Dragana Abramovid

Seks za poneti

- TV drama -

LICA:

ANA MARA BANE OTAC MAJKA MISLIO MILA ZORAN MIRA MIA Skromno opremljena dnevna soba sa trpezarijskim i kuhinjskim delom. Dominira polukoncertni klavir. U sobu buno ulazi Ana, srednjokolka neupadljivog izgleda. ANA: Mama, ta ti je? MARA: Molim te, skuvaj mi aj. Ne, napravi mi sok od sirupa, a onda idi u apoteku i uzmi mi ovaj lek. ANA: Zaboga, ta ti se dogodilo? MARA: Redidu ti kasnije. Molim te, napravi mi sok. Diskretno zatvorena vrata. MARA: Bila sam na abortusu. ANA (Zbunjeno): S kim? MARA: Sama, nisam htela nikoga da gnjavim.

ANA: Nisam to pitala.Nije vano.Zar to nije malo...udno? Meni stalno daje savete. MARA: Mislila sam da sam ja ved skoro zatidena, a to skoro me je sredilo. Nisam ni rekla Mii; kao da bi ga se to i ticalo. ANA: Idem ja po taj lek. MARA: Sedi malo pored mene dok ne zaspim. ANA: Da li je bolelo? MARA: Nije, dobila sam totalnu narkozu. ANA: A sada? MARA: Da, skuplja mi se utroba. Stvarno sam mogla bar ovo da preskoim, a kota avo i po. ANA: to ga nisi rodila, ja bih ga uvala. Slatku, malu bebicu MARA: Idi bre dete,ne mogu ni nas dve da ishranim. ANA: Koliko puta si, mislim bila na abortusu? MARA: Ne znam, ne brojim takve stvari. ANA: Zaboga, kao da si prostakua. MARA: alim se. Ovo mi je drugi put. Imala sam jedan sa tvojim tatom posle tvog roenja. ANA: Zar vi niste odmah prekinuli? MARA: Ne, jo dve godine smo se kriom sastajali. I moji i njegovi roditelji bi nas zadavili da su znali, a mogli su da nas puste da se venamo i ivimo normalno sa tobom. Ko je imao koristi od njihove tvrdoglavosti. Ko zna. ANA: Zato mene nisi abortirala? MARA: Otila sam, ali mi je doktorka rekla da onda moda vie nedu imati dece, i ja sam te ostavila. ANA : Idem po lek. MARA: Jo jue sam ti neto kupila, i zbog ove frke sam zaboravila. Uzmi, u tani je. Ana uka kesom. ANA: Lepa majica, probadu je preko duksa. MARA: Nemoj, rairide je. ANA: Nedu, dovoljno je rastegljiva. Inae, pria se o maturskoj ekskurziji Grka je u pitanju, i odgovoru. ta ti misli o tome? MARA: Koliko de da kota?

ANA: Ne znam, ali oekuju od nas odlinih aka, da putujemo. Razmisli. Mara ujednaeno die, Ana uka hartijom, obuva se, uzima jaknu. MARA: Uzmi novac, u apotekama nema lekova na recept, moda de morati da ga kupi u privatnoj apoteci. ANA: Da li mogu da kupim neto da pojedem? MARA: Ako ti ostane para. ANA: Treba mi i za markicu za prevoz, ne mogu stalno da se vercujem. MARA: I ja se vercujem, a ja sam fakultetski obrazovana, sa diplomom. ANA: Ali, mama, izbace me iz basa, pa kasnim. MARA: Poi ranije, sada du definitivno da spavam. ANA: Dobila sam pet minus iz filozofije. MARA: Ma, ti si sjajna. Kad ujem ene kako se ale na svoju decu ja samo odahnem i dutim, da ne ureknem.Ti si zaista sjajna Eko devojka. ANA: Kakav urok? Ti si isuvie fakultetski obrazovana da bi verovala u to. MARA: Ne radi se o veri, nego o sujeverju. Tano znam kad sam ovo zakaila. Bilo je brzo i runo, i nisam uopte elela ali da ne bih pravila scene, i da te ne budim, ja sam pristala. ANA: Nisam ja kriva. MARA: Kakvi ti, ja sam kriva, ali zato moram da platim svaku nesmotrenost? Deurna sam dvadeset i etiri asa da mi neto ne promakne, i opet pogreim. Zar mi nije ved dovoljno teko? ANA: Mama, sve de biti u redu. Ja du biti bogata i kupidu ti jahtu, oplovidemo oko sveta. Mora da postoji neki dobar razlog zbog koga sam se ja rodila. Videde, bide nama dobro. MARA (Jedva se nasmeje): Idi dete. Ana urno izlazi. Tresnuta vrata. Veba na klaviru. Ponovo i ponovo. Zvono na vratima, pa otvaranje vrata. BANE: Ana. Ba sada sam eleo neto slatko da poklonim mojoj slatkoj...dami. Nismo se videli tri dana.ta si radila? ANA: ovek plae im se rodi, a svaki dan mu kazuje zato.Daj mi tu okoladu. Ana uka omotom okolade, glasno je usrkava, onda uka papirnim maramicama i glasno izduva nos. ANA: Most izmeu tuge i radosti nije dug. BANE: Izvini, na emu si?

ANA (Nasmeje se): Na papirnim maramicama, zbog ove alergije. Zna li ko je dao nacrt za karoseriju starog Spaeka? Pikaso. BANE: Skini taj mantil. Neto pada na pod. BANE: Kakav ti je to lek? ANA: Marino je. Kevino je. BANE: Video sam je danas sa jednim starijim ovekom. ANA: Danas? BANE: Ne, jue. Zato je to vano, mislim kad sam je video. ANA: Pa, ta? BANE: Nemoj da slee ramenima, ostavlja ruan utisak. Kako to da te kevini valeri sve manje zanimaju? Do sada si je lovila kao kuence. ANA: Hode da odem? BANE: Hodu da me poljubi. ANA: udno sivilo, kao da nema oblik. Rasipa se. BANE: A zna li kako ti izgleda? ANA: Kako? BANE: Lepo. ANA: Idem ja, idem. Pogledam levo- prazno.Pogledam desno- prazno. Idem dalje. Ni brzo, ni polako. Onako- srednje. Ispred mene drvo. Obiem ga. Pokuam da ga iupam- nita. Poem nazad od napred. Pogledam levonita; ni puno ni prazno onako- srednje, pogledam desno- nita ; ni puno ni prazno, onako- srednje. Stanem, i razmiljam. Da li da nastavim nazad, ili da se vratim napred. BANE: Ti bi u ahu bila jedino konj. ANA: Kobila. Ba te davim. BANE: Ne, malo si dosadna, i logoreina, u stvari, ti si kao nagazna mina. Pokuadu da te demontiram. ANA: Ne verujem da de uspeti. BANE: Ved sam uspeo do pola. ANA: Sanjaj. Sada bih volela da smo na nekom toplom ostrvu u okeanu, da pijemo koktele sa onim debilnim kiobranidima, i da jedemo puno tropskog voda. elela bih da smo bilo gde, samo ne ovde.

