БИТИ ГЛУМАЦ

Бити глумац је много више него играти туђе карактере и кроз њихово мноштво
изгубити свој.

Бити глумац значи бити неко и нешто, много више него што си сам.

Бити глумац значи глумити и онда када нико не помишља да тад највише глумиш.

Бити глумац значи живети један повишен живот, издвојен, аутониман,

квинтесентни и, у исти мах, непостојећи живот, који је само твој, али знатно више
крвав, но што си сам, па ипак, све то за себе и у себи да би то могао да будеш за
друге који те гледају...

И све то спонтано и природно, у противном може те задесити највећа и најсуровија,

најдалекосежнија и најпогубнија казна овог света, да ти кажу да лажеш, док
глумиш...

Одиста, глумац има право на сваку истину, сем на - ЛАЖ. Он све сме, само не сме
да – лаже.

Коначно, глумац може бити најружнији човек на свету, права ругоба, али он зна
тајну да у трену постане сам Аполон. Та тајна је ореол што зрачи не само над
његовом главом, већ над читавим његовим бићем....Та тајна је његова
глумственост, његова виртуелност, варка његовог постојања и живљења...Обичан
човек умире само једном, глумац небројено путо, зато он и сме да испише оно што
је један његов сабрат исписао на свом надгробном споменику: ``Много сам пута
умирао, али никада као овога пута...``

Он је јединствен, јер је непоновљив...

Он је све, јер је – ГЛУМАЦ...

Слободан Турлаков