојали су да се реч „лице“ замени са
речи ,,биће“ .)
У извештају који су објавили у новинама,
чланови експедиције су писали:

1. На неколико места на пешчаним плићацима при

метили смо трагове уских стопала људске ноге. Трагови
су водили од мора и опет се враћали мору. А л и такве
трагове могао је оставити и човек који се довезао чамцем
до обале.

1 Конрад Гесн§р — чувени немачки научник шеснаестог

века. Написао је К њ и гу о животињама која је дуго врее-
мена вршила необично снажан утицај на природњаке.
(Прим. прев.)

20
 2. М реж е што сло их прегледали имају рупе које су
могле бити направљене само оштриж оруђем. Потпуно је
могућно да су се ове мреже закачиле за какве оштре
подводне стене, или пак железне олупине потонулих бро-
дова, па се поцепале.
3. По причању очевидаца, неко је ноћу одвукао у
воду делфина кога бура беше одбацила далеко на обалу
и који је том приликом на песку оставио трагове ногу и,
можда, дугачких канџа. Потпуно је вероватно да је неки
сажаљиви рибар одвукао тог делфина у море.
Познато је да делфини, ловећи рибу, помажу риба-
рима тиме што је гоне на плићаке. Рибари, пак, често
извлаче делфине из опасности. Трагови ноктију можда су
остали од прстију човека. Машта је тим траговима дала
изглед канџа.
4. Јарца је можда довео на чамац и подметонуо р и -
барима неки шаљивчина.

Научници су пронашли и друге, исто тако

једноставне разлоге, како би објаснили појаву
трагова које је оставио „Ђ аво“ .
Научници су, на основу свега тога, дошли до
закључка да ниједно морско чудовиште не може
извршити толико сложених радњи.
Ипак, ова објашњења нису свакога задово-
љила. Чак и међу самим научницима нашли су се
неки којима су она изгледала сумњива. Како је
само могао тај окретни и упорни шаљивчина да
изводи овакве ствари а да га никад људско око не
угледа? Али, најглавније што су научници пре-
ћутали у свом извештају, било је то да је „Ђ аво“ ,
како је било утврђено, изводио своје подвиге у
врло кратким временским размацима, по различи-
тим, једно од другог удаљеним местима. Или је
„Ђ аво" умео да плива невероватно брзо, или је
имао неке нарочите справе, или пак „Ђ аво“ није

21
био сам, већ их је било неколико. А л и тада би све
ове шале постале још непојмљивије и страшније.
Педро Зурита сећао се свих делова ове та-
јанствене приче, корачајући по кајити.
Није ни приметио како је свануло и како је
кроз прозор светларника пробио ружичасти зрак
свтлости. Педро угаси лампу и поче се умивати.
Поливајући главу топлом водом, он зачу
уплашене крике са палубе. Зурита, не завршивши
умивање, брзо се попе уз лествице.
Голи ловци, са ланеним превезима око куко-
ва, стајали су уз ограду брода, махали рукама и
узбуђено викали. Педро погледа доле и виде да су
одвезани чамци, који су преко ноћи били оста-
вљени на води. Ноћни ветрић однео их је доста
далеко на отворени океан. Сад их је јутарњи
ветрић полако гонио обали. Весла са чамаца била
су растурена по води и пливала по заливу.
Зурита нареди ловцима да скупе чамце. А ли
нико се није усуђивао да сиђе са палубе. Зурита
је поновио наредбу.
— Иди сам у шапе „Ђ авола“ , одазва се конач-
но неко.
Зурита потеже револвер. Гомила ловаца на то
отскочи и окупи се око катарке. Ловци су непри-
јатељски гледали у Зуриту. Сукоб је изгледао
неизбежан. А ли се онда умеша Балтазар.
— Арауканац се не боји никога, рече он. А ј-
кула ме није довршила, загрцнуће се и „Ђ аво“ ;
запашће му моје старе кости.
И склопивши руке над главом, он се без ра-
змишљања баци са ограде у воду и заплива ка
најближем чамцу. И поред старости и болесне

22
коге, још је одлично пливао. Индијанац је у не-
колико замаха допливао до чамца, дохватио весло
и попео се у чамац.
— Конопац је одрезан ножем, викну он, и то
добро одсечен! Нож је био оштар као бритва.
Видећи да се Балтазару није ништа страшно
десило, неколико рибара угледаше се на његов
пример, па и они скочише да помогну да се чамци
повежу.

23
 II

ЈАХАЧ НА ДЕЛФИНУ

Сунце се тек било родило, али је већ неми-

лосрдно пекло. Сребрнастоплаво небо било је ве-
дро, а океан је изгледао као огледало. Медуза је
била већ двадесетак километара јужно од Буенос
Аиреса. По савету Балтазара, спустили су ленгер
у малом заливу кршевите обале, која се као две
терасе дизала из воде.
Чамци су се размилели по заливу. На сваком
чамцу била су, као и обично, два ловца: један се
гњурао, други вадио гњурца. После су мењали
улоге.
Један чамац пришао је доста близу обали.
Гњурац је стегао ногама повећи одломак коралног
кречњака, који је био везан крајем конопца, и
брзо се спустио на дно.
Вода је била топла и провидна — сваки се
камен на дну јасно видео. У з обалу дизали су се
корали — непокретно укочено жбуње подводних
вртова. Мајушне рибице, преливајући се златно и
сребрно, мотале су се тамо амо између тог жбуња.

24
 Гњурац се спустио на дно и, сагнувши се,
брзо скупљао шкољке и слагао их у торбу коју је
носио о боку, везану каишем. Његов друг у послу,
Индијанац Хурон, држао је у рукама други крај
конопца и, прегнувши се преко чамца, гледао у
воду.
Одједном, он виде да гњурац скаче на ноге
што је брже могао, да размахује рукама, хвата се
за конопац и да га вуче тако јако да замало није
одвукао Хурона у воду. Чамац се заљуљао. Инди-
јанац Хурон ужурбано је извукао другара и по-
могао му да се попне у чамац. Широко отворивши
уста, гњурац је тешко дисао, а очи су му биле
раширене. Тамно бронзано лице било му је по-
бледело.
— Ајкула?
А л и гњурац ништа не одговори — само се
стропоштао на дно чамца.
Шта га је то могло тако уплашити на дну
мора? Хурон се нагну и поче се загледати у воду.
Дабоме, тамо се дешавало нешто необично. Мале
рибице, као птице пред копцем, ж уриле су да се
што пре сакрију у густи шипраг подводних шума.
И одједном Индијанац Хурон угледа како се
иза избоченог угла подводне стене појављује
нешто што је личило на пурпурни дим. Дим се
полако ширио на све стране, бојећи воду ружи-
частом бојом. А одмах се појавило и нешто тамно.
Било је то тело ајкуле. Оно се полако преврнуло
и изгубило за углом подводне стене. Пурпурни
подводни дим могао је бити само крв која се
разводњавала и разливала на дну океана. Шта се
тамо десило? Хурон погледа у свог другара, али

25
је овај непомично лежао на леђима, хватао ва-
здух широко отвореним устима и бесмислено бу-
љио у небо. Индијанац се прихвати весла и по-
жури да одвезе свога нагло оболелог друга на
палубу Мвдузв.
Гњурац најзад дође себи, али као да је био
изгубио дар говора — само је мукао, климао гла-
вом и тешко дисао.
Ловци са брода окружише гњурца, нестрпљи-
во очекујући његова објашњења.
— Говори! викну најзад један млади Индија-
нац, дрмајући гњурца. Говори, ако нећеш да твоја
кукавичка душа одмах излети из тела.
Гњурац заврти главом и изусти глухо:
— Видео . .. сам . . . „Морског ђавола“ .
— Зар њега?
— Па говори већ једном! нестрпљиво пови-
каше ловци.
— Гледам . .. ајкула. А јк ула плива право на
мене. Т у ми је крај! Огромна, црна, и већ отвори-
ла ждрело, само да ме прогута. Гледам . . . још
неко п ли в а . . .
— Друга ајкула?
— „Ђ аво“ !
— Ца какав је? Има ли главу?
— Главу? Чини ми се да има. Очи су му као
чаше.
— Ако има очи, мора да има и главу, убед-
љивим гласом рече млади Индијанац. Где би му
иначе очи биле причвршћене? А има ли шапе?
— Има шапе, као у жабе. Прсти дугачки,
зелени, са канџама и кожицама између прстију.
Он, сав блиста као рибља крљушт. Припливао је

26
ајкули, блеснуо шапом . . . крк! Крв из трбуха
ајкуле . . .
— А какве су му ноге? запита један ловац.
— Ноге? покуша да се сети ловац. Ноге
уопште нема. Има реп. А на крају репа две змије.
— Па кога си се више уплашио . . . ајкуле или
тог чудовишта?
— Чудовишта, без двоумљења одговори гњу-
рац. Чудовишта, иако ми је оно спасло живот. То
је био он . . .
— Да, то је био он.
— „Морски ђаво“ , рече Индијанац.
— Морски бог, који долази у помоћ сирома-
сима, поправи га стари Индијанац.
Ова вест брзо се пронела по чамцима који су
пловили по заливу. Ловци пожурише ка броду и
подигоше чамце на палубу.
Сви су опколили гњурца, кога је спасао
„Морски ђаво“ , и терали га да безброј пута по-
навља своју причу. И он је понављао. причајући
све нове и нове појединости. Он се накнадно при-
сетио да је из ноздрва чудовишта лизао црвени
пламен, а да је зубе имало оштре и дугачке као
прст. Ушима је мицало, на боковима је имало
пераје, а позади . . . реп као весла.
Педро Зурита, наг до појаса, у кратким бледим
панталонама, са папучама на босим ногама и са
високим сламним шеширом широког обода на
глави, ходао је стружући папучама по палуби и
ослушкивао разговоре, које је водила посада.
Што се приповедач више одушевљавао, то је
Педро био све више убеђен да је све ово гњурац
измислио, јер се био уплашио ајкуле.

28
 „„Уосталом, можда и није све измишљено. И-
пак је неко распарао ајкули трбух: вода у заливу
била је полуцрвена. Индијанац лаже, али ипак у
свему томе има известан део истине. Чудновата
прича, ђаво да га носи!“
Т у су Зуритина размишљања била прекинута
звуком рога који одједном одјекну иза стене.
Овај звук погоди момчад Медузе као ударац
грома. Сви разговори нагло замукнуше, лица пре-
бледеше. Ловци су са сујеверним страхом гледали
у стену одакле је одјекнуо звук трубе.
Недалеко од стене, на површини океана, и-
грало се јато делфина. Један делфин одвоји се од
јата, гласно фркну као да одговара на позивни
сигнал рога, и брзо заплива ка стени и сакри се
за гребен. Прошло је још неколико тренутака
непријатног ишчекивања. Одјендом ловци угледа-
ше како се иза стене помаља делфин. На његовим
леђима јахало је као на коњу чудно створење —
,,Ђаво“ о коме је малочас' причао гњурац. Чудо-
виште је имало тело човека, а на лицу као ста-
рински сат огромне очи, које су блистале на све-
тлости сунца као фарови аутомобила; кожа му се
преливала нежном плавкастосребрном бојом, пе-
снице су му личиле на жабље — биле су тамно-
зелене са дугачким прстима и кожицом између
њих. Ноге испод колена биле су му у води. Да ли
су се свршавале реповима или су то биле обичне
човечје ноге, није се видело. Чудно створење др-
жало је у рукама дугу завијену шкољку. Оно још
једном затруби у ту шкољку, насмеја се веселим
човечјим смехом и одједном викну на чистом
шпанском језику:

29
 — Брже, Лидинг,1 напред!
И потапка жабљом руком по глатким леђима
делфина и мамузну ногама његове сапи. А делфин
је, као добар коњ, повећавао брзину.
Ловци и нехотично крикнуше.
Необични јахач се окрену. Угледавши људе,
он брзо као гуштер клизну са делфина и сакри се
за његово тело. Затим се иза делфина појави
зелена рука и удари животињу по леђима. По-
слушни делфин зарони у океан за-једно са чудо-
виштем.
Чудни пар направио је под водом полукруг и
сакрио се иза подводне стене . . .
Ц ела ова појава трајала је тек један минут,
али гледаоци дуго нису могли да дођу себи од
чуђења.
Ловци су викали, јури ли по палуби, хватали
се за главе. Индијанци су пали на колена и пре-
клињ али бога да их поштеди. Млади Мексиканац
попео се од страха на главни јарбол и викао.
Црнци су се сјурили под палубу и забили се у угао.
О лову више није могло бити ни речи. Педро
и Балтазар једва су направили ред. Медуза по-
диже сидро и упути се на север.

1 Лидинг (1еаШп§', енгл.), онај који води. (Прим. прев.)

30
 III

ЗУРИТИН НЕУСПЕХ

Капетан Медузе спустио се у кајиту да би

размислио о догађајима.
— Просто човек с ума да сиђе! промрмља
Зурита, левајући себи на главу бокал топле воде.
Морско чудовиште говори најчистијим касти-
љским наречјем! Шта је то? Ђаволија? Лудило?
А л и не може, ваљда, цела посада, одједном да
полуди! Нити исти сан могу да сањају два човека!-
А л и ми смо ипак видели „Морског ђавола“ . То је
бар тачно. Значи да он ипак постоји, иако то
изгледа невероватно.
Зурита се поново поли водом по глави и про-
вири кроз светларник, да би се освежио.
— Било како му драго, продужи он мало се
умиривши, ово чудовиште обдарено је људским
разумом и уме да се разумно понаша. Оно се,
изгледа, осећа исто тако добро и у води као и на
површини. И уме да говори ш пански. . . Значи, с
њим човек може да се споразумева. А шта би
било ако . . . шта би било да се ухвати ово чудо-

31
виште, да се припитоми и потера у лов на шкољ-
ке? Оваква једна жаба, способна да живи у води,
могла би заменити читаву дружину ловаца. А
затим . . . каква зарада! Сваком ловцу, овамо онамо
мораш уступити четвртину лова. А ова жаба не
би ништа стајала. Па, тако човек може за најкра-
ће време зарадити стотине хиљада, милионе
пезета!
Зурита поче да сањари. Он се и досад надао
да ће се обогатити; тражио је бисерне шкољке и
тамо где нико није могао да их нађе. Персијски
залив, западна обала Цејлона, Црвено море, аус-
тралијске воде — сва та ловишта бисера била
су далеко и људи су тамо одавно вадили бисер.
Да иде у Мексикански или Калифорниски залив,
ка острвима св. Томе и св. Маргарите? Да плови
ка обалама Венецуеле, где се добија најбољи аме-
рички бисер — Зурита није могао. Његов једре-
њак био је сувише слаб за тај подухват, а, осим
тога, није имао ни довољно ловаца — једном ре-
чи, посао је требало да постави на ширу основу.
Али, Зурита није имао ни довољно новаца. Зато
је и остао код обала Аргентине. Али, сада! Сада
би могао да се обогати за цигло једну годину,
само ако му пође за руком да ухвати „Морског
ђавола“ . Са њим би постао најбогатији човек Ар-
гентине, можда чак и Америке. А новац би му
утро пут ка власти. Име Педра Зурита било би на
свачијим устима. Али, треба бити врло опрезан.
И, пре свега — чувати тајну.
Зурита се попе на палубу, сабра сву момчад
све до кувара и рече:
— Вама је познато каква је судбина постигла

32
оне који су ширили вести о „Морском ђаволу“ ?
Њ и х је полиција похапсила и сада седе у затвору.
Морам вам скренути пажњу да ће се то десити
сваком од вас, који макар једну реч изусти да је
видео „Морског ђавола“ . Тај ће свакако иструнути
у тамници. Јесте ли разумели? Зато, ако вам је
живот мио, ником ни речи о „Ђ ав олу“ .
„А л и им ни онако нико неће веровати: све
ово и превише личи на бајку“ , помисли Зурита и,
позвавши у кајиту Балтазара, само њему откри
свој план.
Балтазар пажљиво саслуша газду и после
кратког ћутања одговори:
— Тако је. Врло добро. „Морски ђаво“ вреди
стотине ловаца. Лепо би било имати у служби „Ђ а-
вола“ . А ли , како да га ухватимо?
— Мрежом, одврати Зурита.
— А л и он ће расећи мрежу, као што је расе-
као трбух ајкуле.
— Можемо поставити металну мрежу.
— А ко ће га ловити? Нашим ловцима само
помени „Ђ авола“ , па им већ клецају колена. Чак
ни за врећу злата неће пристати.
— А ти, Балтазаре?
Индијанац слеж е раменима.
— Још никад нисам ловио „морске ђаволе“ .
Увребати га сигурно неће бити лако; убити га,
пак, ако је од меса и костију, неће бити тешко.
А ли вама је потребан жив „Ђ аво“ .
— Ти га се бојиш, Балтазаре? Кажи ми шта
ти лично мислиш о „Морском ђаволу“ ?
— Шта бих могао мислити о јагуару који би
летео над морем, или о ајкули која би се верала

•»
о 33
по дрвећу? Непозната звер је много страшнија.
А ли ја волим да ловим страшне звери.
— Ја ћу те богато наградити.
Зурита стеже Балтазарову руку и настави да
му развија свој план:
— Што мање учесника буде у овом послу,
тим боље. Ти поразговарај са својим Арауканци-
ма. Они су храбри и довитљиви. Изабери једно
пет људи, не више. Ако не пристану наши, ти
нађи друге. ,,Ђаво“ се креће негде око обале. Пре
свега, морамо пронаћи његово боравиште. Онда ће
нам бити лако да га ухватимо мрежом.
Зурита и Балтазар брзо су се латили посла.
По наруџби Зурите била је израђена жичана
мрежа која је личила на велико буре са отворе-
ним дном. У средини мреже Зурита је био наме-
стио кончане мрежице као би се ,,Ђаво“ запетљао
у њих као у паучину. Ловци су били отпуште-
ни. Од целокупне момчади Медузв Балтазару је
пошло за руком да наговори само двојицу Инди-
јанаца из племена Арауканаца да учествују у
лову на ,,Ђавола“ . Још тројицу је најмио у Буенос
Аиресу.
Решили су да почну са ухођењем ,,Ђавола“ у
оном истом заливу где га је први пут угледала
момчад Медузе. Да не би пробудили „Ђаволову“
сумњу, једрењак се укотвио неколико километара
даље од залива. Зурита и његови сапутници су с
времена на време ловили рибу, као да је то би
крајњи циљ њиховог крстарења. У исто време,
тројица њих, наизменично кријући се иза камења
на обали, пажљиво су пратили све што се дешава
у водама залива.

34
 Био је већ крај друге седмице, а „Ђ аво“ није
давао од себе ни гласа.
Балтазар се упознао са обалским становници-
ма, фармерима, Индијанцима, јевтино им продавао
рибу и, разговарајући с њима о разним ствари-
ма, неприметно преносио разговор на „Морског
ђавола“ . Из тих разговора стари Индијанац је са-
знао да су сасвим правилно изабрали место за
лов: многи Индијанци који су живели у близини
залива често су чули звук рога и видели трагове
ногу на песку. Они су тврдили да је пета код
„Ђ авола“ човечја, али да су му прсти знатно про-
дужени. Покаткад су Индијанци примећивали на
песку и удубљењ е од леђа — тамо где је „Ђавр“
лежао на обали.
„Ђ аво“ није наносио штету обалском станов-
ништву и оно је већ престало да обраћа пажњу
на трагове, које је он с времена на време остављао
подсећајући тако на себе. А л и никад нико није
видео самог „Ђ авола“ .
Већ две недеље стајала је Медуза у заливу,
као да лови рибу. Две недеље су Зурита, Балта-
зар и најамници —- Индијанци, не спуштајући
очију, посматрали површину океана, али „Морски
ђаво“ се није појављивао, Зурита је био узнеми-
рен. Био је то нестрпљив и шкрт човек. Свахш
дан стајао га је великих новаца, а овај „Ђ аво“
пуштао их је да га чекају. Педро је већ почео да
сумња. Ако је ,,Ђаво“ натприродно биће онда га
не могу никакве мреже ухватити. А и опасно би
било да се човек спетља с таквим ђаволом, —
Зурита је био и сујеверан. Да ли да, за сваки
случај, позове на Медузу свештеника са крстом и

35
светим тајнама? Али, то би захтевало нове издат-
ке. А можда „Морски ђаво“ уопште и није ђаво,
већ некаква шаљивчина, добар пливач, који се
удесио као ђаво да би плашио људе. Делфин? Па
њега, као и сваку другу животињу, човек може
припитомити. Да ли да напусти ову замисао?
Зурита одреди већу награду ономе ко први
примети „Ђ авола“ , а онда реши да причека још
неколико дана.
На његову радост, почетком треће недеље
„Ђ аво“ је најзад почео да се појављује.
После дневнога лова, Балтазар беше оставио
чамац с рибом уз обалу. Рано ујутро требало је
да купци дођу по рибу. Балтазар је био отишао
на фарму да посети једног свог познаника Инди-
јанца, и кад се вратио на обалу, чамац је био
празан. Балтазар се одмах досетио да је то „Ђ а-
волово“ дело.
„Н ије ваљда сву ону рибу прогутао“ , чудио се
у себи Балтазар.
Исте ноћи, један Индијанац, који је био на
стражи, чуо је звук трубе јужно од залива. После
два дана, рано изјутра, млади Арауканац саопштио
је да му је пошло за руком да угледа „Ђавола“ .
Опет је пловио на делфину. А ли овога пута „Ђа-
во“ није јахао, већ је пливао поред делфина, др-
жећи се руком за „запрегу“ — широки кожни
литар. „Ђ аво“ је у заливу скинуо литар са дел-
фина, потапкао животињу по леђима и нестао у
дубинама, крај подножја стрме стене. Делфин је
испливао на површину и изгубио се.
Зурита је саслушао Арауканца, обећао му
награду и рекао:

36
 — Не верујем да ће „Ђ аво“ у току данашњега
дана испливати из свог скровишта. Зато морамо
прегледати дно залива. Ко ће се од вас примити
тог посла?
Нико није хтео да се спушта на дно мора, и
да се излож и опасности да се сретне очи у очи са
морским чудовиштем.
Балтазар крочи напред.
— Ја ћу! рече он кратко веран својој речи.
Медуза је још увек била укотвљена. Сви
осим стражара сишли су на обалу и упутили се ка
стрмој стени у заливу.
Балтазар се увезао конопцем како би га
могли извадити напоље ако би био рањен, узео
нож, стиснуо камен међу ноге и спустио се на дно.
Арауканци су с нестрпљењем очекивали ње-
гов повратак, непрестано посматрајући мрљу која
се мицала у плавкастој магли залива заклоњеног
стенама. Прошло је четрдесет, педесет секундиг
минут — Балтазар се није враћао.
Најзад, повукао је конопац. Одмах су га по-
дигли на површину. Кад се издувао, Балтазар
поче:
— Узани пролаз води у подземну пећину. У
тој пећини је тамно као у трбуху ајкуле. „М ор-
ски ђаво“ могао би се сакрити само у тој пећини.
Око ње су свуда глатке стене.
— Одлично! узвикну Зурита. Тамо је мрач-
но . . . тим боље. Запећемо наше мреже, а рибица
ће сама улетети.
Ускоро, по заласку сунца, Индијанци су на
чврстим конопцима спустили жичане мреже у во-
ду код улаза у пећину. Крајеве конопаца учвр-

37
стили су на обали. Балтазар је за конопце приве-
зао звончиће, који је требало да зазвоне при нај-
мањем додиру мреже.
Зурита, Балтазар и пет Арауканаца поседали
су на обалу и ћутећи чекали.
На једрењаку није било никога.
Ноћ се брзо згушњавала. Месец је испловио и
његова светлост одражавала се на површини оке-
ана. Тишина. Сви су били необично узнемирени.
Можда ће баш овога часа угледати то необично
створење које изазива смртну страву код рибара
и ловаца бисера.
Ноћни сати лагано су текли. Љ уд и су већ
оили задремали, кад звончићи одједном зазвони-
ше. Сви скочише јурнуш е ка конопцима и почеше
да дижу мрежу. Мрежа је била тешка. Конопци
су се тресли. Неко се вртио у мрежи.
Мрежа се појавила на површини океана, а у
њој, на бледој месечевој светлости, праћакало се
тело получовека, полуживотиње. На месечевој
светлости блистале су огромне очи и сребрна
рибља крљушт. ,,Т>аво“ се страховито напрезао да
ослободи руку која се била заглавила у мрежу. И
то му је најзад пошло за руком. Он извади нож
који му је висио на танком ремену низ бедро и
поче да сече мрежу.
— А, нећеш је пресећи... вараш се! тихо је
рекао Балтазар, сав занет ловом.
Али, на његово чуђење, нож свлада жичану
препреку. „Ђаво“ је хитрим покретима прошири-
вао рупу, док су се ловци журили да што пре
извуку мрежу на обалу.
— Јаче вуците! Хо-рук! викао је Балтазар.

38
 А ли, онога часа када је већ изгледало да им
је лов у рукама, ,,Ђаво“ је пропао кроз просечену
рупу, пао у воду, прснуо блиставим капљицама и
изгубио се у дубини.
Ловци у очајању испустише мрежу.
— Леп ножић! Ж иц у сече! с усхићењем рече
Балтазар. Подводни ковачи су бољи од наших!
Зурита је погнуте главе гледао у воду, са
таквим изразом као да му је тамо потонуло чита-
во богатство.
Затим је подигао главу, повукао за уковрчени
брк и бесно лупнуо ногом.
— Ма нећеш, не-ћеш, брајко! викну он. Пре
ћеш цркнути у својој подводној пећини него што
ћу ја попустити! Нећу жалити пара! Набавићу
гњурце! Цео залив ћу заградити мрежама и клоп-
кама. Нећеш измаћи из мојих руку!
Био је храбар, упоран и тврдоглав. Није уза-
луд жилама Педра Зурите текла крв шпанских
освајача. Али, имао је зашта и да се бори.
„Морски ђаво“ се није испољио као неко
натприродно и свемогуће биће. По свој прилици,
био је направљен од костију и меса, како је то
говорио Балтазар. Према томе, може се ухватити,
може се везати ланцем и натерати у дубине океа-
на да доноси богатства Педру Зурити. Балтазар
ће га се дочепати па макар га и сам бог мора
Нептун са својим трозупцем узео у заштиту.

39
 IV

ДОКТОР САЛВАДОР

Зурита је остварио своју претњу. Подигао је

на дну залива много жичаних препрека, разапео
мреже у свим правцима, поставио клопке. А ли су
рибе засад биле једине његове жртве. „Морски
ђаво“ као да је пропао у земљу. Више се није
појављивао и ничим није обраћао пажњу на себе.
Узалуд се питоми делфин сваког дана појављивао
у заливу, ронио, фрктао и звао у шетњу свог
необичног друга. Друг му се није јављао и дел-
фин, фркнувши срдито последњи пут, отпливао је
у отворено море.
Време се покварило. Источни ветар заталасао
је глатку површину океана; вода залива замутила
се песком са дна. Пенушави таласи сакривали су
дно. Нико није могао видети шта се дешава под
водом.
Зурита је могао сатима да стоји на обали и да
броји редове таласа. Они су долазили огромни,
један за другим, и као бучни водопади падали на
обалу, а танки слојеви воде шумно су се ваљали

40
даље по влажном песку, и, носећи са собом ш љ у-
нак и шкољке, допирали до ногу Зурите.
— Не, овако даље не иде, мрмљао је Зурита.
Треба да измислим нешто друго. „Ђаво“ живи на
дну мора и не ж ели да излази из свог скровишта.
Значи, да бисмо га ухватили, треба да дођемо к
њ е м у . . . да се спустимо на дно. То је јасно!
И, обративши се Балтазару, који је нешто
мајсторисао правећи неку нову замршену клопку,
Зурита рече:
— Путуј одмах у Буенос Аирес и донеси оту-
да два гњурачка одела са резервоарима кисеони-
ка. Обично гњурачко одело са цевима за пумпање
ваздуха није згодно. „Ђаво“ може да прегризе
цев. Сем тога, можда ћемо морати да предузмемо
мало подводно путовање. Немој заборавити и
електричне фењере.
— Ж елите да посетите „Ђавола“ ? упита Бал-
тазар.
— С тобом, наравно, друже.
Балтазар климну главом и пође на пут.
Кад се убрзо вратио, био је донео не само
гњурачка одела и фењере, већ и пар дугачких,
чудно савијених ножева.
— Сада већ више не знају да праве овакве,
рече он. То су прастари ножеви Арауканаца ко-
јима су моји прадедови некада парали трбухе
белцима, вашим прадедовима, ако вам није криво.
Зурити баш није било по вољи ово историјско
саопштење, али су му се ножеви свидели.
— Врло си предострожан, Балтазаре.
Другог дана узору, не обраћајући пажњу на
огромне таласе, Зурита и Балтазар навукоше

41
гњурачка одела и спустише се на дно мора. С
напором су распетљали мреже које су стајале око
улаза у подводну пећину и ушли у узани пролаз.
Одједном су се нашли у потпуној тами. Кад су се
усправили и извукли ножеве, упалише фењере.
Ситне рибице, уплашивши се светлости најпре
јурнуше устрану, а затим поново допливаше до
фењера, вртећи се као рој инсеката у његовој
плавкастој светлости.
Зурита их растера руком: заслепљавао га је
блесак њихове крљушти. Била је то доста велика
пећина, најмање четири метра висине и пет до
шест метара ширине. Гњурци завирише у сваки
угао. Пећина је била празна и ненастањена. Само
су се јата ситних рибица сакривала овде од мор-
ског таласања и грабљиваца.
Зурита и Балтазар пажљиво су ступали на-
пред. Пећина се постепено сужавала. Зурита од-
једном стаде зачуђен. Светлост фењера осветлила
је дебелу гвоздену решетку која је преграђива-
ла пут.
Зурита није веровао својим очима. Дохватио
је рукама гвоздену шипку и почео је дрмати,
покушавајући да отвори гвоздену преграду. Али,
решетка није попуштала. Зурита је осветли фе-
њером и увери се да је чврсто уграђена у тесане
стене пећине, да има шарке и затварач са уну-
трашње стране.
То је била нова загонетка.
,,Морски ђаво“ не само да је био разумно, већ
нарочито обдарено биће. Не само што је успео да
припитоми делфина, већ му је била позната и
прерада метала. Најзад, био је у стању да на дну

42
мора направи чврсте гвоздене преграде, које су
чувале његово пребивалиште. Али, то је скоро
невероватно! Како је само могао да кује железо
под водом? Значи ли то да он не живи у води
или, у најмању руку, да на дуже време излази из
воде на земљу?
Зурити је било у слепоочницама као да му је
недостајало кисеоника, иако се под водом налазио
тек неколико минута.
Он даде знак Балтазару и они изиђоше из
подводне пећине — више овде нису имали шта да
раде — и вратише се на површину.
Арауканци, који су их очекивали с нестр-
пљењем, много се обрадоваше кад их видеше жи-
ве и здраве.
Кад је скинуо звоно и предахнуо, Зурита
упита:
— Шта можеш да кажеш на све ово, Балта-
заре?
Арауканац одмахну рукама.
— Само то да ћемо овде морати да се дуго
задржимо. ,,Ђаво“ се сигурно храни рибом, а тамо
има доста рибе. Не можемо га измамити глађу из
пећине. Једино нам остаје да дигнемо решетку
динамитом.
— А не пада ли ти на памет, Балтазаре, да
пећина може имати два излаза: један... из залива
а други... са обале?
Балтазар о томе није размишљао.
— Морамо и о томе размислити: Како се само
раније нисмо сетили да прегледамо околину? рече
Зурита.
И тако су почели да испитују обалу.

44
 На обали је Зурита наишао на високу ограду
од белог камена, која је ограђивала велики комад
земљишта — не мањи од десет хектара. Зурита
обиђе целу ограду, и у зиду нађе само једну
дебелу, гвоздену капију. У капију су била угра-
ђена мала гвоздена врата са оканцетом затворе-
ним изнутра.
„Права тамница или тврђава, помисли Зури-
та. Чудновато. Фармери не граде овако високе и
дебеле ограде. У зиду ни рупе, ни пукотине кроз
коју би човек могао завирити унутра.“
Наоколо пуст, диваљ предео: голе, мрке стене
обрасле погдегде бодљикавим трњем и кактуси-
ма. Доле — залив.
Зурита је неколико дана обигравао око огра-
де, дуго времена уходио притајивши се крај гво-
здених врата. А л и врата се нису отварала, нити је
ко улазио нити излазио из њих; ниједан звук се
није чуо с оне стране зида.
Кад се једном увече вратио на палубу Медузе,
Зурита позва Балтазара и запита га:
— Знаш ли ти ко живи у тврђави изнад
залива?
— Знам, распитивао сам се већ код Индија-
наца који раде на фарми. Тамо живи Салвадор.
— А ко је тај Салвадор?
— Бог, одго"вори Балтазар.
Зурита у чуду подиже своје густе, црне обрве.
— Ш алиш ли се, Балтазаре?
Индијанац се једва приметно осмехну.
— Говорим само оно што сам чуо. Многи Ин-
дијанци називају Салвадора божанством, спасио-
цем.

45
 — А од чега спасава?
— Од смрти. Говоре да је свемоћан. Салвадор
може да чини чудеса; у својим рукама држи жи-
вот и смрт. Сакатима прави нове ноге, живе ноге.
Слепима даје нродорне орловске очи. Чак мртве
васкрсава.
— Дођавола! прогунђа Зурита, подижући пр-
стима врхове својих уковрчених бркова. У за-
ливу . . ,,,Морски ђаво“ , изнад залива . . . ,,Бог“ . Не
мислиш ли ти, Балтазаре, да ,,Ђаво“ и ,,Бог“ мож-
да један другом помажу?
— Ја мислим само једно: да би требало да се
што брже изгубимо одавде, док нам се од свих
ових чудеса мозак није усирио као кисело млеко.
— Јеси ли ти лично видео некога од оних
које је Салвадор излечио?
— Да. Видео сам. Показали су ми човека са
сломљеном ногом. Пошто је провео неко време
код Салвадора, овај човек је почео трчати као
мустанг. Видео сам и Индијанца кога је Салвадор
васкрснуо. Цело село говори о томе како је тај
Индијанац, док су га носили Салвадору, био хла-
дни леш . . . лобања размрскана и мозак откривен.
А од Салвадора је изишао жив и весео. Чак се и
оженио после ,,смрти“ . Лепу је девојку узео. А
видео сам такође и децу Индијанца. . .
— То значи да Салвадор прима код себе
странце?
— Само Индијанце. Они му долазе из свих
крајева: са Огњене земље и са Амазона, из пу-
стиње Атакаме и Асунсиона.
Кад је добио ове податке од Балтазара, Зури-
та реши да оде до Буенос Аиреса.

46
 Тамо је дознао да Салвадор лечи Индијанце и
да међу њима ужива славу чудотворца. Међу ле-
карима је Зурита дознао да је Салвадор врло
талентован, чак и генијални хирург, али и велики
особењак, као и сви истакнути људи. Салвадорово
име било је широм позНато у свим научним кру-
говима старог и новог света. У Америци се про-
славио својим смелим хируршким захватима. Када
би стање болесника било безнадежно и лекари
одбијали да приступе операцији — звали су Сал-
вадора. Он никад није одбио позив. Његова сме-
лост и довитљивост били су бескрајни. Током свет-
ског рата1 био је на француском ратишту, где
се скоро искључиво бавио операцијама лобање.
Много хиљада људи дугује му своје спасење. По
закључењ у мира, вратио се у отаџбину, у Арген-
тину. Лекарска пракса и успешне спекулације са
земљиштем донеле су Салвадору огромно бо-
гатство. Онда је купио велико имање близу Буе-
нос Аиреса, оградио га огромним зидом — једно
од његових особењаштава — уселио се тамо и
обуставио сваку праксу. Занимао се само научним
радом у својој лабораторији. Лечио је и примао
само Индијанце, а они су га називали богом који
је сишао на земљу.
Зурита је дознао још једну појединост из
живота Салвадора. Тамо где је сада био велики
посед налазила се пре рата кућица с баштом, исто
тако ограђена каменим зидом. За време док се
Салвадор налазио на фронту, кућу је чувао Цр-
нац са неколико великих паса. Ови неподмитљи-
ви стражари нису никога пуштали у двориште.
1 Мисли се на прни светски рат. (Прим. прев.)

47
 У последње време Салвадор се окружио још
већом тајанственошћу. Није примао посете, чак
ни самих својих колега са универзитета.
Кад је све ово сазнао, Зурита је решио:
— Ако је Салвадор лекар, он нема права да
одбије да прими једног болесника. Зашто се онда
ја не бих разболео. Стићи ћу до Салвадора као
болесник, а после ћемо видети.
Зурита се упути гвозденој капији која је чу-
вала Салвадорово имање и закуца. Куцао је дуго
и упорно, али му нико није отварао. Зурита згра-
би велики камен и бесно залупа у врата, поди-
гавши такву паклену ларму да би и мртваце
пробудио.
Далеко иза зида залајаше пси и оканце на
вратима најзад се отворило.
— Шта хоћете? упита неко на исквареном
шпанском језику.
— Болесник, отворите брзо, одговори Зурита.
— Болесници тако не лупају, мирно одврати
‘онај исти глас и у оканцету се појави нечије око.
Доктор не прима.
— Доктор нема права да одбије помоћ боле-
снику, љутио се Зурита.
Оканце се затворило и кораци се удаљише.
Само су пси и даље очајно лајали.
Пошто је просуо сву количину псовки које је
имао, Зурита се вратио на једрењак.
Да ли да се ж али на Салвадора у Буенос
Аиресу? То ништа не би користило. Зурита је
дрхтао од љутње. Велика опасност претила је
његовим уковрченим брковима јер их је у узбу-
ђењу сваки час вукао па су му се обесили доле,

48
као казаљка барометра која показује низак при-
тисак.
Полако се смиривао и почео да размишља
шта би још могао предузети.
У исто време његови сунцем опаљени прсти
све брже су завртали рашчупане бркове нагоре.
Барометар се дизао.
Најзад је изишао на палубу и изненада дао
наређење да се диже котва.
Медуза је отпловила у Буенос Аирес.
— Добро је, примети Балтазар. Колико смо
само времена узалуд страћили. Нека враг носи
„Ђ авола“ , заједно са „богом Салвадором“ !

4 49
 V
БОЛЕСНА УНУКА

Сунце је немилосрдно пекло. Прашњавим

друмом, поред родних поља пшенице, кукуруза и
зоби ишао је стари измучени Индијанац. Одело
му је било исцепано. На рукама је носио болесно
дете, које је од жарких сунчевих зрака било за-
клоњено старим ћебетом. Очи детета су биле по-
лузатворене, а на његовом врату видео се огроман
оток. С времена на време, кад би се старац спо-
такнуо, дете би пригушено застењало и отварало
трепавице. Старац би се заустављао и брижно
дувао у лице детету да би га освежио.
— Само да га донесем живог, шапутао је ста-
рац убрзавајући корак.
Кад је пришао капији, Индијанац премести
дете на леву руку а десном удари четири пута у
гвоздена врата.
Оканце у капији отвори се и нечије око за
тренутак се појавило у отвору; онда зашкрипаше
засовнице и капија се отвори.
Индијанац је бојажљиво крочио преко прага.

50
Пред њим је стајао стари Црнац у белом мантилу
и потпуно беле коврџаве косе.
— Код доктора, дете је болесно, рекао је Ин-
дијанац.
Црнац је ћутке климнуо главом, затворио
врата и дао му знак да иде за њим.
Индијанац погледа око себе. Налазили су се у
омањем дворишту поплочаном широким каменим
плочама. Двориште је с једне стране било огра-
ђено високим спољним зидом, а с друге мало ни-
жим зидом, који је одвајао двориште од уну-
трашњег дела имања. Ни травке, ни зеленог
жбунчића — право тамничко двориште. У углу,
крај капије другог зида, подизала се бела кућа са
широким и великим прозорима. Поред куће седе-
ли су Индијанци — мушкарци, жене и деца.
Скоро сва деца изгледала су потпуно здра-
ва. Нека од њих играла су се са шкољкама „пар
непар“ , друга су се ћутке рвала, — стари Црнац са
белом косом строго је пазио на то да деца не
дижу грају.
Стари Индијанац спусти се понизно на зем љ у
у хладовини поред куће и поче дувати у непо-
кретно и помодрело детиње лице. Поред Индија-
нца је седела стара Индијанка са отеклом ногом..
Она погледа на дете, које је леж ало на коленима
Индијанца, и упита:
— Ћерка?
— Унука, одговори Индијанац.
Климнувши главом, старица рече:
— Барски дух ушао је у твоју унуку, али
„он“ је јачи од зли х духова. „Он“ ће истерати.
барског духа и твоја унука биће здрава.

4" 51
 Индијанац климну главом с одобравањем.
Црнац у белом мантилу обишао је болеснике,
погледао у дете и показао старом Индијанцу на
врата куће.
Индијанац је ушао у велику собу поплочану
каменим плочама. Насред собе налазио се узани
дугачак сто, покривен белим чаршавом. Отворила
су се затим друга врата са млечним окнима и у
собу је ушао доктор Салвадор, у белом мантилу,
висок, широких рамена, опаљен сунцем. Сем цр-
них обрва и трепавица, на глави Салвадора није
било ниједне длаке. Изгледа да је он увек бријао
главу, тако да му је кожа на глави била опаљена
сунцем, баш као и лице. Прилично велики кука-
сти нос, мало истакнута оштра брада и чврсто
стиснута уста давали су његовом лицу опор, чак
зверски израз. Кестењасте очи гледале су хладно.
Под њиховим погледом Индијанац се осећао нела-
годно.
Индијанац се ниско поклони и пружи дете.
Салвадор брзим, сигурним, али у исто време,
пажљивим покретом узе болесну девојчицу из
руку Индијанца, размота прње у које је дете било
завијено и баци их у угао собе, гађајући спретно
у сандук који је тамо стајао. Индијанац се упути
сандуку да узме из њега прње, али га Салвадор
строго заустави:
— Остави, не дирај!
Потом положи девојчицу на сто и сагну се
над њу. Био је Индијанцу окренут профилом. И
одједном се Индијанцу причини да то није док-
тор, већ кондор, који се сагнуо изнад мале птичи-
це. Салвадор поче пипати прстима отеклине на

52
грлу детета. Његови прсти такође су зачудили
Индијанца. То су били дугачки, необично покрет-
ни прсти. Чинило се да их може прегибати не
само надоле, већ и устрану, па чак и нагоре. Не
баш плашљиви Индијанац трудио се да се не
пода страху који му је уливао овај несхватљиви
човек.
— Одлично. Прекрасно, говорио је Салвадор,
као да се дивио овом отоку, пипајући га прстима.
Кад је завршио преглед, Салвадор се окрену ли -
цем Индијанцу и рече:
— Сада је млад месец. Дођи кроз месец дана,
око идуће месечеве мене, и наћи ћеш своју девој-
чицу здраву.
Он однесе девојчицу кроз стаклена врата, где
су се налазили купатило, операциона сала и собе
за болеснике.
Црнац је већ увео у ординацију следећу па-
цијенткињу — старицу са болесном ногом.
Индијанац се ниско поклони према стакленим
вратима која су се затворила иза Салвадора, и
изиђе.
Тачно после двадесет и осам дана отворила су
се та иста стаклена врата.
На вратима је стајала девојчица, Индијанчева
унука, у новој хаљиници, здрава, румена.
Она плашљиво погледа дедицу. Индијанац јој
прискочи, подиже је на руке, изљуби, прегледа
гушу. Од отока није било ни трага. Само је мали,
једва приметни црвенкасти ожиљак подсећао на
операцију.
Девојчица је одбијала дедицу рукама и чак је
вриснула кад је он пољубио и убо својом давно

53
небријаном брадом. Морао је да је спусти с руку
на под. Одмах за девојчицом дошао је Салвадор.
Сад се доктор чак и насмејао, и, помиловавши
девојчицу по глави, рекао:
— Ето, можеш да водиш своју девојчицу.
Донео си је на време. Још само неколико часака,
па чак ни ја не бих био у стању да јој вратим
живот.
Лице старог Индијанца се наборало, уста по-
чеше да му подрхтавају, а очи се напунише суза-
ма. Он поново придиже девојчицу, притисну је на
груди, паде на колена пред Салвадором и сузним,
испрекиданим гласом рече:
— Ви сте спасали живот моје унуке. Шта
може да вам понуди као награду бедни Индија-
нац, сем свога живота?
— Шта ће ми твој живот? чисто се зачуди
Салвадор.
— Ја сам стар, али сам још снажан, продужи
Индијанац, не дижући се с пода. Ја ћу однети
унуку мајци, мојој ћерци, и вратићу се вама. Хоћу
да вам поклоним остатак свога живота, за добро
које сте ми учинили. Служићу вас као псето. Мо-
лим вас, немојте ми одбијати ту милост.
Салвадор се замисли.
Он је врло нерадо и опрезно узимао нове
слуге. Али, могло би се наћи посла. И, чак, не
мало посла — Џим никако није могао да се снађе
у башти. Овај Индијанац изгледао је доста згодан
човек, али доктор би ипак више волео Црнца.
— Ти ми поклањаш свој живот и молиш као
за милост да узмем твој поклон. Добро. Нека буде
како ти кажеш. Кад можеш да дођеш?