BANE: Evo ti, duni, osetide se bezbrinije. ANA: Nedu vetaki da se osedam bezbrinije, hodu da ivim drugaije. BANE: Daj mi ruku. Volim te malecka, zar ne kai, puno te volim. ANA: Kako me ti voli, kad ja ne volim sebe? BANE: Ja te drugaije vidim.Hajde da se mazimo. ANA: Pusti me, nedu. BANE: Ali, ja hodu. ANA: Moram da odnesem Mari lek. BANE: Nede umreti zbog pola sata. ANA: Hodu da razgovaramo. BANE: Ovo zvui ozbiljno. ANA: Ne shvatam te uopte, imam osedaj da ponekad probijem maleni deo na tvom oklopu, dodirnem ti jezgro, ali samo ponekad. Osedam te kao starijeg brata, prijatelja, a ti trai panju zaljubljene devojke. Priala sam ti sve i svata. Uvek me saslua. Volim te, ali ne onako kako zamiljam pravu ljubav, voleti, biti zaljubljen. BANE: Zna li koliko puta sam ved uo tu priu o nerazumevanju. Dosadna je do bola. I ja elim nekud da odem. ANA: Ti bar moe.Tvoj otac sve moe, on je miljenik leta. BANE: Pre dve nedelje si mi rekla da sam udan lik. Niko od tvojih drugova ne govori kao ja, niti ima strpljenja ikoga da slua. Ne sluaju ni sami sebe. ta je onda ovo sad? Kakva je ovo vaka o naem nerazumevanju? Boe, sve sam video, sve znam. ANA: ta ti pria? (Imitira ga): Sve sam video, sve znam. Vraga zna. Proao si ono to je bilo u uskom krugu kojim se kredemo. Da nisi moda stvarno putovao? Smuile su mi se prie maminih prijatelja o tome gde su sve putovali, i ta su sve videli. Mi smo na robiji, ne, mi smo na: igli, Pinku, ogoljenih pupaka. BANE: Ti si streit, ali mora da si bar malo na ludilu, ili viku pameti? ANA (Nasmeje se): Ja sam na zagaenom vazduhu. BANE: Doi, poljubi svog Baneta, to je samo PMS. ANA: Nije, na alost je BMV, kasni mi. BANE: Da nije...?

ANA: Uvek mi kasni, i nikada ne znam kada mi je PMS. Jo nije redovna, kae Mara. Tek posle prvog poroaja bi trebalo da mi se sredi. BANE: Ne misli, valjda da se udaje? Mene iskljui (Zapeva): All I need is love. ANA: Ne boj se, nedu da te odvojim od tvojih urki, drutva, droge, alkohola i kurvi. Samo ti uivaj. BANE: Nikad nisam iao sa kurvama. To je Misilovo polje delanja. ANA: Svetlo polje. Ti si idiot. U dvadesetoj godini biti tako uasno star. Hoda mrtvo, nikada ne zvidi, nikada ne utne konzervu, ne vue noge kroz opalo lide. BANE: Iz kog je to filma, keve ti? ta ti hode? ANA: elim da se raziemo. BANE: To sam i oekivao.ta sam pogreio? U redu, razididemo se, ali nadam se da demo ostati drugovi Moram po nekad da te vidim... Doi da te poljubim. Za ovih tri meseca si mi rekla toliko lepih stvari. Niko do sada nije toliko voleo moje poljupce kao ti. ANA: Da, ti voli da ostaje u vezi sa bivim devojkama. Ona Mila mi se popela na... BANE: Ona je sada sa Zoranom, a on mi je dobar ortak. Nedu valjda da prekinem drugarstvo zbog obine cupi? ANA: I ja du biti obina cupi ? BANE: Sa tobom prvi put osedam da gubim neto dragoceno Ne mogu nita da uradim. Neto se ipak ispreilo izmeu nas, ne mogu da ga opipam ; a poelo je sjajno. Seda se... ANA (Upada mu u re): Odsviraj mi neto. Kada sam videla ovu besmislenu klavirinu i kod tebe, i to mi se uinilo sudbinski. Samo, to ti voli da svira, a mene Mara nije uspela da natera da preguram ni prvu godinu. BANE: Odavno ni ja ne sviram. ANA: Molim te, bar sonatinu za poetnike. BANE: Sedi na krevet.Zato se zavlai pod klavir? ta ti je? ANA: Oduvek mi je bila elja da sluam odavde. Bane neto zasvira. Otvorena vrata. Ulaze Otac i Majka. ANA: Dobar dan. Izvinite... ja... BANE: Tata, mama, rekao sam vam da ne ulazite bez kucanja. OTAC: Bane, mislio sam da de sa nama kod strica. BANE: Tata,dolazi mi drutvo. MAJKA: Ti nikada nede sa nama u posete. Jedi, nisi dovoljno ruao.

OTAC: Stric je eleo sa tobom da razgovara o jednom projektu. MAJKA: Zbog toga i ne mora da ide, njegov zadatak je samo da ui. OTAC: To smo rekli i kada smo ga oslobodili od vojske, pa ved tredi put upisuje prvu godinu. MAJKA: Nedemo opet o tome. Jedi. ANA: Dovienja. Banetovi roditelji izlaze bez pozdrava. BANE: Tako su arogantni. ANA: Moe im se. Bane svira. ANA: Idem kudi. BANE: Ostani sa mnom. Jo samo malo. Zar ti je to toliko teko? ANA: Nije mi teko. Laem, teko mi je. Priam gluposti samo prazne rei prikupljene okolo, sluajno uhvadene Laem i tebe, i sebe. Pojma ja nemam gde sam. BANE: U redu, razididemo se, ali nede ti biti lake, niti ansa za neki novi poetak. Shvatam, boji se da se ne veemo, hode da pobegne od mene, a znam da me voli (Miluje je). ANA: Kao da se ti ne boji? Spavali smo jednom, i od onda vie ne. itala sam da je potrebno vreme da se ljudi usklade. Mira kae da su poeli da je zovu kurva u koli zato to joj je dovoljno da je tip zgodan, pa da poeli da ga iskoristi..i bude sa njim iako zna da je to samo tad. Pitala sam je da li veruje da de naidi tip koga de da gotivi sa kim de biti due, koga de osedati. Slagala me je, i rekla ne. Kae da je izgubila osedaje, da niuta ne veruje. Kada sam joj rekla da ne mogu ni da se ljubim ako ne osedam sigurnost, poverenje, zatitu, nasmejala mi se i rekla da je i moja keva savremenija. Moram da uzmem sve to mi se danas nudi, jer sutra moda i nemam. A ta imam danas? Bojim se, moram da odem od tebe. Opustidu se, i onda de me ostaviti. I ta onda- ididu sama u bioskop, plaidu se dok se budem sama vradala iz pozorita, utopidu se u sivilo, posivedu. BANE: Ti neprestano trai, nezadovoljna i nesredna. Pike danas jure tipove. Moemo da ih imamo iz taka. Zato bi se neko muio sa ribom kao to si ti? Zato neprekidno da pazi ta govori, da bude u neprekidnom strahu da te ne povredi, da te ui, da ti pokazuje, da juri sa tobom kroz park po vetru, da se ljulja po kii, u parkidu. Zato, kada moe da se uduva, i kresne koju poeli? ANA: Zar se ne umori od toga? BANE: Tako je. Zato poeli da se ljulja u parkidu.(Ana se nasmeje) Kada sam slupao daletov auto, ti si me povela u etnju. I bilo je divno. Kada me je murija pokupila, ti si me izvukla preko kominice da moji ne saznaju. Kada sam hteo da odustanem od ispita, ti si me naterala da izaem, i poloio sam. I ta sad? Ostavlja me?

ANA: Da. Ti si mene teglio na uraje, sa drutvom bez dozvole za noenje mozga. Kao creva ste, vezuje vas strah od samode a mrzite se jer znate da nemate gde da odete, tako ste prazni i mrtvi. Pokuava da se izvue preko mene, ali i dalje su stalno tu, oko nas. Sere da du tebe lake da upoznam preko njih, a vaga, uporeuje. Tvoja logika. BANE: Zato me stalno secira? ANA: udio si se kako je mogude da ti jednog dana napiem divno ljubavno pismo, a da ti drugi dan kaem da mi se gadi. BANE (Pali vutru): Dosta je. Zato ranije nisi otila? ANA: Pusti me, hodu sve da ti kaem na kraju. Nedu repove, i nedu posle da se druim sa tobom. Nisam otila ranije jer si mi ti stalno govorio da je to ludost, a ja bih se uplaila da vie nikada nedu utonuti niuiji irok i topao zagrljaj kao to je tvoj, da me niko vie nede satima sluati. A, da li si me ti uopte i uo? Kao da sam stvorila fikciju od tebe. Gradila sam te onakvim kakav bih elela da bude. Stvarnost mi se stalno uplitala, i razoaravala me. BANE: Prvo govori kako sam divan i izuzetan prema tebi a onda da sam fikcija. Ti si stvarno otkaena. ANA: Nisam. Hode istinu? Zna li zato sam samo jednom sa tobom spavala? Zato to si se posle toga uduvao i zvao me Mila. Ne mila, kao nenost, nego kao tvoja biva. A zna li zato nedu vie da budem sa tobom? Zato to im se opustim i pomislim da smo zajedno, nahrupi tvoja banda i biva Mila, koja je sada naravno sa Zoranom, jer sve mora da ostane u istom krugu. Neraskidivi. Mene gledaju kao trenutno stanje, i stalno me kecaju. BANE: Znai, ono klasino do bola: ONI ili JA? ANA: Ma, nemoj, nisam ja toliko...banalna. Zvono na vratima. BANE: Idi, otvori. ANA: Otvori sam. BANE (Dere se): Otvoreno je!!! Ulaze Misilo, Mila, Zoran i Mira. amore. MIRA: ovee, otvori prozor, ovde je uasno. Naduvademo se od vazduha. BANE: Gde ste do sada? Doneli ste depi? MISILO: Nismo imali dovoljno kinte, daj mi, sididu da kupim. MIRA: Dodaj mi pepeljaru. Misilo puta muziku. MILA: Bane, doi u kuhinju da skuvamo kafu.

