UNIVERZITET U NOVOM SADU

Akademija umetnosti
Profesor: dr Marina Maarev

BIROKRATIJA KAO OSNOVNA TEMA, I PODTEME:

KORUPCIJA, STRAH I MORAL
U REVIZORU NIKOLAJA VASILJEVIA GOGOLJA
Igor Greksa

Novi Sad
septembar 2015. godine

Nikolaj Vasiljevi Gogolj (1809. 1852.) bio je ruski pisac pripovedaka, romana i
komedija. Knjievni rad poinje 1829. Godine kada objavljuje romantinu poemu
Gans Kihelgarten koja kod italaca nije dobro primljena. Od pripovedaka i romana
najvie se istiu Taras Buljba, injel, Nevski prospekt i Mrtve due.
Ipak, Gogolj je u istoriji knjievnosti najvie zapamen kao komediograf. Njegove
dve komedije enidba, a pogotovo Revizor privukle su veliku panju publike, kritike,
politike javnosti, pa i samog cara Nikolaja I.
Gogolj je u svojim delima davao savremenu, rusku, realistinu dramu koja je bila
prepoznatljiva i bliska ruskom gledaocu. Rekao je: Dajte nam ruske karaktere, dajte
nam nas same, nae lupee, nae osobenjake! Na pozornicu s njima, svi da im se
smejemo!1
Ideju da napie Revizora (1835., na sceni postavljen 1836. godine) Gogolj je dobio
od Pukina sa kojim je saraivao. Radnja komedije je poprilino jednostavna: u jednu
rusku varoicu dolazi ovek za kojeg svi misle da je carski revizor (jer pravog revizora
i oekuju). Stanovnici su se uzbudili jer su svi, od sitnog inovnika, do gradonaelnika
umeani u svakojake prljave poslove i malverzacije.

Po reima dr Huga Klajna, Tema komada je obino izraena u samom naslovu. 2

Ipak ne bih se sloio da je osnovna tema Revizora strahovanje od carskog slubenika,
ve ovaj strah proizilazi iz mnogo vee instance. Strah, ali i druge teme koje sam
obradio u ovom radu, uzrokovane su jednom irom i optijom temom a to je
birokratija. Birokratija je toliko irok i opt pojam da se ne moe obraditi u jednom
seminarskom radu, stoga u je posmatrati i tumaiti samo u domenu ovog dramskog
teksta. Osnovna tema Revizora je birokratija koja kao dravni, ureen sistem
uzrokuje, raa, i neminovno sa sobom donosi i podteme: korupciju, strah i pitanje
morala. Sve ove etiri teme su meusobno povezane, proizilaze jedna izdruge i
povezane su uzrono posledino.

Ruska birokratija
Ova tema je i vie nego oigledna i veoma jasno opisana u drami. Revizor ustvari
satirino prikazuje ogroman ruski birokratski sistem XIX veka. Gogolj se u Revizoru
usudio da, pod platom humora, drsko napadne i ismeje sam temelj drave rusku
birokratiju. Zbog toga je ovo delo revolucionarno u ruskoj literaturi. U svojoj formi
komedija je bila realistina, ali je po sutini bila inovativna. Gogolj surovo iskreno i
realno pokazuje iskvarenost dravnog aparata pomou kojeg je funkcionisala ruska
vlada XIX veka. Kao tipian primer trule birokratije, pisac uzima tipinu malu rusku
optinu, ali tako posredno ukazuje da se sve to deava i na globalnom nivou, ak i
meu najbliim saradnicima carske krune. Kao dokaz da vrh vlasti nije shvatao

http://www.danas.rs/upload/documents/Dodaci/2014/Nusic%20web.pdf
Klajn, Hugo: Osnovni problemi reije, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Beograd,
1979.
2