54
 — Још пре прве четврти месеца бићу овде,
рече Индијанац, љубећи крај белог Салвадоровог
мантила.
— Како ти је име?
— Моје? . . . Криста .. . Кристофор.
— Иди, Кристо, а ја ћу те чекати.
— Хајдемо, унуко! обрати се Криста девојчи-
ци и поново је подиже на руке. Девојчица запла-
ка. Криста пожури излазу.

55
 VI

ЧУДНА БАШТА

Када се Криста јавио после недељу дана,

доктор Салвадор га пажљиво погледа у очи и
рече:
— Пази добро, Кристо. Узимам те у службу.
Добијаћеш храну и добру плату . . .
Криста одмахну рукама.
— Мени ништа не треба, само да вам служим.
— Ћути и слушај, продужи Салвадор. Овде
ћеш имати све. А л и од тебе захтевам само једно:
мораш ћутати о свему што овде видиш.
— Пре ћу себи одсећи језик и бацити га пси-
ма, него што ћу изустити ма и једну реч.
— Пази добро да ти се не деси та несрећа,
упозори га хладно Салвадор и, призвавши Црица
у белом мантилу, нареди:
— Отпрати га у башту и предај у руке Џиму.
Црнац се ћутке поклони, изведе Индијанца из
белог дома, проведе га кроз већ познато двориште
и закуца на гвоздену капију другог зида.
Иза зида се зачу лавеж паса. Капија је

56
шкрипнула и лагано се отворила. Црнац гурну
Кристу кроз капију у башту, нешто грлено викну
Црнцу који је стајао иза капије и удаљи се.
Криста се у страху приљуби уза зид: са ла-
вежом, који је више личио на рикање, јури ле су
на њ непознате звери, црвенкастожуте боје са
тамним пегама. Кад би их Криста срео у пампа-
сима, он би одмах препознао у њима јагуаре. А ли
звери које су му јури ле у сусрет лајале су као
пси. Сада је Кристи било потпуно свеједно какве
га животиње нападају. Он јурну ка оближњем
дрвету, успентра се и неочекивано брзо поче се
пети по гранама. Црнац сикну на псе као бесна
кобра. То псе одмах умири. Престали су да лају,
полегали на зем љ у и, положивши главе на испру-
жене шапе искоса гледали на Црнца.
Црнац поново засикта, обраћајући се овога
пута Кристи, који је седео на дрвету. Махнуо му
је руком, позивајући га да сиђе.
— Шта сикћеш на мене као змија? упита
Криста, не напуштајући своје склониште. Јеси ли
прогутао језик?
Џрнац само срдито замука.
„Сигурно је нем“ , помисли Криста и сети се
Салвадоровог упозорења. Није ваљда да Салвадор
сече језике слугама који издају његове тајне?
Можда је и овоме Црнцу одсечен језик. . . И
Кристи одједном постаде тако страшно да умало
није пао с дрвета. Пож еле изненада да побегне
одавде, ма по коју цену и што пре. Мерио је оком
да ли је од дрвета на коме је седео далеко
до зида. Не, не може да прескочи . . . А ли, Црнац
приђе дрвету и, ухвативши Индијанца за ногуг

57
нестрпљиво га повуче на доле. Морао се покори-
ти. Криста скочи с дрвета, и насмеја се колико је
могао љубазније, пружи руку и пријатељски
упита:
— Џим?
Црнац климну главом.
Криста чврсто стисну, руку Црнцу.
„Ако сам већ доспео у пакао, треба да будем
у пријатељству са ђаволима“ , помисли он и про-
дужи гласно:
— Ти си нем?
Црнац није одговарао.
— Немаш језика?
Црнац је и даље ћутао.
„Како да му завирим у уста?“ помисли Кри-
ста. А л и Џим изгледа није имао намеру да запо-
дене чак ни мимички разговор. Он узе Кристу за
руку, приведе га црвенориђим зверима и нешто
им просикта. Звери се подигоше, приђоше Кристи,
омирисаше га и мирно се удаљише. Кристи мало
одлакнуло на срцу.
Махнувши му руком, Џим поведе Кристу да
му покаже башту.
После суморног дворишта, поплочаног каме-
њем, башта је изненађивала обиљем зеленила и
цвећа. Простирала се на исток и постепено се
спуштала ка обали мора. Стазице, посуте црвен-
кастим истуцаним шкољкама, гранале су се на
све стране. Поред стазица су расли фантастични
кактуси и плавкасто зелене сочне агаве, 1 као
Агава — растиње са сочним, меснатим листовима. Од
влакана овог растиња прави се тканина, а из сока
справл>ају „п улк е“ , омиљено пиће месних становника.
(Прим. прев.)

58
метљике са мноштвом жућкасто зелених цветова.
Читаве шумице бресквиног и маслиновог дрвећа
покривале су својом сенком густу траву са шаре-
ним и јарким цветовима. Посред зелене траве
блистали су ту и тамо мали базени, обложени по
крајевима белим камењем. Високи водоскоци осве-
жавали су ваздух.
Башта је била пуна многогласне вике, песме,
цвркутања птица, рикања, пиштања и вриштања
животиња.
Криста још никада у животу није имао при-
лике да види толико необичних птица и животи-
ња. У овој башти ж ивеле су невиђене звери.
Ево, блескајући месинганозеленом крљушти,
претрчао је стазицу шестоноги гуштер. Са дрвета
се обесила змија са две главе. Криста у страху
одскочи устрану од овог двоглавог гмизавца који
је сиктао на њега двема црвеним устима. Црнац
јој одговори још јачим сиктањем и змија, мах-
нувши у ваздуху главама, паде са дрвета и сакри
се у густом тршћаку. Још је једна дугачка змија
одгмизала с пута, опирући се двема шапама. Иза
жичане ограде роктало је прасенце. Изненада се
загледа у Кристу једним јединим великим оком,
које се налазило насред чела.
Два бела пацова, срасла боковима, трчала су
по ружичастој стазици као двоглаво и осмоного
чудовиште. Покашто је ово двоједно створење от-
почињало борбу само са собом: десни пацов вукао
је удесно, леви у лево, и оба су незадовољно
пиштала. А л и је увек побеђивао онај десни. По-
ред стазице пасли су, срасли боковима, „сијамски
блпзанци“ — две танкоруне овце. Оне се нису

59
свађале као пацови. Међу њима је, изгледа, већ
одавно било утврђено потпуно јединство воље и
жеље. Једна наказа нарочито је зачудила Кристу.
Велики, потпуно голи, ружичасти пас. А на њего-
вим леђима, као да је израстао из псећег тела,
видео се мали мајмунчић — његове груди, руке и
глава. Пас, приђе Кристи и махну репом. Мајмун
је вртео главом, млатарао рукама, лупкао длано-
вима по леђима пса с којим је чинио једну цели-
ну, и вриштао гледајући у Кристу. Индијанац
спусти руку у џеп, извади парче шећера и пружи
га мајмуну. А ли неко брзо одгурну Кристину ру-
ку устрану. За његовим леђима чуло се сиктање.
Криста се окрену .. . Џим. Стари Црнац је гесто-
вима и мимиком објаснио Кристи да се мајмун
не сме хранити. Истог часа врабац са главом ма-
јушног папагаја зграби у лету парче шећера из
Кристиних прстију и сакри се у жбуње. У даљи-
ни, на ливади, замукао је коњ са крављом главом.
Две ламе потрчале су пољаном, машући коњ-
ским реповима. Из траве, из шипражја, са грана
дрвећа, гледали су на Кристу необичне животиње,
звери и птице: пси са мачјим главама, гуске са
петловим главама, рогати вепрови, нојеви са к љ у-
новима орлова, овнови са телом кугуара .. .
Кристи се чинило као да бунца. Трљао је очи,
квасио главу хладном водом из водоскока, али
ништа није помагало. Видео је у базенима змије
са рибљом главом и шкргама, рибе са жабљим
шапама, огромне жабе са телом дугачким као код
гуштера . . .
И поново Кристи дође да бежи одавде главом
без обзира.

60
 Али, ето, Џим изведе Кристу на широки
простор посут песком. Насред тог простора, окру-
жена палмама, стајала је вила из белог мрамора,
сазидана у маварском стилу. Кроз палмова стабла
видели су се лукови и колонаде. Месингани во-
доскоци у облику делфина избацивали су каскаде
воде у бистре базене у којима су се играле златне
рибице. Један од највећих водоскока пред глав-
ним улазом представљао је дечака на делфину —
слично митском тритону1 — са увијеним рогом
на устима. Ова група, производ руку обдареног
вајара, изненађивала је живахношћу покрета де-
чака и делфина.
Иза виле налазиле су се неколике грађевине
за становање и рад, а даље, — густо шипражје
бодљикавих кактуса, што се пружало све до белог
зида.
,,Опет зид!“ помисли Криста.
Џим уведе Индијанца у омању прохладну собу.
Гестовима му објасни да се ова соба додељује
њему, и оде, оставивши најзад Кристу самог.

1 Тритон — по грчксј митологији бог морских таласа.

Трубећи у морску ш кољку, он је подизао или стишавао
буру на мору. Често се представљао како јаш е на дел-
фину. (Прим. прев.)

62
 VII
ТРЕЋИ ЗИД

Криста се помало привикавао на овај необич-

ни свет који га је окруживао. Све звери, птице и
животиње које су испуњавале башту били су
добро припитомљени. Криста је с неким од њих
чак склопио пријатељство. Пси са крзном јагуара,
који су га првог дана толико уплашили, ходали
су му сада по трагу, лизали му руке, умиљавали
му се. Ламе су без страха узимале хлеб из њего-
вих руку. Папагаји су му слетали на рамена.
Башту и звери надгледало је дванаест Црнаца,
исто онако ћутљивих или немих као Џим. Криста
никада није чуо да су они међу собом разговара-
ли. Сваки од њих је ћутке радио свој посао, а
Џим је био као нека врста управитеља, надгледа-
јући Црнце и распоређујући њихове дужности. А
Криста, на своје велико чуђење, би одређен за
помоћника Џиму.
Криста није имао тако много посла. Хранили
су га добро. Није се никако могао пожалити на
свој живот. Једно га је узнемиравало — то је

63
злокобно ћутање Црнаца. Био је уверен да је
Салвадор свима подсецао језике. И кад би Сал-
вадор покашто позвао Кристу себи, Индијанац
би сваки пут помислио: „Сећи ће ми језик“ . А ли
ускоро је Криста почео да се мање плаши за свој
језик.
Једном је видео Џима где спава у хладу ма-
слина. Црнац је лежао на леђима отворених уста.
Криста је то искористио, пажљиво му се привукао,
завирио му у уста и уверио се да је језик старога
Црнца на своме месту. Тако се Индијанац мало
умирио.
Салвадор је строго делио свој дан. Од седам
до девет ујутр у доктор је примао болесне Инди-
јанце; од девет до једанаест је оперисао а затим
прелазио у своју вилу и тамо радио у лаборатори-
ји. Тамо је оперисао животиње и после их дуго
проучавао. Када би завршио своја посматрања,
Салвадор је слао ове животиње у башту. Криста,
спремајући понекад кућу, довлачио се и у лабо-
раторију. Све што је тамо видео чудило га је.
Тамо су, у стакленим теглама, напуњеним неким
растворима, пулсирали разни органи. Одсечене
руке и ноге продужавале су да живе. А када би
ови живи, одвојени делови тела почели да побо-
левају, онда би их Салвадор лечио, успостављају-
ћи живот који је умирао.
Све је ово Кристу испуњавало ужасом. Зато
је некако више волео да буде међу живим нака-
зама у башти.
Без обзира на поверење које је Салвадор
поклањао Индијанцу, Криста није смео ни да по-
мисли да се провуче иза трећег зида. А шта се

64
тамо налазило, много га је интересовало. Једном, у
подне, док су се сви одмарали, Криста притрча
високом зиду. Иза зида је чуо дечје гласове —
разабрао је поједине индијанске речи. Али, поне-
кад су се придруживали дечјим гласовима нечији
још тањи пискави гласићи, као да се препиру с
децом, говорећи неким непознатим наречјем.
Једном, кад је срео Кристу у башти, Салва-
дор му приђе и, гледајући га по обичају право у
очи, рече му:
— Већ је месец дана како радиш код мене,
Кристо, и ја сам задовољан тобом. У доњој башти
разболео ми се један слуга. Ти ћеш га заменити.
Тамо ћеш видети много нових ствари. А ли, памти
нашу погодбу: чврсто држи језик за зубима, ако
нећеш да га изгубиш.
— Ја сам већ скоро заборавио да говорим
међу вашим слугама, докторе, одговори Криста.
— Утолико боље. Ћутање . . . злато. Ако бу-
деш ћутао, добићеш много златних пезоса. Надам
се да ћу за две недеље дићи на ноге свог болесног
слугу. Узгред буди речено, да ли добро познајеш
Анде?
— Родио сам се у брдима.
— Одлично. Мораћу да попуним свој звери-
њак новим животињама и птицама. Повешћу те
са собом. А сада, иди, Џим ће те отпратити у доњу
башту.
Криста се на много шта већ био навикао. А л и
оно што је видео у доњој башти превазилазило је
сва његова очекивања.
На великој сунчаној ливади играла су се гола
деца и мајмуни. То су била деца разних инди-

5 65
јанских племена. Међу њима су била и сасвим
мала — не старија од три године; најстарија су
имала око дванаест година. Ова деца су била
Салвадорови пацијенти. Многа међу њима издржа-
ала су тешке операције и била за свој живот оба-
везна Салвадору. Прездравела деца играла су се,
трчала по башти, и после, кад би им се снага пот-
пуно повратила, родитељи су их узимали кући.
Сем деце, овде су живели и мајмуни. Куси
мајмуни. Мајмуни без иједне длаке на телу.
Али, што је било најчудиније — сви мајмуни
— једни боље, други горе — умели су да говоре.
Препирали су се с децом, свађали се, пиштали
танким гласићима. А л и мајмуни су ипак мирно
живели са децом и препирали су се с њом оноли-
ко колико и сама деца међу собом.
Криста никако није могао да разреши дилему
да ли су то стварно мајмуни или људи.
Кад је Криста најзад добро упознао башту,
приметио је да је много мања него горња, и да се
још стрмије спушта према заливу, наслањајући
се на стену стрму као зид.
Море се јамачно налазило иза тога зида. Иза
зида чуло се ударање морских таласа.
Истражујући неколико дана ову стену, Кри-
ста се уверио да је она вештачка. Још један зид
— четврти. У густом шипрагу глицинија Криста
откри сива гвоздена врата, обојена бојом камена,
потпуно се сливајући с њим.
Криста је ослушкивао. Ни један једини звук,
сем ударања морских таласа, није допирао иза
стене. Куда ли су водила ова узана врата? На
обалу мора?

66
 Одједном се чуо узбуђени дечји врисак. Деца
су гледала у небо. Криста подиже главу и угледа
мали црвени дечји балон који је лагано летео
преко баште. Ветар је носио балон ка мору.
Обичан дечји балон што је прелетео изнад
баште много је узбудио Кристу. Почео је да се
узнемирује. И чим се оздравели слуга вратио,
Криста се упути Салвадору и рече му:
— Докторе! Ускоро ћемо отпутовати у Андет
можда на дуго време. Дозволите ми да се видим
са кћери и унуком.
Салвадор није волео да његове слуге одлазе
из куће, и радије је узимао самце. Криста је
ћутљиво чекао, гледајући Салвадору у очи.
Салвадор је хладно погледао у Кристу и под-
сетио га:
— Памти наш уговор. Чувај језик! Иди. Вра-
ти се најдаље за три дана. Чекај.
Салвадор се упути у другу собу и изнесе
оданде кесицу од јеленске коже у којој су звец-
кали златни пезоси.
— Ово је за твоју унуку. И теби, да ћутиш.

67
 VIII
ИАПАД

— Ако ни данас не дође, ја ћу се одрећи

твоје помоћи, Балтазаре, и потражићу окретније
и сигурније људе, говорио је Зурита, нестрпљиво
чупкајући своје уковрчене бркове. Зурита је сада
био одевен у бело градско одело, а на глави је
имао сламни шешир. Он се са Балтазаром састао
у околини Буенос Аиреса, тамо где престају обра-
ђена поља и где почињу пампаси.
Балтазар, у белој кош уљи и плавим пруга-
стим панталонама, седео је крај пута и ћутао,
погружено чупкајући траву опаљену сунцем.
М сам је већ почео да се каје што је послао
свога брата Кристу као шпијуна Салвадору.
Криста је био десет година старији од Балта-
зара, али је, без обзира на своје године, још био
снажан и окретан човек. Био је лукав као мачка
из пампаса. А ипак, био је поуздан човек. Покуша-
вао је да се бави сеоским домазлуком. То му је,
како је испало, био сувише досадан посао. Затим
је држао крчму у луци, али се био одао пићу и

68
ускоро пропао. Последњих година бавио се ра-
зним мрачним пословима, дајући маха свом и-
званредном лукавству, а понекад и вероломству.
Овакав човек био је најпогоднији шпијун, али му
се није могло потпуно веровати. Ако би му то
било од користи, он би могао издати и свог рође-
ног брата. Балтазар је то врло добро знао, и зато
је био узнемирен исто толико колико и Зурита.
— Јеси ли бар сигуран да је Криста видео
овај ваздушни балон који си пустио?
Балтазар је неодређено слегао раменима. По-
ж елео је да што пре напусти целу ову замисао, да
оде кући, да окваси грло хладном водом са вином
и да раније оде на спавање.
Последњи зраци сунца на заласку осветлили
су облаке прашине која се подигла иза брежуљка.
У исто време одјекнуо је оштар, дуг звиждук.
Балтазар се прену.
— То је он!
— Најзад!
Криста им се приближавао жустрим кораци-
ма. Сада већ није личио на изможденог старог
Индијанпа. Звизнувши још једном јуначки, Кри-
ста је пришао и поздравио се са Балтазаром и
Зуритом.
— Дакле, јеси ли се упознао са „Морским
ђаволом“ упита Зурита.
— Још нисам, али он је тамо. Салвадор чува
„Ђавола“ иза четири зида. Најглавније сам свр-
шио. Радим код Салвадора и он ми верује. Сасвим
ми је добро послужило оно са болесном унуком.
Криста се насмеја жмиркајући лукавим очима.
Замало, међутим, да нам није покварила сав посао,

69
кад је оздравила. Ја је грлим, љубим, како и
приличи драгом деди, а она, гускица, рита се и
само што не заплаче. Криста се поново насмеја.
— Где си пронашао ту своју унуку? упита
Зурита.
— Паре се не могу наћи, али девојчицу је
лако наћи, одговори Криста. Мајка је задовољна.
Ја сам добио од ње пет папирних пезоса, а она је
добила здраву ћерку.
А ли је Криста прећутао да је добио прилично
тешку кесу златних пезоса од Салвадора. Дабоме,
није му било ни на крај памети да новац преда
девојчиној матери.
— Чудеса се могу видети код овог Салвадора.
Прави зверињак. И Криста поче причати о свему
што је видео.
— СЕе је то врло занимљиво, рече Зурита
палећи цигару, али ти ниси видео оно главно . . .
„Ђ авола“ . Шта мислиш даље да предузмеш,
Кристо?
— Даље? Предузећу малу шетњу у Анде. И
Криста исприча како се Салвадор спрема у лов на
звери.
— Одлично! ускликну Зурита. Салвадорово
имање удаљено је од осталог света. Током њего-
вог одсуства, напашћемо Салвадорово имање и
уграбићемо „Морског ђавола“ .
Криста климну главом, не одобравајући.
— Јагуари ће вам пооткидати главе, а нећете
моћи да нађете ,,Ђавола“ . Ни са главом га нећете
наћи, кад га већ ја нисам нашао.
— Ех, онда ево шта, промисливши мало, рече
Зурита. Кад се Салвадор упути у лов, ми ћемо

70
направити заседу; заробићемо га и тражићемо за
откуп . . . „Морског ђавола“ .
Криста хитрим покретом узе из Зуритиног
бочног џепа цигару што је ту вирила.
— Хвала лепо. Заседа . . . то је већ нешто
боље. Али, Салвадор ће нас преварити: обећаће
откуп, али га неће дати. Ови Шпанци . . . Криста
се загрцну.
— Па, шта онда ти предлажеш? већ раздра-
жено упита Зурита.
— Стрпљење, Зурита. Салвадор верује мени,
али само до четвртог зида. Треба да ми доктор
верује како самом себи, па ће ми тек онда пока-
зати ,,Ђавола.“
— Па?
— Па .. . ето. Салвадора ће напасти бандити,
и Криста муну прстом Зуриту у груди, а ја, ту уда-
ри и себе у груди, поштени Арауканац, спашћу му
живот. Онда за Кристу неће више бити тајни у
Салвадором дому.
„И мој ће се новчаник попунити златним пе-
зосима“ , доврши он у себи.
— Е, добро, ни то није рђаво.
И они се договорише којим ће путем Криста
повести Салвадора.
— Дан пре него што ћемо поћи на пут, баци-
ћу преко ограде црвени камен. А ви, будите
спремни.
А л и и поред тога што је план напада био
врло брижљиво смишљен, једна непредвиђена о-
колност замало није покварила цео посао.
Зурита, Балтазар и десет одрпанаца, које је
овај најмио у луци, одевени у одела гауча, добро

71
наоружани, на коњима, чекали су своју жртву у
пампасима, далеко од насеља.
Била је тамна ноћ. Јахачи су ослушкивали,
чекајући да ч у ју топот коњских копита.
А ли Криста није предвидео да Салвадор не
полази у лов онако као што се то радило пре
неколико година.
Бандити су неочекивано чули тутњаву мото-
ра, која се брзо приближавала, и ускоро су иза
брежуљка блеснули фарови заслепљујућом све-
тлошћу. Огромни црни аутомобил пројурио је по-
ред јахача, пре него што су они стигли да схвате
шта се дешава.
Зурита је очајно псовао, што је расположило
Балтазара.
— Не секирај се, Педро, рече Индијанац.
Дању је врућина, и зато они путују ноћу. Салва-
дор има два сунца на машини. Они ће се дању
одмарати. Стићи ћемо их на одморишту. И, боц-
нувши коња мамузама, Балтазар појури за ауто-
мобилом. За њим су кренули и други.
После два сата јахања, дружина је изненада
приметила у даљини ватру.
— То су они. Мора да им се нешто десило.
Станите. Ја ћу отпузити да видим шта се тамо
дешава. Чекајте ме.
И, скочивши са коња, Балтазар отпуза као
прави смук.
Вратио се после једног сата.
— Машина не може да вози. Покварила се, и
они је сада оправљају. Криста чува стражу. Мо-
рамо пожурити.
Све остало свршило се врло брзо. Бандити су

72
напали, и Салвадор није стигао да дође себи а већ
су њему, Кристи и тројици Црнаца биле везане
руке и ноге.
Један од најмљених бандита, старешина бан-
де, (јер је Зурита више волео да се држи у сенци)
затражио је од Салвадора прилично велику суму
иа име откупа.
— Платићу, само ме ослободите, одговори
Салвадор.
— Е, али то је само за тебе. Исто толико'
имаш да платиш за тројицу твојих сапутника!
досети се бандит.
— Не могу одједном да дам тако велику су-
му, одговори Салвадор после краћег размишљања-
— Онда, смрт! повикаше бандити.
— Ако не пристанеш на наше услове, убиће-
мо те у цик зоре, рече вођа бандита.
Салвадор је само слегао раменима и одговорио:
— Тако велике суме немам при руци.
Салвадорова мирноћа зачудила је и самог
бандита.
Бацивши заробљенике иза аутомобила, бан-
дити узеше да претражују и товар и тако нађоше
резерву шпиритуса спремљену за колекције. По-
пили су шпиритус и ускоро пијани попадали на
земљу.
Пред саму зору неко се дошуљао до Сал-
вадора.
— Ја сам, Криста, тихо рече Криста. Пошло
ми је за руком да одрешим каишеве. Прикрао сам
се бандиту са пушком и убио га. Остали су пија-
ни. Шофер је већ поправио кола. Морамо да по-
журимо.

73
 Сви су брзо поседали у аутомобил. Црнац-
-шофер упалио је мотор, машина се тргнула и
јурнула друмом.
За њима су се зачуле псовке и појединачна
паљба.
Салвадор је чврсто стегао Кристину руку.
Тек после одласка Салвадора, Зурита је сазнао
од својих бандита да је овај пристао да плати
откуп.
,,3ар не би било једноставније“ , помислио је
Зурита, ,,узети откуп, неголи покушавати са
крађом ,,Морског ђавола“ , за кога се још ни не зна
шта представља.“ А ли прилика је била неповрат-
но пропуштена; остало је само да очекују вести
,од Кристе.

74
 IX
ЧО В Е К -АМ Ф М Б И ЈА

Криста се надао да ће му Салвадор ирићи и

казати:
„Кристо, ти си ми спасао живот. Одсад, за
тебе више нема тајни на мом имању. Хајдемо,
показаћу ти „Морског ђавола“ .
А л и је убрзо увидео да Салвадор није ни
мислио да то уради. Само је богато наградио
Кристу за спасавање и удубио се у своје научне
радове.
Не губећи време, Криста је узео да проучава
четврти зид и тајна врата. Она се дуго нису ода-
вала, али најзад је Кристи пошло за руком да
открије тајну. Једном, пипајући по вратима, слу-
чајно је притиснуо неко мало испупчење. Одјед-
ном, врата попустише и отворише се. Била су теш-
ка и дебела, као врата непробојне касе.
Криста је брзо шмугнуо иза врата, која су се
одмах залупила за њим. То га је унеколико
престравило. Почео је да претражује врата, да
притиска на сва испупчења, али врата се нису
отварала.

75
 — Ето, сам сам себе оатворио у клопку, про-
гунђа Криста.
А л и ништа му друго није преостајало да ра-
ди, већ једино да прегледа ову последњу, непо-
знату Салвадорову башту.
Криста се нашао у густо обраслом врту. Цела
башта представљала је мало удубљење, са свих
страна ограђено високим зидом од вештачки на-
прављених стена. Ч уло се не само ударање таласа
већ и шум шљунка на пешчаном жалу.
Т у је било дрвећа и шибља које обично расте
на влажном тлу. Посред великог сеновитог др-
већа, које је добро штитило од сунчевих зрака,
текло је много поточића. Десетине водоскока ра-
збризгавали су капљице воде, влажећи ваздух.
Било је влажно као на низијским обалама Миси-
сипија. Усред баште стајала је невелика камена
кућа са равним кровом, а њени зидови били су
густо обрасли бршљаном. Зелени капци на прозо-
рима беху спуштени. Кућа је изледала пуста.
Криста је дошао до краја баште. Крај зида
који је одвајао имање од залива, налазио се ог-
ромни четвртасти базеи, густо обрастао дрвећем.
Базен је заузимао најмање пет стотина квадрат-
них метара простора, а био дубок најмање пет
метара.
Док се Криста приближавао, неко створење
уплашено истрча из шипрага и скочи у базен,
подигавши облак капљица. Криста се узбуђено
зауставио. Он! „Морски ђаво“ ! Најзад га је
угледао . . .
Индијанац приђе базену и завири у бистру
провидну воду.

76
 На дну базена, на белим каменим плочама,
седео је велики мајмун. Са страхом и радозна-
лошћу гледао је испод воде на Кристу. Криста
није могао да дође себи од чуђења. Мајмун је
дисао под водом. Његови бокови час су се спу-
штали, час се надимали.
Кад се унеколико повратио од чуђења, Криста
се нехотично осмехну. „Морски ђаво“ , који је иза-
зивао толику страву код рибара, испао је мајмун-
-водоземац.
,,Е, па чега ли све нема на овом свету,“ по-
мисли стари Индијанац.
Криста је био задовољан. Најзад му је пошло
за руком да све открије. Али, сад је био разоча-
ран. Мајмун уопште није личио на оно чудови-
ште о коме су причали очевици. Шта ли све само
не направе страх и уобразиља?
Али, требало је мислити и о повратку. Криста
се врати вратима, попе се на високо дрво крај
ограде и, излажући се опасиости да поломи ноге,
скочи доле са високог зида.
Тек што се усправио на ноге, зачуо је Салва-
доров глас.
— Кристо, ма где си?
Криста брже зграби са стазице неке грабуље
и поче скупљати суво лишће.
— Ево ме.
— Хајдемо, Кристо, позва га Салвадор, при-
лазећи прикривеним гвозденим вратима у стени.
Пази, ова врата овако се отварају. И Салвадор
притисну на испупчење што се налазило на хра-
павој површини врата — што је Кристи било већ
добро познато.

77
 „Доктор је задоцнио . . . већ сам видео „Ђаво-
ла“ , помисли Криста.
Салвадор и Криста уђоше у башту. Обилазе-
ћи кућицу обраслу бршљаном, Салвадор се упути
ка базену. Мајмун је још седео у води, пуштајући
мехуриће.
Криста зачуђено ускликну, као да га види
први пут. А ли одмах затим морао је да се истин-
ски зачуди.
Салвадор не обрати на мајмуна никакву
пажњу. Само је махнуо на њ руком, као да му је
сметао. Мајмун одмах исплива, извуче се из базе-
на, стресе се и попе на дрво. Салвадор се сагну,
опипа траву и чврсто притисну неку малу зелену
полугу. Чуо се потмуо шум. У поду базена са
стране отворише се капци. После неколико мину-
та базен је био празан, а капци се поново залу-
пише. Однекуд са стране појавиле су се гвоздене
лествице, које су водиле право на дно базена.
— Хајдемо, Кристо.
Они се спустише у базен. Салвадор је стао на
једну плочу и одмах се насред базена отворио
нови капак, широк квадратни метар. Гвоздене
степенице водиле су некуда под земљу.
Криста је пошао за Салвадором и у ово под-
земље. Иш ли су доста дуго. Одозго, кроз капак,
продирала је тек приметна светлост. А л и је уско-
ро и она ишчезла. Нашли су се у потпуном мра-
ку. Кораци су им потмуло одјекивали у подзем-
ном ходнику.
— Пази да се не спотакнеш, Кристо, сад ћемо
стићи.
Салвадор онда изненада стаде и поче пипати

78
руком по зиду. Прекидач је шкљоцнуо и јарка
светлост разлила се наоколо. Стајали су у сталак-
титној пећини, пред бронзаним вратима, са ла-
вљим главама, које су држале у устима алке.
Салвадор пувуче за једну алку. Тешка врата ла-
гано се отворише и путници уђоше у тамну салу.
Поново је шкљоцнуо прекидач. Млечна кугла
осветлила је пространу пећину, чији је један зид
био од стакла. Салвадор поново окрену прекидач:
пећина је утонула у таму, а снажни рефлектори
осветлили су простор с оне стране стакленог зида.
Био је то огромни акваријум, или, боље речено —
стаклени дом на морском дну. Са земље су се
дизали подводно растиње и жбунови корала, међу
којима су се играле рибице. И одједном Криста
угледа како из шипрага излази човеколико ство-
рење са великим испупченим очима и жабљим
шапама. Тело непознатога блистало је плавка-
стосребрнастом крљушти. Брзим, спретним покре-
тима ово створења допливало је до стакленог
зида, климнуло Салвадору главом и уш ло у стакле-
ну комору, залупивши за собом врата. Вода из
коморе брзо се излила. Непознати је отворио друга
врата и ушао у пећину.
— Скини наочаре и рукавице рече Салвадор.
Непознати је послушно скинуо наочаре и ру-
кавице, и Криста је угледао пред собом стаситог,
лепог младог човека.
— Изволите се упознати; Ихтиандар, човек-
-риба, или правилније, амфибија; он је и тај ваш
„морски ђаво“ , представи Салвадор младића. Мла-
дић се љубазно насмеши, пружи руку Индијанцу
и рече шпански:

80
 — Здраво!
Криста је ћутке стиснуо пружену руку. За-
препашћен, није могао ни речи да изусти.
— Црнац, слуга Ихтиандров, оболео је, про-
дужи Салвадор. Оставићу тебе неколико дана са
Ихтиандром. Ако будеш могао да одговориш свим
својим новим обавезама, поставићу те за сталног
Ихтиандровог слугу.
Криста ћутке климну главом.

81
 X
МХТМ АНДРОВ ДАН

Било је пред свануће.

Ваздух је био топао и влажан, пун слатког
мириса магнолија, тубероза, резеде. Ни лист да
затрепери. Тишина. Ихтиандар је корачао пешча-
ном стазицом баште. О појасу су му се равномер-
но љ уљ а ли бодеж, наочаре, ручне и ножне ру-
кавице — ,,жабље шапе“ . И само му је под иогама
шкрипио песак од шкољака. Стазица се једва
видела, јер су је ж буње и дрвеће покрили безо-
бличним црним мрљама. Из базена се дизала ма-
гла. Понекад би Ихтиандар додирнуо неку гран-
чицу, и роса би за час пошкропила његову косу и
топле образе.
Стазица је нагло скретала удесно и нагло се
спуштала. Ваздух је постајао све свежији и
влажнији. Ихтиандар сада осећа под ногама ка-
мене плоче, успорава кораке, зауставља се. Нате-
нане навлачи велике наочаре са дебелим стакли-
ма, рукавице на руке и ноге. Издише из плућа
ваздух и скаче у базен. Вода му оплакњује тело

82
пријатном свежином, прожима шкрге хладноћом.
Шкржни отвори почињу ритмички да се крећу —
човек се претворио у рибу.
Неколико снажних покрета рукама, и Ихти-
андар је на диу базена. Младић са сигурношћу
плива у потпуном мраку. Пружа руку, налази
гвоздену ручку у камеиом зиду. Одмах до ње
другу, трећу ручку . . . Тако стиже до тунела, ис-
пуњеног водом до врха. Лагано иде по дну, са-
влађујући супротну хладну струју. Одбија се за-
тим од дна, диже се горе — и као да се склупчава
у топлој кади. Вода, загрејана у баштенским базе-
нима, тече површином тунела ка отвореном мору.
Сада Ихтиандар може да плива низ матицу.
Прекрстивши руке на груди, леж е на леђа и пли-
ва главом напред. Крај тунела је близу. Тамо.
поред самог излаза у океан, доле, из пукотине
стене, под јаким притиском избија врући извор. У
његовим струјама шуште каменчићи и шко.шке на
Дну.
Ихтиандар се преврће на груди и гледа преда
се. Мрак. Протеже руку напред. Вода постаје тек
мало свежија. Дланови се дотичу гвоздене решет-
ке, чије су шипке покривене меканим и клизавим
морским растињем и храпавим шкољкама. Ухва-
тивши се за решетку, младић налази сложену
браву и отвара је. Тешка округла решеткаста
врата, која заграђују излаз из тунела, лагано се
отварају. Ихтиаидар промиче кроз отвор. Решет-
каста врата се затварају за њим.
Човек-амфибија упућује се у отворени океан,
грабећи воду рукама и ногама. У води је још увек
мрак. Само понегде у црној дубини засветлуцају

6* 83
плавкасте варнице светлећих рибица и бледоцр-
вених медуза. А ли ће ускоро сванути, и светлеће
животиње, једна по једна, гасе своје фењерчиће.
Ихтиандар осећа у својим шкргама хиљаде
ситних убода — дисање му постаје отежано. То
значи да је прошао стеновити рт. Иза рта морска
вода је увек замућена честицама иловаче, песка и
отпацима разних материја. Вода је слатка — не-
далеко у океан утиче река.
,,Чудновато, како речне рибе могу да живе у
мутној, слаткој води, мисли Ихтиандар. Јамачно,
њихове шкрге нису тако осетљиве према песку и
делићима иловаче.“
Ихтиандар се диже мало више, нагло скреће
удесно, на југ, а затим се поново спушта у дуби-
НУ- Т у је вода чистија. Ихтиандар упада у хладну
подводну струју, која иде уз обалу с југа на север
до ушћа реке Паране, која, опет одбија хладну
струју на исток. Ова струја тече на великој дуби-
ни, али њена горња граница налази се петнаест до
двадесет метара испод површине. Сада Ихтиандар
поново може да се преда струји; она ће га изнети
далеко у отворени океан.
Може се мало и продремати. Нема опасности.
.Тош је мрак и морски разбојници још спавају.
Пред сам излазак сунца тако је пријатно продре-
мати. Кожа осећа како подводне струје мењају
топлоту воде.
Ево, до уха му допире мукли грохот, а за
њим други, трећи. То грме ланци ленгера: у зали-
ву, неколико километара од Ихтиандра, рибарске
лађе дижу котве. Свануће је близу. Али, ево и
далеког, равномерног роктања. То су елисе и мо-

84
тори Горокса, великог енглеског океанског паро-
брода који саобраћа између Буенос Аиреса и Ли-
зерпула. До Горокса има најмање четрдесет ки-
лометара. А како се само чује! Звук пролази у
морској води хиљаду и по метара у секунди. Како
је леп Горокс ноћу — прави пловећи град обасјан
светлошћу. Али, да би се видео ноћу, треба још
увече отпливати далеко, далеко у отвореио море.
У Буенос Аирес Горокс стиже у време сунчевог
изласка, са већ погашеним светлима. Не, не може
се више дремати: елисе, крма и мотори Горокса,
љ уљ ањ е његовог корита, светлост илуминатора и
рефлектора, пробудиће становнике океана. Си-
гурно су делфини први чули приближавање Го-
рокса и, гњурајући се, подигли пре неколико ча-
сака лако таласање, које је натерало Мхтиандра да
буде на опрезу. И сигурно су већ појурили усу-
срет пароброду.

Лупа бродских мотора разлеже се на све

стране; буде се лука и залив. Мхтиандар отвара
очи, тресе главом, као да отреса последњи дре-
меж, размахује рукама, одбија се ногама и излази
на површину.
Пажљиво промаља главу испод воде. Осврће
се. У близини ни чамаца, ни једрилица. Израња
до појаса и тако се задржава, лагано радећи
ногама.
Ниско изнад воде лете галебови, засецају по-
каткад грудима или врхом крила површину воде,
равну као огледало, и остављају на њој кругове
који се лагано шире. Крици белих галебова слич-
ни су дечјем плачу. Звиждећи огромним крилима

85
и иодижући ветар изнад Ихтиандрове главе, про-
лети огромни снежнобели албатрос, весник буре.
Крила су му црна, кљ ун црвен са жутим врхом, а
ноге наранџасте. Албатрос се упућује ка заливу.
Ихтиандар га прати очима са неком врстом зави-
сти. Жалобно црна крила птице имају у размаху
најмање четири метра. Ех, кад би он имао таква
крила!
На западу, ноћ се губи за далеким брдима.
Исток се већ румени. По огледалу океана јавља
се тек приметно мирно таласање, а по њему злат-
не струје. Бели галебови, дижући се увис, постају
ружичасти.
На бледом огледалу воде заверугале су се
шарене, плавкасте и плаве стазице: то су први
покрети ветра. Плавих стазица све је више и
више. Ветар постаје јачи. На пешчаној обали већ
се појављују први паперјасти жутобели језичци
таласа. Вода поред обале постаје зелена.
Приближава се цела флотила рибарских ла-
ђа. Отац је наредио да се не помаља пред очима
људи. Ихтиандар зато гњура дубоко под воду,
налази хладну струју. Она га носи даље од обале,
на исток, у отворени океан. Наоколо тамнољуби-
часто плаветнило морских дубина. Рибе пливају.
Оие су светлозелене, са тамним мрљама и пруга-
ма. Црвене, жуте, наранџасте, бакарне рибе непре-
стано снују као ројези шарених лептирова.
Одозго се чује роктање, вода тамни. То је
ниско изнад воде пролетео војни хидроавион.
Једном се овакав хидроавион спустио на воду,
Ихтиандар се неприметно ухватио за гвоздену
полугу механичке плозке и . . . замало није платио

86
главом: хидроавион се изненада дигао са воде.
Мхтиандар је скочио са висине од десет метара.