MIRA: to ne pita ko de sve? Hodu ja. Bez edera. BANE: Skuvaj sama. MILA: Dii se, moram neto da ti kaem. BANE: Moe i ovde. MILA: Ne mogu. Polazi za mnom! Tresak vratima. ZORAN: Raskinuli su jo pre tri meseca, a on je prati u stopu. Kao ker. MIRA: Nisi duhovit. MISILO: Mora, ona uvek neto slomi, a zna kakva mu je keva. Zakeralo. ANA: Ne morate zbog mene da se ustruavate, samo vi komentariite. ZORAN: Ja bih ipak otiao u kuhinju. ANA: Ti idi. MISILO: Idem ja. Hodu i ja kafu. Misilo otvara vrata, uje se dreka iz kuhinje. Bane i Mila se glasno svaaju, ali ne moe da se razabere zbog ega. Misilo zatvara vrata. ZORAN: Ostavi vrata, hodu da ujem u emu je stvar. MIRA: Ko se bije taj se voli. MISILO: Ne seri, Ana idi kod njih. ANA: Mi smo raskinuli. Ja du sada kudi. ZORAN: Da gleda kevu kako ti se kree sa onim narkidem. Video sam ga kod upe, gde i mi kupujemo vutru. On je, sine na igli. Jel to tvoja keva finansira? MIRA: Ostavi je na miru. ZORAN: Na tebi? Nisam znao da ima i takve sklonosti. Znai, nisi samo kurva? MISILO: Ti si ljut zbog Mile, pa se iskaljuje na njoj. Odmah prekini! ZORAN: Da nede da me bije? Ana polazi ka vratima, Zoran za njom, sudaraju se sa Banetom i Milom, koji ulaze. BANE: Unutra! Mila ima neto da vam saopti. MILA: Moe i sam.

BANE: Zato ja? Ti si sigurna, ja jo imam anse. MILA: Ne moram da kaem Misilu i Miri. BANE: Svima. MILA (Prkosno): Dala sam krv iz zezanja, i pozitivna sam- AIDS SIDA kako hodete. EJ SI DI SI. Nastaje ledena pauza. MIRA: Niste se valjda kresali bez kurtona? Vi ste stvarno debili. Posle sam ja, kurva i lujka. MISILO: Da li si pozitivna za riknjavanje, ili samo pelcovana? itao sam da moe da nosi virus celog ivota, i da se ne razboli MIRA: Samo se ti nadaj. MISILO: Ko se ovde sve kresao sa Milom? Bane- sigurno, a ti Zorane? ZORAN (Nasrne na Milu): Kurvetino jedna, pika ti materina, zgazidu te. Kad sam stavljao gumicu, ti si mi je skidala jer te je uljala. Crkni skote, ali zato ja? Od koga si fasovala, od igle? ije? Kad bi ti i znala. MILA: Moda i od tebe. MIRA: U holu ambulante imate kurtone, na svakom kiosku su gumice, ali vama je i to skupo. Morate da puite, da duvate, da loete. Tako vam i treba. BANE: Napolje, napolje! MISILO (Ani) Jeste li se kresnuli? ANA (Odsutno): Jednom. MISILO: Dovoljno, ako je bilo bez gumice. MILA: ta du sad? Kome da kaem? Gde da odem? MIRA: Ovde se umire zbog slepog creva jer nemaju nita od opreme po bolnicama. Sve su pokrali, a kamoli od side. ta su ti rekli? MILA: Zakazali su mi na Infektivnoj, ali nedu da idem tamo. Moram da nestanem. Razmiljala sam da odem u Novi Pazar i da se tamo zaposlim. Moda nedu da se razbolim. MIRA: Poni sad da iri. itala sam o jednom amerikom bogatau, koji je namerno zarazio gomilu zvezda, pa ga sada tue. Mnogo im vredi. Osvetio se svima. Poni od daleta, koji te je maltretirao, pa preko profana, do efa drave. (Smeje se) Ili, idi na Kosovo i sreuj OVK, bez takozvanog. ANA: Moram kudi, moram odmah kudi. Majka mi je bolesna. ZORAN: Sirotica. BANE: Ti ostaje ovde, oni odlaze kudi. Misilo, donesi nam votku, pa idite. Molim te.

MISILO: Daj mi lovu.Ti si bar pun ko brod. BANE: Nisam ja, dale je pun ali mi ne da, ne zadovoljavam njegov kriterijum dobrog deka. Za votku imam. Dri. MILA: Dodaj mi doint. Tresak vratima. ZORAN: Rekla si mi da sam ti drugi, posle Baneta. MIRA (Nasmeje se): Nisi joj, valjda poverovao u tu priu o drugom. Ja sam mislila da je ta vaka umrla sa naim matorcima. MILA: Ja ne smem to nikome da kaem, ali traide me iz Zavoda kod kude. Bane, ostadu ovde. BANE: Nede. MISILO: Idemo. Bane zna ved ono-ako ti trebam zna gde sam. MIRA: Ako sam ti POTREBNA. I ti si zavrio gimnaziju graanine. Ostajte mi zdravo! Tresak vratima. BANE: Ovo nije auto za etvoro, samo dvojac bez kormilara. MILA: Mi imamo sada kormilara SIDU. BANE: Majka ti je neuropsihijatar, obrati joj se. MILA: Ona je brani, mislim mrani savetnik. I ima izreku: Ja sam joj samo majka, ja sve poslednja saznam. MIRA: Ima oca. MILA: Kao da nemam, razvedeni su. Sporazumno i krajnje pristojno. ZORAN: Ti ima sidu, za nas nije sigurno. Ja nedu ni da dajem krv. BANE: Zar de modi da ivi u strahu. MILA (Naduvano): Keva de da pokrene onog matorog valera iz Ludare, i sigurno de da me zatvore. Ona je pravi Hitler, sve to nije savreno treba unititi. Savrena rasa, a ja nisam savrena. Ja sam trule, ona de me sigurno otrovati kada sazna. Nede dozvoliti da je brukam, a onda de da insceniraju samoubistvo. Nakljukade me pilulama, ne nede, i to bi je obrukalo. Bide suptilnija, ona ne nosi beli mantil. ANA: Idem ja kudi. BANE: Ide ti sada kudi, Zoran de da te isprati. Evo vam za taksi. MILA: Nede, dala sam njegove podatke u Zavodu, i njega de da zatvore.

