Ivan M.

Lali

Heroj nacije
multimedijalni komad za iroke narodne mase LICA BUDIMIR IVOTI, 63 DESANKA, 60 LJUPE, 26 NOVINARKA, 25 POGREBNIK, 58 SCENA Skromni dom Budimira i Desanke ivoti. Kuhinjski sto, kredenac, TV kineske proizvodnje na njemu. Na zidu kopije Vilerovih goblena, Ajfelova kula od ibica na vitrini, poster FK Crvene zvezde zalepljen na vratima. Odnekud dopire aktuelni hit Cece Ranatovi. Desanka sedi za stolom i plae. Pla je bolan, glasan, razdire telo i duu. Na vratima se pojavljuje Budimir. erpa-plava koulja, teget odelo. Desanka cikne. Samo to ne padne sa stolice. DESANKA: Budimire! Ustaje, gleda ga s nevericom. Brie suze. BUDIMIR: ta se desilo? Nije valjda neko umro? DESANKA: Jeste. BUDIMIR: Ko? DESANKA: Ne smem da ti kaem. Desanka i dalje pilji u supruga. DESANKA: A jesi li to stvarno ti, Budimire, ili me to moje lude oi varaju? BUDIMIR: Varaju te, Desanka. DESANKA: Ko si onda?! Ja te ne prepoznajem. BUDIMIR: Persida, tvoja kominica. Dola sam da razmenimo goblene. DESANKA: To nije istina... Najednom pusti suzu radosnicu. Baci mu se u zagrljaj. DESANKA: To si ti, Budice moj, nije Persida. Krene da ga ljubi gde stigne. BUDIMIR: ta ti je, eno, naisto si poaavila DESANKA: Jesam, Budo, poaavila sam. Samo to nisam svisnula kad su javili. O, kako ja tebe volim, nevaljalko moj. Tek sad vidim Budimir se nekako izmigolji iz njenog zagrljaja. BUDIMIR: ta su javili? I ko je to umro, reci mi ve jednom? DESANKA: Javili su na televiziji... BUDIMIR: Je li? A ta to? Desanka okleva par trenutaka, a onda mu se ponovo baci u zagrljaj. DESANKA: Javili su da si ti meni jutros ubijen! BUDIMIR: Ja ubijen? DESANKA: Da, ti. /kroz pla/

BUDIMIR: Hajde, ne lupetaj gluposti, molim te DESANKA: Budimir ivoti, radnik gradskog saobraajnog tako su rekli, kunem ti se! BUDIMIR: Nemoj da pria DESANKA: ak su pokazali i tvoju slubenu sliku. Kad sam je videla, samo to se nisam sruila. BUDIMIR: I sliku? Nije mogue DESANKA: to bih te lagala? BUDIMIR: A ko me je ucmekao? Jesu rekli? DESANKA: Jesu. Neki profesor. Pitoljem. Ruka mu se osuila BUDIMIR: Da ovek ne poveruje Sedne. Zapali cigaretu. BUDIMIR: I profesori se odali kriminalu DESANKA: Mora da si ga uvatio bez karte, a? Sramota. Tolke kole zavrio, a ovamo se vercuje po autobusima. BUDIMIR /odsutno/: Nee biti. Taj ovek jutros u autobusu on je meni uredno pokazao kartu, Desanka DESANKA: Koji sad ovek? Profesor? BUDIMIR: Otkud znam ta je ne pie mu na elu. Jedino to znam, to je da je on meni stvarno pretio da e da me Pree rukom preko sopstvenog vrata. DESANKA: Je li? A zato? ta si mu ti, jadan, zgreio? BUDIMIR: Ja? Nita. Ali mu je erka ostala u drugom stanju. DESANKA: Kakve sad to veze ima? BUDIMIR: Ima, i te kako. Ta mala se zabavlja s nekom bitangom iji je otac takoe kontrolor u gradskom saobraajnom. Tako je rekao DESANKA: Nije na Ljupe bitanga... BUDIMIR: Eto vidi, to sam i ja odmah pomislio DESANKA: Osim toga, njegova devojka uopte nije trudna. BUDIMIR: To mu je ova najnovija? DESANKA: Lenka, jeste. Ima ve mesec dana kako ga vabim da nam dou zajedno na ruak. BUDIMIR: Ko zna, moda jeste okrugla, al mi to ne znamo. Al je sazno njen otac, sreo me u autobusu i ubio me ko zeca. A onda dola televizija i sve snimila... DESANKA: Ali ti si iv, Budimire. ta to pria, pomeri se smesta? BUDIMIR /prasne/: Pa naravno da sam iv! Prestani da blene u mene ko u zgaenu maku! Poslednji put te upozoravam! DESANKA /cikne/: ta sam ti ja sad kriva? to ne zove televiziju i lepo ne raspravi s njima? Budimir prie stolu. Najednom udari akom o sto. BUDIMIR: Naravno da u da ih zovem! /povisi ton, hrabri sebe/ Jebau im sve po spisku! Ne mogu oni mene tek tako ivog da saranjuju! Neko e morati debelo da plati za ovo! Uuti. Prilazi stolu i uzme flau sa rakijom. Sipa u aicu. Eksira, spusti aicu. BUDIMIR: Au, ba sam se iznervirao. Na vratima se pojavi Ljupe. Lep, visok momak. Farmerke, kona jakna, naoare za sunce.

LJUPE: Ko te je to iznervirao, ale? Da mu ja pokaem. BUDIMIR /trgne se/: Ljupe, ti si... ba me prepade. Ljupe ulazi u prostoriju, seda za sto. LJUPE: Nije valjda keva? Vidim da je bilo suza... DESANKA /brie oi, nasmei se/: Suza? Ma jok. Ja to od luka, sine LJUPE: Neme veze, ionako e sad ponovo da se rasplae kad uje vesti Budimir i Desanka ga upitno pogledaju. Ljupe okleva par sekundi. Lupka prstima po stolu. LJUPE: Lenka je trudna, ljudi Budimir se skameni. Desanka brizne u pla. LJUPE: ekamo jo ta e rei doktor, ali kako stvari stoje Desankin pla je sve glasniji i glasniji. Tuan, nesrean pla. LJUPE: Vidim, potpuno ste oduevljeni. Kao da sam vam upravo saoptio da je neko umro Ljupe odmahne nervozno rukom i ode u svoju sobu. Budimir i Desanka ostanu sami i slueni na sred prostorije. BUDIMIR /Desanki/: ta je, ta me gleda? Proverava da li sam to ja?! Zamahne pretei rukom. BUDIMIR: Nemoj da te odalamim, pa e videti da jesam! Desanka nastavi po svome. DESANKA /kroz pla/: Tako bih volela da bude jedna mala, slatka devojica Krene muzika. Zatamnjenje. SCENA Svetlo obasja Ljupeta sa telefonom u ruci. Farmerke, potkoulja, pekir oko vrata. Bos je, nervozan, pui dok razgovara. Sam je na sceni. LJUPE: Prestani da cmizdri, nego mi lepo reci ta kae doktor... pozitivno, znai? Ok, ta je tu je imaemo bebu. Molim? Pa ta sad treba da radim? Da skaem od sree? /promeni izraz lica/ Ok, izvini, nemoj da opet da plae, molim te, nemoj. Zna koliko sam nervozan zbog ovog diplomskog sutra. Smisliemo ve neto I ja tebe ljubavi, najvie na svetu U tom trenutku se zauje zvono na ulaznim vratima. Sluaj... neko mi zvoni, zovem te malo kasnije, ok? Spusti slualicu. Prilazi vratima i otvara ih Na njima stoji NOVINARKA. Tamne naoare, helanke, pristojna figura. Na ramenu dri malu profi-kameru. NOVINARKA: Dobar dan. /osmotri Ljupeta/ Vi mora da ste... sin gospodina Budimira ivotia... LJUPE: Da, ja sam. Novinarka mu prui ruku. NOVINARKA: Moje sauee... LJUPE: Molim? NOVINARKA: Kaem... moje sauee. LJUPE: A zato? NOVINARKA: Vi jo uvek ne znate? LJUPE: Ne. NOVINARKA: Nije valjda da u ja morati prva da vam kaem? LJUPE: Izgleda da ete morati.

