August Strindberg Gospoica Julija,

verzija 3
JULIJA: Divan ste vi kvaljer koji bei od dame. Zato ste u livreji na praznik? Presvucite se
odmah!
AN: Onda moram da zamolim gospoicu da se udalji za trenutak, jer mi je redengot ovde.
JULIJA: Zar se vi snebivate preda mnom da promenite kaput? Hajd, idite u svoju sobu i vratite
se! Uostalom, moete i ovde da ostanete, ja u okrenuti lea.
AN: S vaim doputenjem gospoice.
JULIJA: Tres gentil, monsieur Jean! Tres gentil!
AN: Vous voulez plaisanter, madame!
JULIJA: Et vous voulez parler francais? Gde ste nauili?
AN: U vajcarskoj, dok sam bio sommelier u jednom od najveih hotela u Lucernu.
JULIJA: Ali ste rodom odavde?
AN: Da, i ja sam viao gospoicu kao dete, ali me gospoica nije zapaala.
JULIJA: Zbilja!
AN: Da, a naroito se seam jedantup... e, o tome ne mogu da govorim.
JULIJA: O da! Govorite samo! ta? Meni za ljubav!
AN: Ne, zbilja, ne mogu sada! Moda drugi put!
JULIJA: Drugi put - znai nikad. Donesite mi neto da popijem i priajte.
AN: Ne znam ta ima ovde u hladnjaku. Samo pivo.
JULIJA: Ne mari nita! Ja inae imam tako prost ukus da vie volim pivo nego vino.
AN: Izvolite!
JULIJA: Hvala! Zato ne sednete?
AN: To ne mogu sebi da dopustim u vaem prisustvu!
JULIJA: Ali, ako ja to naredim?
AN: Onda u posluati.
JULIJA: Sedite! Zar neete i vi da pijete?
AN: Nisam bas neki pivopija...
JULIJA: Ali biste, kao utiv kavaljer mogli da pravite drutvo jednoj dami.
AN: Umesna primedba.
JULIJA: Pijte u moje zdravlje!
AN: okleva
JULIJA: ini mi se da ste stidljivi mome.
AN: U zdravlje moje gospodarice!
JULIJA: Bravo! Sad, da bude potpuno, morate jo i da mi poljubite cipelu.
AN: okleva pa poljubi
AN: A ako sada neko ue?
JULIJA: Pa?
AN: Pa, dama nasamo s mukarcem, pa bio on i sluga, nou, onda...
JULIJA: Sta onda? Je li mogue da vi neto uobraavate?
AN: Ja ne, ali svet...
JULIJA: ta? Da sam moda zaljubljena u slugu?
AN: Nisam uobraen, ali je bilo i takvih sluajeva.
JULIJA: Aha. Vi ste aristokrata a ja se sputam!

AN: Nemojte da se sputate gospoice. Jer svet e uvek rei da ste pali. Niko vam nee
poverovati da ste se dobrovoljno spustili. Posluajte moj savet.
AN: Ako mi dopustite, vratio bih se svome poslu. Grof hoe da ima svoje izme na vreme, a
pono je ve odavno prola.
JULIJA: Ostavite te izme!
AN: Ne! To je moja sluba koju sam duan da obavim! Meutim, ja se nikad nisam obavezao
da budem va drug u igri, i ne mogu to nikad ni biti, jer ipak suvie sebe cenim da bih to uinio.
JULIJA: Vi ste gordi!
AN: U nekom sluaju da, u nekom ne.
JULIJA: Jeste li ikad voleli?
AN: Ja ne upotrebljavam tu re. Da, bio sam zaljubljen, jednom sam se razboleo to nisam
mogao da dobijem onu koju sam hteo.
JULIJA: A koja je to bila?
AN: (uti)
JULIJA: Koja je to bila?
AN: Ne moete me prisiliti da vam to kaem!
JULIJA: Ako vas molim kao vama ravna, kao prijatelj! Koja je to bila?
AN: To ste bili vi...
JULIJA: To je divno!
AN: Da, ako hoete! Vidite, to je ta stvar o kojoj maloas nisam hteo da govorim, a sad u da
vam je ispriam. iveo sam sa sedmoro brae i sestara i jednim svinjetom, tamo na sivim golim
poljima gde ne raste ni jedno drvo. Ali s prozora sam gledao zid grofovog parka i jabuke iznad
njega. Tu spazih svetlu haljinu i par belih arapa to ste bili vi. Videh vas kako idete izmeu
rua, i pomislih: ako je istina da razbojnik moe doi u carstvo nebesko, onda bi bilo udno da
jedan sluga ne moe doi u grofovski park i igrati se sa grofovom erkom! Pseto moe da lei u
grofiinoj fotelji, konj moe da oseti gospoiinu nenu ruku na svojim nozdrvama, ali jedan
sluga... Video sam vas i vratio se kui reen da umrem. Vi ste za mene bili samo dokaz kako je
beznadeno da u ikad izai iz kruga u kom sam se rodio.
JULIJA: Smem li da vidim ta imate u oku?
AN: To e odmah proi.
JULIJA: Ja u vam pomoi... Pazi kako drhti ovaj veliki, snani ovek! Ovakve ruke! Gledajte
tamo! Evo ga, izvadila sam ga! Poljubite mi ruku, i zahvalite mi!
AN: Gospoice Julija, ne znate li da je opasno igrati se vatrom?
JULIJA: Za mene ne; ja sam osigurana!
AN: Ne, niste!
JULIJA: Vi ste neki Don uan! Ili nevini Josif! Verujem pre da ste nevini Jofis!
AN: Mislite?
JULIJA: Skoro se bojim!
AN: poljubi je
JULIJA: (amar) Sebi ruke!
AN: Je li to zbilja ili ala?
JULIJA: Zbilja!