Glasna amarina, guanje i mrcanje. BANE: Saekaj da je smestim u taksi. Vrata. MILA: ta je?Zato me gleda?Lepota nije prelazna. ANA: Ali SIDA jeste. BANE: Mila, ide. Hajde! MILA: Zar ba moram? Zdravo! Tresnuta vrata. Ana glasno plae. ANA: Znala sam da de neto strano da mi se dogodi. Lepo je moj deda govorio: Kako te kolevka zaljulja, tako te aov zakopa. Nisu me eleli, na silu sam se rodila, i ceo ivot mi je usran. Moda i treba da umrem, nikome nisam potrebna. Mari sam samo na grbai. BANE: Hajde, ne budi plaipika. Jaa si ti nego to sada izgleda. ANA: ta du sad? ta du sad? BANE (sre pide i glasno udie marihuanu) Moramo da budemo razloni. Nita jo ne znamo. Ne smemo da paniimo. Sada bar nede da me ostavi. U dobro i u zlu, ovo demo zajedno da preguramo. ANA: Koliko ja znam ovo je jedina bolest koja ne moe da se pregura. Mari je lako, rairi noge, plati i rei se balasta, a ja, sve se vrti oko irenja nogu, jel da? Vi irite nama, mi irimo zbog vas, i onda se ire (popije votku) bolesti. Ba dobro podnosim alkohol, jel da, obzirom da ne pijem. BANE (Za sebe): Kome da se obratim, svi de odmah da me cinkare. Koliko imam love? Da li ti ima neto? ANA: Nemam, ali mogu da nabavim, irenjem nogu. Daj mi pide. BANE: Dosta ti je. ANA: Daj mi, zar ovo nije prava prilika da se napijem. Ali, ja nisam pijana. No, no, na mene pide uopte ne deluje Bolje da sam zatrudnela, kao Mara i mene bi tvoji izbacili, kao nju oevi, jer svi ste vi vani i otmeni, ja nemam ak ni bezvredan YU paso, daj mi jo pida. Ana se srui, kao sveda, a onda izbljuje.Bane izleti napolje, donosi vodu, umiva je. Ulazi Majka. MAJKA: Zaboga, ta je ovo? Ala ovde smrdi. BANE: Izai napolje. MAJKA: Koja ti je pa ovo propalica? Izbaci to napolje. Odmah! Majka izae, Ana pokuava da obrie svoj lom.

ANA: ao mi je , stvarno mi je ao. Daj mi neki svoj duks ovo mi je mokro. Opradu, pa du da ti vratim. Molim te, izvini.Okreni se da se presvuem. BANE: Ne glupiraj se. ANA: Idem kudi. BANE: Hode li da kae majci? ANA: Da li se mnogo plada vaenje krvi? BANE: Taj test se dosta plada. Nabavidu nam lovu. ANA: ta misli kolika je verovatnoda da smo se zarazili? Ti si bio sa njom est meseci, ali ti i ja smo samo jednom (poinje da kija, i izduva nos), idem kudi. BANE: Umij se, smiri se. Nemoj da prepada onu jadnu enu. ANA: Ona jadna? Budala. Nita nedu da joj kaem. Crkla dabogda, ona mi je za sve kriva. Ana demonstrativno izlazi. BANE (neubedljivo): Saekaj, ispratidu te. Glasna muzika. Tresak vratima. MARA: Smanji to!Ana, uje me, smanji muziku! ANA: Smanji sama, ja uim. MARA: Kako moe da ui uz ovu dreku? Ja sam zavrila srednju muziku kolu, a ti slua turban folk. Da si htela da ui klavir ne bi sluala to ubre. Smislili su ga samo da vam isperu i to malo mozga to ste mogli u ovoj rupi od zemlje da razvijete. Ana ugasi muziku, tako da Mara poslednje rei izgovara veoma glasno, jer se nadvikivala sa tkz. muzikom. Naglo uduti. ANA: To znam napamet, ali ne znam dokle du da jedem virle kao kulinarski vrhunac kuvanog jela. Gde si do sada? Verovatno si bila na kafanskom ruku sa klijentima. Zato mi bar ne donese neku hranu zamotanu u salvetu, kobajagi za kue, enila bih samo da neto normalno pojedem. MARA: Ma nemoj, jadnice, a kad hodu da kuvam trai samo krompir i nicle. Nede: kelj, kupus, boraniju, graak, sarmu, podvarak, pilav, pasulj, uve niti paprika. ANA: Hodu supu. Masnu piledu supu sa knedlama. Evo, luim u ustima od gladi samo na pomen hrane. Svi misle da sam genetski vitka a ja sam gladna. Zato mi bar nisi obezbedila neku babu pa da nedeljom jedem ko ovek. ta si ti ruala? Nemoj da mi kae da si gladovala do est popodne. MARA: Nisam gladovala, ali sam pojela samo hamburger i neke grickalice. Kad radi kod privatnika nema radnog vremena niti obzira. Krv mi pije. Svi oni hode da se obogate preko nodi, a da nikome nita ne plate. Bar da imamo sindikat. Bar da imamo...bilo ta zakonito. A nisam se jo oporavila od one kiretae. Prolo je tek deset dana, i jo krvarim.

ANA: Hajde, jo se ti meni isplai na ramenu. Gladna sam, eno. Ne puim, ne pijem, ne duvam, dobar sam ak, ali hodu bar da jedem! MARA: Uvek ima neto u friideru. ANA: Zato ti to ne jede? Obilazi friider u irokom luku. Zna ta mislim? Najbolje da ja negde... isparim. ta, ta si to htela? MARA: Dosta. ANA: Da nisi moda htela da me udari preko usta, kao to je tebe tvoja majka? Da li si ti normalna? MARA: Pusti me.ta je s tobom? Ti definitivno nisi ono moje divno dete.ta ti je? ANA: Dosta mi je ovog trajanja, praznog stana, ovih stvari prikupljenih sa svih strana. Mrzim ovu klavirinu koja samo skuplja prainu! Po celi dan sam sama! MARA: ta ja tu mogu? Ja ti nisam drutvo.to si tako iskljuiva, pa svi bee od tebe? Zato nema bar tri drugarice, one bi imale babe, pa bi jela kod njih. Ja sam imala tri drugarice. ANA: Kakve drugarice? Ja nigde ne izlazim, nikada nemam novac. Ako hode da budem sponzorua, moda bi me neko i hteo, ali onda su mi potrebne nove krpice. Da li moe da se seti ta si mi poslednje pristojno kupila? Nosim polupocepane cipele. MARA: Kad si ih kupila na buvljaku od vercera, nede u normalnoj radnji, nisu ti dovoljno moderne. ANA: Zna li ti koliko kotaju cipele u radlji? MARA: A ta sam ja sebi kupila? I bolje da obrie ovu praininu i skloni ovaj lom, nego to drami. ANA: Iskljuide nam telefon, stigla je opomena. MARA: Nemam para. Radim od jutra do sutra, ali nema efekta. ANA: to se bar ne valerie sa nekim lovanom, nego sa onim gubitnikom? Mislim da i njega puni. MARA: Dam mu ponekad za cigare, i to je sve. On mi nita ne trai samo ljubav, a to bar imam na pretek. ANA: Ti si mi prava boginja ljubavi. Kad je ima na pretek to malo i ne unovi? Obe zaneme. ANA: Izvini mama. MARA: Koji je tvoj pravi problem? ANA: ali se? MARA: Dete, poznajem te od kilo mesa, nikada ti nije bilo vano ta jede. ta te stvarno mui? ANA: Mui me sve, ali osnovno je da....sam ja etvrti razred gimnazije.

MARA: Znam, pa ta? Ima problema u koli? ANA: Maro, gde ti ivi? Ja sam pred maturom, ta du dalje? MARA: Zar nede na filoloki? ANA: Maro, filoloki je zatvoren, ubijen, nema ga. MARA: Zaposli se. ANA: Kao ti? Ti si bar lepa, a ta du ja? MARA: Ti si mlada, a svi mladi su lepi. ANA: Moe ti i bolje. MARA: Pa, ta hode? Uvek ima deka. Znai da si atraktivna. ANA: Znai da sam pametna i streit, a ne lepa. MARA: Vidi, i to su kvaliteti. ANA: Ali, to nije garancija za posao. Treba da nosim mini, trepdem i serem, a ja to ne mogu. Gde da radim: u buticima vercovanog bofla, u kafidima gde mi je glava u torbi, u kazinu? MARA: Tu te ne bi primili. ANA: Maro, ta demo? Gde mi je otac? MARA: U Kanadi, ved petnaest godina. ANA: Hodu kod tate. MARA: ao mi je, ali mu nisu dali da te prizna. Zato se preziva kao ja. ANA: Kako bih se prezivala? MARA: Jelisid. ANA: ije je to prezime? MARA: Tvoje porodice sa oeve strane. ANA: Gde oni ive? MARA: Ako ih nije odveo u Kanadu, na Banovom brdu. Imali su divnu kudu. ANA: Zato te nisu primili? MARA: Zaboga, bili smo etvrti gimnazije, kao ti sada, prvi put sam bila sa mukarcem, i on sa enom, i odmah nam se dogodilo. Njegovi nisu hteli ni da uju. ANA: Da li je oenjen?