NOVINARKA /premilja se/: Ne mogu. Zaista ne mogu. Oprostite. To je jedna tako delikatna stvar. LJUPE: Ko ste vi? I ta e vam ta kamera? NOVINARKA: Ja sam novinar. Ulazi unutra. Zatvara vrata za sobom. NOVINARKA: Poslednja osoba na svetu koja bi to trebala da vam saopti, zar ne? LJUPE: Pa ta emo sad? Kako mogu da vam pomognem? Hoete li au vode? Novinarka uperi kameru u Ljupeta. NOVINARKA: Ne. Ako biste bili ljubazni, samo par pitanja u vezi sa sluajem. Kao prvo, da li je vaa devojka Lenka zaista trudna? LJUPE: Molim? NOVINARKA: Odnosno, da li je informacija koju smo danas uli na na televiziji, tana? I ako je tana, moemo li krajem godine oekivati srean ishod? LJUPE: Koja informacija? NOVINARKA: Pa to, da je vaa Lenka ostala u drugom stanju? LJUPE: To bilo na televiziji? NOVINARKA: Da... LJUPE /zapanjen/: Jesi li ti normalna... eno? NOVINARKA: I da je, u stvari, to bio glavni razlog zbog kojeg je profesor Simonovi, njen otac, jutros liio ivota vaeg oca? LJUPE: Lenkin ale ubio mog aleta? NOVINARKA: Eto, rekla sam vam. Ba bez veze. Ko sam ja da vam to kaem. Nit' sam vam rod, nit' pomoz bog... boe, kako se uasno oseam. LJUPE: Mog Budimira s kojim sam ja ovde sedeo pre pola sata? NOVINARKA: Pre pola sata? To je nemogue. LJUPE: Ti misli da sam ja lud, je li? NOVINARKA: Ne pada mi napamet da tako neto pomislim, gospodine ivotiu. Stavi dlan preko objektiva kamere. LJUPE: Ko ti je dao dozvolu da snima?! Mar napolje iz ove kue! I ti i tvoja kamera! Uhvati je za ruku i krene da je vodi ka izlaznim vratima. Novinarka sve vreme snima. NOVINARKA: Samo vam kaem da je to nemogue! Va otac je ubijen jutros... u autobusu... dok je bio na dunosti... Ljupe je izbaci iz stana. Psuje i dalje, onako kroz otvorena vrata... LJUPE: Mar napolje, pizda ti materina! Nala si sa im e da se zajebava Na vratima se, sa dva cegera u rukama, pojavi Desanka. Ulazi unutra, zatvara vrata za sobom. DESANKA: Ljupe, ta ti je, sine?! Pade ena niz stepenice... LJUPE: Kurvetina... da bog da vrat slomila. Desanka odlae cegere. Ljupe eta-levo desno. Ljut je kao ris. Pui. DESANKA: Pa ta bi? ta kae? LJUPE: Ko? DESANKA: Pa ova kurvetina. LJUPE: Teko mi je i da izgovorim, veruj mi. DESANKA: Pa i ja sam neto ula, izgleda... LJUPE: Je l u vezi s Budimirom? DESANKA: Da

LJUPE /unezvereno/: Gde je on sada? DESANKA: Otiao je u policiju Ljupe je uhvati za ramena. LJUPE: U policiju? A zato? DESANKA: Da proveri da li ga je taj profesor stvarno zalivadio jutros, ili LJUPE: Profesor? DESANKA: Pa, da profesor. Lenkin otac. LJUPE: ekaj, samo trenutak. Otkud zna da je njen matori profesor? Kad sam ja to vama rekao? Nisam vas estito ni upoznao s Lenkom DESANKA: Nisi, ali bilo opet na televiziji. Sad mi rekoe komije dok sam ila u radnju. Ljupe je prebledeo. Desanka pogleda u stranu. DESANKA: Prvo mi izjave sauee, pa mi estitaju unue... Ljupe sedne za sto. Zapali cigaretu. Tiina. Oboje pokuavaju da dou sebi. U stan najednom ulazi Budimir. Ljupe pilji u njega. BUDIMIR /Ljupetu/: ta je bilo? Je l igra meka? Ljupe skoi. Uhvati ga za revere. LJUPE: Sluaj dobro, Budimire! Ja stvarno ne znam ta se ovde deava, sutra imam diplomski i ne pada mi napamet da gubim vreme na ove gluposti! Zato zapamti jednu stvar! Njen ale nikako ne sme da sazna da je Lenka zaglavila! ovek je potpuni ludak, ako sazna, moe svata da se desi! Jesi li razumeo? Budimir se namrti. BUDIMIR /Desanki/: Ovaj to ozbiljno? Reci mu da je malo zakasnio. Kako stvari stoje, cela drava ve zna kad je on ubacio kliker u rupu Tresne jednu rakijicu. Hukne. Ljupe pilji u njega. Tajac. DESANKA /zabrinuto/: I ? ta kau u policiji? BUDIMIR: ta kau nita. Istraga je u toku, nemaju drugih informacija, vele. Osim da se profesor Simonovi, ef katedre za optu filozofiju, trenutno nalazi u zatvoru DESANKA: U zatvoru? BUDIMIR: Da, u zatvoru. /ironino/ Ko zna, moda nije nita ozbiljno. Moda je samo ukrao okoladicu u samoposluzi DESANKA: A ti? Jesi li pitao gde se ti nalazi? Budimir napravi grimasu. BUDIMIR: Nemoj to da mi radi, Desanka, molim te Desanka ne odgovara. Dri ruku na ustima. Budimir podigne ruku da je udari. BUDIMIR: Oseam kako me svrbi ova moja mrtvaka ruka. Teko tebi ako oivi Ljupe stoji, bled kao krpa. Bez teksta. Zatamnjenje. SCENA Budimir je reio da uzme stvar u svoje ruke. Dri slualicu u rukama. Sam je na sceni. BUDIMIR: ...Halo, je l' to lokal 256? Dobar dan, ovde Budimir ivoti, mene su uputili na vas... jeste, ovaj to je danas ubijen, kako ste pogodili. Molim vas, javite naim gledaocima da je u pitanju greka. Ja sam iv i zdrav... da. Ne, ne radi se ni o kakvoj zabuni, u gradskom saobraajnom ima samo jedan Budimir ivoti, tako je... to sam ja... molim? Da li sam leen od nekih duevnih bolesti? Sluaj da ti ja neto kaem, devojice... /namrti se/ nemogue... to je nemogue, taj novinar lae. Gde je on sada, ba bih voleo malo da popriam s njim? Tu je, odlino, dajte mi ga. Kako to misli, ve

razgovaram s njim? To ste vi? Vi ste bili u tom autobusu i sve videli? I to kako profesor vadi pitolj... i puca u mene... Budimir ostaje bez daha. Isputa slualicu, zatetura se. Seda na stolicu. Die brzano, dri se za srce. Pone da se lupka po obrazima. Stane pred ogledalo. Posmatra svoj lik. U tom trenutku zauje se zvono na ulaznim vratima. Budimir se trgne. Oslukuje kao zver. Pogledom fiksira vrata. Iz OFF-a ujemo Desankin glas. DESANKA /off/: Budimire, otvori! Stavljam papilotne! Posle treeg zvona, Budimir krene da se prikrada vratima. Najzad ih otvara. Na vratima stoji POGREBNIK. Crno odelo, kravata, zalizana kosa, aktn- tana, stav mirno. Deluje uredno i ekspeditivno. POGREBNIK: Dobar dan. Budimir pilji u njega bez daha. Pogrebnik prui ruku. POGREBNIK: Primite izraze mog najdubljeg sauea, gospodine. Pogrebno preduzee Novi poetak. Budimir je potpuno nem. Nekako ipak prihvati ruku. POGREBNIK: Dobili smo zvaninu dojavu da se u vaoj kui dogodio smrtni sluaj. BUDIMIR /promuca/: Zvaninu dojavu? Pogrebnik ulazi, zatvara vrata za sobom. POGREBNIK: Znate ve kako to ide. Policija, doktor, mrtvanica. Onda mi nastupamo. Diskretna i profesionalna usluga, humani i iznad svega solidrani odnos sa porodicom pokojnika. Izvolite, gospodine, ovo je katalog s naim proizvodima Vadi iz aktn-tane brouru. Prui je Budimiru. Ovaj je zblanuto zagleda. Pogrebnik seda za sto, vadi papir i olovku. POGREBNIK: Dok se ne odluite za model, budite ljubazni i recite mi mere pokojnika, molim vas BUDIMIR: Molim? POGREBNIK: Je li bio visok, nizak, mrav, elegentano popunjen, mislim BUDIMIR /bled kao krpa/: Budimir ivoti? POGREBNIK /prekrsti se/: Bog da mu duu prosti. Bitno nam je zbog dimenzija kovega, gospodine BUDIMIR: A, pa da. Normalno. Koliko se seam bio je veoma skladne grae, to se kae. Otprilike ko ovo ja. Plus-minus pet kila, fala bogu POGREBNIK: Vi ste, pretpostavljam njegov blizak srodnik? BUDIMIR: Ja? Pa naravno. Nije imao nikog blieg od mene. POGREBNIK: Onda e najbolje biti da vama uzmem meru. Nemate nita protiv? BUDIMIR /proguta knedlu/: A zato bih imao? Samo vi radite svoj posao, gospodine Digne ruke, pogrebnik mu prilazi. Vadi santimetar i meri Budimira uzdu i popreko. Zapisuje brojke u sveicu. Na vratima se pojavljuje Desanka. Opazivi pogrebnika, vrisne. DESANKA: Budimire! Pa ti si zvao krojaa?! Pogrebnik za trenutak prekine radnju. Okrene se ka Desanki. POGREBNIK: Pogrebno preduzee Novi poetak. Moje najiskrenije sauee, gospoo. Desanka okirana pilji as u pogrebnika as u Budimira. Bez rei. Budimir se nakalje, prie Desanki i zagrli je zatitniki.