Ихтиандар подиже главу. Сунчева сзетлост

види се скоро изнад главе. Подне је близу. Повр-
шина воде већ не изгледа као огледало у ком се
огледају камени плићаци, велике рибе, сам Ихти-
андар. Сад се огледало искривило, гиба се, не-
престано се креће.
Ихтиандар исплива. Таласи га љ уљ ају. Ево,
извирио је из воде. Подигао се на гребен таласа,
спустио се, поново се дигао. Ох, шта се то дешава
наоколо! О обалу ударају таласи, шуме, ричу и
ваљају камење. Вода крај обале постала је жуто-
зелена. Оштар југозападњак дува. Таласи расту.
На гребенима таласа бели се пена. Капљице не-
престано шкропе Ихтиандра. То му чини велику
пријатност.
,,Зашто“ , мисли Ихтиандар, „кад пливам у-
сусрет таласима, они изгледају тамноплави, а
окренем ли се позади, они бледе?“
Са врха таласа полећу јата риба — морски
кокоти. Час дижући, час спуштајући се, преска-
чући гребене таласа и удолице међу њима, летице
лете по стотинак метара и спуштају се, а кроз
минут два поново искачу из воде. Тумарају и
плачу бели галебови. Секу ваздух широким кри-
лима најбрже птице — фрегате. Огроман извијан
кљун, оштре канџе, тамнобакарно перје са зелен-
кастометалним преливима, груди наранџасте боје.
То је мужјак. А недалеко друга фрегата, мало
светлија, са белим грудима — женка. Она као
камен пада у воду и за секунд већ трепери у

88
њеном кривом кљ уну илавосребрнаста рибица.
Пролећу албатроси — весници буре. Биће олује.
У сусрет олујним облацима јамачно већ јури
дивна храбра птица — паламедеја. Она увек до-
чекује буру својом песмом. Зато рибарске барке и
китњасте јахте свим једрима журе ка обали да би
се склониле од буре.
Пада зеленкасти сумрак, али кроз слојеве во-
де може се још назрети где се налази сунце —
велика светла мрља. То је сасвим довољно да би
се утврдио правац. Потребно је дочепати се пли-
ћака пре него што облак сакрије сунце, иначе —
збогом доручку! А већ је одавно осетио глад. У
мраку се не могу наћи ни плићак ни подводне
стене. Ихтиаидар снажно ради и рукама и ногама
— плива као жаба.
С времена на време се преврће на леђа и
проверава свој правац по једва приметном бела-
сању, у густом плавозеленом полумраку. Покат-
кад пажљиво погледа напред, осматрајући да ли
се виде плићаци. Његова кожа и шкрге осећају
како се мења вода: у близини плићака вода није
онако густа; сланија је, у њој има више кисеони-
ка — пријатна, лака вода. Он језиком проба укус
воде. Као стари искусни морнар, не видећи још
земљу, он зна да је она близу по извесним зна-
цима који су познати само њему.
Постепено се разведрава. Здесна и слева виде
се добро већ давно познате линије подводних сте-
на. Међу њима је мала зараван, а иза ње камени
зид. Ихтиандар ово местанце зове подводном лу-
ком. Овде је мирно и у време најјачих бура.
Како се много риба накупило у тихој подвод-

89
ној луци! Мотају се као у узаврелом лонцу рибље
чорбе. Мајушне, тамне, са жутом попречном пру-
гом посред тела и жутим репом, са косим танким
пругама, црвене, плаве, плавкасте. Брзо се губе,
али се исто тако неочекивано појављују на том
истом месту. Ако се исплива на врх, и осврне се
око себе — рибе тушта и тма, а доле их је већ
нестало, као да су пропале. Дуго времена Ихтиан-
дар није могао да то схвати, док једном није
ухватио рибицу рукама. Њено телашце било је
величине длана, али потпуно пљоснато. Зато их
је одозго врло тешко запазити. Т у је и доручак.
На заравни поред стрме стене има много острига.
Ихтиандар приплива, полегне на зараван поред
самих шкољки и почиње да једе. Он вади остриге
из шкољки и трпа их у уста. Навржао је да једе
под водом: стави парче у уста па спретно, кроз
полустиснуте усне, избацује воду из уста. Нешто
мало воде и прогута, уосталом, са јелом, али се
већ давно навикао на морску воду.
Крај њега љ уљ а се водено растиње — рупи-
цама ишупљикано зелеио лишће агара, перјасто
зелено лишће мексиканске каулерпе, ружичасте,
нежне нетофиле. Али, сада све то изгледа тамно-
сиво: у води је сумрачно — олуја и бура наста-
вљ ају се. Покаткад, чује се глува грмљавина. Их-
тиандар погледа горе.
Зашто се одједном тако смрачило? Изнад са-
ме Ихтиандрове главе појавила се тамна мрља.
Шта би то могло бити? Доручак је завршен. Могао
би да погледа на површину. Он се пажљиво
подиже ка тамној мрљи изнад главе, клизећи по-
ред стрме стене. А оно, на воду се спустио огро-

90
ман алоатрос. Иаранџасте ноге птице су врло бли-
зу Ихтиандра. Он испружи руке и хвата албатро-
са за ноге. Уплашена птица отвара своја џиновска
крила и подиже се, вукући Ихтиандра из воде.
А ли у ваздуху Ихтиандрово тело одмах отежава,
и албатрос заједно с њим тешко пада на таласе,
покривајући младића својим перјастим, меким
грудима. Ихтиандар не чека да га весник буре
кљуцне својим црвеним кљуном у главу, рони и
кроз неколико секунди појављује се на површини
на другом месту. Албатрос лети на исток и сакри-
ва се иза водених брда разигране стихије.
Ихтиандар леж и на леђима. Бура је већ про-
шла. Гром грми негде далеко на истоку. А л и
киша пљушти као из кабла. Ихтиандар жмури,
задовољно. Најзад отвара очи, усправља се, оста-
јући до паса загњурен у воду, и осврће се. Сада је
на гребену највишег таласа. Око њега небо, океан,
ветар, облаци, пљусак, таласи — све се меша у
мокро заковитлано клупче које гуди, шуми, реве
и грокће. Пена се коврча и љутито вије по ребри-
ма таласа. Страховито се уздижу водена брда и
руше као лавина; дижу се таласи, шушти плахи
пљусак, бесно завргја ветар.
Оно што страши земаљског човека, радује
Ихтиандра. Наравно, мора бити опрезан, иначе би
се на њега сручило водено брдо. Али, Ихтиандар
зна да се као риба управља на таласима. Само их
треба -познавати; један носи горе доле, горе доле,
другог се чувај само да ти се не пребаци преко
главе. Зна и оно шта се дешава испод таласа, зна
како нестају таласи, када престаје ветар: зна да
иајпре нестају мали таласи, затим велики. А ли

91
равномерно мртво таласање под површниом остаје
још дуго времена. Ихтиандар воли да се ваља по
обалним таласима, али зна и да је то врло опасно.
Један талас је изненада преврнуо Ихтиандра, и
он је снажно лупнуо главом о дно и онесвестио
се. Обичан човек удавио би се, али Ихтиандар је
прележао у води.
Киша је престала. Отишла је некуд на исток
за олујом. А и ветар је променио правац. Са троп-
ског севера дунуо је тонли поветарац. Кроз иски-
дане облаке појавили су се комади плавог не-
ба. Пробили се сунчеви зраци и пали по тала-
сима. На југоистоку, на још тамном и мрачном
небу, појавила се двострука дуга. Океан се сада
није могао познати. Више није био оловнотаман
већ плав, са јаркозеленим мрљама на оним ме-
стима где су падали сунчеви зраци.
Сунце! Одједном се променише небо и океан,
обала и далека брда. Како је необичан. лак и вла-
жан ваздух после олује и буре! Ихтиандар час
увлачи у плућа чисти, здрави морски ваздух, час
почиње ревносно да дише шкргама. Ихтиандар
једини од људи зна како се лако дише пошто
бура, олуја, ветар, таласи, киша промешају небо и
океан, ваздух и воду, и обилно засите воду кисе-
оником. Онда оживе све рибе, сва дивотна морска
створења.
После олује, и буре из шипрага морске цун-
гле, из тесних шупљина стена, из честара фан-
тастичних корала и сунђера испливају ситне ри-
бице; за њима се јављ ају крупне рибе, које су се
биле сакриле у дубинама, и најзад, кад се тала-
сање потпуно смири, испливају нежне и слабе

92
медузе, провидни, скоро бестелесни рачићи, сиф-
онофоре, гребеници, венерини појасеви.
Сунчев зрак је пао на таласе. Вода је наоколо
одмах позеленела; блистају мали водени мехури-
ћи, шишти пена . . . Недалеко од Ихтиандра играју
се његови другови, делфини, гледајући га весе-
лим, лукаиим, радозналим очима. Њихова блиста-
за тамна леђа промичу кроз таласе. Пљускају,
фркћу, јуре један за другим. Ихтиандар се смеје,
хвата делфине, плива и рони заједно с њима.
Чини му се да су и овај океан, и ови делфини, и
ово небо, и сунце, и сав овај дирљиво лепи свет
створени само за њега.

Ихтиаидар подиже главу и жмурећи гледа на

сунце. Оно се клони западу. Скоро ће вече. Даиас
му се не враћа рано кући. Љ уљ ајућ и се овако док
не потамни плаво небо и док се на њему не забли-
стају звезде.
Али, ускоро му досађује оваква беспослица.
Недалеко од њега гину мали морски створови. Он
може да их спасе. Придиже се и гледа на далеку
обалу. Онамо, ка плићаку на пешчани спруд! Та-
мо је, пре свега, потребна његова помоћ. Тамо
бесне морски таласи.
Ови луди таласи избацују на обалу после
сваке буре водено растиње и морске становнике:
медузе, морске ракове, рибе, морске звезде, а по-
некад и каквог неопрезног делфина. Медузе гину
врло брзо, неке рибе дохвате се воде, али много
их страда на обали. Скоро сви морски ракови
враћају се у океан. Они понекад и сами излазе из
воде на обалу да се користе жртвама таласа. Их-

94
тиандар воли да сиасава морске животиње избаче-
не на обалу.
Сатима би он тако лутао по обали после буре
и спасавао кога је још могао спасти. Увек би се
радовао када би видео како риба коју би бацио у
воду отплива, весело махнувши репом. Увек би се
радовао када би полумртве рибе, које би најпре
пливале по води бочно или трбухом нагоре, на-
једном оживеле. Подижући са обале велику рибу,
Ихтиандар би је носио ка води; риба би млатара-
ла у његовим рукама, а он би се смејао и говорио
јој да се не плаши и да се још мало стрпи.
Наравно, ову исту рибу он би појео са великим
задовољством, кад би је гладан ухватио у океану.
Али, то је било неизбежно зло. Овде, пак, на
обали, он је био заштитник, друг, спасилац мор-
ских становника.
Ихтиандар се обично враћао обали исто онако
као што је и отпливао, користећи се подводиим
морским струјама. А л и данас му се никако није
хтело да зароии под воду на дуже време, — толи-
ко су дивни били океан и небо. Младић би заронио
пропливао мало под водом и поново се појављи-
вао на површини, као што то раде морске птице
кад лове рибу.
Гасе се последњи сунчеви зраци. На западу
још догорева жута пруга. Намрштени таласи, као
тамносиве сенке, јуре један за другим.
После прохладног ваздуха у води је тако
пријатно. Наоколо је тамно, али није опасно. У
ово време нико не напада. Дневни грабљивци већ
су заспали, ноћни још нису изишли у лов.
А и, ево шта му је потребно: северна струја

95
која се налази испод саме површине океана. Мр-
тво подводно таласање, које се још није умирило,
мало љ у љ а ову подводну реку горе доле — али
она полагано наставља свој ток са жарког севера
на хладни југ. А много ниже тече обратна хладна
струја — са југа на север. Ихтиандар често иско-
ришћује ове струје, кад му је потребно да дуже
времена плива поред обале.
Данас је отпливао далеко на север. Сада ова
тогша струја треба да га донесе до тунела. Само
да не задрема и не отплива даље, како му се то
једном десило. Он час забацује руке иза главе,
час их испружа устрану, полагано шири и са-
ставља иоге — прави гимнастику. Струја га носи
ка југу. Топла вода и лагани покрети руку и ногу
Делују на њ умирујуће.
Ихтиандар гледа горе. Над њим је свод сав
посејан ситним звездицама, као прашином. То су
светлеће рибе запалиле своје фењерчиће и дижу
се на површину океаиа. Понегде у тами виде се
плавкасте и ружичасте светлеће маглине — зби-
јене гомиле најситнијих светлећих животиња. Ла-
гано пливају лопте, излучујући меку зеленкасту
светлост. До самог Ихтиандра светли се медуза —
личи на лампу покривену заплетеним абажуром,
са чипкама и дугачким ресама. Ове ресе лагано се
њишу при сваком покрету медузе, као на лаком
ветру. На илићацима већ су се запалиле морске
звезде. У великим дубинама брзо се крећу светла
великих ноћних грабљивица. Она јуре једно за
другим, круже, гасе се и поново севају.
Опет плићак. Фантастична стабла и гране
корала осветљене су изнутра плавкастом, ружи-

96
частом, зеленкастом и белом светлошћу. Једни ко-
рали горе бледом, жмиркавом светлошћу, други као
метал загрејани до белог усијавања.
На земљи ноћу светле само далеке мајушне
звездице с неба, покаткад месец. А овде хиљаде
звезда, хиљаде месеца, хиљаде мајушних разно-
бојних сунаца, која горе меком, иежном светло-
шћу. Ноћ у океану неупоредиво је лепша неголи
ноћ на земљи.
И да би то сравнио, Ихтиандар скоро верти-
кално исплива на површину воде.
Ваздух је постао топлији. Над главом тамно-
плави свод неба посејан звездама. Над хоризон-
том стоји сребрнасти круг месеца. Од месеца се
преко целог океана пружа сребрна стазица.
Из лук е одјекује, дубок и снажан, дуги звук
сирене. То се гигант Горокс спрема за повратак.
Али, већ је касно. Скоро ће сванути. Ихтиандар
је био одсутан скоро двадесет и четири часа. Отац
ће га сигурно грдити.
Ихтиандар се упућује ка тунелу, пружа руку
између шипака, отвара гвоздену решетку, плива
кроз тунел пун помрчине. При повратку мора да
плива доле, у хладној струји, која тече од мора
ка баштенским базенима.
Лагани ударац у раме буди га. Већ је у базе-
ну. Брзо се диже горе. Почиње да дише плућима,
увлачећи ваздух засићен познатим мирисом цвећа.
Кроз неколико минута већ чврсто спава у
кревету — како је наредио отац.

7 97
 XI
ДЕВОЈКА И Ц РН П УРА С ТИ

Једном је после олује пливао по океану.

Изронивши на површину, Ихтиандар је при-
метио на таласима, недалеко од себе, неки пред-
мет који је личио на комад белог једра, откинут
буром са рибарске барке. Кад је допливао ближе,
видео је са чуђењем да је то било људско биће —
жена, млада девојка. Била је везана за даску.
Није ваљда ова лепа девојка мртва? Ихтиандар је
био толико узбуђен овим својим проналаском, да
се код њега први пут појавило непријатељско
осећање према океану.
Можда је девојка само изгубила свест? Он
намести њену беспомоћио клонулу главу, ухватио
се за даску и запливао ка обали.
Пливао је брзо, напрежући све своје снаге и
само се покаткад задржавао да би поправио главу
девојке, која је непрестано падала са даске. Ша-
путао јој је, као риби која је доспела у неприли-
ку: ,,Стрпи се мало!“ Хтео је да девојка отвори
очи, али се истовремено и плашио тога. Хтео је да

98
је види живу, али бојао се да ће се она уплашити
од њега. Да ли да скине наочаре и рукавице? А ли
за то је потребно много времена, а и пливање без
рукавица отежано је. И он и даље журно плива,
гурајући ка обали даску са девојком.
Ево и обале. Т у мора бити пажљив. Таласи га
сами носе обали. Ихтиандар с времена на време
спушта ногу — опипава дно. Најзад је стигао на
плићак, изнео девојку на обалу, одвезао је од
даске, препео у сенку диие обрасле жбуњем, и
почео да је приводи свести — да врши вештачко
дисање.
Учини му се да јој капци задрхташе, трепа-
вице мрднуше. Ихтиандар прислони уво на срце
девојке и зачу слабо лупање. Жива је. . . Дошло
му је да виче од радости.
Девојка отвара очи, гледа у Ихтигшдра и на
њеном лицу појављује се израз ужаса. Затим за-
твара очи. Ихтиандар је и огорчен и обрадован.
Он је ипак спасао девојку. Сад мора да оде — да
је не плаши. А ли да ли може, овако беспомоћну,
да је остави саму? Док је тако размишљао, чуо је
тешке и брзе кораке. Иије се више могао двоуми-
ти. Ихтиандар скочи главачке у воду, зарони и
заплива под водом ка каменим гребенима; изрони
и, кријући се међу стењем, поче посматрати обалу.
Иза диие изишао је црнпураст човек са брко-
вима и шпанском брадицом. На глави је имао
шешир са широким ободом. Рекао је тихо на
шпанском: ,,Ево је, хвала Исусу и Марији“ , скоро
дотрчао до ње, потом изненадно нагло скренуо ка
океану и смочио се на таласима. Сав мокар,
нритрчао је девојци и почео са вештачким диса-

99
њем (зашто ли му оно сада?), нагнуо се над девој-
чино лице . .. Пољубио је. Почео је нешто да јој
говори, брзо и ватрено. Ихтиандар је чуо само
поједине речи: ,,Ја сам вас упозоравао . . . То је
било бесмислено . . . Добро је што сам се сетио да
вас вежем за даску . . .“
Девојка отвара очи, подиже главу. На њеном
лицу смењују се страх, чуђење, љутња, незадо-
вољство. Човек са шпанском брадицом продужу-
је ватрено да говори, помаже девојци да устане.
А ли она је још доста слаба и поново се спушта на
песак. Тек после пола сата, они крећу на пут.
Пролазе иза камења за којим се скрива Ихтиан-
дар. Девојка, мрштећи се, каже човеку са сом-
брером:
— Дакле, то сте ме ви спасли? Захваљујем.
Нека вас Бог награди.
— Не Бог, већ само ви можете да ме награ-
дите, одговори црнпурасти.
Девојка као да не чује ове речи. Она заћута,
па потом рече:
— Чудновато . . . а мени се учинило као да је
поред мене било неко чудовиште.
— Дабоме, дабоме, то вам се само причинило,
одговори њен сапутник, а можда је то био ђаво,
који је мислио да сте мртви и хтео да узме вашу
душу. Очитајте молитву и наслоните се на мене.
Поред мене, ниједан ђаво неће вас дирнути.
И они прођоше — лепа девојка и овај рђави
црнпурасти човек који је уверио девојку да је он
спасао. А ли Ихтиандар није могао да га изобличи
у лажи. Нека раде како хоће — Ихтиандар је
урадио оно што је морао.

100
 Девојка и њен сапутник већ су били ишчезли
иза дииа, а Ихтиандар је још увек гледао за
њима. Затим је окренуо главу ка океану. Како је
сада изгледао велик и пуст! . . .
Талас је избацио на песак плаву рибицу са
сребрним трбушчићем. Ихтиандар се осврнуо, на-
около — никога. Он истрча из своје заседе, до-
хвати рибицу и баци је у море. Рибица заплива,
али Р1хтиандар постаде због нечега тужан. Лутао
је по усамљеној обали, скупљао рибе и морске
звезде и носио их у воду. Рад га је постепено
заокупљао. Враћало му се његово стално добро
расположење. Тако се занимао до мрака, тек по-
каткад гњурајући се у воду, када би му обалски
ветар опалио и осушио шкрге.

102
 XII
ИХТМАНДРОВ СЛУГА

Салвадор је решио да путује у брда без

Кристе, који је врло умешно служио Ихтиандра.
То је врло обрадовало Индијанца. У одсуству
Салвадора могао је слободније да се виђа са Бал-
тазаром. Криста је већ био стигао да саопшти
Балтазару да је нашао „Морског ђавола“ . Остало
је само да се смисли како да отму Ихтиандра.
Криста је сада живео у белој кућици, обави-
јеној бршљаном, и често се виђао са Ихтиандром.
Врло су се брзо спријатељили. Ихтиандар, који је
био лишен људског друштва, везао се за старог
Индијанца који му је причао о животу на зе-
мљи. Ихтиандар је знао о животу мора много
више од најчувенијих научника, и он је посвећи-
вао Кристу у тајне подводног света. Ихтиандар је
врло добро знао географију; били су му познати
сви океани, мора, најглавније реке; имао је не-
што знања из астрономије, навигације, физике,
ботанике, зоологије. А ли о људима знао је врло
мало: нешто о расама које насељавају земљу: о

103
 историји народа имао је мало појма, о политич-
ким, пак, и економским односима људи, није знао
ништа више од петогодишњег детета.
Дању, кад би припекла жега, Ихтиандар би
се спустио у подземну пећину и некуда отпливао.
У белој кућици би се појављивао тек кад би
врућина попустила, и остајао тамо све до јутра.
А ли кад је падала киша, или за време буре на
мору, проводио је у кућици цео дан. На влажном
времену није се осећао рђаво, ако би остао на
суву.
Кућица није била велика, свега четири собе.
У једној соби, поред кујне, сместио се Криста.
Одмах до ње била је трпезарија, даље — велика
библиотека. Ихтиандар је знао шпански и енгле-
ски језик. Најзад, последња, највећа соба, била је
Ихтиандрова спаваћа соба. Насред собе био је ба-
зен. Поред зида је стајао кревет. Покаткад је
Ихтиандар спавао у кревету, али више је волео
ложе базена. Међутим Салвадор је, одлазећи на-
редио Кристи да пази да Ихтиандар најмање три
ноћи у недељи спава у обичном кревету. Увече
Криста би се појављивао код Ихтиандра и гунђао,
као стара дадиља, ако младић не би пристајао да
спава у кревету.
— А ли мени је много пријатније и згодније
да спавам у води, противио би се Ихтиандар.
— Доктор је наредио да спаваш у кревету. . .
треба да слушаш свог оца.
Ихтиандар је називао Салвадора оцем, али је
* Криста сумњао у њихово сродство. Кожа Ихти-
андрова на лицу и рукама била је доста светла,
али је можда побелела од дугог бављења под

104
водом. Правилно овално лице Ихтиандрово, раван
нос, танке усне, велике сјајне очи — подсећале су
на лице Индијанца из племена Арауканаца, из
кога је био и сам Криста.
Криста би врло волео да погледа какве је боје
Ихтиандрова кожа на телу, које је било чврсто
покривено оделом од крљушти, направљеним од
неког непознатог материјала.
— Зар ти не скидаш своју кош уљ у преко
ноћи? обратио се он младићу.
— Зашто? Моја крљуш т ми не смета, она је
врло удобна. Она не смета дисању шкрга и коже,
а, међутим, сигурна је заштита: ни зуби ајкуле,
ни оштар нож не могу да просеку овај оклоп,
одговарао је Ихтиандар, спремајући се полако и
снено на починак.
— Зашто навлачиш наочаре и рукавице?
упитао је једном Криста, разледајући чудне рука-
вице које су леж але поред кревета. Биле су од
зеленкасте гуме, прсти су били продужени трс-
ком са зглобовима, уграђеним у гуму, и снабдеве-
ни опницама. За ноге, ови прсти били су проду-
жени још више.
— Рукавице ми помажу да брже пливам. А
наочаре ми чувају очи када бура подигне песак са
дна. Не стављам их увек. А л и са наочарима боље
видим под водом. Без наочара у води је све као у
магли.
И осмехнувши се, Ихтиандар продужи:
— Кад сам био мали, отац ми је покаткад
одобравао да се играм са децом из суседне баште.
Врло сам се зачудио кад сам видео да они плива-
ју у базену без рукавица: ,,3ар се може пливати

105
без рукавица?'1 питао сам их. А ли она нису разу-
мевала о каквим то рукавицама говорим, јер их
пред њима нисам стављао на руке.
— Да ли ти и сада понекад испливаш у за-
лив? заинтересовао се Криста.
— Па дабоме. Само, испливам бочним по-
дводним тунелом. Некакви зли људи само што ме
нису били уловили у мрежу, и сада сам врло
опрезан.
— Хм . . . Значи, постоји и други подводни
тунел који води у залив?
— Чак неколико. Велика је штета што не
можеш да пливаш са мном под водом. Показао
бих ти ванредно чудне ствари. Зашто сви људи не
могу да живе под водом? Могли бисмо се проше-
тати заједно на мом морском коњу.
— На морском коњу? А шта је то?
— Делфин. Ја сам га припитомио. Сиромах!
Једном га је бура избацила на обалу и он је
тешко повредио пераје. Одвукао сам га у воду.
Био је то тежак посао. Делфини на суву много су
тежи неголи у води. И, уопште, овде код вас све
је тешко. Чак и сопствено тело. У води се много
лакше живи. Дакле, одвукао сам делфина, али
он није могао да плива, па, према томе, није могао
ни да се храни. Ја сам га хранио рибом . . . дуго,
читавих месец дана. За то време, не само да се
привикао, већ се и везао за ме. Постали смо дру-
гови. Други делфини такође ме познају. Како је
весело играти се у мору са делфинима! Таласи,
капљице, сунце, ветар, бука! На дну . .. такође је
добро. Као да пливаш по густом плавом ваздуху.
Тишина. Не осећаш своје тело. Оно постаје сло-

106
бодио, лако, послушно сваком твом покрету . . .
Имам много пријатеља у мору. Ја храним мале
рибице као што ви храните птице, и оне ме свуда
прате у ројевима.
— А непријатеља?
— Има и непријатеља; ајкуле, октоподи, А ли
ја их се не плашим. Имам нож.
— А ако се они прикраду неприметно?
Ихтиандар се зачуди овом питању.
— Па, ја их чујем издалека.
— Чујеш под водом? зачуди се Криста. Чак и
ако допливају тихо?
— Па дабоме. Нема ту ничег неразумљивог.
Чујем и ушима и целим телом. Па, они усталасају
воду, и ти таласи иду пред њима. Кад их осетим,
ја се осврћем.
— Чак и кад спаваш?
— Наравно.
— Али, рибе. . .
— Рибе не страдају од изненадног напада,
већ зато што не могу да се бране од јачег против-
ника. А ја, Ја сам јачи од свих њих. Морски граб-
љивци знају то врло добро, и зато се не усуђују
да ми се приближе.
„Зз?рита има право: има смисла грабити се за
оваквокг морског момка“ , помисли Криста. А ли
није га лако ухватити у води. „Чујем целим те-
лом !“ Само ако падне у клопку. Морам да на то
скренем пажњу Зурити.
— А како је леп подводни свет! није престајао
да се усхићује Ихтиандар. Не, никад ја нећу про-
менити море за вашу загушљиву, прашњаву
земљу.

107
 — Зашто нашу земљу? Ти си такође син
земље, рече Криста. Ко ти је била мајка?
— Не знам .. . несигурно одговори Ихтиандар.
Отац каже да ми је мајка умрла кад сам се ја
родио.
— Па да, али она је свакако била жена, чо-
век, а не риба.
— Можда, сложи се Ихтиандар.
Криста се насмеја.
— Кажи ми сад, молим те, зашто си се шалио,
чинио штету рибарима, секао мреже, избацивао
рибу из чамаца?
— Зато што су ловили рибе далеко више не-
го што су могли појести.
— Али, они су ловили рибу за продају.
Инхиандар није разумео.
— Да би други љ уди који нису рибари могли
да једу, објасни Индијанац.
— Зар има тако много људи? зачуди се Ихти-
андар. Зар им нису довољне земаљске птице и
животиње? Зашто се појављ ују у океану?
— Ето ти овако одједном не бих могао об-
јаснити, рече зевајући Криста. Време је да спа-
вамо. Пази, немој се завлачити у своју каду: љ у-
тиће се отац. И Криста изиђе.
Криста већ рано изјутра није затекао Ихти-
андра. Камени под био је мокар.
— Опет је спавао у кади, гунђао је Индија-
нац. А затим је сигурно отпливао у море.
Ихтиандар се јавио на доручак са великим
закашњењем.
Био је нешто нерасположен. Чачкајући ви-
љушком парче бифтека, он рече:

108
 — Опет пржено месо.
— Опет, свакако строго одговори Криста. Та-
ко је наредио доктор. А ти си се ваљда опет најео
пресне рибе у мору? Тако ћеш се потпуно одвик-
нути од куване хране. И у кади си спавао. Нећеш
да спаваш у кревету . . . шкрге ће ти се одвикнути
од ваздуха, па ћеш се после жалити како те
пробада у боковима. И на доручак си задоцнио.
Чим дође доктор ж алићу му се на тебе. Нимало
не слушаш . ..
— Немој ништа да му говориш, Кристо. Ја не
желим да га љутим. Ихтиандар спусти главу и
замисли се. Потом је одједном дигао на Индијан-
ца своје велике и сада тужне очи и рекао:
— Кристо, видео сам једну девојку. Никад
ништа лепше нисам видео, па ни на дну океана . ..
— Па зашто онда грдиш нашу земљу? упита
Криста.
— Пливао сам поред обале на делфину и,
недалеко од Буенос Аиреса, угледао је на обали.
Очи су јој плаве, а коса златна. И Ихтиандар
додаде: Кад ме је угледала, уплаш ила се и побе-
гла. Зашто ли сам само навукао наочаре и рука-
вице?
После кратког ћутања, наставио је сасвим
тихо:
— Једном, спасао сам неку девојку, која се
давила у океану. Онда нисам запазио каква је
била .. . А можда је ово она иста? Мени се чини
да је и она такође имала златну косу. Да, да.
Сећем с е . . . Младић се замислио, затим пришао
огледалу и огледао се први пут у животу.
— Па шта си онда даље радио?

109
 — Чекао сам је, али она се није вратила.
Кристо, није ваљда да више никад неће доћи на
обалу?
„Мислим да је врло добро што му се свиђа та
девојка“ , мислио је Криста. Ма како да је дотада
Криста хвалио град, никако није могао нрговори-
ти Ихтиандра да посети Буенос Аирес, где би
Зурита врло лако могао ухватити младића.
— Можда девојка и неће хтети да изиђе на
обалу, али ја ћу ти помоћи да је нађеш. Ти ћеш
обући градско одело и поћи ћеш са мном у
град.
— И тако ћу моћи да је видим? Ж иво ускли-
кну Ихтиандар.
— Тамо има много девојака. Можда ћеш ви-
дети и ону која је седела на обали.
— Хајдемо одмах!
— Не, сада је већ каско. Па, није ни лако
стићи до града пешке.
— Ја ћу пливати на делфину, а ти ћеш ићи
обалом.
•— Пази, како си брз, одговори смешећи се
Криста. Поћи ћемо сутра зором, заједно. Ти ћеш
испливати у залив, а ја ћу те чекати са оделом на
обали. Па, и одело још морам да набавим. („Преко
ноћи ћу ваљда стићи да се видим са братом“ , по-
мисли Криста.) Дакле, сутра зором.

110
 XIII
У ГРАД У

Ихтиандар је испливао из залива и изашао

на обалу. Криста га је већ чекао са белим град-
ским оделом у рукама. Ихтиандар је погледао у
одело погледом као да су му донели змијску ко-
жу, и са уздахом узео да се одева. Изгледало је
да је досада врло ретко имао прилике да облачи
одело. Индијанац поможе младићу да веже кра-
вату и, осмотривши га, беше потпуно задовол^ан
његовим изгледом.
— Хајдемо! весело рече Криста.
Индијанац је хтео да збуни Ихтиандра, и
зато га је повео главним улицама града — Авени-
јом да Алвеар, Авенијом Вертис, показао му трг
Викторије са катедралом и општински дом у ма-
варском стилу, трг Фуерто и трг Двадесет пети
мај1 са обелиском слободе, и дворац председника
у зеленилу лепог дрвећа.
Али, Криста се преварио. Бука, саобраћај ве-
1 25. маја 1810. покрајина Л а П лата је образовала рево-
луциопарни савез, ,,Х унту“ , похапсила месне власти,
прогласила привремену владу и одвојила се од Шпаније.
(Прим. прев.)

111
ликог града, прашина, гужва, потпуно су ошаму-
тили Ихтиандра. Покушавао је да пронађе у го-
мили љ уди девојку, често је хватао Кристу за
руку и шапутао:
— Она! . . .
А л и одмах би видео да је опет погрешио:
— Не, ова друга.. .
Дошло је подне. Врућина је била несносна.
Криста је предложио да сврате у мали ресторан у
подруму и да доручкују. Т у је било прохладно, али
такође бучно и загушљиво. Прљави, слабо одеве-
ни људи пушили су смрдљиве цигаре. Ихтиандар
се гушио од дима, а ту су се неки још и свађали,
тресући у ваздуху згужваним новинама и узви-
кујући неке неразумљиве речи. Ихтиандар се иа-
пио хладне воде, али доручак није ни додирнуо, и
тужно рекао:
— Лакше је наћи познату рибицу у океану,
неголи човека у овом људском вртлогу. Ваши су
градови одвратни. Овде је загушљиво и рђаво
заудара. Већ ме почиње пробадати у боковима.
Хоћу кући, Кристо.
— Добро, пристаде Криста. Само ћемо свра-
тити код једног мог пријатеља, па ћемо се одмах
вратити.
— Ја нећу да свраћам људима.
— То је уз пут. Нећу се дуго задржати.
Плативши рачун, Криста изиђе са Ихтиан-
дром на улицу. Ихтиандар је ишао иза Кристе
опуштене главе и тешко дишући, поред белих
кућа, поред башта са кактусима, маслинама и кај-
сијама. Индијанац га је водио своме брату Балта-
зару, који је живео у Новој луци.

112
 Поред мора, Ихтиандар је жудно удисао
влажни ваздух. Било му је дошло да збаци одело
и да скочи у море.
— Сад ћемо стићи, рече Криста, загледајући
пажљиво свог сапутника.
Прешли су пругу.
— Стигли смо. Овде је, рече Криста, и они се
спустише у тамни дућанчић.
Кад су се Ихтиандрове очи привикле на по-
лутаму, он се у чуду осврну. Дућан је подсећао
на угао морског дна. Полице, па чак и један део
пода, били су затрпани шкољкама — мањим, ве-
ћим, завијеним, двокрилним. Са таванице су се
спуштали низови корала, морске звезде, пуњене
морске рибе, осушени морски ракови, чудни ста-
новници мора. На тезги, у сандучићима под ста-
клом, лежао је бисер. У једном сандучићу нала-
зили су се ружичасти бисери — „кожа анђела“
како су их називали ловци. Међу овим познатим
стварима, Ихтиандар се некако умирио.
— Одмори се добро, овде је свеже и тихо, рече
Криста, посађујући младића на стару плетену сто-
ли ц у.
— Б алтазаре! Гутијере! викну Индијанац пре-
ма уиутраппБОСти просторије.
— Јеси ли ти то, Кристо? одазва се неко
гласно из друге собе. Ходи овамо.
Криста се сагну да би прошао кроз ниска
врата, која су водила у другу собу.
Т у је била Балтазарова лабораторија. Тамо је
он слабим раствором киселине повраћао боју би-
сера, изгубљену од влаге. Криста чврсто затвори
врата за собом. Слаба светлост која је падала

8 113
кроз мало прозорче на таваници, осветљавала је
флашице и стаклена купатила на старом поцрне-
лом столу.
— Здраво, брате. Где је Гутијере?
— Отишла је у суседство по пеглу. Чипке и
врпце врзу јој се по глави. Сада ће се она врати-
ти, одговори Балтазар.
— А Зурита? нестрпљиво упита Криста.
— Изгубио се негде, проклетиња. Мало смо
се с њим синоћ дохватили.
— Сигурно због Гутијере?
— Па да. Зурита се пред њом много увијао. А
она само једно: „Нећу, па нећу“ . Шта да радиш с
њом? Ћудљива је и тврдоглава. Много мисли на
себе. Не схвата да би свака индијаиска девојка,
па макар била прва лепотица, сматрала за срећу
да се уда за оваквог човека. Има сопствени је-
дрењак, сопствене ловце, гунђао је Балтазар,
умивајући бисерје у раствору. Зурита сигурно опет
од муке пије.
— Па шта сад да радимо?
— А јеси ли га довео?
— Да, ено га у дућану. Седи.
Балтазар приђе вратима и радознало провири
кроз кључаоницу.
— Не видим га рече он тихо.
— Седи на столици поред тезге.
— Не видим га. Тамо је Гутијере.
Балтазар брзо отвори врата и уђе у дућан са
Кристом. Ихтиандра није било. У тамном углу
стајала је девојка, усвојеница Балтазарова, Гути-
јере. Девојка је била чувена због своје лепоте
далеко изван границе Нове луке. Била је стидљи-

114
ва и својеглава. Најчешће је говорила својим пе-
вушећим али чврстим гласом:
— Не!
Гутијере се свидела Педру Зурити, и он је
хтео да се ожени њоме. Ни стари Балтазар није
имао ништа против да се ороди са власником
једрењака и да уђе с њим у ортаклук.
А л и на све Зуритине понуде девојка је стал-
но одговарала:
— Не!
Кад су отац и Криста ушли у собу, девојка је
стајала опуштене главе.
— Здраво, Гутијере, рече Криста.
Где је онај млади човек? упита Балтазар.
—- Ја не кријем младе људе, одговори она
смешећи се. Кад сам ушла, погледао ме је некако
чудно, као да се уплашио, затим устао, одједном
се ухватио за груди и побегао. Нисам стигла ни
да се окренем, а већ је био на вратима.
„То је била она“ , помисли Криста.

8* 115
 XIV
ПОНОВО У М ОРУ

Ихтиандар је, тешко дишући, трчао поред

морске обале. Када се, коначно отргнуо од овог
страшног града, нагло је скренуо с пута и упутио
се ка мору. Сакрио се међу камење на обали,
осврнуо се, брзо се свукао, сакрио одело међу
камење, а онда притрчао води и заронио.
Без обзира на умор, никада још није пливао
овако брзо. Рибе су уплашено бежале од њега.
Тек кад је отпливао неколико миља од града,
Ихтиандар се подигао мало ближе површини и
запливао поред обале. Овде се већ осећао као код
куће. Сваки подводни камен, свако удубљењ е у
морском дну били су му познати. Ево овде, ра-
спростревши се по пешчаном дну, живе кућани-
це пљоснатице, мало даље расте црвено корално
жбуње, које у својим гранама сакрива мале црве-
нопере рибице. У оној потонулој рибарској барци
сместиле су се две породице октопода — недавно
су добили младунце. Испод сивог камења живи
мноштво морских ракова. Ихтиандар је волео да

116
сатима посматра њихов живот. Добро је познавао
њихове мале радости доброга лова и њихове жа-
лости — губљењ е штипаљке, или напад октопода.
А код обалских стена било је много острига.
Најзад, недалеко од залива, Ихтиандар је по-
дигао главу изнад водене површине и осврнуо се.
Угледао је јато делфина који су се играли по
таласима, па је снажно и отегнуто звизнуо. Један
велики делфин весело му је фркнуо у одгозор и,
ронећи и поново показујући изнад гребена таласа
своја црна блистава леђа брзо запливао у сусрет
свом другу.
— Брже, Лидинг, брже! викао је Ихтиандар,
пливајући му усусрет. Чврсто се ухватио за дел-
фина. Пливајмо брже, даље, напред!
Покоравајући се младићевој руци, делфин је
брзо запливао у отворено море, усусрет ветру и
таласима. Секао је таласе грудима, дизао пену и
јурио, али Ихтиандру је ова брзина још изгледа-
ла недовољна.
— Па хајде, Лидинг! Брже, брже!
Ихтиандар је сасвим изморио делфина, али га
ова вожња по таласима није умирила. Оставио је
свог друга у потпуној недоумици, кад је одједном
склизнуо са блиставих леђа и заронио у море.
Делфин је причекао, фркнуо, заронио, испливао,
још једном незадовољно фркнуо, па нагло махнуо
репом и упутио се ка обали, осврћући се с време-
на на време уназад. Његов друг није се појављи-
вао на површини, и Лидинг се помешао са јатом,
радосно дочекан од младих делфина. Ихтиандар
се спуштао све дубље и дубље у сумрачне дубине
океана. Х тело му се да буде потпуно сам, да се

117
сабере од нових утисака, да се снађе у свему што
је видео и сазнао. Отпливао је далеко не мислећи
на опасности. Хтео је да схвати зашто није као
остали — туђ мору и земљи.
Сада је ронио све спорије. Вода је постајала
све гушћа, већ га је давила, било му је све теже
да дише. Овде је био густ зеленосиви сумрак.
Било је све мање морских становника и многи од
њих нису били познати Ихтиандру — овако ду-
боко никада још није ронио. И први пут Ихтиан-
дар се уплаши од овог ћутљивог, сумрачног света.
Зато се брзо подиже на површину и заплива ка
обали. Сунце је залазило, пробијајући воду црве-
ним зрацима. Ти зраци мешали су се са плавет-
нилом воде, преливали су се нежним љубичасто-
ружичастим и зеленкастоплавим тоновима.
Ихтиандар је био без наочари, и зато је видео
одоздо морску површину онако како је виде рибе:
испод воде површина не изгледа пљосната, већ
као конус — као да се налазио на дну огромног
левка. Крајеви овога конуса били су као оивиче-
ни црвеним, жутим, зеленим, плавим и љубича-
стим рубом. Иза крајева конуса распростирала се
блистава површина воде, у којој се, као у огледа-
лу, одражавају подводне ствари: стене, растиње и
рибе.
Ихтиандар се преврну на груди, заплрша ка
обали и седе међу познато подводно стење близу
плићака.
Рибари су били сишли из чамца у воду и
вукли га ка обали. Један од њих спустио је ноге
до колена у воду. Ихтиандар је видео над водом
безиогог рибара, а у води — само његове ноге.

118
које су се опет одражавале у огледалу водене по-
вршине. Други рибар загазио је у воду до грла. У
води се указало необично, безглаво али четворо-
ножно створење, као да су двама једнаким људима
одсекли главе и наместили рамена једног на ра-
менима другог човека. Кад би људи прилазили ка
обали, Ихтиандар их је видео онако како их виде
рибе: како се одражавају као у кугли; видео их је
од ногу до главе, пре него што би се потпуно
приближили обали. Зато би увек стизао да отпли-
ва пре него што би га људи приметили.
Ови иеобични трупови са четири руке а без
главе и главе без трупова, били су сада Ихтиан-
дру одвратни. Љ уд и . . . Они тако много дижу гра-
ју, пуше ужасне цигаре и страшно смрде. Не, са
делфинима је много боље — они су чисти и весе-
ли. Ихтиандар се осмехну. Сети се како се једном
напио делфинског млека.
Далеко на ју гу постоји мала лука. Оштро
подводно стење и пешчани плићаци спречавају
приступ бродовима с мора. Тамо је обала кршеви-
та и стрма. Т у лу к у не посећују ни рибари ни
ловци бисера. Плитко дно читаво је покривено
густом простирком растиња. У топлој води има
много малих рибица. Овамо је већ више година
узастопце допливавала делфин-женка, и ту, у тој
топлој луци, рађала делфинчиће: два, четири, по-
некад и шест. Млади делфини врло су забављали
Ихтиандра, и он их је, непокретно сакривен у
шипрагу, сатима посматрао. Делфинчићи су се
час смешно превртали преко главе на води, час
сисали виме своје мајке, гурајући један дугог
њушкицама. Ихтиандар их је у почетку полако

119
припитомљавао: хватао је рибице и њима частио
делфинчиће. Мали делфини и мајка постепеио су
се навикли на Ихтиандра. Он се већ играо заједно
са малишанима, ловио их, бацао увис, тапкао их.
Њима се то, изгледа, свиђало — они га нису
остављали и увек, чим би се он појавио у луци са
поклонима — укусним рибицама, или још укусни-
јим мајушним нежним октоподима — јурили су к
њему јатомице.
Једном, када је позната делфин-женка доби-
ла децу, и ова још била сасвим мала сисанчад —
још нису јели, већ се храиили само матерњим
млеком — Ихтиандар је рекао:
„А зашто и ја сам не бих опробао делфинско
млеко?“
И тако се он изненадно појавио испод женке
делфина, обухватио је рукама и почео да сиса
млеко. Делфин иије очекивао такав напад и у
страху је јурнуо из луке. Ихтиандар је одмах
оставио уплашену животињу. Млеко му се није
свидело јер је имало јак рибљи укус.
Уплашена женка, кад се ослободила неочеки-
ваног сисанчета, јурнула је некуд у бездан воде.
Њени младунци збунили су се и бесмислено се
мотали на све стране. Дуго времена скупљао је
Ихтиандар мале групе делфинчића док се пије
појавила мамица и однела их у суседну луку. Тек
после много дана успоставило се њихово повере-
ње и пријатељство.

Индијанац се није узалуд узнемиравао. Ихти-

андар се није појављивао три дана. Најзад се
појавио уморан, блед, али задовољан.

