Eshil “Orestija” (I deo): Agamemnon

(Улази Клитемнестра. У десној руци јој секира, а по челу јој се виде мрље крви.)

КЛИТЕМHЕСТРА
Све је свршено. Ту стојим пред вама.
Изврших то, и нећу да вам поричем.
Големо ткање, кобно рухо богато
ко рибар мрежу, бацих брзо на њега;
не беше му ни бежања ни одбране.
Два ударца му дадох, двапут крикну он
и уда опружи; и кад се сруши већ,
још трећи додадох ко свету милошту
У ропцу тако паде, душу испусти.
Из љуте ране шикну топле крви млаз,
и ороси ме капља росе пурпурне.
И ја се радовах ко зрно клијало
што небеском се благослову радује!
Агамемнон лежи ту,
мој муж; он погибе од ове деснице,
од веште осветнице ове! Тако Је!
Ту лежи он што своју жену превари,
Крај њега, ево, пророчица, робиња,
та брачна друга, верна драга врачара.
Oн ћерку своју жртвова. Hајмилији
мој пород, да би трачке стишо ветрове.
Цвет мој никли, Ифигенију ми,
вечни плач мој, он је погазио.
Казну трпи према делу своме!
Што је сејо, то је и пожео!
Па кад је тако, часни старци аргивски,
сад у клик, свиди л' вам се. Ја се радујем!