Nikolaj Vasiljevi Gogolj - Revizor Revizor je jedino Gogoljevo dramsko delo. Na njemu je poeo da radi od 1834.

i nij e prestao sve do 1842. godine, iako je delo ve do ivelo i prvo scensko izvoenje i panje 1836. godine. tam

Revizor poinje uvenom scenom u kojoj se gradonaelnik obraa svojim saradnicima: - Gos podo, pozvao sam vas da vam saop tim veoma neprijatnu vest. Dolazi nam revizor. Po sle kraeg okasvi gradski funkcioneri preduzimaju mere da to bolje zata kaju nepraviln osti u delokrugu svog rada. Time autor posti e dvostruki efekat: prvo, otkriva da u gradu caruje java luk, primitivizam i korupcija i, drugo, pokazuje da gradski oc i dobro znaju ta je op ti interes, ali da o njemu brinu samo onda kad nemaju drugog izbora. Drama Revizor spada u dru tvene komedije jer se bavi ljudskim naravima i negativni m pojavama, ali je i komedija karaktera i situacije. Ismejavanje dru tvenog stanja i ljudske naravi je tema koja je uzeta iz dru tvene stvarnosti carske Rusije u pr voj polovini 19. veka. Ideja komedije sadr ana je u jednoj izjavi samog Gogolja: - U Revizoru ja sam odluio da na jednom mestu skupim sve ono to je u Rusiji ru no, a to sam ja tada znao, sve nepravde koje se ine na onim mestima i onim sluajevima gd e se pravednost tra i od oveka vi e od svega, i hteo sam sve da ismejem u jedan mah.. . Komedija ima pet cinova PRVI IN Za mesto radnje uzeta je provincijska sredina i sve dru tvene strukture: sudstvo, zdravstvo, obrazovanje. Glavne uloge: na elnik grada Anton Antonovi, direktor bolni ce Zemljanika, sudija Amos Fjodorovi Ljapkin Tjapkin, skolski nadzornik Luka Luki, postar Ivan Kuzmi, varoske spahije Dopinski i Bopinski... Lik koji je iznad njih, koji pokree radnju jeste Hlestakov, sitni inovnik iz Petrograda. Naelnik je pozvao u kancelariju sve glavne ljude u gradu da im saop ti iznenadnu i neprijatnu vest koja glasi: Dolazi nam revizor. Iz njegovih rei saznajemo da u bo lnici vlada prljav tina, bolesnici lie na kovae, nema bolesnikih lista i dijagnoza, s ve zaudara na kupus, pu i se duvan. U sreskom sudu je op ti nered. Sudija uzima mito - lovake kuice, naelnik sve to mu padne aka - skupocenu bundu, al ili bilo ta drugo. Dolaze spahije Dopinski i Bopinski sa ve u da je u gradskoj gostijonici inovnik. Da se zove Ivan Aleksandrovi Hlestakov, da je tu ve dve nedelje. Nastaje dilema ta radit i. Ipak, spremaju se da svi odu u gostionicu i potra e revizora, ali kako kad ne z naju ni ta o njegovom izgledu. DRUGI IN Mesto de avanja je gostionica odnosno soba u kojoj su odseli Hlestakov i njegov mo mak Osip. Ve je drugi mesec kako je Hlestakov iz Petrograda krenuo na put, a nika ko da stigne na cilj - do svojih roditelja. U gradu ni ta ne plaa, gostioniar preti da e ga prijaviti vlastima i oterati u zatvor. Nastaje izuzetno komina situacija k oja se gradi na zabuni, nesporazumu i uzajamnom strahu. TRECI IN Razgovor naelnikove ene Ane Andrejevne i kerke Marije. I one su uzbuene jurnjavom ko ja je nastala u gradu. Dopinski im javlja da e u njihovu kuu na sme taj doi revizor i da ona, Ana Andrejevna, sve dobro pripremi. Naelnik dovodi u kuu uglednog gosta. Do izra aja prvo dolazi provincijski duh naelnik ove ene i kerke. One su fascinirane prisustvom i priom Hlestakova o petrogradskom iv otu. Po to u pitanjma prelaze sa teme na temu, to je dokaz njihove nei ivljenosti i potrebe za ivotom u velikom gradu i svetu otmenisti.

