Akademija umetnosti, Novi Sad.

Datum pisanja: 23. 10. 2014

Utisci iz Banske Bistrice

Napisao: Aleksa Ilid

Profesor: Nikita Milivojevid

Asistenti: Jelena ulvezan,
Boris Lijeevid

Utisci iz Banske Bistrice su sjajni! Mislim da je ovo jedan put i avantura koju nedu nikad
zaboraviti (to, ini mi se, sam ak i rekao nekome od lokalnih studenata tamo).
ao mi je, na kraju, to su mi najslabiji utisak ostavile same predstave koje mi se vedinom
nisu dopale ili ih nisam razumeo (najvie zbog teksta, a titlova nije bilo). Predstava koja mi se
jako dopala je bila monodrama studentkinje lutkarstva (koliko sam razumeo) iz Bratislave
koja mi je drala panju sve vreme iako vedi deo teksta nisam razumeo. Jako je bila
zanimljiva na sceni, razigravala je sve to je imala od rekvizita, kostima, svetla... Pria je bila
jako nevina ali u isto vreme me je neverovatno pogodila. Radi se o jednoj devojii koja
ostane bez roditelja i onda nam pria svoju priu: ta voli da radi, ta ne voli, ko joj je mama,
tata, sestra i kako ostaje bez njih i kako ima jednog prijatelja, svoju lutku bez glave. (toliko
sam bar ja razumeo.)
Najvedi utisak su mi sami ljudi. Svi do jednog su puni duha, zabave i neke pozitivne energije
koja se pokazala odmah prvog dana kada smo otvarali festival povorkom kroz grad maskirani
u ta god smo mogli da smislimo (kostime smo dobili iz njihovog fundusa). Trali smo
gradom, radili akrobacije, pevali, igrali, interaktovali sa graanima i stvarno smo izbacili svu
negativnu energiju koju smo imali. Bilo je sjajno! Svako vee su nam domadini prireivali
razne aktivnosti: Karaoke takmienje, plesni maraton, takmienje u improvizaciji, takmienje
u smiljanju novog slogana za slededi festival. Sve je ilo po timovima i svaki put (osim u
karaokama) smo morali da budemo sa jednom osobom iz druge drave kako bismo se druili
meusobno i radili zajedno (na 3 od 4 takmienja smo mi pobedili ). Slogan je ove godine
bio connecting people to su oni zaista i uspeli da urade jako dobro.
Kada smo doli, ostavili rekvizitu i proetali njihovom akademijom prvi put, odmah smo se
izbezumili svi koliko je dobra, ista, sreena i nova. Scena na kojoj smo igrali je bila
svemirska. Cela sala je bila na praktikablima i mogla je da se die i sputa kako god smo hteli
i izvoai bi mogli da se igraju na bilo koje naine! Da oni budu iznad publike, publika iznad
njih, ispred njih, u krug Bilo kako! To je meni ba bilo super!
Radionice su bile jedan veliki deo festivala. Ja, naalost, nisam stigao da odem na sve to sam
hteo, ali sam bio na jednoj koja me je oduevila: radionica za ongliranje, balansiranje i razne
klovnovske trikove. To sam oduvek hteo da znam jer mi je bilo fascinantno, a najzabavnije
(sa im trenutno smaram celu klasu ) je umetnost pravljenja ivotinja od balona. To mi je
bilo sjajno i jako je zabavno jer moe da se napravi bilo ta to ti padne na pamet!
to se tie grada, meni je prelep. Prvo vee, David i ja, smo se etali malim, zabaenim
ulicama grada i osedao sam se kao da na svakih desetak koraka ulazim u drugu dravu. Uem
u jednu uliicu, a ona me podseti na neki panski grad, dok u drugoj me vrati u Ameriku i u
Nju Dersi gde sam odrastao, pa onda neko primorije Crne Gore i slino. Jako udno i
prelepo!
Mogao bih do sutra da priam ta smo radili, koga smo upoznali i kako nam je bilo. Ali mislim
da niko ne eli da ita esej od 10 strana o tome. Jedna re: nezaboravno!