120
 — Где си се изгубио? упита Индијанац стро-
го, обрадован појавом Ихтиандра.
— Био сам на дну, одговори Ихтиандар.
— Зашто си тако блед?
— Ја . . . ах, ја . . . само што нисам погинуо,
слага Ихтиандар први пут у животу и исприча
Кристи догађај који му се десио много раније.
У дубини океана подиже се стеновито брдо, а
на врху, у средини тога брда, налази се велика,
овална увала — као подводно горско језеро.
Ихтиандар је пливао изнад овог подводног
језера, зачуђен необичном светлосивом бојом дна.
Кад се спустио ниже и загледао, Ихтиандар се
изненадио: под њим се налазило право гробље
разних морских животиња — од малих рибица до
ајкула и делфина. То су биле скоре жртве. Али,
поред њих нису гмизали као обично ситни гра-
бљивци, ракови и рибе. Све је било мртво и не-
покретно. Тек погдегде дизали су се са дна ка
површини мехурићи гаса. Ихитандар је пливао
крајем увале. Кад се спустио још ниже, одједном
је осетио оштар бол у шкргама, гушење, вртогал-
вицу. Био је скоро изгубио свест, беспомоћно је
падао и најзад се спустио на дно увале. Слепооч-
нице су му ударале, срце лупало. Очи су му биле
утонуле у црвену маглу. А није имао од кога да
се нада помоћи. Одједном је приметио да се одмах
крај њега у грчевима спушта ајкула. Вероватно
га је ловила, док и сама није пала у ове страшне,
отровне, мртве воде подводног језера. Њ ен трбух
и бокови надимали су се и сплашњавали. Ж дрело
јој је било отворено. Беле наоштрене плоче зуба
биле су јој искежене. А јк у ла је липсавала. Ихти-

121
андар је уздрхтао. Стиснувши вилице, пазећи да
не захвати шкргама Еоду, он је четвороношке
испузао из језера на обалу. Затим се подигао и
пошао. Глава му се вртела и ои је поново пао.
Потом се одбио ногама од сивог камења, замахнуо
рукама, и био већ десет метара далеко од обале
језера . . .
Кад је завршио причу, Ихтиандар је додао и
оно што је некада сазнао од Салвадора:
— Вероватно су се у овој ували скупили не-
ки штетни гасови . . . можда сумпорни водоник или
угљено-анхидрид, рекао је Ихтиандар. Разумеш
ли, Кристо, ови гасови иа површини океана вежу
се са кисеоником и ти их не осећаш; у самој, пак,
ували, где се стварају, они су још веома концен-
трисани. Е сад, дај ми да једем . . . гладан сам.
Брзо је доручковао, узео наочаре и рукавице
и упутио се вратима.
— Зар си само због тога овамо долазио? упи-
та га Криста, показујући на наочаре. Зашто ни-
како нећеш да ми кажеш шта је то с тобом?
У Ихтиандровом карактеру појавила се нова
црта: постао је неповерљив.
— Ие питај, Кристо, јер ни сам не знам шта
је са мном.
И младић брзо изађе из собе.

122
 XV
М АЛА ОСВЕТА

Кад је случајно сусрео плавооку девојку у

Балтазаровој продавници бисера, Ихтиандар се
толико изненадио да није знао шта би него је
истрчао из радње и појурио ка мору. Сада је
поново хтео да се упозна са девојком, али није
знао како би то извео. Најједноставније би било
да зовне у помоћ Кристу и да иду заједно. А ли
сусрет са њом у присуству Кристе није му се
свиђао. Ихтиандар би свакодневно допливао до
обале где је први пут срео девојку. Кријући се за
обалским камењем, седео је ту од јутра до мрака у
нади да ће је видети. Испливавши на обалу, он би
увек скидао наочаре и рукавице и преоблачио се
у бело одело, да не би уплашио девојку. Често је
проводио на обали цео дан и ноћ. Ноћу би се
спуштао у море, храно се рибама и остригама.
немирно спавао, а рано ујутро, још пре изласка
сунца, поново би био на свом стражарском месту.
Једне вечери решио се да оде до продавнице
бисера. Врата су била отворена, али је за тезгом
седео стари Индијанац — девојке није било. Ихти-

123
андар се вратио на обалу. На кршевитој обали
стајала је девојка у лакој белој хаљини и слам-
ном шеширу. Ихтиандар је стао, решавајући се да
јој приђе. Девојка је некога очекивала. Нестр-
пљиво је ходала тамо амо, гледајући с времена на
време на пут. Није примећивала Ихтиандра, који
је стајао за избочином стене.
А ли уто је девојка неком махнула руком.
Ихтиандар се окренуо и угледао младог, високог
човека широких рамена, који је брзо ишао путем.
Ихтиандар још никад није видео овако светлу
косу и очи, као код овог незнанца. Грдосија је
пришао девојци и, пружајући јој широку руку,
умиљато рекао.
— Здраво, Гутијере.
— Здраво, Олсене, одговорила је она.
Незнанац је чврсто стиснуо Гутијерину малу
РУку.
Ихтиандар је са мржњом погледао у њих.
Био је врло тужан и замало што није заплакао.
— Јеси ли донела? упита грдосија, гледајући
на бисерну огрлицу Гутијере.
Она климну главом.
А да отац не сазна? упита Олсен.
— Не би било ништа одговори девојка. Ово је
мој соиствени бисер, и ја могу њиме распола-
гати како ја хоћу.
Гутијере и Олсен, тихо разговарајући, при-
шли су самој ивици кршевите обале. Затим је
Гутијере откопчала бисерну огрлицу, узела је за
један крај, подигла руку и задивљено рекла:
— Гледај како бисерје лепо пламса на зра-
цима залазећег сунца. Узми, Олсене . ..

124
 Олсен је био већ пружио руку, кад одједном
— огрлица склизну из Гутијериних руку и паде у
море.
— Шта сам урадила! крикну уплашено де-
војка.
Олсен и Гутијере стајали су запрепашћено
поред мора.
— Можда ћемо је ипак некако моћи извадити?
рекао је Олсен.
— Не верујем. Овде је много дубоко, приме-
тила је Гутијере и додала: Каква несрећа, Ол-
сене!
Ихтиандар је видео како је девојка била
жалосна и огорчена. Одмах је заборавио како је
девојка хтела да бисер поклони белокосом грдоси-
ји. Није могао да остане равнодушан пред њеним
јадом, па је изишао иза стене и одрешито пришао
Гутијери.
Олсен се натмурио, а Гутијера је радознало и
са чуђењем погледала Ихтиандра. Познала је од-
мах у њему онога младића који је онако неочеки-
вано побегао из радње њеног оца.
— Изгледа да сте испустили у море бисерну
огрлицу? упита Ихтиандар. Ако хоћете, ја ћу
вам је извадити.
— Та ни мој отац, који је најбољи ловац
бисера, не би је могао одавде извадити, одврати
тужно девојка.
— Ја ћу покушати, скромно одговори Ихти-
андар, и, на чуђење Гутијере и њеног сапутника,
младић, чак и не скидајући се, скочи са високе
стене у море и неста у таласима.
Олсен није знао шта да мисли.

125
 — Ко је ово? Откуд се створио?
Прошао је минут, па други, младић се није
враћао.
— Погинуо је! Ох, сигурно! узнемирено је
рекла Гутијере, гледајући у таласе.
Ихтиандар није хтео да девојка сазна да он
може да живи под водом. Заневши се тражењем,
није одмерио време и остао је под водом више
него што може издржати један ловац. Кад је
изронио на површину, младић је рекао са осме-
хом:
— Мало стрпљења. На дну има врло много
стења, тешко је тражити. А ли ја ћу наћи.
И поново је заронио.
Гутијере је толико пута присуствовала ло-
вљењ у бисера, и сада се чудила што је младић,
који је остао под водом скоро два минута, дисао
равномерно и није изгледао уморан.
После два минута, Ихтиандрова глава поново
се појавила на површини. Лице му је било радо-
сно пуно поноса. Подигао је руку изнад воде и
показао огрлицу.
— Закачила се за оштрицу стене, рече Ихти-
андар потпуно мирним гласом. Дисао је тако рав-
номерно као да је изишао из друге собе. Да је
бисер иао у пукотину, морао бих се мало дуже
позабавити.
Брзо се попео уз стење, пришао Гутијери и
пружио јој огрлицу. Вода је потоцима цурила с
његовог одела, али он на то није обраћао па-
жњу.
— Узмите.
— Хвала вам, много вам хвала, рече Гутије-

126
ре, гледајући у младића са новом радознало-
шћу.
Настало је ћутање. Све троје нису знали шта
да раде даље. Гутијере се није одлучивала да
преда огрлицу Олсену у присуству Ихтиандра.
— Ви сте, чини ми се, хтели да предате бисер
њему, рече Ихтиандар, показујући на Олсена.
Олсен је одједном поцрвенео, а Гутијере збу-
њено рече:
— Да, да, и пружи огрлицу Олсену, који је
ћутке узе и спусти у џеп.
Ихтиандар је био задовољан. С његове стра-
не, то је била мала освета. Грдосија је добио на
поклон изгубљени бисер из руку Гутијере, али од
њега — Ихтиандра.
И, поклонивши се девојци, Ихтиандар је брзо
пошао путем.
А л и га није за дуго радовао овај његов успех.
Нове мисли и питања ницала су у њему. Он је
слабо познавао људе. Ко је тај белокоси џин.
Зашто му Гутијере поклања своју огрлицу? О
чему су они разговарали тамо на стени?
Ихтиандар је ове ноћи поново јурио на дел-
фину по таласима, плашећи у мраку рибаре сво-
јим крицима.
Цео следећи дан Ихтиандар је провео под
водом. У наочарима, али без рукавица, гмизао је
по пешчаном дну у потрази за бисерним шкољка-
ма. Увече је посетио Кристу, који га је дочекао
гунђањем и прекорима. Ујутро, већ одевен, младић
је стајао поред стене, на месту где је срео Гутијере
и Олсена. Увече, о заласку уснца, као и прошлог
пута, прва је дошла Гутијере.

127
 Ихтиандар је изишао иза стене и пришао де-
војци. Кад га Гутијере спази, она му као позна-
нику климну главом и, смешећи се упита:
— Ви ме пратите?
— Да, отворено и смешећи се признаде Ихти-
андар, од онога времена кад сам вас угледао први
пут.
И збунивши се, младић продужи:
— Ви сте поклонили своју огрлицу ономе .. .
Олсену. Али, ви сте се пред њим дивили бисеру
пре него што сте га дали. Волите ли ви бисер?
— Да.
— Онда узмите ово . .. од мене.
И он јој пружи зрно бисера.
Гутијере је добро знала вредност бисера. Зр-
но бисера на длану Ихтиандра превазилазило је
све што је дотад видела и знала о бисеру по
очевим причама. Савршеног облика, огромно зрно
бисера најчистије беле боје било је тешко најма-
ње двеста карата и вредело, у најмању руку, бар
милион златних пезоса. Гутијере је запрепашћено
гледала час у необично зрно, час у лепог младића
који је стајао пред њом. Снажан, окретан, здрав,
али мало срамежљив, одевен у изгужвано бело
одело, нимало није личио на богате младиће из
Буенос Аиреса. А нудио је девојци, коју скоро
није ни знао, овакав поклон.
— Па узмите, узмите, већ је, упорно наваљи-
вао, Ихтиандар.
— Не, одговори одлучно Гутијере, одбијајући
главом. Не могу никако да примим од вас тако
скупоцен поклон.
— Па ово уопште није скупоцен поклон, ва-

128
трено одговори Ихтиандар. На дну океана има
хиљаде оваквих зрна.
Гутијере се насмејала. Ихтиандар се збунио,
поцрвенео и после краћег ћутања додао:
— Али, молим вас.
— Не.
Ихтиандар се намргоди, био је увређен.
— Ако нећете да узмете за себе, био је упо-
ран Ихтиандар, онда узмите за онога . . . за Олсе-
на. Он неће одбити.
Гутијере се наљути.
— Он то не узима за себе, љутито одговори
она. Ви ништа не знате.
— Дакле, не?
— Не.
Онда Ихтиандар баци зрно бисера далеко у
море, ћутећи климну главом, окрену се и пође.
Овај поступак запрепасти Гутијере. Остала је
тако стојећи, као укочена. Бацити у море мили-
онску вредност као најобичнији каменчић! Гризла
је савест. Зашто је увредила овог чудноватог
младића?
— Чекајте, куда ћете?
А ли Ихтиандар је продужио пут, ниско обо-
ривши главу. Гутијере га је стигла, узела за руку
и погледала у лице. Низ образе младићу су текле
сузе. Он никада досад није плакао и сад је био у
недоумици. Зашто су сви предмети постали овако
замагљени и расплинути, као да плива под водом
без наочара.
— Опростите, молим вас, што сам вас расту-
жила, рекла је девојка, ухвативши га за обе руке.

9 129
 XVI
ЗУРМ ТИНО Н Е С ТРП Љ Е Њ Е

После овога догађаја Ихтиандар је допливао

вао сваке вечери до обале, близу града, облачио
одело које је крио међу камењем, и појављивао
се код стене где је долазила и Гутијере. Шетали
су поред обале и живахно разговарали. Ко је био
нови друг Гутијерин? То она не би могла да каже.
Био је паметан, оштроуман, знао је много о чему
није знала Гутијере, али истовремено није знао
наједноставније ствари, које је знало свако ва-
рошко дете. Како да то објасни? Ихтиандар је
нерадо говорио о себи. Није му се хтело да говори
истину. Девојка је једино сазнала да је Ихтиандар
син доктора, човека, изгледа, врло имућног. Он је
васпитавао сина далеко од града и људи и дао му
оргинално, али истовремено једнострано образо-
вање.
Покаткад би се врло дуго задржавали на оба-
ли. Крај њихових ногу шумели би таласи. Звезде
би светлуцале. Разговор би сам по себи замро.
Ихтиандар је тада био срећан.

130
 — Требало би да кренемо, говорила би девојка.
Ихтиандар би се невољно дизао и пратио је
до предграђа, затим би се брзо враћао, скидао
одело и пливао кући. Ујутро, после доручка, узи-
мао би са собом велики бели хлеб и упућивао се у
залив. Седећи на пешчаном дну, хранио је рибице
хлебом. Оне су пливале око њега, окружавајући
га у јату, клизиле му између руку и ногу и
прождрљиво хватале мокри хлеб из самих пр-
стију. Покадшто би нека велика риба упала у ово
јато и јурила за малим. Ихтиандар се дизао и
гонио грабљивце рукама, а мале рибице криле су
се иза његових леђа.
Почео је да скупља бисер и да га слаже у
подводној пећини. Радио је са задовољством и ус-
коро сабрао велику гомилу најодабранијих зрна.
Он је постајао, ни сам не знајући, најбогатији
човек Аргентине — можда и целе Јужне Америке.
Кад би хтео, могао би постати најбогатији човек на
целом свету. Али, он није мислио на богатство.
Тако су пролазили мирни дани. Ихтиандар је
жалио само због тога што Гутијере живи у
прашњавом, загушљивом и бучном граду. Кад би
само она могла да живи под водом, далеко од
буке и људи! Како би то било добро! Он би јој
показао нови, непознати свет, дивно цвеће по-
дводних поља. Али, Гутијере не може да живи
под водом. А он опет, не може да живи на земљи.
Он и овако већ превише времена борави на ва-
здуху. А то не пролази тек онако: све чешће и
јаче осећа болове у боковима, док тако седи са
девојком на обали мора. А ли и кад би бол постао
неподношљив, он ипак не би напустио девојку пре

9* 131
него што она сама оде. И још нешто узнемиравало
је Ихтиандра: о чему је оно говорила Гутијере са
белокосим џином. Ихтиандар се сваки пут спремао
да упита о томе Гутијеру, али се плашио да је не
увреди.
Једне вечери девојка је рекла Ихтиандру да
сутра неће доћи.
— Зашто? упитао је он намргођено.
— Јер сам заузета.
— Чиме?
— Ие треба бити тако радознао, одговорила
је девојка смешећи се. Немојте ме пратити, дода-
ла је она и отишла.
Ихтиандар је заронио у море. Ц елу ноћ пре-
лежао је на камену обраслом маховином. Био је
веома тужан. Пред зору је отпливао кући.
Близу залива приметио је како рибари пуцају
с чамца у делфине. Велики делфин, погођен мет-
ком, високо је поскочио над водом и тешко се
спустио у море.
— Лидинг! ужасно прошапта Ихтиандар.
Један рибар већ је био скочио са чамца у
море и чекао да рањена животиња исплива на
површину. А ли делфин је изронио скоро сто ме-
тара даље од ловца, тешко удахнуо ваздух и по-
ново заронио у воду.
Рибар је брзо пливао ка делфину. А ли Ихти-
андар је хитао у помоћ другу. Делфин је још
једном изронио, и истога часа рибар га је ухватио
за пераје и повукао малаксалу животињу ка чамцу.
Ихтиандар је, пливајући под водом, стигао
рибара и угризао га зубима за ногу. Рибар, ми-
слећи да га је ухватила ајкула, почео је очајнич-

132
ки да млати ногама. Бранећи се, рибар је онако од
ока измахнуо ножем на непријатеља. Ударац но-
жа погодио је Ихтиандра по врату, који није био
покривен крљушти. Ихтиандар је пустио рибареву
ногу и овај је брзо запливао ка чамцу. Рањени
делфин и Ихтиандар упутили су се заливу. Мла-
дић је наредио делфину да га прати и заронио у
подводну пећину. Вода је допирала само до поло-
вине пећине. Овамо је кроз пукотине допирао ваз-
дух. Овде је делфин могао да се издува на миру.
Ихтиандар му је прегледао рану. Рана није била
опасна. Метак му је ушао под кожу и застао у сла-
нини. Ихтиандар је успео да прстима извади ме-
так. Делфин је стрпљиво поднео ту операцију.
— Зарашће, рекао је Ихтиандар, срдачно по-
тапкавши свога пријатеља по леђима.
Сада је требало да мисли и на себе. Брзо је
пропливао подводним тунелом, попео се у башту
и ушао у белу кућицу.
Криста се уплашио кад је видео свог питомца
рањеног.
— Шта је с тобом?
— Ранили су ме рибари док сам бранио дел-
фина, одговорио је Ихтиандар.
Криста му није веровао.
— Опет си био у граду без мене? сумњичаво
упита он, превијајући рану.
Ихтиандар је ћутао.
— Придигни мало своју крљушт, рече Кри-
ста и откри Ихтиандрово раме. Индијанац је при-
метио иа плећки црвенкасту мрљу.
Изглед мрље уплаши Кристу.
— Да те нису ударили веслом? упита он, пи-

133
пајући плећку. Али, отеклине није било. Веро-
ватно је то био младеж.
— Не, нису, одговори Ихтиандар.
Младић се упути у собу на отпочинак, а ста-
ри Индијанац подупре главу рукама и дубоко се
замисли. Дуго је тако седео, затим се дигао и
изашао из собе.
Криста се брзо упутио у град. Упао је у Бал-
тазаров дућан тешко дишући, и, погледавши не-
поверљиво на Гутијере, која је седела поред те-
зге, упитао:
— Је ли отац код куће?
— Тамо је, одговори девојка, климнувши
главом према вратима друге собе.
Криста уђе у лабораторију и затвори пажљи-
во врата за собом.
Нашао је брата међу његовим колбама како
одваја и пере бисер. Балтазар је био бесан, као и
први пут.
— Да човек полуди с вама, поче да гунђа
Балтазар. Зурита се љути што му ни до данас
ниси довео „Морског ђавола“ , Гутијере одлази
некуда преко целог дана. За Зуриту неће ни да
чује. Само непрестано понавља: ,,Не! не!“ А Зу-
рита каже: ,,Досадило ми је да чекам! Узећу је и
одвести силом. Мало ће плакати, па ће је проћи.“
Од њега се може све очекивати.
Криста је саслушао братове жалбе и потом
рекао:
— Слушај, нисам могао да доведем ,,Морског
ђавола“ зато јер он, као и Гутијере, често изби-
вао из куће преко целог дана. А са мном неће
да иде у град. Потпуно је престао да ме слуша.

134
Грдиће ме доктор кад се врати зато што сам
рђаво чувао Ихтиандра . . .
— Дакле, морамо што пре уграбити Ихтиан-
дра, ти да одеш до Салвадора пре него што се он
врати, и .. .
— Чекај, Балтазаре. Не прекидај ме, брате.
Ие треба да журимо са Ихтиандром.
— Зашто да се не журимо?
Криста уздахну, и као да се није одлучивао
да му каже свој план.
— Пази, ово . .. поче он.
Тога часа неко је ушао у радњу, и они зачу-
ше дубоки Зуритин глас.
— Ето ти, прогунђа Балтазар, спуштајући
зрна бисера у каду, опет он!
Зурита је већ са треском отворио врата и
ушао у лабораторију.
— Оба брата овде. Хоћете ли ме ви још дуго
гњавити? упита он, гледајући час Балтазара, час
Кристу.
Криста се подиже и рече кроз љубазан осмех:
— Радим све што могу. Стрпљења. „Морски
ђаво“ није обична рибица. Не може се он одјед-
ном извадити из вира. Једном кад ми је пошло за
руком да га доведем овамо — вас није било;
,,Ђаво“ је погледао град, није му се свидело, и
сада више неће овамо.
— Неће . . . не треба. Досадило ми је да чекам.
Решио сам да ове недеље одједном свршим два
посла. Да ли је Салвадор дошао?
— О чекују га ових дана.
— Дакле, морамо пожурити. Надајте се го-
стима. Нашао сам сигурне људе. Ти ћеш нам,

135
Кристо, отворити врата, а за остало ћу се сам
побринути. Рећи ћу већ Балтазару кад све буде
спремно.
И окренувши се Балтазару, он настави:
— А с тобом ћу се већ сутра расправити. Али
памти: то ће бити наш последњи разговор.
Браћа се ћутке поклонише. Чим им је Зурита
окренуо леђа, љубазни осмеси изгубише се са ли-
ца Индијанаца. Балтазар је нешто тихо опсовао.
Криста као да је нешто дубоко размишљао.
У дућану, Зурита је о нечем тихо разговарао
са Гутијером.
— Не! чула су браћа Гутијерин енергичан
одговор.
Балтазар је скрушено климнуо главом. Знао
је на шта се тај одговор односи.
— Кристо! викну Зурита из дућана. Хајде са
мном, бићеш ми данас потребан.

136
 X V II
НЕПРИЈАТАН СУСРЕТ

Ихтиандар се осећао врло рђаво. Болела га је

рана на врату. Имао је температуру. Тешко је
удисао ваздух.
Ујутро, не осврћући се на слабост, упутио се
на обалу код стене, да би се састао са Гутијером.
А л и она је дошла тек у подне. Била је непод-
ношљива врућина. Ихтиандар се гушио од усија-
ног ваздуха и ситне беле прашине. Хтео је да
остане на обали мора, али Гутијере се журила,
морала је да се врати у град.
— Отац иде на посао, а ја морам да останем у
радњи.
— Онда ћу вас испратити, рекао је младић, и
они се упутише прашњавим, ужареним путем у
град.
Усусрет њима, ниско спуштене главе, при-
ближавао се Олсен. Био је због нечег узнемирен и
прошао је крај њих, не приметивши Гутијеру.
А л и девојка га ослови.
— Морам да му кажем само две речи, рекла

137
је Гутијере, обраћајући се Ихтиандру, и окре-
нувши се, пришла Олсену. Они су тихо и брзо о
нечем разговарали. Чинило се као да га девојка за
нешто моли.
Ихтиандар је ишао неколико корака иза
њих.
— Добро, данас после поноћи, чуо је Олсенов
глас. Џин стегну девојци руку, климну главом и
брзо продужи пут.
Кад је Гутијере пришла Ихтиандру, њему су
горели образи и уши. Већ је хтео једном да са
Гутијере поразговара о Олсену, али није налазио
речи.
— Ја не могу, поче он, гушећи се, морам да
знам . . . Олсен .. . Ви кријете од мене неку
тајну . . . и треба да се нађете с њим ноћас. Ви га
волите?
Гутијере узе Ихтиандра за руку, умиљато га
погледа и упита га смешећи се:
— Верујете ли ви мени?
— Верујем .. . Знате ли? Ја вас волим . .. Их-
тиандар је сада већ знао ову реч. А ли ја . . . мени
је тако тешко.
То је, видело се, била истина. Ихтиандар се
мучио у неизвесности, али овога часа осећао је још
и снажан бол под ребрима. Нестајало му је даха.
Црвенило је нестало са образа и лице му је по-
стало бледо као у мртваца.
— Ви сте веома болесни, узнемирено рече
девојка пажљиво га гледајући. Умирите се, молим
вас. Мили мој дечаче! Нисам хтела да вам све
кажем, али, да бих вас умирила, рећи ћу вам.
Слушајте.

138
 Некакав јахач пројурио је поред њих, али.
угледавши Гутијеру, нагло је окренуо коња и
пришао младим људима. Ихтиандар је угледао
црнпурастог човека који је већ био у годинама, са
великим завијеним брковима и шпанском бра-
дицом.
Негде и некада Ихтиандар је већ био видео
овога човека. У граду? Н е . . . Ах, да, тамо, на
обали.
Јахач потапка корбачем по сари, подозриво и
непријатељски одмери Ихтиандра и пружи руку
Гутијери.
Ухвативши њену руку, он изненада подиже
девојку ка седлу, пољуби јој руку и насмеја се.
— Сада сам вас ухватио! Пустивиши руку
намрштене Гутијере, он продужи подругљиво и
истовремено љутито:
— Где то има да се невеста пред свадбу про-
води са младим људима?
Гутијере се била веома наљутила, али није
могла доћи до речи.
— Отац вас већ одавно чека. Ја ћу бити у
радњи кроз један сат.
Ихтиандар већ није чуо последње речи. Од-
једном је осетио да му се мрачи пред очима,
некаква му је грудва стала у грлу, даха нестало.
Није могао више да остане на ваздуху ни тренут-
ка, иначе би умро.
— Тако ви . . . Ипак . . . Преварили сте ме . . .
прозбори он поплавелим уснама. Х тело му се да
говори . . . да излије сав свој јад, или да сазна све.
А ли бол у боковима постајао је све неподношљи-
вији, и скоро је изгубио свест.

139
 Најзад се Ихтиандар тргну, потрча ка обали
и скочи у море са стрме стене.
Гутијере је престрављена крикнула и заљу-
љала се. Затим је јуриула ка Педру Зурити.
— Брже . .. спасите ге . ..!
А ли Зурита се није ни макао.
— Иемам обичај да сметам другима да се
даве, особито ако они то хоће, рече он.
Гутијере потрча ка обали с намером да и сама
скочи у воду. А ли Зурита подбоде коња, стиже
девојку, ухвати је за раме, у трку је смести на
коња и одјури путем.
— Нећу да сметам другима, ако они мени не
сметају овако је боље! Али, освестите се, Гути-
јере!
А ли Гутијере није одговарала. Била је у не-
свестици. Тек пред очевом радњом дошла је себи.
— Ко је био онај млади човек? упита је
Педро.
Гутијере погледа у Педра, не кријући љутњу,
и рече:
— Пустите ме.
Зурита се намршти. ,,Глупости“ , помисли он.
,,Јунак њеног романа скочио је у море. Тим
боље.“ И окренувши се ка радњи, Зурита викну:
— Оче! Балтазаре! Х еј! Хеј!
Балтазар истрча из радње.
— Ево ти твоје ћерке. И буди мени захвалан.
Ја сам је спасао; само што није скочила у море за
једним младим човеком пријатне спољашности.
Ево, ја већ по други пут спасавам живот твоје
кћери, а она још увек зазире од мене. А ли ускоро
ће и овој тврдоглавости бити крај. И он се громко

140
насмеја. Доћи ћу кроз један сат. Памти нашу
погодбу!
Балтазар уз понизан наклон прими од Педра
ћерку.
Јахач ободе коња и изгуби се.
Отац и ћерка уђоше у радњу. Гутијере се
смождено спусти на столицу и покри лице рукама.
Балтазар затвори врата и, ходајући по радњи,
поче о нечем узбуђено и ватрено говорити. А ли
нико га није слушао. Са исто толико успеха могао
је да проповеда и оним сушеним раковима и
морским јежевима што су леж али по полицама.
„Он је скочио у воду“ , мислила је девојка, се-
ћајући се Мхтиандровог лица. „Несрећниче! најпре
Олсен, затим овај глупи сусрет са Зуритом. И како
је он смео да ме назове невестом. Сад је све про-
пало . . . “
Гутијере је плакала. Било јој је жао Ихти-
андра. Искрен, стидљив — зар се може упоредити
са празним и охолим младим људима Буенос Аи-
реса?
„Па шта сад да радим?” мислила је она. Да
скочи у море као Ихтиандар? Да сама себи суди?
А Балтазар говори и говори:
— Разумеш ли, Гутијере? То је потпуна про-
паст. Све што видиш у нашој радњи припада
Зурити. М оје сопствене робе нема ни десети део.
Сав бисер добијамо у комисиону продају од Зури-
те. Ако га још једном одбијеш, он ће ми одузети
сву робу и више неће хтети са мном да ради. Па
то је пропаст! Потпуна пропаст! А ли буди памет-
на, имај сажаљења за свога старога оца.
— Доврши: „и удај се за њега“ .

141
 — Не! оштро одреза Гутијере.
— Доврага! викну Балтазар бесно. Ако је та-
ко, онда . . . онда. . . не ја . . . већ нека те Зурита
сам укроти!
И стари Индијанац оде у лабораторију и
снажно залупи врата за собом.

142
 X V III
БОЈ СА ОКТОПОДИМА

Чим је скочио у море Ихтиандар је одмах

заборавио на све своје земаљске недаће. После
топле и загушљиве земље, умирила га је и осве-
ж ила хладовина воде. Ж игање је престало. Ди-
сао је дубоко и равномерно. Био му је потребан
потпуни одмор, и старао се да не мисли о свему
ономе што се десило на земљи.
Ихтиандар је хтео да ради, да се креће. Чега
би се прихватио? Волео је да у тамним ноћима
скаче са високе стене у воду, тако да одмах до-
хватио дно. Али, сада је било подне. И морем су
промицала црна дна рибарских барки.
„Ево шта ћу да радим: треба да уредим пе-
ћину“ , помисли Ихтиандар.
У стрмој стени залива налазила се пећина са
великим сводом. Из ње је пуцао диван изглед на
подводну равницу, што се у благом нагибу спу-
штала у морске дубине. Ихтиандру се већ одавно
свидела ова пећина. А л и пре него што би се тамо
сместио, требало је да се иселе стари становници
пећине — многобројне породице октопода.

143
 Ихтиандар стави наочаре, наоружа се дугач-
ким, мало кривим, оштрим ножем и храбро при-
плива пећини. Да уђе унутра било би страшно, и
Ихтиандар реши да измами непријатеље напоље.
Код потонуле барке одавно је приметио једну
дугачку оству. Сада је узе у руку и, стојећи на
улазу у пећину, замаха њоме. Октоподи, изазвани
насртајем непознатога, почеше да се мичу. По
ивицама свода појавише се дуги, гипки пипци,
опрезно се приближавајући остви. А л и Ихтиандар
би трзао оству пре него што би пипци октопода
стигли да је дохвате. Ова игра трајала је неколи-
ко минута. Тако се већ десетине пипака, као коса
медузе Горгоне1 , мицало на ивицама свода. Нај-
зад, један стари огромни октопод, изведен из
стрпљења, реши да сврши са дрским дошљаком.
Он се извуче из пукотине, претећи мичући својим
пипцима. Да би уплашио Ихтиандра, он је лагано
пливао према непријатељу и мењао боју. Ихтиан-
дар отплива устрану, баци оству и спреми се за
мегдан. Врло је добро знао како је човеку тешко
борити се са својим двема рукама, када непријатељ
има осам дугачких ногу. Не стигнеш још да одсе-
чеш ни једну ногу, а седам других ухвате те и
стегну ти руке. И младић се зато старао да својим
ножем погоди октопода у тело. Дозволивши чудо-
вишту да му се приближи, тако да су га пипци
додиривали, Ихтиандар нагло јурну напред у са-
мо клупче вијугавих пипака, ка самој глави окто-
пода.
Као и увек, овај необични начин напада за-

1 Ме д у з а Горгона — митско створење са дугим смотаним

змијама уместо косе. (Прим. прев.)

144
тицао би октопода неприпремљеног. Прошло би
најмање четири секунде док би животиња стигла
да прикупи крајеве својих пипака, да њима оба-
вије непријатеља. Али, за то време Ихтиандар је
увек успевао да брзим и сигурним ударцима пре-
сече тело октопода, да му погоди срце и пресече
покретачке живце. И огромни пипци, који би се
већ били обавили око његовог тела, наједном би
немоћно попуштали и млитаво тонули доле.
— Један је готов!
Ихтиандар се поново латио остве. Овога пута
испливала су му усусрет два октопода. Један од
њих пливао је право на Ихтиандра а други зао-
билазним покретом покушавао да га нападне с
леђа. То је већ било опасно. Ихтиандар је јуначки
јурнуо на првог, али пре него што је стигао да га
убије, други октопод, који је био позади, зграби га
пипцима за врат. Младић брзо пресече тај пипак,
режући га ножем поред самог свога врата. Затим
се окрену лицем октоподу и брзо му поодсеца
пипке. Осакаћена животиња, повијајући се лага-
но, спусти се на дно. А Ихтиандар је већ свршавао
са првим октоподом, који је био пред њим.
— Три! настави Ихтиандар да броји.
Али, морао је да привремено обустави бој. Из
пећине је испливао читав одред октопода, а про-
ливена крв је замутила воду. У овој мрклој магли
превласт би могла прећи на страну октопода, који
су могли да пипцима открију непријатеља. Ихти-
андар их, пак, није могао видети. Зато је отпливао
мало даље од места битке, у бистру воду, и ту
свршио са још једним октоподом који је испливао
из крвавог облака.

146
 Битка је с прекидима трајала неколико часова.
Када је, најзад, и последњи октопод био уби-
јен и вода се разбистрила, Ихтиандар угледа на
дну мртва тела животиња и одрубљене, још живе
нипке. Он уђе у пећину. Т у је било остало још
неколико малих октопода величине песнице и са
пипцима дебљине прста. Ихтиандар је хтео да их
побије, али му их је било жао.
„Треба да покушам да их припитомим. Није
згорег имати овакву стражу“ , помислио је гледа-
јући их.
Кад је тако очистио пећину од великих окто-
пода. Ихтиандар реши да намести свој нови под-
водни стан. Он довуче из куће сто са гвозденим
ногама и мраморном плочом и две кинеске вазе.
Сто намести насред пећине, на сто стави вазе, а
у вазе насу земље и засади морско цвеће. Земља,
коју је вода растварала, пушила се неко време
као дим изнад ваза, али се потом вода разбистри-
ла. Само цвеће, које је вода њихала лаким тала-
сањем, тихо се љ у љ а ло као на ветру.
Поред зида пећине била је избочина, као
природна камена клупа. Нови домаћин пећине са
задовољством се испружи на овој клупи. Истина,
клупа је била камена, али тело у води то скоро
није ни осећало.
Била је то заиста необична подводна соба, са
кинеским вазама на столу. Много радозналих ри-
ба појавило се да логлед а ово невиђено ново
насеље. Врзмале су се између ногу стола, допли-
вавале до цвећа у вазама и као да су га мирисале.
Мотале су се испод Ихтиандрове главе, наслања-
јући се на његову руку. Мраморна рибица зави-

10 147
рила је у пећину, плашљиво махнула репом и
отпливала. На бели песак испузао је велики
морски рак, подигао и спустио своје штипаљке
као да поздравља сопственика, и сместио се под
столом.
Ихтиандра је много забављала ова његова
замисао.
,,Чиме бих још могао да улепшам свој дом?“
помисли он. „Засадићу пред улазом најлепше
подводно растиње, засућу под бисером, а поред
зида ставићу велике шкољке. Шта би било кад би
ову подводну собу видела Гутијере? . . . Али, она
ме вара. А можда и .. . не вара. Још није стигла
да ми исприча о Олсену.“
Ихтиандар се намршти. Чим је завршио посао,
поново је осетио да је усамљен и да не личи на
остале људе. „Зашто нико не може да живи под
водом?“ Наставио је даље да размишља. „Само ја.
Бар да отац што пре дође. Питаћу га . . .“ Ж елео је
да ма ком живом створу покаже своје ново по-
дводно пребивалиште. „Ј1идинг“ , сети се Ихтиан-
дар делфина.
Ихтиандар узе савијену шкољку, исплива на
површину и затруби. Ускоро је чуо познато фрк-
тање — делфин се увек налазио у близини залива.
Кад је делфин допливао, Ихтиандар га нежно
загрли и рече:
— Хајдемо код мене, Лидинг. Показаћу ти
своју нову собу. Још никада у животу ниси видео
сто, ни кинеске вазе.
И, заронивши у воду, Ихтиандар нареди дел-
фину да га прати.
А ли делфин се показао као врло немиран

148
гост. Велик и неокретан, тако је заталасао воду у
пећини да су се вазе на столу заљ уљ але. Осим
тога, пало му је на ум да се њушком набоде на
ногу стола и да га преврне. Вазе су пале и, да се
то десило на земљи, свакако би се разбиле. А ли
овде се све свршило срећно, ако се не рачуна
морски рак, који се тако уплашио да је необично
брзо и некако бочно побегао ка стени.
„Како си ти незграпан,“ помисли без љутње
Ихтиандар о свом пријатељу, поново намештајући
сто у дубини пећине и дижући вазе.
И загрливши делфина, Ихтиандар продужи
свој разговор с њим:
— Остани овде са мном, Лидинг.
А ли делфин је ускоро почео да тресе главом
и да се узнемирава. Он није могао да остане дуго
под водом. Њ ему је био неопходно потребан ва-
здух. Зато је замахнуо перајима, испливао из пе-
ћине и подигао се на површину.
,,Чак ни Лидинг не може да живи са мном
под водом“ , помисли тужно Ихтиандар, кад поно-
во остаде сам. ,,Само рибе. Али, оне су глупе и
плашљиве . ..“
И он се спусти на своје камено лежиште.
Сунце је залазило. У пећини је била тама. Лако
кретање воде успављивало је Ихтиандра.
Уморан од дневних узбуђења и рада, Ихтиан-
дар поче да дрема, а потом убрзо заспа.

150
 X IX
НОВИ П Р И Ј А Т Е Љ

Олсен је седео у великој барци и гледао пре-

ко ограде у воду. Сунце се тек било дигло иза
хоризонта и косим зрацима осветљавало провидну
воду малог залива до самог дна. Неколико Инди-
јанаца пузило је по белом пешчаном дну. С вре-
мена на време испливали би на површину, уда-
хн ули ваздух и поново заронили на дно. Олсен
је пажљиво надгледао рад ловаца. Иако је било
рано јутро, било је већ топло. „Зашто се и ја не
бих освежрга. . . зашто не бих једно двапут за-
ронио“ , помисли ои, брзо се свуче и скочи у воду.
Олсен није никад раније ронио, али му се то сада
много свидело, и он се уверио да може остати под
водом много дуж е од Индијанаца, који су на то
били научени. Олсен се придружио ловцима и
брзо се одушевио овим новим занимањем.
Кад је заронио по трећи пут, он прш^ети како
два Индијанца, који су клечали на дну мора, брзо
скочише и отпливаше на површину, тако брзо као
да их јури ајкула или риба-тестерача. Олсен се
освриу. Према њему је брзо пливало чудно ство-

151
рење, полу-човек, полу-жаба, са сребрнастом кр-
љушти, с огромним испупченим очима и жабљим
шапама. Пливало је као жаба и кретало се напред
снажним трзајима.
Пре него што је Олсен стигао да се дигне са
колена, чудовиште је већ било близу њега и
ухватило га за руку својом жабљом шапом.
Уплашени Олсен ипак примети да ово чудо-
виште има врло лепо човечје лице, које су ква-
риле само испупчене блиставе очи. Ово необично
створење, заборављајући да се налази под водом,
почело је нешто да говори. Олсеи није чуо речи:
видео је само уста која су се мицала. Непознато
створење чврсто је држало обема шапама Олсено-
ву руку. Олсен се снажним ударцима ногу одби
од дна и, радећи слободном руком, брзо се подиже
на површину. Чудовиште се, не пуштајући га,
вукло за њим. Кад је испливао на површину,
Олсен се ухвати за ивицу барке, пребаци ногу,
попе се на барку и тако одгурну од себе овог
полу-човека са жабљим шапама, да овај бућну у
воду. Индијанци који су седели у барци скочише
у воду и журно отпливаше ка обали.
А л и Ихтиандар се поново приближи барци и
обрати се Олсену на шпанском језику:
— Слушајте, Олсене, имам да разговарам с
вама о Гутијере.
Ово ословљавање изненади Олсена не мање
од сусрета под водом. Олсен је био храбар човек,
тврде главе. Ако непознато створење зна његово
и Гутијерино име, значи да је то човек, а не
чудовиште.
— Слушам вас, одговори Олсен.

152
 Ихтиандар се попе на барку, седе уврх, пода-
ви пода се ноге, и прекрсти шапе.
„Наочаре!“ помисли Олсен, гледајући пажљи-
во у блиставе, испупчене очи незнанца.
— М оје је име Ихтиандар. Једном сам вам
дохватио огрлицу са морског дна.
— Али, онда сте имали људске очи и руке.
Ихтиандар се насмеши и затресе својим
жабљим шапама.
— Скидају се, кратко одговори.
— Тако сам и мислио.
Индијанци су иза обалних стена радознало
пратили овај чудновати разговор, иако нису мо-
гли да ч у ју ниједну реч.
— Волите ли Гутијере? упита Ихтиандар
после кратког ћутања.
— Да, волим је, једноставно одговори Олсен.
Ихтиандар тешко уздахну.
— И она воли вас?
— И она мене.
— Али, ето, она и мене воли?
— То је њена ствар. Олсен слеж е раме-
нима.
— Како, њена ствар? Па она је ваша не-
веста.
Олсен направи зачуђено лице и са пређа-
шњом мирноћом одговори:
— Не, она није моја невеста.
— Лажете! плану Ихтиандар. Ч уо сам својим
ушима како црнпурасти човек на коњу говори да
је она невеста.
— Моја?
Ихтиандар се збуни. Не, црнпурасти човек

153
није рекао да је Гутијере Олсенова невеста. Али,
ипак, не може ваљда млада девојка бити невеста
тог црнпурастог, тако старог и одвратног човека?
Зар то може бити? Црнпурасти је сигурно њен
рођак . .. Ихтиандар реши да своје испитивање
упути другим правцем.
— Шта сте ви овде радили? Тражили сте
бисер?
— Морам вам признати да ми се не свиђају
ваша питања, натмурено одговори Олсен. И да ми
није Гутијере понешто причала о вама, бацио бих
вас са барке и тиме завршио овај разговор. Не-
мојте да се машате свога ножа. Могу вам разбргги
главу овим веслом пре него што се и дигнете. Али,
не налазим за потребно да кријем од вас да сам
овде заиста тражио бисер.
— Велико зрно, које сам бацио у море? Зар
вам је Гутијере причала о томе?
Олсен климну главом.
Ихтиандар је тријумфовао.
— Е, па, видите. Рекао сам јој да се ви неће-
те одрећи овог зрна. Ја сам јој понудио да узме
зрно и да вам га преда. Она није пристала, а сад
га ви сами тражите.
— Дабоме, зато што оно сада не припада ва-
ма већ океану. И ако га нађем, нећу бити никоме
обавезан.
— Зар вам је бисер тако драг?
— Нисам ја жена да ми се свиђају ситни
украси, одврати Олсен.
— А л и бисер се може . . . како се то каже? Да!
Продати, сети се Ихтиандар мало познате речи, и
добити много новаца.