BUDIMIR /pogrebniku/: Ne zamerite. Gospoa je veoma teko podnela smrt svog supruga POGREBNIK: Nikakav problem. Navikao sam na ovakve situacije. Smrt je moja tuna svakodnevnica. POGREBNIK /pauza/: Ako me ve pitate, samo moja vrsta vera u na novi poetak nakon smrti daje mi snage da stoiki izdrim teskobu ovog posla BUDIMIR: Novi poetak posle smrti? POGREBNIK: Upravo tako, gospodine. BUDIMIR /zblanut/: Izvinte, a kako to mislite? Pogrebnik mu prie na korak. Gotovo mu se unese u lice. POGREBNIK: Pogledajte me dobro, molim vas. Da li me moda poznajete odnekud? BUDIMIR /zagleda ga/: Ne, boga mi. A i kako bih? Prvi put naruujem koveg POGREBNIK: Da li vam ja onda liim na nekog monstruma koji se svakodnevno suoava sa smru bez vidnih posledica? Naravno da verujem u reinkarnaciju. Ja, na primer, tano znam ko sam bio u prolosti, i ko u biti u budunosti Pogleda znaajno Budimira. POGREBNIK: Zato ne brinite za vaeg Budimira. On je samo prividno mrtav. Pojavie se vrlo brzo u drugom obliku i vi ete tano znati da je to on Pakuje svoju aktn-tanu, sprema se da krene. Klimne diskretno glavom, a zatim krene ka vratima. POGREBNIK: Do skorog vienja, gospodo. Imate moje telefone u prospektu. Oekujem va poziv Klimne glavom i odlunim korakom izae iz stana. Desanka i Budimir ostaju sami. Desanka iskolai oi, padne Budimiru u zagrljaj. DESANKA: Zagrli me, molim te! Samo to se nisam onesvestila! BUDIMIR /namrten/: Sedi, Desanka... DESANKA: A zato da sednem? Bolje mi reci ta je ovaj crni gavran traio u naem stanu. BUDIMIR /plane/: Sedi, kad kaem! Posadi je na stolicu. Desanka poslua naredbu. Budimir stavi ruke na lea, proeta prostorijom. Duboko uzdahne. BUDIMIR: I posluaj ta u ti sada rei Eksira jednu rakijicu. Hukne. Pogleda znaajno suprugu. BUDIMIR /uzdahne duboko/: Mnogo si ti meni radosti i sree darivala, moja Desanka, kao to si i mnogo muka i nematine sa mnom junaki i na ravne asti podelila. Lepog i zdravog sina si mi izrodila, evo zavrava i fakultet, ponos tatin... Desanka skoi, na ivici plaa. Baci mu se u zagrljaj. DESANKA /cikne/: Pa ti se to oprata od mene! Uuti, proklet bio! Ne elim to da sluam! BUDIMIR: Moram to da ti kaem, Deso, ne ljuti se... to su veoma vane stvari. Mazi je neno po kosi. Desanka rida, ne moe da se smiri. BUDIMIR: Kao to moram da ti kaem jo neto. A to je da ti, posle moje smrti, prema meni ne treba da osea nikak'u obavezu. U smislu nekog drugog mukarca, mislim. Znai, ako posle mene bude neki drugi, ja nemam nita protiv. Desanka se ve gui od suza.

DESANKA: Prestani, ko boga te molim, Budimire! Ti za mene nisi mrtav BUDIMIR: Gledaj samo da taj koga odabere ima dobro srce i da mu aica nije najbolja drugarica. Toga se uvaj, pod obavezno, to ti je moj savet... Pomazi je neno po kosi. BUDIMIR: Dobro, de, neu vie... vidim da si se potresla Zatamnjenje. SCENA Budimir i Ljupe za stolom. Budimir u ruci dri malo balone rakije. Vadi ep, otvara ga. BUDIMIR: Je l' zna koliko je stara ova rakija? Preko dvadeset godina. uvao sam je za tvoju enidbu Sipa u dve rakijske aice. LJUPE: to je onda sada otvara? Budimir ignorie pitanje. Eksira. BUDIMIR: U, ala fino rezi, a? Kako i ne bi, godine su to... LJUPE: Je li, Budimire? ta te mui, reci i pouri, molim te, nemam previe vremena. /pogleda na sat/ Zna da za otprilike dva sata BUDIMIR: Znam, znam poloie ti taj diplomski ko od ale, ne brinem ja. Nego LJUPE /osvrne se/: Gde je Desanka? BUDIMIR: Otila je kod ovih mojih, u preduzee, sine. Ima tamo neki skup. LJUPE: Kakav skup? BUDIMIR: Komemorativni, sine LJUPE: Je li? Ko je to umro? Budimir opet nalije sebi. Pogleda Ljupeta u oi. BUDIMIR /stidljivo/: Ja, sine... LJUPE /pilji u njega/: Ti? BUDIMIR: Da, ja. Skupie se kolege i direktori da mi odaju poslednju potu. LJUPE /smrai se/: Ok, sad je stvarno bilo dosta te zajebancije BUDIMIR: uli ljudi na televiziji, ta e LJUPE: Sluaj sad paljivo, Budimire. Hou da ovoga trenutka prekine s tim glupostima, a zatim da lepo ode kod tih tvojih idiota u firmu BUDIMIR: Pravo da ti kaem, umorio sam se. Nemam vie snage da se borim. Ako je onaj gore tako reio, ja tu nita ne mogu da promenim... LJUPE: Budimire BUDIMIR: ...svoj sam vek lepo proiveo, nemam vie za im da alim. Jedino mi ao tog unueta to ga neu doekati /zaiskre mu oi/ Da mi je samo na trenutak da ga privijem na grudi i da mu tiho otpevam neto pred spavanje. Kao nekada tebi... Krene tiho i neno da pevui melodiju. Ljuljuka zamiljeno unue u rukama. BUDIMIR: "Tiho noi, moje zlato spava, pod glavom mu od bisera grana, a na grani ko da neto bruji, to pevaju tiani slavuji..." LJUPE: Izvini, ali ja sada moram da ustanem. Da ustanem i da izaem iz ovog stana... i da se vie nikada u ivotu ne vratim! BUDIMIR: Sedi, molim te. Znam ja ta tebe mui. I nemoj da mi se smeje, molim te, jer LJUPE: Ne, nije mi uopte smeno, ale. Vie sam zabrinut, da ti pravo kaem. BUDIMIR: Reci, slobodno, ne ljutim se... ti si mlad i obrazovan ovek, razume se u

kompjutere. Da kucnem u drvo, danas e i diplomirati. Diplomirani novinar, nije ala. LJUPE: Daj, bre, Budimire, nemoj da te uje neko ozbiljan.. Budimir kao da ga ne uje. Ponovo ga oinski potape po obrazu. BUDIMIR: itao sam ja te tvoje lanke. Lepo sroeno, nema ta. Internet, televizija i sve u tom pravcu. Ko bi rekao da e od onog musavka da ispadne ovakav pametnjakovi. LJUPE: Interesantno. Do jue si mislio da se internet umrkava u nos. BUDIMIR /ne slua ga/: Ipak, moda nije zgoreg da ponekad poslua i nas starije. Ja nisam zavrio neke kole, sine, nije bilo uslova zna i sam kolika sam bio sirotinja, ali uvek sam se trudio da to vie saznam, nauim, proitam. Pa i da pogledam neki film ili neku naunu emisiju na televiziji, kao to je Diskaveri, na primer, zato da ne, tu se puno moe saznati LJUPE: I? ta kae nauka? Kako ona posmatra tvoj sluaj? Ba me zanima? Ne izdri. Od muke pone da se cereka. BUDIMIR: Smeno ti je, je li? Fiksira sina pogledom. Ljupe ne moe da se zastavi. Smeje se kao lud. BUDIMIR: Prestani da se kliberi, pika ti materina nevaspitana! Budimir besno lupi akom o sto. Popada sve na pod. Sra prati. BUDIMIR: Ko da sam ja sam sebe ubio, i ko da sam bre-bolje, onako mrtav, odjurio na televiziju da objavim vest! Ljupe ne izdri. Sad on eksplodira. Skoi, pobaca sve to je ostalo na stolu. LJUPE: Uuti vie! Ne mogu da te sluam, budalo jedna! BUDIMIR: Molim? ta si rekao, Ljupe?! LJUPE: To to si uo! Prestani da pravi budalu od sebe! BUDIMIR: Ja, budala? Budimiru polako ali sigurno pada mrak na oi. BUDIMIR: U redu, kad ti kae. Tresne Ljupetu amarinu iz sve snage. Ovaj se zatetura. Dri za obraz. BUDIMIR /besni/: Misli da meni sve ovo lako pada, a! iv, a svi misle da sam mrtav! Jutros se kupam, ulazi Desanka i kree da me riba od glave do pete ko mrtvaca! Za svaki sluaj kae! Da budem spreman, ako se ispostavi da je vest tana! LJUPE /cikne/: Ama, nije tana, ovee boji, utuvi ve jednom to sebi u glavu! BUDIMIR: Znam i ja da nije, ali ta da radim Pada na kolena, oajniki. BUDIMIR: kad sve izgleda kao da jeste Oajan, Budimir zarida. Glava mu pada u ake. Ljupe ga prezrivo gleda par trenutaka. LJUPE: I poni ve jednom da se bavi realnim ivotom i realnim problemima! Sin e danas da ti diplomira, a nema leba da jede! Imam trudnu ribu, nemam posao, nemam stan, imam samo ludog aleta i jo lueg tasta! Ako sutra zakmei, morau stvarno da te ubijem, kako bih imao makar sobu u ovom jebenom stanu BUDIMIR /preneraen/: Da me ubije LJUPE: Vidim da ti se osladilo. Aj sad zdravo. Idem u realni svet da se bavim realnim govnima. A ti ostani ovde da se zamajava glupostima. udi me da jo nisi pomenuo Amerikance. Verovatno su ti ga oni zavukli a da nisi ni osetio! Ljupe izlazi uz tresak vratima. Budimir ostaje sam. Pojuri ka vratima. BUDIMIR: Ljupe, stani! Nisam mislio ozbiljno, kunem ti se. Naravno da sam iv i naravno da nemam nita protiv tih amerikih govana! ivota mi, nemam

