BELI: Kad sam malopre pomenuo, dragi gledaoci, da sam

osedeo u detinjstvu, moram vam jo samo to ispriati,

jer predstava moe da pone svakog minuta, pa posle
nee biti ni prilike, ni vremena... Imao sam 7-8 godina, i
bio je onaj rat, onaj Veliki Svetski Rat, za koji sam
iskreno i duboko verovao da je to poslednji rat u mome
ivotu. Meutim, naalost, na moju i vau veliku alost...
Dobro. Nije re o tome... Osedeo sam, ovako sam sed, od
moje 7-8 godine. A bio sam crn ko pokisao gavran. Do 78 godine, zvali su me Gara, a onda, preko noi, preko
jedne strane noi, pobeleo sam kao sneg, i od tada me
zovu Beli, to je nekako i prirodno kad me ovek sad
pogleda, s obzirom na moje godine, ali kad sam imao 7-8
godina, svi su se pitali: "Kako ovako malo dete, kako
deak od 7-8 godina moe da ima belu kosu kao starac
od ne znam koliko?"... Svi su se to pitali, gledajui me
tuno, i niko nije znao istinu koju u ja vama sad
ispriati. Jedne noi, bila je, ini mi se, jesen 1943.
godine... ili prolee, nije sad to najvanije, znam samo da
je padala sitna kia i da se javljalo prvo svitanje, ve se
razdanjivalo, ree meni moj stric Pavle, koji je bio
komandant Savskog bataljona pri Vrhovnom tabu, ree
mi, dajui mi neku ceduljicu: "Idi, Garo - jo uvek sam
bio crn - idi Garo, izai iz sela pokraj Perinog Klozeta, pa
se uz potok popni do Babinog Kuka, a onda skreni i prei
preko Jovanovog Dupeta, pa krijui se, pregazi Simin
Pi"... Izvinjavam se, dragi gledaoci, ali su to stvarno
imena oko moga sela. Malo su neobina, krivicom naih
predaka, jer kad su vlasti za vreme Marije Terezije
pravile topografske karte, onda su doli belenici i pitali
nae seljake: "Kako se zove onaj vrh?" Babin Kuk, rekli
su im gurkajui se. "A onaj mali potok?" Simin Pi.
"Simin Pi?" Jeste. "Dobro!" I tako, nai su ih seljaci
zavitlavali do mile volje, sve dok im jednog dana nisu
stigle geografske karte sa imenima koja su oni sami dali.

Bunili su se ljudi posle, vikali i galamili, kakva su to

prostaka i uvredljiva imena?! Treba ceo svet da nam se
smeje! Uitelj je pisao protestna pisma u Be, ali je bilo
sve uzalud, jer su im odgovorili kratko i jasno: "Vi ste
nam dali ta imena!" alili smo se. "alite se i drugi put;
mi ne znamo za alu"... I tako, do dana dananjeg,
ostadoe u geografskim kartama runa imena za sva
vremena... Ima naroda koji ne znaju da se ale - sve
ozbiljno shvataju - a mi to nikako da nauimo... Meutim,
nisam hteo to da vam ispriam. Izvinjavam se na
digresiji... Hteo sam samo da vam objasnim zato su
tako runa imena naih lepih polja, brda, uma i potoka...
"Idi Garo, uvaj ovu ceduljicu ko tvoje lepe, plave oi u
glavi, i predaj je drugu Budi Vejavici, nek je prosledi
Vrhovnom tabu. Ako te, sluajno, Nemci uhvate,
progutaj je taman se udavio"... "Ou, striko, ou". "Evo ti
i kocka eera, ali nemoj da je pojede; samo je gledaj,
pa kad oseti da ti je slatko, napij se vode. Tako e ti
godinama trajati"... "Dobro, striko, samo u je gledati i
piti vodu". Bio sam dobro dete, sluao sam starije, a
naroito strica Pavla... Uzeo sam ceduljicu i kocku
eera, poljubio stricu ruku i krenuo iz sela. Prvo sam
iao polako, a onda sam potrao uz Babin Kuk i izbio na
Tasino Kurje Oko. I dok sam trao, sav oznojen i zadihan,
pokraj mene je projurio komija Toma Meava na konju,
u stranom galopu, doviknuvi mi: "Nemoj tamo, Garo!
Nemoj tamo, tamo su Nemci! Vrati se do Gluve Stene i idi
prema Milijinim Katunima! Kad doe kod Milije, reci mu
da te vee ispod ovna, pa neka potera stado do reke, na
vodu! Na reci uzmi amac Duje Ribara i spusti se do
vodenice! Predaj poruku vodeniaru Milanu, a ti se vrati
istim putem i bei kui da te zlikovci ne uhvate! Jesi li
zapamtio ta sam ti rekao! Ne mogu da ti ponavljam,
vidi da sam u stranom galopu!"... Nisam nita uspeo da
mu odgovorim, jer je komija proleteo pokraj mene...

Presliavajui se kuda da idem, zamislio sam se i ve

posle desetak kilometara naleteo na Nemce. epali su
me takvom brzinom, da nisam uspeo da progutam
ceduljicu. Izvadili su mi papiri iz usta, proitali ga i
povikali: "Klajne vajne! Nosi pismo na Tita, umesto da
ide u kola, da zavri automehaniarski zanat i da
posle rata radi kod nas u Folsfagen! Bez obzira to si
tako mala... koliko imati godina?" 7-8, rekao sam. "7-8
godina a ve saraivati sa banditi! Bez obzira to imati 78 godina sad emo te streljati da se opameti, i da nikad
vie ne pravi ovakve vajnarije!"... Dok su me
postavljali uz jedan crni zid, ja sam posedeo. Video sam
kako belim u bari pokraj nogu. I onda su me streljali... A
nekoliko dana kasnije, naiao je neki ovek, vidar, i
oiveo me. Kako me je oiveo, to mi do danas nije
jasno...