sutinu Revizora, naiao sam na podatak da je i sam car Nikolaj prisustvovao premijeri
Revizora i slatko se smejao.
Gogolj je prvi ruski pisac koji hrabro udara in medias res. Ovo ve vidimo na samom
poetku komedije. Vest o dolasku carskog revizora ne stie obinom graaninu, ve su
u centru deavanja inovnici i radnici u birokratiji koji se odmah u drami uspostavljaju
kao neefikasni i neprofesionalni.
(prvi in, prva pojava)
NAELNIK: Pozvao sam vas, gospodo, da vam saoptim vrlo neprijatnu vijest: dolazi nam
revizor.
AMOS FJODOROVI: ta, revizor?
ARTEMIJE FILIPOVI: ta, revizor?
NAELNIK: Revizor iz Petrograda, inkognito. I jo s tajnom naredbom.
AMOS FJODOROVI: Eto ti sad!
ARTEMIJE FILIPOVI: Bili smo bez brige, a sad eto!3

On preispituje i ogoljava enormno veliki sistem ruske dravne slube, koji u tom
trenutku u svojoj hijerarhiji ima ak 14 nivoa. Nedostatak komunikacije izmeu
varoice u kojoj se radnja odigrava i centra vlasti u Sankt Peterburgu je jo jedan
problem ruske birokratije toga vremena (ili i dananjeg?). Sistem je bio toliko velik
(to po broju zaposlenih, to po geografskoj rasprostranjenosti i pokrivenosti) da
jednostavno nije moglo da se kontrolie ponaanje dravnih slubenika, ali ni protok i
pouzdanost informacija. Sve ovo vodi u zabune, oholost, samoivost i nemoral likova.

Korupcija
Svi dravni slubenici u ovoj satirinoj komediji su korumpirani. Sudija otvoreno
priznaje da uzima mito,
AMOS FJODOROVI: A ta vi, Antone Antonoviu, nazivate grekama? Izmeu greaka i
greaka ima razlike. Ja govorim svima otvoreno da primam mito, ali kakvo indito? Lovake
kuie. A to je neto sasvim drugo.

upravnik pote otvara i ita pisma graana,

POTAR: Ni sam ne znam: neka natprirodna sila me navela. Bio sam ve kurira pozvao da
poaljem pismo tafetom, ali me obuzela takva radoznalost kakvu jo nikad nisam osjeao.
Ne mogu, ne mogu, prosto osjeam da ne mogu! Vue me, tako eto, vue! Na jedno uho, eto,
ujem: Hej, ne otvaraj, propae kao niko; a na drugo, kao da mi neki davo ape:
Otvaraj, otvaraj, otvaraj! i im sam pritisnuo peat, vatra odmah jurne po ilama, a kad
sam otpeatio, krv mi se sledi, bogami sledi, i ruke drhte, i sve mi se simrklo pred oima.

policajci su pijani, batinai... Meutim, najkorumpiraniji od svih, egzemplar teme

korupcije je sam gradonaelnik. On redovno uzima, ali i daje mito, novac za izgradnju
crkve troi za sopstvene potrebe, uzima novac od lokalnih trgovaca...
3

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?
t=14943&sid=b7d99dc120761492e695724aa420b819

NAELNIK: Kad je kutija, nek je kutija. Vrag je odnio! A ako zapita zato uz sirotite nije
sagraena crkva, za koju je prije pet godina bila izdata potrebna suma, nemojte zaboraviti da
kaete da smo poeli da je gradimo, ali da je izgorjela. Ja sam o tome i raport podnosio. Jer,
inae, moe neko, zaboravivi se, da kae iz gluposti da je nismo ni poinjali graditi.

Temom birokratije, Gogolj je obuhvatio i temu korupcije jer te dve stvari gotovo uvek
idu jedna uz drugu, odnosno, korupcija izlazi iz birokratije. Na taj nain dao je optiju
sliku Rusije toga doba. I ne samo Rusije XIX veka, nego jednu generalnu sliku
iskvarenosti civilizacije. Problemi kao to su mito, korupcija, optereenost dravnog
aparata vikom zaposlenih, nestrunost radnika u dravnoj slubi su se utkali u tokove
civilizovanog sveta i svuda su prisutni i prepoznatljivi. Usudio bih se ak da kaem da
su deo naeg jungovskog kolektivnog nesvesnog.