Kad shvati da je ostao sam, guna sebi u bradu. steram im ga majci, da im ga steram... onoj njihovoj kurvetini na kojoj su se izreali Krisofor Kolombo i celokupna posada broda Pali cigaretu, izduva dim. eta levo-desno. BUDIMIR: Oni su krivi za sve. Samo grabe, pale, otimaju i putaju filmove razume. U tom trenutku zauje se zvono na ulaznim vratima. Budimir upitno pogleda na vrata. Besnim korakom im prilazi. Otvara ih. Na vratima novinarka, sve sa kamerom. Budimir pilji u nju. I ona u njega. NOVINARKA /nakalje se/: Dobar dan. Ja sam s televizije. Budimir blene u nju bez rei. Pokuava da se pribere. NOVINARKA: Oprostite to dolazim ovako nenajavljeno, ali... BUDIMIR: Nema problema, samo vi uite. ta vas zanima? Novinarka ulazi unutra. NOVINARKA: Jue je nau redakciju nazvao ovek koji se predstavio kao Budimir ivoti, zamislite... BUDIMIR /zateen/: Budimir ivoti? Ma nije mogue? NOVINARKA: Nazvao nas je da nam kae da jueranja vest o ubistvu Budimira ivotia, radnika gradskog saobraajnog, nije tana... odnosno, da je Budimir iv i zdrav. BUDIMIR: Au boga ti... kako sad to? NOVINARKA: To se i ja pitam, poto sam, igrom sluaja, bila svedok tog ubistva... BUDIMIR: Vi? NOVINARKA: Da, ja. Bila sam, sasvim sluajno, u tom autobusu jue ujutro. BUDIMIR: I sve ste videli? NOVINARKA: Naravno. Prvo svau, a potom i pucanj. Zato mi taj poziv ne da mira. Upravo sam ja razgovarala s gospodinom... Najednom, novinarka ga zagleda malo bolje. NOVINARKA: Oprostite... a ko ste vi, ako nije tajna? Jeste li u nekom srodstvu s Budimirom? BUDIMIR: Ja? Pa normalno. Ja sam njegov brat. NOVINARKA: Brat? Tako sam i mislila. Neverovatno liite na njega. Sve vreme vas posmatram. BUDIMIR /prui ruku/: Milenko ivoti, drago mi je. NOVINARKA: Moje sauee, Milenko. BUDIMIR: Hvala. NOVINARKA: Oprostite to vam u ovakvoj situaciji upadam u kuu... BUDIMIR: Nema problema...da je iv, Budimir bi bio veoma srean da moe da vas ugosti u svom domu. Bio je veliki zaljubljenik u va televizijski program. Umeo je esto da se naali "Kada umrem, molim vas, sahranite me s daljinskim upravljaem u ruci." NOVINARKA: Veoma duhovito, zaista. BUDIMIR /zamagljenog pogleda/: Bio je to sjajan ovek, verujte. U svakom pogledu. /prekrsti se/ Bog da mu duu prosti. NOVINARKA: Verujem vam. Vi to najbolje znate. BUDIMIR: Vredan i odgovaran radnik na poslu, pouzdan suprug i roditelj, prijatelj i drugarina na koga ste se uvek mogli osloniti. Da je bio bez poroka, nije, ako emo poteno. iv je ovek bio, jeste puio i pio, ali nikad nije preterivo... mrkne par puta, onako uzbuen. Najednom, obrati panju na kameru.

BUDIMIR: Izvinte, a je l' ova kamera sada snima? NOVINARKA: Je l' vam smeta? Mogu i da je ugasim. Samo recite. BUDIMIR: Ne, nema problema. Drim se ja dobro. Samo vi snimajte. Radite svoj posao. NOVINARKA: Je l' biste moda eleli da poruite neto naim gledaocima? BUDIMIR: Ja? Ma nemojte. ta bih ja mogao da im poruim? NOVINARKA: Na primer, moete nam dati predlog kako da unapredimo na program. BUDIMIR: ta ja znam. Da sam na vaem mestu, ja bih uveo vie emisija iz oblasti nauke i naunih dostignua... mislim da to ovom narodu najvie fali. A ne samo da bistri o fudbalu i politici. NOVINARKA: Interesantan predlog. Razmotriemo ga s dunim potovanjem. BUDIMIR: Recimo, mene bi jako zanimalo da vidim dokle se stiglo u istraivanju ljudske reinkarnacije NOVINARKA: Reinkarnacije? BUDIMIR: I u tom smislu, jedva ekam da ujem koga su od naih slavnih vojskovoa odlikovale moje osnovne osobine. Otroumnost i hrabrost, pre svega... Novinarka ga zblanuto pogleda. BUDIMIR: To bi i pokojnog Budimira najvie obradovalo, ubeen sam Budimir zabrinuto uzdahne. Novinarka ostane bez teksta. Mrak. SCENA Desanka laganim pokretima pegla Budimirovo odelo za specijalne prilike. /teget odelo, erpa plava koulja/ Radi svoj posao i tiho jeca. Na sebi ima crninu. Budimir se budi iz sna. Naglo ustaje s fotelje na kojoj je bio zadremao. Mae rukama, nervozno hoda levodesno. BUDIMIR: Ne diraj mi sina, Simonoviu! Ljupe, zalei! Bacaj se u stranu! Desanka ne reaguje. Skoncentrisana je na svoj posao. Budimir je i dalje u transu. Nastavlja da hoda levo-desno. Mrmlja sebi u bradu. BUDIMIR: Kukin sin ostrvio se sad i na Ljupeta. Navalio na nas ivotie ko baba na penziju... razume. DESANKA: Zvali su me ponovo iz tvog preduzea, Budimire. im sam ula u stan Budimir zastane. BUDIMIR: Iz preduzea? Dobro je. Ovo je bio samo san... sve je u najboljem redu. Sam sebe oamari. BUDIMIR: A zato su zvali? ta hoe? DESANKA: Zvali su me da me obaveste da e oni snositi trokove sahrane. Tako je odluio direktor BUDIMIR: Sahrane? ije sahrane? I ta si koji avo obukla tu crninu? Umesto da odgovori, Desanka brizne u pla. Budimir seda u fotelju. Pilji ispred sebe. Desanka grca. Trenutak bolne spoznaje. BUDIMIR: Shvatam. Sve mi je jasno. Ne mora nita da mi pria. Reci mi samo vreme i mesto. DESANKA /kroz suze/: Na Orlovai... sutra. U tri popodne. BUDIMIR: Odlino. Jesi izabrala koveg? DESANKA: Jesam, ne brini. Sve je sreeno. Firma odluila da ti plati onaj najskuplji. Treba da stigne svaki as BUDIMIR: Lepo, boga mi. Nisu mi dali stan za ivota, pa se sada otvorili na kovegu DESANKA: Je l' ima moda neku elju?