154
 Олсен поново потврдно климну главом.
— Дакле, ви волите новац?
— Слушајте, шта ви управо хоћете од мене?
већ раздражено упита Олсен.
— Треба да знам зашто вам Гутијере покла-
ња бисер. Налазим да сте хтели да се ожените
њоме?
— Не, никад се нисам спремао да се оженим
Гутијером, одврати Олсен. Па, ако бих се и спре-
мао, сад је већ доцкан мислити о томе. Гутијере
је постала жена другога.
Ихтиандар пребледе и ухвати Олсена за руку.
— Зар оног црнпурастог? уплашено упита он.
— Да. Удала се за Педра Зуриту.
— А л и . . . она . . . Чинило ми се да је мене
волела, тихо рече Ихтиандар.
Олсен га сажаљиво погледа и, запаливши
своју кратку лу л у , рече:
— Тако је. И мени се чинило да вас је волела.
Али, ви сте пред њеним очима скочили у море
и удавили се . .. тако је бар она мислила.
Ихтиандар зачуђено погледа у Олсена. М ла-
дић никад није причао Гутијери о томе да може
да живи под водом. Ни на крај памети му није
било да је његов скок са стене у море девојка
могла протумачити као самоубиство.
— Прошле ноћи видео сам Гутијере, настави
Олсен. Ваша смрт веома је дирнула.
,,Ја сам крива за смрт Ихтиандра“ , ето шта ми
је рекла.
— Али, зашто се тако брзо удала за другог?
Јер, она . . . јер ја сам јој спасао живот. Да, да!
Мени се одавно чинило да Гутијере личи на ону

155
девојку која се давила у океану. Ја сам је изнео
на обалу и сакрио се међу камењем. А затим је
дошао онај црнпурасти, одмах сам га познао, и
уверио је да јој је он спасао живот.
— Гутијере ми је причала о томе, рече Ол-
сен. Она никад није сазнала ко је стварно спасао,
Зурита или оно чудно створење које се на часак
појавило пред њеним очима, док је долазила
свести. Зашто јој нисте рекли да сте јој ви спасли
живот?
— Било ми је самом незгодно да о томе гово-
рим. А затим, нисам био потпуно убеђен у то да
сам спасао баш Гутијере, док нисам угледао Зу-
риту. Али, како је само могла да пррхстане? упита
Ихтиандар.
— Како је то испало . . . лагано одговори Ол-
сен, ја ни сам не разумем.
— Причајте ми шта знате о томе замоли тихо
Ихтиандар.
— Ја радим у фабрици дугмади као прима-
лац шкољки. Тамо сам се и упознао са Гутијере.
Она је доносила ш кољке .. . отац је слао њу, кад
је сам био заузет. Упознали смо се, спријатељили
се. Покашто смо се сретали у луци, шетали се по
обали мора. Она ми је причала о својој тузи:
просио је богати Шпанац.
— Онај исти? Зурита?
— Јесте. Зурита. Гутијерин отац, Индијанац
Балтазар, много је полагао на то да до тога брака
дође и на све могуће начине је наговарао ћерку
да не одбије оваквог одличног просиоца.
— Па, по чему је он одличан? Стар, одвратан,
смрдљив, није могао Ихтиандар да се уздржи.

156
 — За Балтазара, Зурита је изврстан зет. Тим
пре што је Балтазар био дужан Зурити позама-
шну своту новаца. Зурита је могао да упропасти
Балтазара да је Гутијере одбила да пође за њ.
Замислите само како је девојка живела. С једне
стране насртљиво удварање просиоца, а с друге . ..
стални прекори, пребацивања, претње оца . . .
— Па зашто онда Гутијере није избацила Зу-
риту? Зашто ви, тако велик и снажан, нисте
истукли тога Зуриту?
Олсен се насмеши и зачуди: Ихтиандар није
глуп а поставља оваква питања, као велико дете.
Где је растао, где се васпитавао?
— Није то тако једноставно извести како се
вама чини, одговори Олсен. Зуриту и Балтазара
одмах би узели у заштиту закон, полиција, суд.
А л и Ихтиандар га ипак није ништа разумео. Јед-
ном речи, то се не би могло остварити.
— Добро, а зашто онда није побегла?
— То би већ било лакше. И она се већ била
решила да побегне од оца, а ја сам обећао да ћу
јој помоћи. Одавно сам се већ спремао да отпуту-
јем из Буенос Аиреса у Северну Америку и пону-
дио сам Гутијери да отпутује са мном.
— Х тели сте да се ожените њоме? упита
Ихтиандар.
— А л а сте ви чудан човек! насмешивши се
поново, рече Олсен. Па, рекао сам вам да смо
били само другови. А не знам . . . шта би све било
даље . . .
— Па зашто онда нисте отпутовали?
— Зато што нисмо имали новца за пут.
— Зар путовање на Гороксу стаје тако много?

157
 — На Гороксу! Па на њему могу да путују
само милионари. Шта вам је, Ихтиандре? Јесте ли
ви с неба пали?
Ихтиандар се збуни, поцрвене и реши да ни-
кад више не поставља оваква питања која ће по-
казати Олсену да не разуме ни најобичније ствари.
— Нисмо имали новаца за пут чак ни у те-
ретно-путничком пароброду. А, сем тога, кад би-
смо стигли на циљ, имали бисмо нове расходе.
Посао се не може наћи на улици.
Ихтиандар је поново хтео нешто да упита
Олсена, али се уздржао.
— И онда је Гутијере решила да прода своју
бисерну огрлицу.
— Ех, да сам ја знао! ускликну Ихтиандар,
сетивши се своје подводне ризнице.
— Шта да сте знали?
— Не, ништа . . . Продужите, Олсене.
— Све је већ било спремљено за бежање.
— А ја? Па како то? Опростите. . . Значи,
имала је намеру да и мене остави?
— Све је то почело када се ви још нисте
познавали. А, затим, колико знам, она је хтела да
вам то саопшти. Можда и да вам и понуди да
отпутујете заједно с њом. Најзад, могла вам је
писати с пута, ако јој не би пошло за руком да
разговара с вама о бекству.
— А ли зашто с вама, а не са мном? С вама се
договарала, с вама се спремала да путује!
— Па ја је познајем дуже од годину дана,
а ви .. .
— Говорите, говорите, и не обраћајте пажњу
на моје речи.

158
 — Ето тако! Све је било спремно, настави
Олсен. А л и тад сте ви пред очима Гутијере ско-
чили у воду, а Зурита је случајно срео Гутијере
заједно с вама. Рано ујутро, пре него што сам
пошао у фабрику, свратио сам до Гутијере. Често
сам то и раније чинио. Балтазар се унеколико
благонаклоно односио према мени. Можда се бојао
мојих песиица, а можда ме је сматрао за другог
вереника, ако би Зурити досадило јогунство Гути-
јере. У сваком случају Балтазар нам није сметао,
и само нас је молио да заједно не паднемо Зурити
у очи. Дабоме, стари Индијанац није ни сумњао у
наше намере. Тога јутра хтео сам да саопштим
Гутијери да сам набавио карте за пароброд и да
треба да буде спремна око десет часова увече. До-
чекао ме је Балтазар, био је узбуђен.
,,Гутијере није код куће. И ње . . . уопште не-
ма код куће“ , рекао ми је Балтазар. ,,Пре пола
сата довезао се овамо Зурита у новом, сјајном
аутомобилу. Шта мислите!“ ускликнуо је Балта-
зар. ,,Аутомобил, то је реткост у нашој улици, а
нарочито ако тај аутомобил прилази право твојој
кући. Ја и Гутијере истрчасмо на улицу. Зурита
је већ стајао поред отворених врата аутомобила, и
понудио Гутијери да је одвезе на пијацу и натраг.
Знао је да Гутијере иде на пијацу увек у то вре-
ме. Гутијере је погледала у сјајни аутомобил.
Сами можете да схватите како је то велико ис-
кушење за девојку. Али, Гутијере је лукава и
неповерљива. Она се уљудно захвалила. „Јесте ли
још видели тако јогунасту девојку!“ љутито је
ускликнуо Балтазар, али се одмах закикотао. А ли
Зурита се није збунио. ,,Видим да се стидите“ ,

159
рекао је он, „онда дозволите да вам помогнем.'‘
Ухватио је, стрпао у аутомобил, Гутијере је једва
стигла да викне: „О че!“ и нестадоше без трага.
„Ја сада мислим да се они више неће ни
вратити. Одвезао је Зурита себи“ , завршио је сво-
ју причу Балтазар, и видело се да је врло задо-
вољан оним што се десило.
„Пред вашим очима украли су вам ћерку, а
ви тако мирно, и чак радосно причате о томе!“
узбуђено сам рекао Балтазару.
„Зашто бих се узнемиравао?“ зачудио се
Балтазар. „Кад би то био неки други човек, онда
је то друга стЕар, али Зуриту познајем одавно.
Кад он, шкртац, није жалио новац за аутомобил,
значи да му се Гутијере силно свидела. Одвезао
је, према томе ће се и венчати њоме. А њој савет:
не буди јогунаста. Не могу се тек тако, на улици
наћи богати људи. Нема због чега да плаче. Зури-
та има хацијенду Долорес, недалеко од града Па-
ране. Тамо му живи мајка. Тамо је сигурно и
одвезао моју Гутијере.“
— И ви нисте измлатили Балтазара? упита
Ихтиандар.
— Кад бих вас слушао, ништа друго не би
требало ни да радим већ само да се бијем, одгово-
ри смешећи се Олсен. Морам вам признати да сам
најпре хтео да измлатим Балтазара. Али, после
сам се сетио да бих тиме само покварио посао.
Мислио сам да још није све изгубљено . . . Нећу
вам сада причати појединости. Како сам вам већ
рекао, пошло ми је за руком да се видим с
Гутијере.
— У хацијенди, Долорес?

160
 —■ Дабоме.
— И нисте убили тога ниткова Зуриту и ни-
сте ослободили Гутијере?
— Опет тући, чак и убијати! Ко би могао и
помислити да сте толико крволочни?
— Ја нисам крволочан, са сузама у очима
узвикну Ихтиандар. Па то је одвратно!
Олсену би жао Ихтиандра.
— Потпуно сте у праву, Ихтиандре, рече Ол-
сен. Зурита и Балтазар недостојни су људи и
заслуж ују гнев и презир. И требало би их истући.
Али, живот је много сложенији него што га ви,
како ми се чини, себи представљате. Гутијере се
сама одрекла бекства од Зурите.
— Сама? није веровао Ихтиандар.
— Да, сама.
— Зашто?
— Пре свега, била је уверена да сте ви свр-
шили са животом . . . да сте се удавили због ње.
Ваша смрт много је тишти. Изгледа да вас је,
сиротица, много волела. „Сада је свршено с мојим
животом, Олсене“ , рекла ми је она. ,,Сад ми више
ништа није потребно. Према свему сам равноду-
шна. Нисам ништа схватала кад нас је венчавао
свештеник, кога је позвао Зурита. Ништа се не
дешава без воље божје, тако ми је говорио све-
штеник кад ми је ставио на прст венчани прстен.
И оно што је Бог сјединио, човек да не разлучује.
Ја ћу бити несрећна са Зуритом, али се плашим
да на себе не навучем гнев божји и зато нећу да
га оставим.“
— Али, све су то глупости! ватрено ускликну
Ихтиандар. Зар нисте могли да је убедите?

11 161
 — На жалост, то за Гутијере нису глупости.
Чак ми је претила да ће прекинути наше прија-
тељство ако будем ма шта тако говорио. Морало
би се чекати. У хацијенди нисам имао довољно
времена да је убеђујем. Пош ло ми је за руком да
с њом проговорим само неколико речи. Јесте, ево
шта ми је још рекла. Кад се венчао са Гутијером,
Зурита је ускликнуо кроз смех: ,,Е, једну ствар
смо свршили. Птичицу смо ухватили и ставили у
кавез. Сад остаје да ухватимо и рибицу!“ Обја-
снио је Гутијери, а она мени, о каквој је рибици
реч. Зурита ће отпутовати у Буенос Аирес да би
ухватио „Морског ђавола,“ и онда ће Гутијере
постати милионарка. Да се то о вама не ради? Да
ли ви то можете да се задржавате под водом без
икаквих штетних последица? Да нисте ви онај
који плаши ловце бисера? . . .
Опрезност је спречавала Ихтиандра да не
открије Олсену своју тајну. Ни иначе је не би
могао објаснити. И, не одговарајући на питање, он
сам упита:
— А шта ће Зурити „Морски ђаво“ ?
— Педро хоће да натера „Ђ авола“ да му вади
бисер. И ако сте ви . . . тај чувени „Морски ђаво“ ,
чувајте се!
— Хвала на упозорењу, рече младић.
Ихтиандар није ни сумњао да су његови не-
сташлуци познати свима на обали, и да су о њему
много писали у новинама и часописима.
— Ја не могу, нагло проговори Ихтиандар, ја
морам да је видим. Морам се састати с њом, ма-
кар то било и последњи пут. Град Парана? Да,
знам. Пут до њега леж и поред реке Паране. Али,

162
како да дођем од града Паране до хацијенде Д о-
лорес?
Олсен му објасни.
Ихтиандар чврсто стеже руку Олсену.
— Опростите ми. Мислио сам да сте ми не-
пријатељ, али изненада сам нашао друга. Збогом.
Идем да тражим Гутијере.
— Одмах? упита Олсен, смешећи се.
— Да, не пропуштајући ниједног тренутка,
одговори Ихтиандар, скочи у воду и заплива ка
обали.
Олсен је само климнуо главом.

11* 163
ДЕО ДРУГИ
 XX
НА ПУТУ

Ихтиандар се брзо спремио на пут. Узео је са

обале сакривено одело и ципеле, везао их на леђа
каишем о коме је висио нож, навукао наочаре и
рукавице и пошао.
У заливу Рио де Ла Плате било је повезано
много океанских пароброда и једрењака, скунера
и барки. Између њих мотали су се мали моторни
чамци. Посматрана испод воде, њихова дна подсе-
ћала су на водене бубе које су се кретале по
површини на све стране. Ланци и гвоздена ужад
ленгера дизали су се са дна као танка стабла
подводне шуме. Дно залива било је цело покри-
вено свакаквим отпацима, гвозденим олупинама,
гомилама просутог каменог угљ а и избачене
шљаке, отпацима старих гумених црева, комадима
једара, гвозденим бурадима, циглама, разбијеним
флашама, кутијама од конзерви, а уз обалу ле-
шевима паса и мачака.
Танак слој нафте покривао је површину.
Сунце још није било зашло, али овде је владао

167
зеленосиви сумрак. Река Парана носила је песак
и м уљ који је мутио воду залива.
Ихтиандар је могао да залута у овом лаби-
ринту бродова, али му је као компас служ ила
лака матица реке која се уливала у залив.
„Чудно, како су људи прљави“ , мислио је, гледа-
јући с гађењем дно које је подсећало на ђубри-
ште. Пливао је средином залива испод пароброда.
Било му је тешко да дише у прљавој води залива,
као човеку у загушљивој соби.
На неколико места на дну наишао је на ле-
шеве љ уди и костуре животиња. Једном леш у
била је разбијеиа лобања и на врату се видео
конопац са везаним каменом. Овде је био сахра-
њен нечији злочин. Ихтиандар се журио да ис-
плива из ових мрачних места. Али, што се више
дизао уз воду, тим више је осећао речну матицу.
Пливање је било отежано. У океану има струја,
али оне му тамо помажу: младић их је добро
познавао. Њима се користио као морнар успутним
ветром. Овде је пак била само једна супротна
струја. Ихтиандар је био искусан пливач, али га
је љ ути ло што се тако полагано кретао.
Одједном је нешто пролетело поред њега са-
мог, и замало га није закачило. Били су баш
бацили ленгер с неког брода. „А х, овде ни плива-
ње није баш безопасно“ , помисли Ихтиандар и
осврну се. Видео је да га стиже велики паро-
брод.
Ихтиандар се спусти још ниже, а кад је дно
пароброда пролазило изнад њега, он се ухвати за
њ. Полипи су били облепили гвоздено дно рапа-
вом масом, за коју се могао држати. Било је врло

168
незгодно лежати под водом у оваквом положају.
Али, зато је сад био заштићен и брзо је пливао
вучен паробродом.
Делта се била завршила и пароброд је пловио
уз реку Парану. Вода реке била је презасићена
муљем. У овој слаткој води Ихтиандар је тешко
дисао. Руке су му трнуле, али он није хтео да се
одвоји од пароброда. „Ш тета што нисам могао да
пођем на овај пут са Ј1идингом“ , сети се изненада
делфина. А ли , делфина би могли да убију у реци,
Лидинг није могао непрестано да плива под во-
дом, а Ихтиандар се плашио да се не подигне на
површину реке где је био сувише велики сао-
браћај.
Ихтиандрове руке све су се више умарале.
Осим тога, био је врло гладан, јер читавог дана
није ништа јео. Морао је да застане. Кад се одво-
јио од пароброда, спустио се на дно.
Сумрак се згушњавао. Ихтиандар је разгледао
муљаво дно. А л и тамо није нашао ни танких
пљоснатица ни острига. Поред њега су се мотале
слатководне рибе, али он им није знао нарави и
оне су му изгледале много лукавије од морских.
Како да их ухвати? Тек кад се спустила ноћ и
рибе заспале, Ихтиандру је пошло за руком да
ухвати једну велику штуку. Њ ено месо било је
жилаво и заударало је на муљ, али младић, врло
гладан, појео је с апетитом, гутајући велике ко-
маде заједно са костима.
Требало је и да се одмори. Човек је у реци
могао бар да се мирно испава, не плашећи се ни
ајкула ни октопода. А ли , требало је да се побри-
не о томе да га струја за време сна не однесе

170
наниже. Ихтиандар је нашао неколико каменова
на дну, скупио их на гомилу и легао, обухватив-
ши један камен руком.
Међутим, спавао је само кратко време. Уско-
ро је осетио да се приближава неки пароброд.
Ихтиандар отвори очи и угледа сигнална светла.
Пароброд је ишао уз воду. Младић се брзо подигао
и спремио да се ухвати за њ. А ли, био је то
само моторни чамац, са потпуно равним дном. Их-
тиандар, покушавајући узалудно да се ухвати за
дно, замало није доспео под вијак.
Неколико пароброда прошло је низ воду, док
Ихтиандар најзад није успео да се прихвати за
један путнички пароброд који је ишао уз реку.
Тако је стигао до града Паране. Први део
његовог путовања био је завршен. Али, остао је
најтежи, сувоземни део.
Рано изјутра Ихтиандар је отпливао из бучне
градске лук е у пусти крај, пажљиво се осврнуо
на све стране и изишао на обалу. Скинуо је нао-
чаре и рукавице, закопао их у обалски песак,
осушио на сунцу ципеле и одело и обукао се. У
изгужваном оделу изгледао је као скитница. Али,
на то је сада најмање мислио.
Ихтиандар се упути десном обалом, како му
је рекао Олсен, распитујући се успут код рибара,
да ли знају где се налази хацијенда Долорес Пе-
дра Зурите.
Рибари су га некако сумњиво одмеравали
очима и одречно вртели главом.
Пролазио је час за часом, жега је постајала
све јача, а његово трагање није довело ни до
каквог резултата. На суву Ихтиандар није уоп-

171
ште знао да нађе пут, у непознатом крају. Ж ега
га је умарала, осећао је вртоглавицу и тешко се
сналазио.
Ихтиандар се неколико пута свлачио и ради
освежеља скакао у воду.
Најзад, око четири часа по подне, имао је
срећу да сретне једног сељака, по изгледу скит-
ницу. Саслушавши Ихтиандра, старац је климнуо
главом и рекао:
— Пођи све овако, путем преко ливада. Кад
стигнеш до велике баре, пређи преко моста, попни
се на мали бреж уљак и тамо ћеш наћи бркату
дону Долорес.
— Зашто бркату? Зар Долорес није хацијенда?
— Да, хацијенда је. А л и и стара газдаррхца
хацијенде зове се такође Долорес. Долорес . . . мај-
ка Педра Зурите. Дебела, брката бабетина. Нека
ти ни на памет не падне да код ње ступиш на
посао. Појешће те живог. Права је вештица. При-
чају да је Зурита довео младу жену. Неће лако
живети крај такве свекрве, причао је глагољиви
сељак.
„Т о он о Гутијере“ , помисли Ихтиандар.
— А је ли то далеко? упита гласно.
— Стићи ћеш до мрака, одговори старац, по-
гледавши на сунце.
Ихтиандар му захвали и журно пође путем
кроз поља пшенице и кукуруза. Брзи ход га је
умарао. П ут се вукао као бесконачна бела пан-
тљика. Иза пшеничних поља пружали су се
пашњаци са високом густом травом, а на пашња-
цима су пасла стада оваца.
ИхТиандар је падао од умора, све јаче је осе-

172
ћао оштре болове у боковима. Ж еђ га је мучила.
Наоколо нигде ни капи воде. „Где ли је та бара?"
мислио је Ихтиандар. Очи и образи били су му
упали, тешко је дисао. Био је и гладан. А ли, шта
овде да руча? Далеко на ливади пасло је стадо
оваца које је чувао пастир са псима. Преко каме-
ног зида висиле су гране бресака и поморанџи и
на њима зрели плодови. Али, овде није било ни-
чег сличног ономе у океану. Овде је све било
туђе, све подељено, све ограђено, све се чувало.
Само слободне птице нису ничије, само оне лете и
криче поред пута. А ли, њих не може да ухвати.
И, да ли уопште сме да лови ове птице? Можда
су и оне такође нечије власништво? Овде се лако
може умрети од глади и жеђи, и поред бунара,
воћњака и стада.
Усусрет Ихтиандру ишао је дебео човек са
рукама за леђима, у копорану са светлим дугме-
тима, у белом качкету и са кубуром на опасачу.
— Реците ми, молим вас, да ли је далеко
одавде хацијенда Долорес? упита Ихтиандар.
Дебели човек сумњиво погледа Ихтиандра.
— А што ти је потребно? Откуда идеш?
— Из Буенос Аиреса . . .
Човек у копорану се уозбиљи.
— Треба тамо да видим некога, дода брзо
Ихтиандар.
— Пружи руке! нареди дебељко.
Ихтиандар се зачуди али, не слутећи ништа
рђаво, испружи руке. Дебељко извуче из џепа
,,бразлетне'‘ (лисице, ручне окове) и брзо их за-
клопи на Ихтиандровим рукама.
— Сад сам те ухватио, прогунђа човек са

173
светлим дугметима и, гурнувши Ихтиандра у сла-
бину, викну:
— Напред! Сад ћу те отпратити до Долорес.
— Зашто сте ми оковали руке? чудећи се
упита Ихтиандар, дижући руке да би разгледао
,?бразлетне“ .
— Немој да причаш! строго подвикну дебељ-
ко. Напред! Хајде!
Ихтиандар спусти главу и заклати се путем.
Још је добро што га не гоне да иде назад. Није
разумевао шта се с њим дешава. Није знао да је
прошле ноћи на суседној фарми извршена прова-
ла са убиством и да сада полиција трага за зло-
чинцима. Ни слутио није да у свом изгужваном
оделу изгледа тако сумњив. Њ егов неодређени
одговор о ци љ у његовог путовања коначно је ре-
шио његову судбину.
Полицајац који је ухапсио Ихтиандра водио га
је у најближ у насеобину, да би га потом упутио
у Парану у затвор.
Ихтиандар је разумео само једно: да је ли-
шен слободе и да се на његовом путу појавила
непријатна препрека. Зато је решио да првом
приликом врати себи слободу, ма по коју цену.
Дебели полицајац, задовољан успехом, запа-
лио је дугачку цигару. Ишао је за Ихтиандром пу-
ћкајући на њ облаке дима. Ихтиандар се гушио.
— Да ли бих смео да вас замолим да не
пуштате дим, тешко ми је да дишем, окрену се и
рече своме спроводиоцу.
— Ка-ко? Пуш ење забрањено? Ха-ха-ха! По-
лицајац се насмејао и цело му се лице наборало!
— Пази само како је нежан!

174
 И пухнувши у лице младићу облак дима, он
викну:
— Хајде! Вуци се!
Младић се покори.
Најзад Ихтиандар угледа бару са узаним мо-
стом преко ње и нехотично убрза кораке.
— Немој да се журиш својој Долорес! викну
дебељко.
Попели су се на мост. На самој средини мо-
ста, Ихтиандар се одједном нагну преко ограде и
скочи у воду.
Полицајац се никако није могао надати та-
квом поступку од човека са челичним лисицама на
рукама.
Али, зато ни Ихтиандар није могао очекивати
од дебељка оно што је тај извео следећег тренут-
ка. Полицајац скочи у воду одмах за Ихтиандром
— био се препао да му се злочинац не удави.
Полицајац је хтео да га спроведе живог: хапше-
ник, који би се удавио са оковима на рукама,
могао би му задати много главобоље. Полицајац је
тако хитро скочио за Ихтиандром, да је стигао да
га ухвати за косу и није га пуштао. Тада је
Ихтиандар, ма и по цену косе, повукао полицајца
на дно. Ускоро је Ихтиандар осетио да се поли-
цајчева рука отворила и испустила његову косу.
Ихтиандар је отпливао неколико метара устрану
и извирио из воде, да би видео да ли је испливао
и полицајац. Овај се већ праћакао на површини и,
кад је угледао Ихтиандрову главу, повика:
— Удавићеш се, хуљ о! Пливај овамо ка мени!
,,Па, то је добра идеја“ , помисли Ихтиандар и
одједном повика:

175
 — У помоћ! Спасавајте! Тонем . . . и спусти се
на дно.
Испод воде посматрао је полицајца како рони
и како га тражи. Најзад, кад је изгубио сваку
наду да ће постићи успех, полицајац узбуђено ис-
плива на обалу.
„Сад ће отићи“ , помисли Ихтиандар. А л и по-
лицајац није одлазио. Решио је да остане поред
леша, док не стигну истражне власти. А то што
леш леж и на дну, по мишљењу полицајца није
мењало ствар.
У том тренутку преко моста је пројахао неки
сељак на магарцу натовареном џаковима. Полица-
јац нареди сељаку да стовари џакове и да се
упути у најближ у полициску станицу с цедуљи-
цом. Ствари су за Ихтиандра узимале рђав ток.
Поред тога, у бари је било много пијавица. Оне су
се припијале на Ихтиандра и он је тешко стизао
да их отргне од свога тела. То је требало радити
врло опрезно, да не би усталасао мирну воду и
тиме привукао пажњу полицајца.
После пола сата сељак се вратио и, показују-
ћи руком на пут, натоварио своје џакове на ма-
гарца и брзо се удаљио. Кроз пет минута бари су
се приближила три полицајца. Двојица од њих
носили су на глави лаки чамац, трећи оству и
весло.
Чамац су спустили на воду, а онда почели да
траже дављеника. Ихтиандар се није плашио овог
трагања: за њега је то било скоро забавно. Само
је прелазио с места на место. Цело дно баре поред
моста било је брижљиво претражено оством, али
леша није било.

176
 Полицајац који је био ухапсио Ихтиандра са
чуђењем је ширио руке. То је Ихтиандра чак и
забављало. Али, ускоро је осетио да му постаје
зло. Полицајци су својом оством, тражећи леш,
иодигли са дна баре облаке муља. Вода се заму-
тила. Сада Ихтиандар није могао ништа да види
ни на одстојању пружене руке, а то је већ било
опасно. А, што је најглавније — било му је тешко
да дише шкргама у овој води сиромашној кисео-
ником. А, поред тога, и ови загушљиви и смрдљи-
ви облаци муља!
Ихтиандар се гушио и у шкргама осећао све
јачи бол. Није више могао да издржи. Отео му се
нехотични јецај и неколико клобукова излетело
је из његових уста. Шта да ради? Изићи из баре
— другог излаза није било. Морао је да изиђе, ма
шта му претило. Дабоме, одмах ће га ухватити —
можда измлатити и спровести у затвор. А ли, све-
једно. Ихтиандар се клатећи довуче до плићака и
извири из воде.
— А - а - а - а ! као туђим гласом повика по-
лицајац, скочивши у страху са чамца у воду да
би се што пре дочепао обале.
— Језус Марија! О - о - о! повика панично
други, падајући на дно чамца.
Двојица полицајаца на обали шапутали су
молитве. Пребледели, дрхтали су од страха, по-
кушавајући да се сакрију један иза другог.
Ихтиандар ово није очекивао и у почетку
није схватао разлог њиховог страха. Онда се сети
да су Шпанци врло побожни и сујеверни. Веро-
ватно су полицајци уображавали да виде пред
собом авет с оног света. Ихтиандар реши да их

12 177
још више уплаши: он искези зубе, преврну очи и
поче завијати страшним гласом, корачајући лага-
но ка обали; тако изиђе на пут и удаљи се хоти-
мично лаганим и равнодушним корацима.
Ниједан полицајац није ни мрднуо, није за-
држао Ихтиандра. Сујеверни ужас, страх од аве-
ти, спречио их је да врше своју дужност.

178
 XXI
ЕВО „МОРСКОГ ЂАВО ЛА“

Мајка Педра Зурита, Долорес, била је дебела

стара вештица, са кукастим носом и истуреном
брадом. Густи брчићи давали су њеном лицу чу-
дан и непријатан изглед. Том за ж ену ретком у-
красу требало је да захвали за надимак „Брката
Долорес“ .
Кад јој се јавио син са младом женом, стари-
ца је безобзирно осмотрила Гутијере. Долорес је
увек најпре тражили у људима њихове недостатке.
Али, Гутијерина лепота изненадила је и саму
старицу, иако то она ничим није показала. А ли ,
таква је већ била брката Долорес: размисливши
мало у својој кухињи, решила је да је Гутијерина
лепота — недостатак.
Кад је остала насамо са својим сином, стари-
ца је климнула главом с неодобравањем и рекла:
— Лепа је! Штавише, врло лепа! И уздах-
нувши додаде: Доживећеш ти много неприлика са
оваквом лепотицом . . . Да. Боље да си се оженио
Шпањолком. Промисливши још мало, она наста-

12 179
ви: И поносна. А руке меке, нежне . . . биће бе-
лорука.
— Удесићу је, одговори Педро и удуби се у
газдинске рачуне.
Долорес је зевнула и, да не би сметала сину,
изиђе у башту да би се надисала вечерње свежи-
не. Волела је да сањари на месечини.
Мимозе су испуњавале башту пријатним ми-
рисом. Бели љиљани блистали су на месечини.
Тек једва приметно покретало се лишће ловора и
фикуса.
Долорес је села на клупу између мирта и
предала се својим сањаријама: ево, ускоро ће ку-
пити суседно имање, почеће да гаји свилоруне
овце, сазидаће нове стаје.
— О, што бих вас! срдито је викнула стари-
ца, лупкајући се по образу. Ови москити не дају
човеку ни да седи мирно.
Облаци су неприметно прекрили небо и чита-
ва башта потонула је у полутаму. На хоризонту
се јаче истакла светлоплава пруга — одсјај све-
тлости града Паране.
И одједном је изнад камене ограде угледала
човечју главу. Неко је подигао руке, оковане у
лисице, и опрезно скочио преко зида.
Старица се уплашила. У башту се завукао
робијаш — пало јој је на памет. Хтела је да
викне, али није могла. Одлучила је да устане и
да потрчи, али су јој ноге клецале. Седећи на
клупи, пратила је кретање непознатог.
Човек са лисицама опрезно се провлачио из-
змеђу жбуња, приближио се кући и почео да
завирује у прозоре.

180
 И одједном — или се то њој иричуло —
робијаш је тихо позвао:
— Гутијере!
,,А тако то . . . наша лепотица. Одржава по-
знанство са робијашима. Може још лепотица да
убије мене и мога сина, да опљачка хацијенду, и
да побегне са робијашем“ , мислила је Долорес.
Старицу је одједном прожело осећање дубоке
мржње и горке злурадости према снахи. То јој је
дало снаге. Она скочи и потрча у кућу.
— Брже! прошапута Долорес пришавши си-
ну. У башту се завукао један робијаш. Позвао је
Гутијер.
Педро истрча тако хитро као да му је кућа
била у пламену. Успут зграби лопату која је ле-
жала на баштенској стазици, и потрча око куће.
Уза зид је стајао незнанац у прљавом, из-
гужваном оделу, са окованим рукама, и гледао у
прозор:
— Дођавола! прогунђа Зурита и снажним за-
махом спусти лопату на главу младића.
Без иједног јединог звука младић се сруши
на земљу.
— Готов је . . . тихо изусти Зурита.
— Готов је . . . понови Долорес, која је ишла
за њим, таквим тоном као да је њен син згњечио
отровну шкорпију.
Зурита упитно погледа у мајку.
— Куда ћемо с њим?
— У бару, рече старица. Бара је дубока.
— Испливаће.
— Везаћемо га каменом. Ја ћу одмах .. .
Долорес отрча у кућу и журно поче тражити

181
џак у који би се могао сместити леш убијеног.
Али, баш тог јутра је све џакове послала са пше-
ницом у воденицу. Онда пронађе некакву јастуч-
нршу и дугачки конопац.
— Џакова немамо, рече она сину. Ево ти ја-
стучница, натрпај у њ у камења и вежи је коноп-
цем за лисице . . .
Зурита климну главом, преврну леш на леђа
и повуче га у угао баште ка малој бари.
— Немој да се запрљаш, шапутала је Долорес,
кобељајући се за сином са јастучницом и конопцем.
— То ћеш после опрати, одговори Педро, оба-
рајући, ипак, главу младића наниже, да би крв
текла на земљу.
Крај баре Зурита брзо напуни јастучницу
камењем, чврсто је веза за руке младића и баци
леш у бару.
— Сад морам да се пресвучем. Педро погледа
на небо. Биће кише. Она ће до јутра опрати тра-
гове крви на земљи.
— У бари . . . да вода не постане ружичаста од
крви? упита брката Долорес.
— Неће. Бара отиче . . . О - о! Проклетство!
прокрча стиснутих зуба Зурита, упућујући се
кући и претећи песницом према једном прозору.
— Ето ти твоја лепотица! цикну злурадо ста-
рица, идући за сином.
Гутијере су били сместили у собу на међу-
спрату. Ове ноћи није ни она могла да спава. Било
је загушљиво, досађивали су јој комарци. Туж не
мисли пуниле су јој главу.
Никако није могла да заборави Ихтиандра,
његову смрт. Мужа није волела. Свекрва је иза-

182
зивала у њој одвратност. И са том бркатом стари-
цом Гутијере је имала да живи!
Ове ноћи Гутијери се причуо Ихтиандров
глас. Причинило јој се да је звао по имену. Нека-
кав шум, нечији пригушени гласови чули су се
после из баште. Гутијери се чинило да неће моћи
да заспи ове ноћи, и зато је изишла у башту.
Сунце се још није било родило. Башта се
губила у сумрачју јутарње зоре. Облаци су се
били разишли. На трави и по дрвећу блистала је
обилна роса. У лаком огртачу, Гутијере је боса
ишла по трави. Одједном се зауставила и почела
да пажљиво посматра земљу. На стазици, преко
пута њеног прозора — песак је био сав умрљаи
крвљу. Т у је леж ала и једна окрвављена лопата.
„Ноћас је овде извршен неки злочин! Откуда
би иначе били ови трагови крви?“ помислила је.
Гутијере се и нехотично упути по трагу и он
је одведе до баре.
„Да нису у овој бари сакривени последњи
трагови злочина?“ помисли она, бацивши са стра-
хом поглед у зеленкасту површину воде.
Из зеленкасте барске воде на њ у је гледало
Ихтиандрово лице. Кож а на слепоочници била му
је расечена. На лицу му се изражавао бол а у
исто време и радост.
Гутијере је гледала нетремице у лице уто-
пљеног Ихтиандра. Да није сишла с ума?
Гутијере је хтела да побегне, али није могла
да иде, није могла с њега да скине поглед.
А Ихтиандрово лице лагано се дизало из во-
де. Већ се указало на површини, заталасавши
тиху воду. Ихтиандар је пружио Гутијери окова-

184
не руке и са бледим осмехом рекао, обраћајући
јој се први пут са ,,ти“ :
— Гутијере! Драга моја! Најзад, Гутијере^
ја . . . А л и није довршио . . .
Гутијере се ухвати за главу и у страху по-
вика:
— Нестани! Пропадни, несрећна авети! Знам
да си мртав! Зашто се појављујеш преда мном?
— Не, не, Гутијере, нисам мртав, брзо одго-
вори авет, нисам се удавио. Опрости ми . .. тајио
сам од т е б е . . . Ни сам не знам зашто сам то
радио . . . Не бежи, саслушај ме. Ја сам жив . .. ево,
опипај моје руке . . .
И он јој пружи оковане руке. Гутијере га је
само гледала, не усуђујући се да га дотакне.
— Не бој се. Ја сам жив. Ја могу да живим
под водом. Ја нисам као остали људи. Једини ја
могу да живим под водом. Ономад, кад сам скочио
у море; нисам се удавио. Скочио сам зато јер ми
је било тешко да дишем на ваздуху.
Ихтиандар се затетура и настави без реда:
— Тражио сам те, Гутијере. Ноћас ме је твој
муж ударио по глави кад сам пришао твоме про-
зору, и бацио ме у бару. У води сам се освестио.
Успео сам да се ослободим џака са камењем, али
ово — Ихтианадар показа на лисице — нисам
могао да скинем.
Гутијере сад поче да верује да се пред њом
не налази авет већ жив човек.
— А л и зашто су вам оковане руке? упита
она.
— О томе ћу ти после причати . . . Бежимо
заједно, Гутијере. Сакрићемо се код мог оца и

185
тамо нас нико неће наћи . . . Живећемо заједно . . .
Па, узми ме за руке, Гутијере . . . Олсен ми је
рекао да ме свет зове „Морски ђаво“ , али ја сам
ипак човек. Па, зашто ме се ти онда плашиш?
Ихтиандар изиђе из баре, сам у м уљ у. Изне-
могао, спусти се на траву.
Гутијере се сагну нада њ и узе га за руку.
— Јадни мој дечко! рече она.
— О, какав пријатан сусрет! одједном се зачу
подсмешљив глас. Они се осврнуше и угледаше
недалеко од себе Зуриту.
Зурита, као ни Гутијере, није спавао ове но-
ћи. Кад је чуо усклик Гутијере, изишао је у
башту и присуствовао целом разговору.
Кад је Педро сазнао да се пред њим налази
„Морски ђаво“ , кога је безуспешно и дуго ловио,
обрадовао се и решио да одмах одведе Ихтиандра
на Медузу. Али, промисливши, реши да поступи
другачије.
— Нећете моћи, Ихтиандре, да одведете Гу-
тијеру доктору Салвадору, зато што је Гутије-
ре . . . моја жена. Тешко да ћете се и ви сами
вратити своме оцу. Вас чека полиција.
— А л и ја нисам ништа крив! ускликну мла-
дић.
— Без кривице полиција никад не награђује
љ уд е овако дивним бразлетнама. И, кад сте већ
пали у моје руке, дужност ми је да вас предам
полицији.
— Не мислите, зар, да то урадите? љутито
упита Гутијере мужа.
— Дужност ми је да то урадим, одговори
Педро, слежући раменима.

186
 — Добар би он био, одједном се умеша у
разговор Долерес, која се изненада појавила, ако
би пустио робијаша да тек тако побегне! А зашто?
Да није стога што овај робијаш завирује у туђе
прозоре и спрема се да украде туђу жену?
Гутијере приђе мужу, узе га за руке и уми-
љато рече:
— Пустите га. Молим вас. Ничим нисам скри-
вила пред вама . ..
Долорес, уплашивши се да јој син не по-
пусти, замлатара рукама и повика:
— Не слушај је Педро!
— Пред молбом жене ја сам немоћан, љуба-
зно рече Зурита. Пристајем.
— Ниси стигао ни да се ожениш, а већ си пао
под папучу своје жене, гунђала је иза његових
леђа старица.
— Чекај, мајко. Ми ћемо вас ослободити ва-
ших окова, млади човече, преобући ћемо вас у
пристојније одело и отпратићу вас на Медузу.
У Рио де Ла Плате ви ћете моћи да скочите са
палубе и да отпловите куд вам је драго. Али,
пустићу вас под једним условом: морате забора-
вити Гутијере. А тебе, Гутијере, повешћу са со-
бом. Тако ће бити ван опасности.
— Ви сте много бољи него што сам мислила о
вама, искрено рече Гутијере.
Зурита злурадо заврну брк и поклони се жени.
Длорес је добро познавала свог сина — одмах
се досетила да смишља неку подвалу. А ли, да би
помогла његово лукавство, она раздражено про-
гунђа:
— Очарала те! Сад седи под папучом!

187
 XXII
ПУНОМ ПАРОМ!

— Сутра стиже Салвадор. Грозница ме је

задржала а имам с тобом да о много чему разго-
варам, рече Криста обраћајући се Балтазару. Се-
дели су у Балтазаревој радњи. Слушај, брате,
слушај пажљиво и немој ме прекидати, да не бих
заборавио о чему треба да причам.
Криста мало поћута, пребирајући по мислима,
а онда настави:
— Нас двојица много смо се намучили за Зу-
риту. Он је богатији од нас, обојице, али хоће да
буде богатији и од самог себе. Он хоће да се
дочепа „Морског ђавола“ . . .
Балтазар се покрену.
— Ћути, брате, ћути, иначе ћу заборавити
шта сам хтео рећи. Зурита хоће да од „Морског
ђавола“ направи свога роба. А знаш ли ти шта је
„Морски ђаво“ ? То је суво благо. То је неисцрпно
богатство. „Морски ђаво“ може да сабере на
морском дну много дивног бисерја. А л и „Морски
ђаво“ може да вади са морског дна не само бисер.