MARA: Ne znam. ANA: Gde na Banovom brdu? MARA: Ne sedam se adrese, ali se sedam kude. Misli da su ti oni neki izlaz. Ne zanosi se. Nikada nisu pitali za tebe, niti priznaju da si njihova. ANA: Jesam li? MARA: Isti otac, pljunuti. ANA: Sigurna si da me ne lae? Seda se prie kada sam bila mala, da mi je tata umro pre mog roenja, i zato imamo isto prezime. Kada bih se udala, odmah bih uzela muevljevo prezime. MARA: Zar je to jo moderno? Udaja? ANA: Nije, ali ja sam staromodna. udo sutraljice. MARA: Hode da ti isprim kajganu? ANA: Isprila bih sama da ima jaja. MARA: Kako nema jaja? Kupile smo.. ANA: Pre deset dana. Gde ti ivi? MARA: Zna ta, naruidu ti picu. Koliko je pica? Mara istresa sitni iz novanika. Broji parice. ANA: Bide i za kokiku. MARA: Onda nedu imati ujutru za autobus. ANA: Zaboravi, nisam gladna. MARA: Ma ne, daj mi broj najblie picerije. ANA: Dovodi me u neprijatnu situaciju. MARA: Uzedu od Mie za autobus. ANA: Sigurna si. MARA: Narui picu. Ana istri iz sobe. Mara duboko uzdie, pali televizor, ista ona uasna turban folk muzika. Mara sa gaenjem gasi televizor. Tresak vratima. ANA: Stie za nekoliko minuta. Milina majka sama pravi picu sa jogurtom. Odlina je. MARA (umorno, lee na kau): Uzmi recept. ANA: Jel ima Mia da mi da za bioskop?

MARA: Ne znam, pitaj ga kad ue. ujem ga na vratima. Tresak vratima. ANA: Ti vie ne zvoni? MIA: Zato bih, imam klju. ANA: Moda se presvlaim. MIA: Poginuo sam tebe da vidim golu. MARA: Dosta, umorna sam. MIA (cmokne je): Ti si uvek umorna. ANA: Kad samo ona radi. MIA: Ma nemoj, a ja? Zvono. Tresak vratima. MIA: Daj, ba sam gladan. Zato nisi naruila dve, zna da dolazim ANA: Ne dam ti, moja je. MIA: Ma nemoj, Maro, hodu i ja. MARA: Daj mu pola. ANA: Ne dam. Neka narui sam. MIA: Dekintiran sam. Tresak vratima. MIA: Bacila je picu na pod. Kako du sada da jedem. Moram da duvam. Jel si skoro istila? Stvarno si mogla da je vaspita. Tebi se bar niko nije meao u vaspitavanje. Zna ta kae moja sestra, koja ti bar zna, ima strane...probleme sa bivim muem. E, pa ona kae da je tebi lako, dobro moda ne ba tebi, jer Ana nema penziju od oca, ali udovicama. Imaju penziju, bivi muevi ih ne gnjave, niti ucenjuju preko dece, svi ih ale i hode da im pomognu. Sirotim rasputenicama kau da ih ne bi ostavio mu da su valjale, ne dobijaju alimentaciju, i jo ih svi nipodatavaju. MARA: Jel ona to iz linog iskustva? MIA: Da zna ta joj je jue uradio onaj kreten, na kraju du morati da ga bijem. MARA: Mio molim te idi kudi hodu da spavam. MIA: Ma nemoj, a ta da radim kod kude? Samo ti spavaj, ja du da gledam televiziju. MARA: Molim te ne ljuti se i ostavi me samu.

MIA: Ako te sada ostavim to de biti zauvek.ta misli da si mi ti pa neka premija. Matora si, ima onu klipau, nema lovu, ni kola. I ti se usuuje da me tera. Ima li pivo? MARA: Nemam. Idi. MIA: Hode li ti batine? MARA: Ne poinji svau. Isuvie sam umorna. Mislim da bi trebalo da se raziemo. MIA: Ne moemo. Jo nisam zavrio picu. MARA: Vrati mi kljueve. MIA: Doi i uzmi ih. Otvaranje komode i repetiranje pitolja. MIA: Zar bi ti pucala. MARA: Kljueve. Mia sputa kljueve na stoid. MIA: Ti nema dozvolu za tu igraku. MARA: Ni ti. Napolje! MIA: Osvetidu ti se, niko do sada nije izbacio iz kude jednog Radulovida! Zna li ti ko je moj otac? Naelnik dejeg odeljenja klinike. Imamo mi veze. MARA: Napolje!!! Mia izleti, tresne vratima. uje se televizor, i klavirske vebe. Otvaranje vrata. MARA: Gospoica svira. Sad si se setila? Koliko je bilo problema da veba, i na kraju ta-odustala si. Obedavala si mi, i lagala me kako veba, a rezultat je bio NITA! I ti se sad usuuje da dodiruje taj boji instrument. Koliko sam se samo napladala dopunskih asova. Skloni se od mog klavira! ANA: ta je tebi?to histerie? MARA: Ja histeriem? Pa, i histeriem. Zna odakle dolazim? ANA (tiho): Zabole me. MARA: Iz tvoje kole. Zvala me je razredna, ne zna ta se sa tobom dogaa. Ima mnogo izostanaka, ocene su ti katastrofa. Pitala me je da se nisi zaljubika? Zamisli, kakav imbecilan termin. Dodala je da se nada da nemamo neki vedi problem. Zamisli, u ovom divnom sreenom drutvu, u ovoj razvijenoj dravi da fakultetski obrazovani, pametni i zdravi ljudi imaju neki problem, pa to je nezamislivo! Taman posla, rekla sam joj, nas dve ivimo idealno. Onda je ona meni kukala pola sata poluapatom na uvo, kako ne primaju redovno plate kako se opet sprema trajk, a ona je protiv toga, ali nede da bude trajkbreker itd. Jedva sam je se otresla. Pozdravila te je, kao vrhunac ironije, poto te vie ne via u koli. Zna li na koga me je podsetila? Na naeg svetenika. Kad god ga sretnem umesto da ja

njemu kukam, kao katolikim svetenicima njihovi vernici, on meni kuka. Poslednji put je to bilo o njegovoj majci koja je izbeglica, pa ezne za svojim domom, a on ne moe da joj pomogne. Htela sam da mu kaem da pusti Boga da joj pomogne, ali ne mogu da budem kuka. Ana zakorai. MARA: Gde de? Nisi mi odgovorila za izostanke i ocene. ANA: Da ti donesem au vode. Posle ove tirade su ti se sigurno osuila usta. MARA: Pa, ti nisi ni sudove oprala. Zar sve ja treba da radim? Lenja si na babu, ti geni su pravo udo. Ona je bila neto najlenje i najprljavije to sam upoznala. ANA: Naravno- majka moga oca. Kad si samo stigla to da primeti? MARA: Gde de? ANA: Napolje. MARA: Moram da znam gde odlazi, zna ta se sve deava u gradu? Ti nisi provokativna, ali rikoet ne bira. I stavi neto na glavu, poela je kia. Izmasiraj me malo, bole me lea. ANA: Ne mogu. Ana izlazi, sudara se sa Miom. On nede da je pusti, zavitlava je, ona ga odgurne i izlazi. MARA: Kako si ti uao? MIA: Kroz vrata, imam kljueve. MARA: Uzela sam ti kljueve. MIA: Napravio sam duplikat. Ne misli valjda da si originalna i da te nisam provalio? itam te ko deji bukvar. Znao sam da de da mi uzme kljueve, ali ne dam se ja lako. (Pokuava da je zagrli) Zar ti nisam nedostajao? MARA: Nisi. MIA: Ni malo? Lae? Vidi ta sam ti doneo. MARA: Lep prstenid, ali kako zna moj broj? MIA: Po mom malom prstu. Lepo ti ui. MARA: Kojoj si ga skinuo? MIA: Kupljen, vidi kutijicu, hode raun? MARA: Odakle ti novac? MIA: Poeo sam da radim. MARA: Ti? Kao telohranitelj? (Smeje se izvetaeno).