BUDIMIR: Imam. Neu nikakvu govoranciju. Samo par kolega s posla i vas dvoje. Jesi li rekla Ljupetu? DESANKA: Nisam jo. BUDIMIR: Budi paljiva s njim, molim te. On je osetljiv deko. Kakve su vesti? Je l diplomiro? DESANKA: Ne znam, nema ga jo da se javi. Sva se tresem. to od njega, to od tebe Pauza. Desanka tiho jeca. DESANKA: Da me ne shvati pogreno, ali trebalo bi da se obrije. Evo, tu sam ti spremila na stolu... a ja ti peglam odelo. Ono tvoje, za specijalne prilike. Krajikom oka posmatra Budimira. Ovaj ustaje i seda za sto. Namrtenje. Kree da nanosi penu za brijanje na lice. BUDIMIR: to se mora, mora se... DESANKA: Je l' moe sam? Je l' ti treba pomo? BUDIMIR: Ne treba. Sam sam se i rodio, sam u i da se pripremim za poinak. DESANKA: Htela sam neto da ti kaem Budimire, neto to moda nisi znao... BUDIMIR: Da ujem... Budimir uzima ilet, pone da se brije. DESANKA: I kada smo se svaali, pa i kada si ponekad dizao ruku na mene, onako u ljutini, kako to i dolikuje pravom mukarcu, ja sam te volela. I uvek u te voleti, da zna. Nijedan drugi nee moi da zauzme tvoje mesto. BUDIMIR: Je li? DESANKA: Toliko, samo da zna. To ti je moj odgovor na ono to si ti meni jue rekao. BUDIMIR: Ba ti hvala. Poivau u miru. DESANKA: Eh ti, stari mangupe, odmah okree na alu. To sam uvek volela kod tebe. Uvek si bio veliki vragolan... BUDIMIR: Gotovo je s tim, Desanka. Nema vie Budimira ivotia. Postoji samo uspomena na njega. DESANKA: Da... uspomena. Uspomena koja e mi puno znaiti. U dugim zimskim veerima, pogotovu. One e mi biti najtee.Ve zamiljam kako veju prve pahulje, a pored mene nema mog Budimira da pogledamo tvoju omiljenu emisiju Diskaveri ili Nacionalnu geografiju, njih si nekako najvie voleo Tiho zajeca. DESANKA: Oh, boe bila sam uvek tako ponosna na tebe. Bio si veliki zaljubljenik u nauku i nauna istraivanja. Naroito onih koja se tiu nedokuive tajne ljudskog postojanja BUDIMIR: Nedokuiva je tvoja inteligencija, Desanka. Ispuni mi poslednju elju i prestani da naklapa o stvarima o kojima nema pojma. Pusti me bar mrtvog na miru. DESANKA: Ti za mene nisi mrtav, Budice moj. Niti e ikada biti. Sve dok budem mogla da ovako razgovaram s tobom. BUDIMIR: Moi emo da razgovaramo ovako sve dok se ne sazna prava pozadina mog ubistva, Desanka. To je sada najvanije. DESANKA: Prava pozadina? Par zar to nije uinio profesor Simonovi? BUDIMIR: On je, bez sumnje, ali zbog ega je to uinio, to tek treba da vidimo. Tu neto smrdi. Opasno smrdi. DESANKA: A ta to smrdi, Budice moj? BUDIMIR: Samo nauka moe da da odgovor, moja Desanka. Ni ja, ni ti, ni iko drugi.

Samo nauka. DESANKA: Ne razumem se ja u te stvari. Glupa sam, priznajem. BUDIMIR: Hvala ti, ja sam mislio da si pametna. DESANKA: A to se ti meni malo ne odmori, sumnjiavko moj? Pusti sad te prie, kao da te one mogu oiveti. Misli malo na sebe i na svoje zdravlje... Budimir je prezrivo pogleda. Desanka, shvativi ta je rekla, stavi ruku na usta. DESANKA: Izvini. Nikako da naviknem. BUDIMIR: I mrtvom mi se podsmeva? Ima li ti uopte duu, eno? Desanka brizne opet u pla. DESANKA: Oprosti, nisam namerno. Buda neto proguna i nastavlja da se brije. Desanka nalije malo rakije u aicu. Prolije na patos. DESANKA: Neka ti je laka crna zemlja, junae moj... Krene muzika. Zvuk zvona na vratima mea se s instrumentalom. Desanka gleda kroz pijunku, a zatim otvara vrata. Dva radnika u stan unose mrtvaki koveg. Sputaju ga nasred prostorije, izlaze. Desanka plae. Budimir popravlja odelo, a zatim ulazi u koveg. Zatvara poklopac. Desanka se ridajui baca na koveg. Muzika sve dramatinija. Mrak. SCENA Dom ivotia. Mir i tiina. Zatvoren koveg nasred prostorije. Desanka je legla na poklopac, kucka prstima po istom. Pokuava da dozove Budimira radosnim glasom. DESANKA: Budimire! Stavlja uho na poklopac. Oslukuje. DESANKA: Budimireje l me uje? BUDIMIR /iz sanduka, off/: Uuti, eno boja! Zar ni ovde ne mogu da naem malo mira? DESANKA: Izai napolje, molim te! Upravo su javili na televiziji! Pauza. BUDIMIR /off/: ta su javili? DESANKA /euforino/: Javili su da si ti meni iv! iv i zdrav! Tajac. Najednom, poklopac se otvara i Budimir izlazi iz kovega. BUDIMIR /u udu/: iv i zdrav? Desanka mu pada u zagrljaj. Grli ga, ljubi ga. DESANKA: O, boe, kako sam se obradovala! Ve sam te bila prealila. BUDIMIR: Nemogue. To mora da je neka greka DESANKA: Nije greka, Budice. Nije bilo nikakvog ubistva, lepo sam ula. Za sve je kriva ona novinarka BUDIMIR /resko/: Koja novinarka? DESANKA: Ona plava, zgodna... to si je tako lepo ugostio ovde. Ona ti je sve zamesila. To je sve bila skrivena kamera, Budice moj! BUDIMIR /zateen/: Skrivena kamera? DESANKA: Da! Devojka se sluajno zadesila u autobusu, ula je svau izmeu tebe i profesora i reila da napravi emisiju o vama. Skrivenu kameru Budimir je ostao bez teksta. Lagano seda na stolicu. DESANKA /krene da se cereka/: Jao, to sam se smejala kad si se ono predstavio kao tvoj brat Milenko. Pa kad si krenuo sve najlepe o sebi

Budimir pilji u nju. Konsterniran. Desanka veselo gestikulira. DESANKA: ...samo gde nae ono "Milenko", ivota ti? Ba grozno ime... BUDIMIR: Tako mi se zove brat, Desanka. Ovaj iz Amerike. Jedini koji mi je ostao. DESANKA: Jao jeste, priao si mi o njemu. Izvini, molim te. Skroz sam zaboravila. BUDIMIR /podrugljivo/: Skrivena kamera kae. DESANKA /prekrsti se/: Bilo, ne ponovilo se. Mislim, ja sam naravno sve vreme znala o emu se radi, ali BUDIMIR: E, moja Deso, Deso nije tebi lako, stvarno. I ono malo mozga to si imala oigledno su ti popili... DESANKA: Meni? A zato? Gde sam sad pogreila? Budimir napravi par unjeva kako bi se razgibao. Stavi ruke na lea. Proeta po prostoriji onako zabrinut i namrten. BUDIMIR: Snila baba to joj milo bilo razume. Ti misli da sam ja srean to me je taj ludak ucmekao! Ko da ja ne bih voleo da sam iv i ko da ja nemam pametnija posla nego da pravim budalu od sebe i da ovde izigravam nekog kobajagi mrtvaca! Guna sebi u bradu, verovatno psovke. BUDIMIR: Celog ivota krvavo sam radio i sad kad bi trebalo da malo danem duom, da malo uivam u penzijici, unuetu i batici iza solitera, ti misli da se meni najednom efnulo da umirem! DESANKA: Pa dobro mislila sam rekli ljudi pa porekli. ta si ba sad pourio da se saranjuje... BUDIMIR /plane/: Nisam ja pourio da se saranjujem, nego su oni pourili da zatakaju celu stvar! A im zatakavaju celu stvar, to znai da tu njima neto ne odgovara! Zato i ne smeju narodu da saopte pravu istinu o mom ubistvu! DESANKA: Pa ta je onda u pitanju? Nemoj vie da me mui, ko boga te molim! Budimir neto proguna. Zapali cigaretu, pokuava da se smiri. DESANKA: Kako je to mogue da si mrtav, a da izgleda kao da si iv?! Progovori vie, proklet bio! BUDIMIR: Smeta ti to jo uvek mrdam, je li? Desanka ne odgovara. BUDIMIR: Reci, slobodno. Ponovo podivlja. BUDIMIR: Ko da to isto /povisi ton/ mene ne mui jo sto puta vie! Nisu, bre, mogli da me ubiju ko oveka, nego me ve dva dana mrcvare ko poluzaklano prase! unjam se ovde po stanu ko neka utvara, kad god vidim sebe u ogledalu, ko da gledam u rendgentski snimak. Samo koske, nigde mesa Najednom, panju mu privue neki papir na podu, odmah do ulaznih vrata. BUDIMIR: ta je ovo na podu DESANKA: Neko ubacio ispod vrata. Sad sam videla Oboje pojure ka vratima, Budimir prvi dograbi papir. Uzme ga u ruke, ita. Bled kao krpa. BUDIMIR: itulja iz Politike DESANKA: Nemoj da pria. Daj da vidim Budimir ispusti papir na pod. Seda, potpuno ukoen. Desanka ga bre bolje zgrabi papir. Zagleda ga. Stavi ruku na usta. DESANKA Crni Budimire, pa kako si ovo ispao ja te uopte ne prepoznajem