188
На морском дну има много потонулих бродова, са
небројеним благом. И он би то могао да вади за
нас. Ја кажем . . . за нас, а не за Зуриту. Знаш ли
ти, брате, да Ихтиандар воли Гутијере?
Балтазар је хтео нешто да каже, али му
Криста није дао да дође до речи.
— Ћ ути и слушај. Не могу да говорим кад ме
прекидају. Да, Ихтиандар воли Гутијере. Од мене
се не може ништа сакрити. Кад сам то сазнао
рекао сам добро. Нека Ихтиандар још дубљ е за-
воли Гутијеру. Он ће бити много бољи муж и зет
него овај Зурита. И Гутијере воли Ихтиандра. Ја
сам их пратио, али нисам сметао Ихтиандру. Нека
их, нек’ се састају.
Балтазар уздахну, али не прекину припове-
дача.
— И то још није све, брате. Слушај даље.
Хоћу да те подсетим на нешто што је било пре
много година. Ја сам пратио твоју ж ену . . . то је
било пре неких двадесет година . . . кад се враћала
од своје родбине. Сећаш ли се да је путовала у
брда, да сахрани своју мајку? На путу је твоја
жена умрла при порођају. Умрло је и дете. Тада
ти нисам све испричао. Нисам хтео да те огорча-
вам. Али, сад ћу ти рећи. Твоја је жена умрла на
путу, али дете је остало живо, иако је било веома
слабуњаво. Десило се то у једном индијанском
селу. Једна старица рекла ми је да у близини
живи велики чудотворац, бог Салвадор . ..
Балтазар напрегну пажњу.
— Она ме је посаветовала да дете однесем
Салвадору, да би га он спасао од смрти. Ја сам
послушао тај добар савет и однео дете Салвадо-

189
ру. „Спасите га“ , рекао сам. Салвадор је узео
малишана, заклимао главом и рекао: „Теш ко га је
спасти“ . И однео га. Чекао сам до мрака. Увече је
изишао Црнац и рекао: „Дете је ум рло“ . Онда сам
отишао . . .
— Ето тако, продужи Криста, Салвадор је
поручио преко свога Црнца да је дете умрло. Код
новорођенчета, твога сина, приметио сам младеж.
Ја се добро сећам каквог је облика био тај младеж.
После кратког ћутања Криста је наставио:
— Недавно је неко ранио Ихтиандра у врат.
Кад сам га превијао, придигао сам крај његове
кош уље и угледао младеж истог онаквог облика
као код твог сина.
Балтазар погледа ју Кристу широко отворе-
ним очима и узбуђено упита:
— И ти мислиш да је Ихтиандар мој син?
— Ћути, брате, ћути и слуш ај. Да, тако ми-
слим. Ја мислим да је Салвадор рекао неистину.
Твој син није умро и Салвадор је направио од
њега „Морског ђавола“ .
— О - о - о ! повика Балтазар изван себе.
Како је само смео! Како се само усудио! Убићу,
Салвадора својим сопственим рукама!
— Ћути, брате, ћути! Салавадор је јачи од
тебе. А затим . . . можда сам и ја погрешио. Про-
ш ло је већ двадесет година. М ладеж на врату
може имати и други човек. Ихтиандар је твој син,
а можда . .. и није твој син. Т у треба бити опрезан.
Ти ћеш отићи до Салвадора и казаћеш му да је
Ихтиандар твој син. Ја ћу ти бити сведок. Ти ћеш
тражити од њега да ти врати сина. А ко ти га не
врати, рећи ћеш му да ћеш га тужити суду што

190
сакати децу. Ако пак у суду не будемо могли
доказати да је Ихтиандар твој син, онда ће се он
оженити са Гутијере; јер је Гутијере . . . твоја по-
ћерка. Онда кад си туговао за женом и сином, и
ја пронашао сироту Гутијере . . .
Балтазар скочи са столице. Сада је корачао
по дућану, обарајући ракове и шкољке.
— Сине мој! Сине мој! О, каква несрећа!
— Па зашто несрећа, будало? зачуди се
Криста.
— Нисам те прекидао и пажљиво сам те
слушао. Сад чуј и ти мене. Док си ти био боле-
стан од грознице, Гутијере се удала за Педра
Зуриту.
Ова новост дотукла је Кристу.
— А Ихтиандар . . . јадни син мој . . . Балтазар
спусти главу. Ихтиандар је у рукама Зурите!
— Ма није ваљда? викну ужаснут Криста.
— Да, да. Ихтиандар је на Медузи. Јутрос ми
је Зурита долазио. Он нам се подсмева, и псује
нас. Говори да смо га варали. Помисли, он сам,
без нас, ухватио је Ихтиандра. Сад неће ништа да
нам плати. А л и ни ја сам нећу узети од њега
новац. Зар човек може продати свог сопственог
сина?
Балтазар је био сав очајан. Криста је с него-
довањем гледао свога брата. Сад је требало да се
ради одлучно. А ли, Балтазар је пре могао да му
поквари посао него да му помогне. Сам Криста
није много веровао у сродство Ихтиандра са Бал-
тазаром. Истина, Криста је видео у новорођенчета
младеж. Али, зар је то несумњив доказ? Кад је
угледао младеж на Ихтиандровом врату, Криста

191
је решио да искористи ову сличност и да на томе
заради. Зар је могао и претпоставити да ће се
Балтазар овако понети према његовој причи? А ли
зато га је уплашила новост коју је чуо од Балта-
зара.
— Сад није време за сузе. Треба делати.
Салвадор стиже сутра зором. Буди храбар. Чекај
ме о изласку сунца на пристаништу. Треба спаса-
вати Ихтиандра. Али, гледај да не поменеш Са-
лвадору да си ти Ихтиандров отац. Куда се упутио
Зурита?
— Ништа није рекао, али мислим да ће на
север. Зурита се већ одавно спрема да посети
обале Панаме.
Криста је климнуо главом.
— Упамти добро: сутра зором, пре изласка
сунца, мораш бити на обали. Седи и не мичи се,
па макар морао чекати до ноћи.
Криста пожури кући. Читаве је ноћи ра-
змишљао о предстојећем сусрету са Салвадором.
Требало је да оправда себе пред доктором.
Салвадор стиже у зору.
Криста, са изразом на лицу које је одавало
огорчење и оданост, поздрави доктора и рече му:
— Десила нам се несрећа . . . Много сам пута
упозоравао Ихтиандра да не плива по заливу . . .
— Шта је с њом? нестрпљиво упита Сал-
вадор.
— Украли су га и одвукли на једрењаку . . .
Ја . . .
Салвадор чврсто стегну Криста за рамена и
нетремице га погледа у очи. То је потрајало један
тренутак, али Криста се нехотично промени у

192
лицу под овим испитивачким погледом. Салвадор
се намршти, нешто прогунђа, и пустивши Кристу,
брзо проговори:
— О томе ћеш ми после причати до ситница.
Салвадор викну Црнца, рече му неколико ре-
чи на језику који Криста није разумео и, обраћа-
јући се Индијанцу, заповеднички викну:
— За мном!
Не одмарајући се и не пресвлачећи се, Са-
лвадор изиђе из куће и брзо пође у башту. Кри-
ста га је једва пристизао. Код трећег зида стигла
су их два Црнца.
— Чувао сам Ихтиандра као веран пас, рече
Криста, једва дишући од брзог хода. Нисам га
остављао . ..
А л и Салвадор га није слушао. Доктор је већ
стајао крај базена и нестрпљиво лупкао ногом,
док је вода отицала кроз уставу.
— Хајде за мном! понови Салвадор, спушта-
јући се низ подземне степенице. Криста и два
Црнца пратили су Салвадора у потпуном мраку.
Салвадор је скако преко неколико степеница, као
човек који је врло добро познавао овај подземни
лавиринт. Кад се спустио на најниже степениште,
Салвадор не окрену прекидач као првога пута,
већ опипавши у мраку руком, отвори врата у
десном зиду и упути се тамним ходником. Т у није
било степеница и Салвадор, је не палећи светло,
ишао све брже.
,,Пашћу одједном у неку клопку и удавићу се
у бунару“ , мислио је Криста, трудећи се да стигне
Салвадора.
Дуго су ишли и Криста је најзад осетио да се

13 193
тле постепено спушта. Кристи се понекад причи-
њавало да чује слаб пљусак воде. Али, њихов пут
се одједном заврши. Салвадор, који је био отишао
напред, заустави се и упали светло. Криста је
сада видео да се налази у великој дугачкој пећи-
ни са сводовима, која је била заливена водом. Ова
пећина, пружајући се даље, постепено се спушта-
ла ка води. На води, на самом крају каменог пода
на коме су стајали, Криста угледа малу подмор-
ницу. Салвадор, Криста и два Црнца уђоше у њу.
Салвадор упали светлост у кајити, један Црнац је
залупио горњи отвор, док је други већ пословао
око мотора. Криста осети како се подморница
затресе, лагано се покрену, спусти се под воду и
исто тако лагано крену напред. Није било прошло
ни два минута, а они су већ испливали на повр-
шину. Салвадор и Криста изиђоше на мостић.
Криста никад није имао прилике да се вози под-
морницом. А ли ова подморница, која је сада кли-
зила по површини океана, могла би зачудити и
најбољег бродоградитеља. Била је необичног са-
става, и, очигледно, њен мотор је био огромне
јачине. Још није била кренула пуном снагом. а
ипак се већ брзо кретала напред.
— Куда су се упутили Ихтиандрови отимачи?
— Поред обале, на север, одговори Криста.
Имам толико смелости да вам понудим да узмемо
са собом и мога брата. Ја сам га већ известио и он
чека на обали.
— Зашто?
— Ихтиандра је украо ловац бисера Зурита.
— Откуда ти то знаш? подозриво га гледају-
ћи упита Салвадор.

194
 — Описао сам брату једрењак који је ухватио
Ихтиандра у заливу и брат је у њему препознао
Мед уз у Педра Зурите. Зурита је вероватно украо
Ихтиандра ради лова на бисере. А мој брат Бал-
тазар добро познаје сва места лова. Могао би нам
бити од користи.
Салвадор мало размисли.
— Добро! Узећемо и твога брата.
Балтазар је чекао брата на пристаништу, као
што су се били договорили. Подморница се упути
ка обали. Балтазар је натмурено гледао са обале
на Салвадора, који му је одузео и унаказио сина.
А л и Индијанац се ипак уљудно поклони Салва-
дору кад стиже пливајући до подморнице.
— Пуном паром! нареди Салвадор.
Салвадор је стајао на капетанском мостићу и
пажљиво гледао преко глатке површине океана.

196
 XXIII
НЕОБИЧНИ ЗАРОБЉЕНИК

Зурита је пререзао окове којима су биле ве-

зане Ихтиандрове руке, дао му ново одело и до-
зволио му да узме собом рукавице и наочаре са-
кривене у песку. А л и тек што је младић био
закорачио на Медузу, шчепали су га Индијанци
и, по наређењу Зурите, стрпали под палубу. Код
Буенос Аиреса Зурита се кратко задржао да би се
снабдео намирницама. Састао се са Балтазаром,
похвалио се својом срећом и отпловио даље поред
обале према Рио де Жанеиру. Намеравао је да
заобиђе источну обалу Јужне Америке и да почне
са ловљењем бисера у Карибском мору.
Гутијере је сместио у капетанску кајиту. Зу-
рита је убедио да ће Ихтиандра пустити на сло-
боду у заливу Рио де Ла Плата. А л и та се лаж
ускоро открила. Увече је Гутијере чула вику и
стењање које је допирало испод палубе. Одмах је
познала Ихтиандров глас. Зурита је тада био на
горњој палуби. Гутијере је покушала да изиђе из
кајите али врата су била закључана. Гутијере
поче да лупа песницама, али се нико није одази-

197
вао на њену вику. Кад је Зурита чуо Ихтиандров
глас опсовао је, спустио се са капетанског моста
и сишао под палубу заједно са Индијанцем мор-
наром. Под палубом било је врло загушљиво и
тамно.
— Шта се дереш? грубо га упита Зурита.
— Ја . . . ја . . . гушим се, чуо је Ихтиандров
глас. Не могу да живим без воде. Овде је тако
загушљиво. Пустите ме у море. Нећу моћи да
преживим ову ноћ . . .
Зурита залупи отвор и изиђе на палубу.
„Да се заиста не угуш и“ , забринуто помисли
Зурита. Ихтиандрова смрт би му нанела врло ве-
ли ку штету.
По наређењу Зурите, морнари су догурали
под палубу буре и напунили га водом.
— Ето ти када, рече Зурита, обраћајући се
Ихтиандру. Пливај колико год хоћеш! А сутра
ујутро ја ћу те пустити у море.
Ихтиандар брзо скочи у буре. Индијанци
морнари који су стајали у вратима и посматрали
СУ У чуду ово купање. Они још нису знали да је
заробљеник М еду зе — „Морски Ђаво“ .
— Хајде на палубу! викну на њих Зурита.
У бурету се није могло пливати, није се мо-
гло чак ни усправити целом висином тела, и Ихти-
андар је морао да чучне да би се загњурио. У
овом бурету раније је чувана залиха усољеног
меса. Вода се брзо заситила тим смрадом и Ихти-
андар се није осећао ништа боље него у загу-
шљивој потпалубној одаји.
— Морем је тада дувао свеж југоисточњак,
који је носио једрењак све даље ка северу.

198
 Зурита је дуго стајао на капетанском мостићу
и тек се пред зору Ттојавио у кајити. Претпоста-
вљао је да његова жена већ одавно спава. Али,
она је седела на столици крај узаног столића, са
главом на рукама. Кад се он појави, Гутијере се
подиже и, при слабој светлости светиљке са тава-
нице, Зурита угледа њено бледо и натмурено лице.
— Ви сте ме преварили, потмулим гласом ре-
че она.
Пред љутитим погледом своје жене Зурита се
осећао нелагодно, и, да би сакрио своје нехотично
узбуђење, заузе неусиљен изглед, заврну бркове
и кас у шали одговори:
— Ихтиандар је више волео да остане на
Мебузи, да би био ближе вама.
— Лажете! Ви сте мрзак и гадан човек! Ја
вас мрзим! Гутијере одједном дохвати велики
нож који је висио на зиду и измахну њиме на
Зуриту.
— Охо! изусти Зурита. Он брзо ухвати Гути-
јере за руку и стисну је тако да она испусти нож.
Зурита ногом одгурну нож из кајите, пусти
руку жени и рече:
— Ех, тако је већ боље. Превише сте узбуђе-
ни. Попијте чашу воде.
Исток се већ руменио, лаки облаци обасјани
сунцем испод хоризонта изгледали су као пламе-
ни језици. Јутарњи ветар, сланкаст и свеж, нади-
мао је једра. Над пучином су летели галебови,
пажљиво пратећи рибу која се праћакала на по-
вршини.
Већ се и сунце појавило. Зурита је и даље
непфекидно ходао по палуби, са рукама на леђима.

199
 — Ништа, некако ћу је већ укротити, говорио
је он, мислећи о Гутијери.
Обративиши се морнарима, он оштро нареди
да спусте једра. М е д у з а се заљ уљ а на таласима и
стаде укотвљена.
— Донесите ми ланац и доведите оног човека
одоздо, нареди Зурита. Ж елео је да што пре о-
проба Ихтиандра као ловца на бисере. „У з то ће
се и освежити у мору“ , помисли.
Ихтиандар се појави под стражом два Инди-
јанца. Изгледао је уморно. Он се осврну око себе.
Стајао је поред бизан-јарбола. Само га је неколи-
ко корака одвајало од ограде. Ихтиандар одједном
јурну напред, дотрча до ограде и спреми се да ско-
чи. Тога часа тешка Зуритина песница спусти му
се на главу. Младић паде на палубу, онесвешћен.
— Не треба да журиш, поучно рече Зурита.
Чуо се звекет гвожђа и морнар је додао Зу-
рити дуги танки ланац, који се завршавао гвозде-
ним обручем.
Зурита опаса овим обручем младића, који је
лежао без свести заклопи катанац и рече мор-
нарима:
— Сад му сипајте воду на главу.
Младић ускоро дође свести и са чуђењем
погледа у ланац којим је био привезан.
— Овако ми нећеш побећи, објасни му Зурита.
Спустићу те у море. Ти ћеш тражити бисерне
шкољке. Ш то више бисера нађеш, то ћеш дуж е
остати у мору. Ако не будеш хтео да ми доносиш
бисерне шкољке, затворићу те под палубу тамо
ћеш седети у бурету. Јеси ли ме разумео? При-
стајеш ли?

200
 Ихтиандар потврдно климну главом.
Био је спреман да за Зуриту извади сва
морска блага, само да би што пре могао да зарони
у чисту морску воду.
Зурита, Ихтиандар на ланцу и морнари приђо-
ше огради једрењака. Кајита Гутијере налазила се
на другој страни. Зурита није ж елео да она види
Ихтиандра окованог у ланце.
Ихтиандра спустише на ланцу у море. Ех,
кад би само могао да прекине овај ланац! А ли
ланац је био врло чврст.
Ихтиандар се покори својој судбини. Почео је
да скупља бисерне шкољке и да их слаже у
велики џак који му је висио на боку. Гвоздени
обруч тиштао му је груди и отежавао дисање.
Али, Ихтиандар се ипак осећао скоро срећан, по-
сле загушљиве тамнице и смрдљивог бурета у
коме је провео толико времена.
Морнари су са палубе са чуђењем посматрали
невиђен призор. Пролазили су минути, један за
другим, — а човек са дна мора није ни мислио да
се врати.
У почетку су се на површини појављивали
мехурићи ваздуха, а затим је и њих нестало.
— Нека ме прогута ајкула, ако је у његовим
грудима остао ма и најмањи делић ваздуха. Види
се да се осећа као рибе у води, са чуђењем је
говорио стари ловац гледајући у воду. На мор-
ском дну јасно се видео младић како пузи на
коленима.
— А можа је ово сам „Морски ђаво“ ? тихо
упита један морнар.
— Ма ко он био, капетан Зурита је направио

202
добар посао, одазва се стари крманош. Један ова-
кав ловац може заменити десет других.
Сунце је већ било близу зенита кад је Ихти-
андар повукао за ланац да би га подигли на по-
вршину. Његова торба била је пуна. Требало је да
је испразни да би наставио лов.
Морнари су брзо подигли на палубу необич-
ног ловца. Сви су хтели да виде да ли је лов
успео.
Ш кољке би се обично остављале неколико
дана на ваздуху, да мекушци сагњију — тада би
било лакше вадити зрна бисера — али је сада
нестрпљење морнара, па и самога Зурите, било ве-
лико. И сви одједном почеше да отварају шкољке
ножевима.
Кад морнари завршише рад, наста општи жа-
гор. На палуби је владало необично узбуђење.
Можда је Ихтиандар имао срећу да се намери на
добро место. А л и оно што је изнео после само
једног лова превазишло је сва очекивања. Међу
овим зрнима било је десетину две необично те-
шких, одличних облика и најнежнијих боја. Већ
први лов донео је Зурити читаво богатство. За
једно једршо зрно могао се купити нов новцат
једрењак. Зурита је био на путу богатства. Њ его-
ви снови су се остваривали.
Зурита је видео како мориари похлепно гле-
дају бисер, и то му се није свидело. Он се пожури
да саспе бисер у свој сламни шешир и рече:
— Време је да доручкујемо. А ти си, Ихти-
андре, врло добар ловац. Имам једну слободну
кајиту. Тамо ћу те сместити. Тамо ти неће бити
загушљиво. И наручићу за тебе једну велику ли-

203
мену каду, мада ти можда неће ни требати, јер
ћеш и онако сваки дан пливати у мору. Истина,
на ланцу, али шта да радим? Иначе би одронио
својим раковима и не би се вратио.
Ихтиандар није имао воље да разговара са
Зуритом, али, када је већ постао роб овог похлеп-
ног човека, требало је да мисли и о мање више
сношљивом пребивалишту.
Када је, дабоме, много боља од смрдљивог
бурета, рече он Зурити, али да се не бих угушио,
мораћете врло често да мењате воду.
— Колико често? упита Зурита.
— Па, сваких пола сата, одговори Ихтиандар
Али, било би боље ако бисте имали текућу воду.
— Е, видим ја да си се ти нешто много понео.
Тек што су те похвалили, а већ си почео да
извидаш, да се инатиш.
— То није хир, увреди се младић. Код ме-
н е . . . разумете ли, ако ставите велику рибу у
ведро, она ће заспати. Риба удише кисеоник који
се налази у води, а ја . . . па и ја сам као иека
велика риба, смешећи се додаде Ихтиандар.
— Што се тиче кисеоника, ништа ти ја то не
разумем, а да риба цркава ако се не мења вода, то
добро знам. Мислим да имаш право. А ли, ако бих
најмио љ уде који би непрестано пумпали воду у
твоју каду, то би ме сувише скупо стајало, много
скупље од твог бисера. Тако би ме сасвим упро-
пастио!
Ихтиандар није знао цене бисеру, а није знао
ни то да је Зурита плаћао морнарима и ловцима у
грошевима. Младић поверова речима Зурите и
ускликну:

204
 — Ако немате рачуна да ме држите, а ви ме
пустите у море!
И Ихтиандар погледа на океан.
— Пази ти њега! громко се насмеја Зурита.
— Молим вас! Ја ћу вам добровољно доноси-
ти бисер. Већ одавно сам накупио оволику гоми-
лу. Ихтиандар показа од палубе до колена. Раван,
углађен, зрно до зрна, и свако величине боба. . .
Све ћу вам то дати, само ме пустите.
Зурити застаде дах.
— Причаш само, одврати Зурита, трудећи се
да говори мирно.
— Ја још никад никога нисам лагао, наљути
се Ихтиандар.
— Па, где се налази то твоје благо? упита
Зурита, не кријући више своје узбуђење.
— У подводној пећини. Нико, сем Лидинга,
не зна где се оно налази.
— Лидинг! К о је тај?
— Мој делфин.
— А х , тако!
,,3аиста ово је неко искушење", помисли Зу-
рита. „А к о је све то истина, а треба веровати да
он не лаже, то онда превазилази све на шта сам
могао и да помишљам. Бићу бескрајно богат. У
поређењу са мном Ротшилди и Рокфелери биће
обични сиромаси. А младићу се, изгледа, може
веровати. Да ли да га, заиста, пустим на часну
реч?“
А ли , Зурита је био послован човек. Он није
навикао да некоме верује на реч. Већ је почео да
размишља на који начин да се дочепа овог Ихти-
андровог блага.

205
 „Кад би само Гутијере замолила Ихтиан.дра,
он не би одбио и донео би благо.“
— Врло је вероватно да ћу те пустити, рече
Зурита наглас. Али, мораш остати код мене још
неко време. Тако је. Имам за то својих разлога.
Ја мислим да ни ти сам нећеш жалити што ћеш
се задржати код мене. А док си мој, иако нево-
љан гост, хоћу да ти пружим све за удобан жи-
вот. Можда, уместо каде која ће стајати прескупо,
да те сместим у велики гвоздени кавез. Кавез ће
те чувати од ајкула, а у том кавезу могао бих те
спуштати преко ограде у воду.
— Али, ја морам да будем и на ваздуху.
— Ништа, ништа. Покашто ћемо те подићи.
Али, све ће то бити много јефтиније него да
пумпам воду у каду. Једном речи, све ћемо уде-
сити да будеш задовољан.
Зурита је био одлично расположен. Нечувена
ствар: наредио је да се морнарима уз доручак да
по чаша ракије.
Ихтиандра су поново спустили под палубу,
док кавез не буде готов. Зурита је узбуђено отво-
рио врата капетанске кајите и, стојећи на вратима,
показао Гутијери шешир пун бисера.
— Ја памтим своја обећања, почео је он
смешећи се, жена воли бисер, воли поклоне. За
добар лов бисера треба имати доброг ловца. Зато
сам и заробио Ихтиандра. Погледај, ово је ловина
од само једног јутра.
Гутијере баци летимичан поглед на бисер. С
тешком муком угушила је у себи нехотични уз-
вик чуђења. А л и Зурита то примети и самозадо-
вољно се насмеја.

206
 — Ти ћеш бити најбогатија жена Аргентине,
а можда . . . и целе Америке. Имаћеш све. Сазида-
ћу ти дворац, да ће ти краљеви завидети. А
сада, као залог за будућност, узми од мене поло-
вину овог бисера.
— Не! Није ми потребно ни једно једино зрно
које је добијено злочином, опоро одговори Гутије-
ре. И, молим вас, оставите ме на миру.
Зурита се збуни и разљути. Није очекивао
овакав дочек.
— Само још две речи. Да не бисте можда
хтели да пустим Ихтиандра?
Гутијере неповерљиво погледа Зуриту, као да
је хтела да погоди какво ли то ново лукавство он
спрема.
— Па шта онда? хладно га упита.
— Судбина Ихтиандра је у вашим рукама.
Биће довољно да му наредите да донесе на М е д у -
зу бисер који он чува негде под водом, и ја ћу
пустити „Морског ђавола“ , нека иде куд га памет
води.
— Запамтите добро шта ћу вам казати! Ја не
верујем ни једној јединој вашој речи. Ви ћете
добити бисер, а онда ћете поново свезати Их-
тиандра на ланац. То је исто толико извесно као
што сам жена лаж љивог и вероломног човека. За-
памтите то добро и не покушавајте никад да ме
уплићете у ваше тамне послове. И још једном . . .
молим вас, оставите ме на миру . . .
Није имало више шта да се каже и Зурита
изиђе. У својој кајити он сасу бисер у кесицу,
пажљиво је спусти у сандук, закључа га и изиђе
на палубу. Није га много бринуо неспоразум са

207
женом. Себе је већ замишљао као богаташа коме
сви ук а зују поштовање.
Изишао је на командантски мост и запалио
цигару. Снови о будућем богатству пријатно су га
узбуђивали. Увек опрезан, он овога пута није
приметио како морнари, окупљени у групу, о не-
чем тихо преговарају.

208
 X X IV
НАПУШ ТЕНА МЕДУЗА

Зурита је стајао крај ограде до предњег је-

дра. На миг крманоша, неколико морнара одјед-
ном јурнуш е на Педра. Нису били наоружани,
али их је зато било много. А ли, није било тако
лако свладати Зуриту. С леђа су га зграбила два
морнара. Зурита се отргао из гомиле и, крочивши
неколико корака, навалио се свом тежином на ог-
раду једрењака, тако да су морнари испустили
своју жртву и пали на палубу.
Зурита се онда усправи и поче песницама
одбијати нападе нових неприајтеља. Он се никада
није растајао од револвера, али напад је био из-
веден тако неочекивано да Зурита није ни стигао
да потегне револвер. Полако је одступао ка пред-
њем једру и одједном, спретно као мајмун, почео
се пети уз уж е које је држало катарку.
Један морнар ухвати га за ногу, али га Зури-
та другом ногом удари по глави да се овај стро-
пошта на палубу, онесвешћен. Зурита стиже до
корпе на катарци, смести се тамо и поче ужасно

14 209
псовати. Т у се осећао у извесној сигурности. Пз-
вадио је револвер и викао:
— Првом који се дрзне да ми се приближи,
смрскаћу главу!
Мормари су се бучно препирали о томе шта
даље треба да раде.
— У капетанској кајити стоје пушке! викао
је крманош, трудећи се да надвиче друге. Хајде
да провалимо врата!
Неколико морнара се упути ка отвору на
палуби.
„Пропао сам“ , помисли Зурита, „гађаће меГ'
Погледао је на море, као да тражи неочекивану
помоћ. И, не верујући својим очима, Зурита угле-
да како се М в д у з и приближује подмориица, секућп
необичном брзином глатку површину океана.
„Само да не зарони у воду“ , мислио је Зурита.
,,На мостићу има људи. Ваљда ће ме примети-
ти и неће проћи крај мене.“
— У помоћ! Брзо! Убиће ме! викао је Зурита
из све снаге.
Са подморнице као да су га приметили. Не
смањујући брзину, подморница је јурила право ка
Мвдузи.
Из отвора палубе већ су се појављивали нао-
ружани морнари. Истрчавши на палубу, стали су
у недоумици. Ка М едузи се приближавала наору-
жана подморница, вероватно војна. Како сад да
убију Зуриту пред очима ових непозваних
сведока?
Зурита је ликовао. А л и то ликовање није ду-
го трајало. Балтазар и Криста стајали су на мо-
стићу подморнице, а поред њих се налазио неки

210
високи човек са кукастим носом и орловским
очима. Он снажно викну са подморнице:
— Педро Зурита! Морате ми одмах предати
заробљеног Ихтиандра. Дајем вам пет минута за
размишљање; у противном, послаћу ваш једрењак
на дно.
,,Издајице!“ помисли Педро Зурита и са
мржњом погледа у Кристу и Балтазара. „А ли ,
боље је изгубити Ихтиандра него главу.“
— Одмах ћу вам га предати! викну Зурита
спуштајући се низ катарку.
Морнари и сами видеше да је време да се
спасавају. Брзо су спуштали чамце, скакали у
воду и пливали ка обали. Свако се бринуо само за
себе.
Зурита отрча низ степенице у своју кајиту,
брзо извади кесу са бисером, стави је у недра,
зграби каише и марамицу. Следећег часа отвори
врата кајите, у којој се налазила Гутијере, поди-
же је на руке и изнесе на палубу.
— Ихтиандар није сасвим здрав. Наћи ћете
га у чамцу, рече Зурита, не пуштајући Гутијеру.
Притрчавши огради, он је смести у чамац, затим
спусти чамац у воду и сам скочи у њ.
Подморница, разуме се, није могла даље го-
нити чамац. Било је сувише плитко. А ли , Гутије-
ре је већ угледала Балтазара на палуби под-
морнице.
— Оче, спаси Ихтиандра! он се налази . . . А л и
није довршила. Зурита јој запуши уста марами-
цом и брзо веза каишевима руке.
—• Пустите ту ж ену! викну Балтазар, видећи
-овај поступак.

212
 — Ово је моја жена и нико нема права да се
меша у моје послове! викну Зурита, снажно гра-
бећи веслима.
— Нико нема права да тако поступа са же-
ном, љутито викну Салвадор. Станите или ћу
пуцати!
А л и Зурита настави са веслањем.
Салвадор припуца из револвера. Метак удари
у бок чамца.
Зурита подиже пред собом Гутијеру и, тако
заштићен, викну:
— Само ви наставите!
Гутијере се трзала у његовим рукама.
— Прави подлац, промрмља Салвадор и спу-
сти револвер.
Балтазар скочи са подморнице и покуша да
пливањем стигне чамац. А л и Зурита је већ био
близу обале. Готово је био полегао по веслима и
ускоро талас избаци чамац на пешчану обалу.
Педро подиже Гутијере и изгуби се негде међу
камењем на обали.
Видећи да не може стићи Зуриту, Балтазар
заплива ка једрењаку и попе се по сидришту иа
палубу. Спустивши се низ степенице, поче свуда
тражити Ихтиандра. Балтазар је обишао цео брод,
па и оставе под палубом. Једрењак је био потпуно
пуст.
— На једрењаку нема Ихтиандра! викну Бал-
тазар Салвадору.
— Али, он је жив и мора бити ту негде! Гу-
тијере је рекла: „Ихтиандар се налази . . Да јој
овај разбојник није запушио уста, сада бисмо зна-
ли где да га тражимо, викну Криста.

213
 Посматрајући површину мора, Криста приме-
ти да из воде стрче врхови катарки. Вероватно је
овде недавно потонуо неки брод. Да случајно Их-
тиандар није на том потопљеном броду?
— Можда је Зурита послао Ихтиандра да
тражи благо на потонулом броду? рече Криста.
Балтазар подиже са палубе ланац са обручем
на крају.
— Изгледа да је Зурита спуштао Ихтиандра
на овоме ланцу. Без овог ланца Ихтиандар би
побегао. Не, неће он бити на потонулом броду.
— Да, замишљено рече Салвадор. Победили
смо Зуриту, али нисмо нашли Ихтиандра.

214
 XXV
ПОТОПЉЕНИ БРОД

Зуритини гониоци нису ништа знали о до-

гађајима који су се одиграли на М е д у з и тога јутра.
Морнари су се целе ноћи договарали, а у
зору донели овакво решење: првом згодном прили-
ком напасти Зуриту, убити га и преузети Ихти-
андра и једрењак.
У рано јутро Зурита је већ био на капетан-
свом мосту. Ветар се беше стишао и М едуза се
лагано кретала, прелазећи тек три чвора на сат.
Зурита је пажљиво посматрао неку тачку на
океану. Приметио је кроз дурбин радио-антене
неког потопљеног брода.
Ускоро Зурита примети и један појас за спа-
савање, како плива по површини океаиа.
Зурита нареди да се спусти чамац и да се
ухвати овај појас.
Кад су му донели појас, Зурита на њему про-
чита: Мафалду.
— Зар је Мафалду потонуо? зачуди се Зури
та. Добро му је био познат овај велики амерички

215
поштанско-путнички пароброд. На таквом паро-
броду требало би да буде много ствари од вред-
ности. ,,Шта би било, ако би ми Ихтиандар донео
са овог брода све те ствари? А ли, да ли ће ланац
бити довољно дуг? С ум њ ам . . . А ако га пустим
без ланца, иеће хтети да се врати . . .“
Зурита се замисли. Лакомост и страх да не
изгуби Ихтиандра борили су се у њему.
М еду за се лагано приближавала катаркама
које су вириле из воде.
Морнари су се били скупили поред ограде.
Ветар се потпуно стишао. М ед уза се зауставила.
— Неко време радио сам на Мафалду, реч
један морнар. Велик, добар пароброд. Цео град. А
путници на њему . .. богати Американци.
,,М афалду је изгледао нотонуо, а да није ни
стигао да радиом јави за своју пропаст“ , разми-
шљао је Зурита. „М ож да му је радио-станица
била покварена. Иначе би већ из свих околних
лука дојурили брзи моторни чамци, једрилице,
глисери, са представницима власти, фотографима,
филмским сниматељима, новинарима, гњурцима.
Не треба одуговлачити ствар. Морам спустити
Ихтиандра, макар без лаица. Другог излаза нема.
А ли , како да га натерам да се врати? И, кад већ
ризикујем да пустим Ихтиандра без ланца, зар не
би било боље да га пошаљем да ми донесе своје
бисерно благо? А опет, да ли је баш тако огромно
то његово бисерно благо? Можда га Ихтиандар
намерно преувеличава?“
Дабоме, треба да донесе и своје бисерно благо
и све ствари од вредности које се налазе на М а -
фалду. Бисерно благо ионако неће побећи. Нико

216
га неће наћи без помоћи Ихтиандра, само да И хти-
андар остане у Зуритиним рукама. А, већ после
неколико дана, а можда и кроз неколико сати,
благо са Мафалдуа биће изгубљено.
„Дакле, најпре Мафалду, реши се Зурита.
Наредио је да се спусти сидро. Затим се спустио у
кајиту, написао неку белеш ку и са тим парчетом
хартије упутио се у Ихтиандрову кајиту.
— Знаш ли да читаш, Ихтиандре? Гутијере
ти је послала ово писамце.
Ихтиандар зграби писамце и прочита га:
„Ихтиандре! Испуни ову моју молбу. Поред
М в д у з в леж и потопљен пароброд. Спусти се у
море и донеси ми са тога брода све што нађеш од
вредности. Зурита ће те пустити без ланца, али се
ти мораш вратити на М ед узу . Учини ми то, Ихти-
андре, па ћеш ускоро бити ослобођен. Гу-
тијере.“
Ихтиандар никад није био примио писмо од
Гутијере и није познавао њен рукопис. Зато се
врло обрадовао писму, али се одмах замислио. Да
ово није опет неко Зуритино лукавство?
— Зашто ме Гутијере није лично замолила?
упита Ихтиандар, показујући писмо.
— Н ије сасвим здрава, одговори му Зурита,
видећеш је чим се вратиш.
— Ш та ће Гутијери све ове ствари од вред-
иости? још увек је неповерљиво питао Ихтиандар.
— Кад би ти био прави човек, не би ми по-
стављао оваква питања. К оја жена неће да се
лепо облачи и да носи скупе украсе? А за то је
потребно новаца. Много новаца леж и у потонулом
пароброду. Они сада нису ничији . . . зашто их не

217
би доиео Гутијери? Углавном, треба да пронађеш
златан новац. Тамо су негде и поштански кожни
џакови. Осим тога, могле би и код путника да се
нађу златне ствари, прстење.
— Не мислите ви, ваљда, да ћу претресати
лешеве? љутито узвикну Ихтиандар. Уопште вам
не верујем. Гутијере није лакома; она ме не би
послала да ово радим . . .
— Доврага! љутито узвикну Зурита. Видео је
да ће његова замисао проиасти, ако одмах не на-
говори Ихтиандра.
Зато се Зурита савлада, добродушно се насме-
ја и рече:
— Видим да се не даш преварити. Морам
зато с тобом отворено да разговарам. Ех, слушај
сад. Ие треба Гутијери злато са Мафалдуа, већ
мени. Верујеш ли сад у то?
Ихтиандар се и нехотично насмеши.
— Потпуно!
— Е, добро! Кад си већ почео да ми верујеш,
можемо онда и да се договоримо. Да, злато је
потребно мени. И ако га на Мафалдуу буде оноли-
ко колико вреди твоје бисерно благо, ја ћу те
одмах пустити у океан, чим ми донесеш то злато.
Али, несрећа је у томе што не верујемо потпуно
један другоме. И ја се бојим, ако те пустим без
ланца у воду, да ћеш заронити и . . .
— Ако дам реч да ћу се вратити, ја ћу је и
одржати.
— Још нисам имао прилике да се у то уве-
рим. Ти ме не волиш, и ја се не бих ни чудио ако
ти ке би одржао своју реч. А ли, ти волиш Гути-
јере и испунио би све што би те она замолила. Је

218
ли тако? Стога сам се с њом и договорио. Она,
каравно, ж ели да те ја ослободим. Зато је и иапи-
сала ово писмо и дала га мени, ж елећи да ти
што Је могуће више олакшам пут у слободу. Је ли
сад све јасно?
Све што је Зурита говорио чинило се Ихти-
андру убедљивим и истинитим. А л и Ихтиандар
није запазио да је Зурита обећао да ће га пустити
на слободу једино ако буде утврдио да на Мафал-
дуу има злата у вредности Ихтиандровог бисерног
блага.
„Дакле, да бисмо то сравнили“ , размишљао је
Зурита у себи, ,,Ихтиандар ће морати, а ја ћу то и
захтевати, да донесе и свој бисер. Тада ће се у
мојим рукама наћи и злато са Мафалдуа и бисер-
но благо и Ихтиандар.“
Ихтиандар, наравно, није могао знати на шта
је све мислио Зурита. Њ ега је убедила Зуритина
искреност; зато је мало размислио и коначно
пристао.
Зурита је одахнуо са олакшањем.
,,Неће слагати“ , помислио је.
— Хајдемо, брзо.
Ихтиандар се брзо попео на палубу и скочио
у море.
Морнари су видели како Ихтиандар скаче у
море без ланца. Одмах су схватили да се Ихтиан-
дар упутио да донесе потонуло благо са Мафалдуа.
Зар да се сам Зурита дочепа свега блага са
Мафалдуа? Морало се журити, и зато су одмах
јурн ули на Зуриту.
И док се посада борила са Зуритом, Ихтиан-
дар је претраживао потонули брод.

219
 Кроз огромни отвор горње палубе младић је
отпливао низ степенице, које су га подсећале на
степенице велике куће, и доспео у простран ход-
ник. Т у је био скоро мрак. Само је веома слаба
светлост допирала кроз отворена врата.
Ихтиандар је шмугнуо кроз једна отворена
врата и нашао се у салону. Велики округли све-
тларници слабо су осветљавали огромну дворану,
у коју би могло стати више стотина људи. Ихти-
андар је сео на раскошни лустер и осврнуо се
унаоколо. Пружио му се необичан призор. Дрвене
столице и сточићи подигли су се на води и љ у љ а -
ли се под таваницом. На малом подијуму налазио
се клавир са отвореним поклопцем. Мекани ћи-
лими прекривали су под. Лакиране облоге од
махагонија по зидовима биле су се местимично
потклобучиле. У з један зид стајале су палме.
Ихтиандар се отисну од лустера и заплива ка
палмама. Одједном је у чуду стао. Према њему је
пливао неки човек, понављајућр! његове покрете.
,,Огледало“ , досети се Ихтиандар.
Ово огромно огледало, величине читавог јед-
ног зида, суморно је одражавало у води уну-
трашњи уређај салона.
Овде није требало да тражи ризницу. Ихти-
андар зато исплива у ходник, спусти се за једну
палубу ниже и упаде у неку просторију, исто
тако велику и раскошну као што је била и прет-
ходна. Изгледа да је то био ресторан. На полица-
ма, тезгама и по поду ваљале су се боце са вином,
стакленке са конзервама, кутије. Притисак воде
стерао је многе запушаче у флаше и сатро лиме-
не кутије. Столови су још били постављени, али

220
један део посуђа, сребрни ножеви и виљушке.
ваљао се по поду.
Ихтиандар се поче завлачити у кајите.
Већ је био у неколико соба, опремљених по
последњој речи америчког комфора, али није на-
шао ниједаи леш. Тек је у једној кајити треће
палубе наишао на надувени леш који се љ уљ ао
под таваницом.
„Вероватно су се многи путници спасли на
чамцима“ , помисли Ихтиандар.
А ли, спустивши се још ниже, на палубу са
путиицима трећег разреда, младић угледа ужасан
призор: у овим кајитама остали су мушкарци,
жене и деца. т у су се налазили лешеви белаца,
Кинеза, Црнаца, Индијанаца.
Посада пароброда, значи спасавала је најпре
путнике првог разреда, препуштајући остале њи-
ховој страшној судбини. У неке кајите Ихтиандар
није могао ни да уђе. Врата су била чврсто за-
глављена лешевима. У смртном страху људи су
давили један другога, гушали се по излазима.
сметајући један другоме, и затварали тако себи
последњи пут ка спасењу.
У дугачком ходнику лагано су се у води њи-
хали лешеви људи. Вода је струјала кроз отворе-
не светларнике и љ уљ а ла надувене лешине. Све
је ово на Ихтиандра деловало страшно, и он се
пожури да отплива из овог стравичног подводног
гробља.
,,3ар Гутијере није знала куда ме шаље?“
размишљао је Ихтиандар. Зар је могла њега, Их-
тиандра, натерати да изврће џепове дављеника и
да претреса кофере? Не, она то није могла! По

222
свој прилици, опет је пао у Зуритину клопку..
„Испливаћу на површину“ , реши Ихтиандар, ,,и
затражићу да Гутијере изиђе на палубу и саз.:а
потврди своју молбу.“
Младић је клизио, као риба, по бесконачним
ходницима од палубе до палубе и брзо изронио на
површину.
Брзо се приближио Медузи.
— Зурита! викну он. Гутијере!
А ли, нико му се није одазвао.
М едуза се немо љ у љ а ла на таласима.
,,Куд ли су то сви нестали?“ помисли младић.
„Ш та ли ми још спрема Зурита?“ Ихтиандар се
опрезно приближи једрењаку и попе се на палубу.
— Гутијере! викну он још једном.
— Ево нас овде! ч у младић Зуритин глас,
који је једва допирао са обале. Ихтиандар се ос-
врну и угледа Зуриту како опрезно извирује из
ж буња на обали.
— Гутијере се разболела! Дођи овамо, Ихти-
андре! викну Зурита.
Гутијере болесна! Мора одмах до ње! И Ихти-
андар без предомишљања скочи у воду и брзо за-
плива ка обали.
Младић је био већ на обали, кад чу пригушен
Гутијерин глас:
— Зурита лаж е! Бежи, Ихтиандре!
Младић се брзо окрену натраг и зарони под
воду.
Кад је био већ подалеко од обале, диже се на
површину и осврну се. Угледао је како је на
обали промакло нешто бело.
Можда је то Гутијере поздрављала његово

223
избављење? Да ли ће је још који пут видети? . . .
Ихтиандар брзо отплива у отворено море.
У даљини се видео неки брод. Секући пену-
шаве таласе својим оштрим кљуном, брод је пло-
вио на југ.
„Ш то даље од људи,“ помисли Ихтиандар и,
ронећи дубоко, сакри се под воду.