MIA: Obezbeenje. Moradu da uzmem i moj toljpi. Dade mi dozvolu. A dobro si me pojurila sa njim. Nisam mogao da se setim da li je napunjen, pa sam izaao, inae ne bih. Kakva si ludaa mogla si de me upuca u taku. MARA (Otvara fioku): Uzmi ga, ionako nisam volela to je ovde. Da li si ti dolazio u meuvremenu? MIA: Nemoj da me loi, daj mi ga. MARA: Kunem ti se, nije ovde. Pogledaj sam. MIA: Ako je ona tvoja lujka dala nekom ortaku, slomidu je. MARA: Ne verujem, nju to ne zanima. MIA: Moda su je naprili ortaci, ako se izbrbljala da ga ima. I ta du sad? MARA: Ja du da razgovaram sa njom. Nemoj ti, molim te. MIA: Prpa, kai da je kod nje. Gde je otila? MARA: Ne znam, izmasiraj mi malo lea. MIA: Odjebi, dao sam ti prsten. Dosta ti je. Idemo na klopu, dotle de i ona da se vrati, a posle bismo mogli i malo...zna od kad nismo. MARA: Umorna sam. Morala sam da odem i do njene kole. Ima problema. MIA: Dii se nekretnino. Nema sto godina. Tresak vratima. Ponovo otvaranje vrata. MARA: Da nisam videla da izlaze ne bih se ni vradala. BANE: ta de ti taj pitolj? Imamo mi naeg tihog ubicu. Zar si zaboravila? ANA: Da li si dobio rezultat? BANE: Da, pozitivan sam. A ti? ANA: Nemam nameru da dam krv. BANE: Zar de modi da ivi u strahu? Kao Zoran? ANA: U tom strahu ima i nade, a u tvom nikakve.ta su ti rekli? BANE: Razgovarali su sa mojim ocem. ANA : Rekao si mu? Da li si mene spominjao? BANE: Tebe ne, samo Milu. ANA: Kako su reagovali tvoji roditelji?

BANE: Majci nismo rekli, a otac je zanemeo, i onda odmah poeo da trai reenje. Zna da je on konstruktivan ovek. ANA: ta de biti sa mnom? Rekao si da demo kroz ovo da proemo zajedno. BANE: Ja ne mogu da te odvuem da da krv... niti da te prijavim.ta ja mogu? Da li si rekla svojoj majci? ANA: Boe sauvaj. Da li se jo uje sa drutvom? BANE: Zorana nigde ne mogu da naem, a Mila je u kudnom pritvoru. ANA: teta to ne moemo da napravimo uraju, jednu od onih vaih. Pa da rairimo virus, kroz etar (smeje se, ponavlja) uraju, nikada se u njima nisam snalazila. Sada bih uivala. BANE: Ti i ne zna da li si zaraena. Jednom smo se kresnuli i ako nisi imala nikakvu ranicu, moda si i ista. ANA: To nedemo skoro saznati. Bar ne moram da menjam nain ivota, i do sada mi je bio usran. Da bar imam neka mala sredstva za ivot, ne bih izlazila napolje. BANE: Ubij mene i idi u zatvor. ANA: Poinjemo da seremo.ta da radim? Leem sa tom milju i budim se sa njom. BANE: Reskiraj i daj krv. Ako si negativna bide mirna, ako nisi sve ti je jedno. ANA: Kakve sam usrane srede, sigurno sam pozitivna. Do sada sam esto razmiljala da se ubijem, a sada kada imam razlog o tome najmanje razmiljam. BANE: ene se retko ubijaju pitoljem, ede pilulama ili veanjem. istije je. ANA: Ja nisam ena.Evo ti ga. BANE: Odkud ti? ANA: Od Marinog, recimo, deka Mie. On ti je neki turbo kriminalac. Vie je razmaeni siledija. Kobajagi je ovo vruda puca, pa ga dri kod moje keve Lanjak. Mia, ne toljpi. BANE: Kada sam se zanosio da upiem reiju, proitao sam da ako se pitolj pojavi u prvoj sceni, mora do kraja i da opali. ANA: Znai, ako neko dobije SIDU, on mora i da da krv. BANE: Tako je. ANA: Kako si tako cool? BANE: Pod sedativima sam. Tata kae da sada ne smem da se troim

ANA: Volela bih da vidim Zorana. Trebalo je sve etvoro ovo zajedno da preguramo. Sluaj mene, ti i ja nedemo zajedno, a kamoli u etvoro. Prolupala sam kako si mi sada dalek, a seda se naih razgovora? BANE: Zna o emu neprestano razmiljam? O seksu. Glava mi je u torbi, a ja sve vreme neprestano razmiljam o onome to bih radio s tobom. Ti zna da ja nisam neki veran tip, ali tek sada mislimo raznim fazama nenosti, ne mogu da verujem da vie nikada nedu da te osetim. Skoncetriem se na tvoju nadlanicu, pa je milujem i liem dok ne zacvri, onda preem na miicu, skoro pod pazuh, pa te dotiem i udiem. ANA: Koliko sam itala, modi de sa kurtonom, ako enska hode, samo cupi mora da zna da si pozitivan i da te beskrajno voli. BANE: Plaim se da vie niko nede imati dovoljno vremena za to. ANA: Samo nemoj da utone u patetiku, jer du da izaem napolje. BANE: Doi, samo bih da te osetim, nedu ak ni da ti dahdem u cufa. ANA: Muka mi je. BANE: Molim te, nikada me vie nede videti. ANA: Moli, pa ta je ovo, rastanak. Ti se kao oprata od mene? BANE: Da, otac me alje u vajcarsku, kod tetke. Zna da je ona lekar. ANA: U vajcarsku? Odlazi uvajcarsku? (uzmuva se) Lako je vama. Napunili ste depove i imate izlaz. Zar de tatu da ti puste da ode odavde? BANE: Ima naina. ANA: A sa koliko nula se pie taj nain (cinino).... ta si rekao kevi? BANE: Sve je to tata sredio. ANA: Ja neprestano razmiljam o tome kako mi je ovo kazna to sam bila nerazumna i dozvolila da me kresne iako mi nije bilo do toga. Da mi se ovo dogodilo u ljubavi i strasti ne bi mi bilo ao, ovako.... Znai odlazi. Okej . BANE: Moda probam da te zovem odande... Doi kod mene, molim te. ANA: Da li zna da su impanze nosioci virusa SIDE? BANE: Gde si to proitala? ANA: ula sam na Devedesetdvojci. BANE: Samo tako neto i moe da se sazna. Nema nikakavih prirunika, niti popularne literature. Iao sam u JAZAS. Imaju samo neki prirunik za narkide, na engleskom. ANA: Hode neto da popije, ili odmah putuje.

BANE: Ana, nema razloga da se ljuti na mene. Ti si htela da raskinemo, jo pre ovoga. ANA: Posle ovoga si rekao da demo zajedno da proemo kroz sve. BANE: Ana, smiri se. Kupi loz. Hode premiju, a nema loz. ANA: Da mi nisi ti ta premija? BANE: Nisam to mislio, ved ne zna da li treba sa ovim da se suoi, a besni. Nisam ti ja nita kriv, nisam te silovao. ANA: Nisi, ali si se bio ukurvio, i kao maloas mi prosuo slatku vaku, tihu muzikicu, ljigu, malo vina, i eto ti. Ogrebao si se za snoaj. BANE: Hteo sam da stavim kurton, ali ti si rekla da ne treba. ANA: Kad si ga traio itavih pola sata, dolo mi je na kraju da to pre zavri, i tako je i bilo. BANE: Nije bio kviki. ANA: Bio je, veruj mi. Nita nisam osetila. BANE: Cerekala si se posle. Vi ene se svaate ako ostanete nezadovoljene. ANA: Da nisam glumila i orgazam? Sve je to bilo od malo dobrog vina. BANE: Nemoj sada da se ljuti na mene, ni zbog ega. Sedi jo malo ovde. ANA: Dokle ima izlaz? BANE: Ovo je sve pomereno, ali ti si jedina devojka koju sam ikada voleo, i koju zaista volim. ANA: Ja tebe ne volim, i mislim da smo se dovoljno opratali. Najbolje bi bilo da ode. BANE: Ne mogu tek tako da odem.ta je s tobom? ANA: Sa mnom? Molim te, idi. Upada Mia. Cereka se. MIA: uo si damu. Brii klinac. ANA: ta de ti ovde? Gde je Mara? MIA: Ostala je sa drutvom u kafidu, ja sam joj rekao da idem da piam. eka me Mara, dobra je ona. BANE: Ana, idemo i mi. MIA: ta je klinac, jo si ovde? BANE: Ana, polazi. ANA: Zbogom Bane, putuj sa svojim taticom, i poalji mi razglednicu.