BUDIMIR /skamenjen/: Ja sam mislio da ti bar oi funkcioniu, Desanka. DESANKA /zagleda ponovo/: ekaj... pa ovo uopte nisi ti! BUDIMIR: Naravno da nisam ja. Kao to vidi, postoje i drugi mrtvaci osim mene. DESANKA /ita, zapanjena/: Profesor Simonovi Aleksa.... BUDIMIR: Ubica Budimira ivotia, glavom i bradom. Umro pre dve godine, zamisli... DESANKA: Gle stvarno. ekaj, bre. Pa ko ti je ovo poslao? Ne razumem. Otvara vrata, gleda levo desno po hodniku. Nema nikoga. Zatvara vrata. Budimir na podu spazi i cedulju. Podigne je. BUDIMIR: Evo tu je i neka cedulja. /ita/ Dragi na Budimire... s velikim uzbuenjem te gledamo na televiziji, navijamo svim srcem za tebe i podravamo te u tvojoj iskrenoj borbi da otkrije prave uzroke tvog ubistva. To sigurno nije uinio pokojni profesor Simonovi koga smo lino poznavali i koji je bio mnogo fin ovek. Nadamo se da e ti ova informacija pomoi da istragu ne povede u pogrenom pravcu. Veliki pozdrav i puno poljubaca. Zauvek tvoje. istaice sa filozofskog fakulteta. DESANKA: Daj mi to ovamo! Uzima onaj papir i krene divljaki da ga cepa uz gomilu posovki. BUDIMIR /prekrsti se/: Boe, ako te ima, oprosti im, ne znaju ta rade Sad e kao da ispadne da sam ja iv, a on mrtav. Desanka besno gazi po onim ostacima papira koji su se razleteli po podu. BUDIMIR: I jo mi sad alju poruke preko nekakvih istaica. Pa na ta to lii, pitam ja tebe? DESANKA: Samo nek pokuaju da dou na sahranu. Oi u im iskopati, kunem ti se! Budimir ne obraa panju na Desankinu ljubomoru. BUDIMIR: Samo polako, mila moja. Ne smemo nasesti na njihove provokacije. To oni i hoe. Da nas zavade. Pa da nas onda lake razbucaju Zgrabi flau rakije. Otpije ozbiljan gutljaj. Hukne. Najednom, zauje se zvono na vratima. Budimir se trgne, okleva par sekundi. Zatim lagano, na prstima, prilazi vratima. Gleda kroz pijunku par sekundi. Zvono se ponovi. Budimir se okrene ka Desanki. BUDIMIR: Ovi iz pogrebnog Budimir otvara vrata. Dva radnika ulaze bez rei. Prilaze kovegu, podiu ga u nameri da ga iznesu. Shvativi njihovu nameru, Budimir skoi. BUDIMIR: Stani! Ko vam je dao dozvolu! Sputaj taj sanduk! Ova dvojica ga zblanuto gledaju. Budimir se baca na sanduk. Ne dozvoljava da ga iznesu. BUDIMIR: Mar napolje, stoko jedna, mar! Dalje ruke od moje imovine! Poto je odbranio sanduk Budimir tera zgranute radnike napolje. Muzika. Guranje, komeanje, kokanje. Desanka priskae u pomo Budimiru. Udara jednog radnika tiganjem po leima. Isteruju ih nekako napolje. Onako zadihani ali zadovoljni pobedom, naslone se na vrata. Mrak. SCENA Na sceni,(dom ivotia, svakako) vidimo uparaenu Desanku koja sedi na stolici i NOVINARKU, koja odlae par poklona na sto. Tu je i buket cvea. Mrtvaki koveg stoji sa strane. NOVINARKA: Evo, izvolite... to su uglavnom proizvodi naih sponzora. Poklanjamo vam ih u znak zahvalnosti. Komplet za negu lica i tela, besplatni kozmetiki tretman u salonu koji vi odaberete, zatim higijenski uloci, i na kraju - jedan buket cvea

DESANKA: Hvala lepo, niste morali NOVINARKA: To je na obiaj. znate... pokuavamo da protagonistima naih emisija ostanemo u lepom seanju. DESANKA: Najzad i mene neko da se seti NOVINARKA: Gospoo ivoti... mi smo potpuno svesni da prilikom snimanja, a pogotovo nakon snimanja naih emisija, moe doi i do neprijatnih situacija, jer... Desanka odmahne rukom. DESANKA: Ma hajdete, molim vas, ta tu ima neprijatno jedino to mi je umro ovek, ali dobro, to i nije tako strano Novinarka se trecne. Povue osmeh sa lica. DESANKA: Tek kad ostanemo udovice, mi ene shvatimo koliko smo bile na gubitku dok smo bile u srenom braku Novinarka se prigodno nasmei. NOVINARKA: Kako god ja se, znate, posebno oseam odgovornom, s obzirom da je ova emisija zaista specifina. Naime, sve te igrarije sa ivotom i smru... DESANKA /uzdahne/: Evo, tek sada, kada ga vie nema, mogu slobodno da kaem ta zaista mislim o celom ovom sluaju. Za njegovog ivota, nisam smela ni da pisnem. NOVINARKA: Gopoo ivoti, moda je sada trenutak da Desanka ne zarezuje novinarku. Gleda u kameru. Kez na licu. DESANKA: Kao, na primer, da Budimir nikada ne bi postao to to jeste da nije bilo mene. To je prva stvar koju nai gledaoci moraju da znaju NOVINARKA: Oprostite, ali DESANKA: Dizala sam ga iz mrtvih i kada je bio iv, a kamoli sada kada je mrtavbog da mu duu prosti NOVINARKA: Gospoo ivoti, va mu nije mrtav. Ja vas molim da sada DESANKA /sukne/: ta si rekla?!! NOVINARKA: to jasno i glasno kaete naim gledaocima kako ih ne bismo vie zbunjivali DESANKA: Kako se usuuje da tako razgovara sa mnom posle svega ta ste nam uinili! Moj mu je mrtav i taka! Na ta ovo lii! as kaete jedno, as drugo! Desanka naglo ustane. Unese se novinarki u lice. Gestikulira. DESANKA: I ta hoe od mene?! Celog ivota trikam, perem, peglam, krpim njegove gae i arape i trpim uvrede kad se on nacvrcan vrati kui! I sada, kad je najzad dolo mojih pet minuta, ti ga i dalje ne vadi iz usta! Kao da ja nisam tu i kao da nisam spremna da odgovorim na sva pitanja koja interesuju nae gledaoce Brizne u pla, na ivici ivaca. Novinarka, potpuno zaprepaena, pokuava da doe sebi. DESANKA: Umesto da me pita koji sam znak u horoskopu i koja mi je omiljena boja, ti zapela Budimir pa Budimir! Novinarka lagano ustaje. Desanka postaje agresivna. DESANKA: Ako ve nije, crko da bog da! I mrtav mi ne da mira! Najednom, otvaraju se vrata stana. Budimir ulazi. Desanka ga i dalje psuje sebi u bradu. Budimir se nakalje. Novinarka ga primeti. Cikne od oduevljenja. NOVINARKA: Gospodine ivotiu!

Najednom mu se, poptuno iznenaujue, obesi oko vrata. BUDIMIR: ta vam je, devojko?! NOVINARKA: O, kako je lepo videti vas! ivog i zdravog! BUDIMIR: Naravno da sam iv i zdrav. Taman posla da je drukije. NOVINARKA /Desanki/: Eto vidite da niste bili u pravu! Za trenutak zavlada tiina. Desanka gleda as u Budimira, as u devojku. BUDIMIR /nakalje se/: Ko bi onda sahranio mog brata Budimira NOVINARKA: Molim? BUDIMIR /uzdahne/: uo sam vest na satelitu, pa sam pourio da doem. Brata poslednjeg, dostojno da ispratim. Prui ruku. BUDIMIR: Milenko, drago mi je. NOVINARKA: To nije mogue! Vi mene pravite ludom! Vi mene pravite ludom! Ponovo vrisak. Totalno dotuena, povlai se ka izlazu iz stana. Glavom bez obzira. Budimir gleda za njom. Okrene se ka Desanki. BUDIMIR: ta joj bi? DESANKA /veselo/: Al si je preao, svaka ti ast. BUDIMIR: Je l sam rekao neto to nije trebalo, snajka? Ne razumem. DESANKA /prebledi/: Snajka? BUDIMIR: Pa naravno da si mi snajka. Nisi mi valjda tetka. Desanka netremice zuri u njega. DESANKA: Milenko... BUDIMIR: Da. DESANKA: Budimire, uozbilji se, molim te. Mnogo sam otanjila sa ivcima, kunem ti se BUDIMIR: Snajka, nije ba trenutak za zajebanciju, ta misli? Put je bio naporan i dugaak, jedva stojim na nogama. Bolje mi daj neto da popijem DESANKA: Kakav, bre, put, zar nisi trknuo do trafike po cigare, crni Budimire? Desanka ne moe da veruje svojim oima. Pilji u Milenka kao hipnotisana. BUDIMIR: ta je s tobom, snajka? ta ti nije jasno? Pa ja sam batalio cigare pre triest godina DESANKA: Ti to ozbiljno? BUDIMIR: Nema vie tvog Budimira, eno boja. Pomiri se s tim. To sam ja, Milenko. DESANKA /pauza/: Au, boga ti. Ba liite. Sedi, devere. Dobrodoao. I izvini to sam malo zbunjena. Otkad je umro, Budimir mi se privia na svakom koraku. Reci, ta e da popije? BUDIMIR: Moe jedna rakijica, ova naa srpska, ljiva, ako ima. Da se malo oporavim od ovolikog puta DESANKA: Ima, ima, toga u naoj kui uvek mora da ima. Sipa u dve aice. Budimir prolije malo na pod. BUDIMIR: Slava mu... I Desanka uini isto. Oboje otpiju. DESANKA: Slava mu. BUDIMIR: Pa ta ima, snajka? Kako ivot u ovoj naoj, miloj Srbijici? Ja sam mislio da ste odavno svi pomrli DESANKA: Sad emo, samo to nismo, kao to vidi, moj devere. Budimirova plata em