AN: Onda je bila zbilja i ono malopre! Sada vas molim za izvinjenje i doputenje da idem da
legnem.
JULIJA: Da idete da spavate na Ivanjdansku no?
AN: Da! Uostalom, ako me sluh ne vara, evo ve dolaze ljudi da me trae! I ako nas nau ovde,
vi ste propali! U borbi sa njima oveku ostaje samo da bei!
JULIJA: Da beimo? Kuda da beimo? Napolje ne moemo!
AN: Onda u moju sobu! U mene se moete pouzdati, jer ja sam vam stvarni, iskreni i odani
prijatelj!
JULIJA: Ali razmislite malo! Pomislite ako vas tamo trae!
AN: Zabraviu vrata, a ako hoe da uu silom, pucau! Hajdete! Hajdete!
JULIJA: Zaklinjete li mi se?
AN: Zaklinjem se!
SEX
AN: Smatrate li sad da je mogue ostati ovde?
JULIJA: Ne! Ne smatram! Ali ta da radimo?
AN: Da pobegnemo, da otputujemo to dalje odavde!U vajcarsku, na italijanska jezera; niste
nikad bili tamo?
JULIJA: Ne!
AN: Ah, narande, lovori, ah! Tamo u da otvorim hotel, prvorazredno ureen, i s
prvorazrednim gostima. To je ivot!
JULIJA: Da, to je ivot. A ja?
AN: Gospodarica kue; ukras firme. Danas sam ja sluga, ali dogodine sam vlasnik, za deset
godina rentijer, i zavriu, pazite dobro ta vam kaem, zavriu kao grof! A vi ete postati nita
manje nego grofica, moja grofica!
JULIJA: Vi! Kazi mi ti! Izmedju nas vie nema granica! Reci mi ti! Reci da me voli.
AN: Rei u, rei u hiljadu puta posle! Samo ne ovde!
JULIJA: Pre ste mogli da mi ljubite cipelu a sad!
AN: Da, to je bilo onda! Sad imamo da mislimo na drugo... I, kako vam izgledaju moji planovi
za budunost?
JULIJA: Za tako veliko preduzee trai se veliki kapital; imate li ga vi?
AN: Ja! Sigurno! Ja imam svoje strune sposobnosti, svoje iskustvo, svoje znanje jezika! To je
kapital koji, mislim, neto vredi!
JULIJA: Ali za to ne moete kupiti ni voznu kartu!
AN: To je svakako tano; stoga mi i trebate vi, ako ste spremni da budete moj finansijski
kompanjon.
JULIJA: To ja ne mogu, a sama nemam nita!
AN: Onda cela stvar propada... i sve ostaje kao to je!
JULIJA: Mislite li vi da u ja ostati pod ovim krovom kao vaa ljubavnica? Mislite li da u
dopustiti da svet pokazuje prstom na mene? Smatrate li da ja posle ovoga mogu da pogledam
svome ocu u lice? Ne! Vodite me dalje odavde, iz ovog ponienja i beaa! O, ta sam uinila,
boe, boe!
AN: Gle, sad poinje na tu notu. ta ste uinili? Isto to i mnoge pre vas! Ne pravite se odve
fina dama nego doi da popijemo jednu posebnu aicu!
JULIJA: To je burgonjsko vino moga oca!

AN: Moda je suvie dobro za zeta!