MIA: ta de ti moj pitolj, odmah mi ga vrati. ANA: Nisam ti ga ni uzela, samo razgledam, u mojoj je kudi. MIA: Hode pravu pucu, ta de ti metalna. Vue se sa ovim balavcima, a ne zna da bez starca nema udarca. ANA: Kojim ti jezikom govori? Koliko si mlai od Mare? Bar pet godina. MIA: Govorim prirodnim jezikom. Ja sam ti bre prirodan sto posto. Nemam tri kolonjske vode na sebi, niti kurton sa zekom na vrhu. Ja kad ga nabijem, oi ispadaju. Pitaj kevu.to se zalepila za mene, pa mi ne da da diem? Nije samo zbog mojih lepih oiju. Ana poilje da mu se smeje, prvo diskretno, a onda histerino. On je posmatra, u udu, a onda joj prilazi, i drmusa je. MIA: ta ti je bre, lujko, na emu si? Ana glasno izduvava nos, polako se smiruje. On je ne puta. Ana pokuava da mu se izmigolji, ali on je drpa. Ana ga gura. ANA: ta je, hode da me kara? MIA: Pomozi mi, nedu da te cepam, ja nisam siledija. ANA: Pusti me. MIA: Sad ne mogu, i da hodu. Moram da te karam. ANA: Da me kara? Pa, karaj me!!! Izvoli! Crko dabogda!!! Karaj me!! Tresak vratima. ANA: Mama, sada bi trebalo jedno od nas dvoje da oamari, ali ne zna koga, ili ne zna ko de da ti vrati. MIA: Ja sam samo doao po svoj pitolj. MARA: Po ovo si doao? Ne znam da li de da ga odnese ali sebe hode, i to konano, inae du te ubiti ko psa.( Opali) Odmah! MIA: Jesi li ti luda. Mogla si da nas pogodi. Idem, idem, Ostavljam ti sve i prsten i pitolj. MARA : Napolje!!! ANA : Daj mi taj pitolj. Nemoj da pati, vratide ti se on, a i ako se ne vrati, takvih ima na hiljade u ovom gradu. Nikada nede saznati da si mu upravo spasila ivot. MARA: Pitolj ti ne dam. Bide dobro ako neko ne pozove policiju. Bane te eka ispred vrata. ANA: Ne znam ta ti je Bane rekao, ali mi nismo vie zajedno. I on mnogo lae. Idem. MARA: Stani. ta ti misli o meni?

ANA : A ti o meni? MARA: Ne odgovaraj mi protivpitanjem kao glupaa, nego jasno i precizno. Kako me ti vidi? ANA: Kao gubitnicu sa fakultetom, bez love, bez mua, bez roditelja, sa mnom na grbai, bez nade. MARA: Dakle, ti misli da ja nemam nikakav drutveni znaaj, a ni porodini. ANA: Tako je. Bila sam jasna i precizna. U ovom drutvu si nula, a nisi bila u stanju da nas izvue u neku zemlju gde se ivi civilizovano. Zato si me rodila? Iz inata? MARA: Bane je, verovatno i dalje ispred vrata, isprati ga i vrati se ovamo. Tresak vratima. Bane veba na klaviru. ANA: Ovako ja razumem lepo se oprostiti. Da li si samo ovo eleo? Jo jedan seks za poneti. BANE: Malo mi je. Hodu jo, hodu nikada da ne prestane, da umrem u tvom zagrljaju. ANA: Da li mi je to kompliment? Povedi me, i to de biti izvesno.Ti svira, ja du da se obuem. Otvaranje vrata. OTAC: ta ste vi? ivotinje? Ne, vi ste obini idioti Zna li ti, devojuro, da poto si mu prenela tu, tu infekciju, da bi trebalo da te spalimo narkomansko ubre! I ti se usuuje da mi ue u kudu, a tebi je Bane svraka popila i ono malo mozga to ti je ostalo. Ista si budala kao i tvoja majka. Gadite mi se! Samo duvate i sparujete se bez ikakvog smisla, ili emocija! Nita drugo i ne radite! Lezilebovidi! Bane pokua mlako da reaguje. ANA: A ta ste nam vi, gospodine uspeni, ostavili da radimo?!? Sve ste pokrali, ostalo ste unitili, zatrli! Nisam ja prenela vaem sinu SIDU, nego njegova predhodna devojka, od uspenih roditelja, takoe! Ja sam streit, ak i ne puim, a ovo je bio in milosra vaem sinu, jer ne verujem da de vie ikoga da kresne. Vi se meni gadite! Idite i na kraj sveta, i leite svog sinida od SIDE!!! Ulazi majka. MAJKA: Kakve SIDE? Ko ima SIDU? (Grevito grli Baneta) Bebice moja, ta vi to krijete od mene? Gospode, ko ima SIDU? Otac je vue ka vratima. OTAC: Histerina kuka, hipotetino govori, pogreno si ula. ANA: Dobro ste uli, va sin ima SIDU (Bane se pokriva preko glave), odlaze bez u vajcarsku da ga lee, od neizleive bolesti. Otac tresne vratima, majka urla u OFF-u. BANE: Ovo je bio cup de gras, a ne- koitus de gras. Sve je dolo na svoje mesto. Je si li bar danas svrila?

ANA: ali se? Ja sam jo nerazvijena, frigidna opteredena, ko zna ta sam. Ana brizne u pla. Bane je zagrli. BANE: Hode li da odem sutra sa tobom da da krv? ANA: ta si rekao mojoj majci? BANE: Ono to mora da zna. Da nisi ti, rekao bih ja i svojoj. Ovako, vratila si mome ocu, a moja majka je dobila ta joj sleduje. ANA: ta meni sleduje? Ja samo hodu normalno da ivim Gledala sam u stranim filmovima, moe normalno da se ivi. Bane, hajdemo na neku planinu, ima naputenih seoskih kuda, nita ti nede biti bolje u bolnicama, umrede nehumano, sa cevicama u telu, ovako- moda u prirodi ima i leka za tebe, a ako i ne bude ugaside se prirodno. Evo, ja hodu da odem sa tobom. Ne moramo da im se javljamo, oboje smo punoletni, vie ne odgovaraju za nas. Bane, razmisli. BANE: Sada mi jo samo fali romantizam. Umro bih bez kupatila, interneta, dobre klope. Dosta mi je novih reenja.Nedu vie uopte da razmiljam o bilo kakvim reenjima. Nedu vie uopte da razmiljam o bilo kakvim reenjima, hodu da uivam jo malo. Moe mi se. Ionako nikome nije garantovano kad de da capne. Ide ulicom, padne ti fasada ovog raspadnutog grada na glavu, i gotovo. Dao, ende, finito. Majka ulede unutra. MAJKA: Ko mene moe da rastavi od mog jedinog deteta? I ja idem u vajcarsku, hodu da budem uz tebe svake sekunde. Ovo nije muka stvar, nije hokej, ovaj ivot sam ti ja dala, ja sam svata trpela u ovom braku zbog tebe, a sada ispade da ti je on vedi prijatelj. Ima sestru uvajcarskoj, pa ta, imam i ja brata u vedskoj. Razgovarademo ko ima bolje uslove za tebe, a niko nede da odluuje sam. Razumete! ANA: Zaista de da uiva. Ana izlazi. Majka balavi nad Banetom. Otvaranje vrata. ANA: Pomislila sam da si izala. MARA: Tek sam ula. ANA: I mi bismo sada kao trebalo da se suoimo i razgovaramo. MARA: Kako hode. ANA: Molim? MARA: Predpostavljam da si se do sada izrazgovarala sa nekim, ako u ovoj situaciji ima ta da se kae. ANA: I ta misli? MARA (Ironino): Mene pita ta mislim?