mala, em svakog triestdrugog u mesecu mene novi gazda u fabrici poslao u penziju s dva daka pasulja i krompira otpremnine, pa ti vidi. Da mi nije ovih goblena to ih prodajem kod komije stakloresca, pocrkali bi naisto... Desanka najednom zanemi. Gleda zblanuto u Budimira. Ma, nije mogue... BUDIMIR: ta? DESANKA: Da ba toliko liite. Budimir ne odgovara. Okree se oko sebe. Pogledom neto trai. DESANKA: To si ti Budimire... nije Milenko. Uzme ga za ruku. Evo prepoznajem i burmu... koju sam ti ja kupila. BUDIMIR /konspirativno/: Tie, Desanka, tie. DESANKA: ta ti je, ovee? Dobro to si onu malu rospiju reio da napravi ludom, ali to mene? ta sam ti ja sad zgreila? BUDIMIR /konspirativno/: Tie, kad ti kaem DESANKA: A zato? Mogu valjda u svojoj roenoj kui da razgovaram kako ja hou. BUDIMIR /ne izdri, plane/: Kako ne shvata da oni sada nas najverovatnije snimaju, Desanka?! DESANKA Snimaju? Kako to misli? Ovde nema nikoga osim nas? BUDIMIR: Kamerom, eto kako! I Desanka se osvre oko sebe. DESANKA /tiho/: Pa gde je, ja je ne vidim? BUDIMIR: Naravno da je ne vidi. Skrivena je. Mala ju je sigurno negde sakrila, im je ula. Desanka stavi ruku na usta. Budimir se nakalje, a onda se okrene ka publici. Nasmei se a zatim obrati gledaocima. Za to vreme Desanka ustaje i krene da podie jednu po jednu stvar u nameri da pronae skrivenu kameru. BUDIMIR: Dragi gledaoci, kao to vidite, Desanka jo uvek ne shvata da se ovde radi o skrivenoj kameri. Ne zamerite joj, nije ona kriva. Krivo je ovo vreme u kome ivimo/uzdahne duboko/ Kada ovek ima slabo da jede, kada od banke uzme kredit, a banka od njega hipoteku na crno ispod noktiju, kada mora da gleda vremensku prognozu za sve evropske gradove, onda ta mu drugo preostaje nego da vata zjale pred televizorom i da se ko budala smeje svakojakim glupostima koje vam oni, odnosni mi, kao najgledanija televizijska kua, prikazujemo Najednom, Budimir promeni izraz lica. Tamni oblaci nadviju se nad njegovim elom. BUDIMIR: Ipak, kao neko ko je vrlo dobro upoznat sa situacijom, moram da vas upozorim da smehu i ali, naalost, nije ni vreme ni mesto. Zato vas molim da ostanete s nama ukuanima i dalje, sve do sudnjeg asa, kada ete najzad saznati pravu istinu o ubistvu Budimira ivotia, radnika gradskog saobraajnog, koje se dogodilo u naem gradu pre dva dana. Hvala vam na panji i prijatno popodne... Smeak. Sada sigurno sledi EPP blok Zaleeni kez, skinut s lica TV voditelja. a onda najnovije vesti. Ne menjajte kanal, dragi gledaoci Zatamnjenje. SCENA Dom ivotia, neto kasnije. Nema scena. Desanka i Budimir se ulepavaju i sreuju za TV nastup. Desanka se poput TV glumice pred nastup minka i puderie. Sedi ispred ogledala i ne obraa panju na Budimira. Budimir ustaje iz kovega u kome se oigledno

odomaio. Stavlja ruu u rever. Gleda se u ogledalo. elja brkove, zalizuje kosu. Ljupe furiozno ulazi u stan. LJUPE: ista desetka, ljudi! Profani pali u nesvest! Prilazi Desanki, Budimiru, ljubi ih euforino. Skida jaknu i stavlja je na iviluk. Pevui neku pesmicu. Ovo dvoje ga belo gledaju. LJUPE: I to je jo vanije Lenka uopte nije trudna! BUDIMIR /nakalje se/: Je li? A gde si to uo, sine? Na televiziji, sigurno? LJUPE: Na kakvoj televiziji rekla mi Lenka pre pola sata. BUDIMIR: Onda je ona ula na televiziji. LJUPE: Alo, Budimire kakva te televizija spopala? uje ta ti kaem Lenka nije trudna! /uoi koveg/ ta je ovo? Mrtvaki koveg? ta e on ovde? Ovo dvoje nemaju odgovor. Neto se domunavaju. Ljupe ih gleda u neverici. Prilazi im. LJUPE /prekrsti se/: I kako ste se to obukli, jeste li normalni? Izgledate ko mladenci iz nemog filma Umesto odgovora, Desanka mu prie. Neto mu apue na uvo. Tiina. Ljupe napravi grimasu. LJUPE: Molim? Desanka mu i dalje objanjava. LJUPE: Kamere su svuda oko nas? Ljupe se osvrne oko sebe. LJUPE: Je li? A ko nas to snima? I zato? DESANKA /drekne/: Zato to je ovo sve bila skrivena kamera, eto zato, tikvane jedan! LJUPE /zapanjen/: Skrivena kamera? Nemoj da pria? DESANKA Prestani da se glupira i bruka familiju i ukljui malo mozak! ta e pomisliti o nama svi ovi ljudi koji nas gledaju?! Ljupe je u udu. Pilji as u majku, as u publiku, as u Budimira. LJUPE: Vi to mene zajebavate. Mnogo me lepo zajebavate. Je l tako, mama? Desanka iskorai ispred njega. Zakloni sina svojom figurom. Smeak. DESANKA: Oprostite, dragi gledaoci... moj sin je uvek bio lepo i vaspitano dete i nikada nije psovao. I ja sam iznenaena, verujte, i sad u da ga ukorim. Okrene se ka Ljupetu i izvue mu ui, kao vaspitnu meru. DESANKA: Evo ti na, mangupe jedan nevaspitani. Da si smesta prestao da psuje! Zatim se ponovo okrene ka publici. Kez. DESANKA: Ne zamerite mu, molim vas. Od kada je saznao da e postati otac, potpuno se poremetio, to se kae... LJUPE: Alo, bre, eno... Lenka nije trudna, koliko puta treba da ti kaem... Ljupetu prie Budimir. Stisne mu aku, Ljupe napravi bolnu grimasu. BUDIMIR: Kako to razgovara s majkom, barabo jedna... LJUPE /detinjasto/: Tata, nemoj da me bije pred gledaocima, molim te. uo si mamu... Budimir odgurne Ljupeta, ovaj se zatetura, pada na pod. BUDIMIR: Je li? A otkad si ti to poeo da je shvata ozbiljno? Kad je Desanka izjavila neto pametno, poslednji put? LJUPE: Ovaj put izgleda da joj se omaklo, ale. Bie da vie nemam kud. Moram to da ti kaem.

Lagano se pridie. DESANKA /Budimiru/: Eto vidi! Ja ti lepo govorim sve vreme, a ti nee da me slua! Sad u sve da mu kaem, u inat! Unese se muu u lice. DESANKA: I da ne izlazi iz ovog prokletog kovega i da se lano predstavlja kao tvoj brat Milenko i da ti vie nita ne verujem! Budimir je oine pogledom. BUDIMIR: Bre, bre, Desanka. ovek ne moe da ti ostavi ni dve rahitine koze na uvanje. DESANKA: Ja sam, bre, od poetka sve znala, al nisam smela da kaem! /okrene se ka Ljupetu/ Ljupe, sine... LJUPE /nasmei se/: Sve je u redu, Desanka, shvatio sam. Budimire, doi... Rairi ruke. Srdano i prijateljski. Gleda oca sa smekom na usnama. Budimir ga gleda u neverici. LJUPE: Doi, kad ti kaem.... Pauza. Jedan drugog gledaju netremice. LJUPE: iv si, jebi ga. Ajde, ne blamiraj se vie, molim te... Zbunjen, Budimir mu lagano prilazi. Ljupe ga zagrli. LJUPE: Lenkin ale stvarno umro od infarkta pre dve godine... Stegne oca jo vre. Stoje tako nasred prostorije. LJUPE: Lenka ti se beskrajno izvinjava i alje puno poljubaca... BUDIMIR: Lenka? LJUPE: Da, Lenka. BUDIMIR: Nemam ti ja pojma ko je to. Desanka, jesi li ti ula za neku Lenku? DESANKA: to jes, jes, Ljupe. Stvarno ga pretera. Krije je ko zmija noge. Nikako da je upoznamo. LJUPE: Nema problema, mama. Evo, moemo to odmah da popravimo. Idem da je dovedem. Tu je ona, ispred vrata. Budimir i Desanka se zgledaju. Desanka pojuri ka Ljupetu. Stane mu na put. DESANKA: ekaj bre? Jesi li ti normalan? to ostavi dete napolju da eka? I to mi ne ree ranije da malo sredim kuu i pripravim neki ruak LJUPE: Pa, eto tako. Verovatno sam se bojao vae reakcije. Ljupe kree ka vratima. Otvara ih. Ljupe izlazi, ali se, za par trenutaka, vraa s Lenkom. U pitanju je zapravo NOVINARKA. NOVINARKA /stidljivi smeak/: Dobar dan. Tiina. Budimir i Desanka u potpunom oku. NOVINARKA: Ja sam Lenka... Budimir nekako prua ruku. Desanka izbegava da to uini. NOVINARKA: Lenka Simonovi... Krajnje neprijatna situacija. Nakaljavanje. Lenka prie Budimiru. LENKA /Budimiru/: Mi smo se, naravno, ve upoznali, ali... BUDIMIR /nakaljavanje/: Pa da, kako da ne. Vi ste ova s televizije. Ve ste se upoznali s mojim bratom Milenkom... LENKA /smeak/: Ako vam to znai... moj otac je bio veoma duhovit ovek i sigurno ne bi imao nita protiv to smo upotrebili njegovo ime. A i onako. Cela moja porodica zduno navija za vas...