JULIJA: Lopove!
AN: Hoete moda da potkaete?
JULIJA: O, o! Sauesnica kunog lopova! O, da li sam noas bila pijana i u snu pravila gluposti?
Ivandanjska no? Svetkovina nevinih radosti...
AN: Hm, nevinih! Onako nevino kao to si se ti veeras ponaala prema meni, ni jedna devojka
mog roda se ne dotie mukarca. Tako neto sam video samo meu ivotinjama i propalim
enama.
JULIJA: Tako je; udari me; gazi po meni; nisam bolje ni zasluila. Ja sam bednica; ali mi
pomozi! Pomozi mi da se spasem ovoga, ako ima ikakve mogunosti!
AN: Ja se neu odrei svog udela u asti da sam vas zaveo; ali mislite li vi da bi se iko na mom
mestu usudio da baci oko na vas da mu vi sami niste dali mig za to!
JULIJA: Ali vi ste hteli da umrete zbog mene!
AN: Tu sam priu proitao u novinama.
JULIJA: Znai, la! Takvi ste vi dakle...
AN: Kakav bih inae trebalo da budem; ovek uvek mora sebe malo da ukrasi kad poe u lov
na ene!
JULIJA: Sluga je sluga!
AN: Drolja je drolja!
JULIJA: Lupeu!
AN: Droljo!
JULIJA: Da jedna ljudska dua moe biti toliko prljava...
AN: Pa operite je!
JULIJA: Ja vas se grozim kao to se grozim pacova, ali ne mogu da pobegnem od vas!
AN: Vi mrzite mukarce, gospoice?
JULIJA: Da! Veinom! Ali, ponekad kad doe slabost, o kako je to gadno!
AN: Mrzite li i mene?
JULIJA: Bezgranino! Mogla bih da gledam da vas ubijaju kao kakvu ivotinju...
AN: Kao kad ubijaju besnog psa, zar ne?
JULIJA: Ba tako!
AN: Ali ovde nema nikakvog psa! ta emo onda?
JULIJA: Da otputujemo.
AN: Da muimo jedno drugo?
JULIJA: Da uivamo dva dana, tri dana, i onda da umremo!
AN: Da umremo? Tako glupo! Ja uopte neu da umrem!
JULIJA: Za ime Boije, pomozite! Sta da radim, kojim putem da podjem?
AN: Vi morate otputovati sami. Ja vas neu pratiti, jer je onda sve propalo.
JULIJA: Sama? Kuda? To ja ne mogu!
AN: Morate!
JULIJA: Otputovau, ako i vi poete sa mnom!
AN: Jeste li poludeli, enska glavo! Gospoica Julija pobegla sa svojim slugom!
JULIJA: Govori ljubazno sa mnom ane.
AN: Zapovest zvui uvek neljubazno; oseate li to sad? Oseate li?
JULIJA: Poite sa mnom, jer sad imam sredstva!

AN: Dovoljno?
JULIJA: Dovoljno za poetak! Poite sa mnom, jer ne mogu danas sama da putujem.
AN: Poi u s vama, ali poimo odmah, pre no to bude odve kasno. Smesta!...
AN: ta imate to tamo? ta je to?
JULIJA: To je samo moj mali tigli. Njega neu da ostavim!
AN: Gle, jo i to! Da nosimo i kavez sa pticom! Pa vi niste pametni! Ostavite kavez!
JULIJA: Ne, ne ostavljam ga u tuim rukama! Bolje ga ubij!
AN: Daj pticu ovamo; umem ja!
JULIJA: Ubij i mene! Ubij me! Vi, koji ste u stanju da zakoljete jednu nevinu ivotinjicu i da
vam ruka ne zadrhti. Krv je meu nama! Misli da sam slaba, da ne mogu da vidim krv? Ta ja
bih htela da vidim tvoju krv, da vidim tvoj mozak na dasci! ini mi se da bih mogla da pijem iz
tvoje lobanje, da okupam svoje noge u tvom grudnom kou i da jedem tvoje peeno srce! Sluaj,
kako se zove ti? Nikad ti ni prezime nisam ula sigurno ga i nema! Treba da budem moda
gospoa vratarka ili madam smearka ti pseto jedno koji nosi oznake moga grba na svojim
dugmadima. Napolju se uju kola. Misli da sam kukavica i da u pobei! Ne, ostajem ovde ma i
gromovi pucali! Moj e otac doi kui... nai e svoj orman provaljen... videe da mu je ukraden
novac! Pozvonie na ono zvono za sluge, a ja u sve rei! Sve! O, lepo e to biti, da jednom bude
kraj samo da kraj hoe doi!
AN: Tako govori kraljevska krv!
(zvono)
AN: Grof je kod kue!
JULIJA: Vidite li kakav izlaz iz ovoga? Kakav kraj svemu ovome?
AN: Ne!
JULIJA: ta biste uinili na mom mestu?
AN: (daje joj britvu)
JULIJA: Ovako?
AN: Da. Ali ja to ne bih uinio pazite dobro, jer izmeu nas je razlika!
JULIJA: Hou! Ali ne mogu!
AN: Idite u ambar...
JULIJA: Pomozite mi!
AN: Idite...
JULIJA: Zapovedite mi. Vi znate ta bi trebalo da mogu, ali ne mogu...
AN: IDITE!
JULIJA: (izlazi na vrata)