224
ТРЕЋИ ДЕО
 XXVI
НОВИ ОТАЦ

Балтазар је, после неуспелог путоваша под-

морницом, био у веома мрачном расположењу.
Нису нашли Ихтиандра, Зурита се негде изгубио,
заједно са Гутијером.
— Ти проклети белци! гунђао је старац, се-
дећи усамљен у својој радњи. Протерали су нас
из наше земље и претворили нас у своје робље.
Сакате нашу децу и краду наше кћери. Хоће све
нас да истребе, до последњег.
— Здраво, брате! чу Балтазар Кристин глас.
Новост! Велика новост! Појавио се Ихтиандар!
— Шта велиш! Балтазар брзо скочи. Говориг
брже!
— Причаћу, само ме немој прекидати, иначе
ћу заборавити све што сам хтео рећи. Дакле, по-
јавио се Ихтиандар. Добро сам ја онда рекао: био
је на потонулом броду. Ми смо онда отпловили
даље, а он је испливао и упутио се кући.
— Па, где је сада? Код Салвадора?
— Јесте, код Салвадора.

15 227
 — Онда одмах идем код Салвадора и тражи-
ћу да ми сместа врати мог сина . . .
— Неће га дати! одврати Криста. Салвадор је
забранио Ихтиандру да плива по океану. Ја га
покадшто кришом пуштам . . .
— Богме ће дати! Ако неће, убићу Салвадора
Идем одмах.
Криста уплашено замлатара рукама према
њему.
— Будало једна, причекај барем до вечери.
Једва сам измолио Салвадора да ме пусти, да бих
посетио своју ,,унуку“ . Салвадор је постао тако
неповерљив! Гледа у очи као да ножем боде. Мо-
лим те, причекај бар до сутра.
— Добро. Поћи ћу до Салвадора сутра. А сад,
идем до залива. Можда ћу бар издалека видети
свог сина у мору.
Ц елу ноћ Балтазар је преседео на стени крај
мора, пажљиво пратећи сваки талас. Море је било
бурно. Хладан јуж ни ветар налетао је снажним
ударцима, кидајући пену на врховима таласа и
бацајући је по обалском камењу. Таласи су гро-
хотно ударали у обалу. Месец је ронио кроз об-
лаке који су јурили по небу, час осветљујући
таласе а час се скривајући. Ма колико се трудио
да нешто угледа, Балтазар није ништа могао да
види у запенушаном океану. Било је већ јутро,
али се Балтазар још увек није мицао са стене.
Океан је од тамног постао сив, али је још био
пуст, без трага живота.
Балтазар се одједном прену. Његове продорне
очи приметиле су неки тамни предмет који се
љ уљ а о на таласима. Човек! Можда утопљеник! Не,

228
он мирно леж и на леђима, са рукама под главом.
Да то није можда он?
Балтазар се није преварио. То је заиста био
Ихтиандар.
Балтазар се усправи и, притиснувши рукама
груди, повика:
— Ихтиандре! Сине мој! И старац, подигавши
руке, скочи у море.
Падајући са стене, дубоко је заронио. Кад је
испливао, на површини више никог није било.
Борећи се очајнички са таласима, Балтазар је још
једном заронио, али га је подухватио огроман та-
лас, преврнуо га и избацио на обалу, ваљајући се
потмулим грохотом.
Балтазар устаде сав мокар, погледа преко та-
ласа и тешко уздахну:
— Није ми се, ваљда, све ово само при-
чинило?
Када су ветар и сунце осушили Балтазарово
одело, он се упути зиду, који је ограђивао Салва-
дорово имање, и покуца на гвоздену капију.
— Ко је то? упита Црнац, гледајући кроз
вирило.
— Идем доктору ради важног посла.
— Доктор никога не прима, одговори Црнац и
вирило се затвори.
Балтазар настави да лупа, виче, али нико му
није отварао врата. Иза зида само се разлегао
претећи лавеж паса.
— Чекај само, проклети Шпањолче! запрети
Балтазар и упути се у град.
До судске зграде налазила се пулкерија1
1 Пулкерија (шпан.) — *срчма. (Прим. прев.)

229
ГЈалма. Приземна, стара бела зграда, са дебелим
каменим зидовима. Пред улазом се налазила мала
тераса, прекривена пругастим платном, претрпана
столовима, кактусима у сивим, емајлираним ваза-
ма. Тераса је оживљавала тек увече. Преко дана
гости су радије седели у прохладним ниским со-
бама. Пулкерија је била као неко предворје суда.
Т у су се, за време судских расправа, сретали ту-
жиоци тужени сведоци окривљени који још ни-
су били ухапшени.
Пијуцкајући вино и п улк у они су најрадије
овде прекраћивали досадне часове чекања да на
њих дође ред. Један окретан дечко саобраћао је
непрестано између судске зграде и Палме саоп-
штавајући шта се догађа у суду. То је било врло
згодно. А овде су се скупљали и дрвени адвокати
и лажни сведоци, који су отворено нудили своје
услуге.
Балтазар је много пута долазио у Палму ради
послова своје радње. Добро је знао да овде увек
може срести потребног човека, да му напише
молбу. Зато се Балтазар и упутио овамо.
Брзо је прешао преко терасе, ушао у про-
хладно предсобље, удахнуо са задовољством хла-
довину, обрисао зној са лица и упитао дечка који
се вртио поред њега:
— Да ли је дошао Лара?
— Дон Ф лорес де Лара дошли су и седе на
своме месту, окретно одговори дечко.
Онај кога су звали звучним именом дон Ф ло-
рес де Лара, био је некада мали судски служ бе-
ник — избацили су га због примања мита. Сад је
имао много клијената: сви они који су имали

230
сумњива иосла, врло радо су тражили услуге овог
великог мајстора. И Балтазар се понекад користио
његовим услугама.
ЈТара је седео за сточићем поред једног гот-
ског прозора. На столу пред дрвеним адвокатом
стајала је чаша са вином и леж ала набубрела
риђа торба са актима. Стило, увек спремно за
посао, било му је окачено за џеп излињалог одела
маслинове боје. Лара је био дебео, ћелав, црвених
образа, црвеног носа, обријан и важан. Ветрић је
пиркао кроз прозор и мрсио му остатке седе косе.
Ни сам председник суда не би могао примати
своје клијенте са више достојанства.
Кад угледа Балтазара, он му немарно климну
главом, показа покретом руке на плетену столицу
с друге стране стола и рече:
— И звол’те сести! Због чега долазите? Ж ели -
те ли вино? Ракију?
Обично је наручивао он, али је увек плаћао
клијент.
Балтазар као да га није чуо, већ одмах отпоче:
— Велики посао. Важан посао, Лара.
— Дон Ф лорес де Лара, поправи га мајстор,
пијуцкајући из чаше.
А л и Балтазар као да није запазио ову ис-
правку.
— У чему се састоји ваш посао?
— Ти знаш, Лара .. .
— Дон Флорес де . . .
— Остави ти то измотавање за новајлије! ср-
дито викну Балтазар. Ја овде имам озбиљан посао.
— Ех, онда говори брже, већ блаже настави
Лара.

231
 — Познајеш ли ти „Морског ђавола“ ?
— Нисам имао част да му будем представљен,
али сам много слушао о њему, опет, по навици,
одговори Лара.
— Дакле, ето! Тај кога зову „Морски ђаво“ . . .
то је мој син Ихтиандар.
— Ма неће бити! узвикну Лара. Изгледа да
си нешто више попио, Балтазаре!
Индијанац распали песницом по столу.
— Од синоћ нисам ништа лизнуо, осим неко-
лико гутљ аја морске воде.
— Онда је стање још горе .. .
— Мислиш да сам полудео? Не, ја сам пот-
пуно при чистој свести. Ћути и слзчнај.
И Балтазар исприча Лари цео случај. Лара је
слушао Индијанца, не пропуштајући ни речи.
Његове седе обрве дизале су се све више. Најзад
није могао више да издржи, заборавио је сву
своју олимпијску висину, лупнуо својим дебелим
дланом по столу и викнуо:
— До сто ђавола!
Дечко у белој кецељи притрча му са прљавом
салветом у рукама.
— Шта желите?
— Две флаше вина са ледом!
И обративши се Балтазару, Лара рече:
— Сјајно! Изврстан посао! Није могућно да
си све то само измислио? Ипак, искрено говорећи,
твоје очинство је најсумњивије у свему томе.
— Зар сумњаш? Балтазар чак поцрвене од
љутње.
— Хајде, хајде, немој се љутити, пријатељу.
Па ја сам то говорио само као правник, са гле-

232
дишта тежине судских доказа: они су врло слаби.,
А л и се то може лако поправити. Дабоме. И доби-
ти велики новци.
— Мени је због сина, а не због новаца, одвра-
ти Балтазар.
— Новац је свакоме потребан, а нарочито
ономе ко очекује повећање породице, као што је то
случај код тебе, поучно рече Лара.
Затим, лукаво жмиркајући, настави:
— Најважније и најсигурније у целом овом
Салвадоровом случају јесте то што нам је пошло
за руком да сазнамо какве он све огледе и опера-
ције изводи. Т у се може подметнути таква мина
да ће из тога златног џака, Салвадора, златни
иезоси сипати као презреле поморанџе са дрвета
у време добре олује.
Балтазар тек окуси чашу вина, коју му је
насуо Лара, и рече:
— Ја само желим да добијем свог сина. Р1 ти
треба да ми о томе иапишеш пријаву суду.
— Не, не, не! Ни за живу главу! повика Лара
скоро уплашено. С тиме почети, значи покварити
посао. Тиме треба да завршимо.
— Добро, па шта ми онда саветујеш? упита
Балтазар.
— Прво и прво, Лара преви дебели прст, по-
слаћемо писмо Салвадору, које ће бити саставље-
но најпробранијим речима. Саопштићемо му да су
нам познате све његове незаконите операције и
огледи. И, ако би хтео да овај случај не предаје-
мо јавности, морао би да нам плати извесну
округлу свотицу. Сто хиљада. Јесте, сто х и љ а д а ....
то би било најмање.

233
 Лара упитно погледа у Балтазара. Овај се
мрштио и ћутао.
— Друго, настави Лара, кад будемо добили
одређену своту, а ми ћемо је свакако добити, по-
слаћемо професору Салвадору друго писмо, са-
стављено још пробранијим речима. Саопштићемо
му да се појавио прави отац Ихтиандра, и да о
томе имамо неоспорне доказе. Написаћемо му да
отац ж ели да добије свога сина и да се неће
зауставити пред судском тужбом, којом би се
могло открити како је Салвадор унаказио Ихти-
андра. Ако би, пак, Салвадор хтео да предупреди
ову пријаву и да задржи дете уза се, морао би да
плати лицима која ми одредимо, и на месту и у
оно време које бисмо ми одредили . .. милион до-
лара. Јесте. Милион долара!
Али, Балтазар га више није слушао. Он згра-
би са стола флашу и већ измахну њоме према
Лариној глави. Лара још никад није видео Балта-
зара овако љутог.
— Ма немој се љутити! Остави! само сам се
шалио! Та остави ту флашу! викао је Лара, за-
клањајући руком своју блиставу лобању.
— Ти! . . . ти! викао је разбеснели Балтазар.
Предлажеш ми да продам свог рођеног сина, да се
одрекнем Ихтиандра! Зар немаш срца? И ли ниси
човек, већ шкорпија, отровни паук, или ти уоп-
ште нису позиата родитељска осећања!
— Пет! Пет! Пет! викао је Лара, наљутивши
се са своје стране. Пет родитељских осећања! Пет
■синова! Пет враголана оваквог узраста! Пет уста!
Знам, разумем, осећам! Неће побећи ни твој од
тебе. Прибери мало стрпљења и чуј ме до краја.

234
 Балтазар се примири. Он стави ф лаш у на сто,
обори главу и погледа у Лару.
— Хајде, говори!
— Е, тако! Салвадор би нам платио милион.
То би био мираз за твог Ихтиандра. Разуме се, и
мени би нешто запело. За трчкарање за ауторско
право на овај проналазак . . . рецимо, нека стотина
хиљада. Већ бисмо се споразумели. Салвадор ће
платити милион. Јамчим својом главом. А чим
буде платио . . .
— Предаћемо ствар суду.
— Још малкице стрпљења. Понудићемо изда-
вачима и уредништвима највећег новинарског
концерна да нам плати .. . па, рецимо, једно два-
десет тридесет х и љ а д а . . . требаће нам за ситне
трошкове . . . за наш извештај о најсензационални-
јем злочину. Можда би нам пошло за руком да
дигнемо коју пару и из поверљивих фондова тај-
ие полиције. Па да, оваквим послом полицијски
агенти направили би себи каријеру. Када будемо
из случаја Салвадора измузли све што се може,
онда, изволи, иди у суд. Кукај тамо о својим
очинским осећањима, и нека ти помогне сама Ф е-
лида1 да докажеш своја права и да добијеш у
очински загрљај свога драгог сина.
Лара испи наискап чашу вина, чукну њоме о
сто и победнички погледа у Балтазара.
— Шта велиш?
— Ја не једем и ноћу не спавам. А ти ми
предлажеш да развлачим тај посао у бесконач-
ност, поче Балтазар.

1 Ф е л и д а — богиња реда, правде, правосуђа код старих

Грка. (ПЈрим. прев.)

235
 — А ли , ради чега? прекиде га Лара ватрено
Ради чега: ради милиона! Ми - ли - о - на! Зар си
већ престао да схваташ? Зар ниси провео два
десет година без Ихтиандра?
— Па, провео сам. А сад а. . . Једном речи,
пиши туж бу суду.
— Богами је изгубио памет! узвикну Лара.
Опамети се, пробуди се, дођи себи, Балтазаре!
Схвати! Милиони! Новац! Злато! Може се купити
све на свету! Најбољи дуван, аутомобили, дваде-
сет једрењака, ево, ову пулкерију.. . .
— Пиши пријаву за суд, или ја одох другом
мајстору, одлучно изјави Балтазар.
Лара схвати да би сваки даљи разговор био
узалудан. Он климну главом, уздахну, извади из
риђе торбе хартију и трже из џепа стило.
После неколико минута била је готова прија-
ва суду против Салвадора који је незаконито
присвојио и унаказио Балтазаровог сина.
— Последњи пут ти говорим: Балтазаре, пре-
домисли се, поче опет Лара.
— Дај! викну Индијанац, пружајући руку за
тужбом.
— Предај то главном тужиоцу. Разумеш ли?
упућивао је Лара свог клијента, гунђајући под
нос: „Дабогда се скотрљао низ степенице и ногу
сломио!“
Кад је изишао од тужиоца, Балтазар се суда-
ри са Зуритом на широком белом степеништу .
— Шта ћеш ти овде? упита Зурита, гледају-
ћи неповерљиво Индијанца. Да ниси дошао да ме
тужиш?
— Све би вас требало оптужити, одговори

236
Балтазар, мислећи на Шианце, али нема ко да то
уради. Где си ти сакрио моју ћерку?
— Како смеш само да ми се обраћаш са „ти!
плану Зурита. Кад не би био отац моје жене,
измлатио бих те овим штапом.
Зурита грубо одгурну Балтазара, попе се уз
степенпште и ишчезну иза великих храстових
врата.

237
 XXVII
НЕОБИЧАН ПРАВНИ СЛУЧАЈ

Врховног државног тужиоца Буенос Аиреса

иосетио је редак гост — дон Хуан де Гарсиласо.
Тужилац, дебео, мали, живахан човек, са
подбулим очима, ниско ошишаном косом и обоје-
ним брковима, устао је из своје фотеље, поздра-
вљајући посетиоца. Домаћин пажљиво посади це-
њеног госта у тешку кожну ф отељу прекопута
свога стола.
Дон Хуан и тужилац мало су личили један
на другог. Лице тужиоца било је задригло и цр-
вено, са дебелим уснама и широким крушкастим
носом. Прсти руку личили су на кратке патрљке,
а дугмад на округлом трбуху била су спремна
свакога часа да се покидају, немајући снаге да
савладају усталасану стихију сала.
Дон Хуаново лице, пак, поражавало је својом
мршавошћу и бледоћом. Сув, кукаст нос, оштра
брада и танке, скоро плаве усне, давале су му
типичан изглед духовника. Он никад није гледао
у очи своме саговорнику, али га је ипак пажљиво

238
пратио. Утицај дон Хуана био је огроман, и он се
врло радо одвајао од својих духовних послова, да
би се мешао у сложену политичку игру. Кад се
поздравио са домаћином, одмах је прешао на циљ
своје посете.
— Хтео бих да сазнам, тихо упита дон Хуан,
у каквом се стању налази предмет професора
Салвадора?
— А ви сте се, ваша светлости, заинтересова-
ли за овај предмет? љубазно ускликну тужилац.
Да, то је јединствен случај!
Узевши са стола дебели досије и листајући
табаке предмета, тужилац настави:
— По пријави Педра Зурите, извршили смо
претрес код професора Салвадора. Изјава Зурите,
да је Салвадор вршио необичне операције на жи-
вотињама, потпуно је потврђена. У Салвадоровим
вртовима била је откривена читава фабрика
животиња-наказа. То је нешто невероватно! Са-
лвадор, на пример. . .
— Резултат претреса познат ми је из новииа,
благо га прекину Де Гарсиласо. Какве сте све
мере предузели према самом Салвадору? Да ли је
ухапшен?
— Јесте, ухапшен је. Осим тога, довезли смо-
у варош, као стварни доказ и сведока оптужбе,
младог човека, по имену Ихтиандра; он ј е . . .
„Морски ђаво“ . Ко би могао и помислити да ће
овај чувени „Морски ђаво“ , који иас је толико
времена занимао, испасти наказа из Салвадоровог
зверињака. Сада се стручњаци, професори уни-
верзитета баве проучавањем свих ових чудови-
шта. Разуме се, нисмо могли превести читав зве-

239
рињак, сав тај доказни материјал, у град. А л и
Ихтиандра смо довезли и сместили га у подрум
судксе зграде. Он нам задаје не мало брига. За-
мислите, морали смо му направити велику каду,
јер не може да живи без воде. Заиста, осећао се
врло рђаво. Иа сваки начин, Салвадор је извршио
неке необичне промене у његовом организму ко-
јима је претворио младића у човека-амфибију.
Наши научници сада проучавају ово питање.
— Мене више интересује судбина Салвадора,
опет тихо проговори Де Гарсиласо. Под који па-
раграф спада његова одговорност? И какво је ва-
ше мишљење: да ли ће бити осуђен?
— Дело Салвадора је редак и необичан прав-
ни случај, одговори тужилац. Морам вам призна-
ти да ни сам нисам решио под који параграф да
подведем његову кривицу. Најједноставније би
било оптужити Салвадора за вршење незакони-
тих вивисекција и за унакажавање које је нанео
овом младићу . . .
Де Гарсиласо се поче мрштити.
— Ви мислите да у свим овим Салвадоровим
радњама нема злочиначког садржаја?
— Има, или ће бити, али каквог? настави
тужилац. Мени је била достављена још једна
пријава. . . од неког Индијанца Балтазара. Он
тврди да је Ихтиандар његов син. Докази су му
слаби, али, мислим, моћи ћемо искористити овог
Индијанца као сведока оптужбе, ако би стручња-
ци утврдили да је Ихтиандар заиста његов изгуб-
љени син.
— Значи, у најбољем случају, Салвадор би
био оптужен само због прекршаја медицинских

240
прописа, и ви бисте га судили само због изврше-
ња операције над дететом без одобрења родитеља?
— И можда због извршених унакажења. То
је већ нешто озбиљније. Али, у овом предмету
постоји још једна замршујућа околност. Струч-
њаци (истина, то још није њихов коначни суд)
склони су мишљењу да нормалном човеку никад
не би могла доћи у главу оваква замисао, да
унакажује животиње и да изврши овакву нео-
бичну операцију. Стручњаци, према томе, могу
Салвадора погласити за неодговорног, као душе-
вно оболелог.
Дон Хуан је седео ћутећи, стиснувши своје
танке усне и гледајући у угао стола. Затим рече
врло тихо:
— Нисам то очекивао од вас.
— Шта, ваша светлости? упита изненађено
тужилац.
— Чак и ви, заштитник правосуђа, као да
оправдавате Салвадорова дела, и налазите да ње-
гове операције нису лишене научне целисходности.
— Ама, чега овде има рђавог?
— И вама је тешко да одредите врсту пре-
ступа? А л и небески суд гледа на Салвадорове
поступке другачије. Дозволите ми да вам помог-
нем и да вам дам свој савет.
— Молим вас, збуњено изусти тужилац.
Дон Хуан поче да говори тихо, дижући по-
степено глас као проповедник, као изобличитељ.
— Ви кажете да Салвадорови поступци нису
лишени свог смисла? Ви сматрате да су животиње
и човек које је он унаказио чак добили нека
преимућства, која раније нису имали. Шта то

1С 241
значи? Зар Творац није створио савршене људе?
Зар је потребно некакво уплитање професора Сал-
вадора, да би се човечјем телу дао савршенији из-
глед?
Поднимивши се и не мичући се седео је ту-
жилац. Пред овим лицем и он се сам нашао у
положају окривљеног. Томе се никад не би надао.
— Зар сте заборавили шта. је речено у Све-
том писму, у књизи Постање, глава прва, стих
двадесет шести: ,,И рече Господ, да начинимо чо-
века по својему обличју, као што смо ми“ , и
даље, стих двадесет седми: ,,И створи Бог човека
по обличју својему“ . А Салвадор се дрзнуо да
унакази то обличје, и ви (чак и ви!) налазите да
је то целисходно!
— Опростите . . . могао је само да изусти
тужилац.
— Зар није Господ нашао да је његово ство-
рење дивно, говорио је Дон Хуан одушевљено,
савршено? Ви врло добро знате параграфе закона
људских, али заборављате параграфе закона бо-
жјих. Сетите се стиха тридесет и првог, исте гла-
ве књиге Постање: ,,Тако погледа Бог све што је
створио, и гле, добро беше веома“ . А баш Салва-
дор налази да нешто треба поправити, прерађива-
ти, сакатити, да људи морају бити водоземна би-
ћа . .. и ви сами налазите да је то оштроумно и
целисходно? Зар то није скрнављење светиње?
Зар није вређање вере? Или можда наши гра-
ђански закони више не кажњавају за верске пре-
ступе? Шта ће се догодити ако за вама сви почну
понављати: ,,Да, Бог је рђаво створио човека.
Треба човека дати на прераду професору Салва-

242
дору?“ Зар то није ужасно поткопавање религи-
је? . . . Бог је налазио да је добро све оно што је
створио, сва његова створења. А Салвадор почиње
да пресађује животињама главе, да им мења ко-
жу, и да заиста ствара богомрска чудовишта, као
да се руга Створитељу. А ви нисте у стању да у
таквим радњама Салвадора нађете преступ!
Дон Хуан је заћутао. Био је задовољан ути-
ском који је његов говор изазвао на тужиоца.
Мало је ћутао, па онда опет отпоче, постепено
подижући глас:
— Рекао сам да ме више интересује судбина
Салвадора. Али, зар могу бити равнодушан према
судбини Ихтиандра? Па то створење нема чак ни
хришћанског имена, јер Ихтиандар на грчком не
значи друго него ,,чоЕек-риба“ . Чак ако Ихтиан-
дар сам и није крив, већ се јавља као жртва, он
је ипак богопротивно и саблазно створење. Самим
својим постојањем, он може довести у забуну ту-
ђе мисли, навести на грешна размишљања, са-
блазнити некога од ових малих, поколебати мало-
верне. Ихтиандар не сме да постоји! Најбоље би
било ако би га Господ позвао себи, ако би овај
несрећни младић умро од несавршенства своје
унакажене природе. Дон Хуан значајно погледа у
тужиоца. У сваком случају, он мора бити окри-
вљен, издвојен, лишен слободе. Па и он има неке
кривице: крао је рибарима рибу, кварио им мре-
же, и, најзад, тако их је плашио да су ако се сећа-
те, напуштали ловишта, и град је остао без рибе.
Безбожник Салвадор и мрско створење његових
руку, Ихтиандар, дрско су изазивање!
Дон Хуан настави своју изобличавајућу реч.

16* 243
Туж илац је седео пред њим скрушено, опустивши
главу, не покушавајући да прекине овај поток
тешких речи.
Кад је Дон Хуан најзад завршио, тужилац се
подиже приђе му и скрушено рече:
— Као побожан човек, ја ћу свој грех донети
у исповедаоницу, да би ме га разрешили. А као
званично лице, изражавам своју захвалност за
помоћ коју сте ми указали. Сад ми је јасан Са-
лвадоров преступ. Он ће бити окривљен и ка-
жњен. Ихтиандра такође неће мимоићи мач
правосуђа.

244
 X XVIII
ГЕНИЈАЛНИ Л УД А К

Судски процес није сломио доктора Салвадо-

ра. У затвору је остао миран, држао се самоуве-
рено, са истражним судијом и стручњацима гово-
рио је с гордом снисходљивошћу, као одрасли са
децом. Његова природа није подносила беспосли-
цу. Много је писао, извршио је и неколико сјај-
них операција у тамничкој болници. Међу њего-
вим тамничким пацијентима била је и жена
тамничког надзорника. Зли тумор претио јој је
смрћу. Салвадор јој је спасао живот онда када су
лекари, позвани на консултацију, већ били одби-
ли помоћ, изјавивши да је овде медицина немоћна.
Дошао је тако и дан суђења.
Огромна судска дворана није могла да прими
све оне који су ж елели да присуствују. Публика
се гомилала у ходницима, испунила трг пред
судском зградом, завиривала у отворене прозоре.
Многи радозналци су се попели на дрвеће које је
расло око судске зграде.
Салвадор је мирно заузео своје место на оп-
туженичкој клупи. Понашао се тако достојан-

245
ствено, да су необавештени могли иомислити да
није оптуженик, већ судија. Салвадор је одбио да
му буду додељени браниоци.
Стотине радозналих очију гледало је у њега.
Али, мало ко је могао издржати упорни поглед
Салвадорових очију. Не мање интересовање иза-
зивао је и Ихтиандар, али њега није било у дво-
рани. Ихтиандар се последњих дана осећао врло
рђаво, и скоро се по цео дан налазио у кади,
кријући се од досадних, радозналих очију. У Сал-
вадоровом процесу Ихтиандар је био само сведок
оптужбе — или, друкчије речено, један од ствар-
них доказа, како се изразио тужилац.
Кривична одговорност Ихтиандра требало је
да се засебно расправља, после Салвадоровог
процеса.
Туж илац је морао овако да поступи, јер се
хитало са Салвадоровим делом; међутим, ску-
пљање доказног материјала против Ихтиандра
захтевало је дуже време. Агенти тужиоца су оп-
резно и вредно проналазили у пулкерији Палма
сведоке за идући процес, у коме је Ихтиандар
требало да се појави као окривљеник. А л и Дон
Хуан није престајао да издалека напомиње тужи-
оцу како би најбољи излаз био ако би Господ узео
себи несрећног Ихтиандра. Таква смрт била би
најбољи доказ да је рука човечја само способна
да поквари Божје створење.
Три учена стручњака, професори универзите-
та, прочитали су своје налазе. Аудиториум суда
слушао је са великом пажњом мишљења струч-
њака, трудећи се да не пропусти ни једну њихову
реч.

246
 — На тражење суда, узео је реч професор
Шајн, главни стручњак суда, човек већ прилично
у годинама, прегледали смо животиње и младог
Ихтиандра, који су били подвргнути операцијама
професора Салвадора у његовим лабораторијама.
Прегледали смо његове не велике, али врло
стручно уређене лабораторије и операционе сале.
Професор Салвадор примењивао је при својим
операцијама не само најновија достигнућа хи-
руршке технике, као шту су: електрични ножеви,
стерилизирајући ултравиолетни зраци и томе
слично, већ и друге инструменте који још нису
познати другим хирурзима. Изгледа да су били
израђени по његовим нацртима. Ови огледи били
су уствари операције, необично дрске по замисли
и сјајне по успесима: пресађивање ткива и чита-
вих органа, састављање двеју животиња, пре-
тварање двоплућних у једноплућне и обратно,
претварање женки у мужјаке, нови методи подмла-
ђивања. У Салвадоровим вртовима нашли смо де-
цу и дечаке, по узрасту од неколико месеци до
четрнаест година, припаднике разних индијан-
ских племена.
— У каквом стању сте нашли ту децу? упита
тужилац.
— Сва деца су здрава и живахна. Она се
забављају по вртовима и препуштају се разним
играма. Многе од њих Салвадор је спасао од смр-
ти. Индијанци су му веровали и доводили му
децу из најудаљенијих крајева, од Аљаске до
Огњене земље; Ескими, Јагани, Апачи, Таули-
панги, Санапани, Ботокуди, Пано, Арауканци.
У сали се чуо нечији уздах.

247
 — Сва ова племена носила су своју децу
Салвадору.
Туж илац је почео да се узнемирава. Он није
могао мирно да слуша ове похвале Салвадору, јер
су његове мисли, после разговора са моћним Дон
Хуаном, добиле нов правац. Он се окрену струч-
њаку и упита га:
— Мислите ли ви да су Салвадорове опера-
ције биле корисне и целисходне?
А л и председник суда, седи старац намрште-
ног израза лица, бојећи се да стручњак не одго-
вори потврдно, нагло се умеша:
— За суд нису занимљива лична мишљења
стручњака о научним питањима. Молим господи-
на да настави. Шта сте нашли приликом прегледа
младог Ихтиандра, изгубљеног дечака из племена
Арауканаца?
— Његово тело било је покривено вештачком
крљушти, наставио је стручњак, која је била из-
рађена од неког непознатог, еластичног али врло
отпорног материјала. Антлиза овог материјала
још није завршена. Ихтиандар се понекад у води
користио наочарима са нарочитим стаклима од
тешког флинтгласа, чији је угао ломљ ењ а био
раван скоро два. То му је давало могућност да
добро види и под водом. Кад смо са Ихтиандра
скинули његову крљушт, открили смо под обема
лопатицама округле отворе у премеру од десет
сантиметара, покривене са пет танких пруга које
су личиле на шкрге ајкуле.
У сали се чуо пригушени узвик чуђења.
— Јесте, настави стручњак, то изгледа неве-
роватно, али Ихтиандар има човечја плућа а у

248
исто време и шкрге ајкуле. Зато може да живи и
на земљи и под водом.
— Човек-амфибија? иронично упита тужилац.
— Да, у неку руку човек-амфибија, водозе-
мац са два органа за дисање.
— Добро, а на који начин су се могле појави-
ти код Ихтиандра баш шкрге ајкуле? упита прет-
седник.
Стручњак широко размахну рукама и од-
говори:
— То је загонетка, коју може, ако буде хтео,
да нам објасни само професор Салвадор. Наше је
пак мишљење следеће: по биолошком закону Хе-
кала, свако живо створење у свом развитку по-
навља све оне облике кроз које је прошла његова
врста у току вековног живота на земљи. Могло би
се са извесношћу рећи да је човек произишао од
предака који су у своје време дисали на шкрге.
Тужилац се дигао са столице, али га је пред-
седник задржао покретом руке.
— Двадесетог дана развића човечјег заметка
појављују се четири шкржна набора, који леж е
један за другим. А л и доцније се код заметка овај
шкржни прибор преображава: први шкржни лу к
претвара се у слушни канал са слушним кошчи-
цама и Евстахијевом трубом; доњи део шкржног
лука развија се у доњу вилицу; други л у к — у
изданак и тело подјезичне кости; трећи л у к у
штитну рскавицу гркљана. Ми не верујемо да је
професору Салвадору пошло за руком да задржи
Ихтиандрово развиће на његовом ембрионалном
ступњу. У науци су, заиста, познати случајеви да
је чак и код потпуно одраслог човека остао неза-

249
растао шкржни отвор на врату испод вилице. То
су такозване вратне фистуле. А л и са таквим
остацима шкрга заиста се не може живети под
водом. Код нормалног развића заметка мора се
десити једно од ово двоје: или ће се развити
шкрге, али на рачун развића органа слуха и дру-
гих анатомских промена (али тада би се Ихтиандар
претворио у чудовиште са неразвијеном главом
полурибе, получовека), или ће победити нормално
развиће човека, у том случају на рачун униште-
ња шкрга. А л и Ихтиандар је нормално развијен
човек, са добрим слухом, потпуно развијеном до-
њом вилицом и нормалним плућима. Али, осим
тога, он има и потпуно развијене шкрге. Како
стварно раде шкрге и плућа, у каквом се узаја-
мном одиосу налазе једне с другим, да ли вода
пролази кроз уста и плућа у шкрге, или пак вода
продире у шкрге кроз мали отвор који смо нашли
на Ихтиандровом телу изнад округлог шкржног
отвора . . . ми то не знамо. Могли бисмо одговорити
на ова питања тек када бисмо извршили анатом-
ско секцирање. А то је, понављам, загонетка на
коју нам одговор мора дати сам професор Салва-
дор. Професор Салвадор мора нам разјаснити ка-
ко је дошао до паса који су слични јагуарима,
чудних необичних животиња и водоземних мај-
муна . . . тих двојника Ихтиандра.
— Да чујемо онда ваш општи закључак, рече
председник стручњаку.
Професор Шајн, који је и сам био чувен као
научник и хирург, отворено одговори:
— Јавно признајем да од свега овог ништа не
разумем. Могу да кажем само једно: да оно што

250
је извео професор Салвадор може учинити само
један геније. Салвадор је јамачно решио да у
својој хируршкој уметности постигне такво савр-
шенство, да може расклапати и прилагођавати
тело животиње и човека према својој жељи. Па,
иако је на делу све то сјајно остварио, ипак се
његова смелост и ширина његових замисли грани-
че са . . . безумљем.
Салвадор се презриво насмеши.
Он није знао да су стручњаци били решили
да олакшају његову судбину и да поставе питање
његове неурачунљивости, како би му омогућили
замену казненог завода болницом.
— Не тврдим да је он лудак, настави струч-
њак, приметивши Салвадоров осмех, али, у сваком
случају, по нашем мишљењу, требало би га сме-
стити у санаторијум за душевне болести и подврг-
нути дужем испитивању лекара психијатра.
— Питање о неурачунљивости окривљеног ни-
је потрзано пред судом. Суд ће испитати ову
нову околност, рече председиик. Професоре Са-
лвадоре, желите ли ви да пружите какве одговоре
на питања стручњака и тужиоца?
— Да, одговори Салвадор. Пружићу вам же-
љена обавештења. А л и нека то буде уједно и моја
последња реч.

251
 XXIX
РЕЧ ОПТУЖЕНОГА

Салвадор је мирно устао, прешао погледом по

судској дворани као да некога тражи. М еђу при-
сутнима Салвадор је приметио Балатазара, Кри-
сту и Зуриту. У првом реду седео је Дон Хуан.
Салвадор га је посматрао неколико тренутака, а
затим му се лице развукло у једва приметан ос-
мех. Затим је Салвадор почео да тражи некога
погледом, пажљиво прегледајући целу дворану.
— Не видим у овој дворани онога ко би био
оштећен, проговори најзад Салвадор.
— Ја сам оштећен! одједном повика Балта-
зар, скачући с места. Криста повуче брата за
рукав и врати га на место.
— О каквом оштећенику ви говорите? упита
председник. Ако мислите на животиње које сте
унаказили, суд није нашао за потребно да их
доводи овамо. А л и Ихтиандар, човек-амфибија, на-
лази се у судској згради.
— Ја мислим на саму природу, мирно и оз-
биљно одговори Салвадор.

252
 Чувши овај одговор, председник се у чуду
завали у столицу. „Н ије ваљда полудео? И ли је,
можда, решио да изиграва лудака, како би избегао
казнионицу?“
— Шта хоћете тиме да кажете? упита гласно.
— Мислим да то суду мора бити јасно, одго-
вори Салвадор. Ко је главни и једини оштећеник
овим делом? На сваки начин, једино сама приро-
да. Њ ен ауторитет, по миш љењу суда, ја потко-
павам својим радом, мешајући се у њене послове.
Она је била потпуно задовољна својим створови-
ма, и одједном је дошао неки доктор и рекао: „То
је рђаво направљено. Ово треба прерадити. И по-
чиње да прекраја створове божје на свој начин . . .
— Ово је богохуљење! Тражим да се ове ре-
чи унесу у записник, рече тужилац са изразом
човека коме су повредили најсветија осећања.
Салвадор је само слегао раменима.
— Ја само тумачим смисао кривичног дела.
Зар се на то не своди читава оптужба? Ја сам
читао предмет. Најпре сам био оптужен зато што
сам вршио вивисекције и сакатио животиње. Сад
су ми ставили још једну оптужбу . .. богохуљење.
Одакле дува тај ветар?
И професор погледа према дон Хуану де Гар-
силаси.
— Ви сте сами створили овај процес, у коме
с једне стране невидљиво присуствује оштећени,
а на оптуженичкој клупи је Чарлс Дарвин, зајед-
но са мном, као оптужени. Можда ћу неке, који
седе у овој сали, својим речима разљутити, али
остајем при тврђењу да организам животиња, па
чак ни човека, није савршен, и тражи да буде

253
дотеран. Надам се да ће то потврдити и уважени
дон Хуан де Гарсиласо.
Ове речи изазвале су чуђење у целој двора-
ни.
— Деветсто петнаесте године, пре свога од-
ласка на бојиште, настави Салвадор, морао сам
да извршим малу исправку организма поштованог
господина. . . извадио сам му слепо црево, тај
непотребни и штетни додатак цревима. Лежећи
на операционом столу, мој пацијент, колико се
сећам, није се противио том изопачавању обличја
и подобија творчевог, које сам вршио својим но-
жем, секући делић његовог тела. Зар није било
тако? упита Салвадор, гледајући нетремице у дон
Хуана.
Хуан де Гарсиласо седео је непомично. Само
су се његови бледи образи једва приметно зару-
менили, а танки прсти задрхтали.
— А зар није било и других случајева у оно
време, док сам се још бавио приватном праксом и
вршио операције подмлађивања? Зар ми се није
обратио с молбом да га подмладим и поштовани
тужилац, сењор Аугусто де. . .
При овим речима тужилац је хтео да проте-
стује, али је његове речи заглушио урнебесни
смех публике.
— Скрећем вам пажњу да се не удаљавате од
предмета, грубо добаци председник.
— Ова молба била би много умеснија, уколи-
ко се тиче самог суда, одговори Салвадор. Не ја,
већ суд је поставио такво питање. Зар понекога
овде није уплашила мисао да су сви присутни
овде . . јучерашњи мајмуни, или чак рибе, које су

254
добиле способност да говоре и да чују, јер су се
њихови шкржни лукови претворили у органе го-
вора и слуха. Ако нису мајмуни или рибе . .. онда
су њихови потомци.
И обративши се тужиоцу, који је показивао
знаке нестрпљења, Салвадор настави:
— Умирите се! Немам намеру да се овде са
било ким препирем или да држим предавање о
теорији еволуције.
И после кратке станке Салвадор настави:
— Није несрећа у томе што је човек произи-
шао од животиње, већ у томе што још није пре-
стао да буде животиња . . . Груб, зао, неразуман.
Мој учени колега узалуд вас је плашио. Могао је
и да не говори о развитку заметка. Ја се у својим
огледима нисам служио ни утицањем на заметак,
ни укрштавањем животиња. Ја сам хирург. Моје
је једино оружје био нож. И као хирург имао сам
прилике да помажем људима, да их лечим. Опе-
ришући болеснике, често пута сам морао да оба-
вим пресађивањем ткива органа, жлезда. Да бих
усавршио тај метод, одао сам се огледима са пре-
сађивањем ткива на животињама.
Дуго времена посматрао сам оперисане живо-
тиње у мојој лабораторији, настојећи да објасним
себи, да проучим шта се све дешава органима
који буду пресађени на ново, каткад и необично
место. Кад би се моја посматрања завршила, жи-
вотиња би се селила у врт. Тако је настао овај
врт-музеј. Нарочито ме је привлачио проблем из-
мене и пресађивања ткива између потпуно ра-
зличитих животиња, на пример између рибе и
сисара и обратно. И ту ми је пошло за руком да

256
остварим оно што научници држе за потпун не-
могућно. Па шта ту има необичног? Оно што сам
ја изводио данас, сутра ће изводити и обични
хирурзи. Професору Ш ајну јамачно су познате
последње операције немачког хирурга Сауербру-
ха. Њ ем у је пошло за руком да болесно бедро
замени голеницом.
— А л и Ихтиандар? упита стручњак.
— Ихтиандар. .. то је мој понос. При опера-
цији Ихтиандра потешкоћа није била само у тех-
ници. Морао сам да изменим читав рад људског
организма. Шест мајмуна је угинуло при прет-
ходним покушајима, пре него што сам постигао
циљ и могао оперисати дете, без страховања за
његов живот.
— У чему се састојала та операција? упита
председник.
— Пресадио сам на дете шкрге младе ајкуле,
и дете је добило могућност да живи и на земљи и
под водом.
Међу публиком су се чули узвици чуђења.
Дописници новина који су присуствовали суђењу
јурнули су на телефоне да саопште редакцијама
ову сензационалну новост.
— Доцније ми је пошло за руком да постиг-
нем још већи успех. Моје последње дело, водо-
земни мајмун, кога сте видели, може да живи, без
опасности по здравље, неограничено време како
на земљи тако и под водом. А Ихтиандар може да
живи без воде највише три четири дана. Дужи
боравак на земљи без воде за њега је штетан:
плућа се премарају а шкрге почињу да се суше, и
Ихтиандар почиње да осећа пробаде у грудима.