Strah
Iako je birokratija osnovna tema, ono to je pokreta radnje u Revizoru jeste strah.
Strah kao rezultat strahovlade sistema. U svom Upozorenju onima koji bi hteli da
igraju Revizora kako treba Gogolj kae: Ne treba samo smesti s uma da svima u
glavi prebiva revizor. Svi misle samo o revizoru. Oko revizora krue bojazni i nade
svih tih lica. Za jedne je on nada u izbavljenje od zlih gradonaelnika i svakojakih
podmitljivaca. Drugima ovladava panian strah kad opaze da su najvienije linosti i
ugledni lanovi drutva obuzeti strahom. Kod ostalih koji mirno gledaju na sve to se
u svetu deava akajui nos postoji radoznalost, sa nekakvom potajnom bojazni, da
vide najzad to lice koje je zadalo toliko jada i koje, odista, mora biti sasvim neobina i
vana osoba.4
HLJESTAKOV: ...Ja imam otro uho! Jer ja... I zaista deavalo se, kad prolazim kroz
odjeljenje - prosto zemljotres, sve drhti i trese se kao list. Naelnik i ostali drhte od straha.
(Hljestakov sve jae pada u vatru.) O, ja ne znam za alu. Svima sam im zadao strah. Mene se
boji i sam Dravni savjet. ta je u stvari? Takav sam! Ja ne gledam ni na koga... svima
govorim: Ja sam sebe poznajem, sam. Ja se svud nalazim, svud.

Moda je malo kontradiktorno da je u jednoj komediji stah pokreta radnje,

meutim, kada se malo bolje razmisli to generalno oseanje straha kod likova je
jedino mogue i uverljivo za situaciju u Revizoru. Svi likovi su krivi zbog neega. Svi
su korumpirani i mogli bi da odgovaraju pred revizorom. Da je Gogolj izabrao da se
likovi ne boje nikoga i niega ovo dramsko delo bi bilo verovatno jedan groteskni,
hororian politiki pamflet. Gradonaelnik bi moda , da se ne boji viih nivoa vlasti,
toliko daleko odlazio u svom amoralu da bi postao krvnik ili svojevrsni diktator. Ipak
on je vrhovna vlast u svojoj varoici, ali drhti pred onima koji su na viem nivou
drutvene lestvice. Pred malima je velik, ali je pred velikima mali. Jedino mu strah
od vlasti ne dozvoljava da postane ono to bi verovatno bio kada se ne bi bojao.
NAELNIK: No, ve s vama govoriti!... Kakav je to samo sluaj! Jo ne mogu da doem k
sebi od straha
4

Stamenkovi, Vladimir: Teorija drame XVIII i XIX vek, Univerzitet umetnosti u

Beogradu, Beograd 1985.

Razapet izmeu elje da podmiti revizora (i tako se zatiti i osigura odozgo) i straha
od samog revizora, gradonaelnik upada u zamku sopstvene igre. Ba u tome je
komika ovog dela: nesklad izmeu elja i mogunosti. Revizor je gorka komedija koja
izazivajui smeh na usnama ublaava surovost ivota (Branislav Nui)