Hlestakov, u prianju, gubi granicu izmeu istinitog i izmi ljenog. Njegova pria ima sv oje dejstvo. Naelnik i svi oko njega drhte od straha, a on, dok pria, ivi ivot o kom e je sanjao kao sitan inovnik. ETVRTI IN Do kraja se uobliava motiv korupcije i podmiivanja kao sredstva u ouvanju polo aja u dru tvu. Korupcija i malograansko pona anje malih ljudi u malom mestu spram va nih linos ti, uveliko su do li do izra aja, to dobija i vanvremensko znaenje. Prvo Hlestakovu do lazi Ljapkin Tjapkin, sudija. Prilazi zapla eno, iz ruku mu ispada pripremljen nov ac. Videi povoljnu priliku, Hlastakov ga uzima na zajam. Ali, pored sklonosti da podmiuje, on ima jo jednu crtu: potrebu da svakog od bli njih podkazuje i jo vi e obele i gre kama i nedostacima, kako bi sebe prikazao u to boljem svetlu. Dolaze i trgovci koji se ale na naelnika. Njegova gramzivost poprima takve dimenzi je da se niega ne libi - sve nosi, pa ak i suve ljive koje u buretu stoje i po seda m godina. Da bi to vi e dobio, on i po dva roendana slavi godi nje. Zatvara ljude i u zatvoru ih hrani slanom ribom, ne dajuci im vodu. Naelnikovu bahatost i samovolju potvruje i ena jednog podoficira, ijeg je mu a nezakonito oterao u vojsku a nju i ibao . Hlestakov se naizmenino udvara naelnikovoj eni i kerci, da bi se na kraju stekao uti sak kako on prosi naelnikovu kerku. Hlestakov pi e pismo prijatelju, novinaru, u Pet rograd, iji ce se sadr aj otkriti na kraju. Odlazi u koijama, sa izgovorom da e to bi ti nakratko, a naelnikova porodica ostaje presrena to je sve dobilo takav neslueni o brt. PETI IN Ovaj in donosi re enje, ali na nain kako je komedija i po ela. Na po etku ovog ina data j e slika malograanske porodine sree. Naelnik u udaji kerke vidi izuzenu ansu za svije n apredovanje u slu bi. Verujui da se visoko vinuo, izrie pretnje i osvetu svima koji su se alili na njega. Da bi prikazao mentalitet i licemerje kako inovnikog tako i t rgovakog sveta, Gogolj i trei put na pozornicu izvodi i sudiju, upravnika bolnice, trgovce i policajce. Svi dolaze da naelniku estitaju na udaji kerke i da sa njim p odele "zadovoljstvo" i sreu. A onda - ok za sve njih. Dolazi po tar sa pismom Hlestakova koje je upueno prijatelj u u Petrograd. Poinje itanje pisma u prisustvu svih. U njemu je Hlestakov podsmeh upuen svima koji su uvereni da ne to znae u tom provincijskom ivotu. Pismo otkriva da Hlestakov nije nikakav revizor, niti neka va na linost, ve sluajni prolaznik i preva rant, te da je naelnik sa svojom porodicom izigran i kao ostali ismejan. I dok jo traje stanje izazvano brukom koja je do la sa pismom, sti e gromovita vest o dolasku pravog revizora. Ova vest je pretvorila sve prisutne u skamenjenu grupu . Sve se pretvara u nemu scenu, u kojoj nema ni pokreta ni rei. Tako se zavr ava Go goljeva komedija u kojoj, na prvi pogled, sve deluje obino, a opet izuzetno i nep onovljivo. Likovi Likovi imaju posebnu funkciju: da svojom pojavom, postupcima, nainom razmi ljanja i jezikom izraze ne samo individualno, ono to ih razlikuje od drugih, nego i sve o stalo to ih ini slinim ili jednakim sa drugima, odnosno to je svojstveno mahom svim ljudima na istim polo ajima i u istim okolnostima. Likovi u Revizoru su, dakle, tipizirani, izrazito prepoznatljivi, zbog ega je bil o zunih reagovanja kada je delo prvi put prikazano na sceni. Mnogi su u njima vid eli sebe, svoju zaparlo enost ili podmitljivu prirodu, svoju zaostalost, malograans ki i egoistiki duh koji ne poznaje velike duhovne vrednosti. Naelnik - ovek koji se najvi e brine da ne propusti ono to mu samo ide u ake;