17 257
На жалост, током мог одсуства Ихтиандар је ре-
метио режим који сам му прописао. Остајао је на
ваздуху сувише дуго, преморио је своја плућа, и
сад се код њега развила озбиљна болест. Равно-
тежа његовог организма поремећена је и он мора
већи део времена проводити у води. Од човека-
-амфибије он се постепено претворио у човека-
рибу . . .
— Дозволите да оптуженом поставим једно
питање, рече тужилац, обраћајући се председни-
ку. Како је Сал^вадор дошао на идеју да створи
човека-амфибију, и какве је циљеве хтео да по-
стигне?
— Једна и иста идеја: човек није савршен.
Стекавши у току еволуционог развића велике
предности над својим животињским прецима, чо-
век је у исто време изгубио много од онога што је
имао на нижим ступњевима свога животињског
развића. Тако, на пример, живот у води пружио
би човеку низ преимућстава. Зашто не бисмо вра-
тили човеку ту могућност? Ми из историје разви-
ћа животињског света знамо да су све земаљске
животиње и птице произишле од водених .. . да су
изишле из океана. Такође знамо да су се неке
сувоземне животиње поново вратиле у воду.
Делфин, на пример, био је риба, изишао је на
суво, постао сисар, али се затим поново вратио у
воду, иако је, као и кит, и даље остао сисар. И
кит, и делфин дишу плућима и не могу дуго
времена да остану под водом, јер морају да изиђу
на површину да би плућа напунили ваздухом.
Могли бисмо и делфину помоћи да постане ам-
фибија, са два органа за дисање. Ихтиандар ме је

258
чак за то и молио: онда би његов друг, делфин
Лидинг, могао остати с њим дуже време под во-
дом. И хтео сам, заиста, да изведем на делфину
такву операцију. Замислите, прва риба међу љ у -
дима и први човек међу рибама. Онда се Ихти-
андар не би осећао толико усамљен. Али, ако би и
други људи за њима продрли у океан, живот би
постао сасвим другачији. Тада би људи лако мо-
гли да победе моћну стихију . . . воду. Знате ли ви
каква је то стихија, каква је то моћ? Ви знате да
вода покрива површину од три стотине шездесет
један милион и педесет хиљада квадратних кило-
метара. Више од седам десетина земљине повр-
шине прекривено је воденом пустињом. А л и та
пустиња, са својим неисцрпним резервама хране и
индустријских сировина, могла би да прими мили-
оне, милијарде људи. Више од три стотине ше-
здесет и један милион квадратних километара . . .
то је само равна површина. А л и људи би се могли
распоредити и на неколико подводних спратова,
кад се узму у обзир сва подводна брда и долине.
Милијарде љ уди могле би се настанити у океану,
без гужве и тескобе.
А његова снага! Ви знате да воде океана гута-
ју енергију сунчеве топлоте, која је равна снази
седамдесет девет милијарди коњских снага. Када
океан не би загревао ваздух и када не би губио
топлоту на други начин, он би одавно узаврео.
Практично безмерна количина енергије. А како га
искоришћује сувоземни човек? Скоро никако.
А снага морских струја! Само Голфска струја
зајендо са Флоридском струјом, покреће деведе-
сет и једну милијарду тона воде у сату. То је три

17 * 259
хиљаде пута више него што носи велика река. А
то је само једна морска струја! А како њ у иско-
ришћује сувоземни човек? Скоро никако.
А снага таласа и плиме! Знате ли ви да је
снага ударца таласа равна тридесет и осам хиља-
да килограма . . . тридесет и осам тона на квадрат-
ни метар површине. Висина скока таласа достиже
четрдесет и три метра, и притом је талас у стању
да подигне до милион килограма терета — на
пример, комаде стена — а плима достиже висину
преко шеснаест метара, тојест висину четворо-
спратне куће. А како човечанство искоришћује
ове снаге? Скоро никако.
Ж иви створови на копну не могу се настани-
ти високо изнад површине, нити продрети много
дубље у њ. У океану живот је свуда . . . од еква-
тора до полова, од површине до дубине од скоро
десет километара.
Како ми, затим, искоришћујемо неизмерна
богатства океана? Ловимо рибу — ја бих рекао
сабирамо плен са горње кожице океана, оставља-
јући потпуно неискоришћене дубине. Сабирамо
сунђере, корале, бисер, морску траву . . . и само то.
Ми обављамо под водом и неке радове: по-
стављамо стубове мостова и бране, подижемо по-
тонуле лађе . . . и ништа више. А л и и то радимо са
великим потешкоћама, са великим ризиком, по-
кадшто и са људским жртвама. Несрећни суво-
земни човек, који већ у другом минуту гине под
водом! Какви ту могу бити радови?
Друга је ствар ако би човек могао, без гњу-
рачког одела, без прибора са кисеоником, да живи
и ради под водом.

260
 Колика би блага он открио под водом? Ево,
на пример, Ихтиандар. Он ми је говорио . . . А л и
нећу да изазивам демона људске лакомости. Ихти-
андар ми је доносио са морског дна примерке
ретких метала и камења. О, немојте се узбуђивати
доносио ми је врло мале примерке, али њихове
наслаге у океану могу бити огромне.
А потонула блага?
Сетите се само прекоокеанског пароброда Л у -
зитанија. У пролеће 1916. године био је потопљен
крај обала Ирске. Поред драгоцености које су но-
сили собом хиљаду и пет стотина погинулих пут-
ника, на Лузитанији се налазило златног новца до
сто педесет милиона долара и златних полуга
у вредности од педесет милиона долара. (У са-
ли су се чули усклици.) Сем тога, на Лузита-
нији су се налазиле две кутије са брилијантима,
које је требало доставити у Амстердам. Међу
брилијантима се налазио један од најлепших на
свету, Калиф , који стаје тешке милионе. Дабоме,
ни човек сличан Ихтиандру не би се могао спусти-
ти на тако велику дубину, али би зато требало
створити човек а. . . (протестни узвик тужиоца)
који би могао поднети високи притисак воде, као
рибе са велике дубине. Уосталом, ја ни у томе не
налазим ништа немогућно. Али, не све одједном.
— Изгледа да ви мислите да сте свемогућ?
примети тужилац.
Салвадор не обрати пажњу на ову примедбу
и настави:
— Дакле, ако би човек само могао да живи
под водом, тада би освајање океана и његових
дубина ишло џиновским корацима. Море би пре-

261
стало да за нас буде грозна стихија која тражи
људске жртве. Не би нам више требало да опла-
кујемо утопљенике.
Сви присутни у сали као да су већ видели
подводни свет у власти човечанства. Какве би све
користи пружило покоравање океана! Чак ни
председник није могао да се уздржи и упита:
— Зашто онда нисте објавили резултате
својих огледа?
— Нисам се журио да седнем на оптуженич-
ку клупу, одговори Салвадор смешећи се. А за-
тим, плашио сам се да мој проналазак, услед
људске лакомости, не донесе више штете него
користи. Па, већ је око Ихтиандра почела борба.
Ко ме је издао из освете? Ево, овај Зурита, који
ми је био украо Ихтиандра. А затим би га од
Зурите узели генерали и адмирали и натерали би
човека-амфибију да топи ратне бродове. Не, ни-
сам могао да Ихтиандра, ни ,,ихтиандре“ , начиним
општим добром у земљи где борба и грамзивост
највеће проналаске претварају у зло, повећавају-
ћи суму људских несрећа. Мислио сам о . . .
Салвадор одједном заћута и, нагло проме-
нивши тон, настави:
— Уосталом, нећу да говорим о томе. Иначе
ће ме прогласити за лудака! И Салвадор са сме-
шком погледа у стручњака. Не, одричем се части
да будем лудак, па макар и генијалан. Ја нисам
ни лудак, ни манијак. Зар нисам остварио оно што
сам хтео? Сва моја дела видели сте сопственим
очима. Ако налазите да су моји поступци незако-
нити, судите ме свом строгошћу закона. Ја не
тражим милост.

262
 XXX

У ТАМНИЦИ

Стручњаци који су прегледали Ихтиандра

морали су да обрате пажњу не само на телесне
особине, већ и на стање његових духовних спо-
собности.
— Која је сада година? Који месец? Датум?
Дан у недељи? постављали су стручњаци Ихти-
андру најобичнија питања у оваквим случајевима.
И на сва ова питања Ихтиандар је одговарао:
— Не знам.
Било му је тешко да одговори на најобичнија
питања. А л и га ипак нису могли прогласити за
ненормалног. Много штошта није знао, захваљу-
јући посебним условима свога живота и васпита-
ња. Он је увек остајао велико дете. И стручњаци
су донели закључак: „Ихтиандар није потпуно
урачунљив.“ То га је ослобађало кривичне одго-
ворности. Суд је обуставио поступак по Ихтиан-
дровој кривици и одредио му старатељство. Два
човека изразила су ж е љ у да буду Ихтиандрови
старатељи: Зурита и Балтазар.

263
 Салвадор је имао право тврдећи да га је Зу-
рита потказао из освете. А л и Зурита се није само
светио Салвадору за изгубљеног Ихтиандра. Он је
имао нарочити циљ: хтео је да се поново дочепа
Ихтиандра, и настојао је да постане његов ста-
ратељ. Зурита није жалио десетак скупоцених
зрна бисера да би подмитио чланове суда и стара-
тељског савета. И сада се Зурита приближио циљу.
Позивајући се на своје очинство, Балтазар је
тражио да се њему уступе старатељска права.
А л и му то није успело. И поред свих настојања
Ларе, стручњаци су изјавили да не могу устано-
вити истоветност Ихтиандра са сином Балтазара,
рођеним пре двадесет година, само на основу ис-
каза јединог сведока, Кристе, који је, поред тога,
био брат Балтазару и није уливао довољно по-
верења.
Балтазар, као оштећеник, као отац коме су
украли и унаказили сина, био је потребан суду за
време процеса. А л и није ишло у рачун суду да
призна Балтазару право очинства и да му да Их-
тиандра, било је неопходно да се Ихтиандра пот-
пуно отарасе.
Криста, који се преселио код брата, почео је
да се забрињава за њега. Балтазар је седео сатима
дубоко замишљен, заборављајући на сан и јело,
или би одједном западао у снажно узбуђење и
јурио по радњи вичући: ,,Сине мој! Сине мој!“ У
тим тренуцима почео би да грди Шпанце најпо-
грдним речима, на свим могућим језицима.
Једнога дана, после оваквог наступа, Балта-
зар изненада рече Кристи:
— Знаш шта, брате, идем у затвор. Даћу чу-

264
варима своје најбоље бисере, да би ми дозволили
да се састанем са Ихтиандром. Разговараћу с
њим. Он ће ме сам признати за оца. Син мора да
препозна свога оца. У њему мора проговорити
моја крв.
Шта све није радио Криста да одврати брата
од тога, али ништа није помогло. Балтазар је
остао упоран.
Балтазар је отишао у затвор. Молећи стра-
жаре, плакао је, клечао пред њиховим ногама,
кукао, и, засипајући бисером пут од врата до
унутрашњости затвора, најзад допро до Ихтиа-
ндрове ћелије.
У овој малој ћелији, слабо осветљеној кроз
узани прозор са решетком, било је загушљиво и
смрдљиво: чувари затвора врло су ретко мењали
воду у кади и нису се трудили да склоне са
патоса гњилу рибу којом су хранили необичног
затвореника.
Поред зида, према прозору, стајала је гвозде-
на када.
Балтазар је пришао кади и погледао у тамну
површину воде, која је у себи скривала Их-
тиандра.
— Ихтиандре! тихо узвикну Балтазар. Ихти-
андре . . . понови још једном.
Површина воде мало се заталасала, али мла-
дић се није појавио.
Балтазар је мало причекао, а затим пружио
дрхтаву руку и спустио је у топлу воду. Рука се
дотакла рамена.
Из каде се одједном појавила мокра Ихти-
андрова глава. Он се придиже до груди и упита:

265
 — Ко је то? Шта хоћете?
Балтазар се спусти на колена и, пруживши
руке, брзо проговори:
— Ихтиандре! Дошао ти је твој отац. Твој
прави отац. Салвадор ти није отац. Салвадор је зао
човек. Он те је унаказио . . . Ихтиандре! Та, погле-
дај ме добро. Зар не препознајеш свога оца?
Вода је лагано цурила са густе младићеве
косе на бледо лице и капала са браде. Тужан,
мало зачуђен, гледао је старог Индијанца.
— Ја вас не познајем, одговори тихо младић.
— Ихтиандре! повика Балтазар. Па погледај
ме добро!
И стари Индијанац одједном загрли младиће-
ву главу, привуче је себи и узе да је покрива по-
љупцима, лијући топле сузе.
Ихтиандар, бранећи се од ове изненадне
нежности, запљуска у кади преливајући воду
преко ивице на камени под.
Одједном нечија рука снажно зграби Балт-
зара за оковратник, подиже га у ваздух и одбаци
у угао. Балтазар се скљока на под, ударивши
болно главом о зид.
Отворивши очи, Балтазар угледа пред собом
Зуриту. Стегнувши чврсто песницу десне руке,
Зурита је држао у левој руци неку хартијицу и
победоносно махао њоме у ваздуху.
— Гледај! Наредба о моме наименовању за
Ихтиандровог старатеља. Мораћеш да потражиш
богатог сина на другом месту. А овога младића ја
сутра зором водим себи. Разумеш ли?
Балтазар је лежећи на поду, потмуло и пре-
тећи зарежао.

266
 А л и следећега тренутка он скочи на ноге и са
дивљим криком јурну на свога непријатеља, обо-
ривши га на земљу.
Индијанац истрже из Зуритиних руку харти-
јицу, стрпа је себи у уста и продужи да млати
Шпанца.
Отпочела је жестока борба.
Чувар затвора, који је стајао поред врата са
кључевима у рукама, сматрао је да му је дужност
да сачува најпотпунију нетуралност. Он беше
примио добре напојнице од обојице бораца и није
хтео да им смета. И тек кад је Зурита почео да
дави старца, чувар се узнемири.
— Немојте да га задавите!
А л и бесни Зурита није обраћао пажњу на
стражареву опомену, и Балтазар би се рђаво про-
вео да се у ћелији није појавило ново лице.
— Врло добро! Господин старатељ се вежба у
вршењу својих старатељских права! чу се Салва-
доров ироничан глас.
— А шта ви гледате? Или не знате своју
дужност! подвикну Салвадор чуварима таквим
тоном, као да је он био управник затвора.
Узвик Салвадора одмах је деловао. Стражари
јурнуше да раздвоје борце.
Бука је привукла и друге чуваре, и ускоро су
Зурита и Балтазар били раздвојени. Зурита је
могао себе сматрати победником у борби. А л и по-
беђени Салвадор био је ипак јачи од својих про-
тивника. Чак и овде, у овој ћелији, где је био
затвореник, Салвадор није престајао да управља
догађајима и људима.
— Одведите ове убојице из ћелије, нареди

268
Салвадор чуварима. Морам остати са Ихтиандром
насамо.
И чувари га послушаше. Не обзирући се на
псовке и протесте, одвели су Зуриту и Балтазара.
— Устани Ихтиандре. Изиђи на средину ће-
лије, морам те прегледати.
Младић послуша.
— Ето тако, настави Салвадор, ближе све-
тлости. Диши. Дубље. Још једном. Не диши.
Тако . . .
Салвадор је куцкао Ихтиандра по грудима и
пажљиво ослушкивао испрекидано младићево
дисање.
— Гушиш ли се?
— Да, оче, одговори Ихтиандар.
— Сам си крив, одговори Салвадор. Ниси смео
да проводиш тако дуго време на ваздуху. Знао
си то.
Ихтиандар спусти главу и замисли се. Затим,
подигавши одједном главу и погледавши Салва-
дора право у очи, упита:
— Оче, али зашто нисам смео? Зашто други
могу а ја не?
Салвадору је било много теже да издржи овај
поглед пун прекора, него да одговара у суду. А л и
Салвадор ипак издржа.
— Зато што располажеш оним чиме не ра-
сполаже ниједан човек: способношћу да живиш
под водом . . . Ако би тд понудили да бираш, Ихти-
андре, да будеш овакав као сви остали и да жи-
виш на земљи, или пак да живиш само под во-
дом, шта би изабрао?
— Не знам . . . одговори младић после кратког

209
размишљања. Био му је подједнако драг и по-
дводни свет и Гутијерина земља. А л и Гутијере је
сада била за њега изгубљена . . .
— Сада бих претпоставио океан свему дру-
гом рече младић.
— Ти си већ раније направио избор, Ихти-
андре, тиме што си својом непослушношћу поре-
метио равнотежу свога организма. Сада ћеш моћи
да живиш само под водом.
— А л и не у овој прљавој и страшној води,
оче! Овде ћу умрети! Хоћу ширину океана!
Салвадор задржа уздах.
— Учинићу све да бих те што пре ослободио
овог затвора, Ихтиандре. Држи се!
И храбрећи га, Салвадор потапка младића по
рамену и оде у своју ћелију.
Спустивши се на клупицу поред узаног стола,
Салвадор се дубоко замисли.
Као и сваки хирург и он је знао за неуспехе.
Доста је човечјих живота страдало под његовим
ножем, због његових сопствених грешака, пре не-
го што је достигао савршенство. А л и никада није
размишљао над овим жртвама. Погинуле су десе-
тине, спасене су хиљаде. Ова рачуница њега је
потпуно задовољавала.
А л и за Ихтиандрову судбину сматрао је само
себе одговорним. Ихтиандар је био његов понос.
Он је волео младића као своје најбоље дело. Сем
тога, везао се за Ихтиандра и заволео га као
властитог сина. И сада је Ихтиандрова болест и
његова даља судбина забрињавала и узнемирава-
ла Салвадора.
Неко је тихо покуцао на врата ћелије.

270
 — Напред! рече Салвадор.
— Надам се да вас не узнемиравам господине
професоре? тихо упита надзорник тамнице.
— Ни најмање, одврати Салвадор, дижући се.
Како се осећају ваша жена и дете?
— Хвала лепо, одлично. Послао сам их у та-
збину, далеко одавде, у Анде . . .
— Да, планинска клима веома ће им кори-
стити, примети Салвадор.
Иадзорник се није удаљавао. Осврћући се
према вратима, он приђе Салвадору и тихо му се
обрати:
— Господине професоре, због спасења моје
жене ја вам дугујем свој живот. Ја је волим
као. . .
— Немојте ми захваљивати. То је била моја
дужност.
— Не могу да вам останем дужан, одговори
надзорник. И не само то. Ја сам прост човек, али
ипак читам новине и знам шта значи професор
Салвадор. Не могу допустити да таквог човека
држе у затвору, заједно са скитницама и разбој-
ницима.
— Моји учени пријатељи, смешећи се Салва-
дор, изгледа да су постигли да ме сместе у сана-
торијум као лудака.
— Тамнички санаторијум. . . исто је што и
тамница, одврати надзорник, чак и горе, уместо
разбојника, окружаваће вас лудаци. Салвадор ме-
ђу лудацима! Не, не, то не сме бити.
Затим, спустивши глас до шапата, надзорник
настави:
— О свему сам промислио. Нисам ја тек она-

271
ко послао своју породицу у планину. Припремићу
вам бекство и сакрићу се и сам. Невоља ме је
натерала овамо, али ја мрзим овај посао. Мене
неће наћи, а в и . . . ви ћете отпутовати из ове
проклете земље. И још сам нешто хтео да вам
кажем, настави он после малог двоумљења. Ја
издајем службену тајну . . .
— Можете да је не издате, прекину га
Салвадор.
— Да, али . . . ја сам не могу . . . Пре свега, не
могу дас испуним ону страшну наредбу коју сам
добио. Савест би ме мучила целог живота. А ако
издам ту тајну, савест ме неће мучити. Ви сте
тако много урадили за мене, а они . . . Ништа ме
не обавезује према мојим претпостављеиима, који
ме, сем тога, гурају у злочин.
— Чак и то? кратко упита Салвадор.
— Да. Дознао сам да Ихтиандра неће дати ни
Балтазару, ни старатељу Зурити, иако Зурита
има већ написмено о томе. А л и ни Зурита, без
обзира на богате поклоне, неће га добити, зато
што су. . . решили да убију Ихтиандра.
Салвадор се лако тргну.
— А, тако! Наставите, молим!
— Да, да убију Ихтиандра. . . то нарочито
тражи дон Хуан, иако он ниједном није изустио
реч „убити“ . Дали су ми отров, чини ми се цијан-
калиј. Ноћас морам да саспем отров у воду у
Ихтиандрову каду. Тамнички лекар је поткупљен.
Он ће утврдити да је Ихтиандра убила операци-
ја коју сте ви извели, којом је био претворен у
амфибију. Ако не извршим ову наредбу, поступи-
ће са мном строго. А ја имам породицу . . . После

272
ће и мене погубити, да нико не сазна истину. Ја
сам сав у њиховим рукама. У прошлости сам имао
један злочин . . . мали, скоро случајан . . . Свеједно,
решио сам да бежим и све сам већ припремио.
А л и не могу и нећу да убијем Ихтиандра. Спасти,
међутим, обојицу — вас и Ихтиандра — за тако
кратко време, скоро је немогућно. А л и могу јед-
ног спасти. О свему сам размишљао. Мени је вео-
ма жао Ихтиандра, али ваш живот је потребнији.
Ви можете својом вештином створити другог Их-
тиандра, али нико на свету не може створити
другог Салвадора.
Салвадор приђе надзорнику, чврсто му стегну
руку и рече:
— Хвала вам лепо, али не могу примити ову
жртву за себе. Могу вас ухватити и осудити
вас.
— Никакве жртве! О свему сам размислио.
— Станите. Не могу примити за себе ову
жртву, али ако спасете Ихтиандра, учинићете ми
много више него када бисте мене ослободили. Ја
сам здрав, моћан, и увек ћу наћи пријатеље који
ће ми помоћи да се дочепам слободе. А Ихтиандра
треба одмах ослободити.
— Сматрам то вашом наредбом, одговори
надзорник.
Кад је надзорник изишао, Салвадор се на-
смеши и проговори:
— Тако је најбоље. Нека јабука раздора ни-
ком не припадне.
Салвадор се прошета по соби и тихо про-
шапта:
— Јадни дечко.

18 273
 Затим је пришао столу, нешто написао и,
куцнувши на врата, рекао:
— Позовите ми надзорника тамнице.
Кад се надзорник појавио, Салвадор га за-
моли:
— Још једна молба. Да ли можете да ми
удесите састанак са Ихтиандром . . . последњи
састанак?
— Ништа лакше. Нема никога од мојих
претпостављених, и цела тамница стоји нам на
располагању.
— Одлично. Да, још једна молба.
— Само изволите.
— Самим тим што ћете ослободити Ихтиан-
дра, ви ћете ми учинити велику ствар.
— А л и и ви сте мени, господине професоре,
учинили велику услугу.
— Претпоставимо да смо се сад тако обрачу-
нали, прекину га Салвадор. А л и ја могу и хоћу да
помогнем вашу породицу. Ево вам једног писма.
Овде стоји само адреса и једно слово: „ 3 “ .. .
Салвадор. Обратите се на ову адресу. То је сигу-
ран човек. Ако вам буде требало да се привреме-
но сакријете, или ако вам буде требало новаца .. .
— Али . . .
— Никаквих „али“ . Водите ме брже Ихти-
андру.
Ихтиандар се врло зачудио кад се у његовој
ћелији појавио Салвадор. Никад га није видео
тако тужног и разнеженог.
— Ихтиандре сине мој, поче Салвадор. Мо-
рам се растати с тобом пре него што сам и мислио
а можда на дуже време. Много ме брине твоја

274
судбина. Теби прети хиљаду опасности . . . Ако би
остао овде, ти би погинуо, или, у најбољем случа-
ју, постао би роб Зурите или њему сличном ра-
збојнику.
— А ти, оче?
— Суд ће ме јамачно осудити и стрпати у
тамницу, где ћу морати да одлежим сигурно годи-
ну две, а можда и више. За све време, док ја
будем у тамници ти треба да будеш на сигурном
месту и што је могуће даље одавде. Такво место
постоји. А л и оно је врло, врло далеко, чак с друге
стране Јужне Америке, западно од ње, у Великом
океану, на једном од острва Туамоту, или како их
иначе зову, Ниских острва. Неће ти бити лако да
тамо стигнеш, али све опасности пута не могу се
ни упоредити са онима којима би се излагао овде,
код куће, у заливу Ла Плате. Ииак је лакше да
стигнеш и нађеш та острва, него да овде избегнеш
клопке које ће ти постављати непријатељи.
Који пут да ти препоручим? Можеш се тамо
упутити идући на запад, обилазећи Јужну Аме-
рику са севера или с југа. Оба ова пута имају
своје предности и недостатке. Северни пут је
нешто дужи. Сем тога, кад би изабрао тај пут,
морао би да пливаш из Атлантског у Тихи океан
преко Панамског канала, а то је опасно. Могу те
ухватити, нарочито на уставама, или, пак, при
најмањој твојој неопрезности, може те здробити
неки брод. Канал није много широк, нити много
дубок. Највећа је ширина деведесетак, а дубина
готово двадесет метара. Најновији прекоокеански
пароброди, који дубоко газе, могу скоро да дотак-
ну дно канала.
 Али, зато би све време пливао у нлитким во-
дама. Сем тога, од Панамског канала ка западу
иду три велика океанска пута: два ка Новом Зе-
ланду, а један ка острвима Фиџи, и даље. Кад би
изабрао средњи пут и пратио пароброде, а можда
чак и кад би се прихватио за њих, тако би скоро
стигао до одређеног места. У најмању руку, оба
пута ка Новом Зеланду обухватају зону архипе-
лага Туамоту. Морао би само мало скренути ка
северу.
Пут око јужног краја Америке свакако је
ближи, али зато би тамо пливао у хладним ју-
жним водама, скоро на граници пловећег леда,
нарочито кад обиђеш Рт хорн на Огњеној зе-
мљи . . . најјужнију тачку Јужне Америке. Магела-
нов мореуз је врло буран. Теби он, разуме се, није
онако опасан као за бродове и пароброде, али је
ипак опасан. Он је за једрењаке био право гро-
бље. На истоку је доста широк, на западу узан и
начичкан подводним стењем и острвцима. Најјачи
западни ветрови терају воду на исток, то јест
теби усусрет. У тим вртлозима чак се и ти можеш
разбити под водом.
Зато ти препоручујем да радије заобиђеш Рт
хорн, него да пливаш преко Магелановог мореуза.
Вода океана постепено постаје хладнија и ја се
надам да ћеш се и ти постепено навикавати и
остати здрав. За храну не треба да бринеш. Она
ти је увек при руци, као и вода. Већ си од де-
тињства навикао да пијеш морску воду, без ика-
кве штете по своје здравље.
Биће ти мало теже да нађеш пут од Рта
хорн ка острвима Туамоту, него од Панамског

276
канала. Од Рта хорн на север нема широких оке-
анских путева са великим паробродским проме-
том. Означићу ти тачну ширину и дужину тог
места; ти ћеш их одредити помоћу специјалних
инструмената, који су за те направљени по мојој
поруџбини. Ти ће те инструменти, разуме се, уне-
колико оптеретити и спутати ти слободу кре-
тања . . .
— Повешћу, собом и Лидинга. Он ће понети
на себи терет. Та зар се могу растати са Лидин-
гом? Он се сигурно и овако забринуо за мене.
— Не знам ко је за кога више, опет се на-
смеши Салвадор. Дакле, Лидинг. Одлично. До
острва Туамоту ћеш стићи. Тада ће ти остати
само да иађеш усамљено корално острво. Ево ти
ознака: На њему се диже јарбол. А на јарболу
као ветроказ . . . велика риба. Није тешко запам-
тити. Можда ћеш у тражењу овог острва провести
месец и два, и т р и . . . не мења ствар: вода је
тамо топла, а острига има довољно.
Салвадор је био научио Ихтиандра да стр-
пљиво слуша без прекидања, али кад је стигао на
ово место свога објашњења, Ихтиандар није могао
да се уздржи.
— Шта ћу, кад нађем то острво са рибом као
ветроказом?
— Тамо ћеш наћи пријатеље. Верне пријате-
љ е и њихово старање и нежности, одговори Са-
лвадор. Тамо живи мој стари д р у г . . . научник
Арман Вилбоа, Француз славни океанограф. Упо-
знао сам се и спријатељио с њим кад сам био у
Европи, пре много година. Арман Вилбоа је врло
занимљив човек, али немам сада времена да ти

277
причам о њему. Надам се да ћеш и сам сазнати о
догађајима који су га довели на ово усамљено
корално острво у Тихом океану. Али, он није
тамо сам. С њим је и његова жена, љупка и добра
жена, син и ћерка која се родила већ на острву, и
сад би, по прилици, требало да има седамнаест
година, а син око двадесет и пет.
Они те познају из мојих писама и верујем да
ће те примити у своју породицу, као свог рође-
н о г . . . Наравно, мораћеш да већи део времена
проводиш у води. А л и ћеш ради пријатељских
састанака и разговора моћи да излазиш по неко-
лико сати дневно на обалу. Врло је могуће да ће
се твоје здравље толико поправити, да ћеш моћи,
као и раније, да остајеш на ваздуху исто тако
дуго као и у води.
Арман Вилбоа биће ти други отац. А ти ћеш
му бити незаменљиви помоћник у његовим науч-
ним радовима из океанографије. Већ и оно што
сада знаш о океану и његовом свету, било би
доста за десет професора.
Салвадор се насмеши:
— Чудни су наши стручњаци. Питали су те
на суђењу по обрасцу: који је данас дан, месец,
датум, и ти ниси могао да им одговориш само зато
јер за све то ниси уопште заинтересован. А ли да
су те питали, рецимо, о подводним струјама, о
температури вода, сланости воде у Лаплатском
заливу и његовој околини . . . из твојих одговора
могло би се саставити читаво научно дело. Коли-
ко ћеш, пак, више моћи сазнати — и после обја-
вити своје занње људима — ако твојим подвод-
ним излетима буде руководио стручњак и сјајни

278
научник Арман Вилбоа! Вас двојица ћете, у то
сам уверен, дати такве радове из океанографије
да ће они значити епоху у развитку ове науке и
разгласити се по целом свету. И твоје име ће
стајати одмах до Имена Армана Вилбоа . . . знам ја
њега, он ће то сигурно захтевати. И тако ћеш
служити науци, а преко ње и читавом човечан-
ству. А ако останеш овде, натераће те да служиш
ниским интересима простих и грамжљивих љ у-
ди. Уверен сам да ћеш у чистим и провидним
водама атола1 и у породици Армана Вилбоа наћи
тихо пристаниште и бити срећак.
Још један савет. Чим се нађеш у океану, а то
може бити још иоћас, отпливај одмтх кући кроз
подводни тунел. (Код куће је сада само верни
Џим.) Узми тамо навигационе инструменте, нож и
остало, иађи Лидинга и пођи на пут пре него што
сунце изрони из океана.
Збогом, Ихтиандре! Не, довиђења!
Салвадор први пут у животу чврсто загрли и
пољуби Ихтиандра. Затим се насмеши, потапка
младића по рамену и рече:
— Такав јунак нигде неће пропасти! И брзо
изиђе из собе.

1 Атол — корално острво прстенастог облика. (Прим. прев.)

279
 XXXI
БЕКСТВО

Олсен се тек био вратио из фабрике дугмади

и сео за ручак. Неко је закуцао на врата.
— Ко је то? викну Олсен, незадовољан што
му сметају.
Врата се отворише и у собу уђе Гутијере.
— Гутијере! Ти? Одакле? ускликну Олсен
изненађен и радосно, дижући се са столице.
Здраво, Олсене! рече Гутијере. Продужи са
ручком.
И наслонивши се на врата, Гутијере изјави:
— Не могу више да живим с мужем и њего-
вом мајком. Зурита . .. усудио се да ме удари. И
ја сам отишла од њега. Заувек сам отишла, Ол-
сене.
Ова новост натерала је Олсена да прекине
ручак.
— Ево ти изненађења! узвикну он. Седи! Једва
се држиш на ногама. А како то? Па ти си сама
говорила: ,,Оно што је Бог саставио, човек не сме
да раздваја?“ Бриши! Тим боље! Воема се раду-
јем. Јеси ли се вратила оцу?

280
 — Отац ништа не зна о овоме. Зурита би ме
нашао код оца и вратио натраг. Настанила сам се
привремено код другарице.
— И . . . шта ћеш радити даље?
— Ступићу у фабрику. Зато сам и дошла, Ол-
сене, да ми помогнеш да добијем посао у фабри-
ци . . . свеједно какав.
Олсен брижно климну главом.
— Сада је то врло тешко. Разуме се, ипак ћу
покушати.
И после кратког размишљања, Олсен упита:
— А како ће твој муж гледати на то?
— Нећу ништа да знам о њему.
— А л и муж ће хтети да сазна где му је
жена, смешећи се рече Олсен. Немој заборавити
да си у Аргентини. Зурита ће те пронаћи, а
онда . . . и сама знаш да те неће пустити на миру.
Закон и јавно мњење су на његовој страни.
Гутијере се за тренутак замисли, а потом од-
лучно рече:
— Е, па шта! Кад је тако, отићи ћу у Кана-
ду, на Аљ аску . . .
— Гренланд, Северни Пол, и већ мало оз-
биљније Олсен иастави: О томе ћемо већ про-
мислити. Овде свакако не смеш остати. И сам се
већ одавно снремам да се изгубим одавде. Ни сам
не знам зашто сам дошао у Јужну америку. Ште-
та што нисмо ономад могли да побегнемо одавде.
А ли Зурита је стигао да те отме, а наше карте и
наши новци су пропали. Сада сигурно немаш но-
ваца за брод за Европу, као ни ја. А л и и не
морамо да путујемо право у Европу. Ако ми . . .
говорим „ми“ , зато што те нећу напуштати све

281
дотле док не будеш на потпуно сигурном месту . . .
ако стигнемо бар до суседног Парагваја, а још
боље до Бразила, тамо те Зурита неће лако наћи,
а ми ћемо имати времена да се спремимо за пут у
Сједињене Америчке Државе или пак у Европу . . .
Знаш ли да је доктор Салвадор у тамници заједно
са Ихтиандром?
— Ихтиандар? Зар су га нашли? А зашто је
он у тамници? Да ли бих могла да га видим?
засула је Гутијере питањима Олсена.
— Да, Ихтиандар је у тамници, и ионово мо-
же постати Зуритин роб. Глупи процес и глупе
оптужбе против Салвадора и Ихтиандра!
— Па то је страшно! Да ли бисмо га могли
спасити?
— Ја сам све време настојао да то изведем,
али без успеха. А ли сада нам је сам надзорник
тамнице постао неочекивани савезник. Ноћас мо-
рамо ослободити Ихтиандра. Тек сада сам примио
два кратка писамца: једно од Салвадора, а друго
од надзорника тамнице.
— Хтела бих да видим Ихтиандра! рече Гу-
тијере. Могу ли и ја да пођем с тобом?
Олсен се замисли.
— Мислим да не, одговори оп. Боље да не
видиш Ихтиандра.
— А ли зашто?
— Зато што је Ихтиандар болестан. Болестан
је као човек, али здрав као риба.
— Не разумем.
— Ихтиандар више не сме да дише плућима.
А шта би било ако би те поново угледао? Њ ему би
то врло тешко пало, а сигурно и теби. Ихтиандар

282
ће хтети да те виђа, а живот на ваздуху за њега
је сигурна смрт.
Гутијере спусти главу.
— Да, мислим да имаш право . . . рече она.
— Између њега и свих осталих људи легла
је несавладива препрека. . . океан, Ихтиандру је
суђено. Од данас вода постаје његова рођена и
једина стихија.
— А ли како ће живети тамо? Сам у бескрај-
ном океану ч о в е к . .. међу рибама и морским
чудовиштима?
— Он је био срећан у свом подводном свету,
ДОК . . .
Гутијере поцрвени.
— Сада, разуме се, неће бити онако срећан
као некад.
— Доста, Олсене, тужно рече Гутијере.
— Али, време ће све излечити. Можда ће чак
и повратити свој изгубљени мир. Тако ће и живе-
ти међу рибама и морским чуводиштима. И ако га
нека ајкула не поједе пре времена, доживеће до
старости и седе косе . . . А смрт? Смрт је свуда
једнака.
Сумрак се брзо згушњавао и у соби је било
скоро тамно.
— А ли мени је већ време, рече Олсен устају-
ћи. Устаде и Гутијере.
— А могу ли бар издалека да га видим? упи-
та Гутијере.
— Дабоме, ако ничим не одаш своје прису-
ство.
— Да. то ти обећавам.
Био је скоро мрак, кад се Олсен у оделу

283
водоноше увезао у двориште тамнице са стране
Коронел Диас.1
Стражар га ослови:
— Куда ћеш?
— Возим морску воду „Ђ аволу“ , одговори
Олсен, како га је научио надзорник.
Сви стражари су знали да се у тамници нала-
зи необични хапшеник — „Морски ђаво“ , који
седи у кади пуној морске воде, јер слатку воду
није могао да поднесе. Ову морску воду мењали
су с времена на време, довозећи је у великом
бурету на таљигама.
Олсен се привезао до тамничке зграде, зао-
бишао угао где је била кујна и где су се налазила
врата за улаз служебника. Надзорник је већ све
био припремио. Стражаре, који су обично стајали
у ходнику и крај улаза, разаслао је под разним
изговорима. Ихтиандар .је у пратњи надзорника
слободно изишао из тамнице.
— Хајде, скачи брзо у буре! рече надзорник.
Ихтиандар није чекао да му то двапут
каже.
— Терај!
Олсен пуцну бичем, извезе се из дворишта и
полако се упути низ Авенију Да Алвар, поред
станице Ритеро и теретне станице.
Иедалеко из њега промицала је сенка неке
жене.
Била је већ тамна ноћ када се Олсен извезао
из града. Пут је ишао обалом мора. Ветар је
постајао све јачи. Таласи су плавили жало и хуч-

1 Ко р оп вл Диас — једна од улица у коју гледа тамница.

(Прим. прев.)

284
но се разбијали о камење. Олсен се осврну на све
стране. На путу никога. Тек су у даљини блиста-
ли фарови брзог аутомобила. „Нека прође“ .
Трубећи и заслепљујући својом светлошћу,
аутомобил је брзо пројурио ка граду и ишчезао у
даљини.
— Време је!
Олсен се осврну и даде Гутијери знак да се
сакрије за камење. Затим куцну у буре и викну:
— Стигли смо! Излази!
Из бурета се помоли глава.
Ихтртндар се осврну, брзо се извуче из буре-
та и скочи на земљу.
— Хвала ти, Олсене! рече младић, стежући
својом мокром руком џиновску песницу.
Ихтиандар је брзо дисао, као да има наступ
астме.
— Нема иа чему! Збогом! Буди опрезан. Не-
мој се приближавати обали. Чувај се људи, да
опет не би дошао у неприлику.
Чак ни Олсен није знако какве је све наредбе
Ихтиндар добио од Салвадора.
— Да, да, гушећи се рече Ихтиандар. Отпло-
вићу, далеко, далеко, ка мирним коралним остр-
вима куда не долази ниједан брод. Хвала ти, Ол-
сене! И младић потрча ка мору.
Кад је већ био пред самим таласима, младић
се одједном окрену и викну:
— Олсене, Олсене! Ако икада видиш Гутије-
ре, испоручи јој мој поздрав и реци јој да ћу је
увек памтити.
Младић скочи у море и викну:
— Збогом, Гутијере! И зарони у воду.

285
 — Збогом, Ихтиандре . . . тихо одговори Гути-
јере, која је стајала скривена за камењем.
Ветар се све више надимао и скоро обарао
људе с ногу. Море је беснело, песак је шкрипао,
камење је гроктало.
Неко је чврсто стиснуо Гутијерину руку.
— Хајдемо, Гутијере! нежно нареди Олсен.
Он изведе Гутијеру на пут.
Гутијере још једном погледа на море и, осло-
њена на Олсенову руку, пође у град.

Прошло је неколико година. Салвадор је из-

држао казну, вратио се кући и опет се латио
научног рада.
Сада се спремао на неко далеко путовање.
Криста још увек ради код њега.
Зурита је набавио нову барку и лови бисер у
Калифорнијском заливу. Иако није постао најбо-
гатији човек у Америци, ипак се не може пожа-
лити на своју судбину. Врхови његових бркова
показује, као сказаљка барометра, висок при-
тисак.
Гутијере се развела од мужа и удала се за
Олсена. Они су се одселили у Њ ујорк и раде у
фабрици конзерви.
На обали Лаплатског залива нико се не сећа
„Морског ђавола“ . Само понекад, у загушљиве
ноћи, када би стари рибари чули у ноћној тишини
необичан глас, говорили би млађима:
— Ево, овако је „Морски ђаво“ трубио у
шкољку, и почели би да причају о њему бајке.
Само један човек у Буенос Аиресу не може
да заборави Ихтиандра.

286
 Сва дечурлија града добро познаје старог по-
лулудог просјака Индијанца.
— Ево иде отац „Морског ђавола“ .
А л и Индијанац не обраћа никаву пажњу на
дечурлију.
Кад би срео Шпанца, старац би се окренуо,
пљунуо за њим и прогунђао неку псовку.
А л и полиција не дира старог Балтазара. Њ е-
гово лудило је мирно и оио никоме не чини штете.
Т ек кад би се на мору подигла бура, стари
Индијанац необично би се узнемирио. Ж урио би
на обалу мора и, излажући се опасиости да га
таласи однесу, стао би на камен на обали и викао,
викао дане и ноћи, све док се бура не би стишала:
— Ихтиандре! Ихтиандре! Сине мој! . . .
Али море је чувало своју тајну.

288
 САДРЖ АЈ

ДЕО П Р В И
I „Морски ђаво“ .......................................... 9
II Јахач на д е л ф и н у .................................... 24
III Зуритин н е у с п е х .......................................... 31
IV Доктор С а л в а д о р ...........................................40
V Болесна у н у к а .................................................50
V I Чудна б а ш т а .................................................56
V II Трећи з и д .......................................................63
V I I I Н а п а д ............................................................. 68
I X Ч о в е к - а м ф и б и ј а .......................................... 75
X Ихтиандров д а н .......................................... 82
X I Девојка и ц р н п у р а с т и .............................. 98
X I I Ихтиандров с л у г а .......................................... 103
X I I I У г р а д у .............................................................111
X I V Поново у м о р у .................................................116
X V Мала о с в е т а .................................................123
X V I Зуритино н е с т р п љ е њ е .............................. 130
X V I I Непријатан с у с р е т .................................... 137
X V I I I Бој са о к т о п о д и м а .................................... 143
X I X Нови п р и ј а т е Ј ћ ...........................................151

ДЕО Д Р У ГИ
X X На п у т у .......................................................167
X X I Ево „морског ђавола“ ! .............................. 179
 X X II Пуном п а р о м ! ................................................188
X X III Необични з а р о б љ е н и к ..............................197
X X IV Напуштена М е д у з а .................................... 209
XXV Потопљени б р о д ..........................................215

ДЕО ТРЕЋИ

XXVI Нови о т а ц ......................................................227

X X V II Необични правни с л у ч а ј ........................238
X X V III Генијални л у д а к ..........................................245
X X IX Реч оптуж еног................................................252
XXX У там ници......................................................263
XXXI Б е к с т в о ...........................................................280
 ) I

; <1 « •

;1 л ';
Г4 Р |

;:1 *
1 - 1
»
Гм

V4Г ?**

‘ј* ; /» ,:*
и I

■ ' М

+~Ј I > 0
. Ј ' Ч
* 9 л
. * ^ #4

•I *
7 Ј
ЕУ
-

> Тх|

с $ С -
е > 1

'1

Ј|
'лГ
X !

•14 I
ј) ?

. ' -ј
1 »> ФТмШ

№
| Р (•
м
/а
л
Ј

; /. жг ч >

/ . 4
'■ • ; I;.
^ # *{ ’ м . /
>111
• Г 2 * /#

4
;Т К
I I * I * Л
! * > *
 иивтис бтшрАЈ
ооигооо$н т (
АШАМ1

КАО 5ТО М02ЕТЕ У1РЈЕТ1, 2Е1.1МО Ш *5ТМРОТЕКА РОВиМЧ" РА

ВЦРЕ $ТО У1$Е 5ТР1РОУА, А ТАКОРЕ I ОВРАРЕ В А 2М Н ЈЦ Ш КА .
2АТО УА5 Р021УАМ 0 РА Ш М 5Е РМРВи21ТЕ, РА 5Е РРи21МО I
УЕ5ЕИМО, А иг УЕ^ЕиЈЕ I РО 5ТР1РОУА. ш ровими М02ЕТЕ 5СЕ-
МВАТ1, РКЕУОР1Т1, ОВРАР1УАТ1, РВЕ1-ОМ1Т1 ТЕХТ.....2Ш ЈТЕ РА
Се м о ш р о в и м и в ш ор и $ Т Е М , 5 у а к о м о 2 е р о р р ш е п к о и к о
2Е1-1 5АЈТи. 2АТО РВ1РВи21Т 5 Е, ИОУОМ РАИТА5 Т1&ЈОМ 5А ЈТи У!51Т 1Ј5:
"5ТР1РОТЕКА РОВиМ". Р О Ш М Ј Е ОТУОРЕГЈ 2А 5УЕ, № 5АМО 2А
РАИОУЕ ВО И Е Ш ИЕбО /2А 5УЕ 05ТА1Е ЈЦ Ш К Е РС, МАВМЕЦ РРАИ-
Си5КА - ВЕЗЈВМ5КА $ К О и , Е Х-ЈибА, 1ТР... НТТР://ЈЛ/1Л/М.бТК1РОТЕКАРОКиМ.СОМ