Арсен Диклић – Плави кит

Арсен Диклић (1922–1995) био је српски писац, филмски и телевизијски

сценариста. Спада у најзначајније српске писце за децу. Школовао се у Оточцу, Бихаћу и
Осијеку, матурирао је у Сарајеву 1941, а у Београду је студирао историју уметности.
Уређивао је часопис за децу Пионир, био је новинар, уредник дечије стране у листу Борба,
као и уредник дечијег листа Змај. Писао је песме, приповетке и романе за децу. Нека од
познатијих дела су му: Салаш у Малом Риту, Не окрећи се, сине, Плава ајкула (романи). У
својим романима обухвата догађаје за време Другог светског рата. У његовим делима
уочавамо вешту карактеризацију ликова, успеле заплете, осећајност. Написао је више
сценарија за филмове, као нпр. Не окрећи се, сине, Сунце туђег неба, Марш на Дрину,
Ужичка република, Салаш у Малом Риту.

Као дете, Арсен Диклић је заволео реку Гацку, а када је одрастао, најлепше дане је
проводио на Сави и Дунаву. Из те љубави према рекама потекле су многе његове приче и
песме, а једна од најлепших је поема Плави кит, узбудљива прича о морнару свађалици и
великом, плавом киту.

Размислимо прво о мотиву плавог кита? Зашто је песник одабрао баш овај мотив?
Плави кит је највећа животиња која је икад живела на Земљи – дугачак је до 33 метра и
тежак до 150 и више тона. Животиња ове величине и грандиозности није случајно
одабрана као главни мотив у овој песми. Овим је посебно наглашена тзв. опасност која од
кита прети морнару.

Ово дело је поема. Поема је лирско-епска врста, што значи да има елементе како
лирике, тако и епике. Елементи лирике су стих, рима, ритам, бројне стилске фигуре
итд., а елементе епике проналазимо у самој догађајности, у томе што постоји неки догађај
око кога се ствара прича.

Догађај који је описан у овом делу је једноставан, али на млађу читалачку публику
оставља снажан утисак прича о разљућеном киту и морнару свађалици, што значи да је
песник ипак вешто бирао. Занимљивост, врцавост, ритам ове песме произилази из вешто
одабраних стилских фигура и других изражајних средстава. Међу њима истичу се бројни
епитети, а врло су важне и различите врсте набрајања и понављања (уочите их у песми).
На тај начин су сцене убедљивије и упечатљивије. Упечатљива је и супротстављеност и
контраст између кита и морнара, као и опис морнара (морнар је ненаоружан, кит је
огроман, па је очекивана опасност самим тим већа), његовог изгледа, ствари које носи са
собом итд.

У прилогу вам остављам и сам текст поеме:

PLAVI KIT kako mu se deca dive, zgranuo se i sam kit.

U plićaku, u vrbaku, i, kako se uvek nađe, Zinuo je kao vrata,

gde je tiha, troma voda, pored jedne takve rive, pa u času svet se rasu

gde dežurna roda hoda, pred vratima krčme sive, i sa rive i sa gata.

gde se čaplja važno šetka, mornar neki strašno pijan, Jer uhvati ljude strava,

gde je ševar gust ko četka, mornar neki neobrijan, jer uhvati ljude groza,

gde se vuku barske zmije, mornar koji pljuje, psuje, jer je bila strašna java

gde se mnoga tajna krije, mornar koji uzvikuje: — progutaće kit matroza.

gde šumori Dunav plav „Hopa cup! Kit je glup! Sa fasade stare zgrade,

— mene čeka skriven Glup je kit! Glup, pa kvit!” sa fontane raspevane,

splav.
Na tu šalu neukusnu sa oluka krivoluka,
Jedne tihe, tople noći
jedan delfin repom pljusnu. iz odžaka sa visine,
ja ću splavom na put poći.
Na te reči nevaspitne s vrha grane od masline,
Čujem da su pored Krita
magarac se jedan ritne. sa katarke trošne lađe,
uvredili plavog kita. . .
Na te reči neučtive odsvud gde se zaklon nađe,
. . . On je mirno pored rive,
zgranuo se svet sa rive, svud zbunjene vire oči,
pored jedne trome lađe,
zgranuo se čitav Krit, svud zbunjene vire njuške,
gledo kako ljudi žive,
svud se gorka suza toči, konfete sa neke slave, dok rum počne da te
steže”,
svud romori tužan plač: jedno paklo niške „Drave”,
pa uz reči: „Molim fino!"
„Jadni mornar nema puške, kao ašov tupi brijač,
sve u ždrelo kitu rino!
jadni mornar nema mač! nalivpero i upijač,
....................
Da bar nije pio ruma, crno dugme od kaputa,
Mnogo pamti otok Krit.
da je negde blizu šuma, jednu bocu ruma ljuta,
Ali ne ču takvu huku,
da ga noge bolje drže, dve loptice za ping-pong
ali ne ču takvu buku,
da potrči, brzo-brže, i kineski žuti gong;
kao kad je mirnu luku
možda bi mu bilo spasa! još pronađe kraj ferala
uzburkao plavi kit!
Oh, plačimo svi iz glasa!” morskog ježa Stoigala,
S početka je samo kino.
A na rivi, kraj ferala a u džepu pantalona
A zatim je vodu zgrno,
(gde je kvrgav rogač suv), venac ljutih feferona. . .
a zatim je brod prevrno,
gde kit zeva kao ala Pa uz reči: „Gospon kit,
a zatim je u dva skoka
(dok mu besno dršće rep), mislim da ćeš biti sit”,
celu šumu vodoskoka
za opasnost mornar gluv, pa uz reči: „Morski slone,
sručio na pustu rivu,
za opasnost mornar slep, probaj malo feferone”,
preplavio krčmu sivu,
pretražuje svaki džep. pa uz reči: „Praznoglavi,
sa ferala lampu skino,
Dok u čudu svet ga gleda, uživaj u niškoj „Dravi”,
pokidao smokvi grane,
on izvlači sve od reda: smutiće ti sve u glavi”,
poplašio osam koza
jedan kalem crnog konca, pa uz reči: „Probaj, rode,
i sručio na matroza
poklopac od starog lonca, kako morski ježić bode”,
deset tona vode slane.
jedan novi staklen kliker, pa uz reči: „Čekaj, kneže,
Od tog dana oko Krita
mlinčić kojim melje biber,
kit, uvređen, ljutit skita. gde je ševar gust ko četka,

I dok vetar more mreška, gde se vuku barske zmije,

dok se ozgo Mesec gde se mnoga tajna krije,

smeška,
gde šapuće Dunav plav,
dokle lađe kroz mrak voze,
mene čeka skriven splav.
strah priteže sve matroze
Jedne tihe, plave noći
da ih, usred noći crne,
na splavu ću na Krit poći.
kit uvređen ne prevrne.

Kapetani — vuci ljuti

ćute mrki, zabrinuti.

Krmanoši — buri vični

strepe jadni, nepomični.

Svi kuvari — trbušani

plaču kao kišni dani.

A radisti kroz antene

zovu mene! Zovu mene!

Ja alaske nosim baklje,

ja dunavske nosim čaklje,

ja kitove ko od šale,

ko šarane hvatam male.

. . .Kraj sanjive, tihe ade,

gde se roda žabi krade,

gde se čaplja važno šetka,