- postao ugnjeta jer je bio obuzet samo uzimanjem onoga to je tue; - otupeo i ogrubeo, nema oseaj za tue probleme, ni ta ne mo e da ga dirne; - u dnu du e osea da je gre an, pa odlazi u crkvu, ali kajanja jo nema; - grabljenje i otimanje tueg nije samo njegova potreba nego i navika; - strah, nada i radost jesu unutra nja stanja koja se stalno smenjuju u njemu; - uzima mito i sklon je druge da korumpira; - zaboravlja na opreznost i biva prevaren; - osvetoljubljivost i bahatost, samovla e - osobenost su njegovog inovnickog karakte ra, na ta upuuju mnoge albe trgovaca Hlestakov Uveden je u prostor komedije kao umetniko sredstvo vrlo pogodno da se izrazi osno vna ideja dela i namera pisca. On se sluajni i iznenada pojavljuje i postaje cent ar svih zbivanja - revizor, ne to to nikada nije imao na umu. - sitni petrogradski inovnik - govori i radi bez ikakvog razmi ljanja - odeven je po modi - ne radi svoj posao, niti obavlja du nost kako treba - sklon je kartanju i lako proerda sve to ima - ovek je bez pro losti i budunosti; za njega postoji samo sada njost i olako trajanje od danas do sutra - on je salonska varalica iz zadovoljstva u tome u iva - kada pria raspanjene ma te, onda u prvi plan stavlja sebe; pria o vlastitoj veliini i va nosti; la e, a veruje u to kao da je najvea istina - i kad odlazi, ne ostavlja utisak oveka koji misli da je uinio neku nepravdu ili ru nu stvar, nego se javlja kao neko kome se desilo ne to ugodno, zabavno i prosto n everovatno. ________________________________ Nikolaj Vasiljevi Gogolj, poznati ruski prozni i dramski pisac, porijeklom Ukraji nac, rodio se 19. o ujka 1809. u malom mjestu Soroincima. Svoja je djela pisao na r uskom jeziku, jer su u Ukrajini tada bile nepovoljne kulturno - dru tvene prilike. Gogoljev se otac zanimao za kazali te i pisao krae komedije na Ukrajinskom jeziku za potrebe domaeg pozori ta, dok mu se majka brinula o odgoju djece. kolovao se u Po ltavi, Nje inu i Petrogradu. Neko vrijeme je bio odgojitelj plemike djece u Petrogr adu. Gogoljevi mladenaki snovi, o slu enju za dobro dr ave, raspali su se kad je upoz nao ivot petrogradskih sitnih inovnika, meu koje se i sam bio uvrstio na krae vrijem e. Kasnije je predavao povijest na Petrogradskom sveuili tu. Imao je prijateljske veze gotovo sa svim tada njim Ruskim piscima (Krilov - pisac basni i satira, ukovski pjesnik, romantiar i prevoditelj, te najva niji, od kojeg je tra io savjete, Pu kin). Pu kinova smrt je potresla Gogolja do dna du e i navela ga na misticizam i religiozni fanatizam. Putovao je i boravio u europskim zemljama, a potkraj ivota vratio se u Moskvu gdj e je ivio u materijalnoj oskudici. Umro je 21. veljae 1852. Svoj prvi knji evni poku a j, Hans Kihelgarten, spalio je ostav i nezadovoljan njime i vjerujui da e ostvariti ne to mnogo bolje. Gogolj je od poetka razvijao pripovijetku kao posebnu vrstu knji evne proze, davajui joj nov sadr aj i oblik. Svoju prvu zbirku pripovijedaka, Veeri na zaselku kraj Di kanjke, nije napisao realistikim nego romantikim duhom i raspolo enjem. Kasnije je i zdao jo dvije zbirke pripovijedaka, Mirgorod i Arabeske. Pripovijetke: Soroinski sajam, Utopljenica, No uoi Bo ia, Zaarano mjesto, Nevski prospe kt, Ludokovi zapisi, Portret, Koija, Pripovijetka o tome kako su se zavodili Ivan Ivanovi i Ivan Nikiforovi i najva nija Kabanica. Osim pripovijetka Gogolj pi e i dram e: komedije enidba i Revizor, roman poema Mrtve du e i povijesni roman Taras Bulja. Zahvaljujui Gogolju do lo je do apsolutne prevlasti proze nad poezijom u ruskoj kn ji evnosti i zato Gogolja treba smatrati "ocem ruske prozne knji evnost" kao to se Pu k in smatra "ocem ruske poezije".