Moral
Iako je satirina komedija, Revizor bi mogao da se okarakterie i kao moralna
drama.5
Gogoljevi likovi nisu nemoralni nego ak amoralni. Oni nisu svesni moralnih
vrednosti svojih postupaka. Odsustvo skrupula se vidi u tome to se, recimo,
podmiivanje revizora uopte ne krije, nema intrige, nego se ono podrazumeva da je
takav nain reavanja problema sasvim normalan, uobiajen, ili jo gore drutveno
prihvatljiv.
TRGOVCI: Ma kud bilo da ga otpravi tvoja milost, bie dobro, samo da jest, to jest, podalje
od nas. Nemoj, spasitelju na, da odbije hljeb i so. Klanjamo ti se eerom i balonom vina.
HLJESTAKOV: Ne, to nemojte misliti: ja ne primam uopte nikakvo mito. Nego, eto, kad
biste, na primjer, predloili da date u zajam jedno tri stotine rubalja, e onda bila bi sasvim
druga stvar: u zajam mogu uzeti.
TRGOVCI: Izvoli, spasioe na! (Vade novac.) A to samo tri stotine? Uzmi bolje pet stotina,
samo nam pomozi!
HLJESTAKOV: Izvolite - kad je u zajam, uzeu bez rijei.
TRGOVCI prinose mu novac na srebrnom posluavniku: Pa molimo, uzmite zajedno i
posluavnik.
HLJESTAKOV: Dobro, moe i posluavnik.
TRGOVCI klanjajui se: Onda uzmite ujedno i eer.
HLJESTAKOV: O, ne: ja nikakvo mito...
OSIP: Vae visokoblagorodie, to ne uzmete? Uzmite, dobro e doi za put. Daj ovamo te
glave i vreicu! Daj sve, sve e to dobro doi. to je ono tamo? Kanap? Daj i kanap! I kanap
moe trebati na putu: slomiju se kola ili neto drugo, pa se moe zavezati.
TRGOVCI: Pa uinite nam milost, vaa svjetlosti. Jer ako, to jest, vi ne pomognete u naoj
molbi, onda ne znamo kako e biti: prosto omu na vrat da metnemo.
HLJESTAKOV: Svakako, svakako! Postarau se.

Ovakvim postupkom mislim da je pisac pokuao da kod publike izazove gaenje i e

za promenom, za zdravim razumom i logikom, a nikako da se kod publike stvaraju
simpatije prema likovima. Ukoliko je komedija trebalo da publiku neemu podui, to
nikako ne bi bila neka drutvena lekcija, nego moralno otrenjenje. Drutvo iz
Revizora nema ta da naui. Drutvo se menja od pojedinca, a svaki pojedinac bi u
ovom tekstu trebalo da vidi barem naznaku svog odraza u ogledalu. Taj iskrivljeni
odraz u ogledalu bi trebalo da dovede gledaoca/itaoca do samoproienja. Na taj
nain Gogolj deluje lokalno, ali misli globalno.
5

http://www.sras.org/gogol_the_government_inspector_in_text_and_presentation_1836_19
38

Gledajui sve ove teme koje je Gogolj obradio u Revizoru, njihovu optost (u
pozitivnom smislu) i univerzalnost moe se vrlo lako shvatiti zbog ega je ovo jedno
genijalno delo a Gogolj genijalan pisac. Svojim uticajem na potonje pisce, to prozne,
to dramske, Gogolj je na velika vrata uao u antologiju svetske knjievnosti. Lokalno
gledano, i na najvei komediograf Branislav Nui je svoje Sumnjivo lice pisao
inspirisan Revizorom i ak svoju komediju nazvao gogoljijadom. Mislim da je veoma
bitno da dramska dela koja se bave ovim temama budu na pozorinim scenama irom
sveta. Problemi korupcije i umale birokratije ne potresaju samo zemlje u tranziciji
kao to je naa. Ova problematika je sveprisutna u dananjem postkapitalistikom
svetu. Tekstovi poput Revizora u nama ne proizvode otrenjenje u didaktikom
smislu. Ne bi ni trebalo to da rade. Nego, gledajui ili itajui tekst koji je angaovan
na ovaj nain, mi treba da se smejemo sami sebi. Jer likovi i situacije iz ovog dela
uopte nisu apstraktni. Oni su oko nas i moda ak u nama samima. Koliko smo
napredovali od XIX veka ako je dolazak revizora i dalje aktuelan i jednako stresan?
Da li se u svestima ljudi ita promenilo? Ili i dalje svi ivimo u ruskoj provinciji,
zakopani u sopstveni amoral i dovedeni gotovo do apsurda?

Bibliografija

1. Klajn, Hugo: Osnovni problemi reije, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Beograd,

1979.
2. Stamenkovi, Vladimir: Teorija drame XVIII i XIX vek, Univerzitet umetnosti u
Beogradu, Beograd 1985.
3. http://www.danas.rs/upload/documents/Dodaci/2014/Nusic%20web.pdf
4. http://www.sras.org/gogol_the_government_inspector_in_text_and_presentation_183
6_1938
5. http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?
t=14943&sid=b7d99dc120761492e695724aa420b819