ANA: Zar ima jo nekog u ovoj sobi? Daj, nemoj da se duri kao dete, ako nede da priamo, ja du da gledam TV. Ana upali TV. Mara duti. MARA: Ako ga odmah ne ugasi, razbidu ga. ANA: Dobro, ugasidu ga. Zato bi ga razbijala kad drugi ne moe da kupi? MARA: Tano, ali mogu lako da ivim bez njega. A ti? ANA: Ja mogu i da ne ivim. U stvari najlake mogu da ivim bez ove klavirine. MARA: ta ti ima sa mojim klavirom? Nean kontakt prstiju sa dirkama? ANA: Upravo sam rekla, ba nita. MARA: Uvek govori o onome to je nita, a da li ima neto u tvom ivotu to je neto. Da li bi trebalo to neto da mi saopti? ANA: Bane ti je ved rekao. MARA: Bane mi je rekao da ima ozbiljan problem o kome bismo ti i ja morale da razgovaramo. To je sve, a ja se satima ubijam da smislim ta to moe da bude. Da li si trudna? ANA: U tri lepe pike materine, ja sam mislila da ti je rekao, zato ste me ovako navukli ko arapu, pa me gazite, gazite! MARA: U ovoj kudi se ne psuje. Ti to zna, i ja to vie nedu da ujem. Ako je neko izgaen, to sam ja. Satima ved razmiljam gde sam pogreila, i ta da radim? ANA: Trebalo je da pone pre nekoliko godina, sati su malo za ovo sranje od ivota. MARA: Ubidu se. ANA (Saaljivo): Mama, nigde ti nisi pogreila. Bori se da preivimo, otkupila si ovaj stan svojih roditelja po tredi put, ima neka primanja, ima ak i klavirinu, koju jo nisi prinuena da proda.... U ovoj rupetini od drave ti si junak, ena div. valeri su ti malo diskutabilni, ali niko nije savren. MARA: To sam ja. A ti? ANA: ta ja? MARA: Kakva si ti, koji problem tebe mui? ANA: Svoje probleme i ne moram da ti izlaem. Pie ak i u njihovim novinama. Oni su nereivi. Da li zna da je gomila gorila upala na Filoloki fakultet i prebila studente. Bolje reeno studentkinje, jer je to uglavnom enski fakultet. Junaine. Ja treba to da upiem. MARA: Prvo maturiraj, molim te. ANA: Ako uspem, poto kole stalno prete trajkovima, profesori nam umiru od gladi i ponienja.

MARA: Opet me uvlai u opte probleme, nede modi. Hodu da znam ta mi Bane nije rekao. ANA: ta sve ja hodu, a ne mogu. MARA: Ana, meni je svega dosta. ANA: Kau da je i to jedan od simptoma klimaksa. Sredom ja sam izala iz puberteta. MARA: Da li zna koliko je meni godina? ANA: Normalno, od mene ih ne krije kao od tvojih mlaih valera, ali klimaks je rastegljiv. MARA: ta de meni ovaj razgovor? Jo mi samo odgovori, da li bi se zaista sa Miom, da li bi spavala sa njim? ANA: ta kevo, ta, kai pravi glagol. Samo ekam to pitanje. Da ti nisam pokvarila divnu ljubavnu vezu? Ne, ne bih. Pitolj mi je bio pri ruci. Dobio bi metak u dupe, pa bi trao kod svog tatice da mu ga vadi na Dejem odeljenju. Ima jo neko pitanje? Ako nema, imam ja. Kako da se ti i ja razdvojimo u ovim ivotnim okolnostima? Ima neku ideju? Da budem jasnija, kako da ti i ja vie ne ivimo zajedno? MARA: ta je stobom, dete? Ja nikoga osim tebe nemam. Da li si poludela. Ovo to se mi peckamo nije razlog za takav... predlog. ANA: Da se razumemo, ovo nije peckanje, ovo je na jebeni, izvini kevo, ivot. Da li treba da mislim kako de tvoj slededi deko da me napadne, ili ti da strepi kako du da ga zavodim. Ima dovoljno godina da moe da nam smisli pravo reenje. Treba mi samo smetaj, snadidu se za trokove Zaposlidu se u nekom butiku, ili kafidu. Gde sve devojke, tu i ja. Ne moe da mi zadri nivo bez para. ao mi je. Dakle, da li moemo da prodamo ovaj stan, kupimo tebi manji, a meni damo ostatak Iznajmidu sobu. MARA: Da li ti zna ta znai biti podstanar? Bide ti gore nego ovde. Da li moe da izdri bar dok ne maturira, a onda ima vie mogudnosti. Moe da upie fakultet u provinciji, i da trai stipendiju. Ovaj stan je sve to imam, i nedu da ga prodajem. ANA: Zar nisam ja sve to ima? MARA: Zato me mui. Ovo je sve to mi je ostalo od roditelja, i trebalo je tebi da ostane. Gde da odem? Mara poinje da cmizdri ANA: Dakle, mi ene zaista samo curimo. Suza, suzu stie, a, kevo? MARA (Histerino): Dosta mi je svega, daj mi taj jebeni pitolj, ubidu se odmah, na tvoje oi, jel to hode!?! Daj mi taj pitolj!!! Dosta mi je svega! uje?!?: Jel kod tebe, daj mi ga?!? Ana bei napolje, Mara se saplete i pada pred vratima. Ana joj zalupi vrata pred nosom. Mara cvili kao izubijano pseto. Bane i dalje veba na klaviru.

MAJKA: I dalje mi se ne dopada ideja da je ostavimo samu u stanu, moe svakakve da dovlai, i da ti otac ved nije otputovao, ne verujem da bi pristao, ali ta du, majke su u stanju sve da urade za svoju decu. Devojko,da li tvoja majka zna gde si? ANA: Ne, posvaale smo se. MAJKA: Kako se zove? ANA: Ana (pauza, izgovori oevo prezime) Jelisid. Bane je pogleda, slegne ramenima. MAJKA: Koliko godina ima, Ana? ANA: Osamnaest, punoletna sam. MAJKA: Jadno dete, ti si ona to ne pui samo pije i povrada. ANA : Ne, ne pijem, ono je bilo kada sam saznala za SIDU izvinite. BANE: Nede valjda to da joj pamti? MAJKA: Nedu. Zakljuala sam nae sobe, i veliko kupatilo ima malo sa tu kabinom, i kuhinju.uvaj mi kudu. BANE: to due, ako da bog. MAJKA: Idem da zovem taksi,nede sa nama do aerodroma? BANE: Nede, mrzim rastanke. MAJKA: I ja. Majka izlazi. BANE: Sav novac koji sam imao ostavio sam ti. Probaj i ti da se zaposli, ali radi maturski, molim te. Obedala si mi da de dati krv. Zakuni se. ANA: Molim te, ne brini se za mene. Sve sam sigurnija da sam zdrava. BANE: Nemoj da se uljuljkuje, to nita ne znai. ANA: ta ti ima od toga to zna? Izvini, nedu opet. Stvarno sam nerazumna. Obedala sam, i ispunidu. Otidi du kod te vae poznanice, iako bih vie volela da su mi svi nepoznati. BANE: Bez mnogo prie, doi da te poljubim. Idem. Bane je neno poljubi u obraz. MAJKA (Off): Taksi je stigao! BANE: Molim te, javljaj mi se. Zna sa E-mejlom. Upladen je...ja...

ANA: Ako padne u patetiku, ja du da izaem. BANE: Ovaj put du ja da izaem, plaim se zauvek. Ana poinje grevito da plae.