Budimir skrene pogled ka Ljupetu. Jedva se suzdrava da ne plane. BUDIMIR /nakalje se/: Ljupe, sine... ako se ovo snima, je l moe da se obrie? Poto bih ti rekao neto to nije za javnost... LJUPE: Mislim da ne moe. Zbog velikog interesovanja, odjutros zapravo sve ide uivo. Ljupe prilazi televizoru, pali ga.Vrti kanale. Nalazi program. Okrene televizor ka prisutnima. Na ekranu svi prisutni u real time-u. LJUPE: Kao to vidite, u programu smo. Gleda nas cela nacija trenutno. Snaan Desankin vrisak. Nakaljavanje, bledilo, zurenje u TV. Ljupe stane ispred oca. Stavi mu ruke na ramena. LJUPE: Je l boli, ale, a? ta da ti kaem. Izvini. Iako situacija uopte nije loa. Trenutno uiva veu popularnost od predsednika republike... Budimir gleda as u televizor, as u Ljupeta. Najednom skrene pogled ka Desanki. BUDIMIR /Desanki/: ta eka, sredi malo kuu... vidi kakav je nered... Desanka, potpuno sluena, krene da sreuje kuu. Ljupe se nakalje. Uzdahne duboko. Obrati se gledaocima. LJUPE: Dragi gledaoci, ako jo uvek niste shvatili, Lenka i ja, autori ove emisije, odluili smo da se pojavimo uivo u programu i pokuamo da spasimo ono to se spasti moe. Da, Lenka jeste bila tog jutra u inkrimisanom autobusu, da, ja sam joj javio kada e u isti ui moj otac, da, kameraman jeste glumio Lenkinog oca, pokojnog profesora Simonovia.... Okrene se ka Budimiru. LJUPE: I kako to ve ide s naom prepametnom narodnom milicijom, im je vest putena u etar da, on je momentalno uhapen i sproveden u Centralni zatvor i tamo je zadran sve dok nismo demantovali informaciju... Glas mu zadrhti. Pada na kolena pred njim. LJUPE: Ali to nije sve, dragi gledaoci. Ono najgore tek sledi. Da, ja jesam u dogovoru s producentom ove emisije, postavio kamere u ovom stanu i neopaeno iznosio materijal sve dok program ovoga jutra nije krenuo uivo, emisija dostigla fantastinu gledanost, a Budimir ivoti, to jest ti, dragi moj oe, postao apsolutni heroj nacije. Lagao sam te, varao te, pravio budalu od tebe i veruj mi... moram to da ti kaem iz dubine moje napaene due da mi nije nimalo ao. Ovo je za tebe nagrada, a ne kazna. Tvoja idiotska slava ti je potpuno popila mozak zahvaljajui emu je moj diplomski rad danas ocenjen istom desetkom. Ti si savreni primerak medijskog zombija koga bi poelela svaka televizija, svaka politika, svaka vlast. Verovao ti ili ne, ali u ovom trenutku vie od 70 % gledalaca veruje da si ti zaista mrtav. To je opasna brojka, veruj mi. Zato te molim da ovde i sada... BUDIMIR: Sedamdeset posto? Pa i nije neto. Moglo je to i mnogo bolje... LJUPE: ...celoj naciji lepo uputi poziv na sutranju sahranu kako bismo i onih trideset posto ubedili u ono to ti iskreno veruje... NOVINARKA /cikne/: Ljupe! ta to govori? Nismo se tako dogovorili! LJUPE: Nismo, ljubavi, ali ne mogu. Prosto, ne mogu. Ovo je jae od mene. Upravo elim da mu naplatim za sve ono to mi nije pruio u ivotu... NOVINARKA: Insistiram da se ovo ve jednom zavri! Inae naputam emisiju... LJUPE: Izdri, molim te! Samo jo malo. Biemo bogati, slavni i imaemo osmoro dece....

NOVINARKA: Ne dolazi u obzir! Lepo sam ti rekla da u ovome vie neu da uestvujem... Krene demonstrativnim korakom ka izlazu. Ljupe pojuri za njom. LJUPE: Lenka, stani! Kad te molim... Lenka mu pljesne amarinu. Drugu dobija od Desanke. Nastane guva i prepiranje oko njega. U prvom planu, Budimir se nakalje i obrati gledaocima. BUDIMIR /mrtav ozbiljan/: Potovani gledaoci, svi vi koji ste nas ukuane, nesebino podravali u ovim najteim trenucima. Upravo ste uli mog nesrenog sina kome sam uvek lepo govorio da izabere neki estiti zanat, a ne da mlati praznu slamu s novinarstvom, internetom i slinim arenim laama od kojih nema leba. Evo sad je poeo da tura nos i po televiziji, pa vidimo kako se proveo. U kojoj meri je on samo praznoglavi i halapljivi magarac kome je samo stalo do hleba bez motike, saznaete vrlo brzo, ve sutra u podne kada u se, pred moju sahranu, obratiti naciji u direktnom programu. Toliko od vaeg Budimira za danas. Sve vas srdano pozdravljam, a posebno moje verne oboavateljke, istaice sa filozofskog fakulteta... Mahne u kameru i poalje par poljubaca. Desanka ga ljutito udari po ruci. Budimir se trudi da zadri osmeh. Skoncentrisan je na kameru. BUDIMIR: Naravno, ostanite i dalje uz na program veeras. Za one koji su propustili direktan prenos, prikazaemo skraeni snimak o dananjim dogaajima u kui Budimira ivotia.... Smeak u kameru, kree ponovo muzika. Ljupe i Lenka su potpuno konsternirani. Muzika sve jaa. Mrak. SCENA Dufuzno svetlo otkriva mrtvaki sanduk u domu ivotia. uje se blagoslovena muzika. Budimir je oigledno unutra. Tamo se najprijatnije osea. Oseamo duvanski dim, i vidimo njegovu ruku s upaljenom cigaretom. Trese pepeo van kovega. Na podu, pored kovega, puno razbacanih telegrama. Oigledno da ih Budimir ita jedan po jedan, i baca van kovega. Sat na zidu pokazuje da je pet minuta do 12. Na ekranu upaljenog televizora vrte se reklame. Budimir se najzad pridigne i nalakti se na koveg. Uzima telefon i okree broj. BUDIMIR: Halo, Desanka kakva je situacija tamo? Guva? Ve stie narod. Odlino. Molim? Sadi hrizanteme oko groba? Jesi li ti normalna, eno? Kakve te sad hrizanteme spopale? Imae celu venost da sadi cveance oko mene. Dobro, de, ne mora odmah da plae. Sluaj, ovi samo to me nisu ukljuili. ekam da prou reklame ne, ne brini, stiem ja tamo uskoro. Bie sve u redu i ja tebe, ne brini. Moi emo da priamo kao i do sada, obeavam ti Prekine telefonski razgovor, lagano ustaje iz sanduka. Duboki, zabrinuti uzdah. Skuplja one telegrame s poda. Slae ih na sto. Na sebi ima crno odelo za specijalne prilike. Obrijan, oeljan, naminkan, spreman za sahranu. Stane ispred ogledala, provera da li je sve u redu. Popravlja frizuru, zatim pogleda na sat. Nakalje se, a onda staje nasred scene. Stoji mirno kao vojnik, okrenut licem ka publici. Svetla se pale U isto vreme, na ekranu televizora se pojavljuje slika stana. Smeak na Budimirovom licu. BUDIMIR: Dobar dan, dragi gledaoci kao to sam vam i obeao, odvojio sam malo vremena pred sahranu, kako bih vam najzad predoio pravu i jedinu istinu o smrti nedunog radnika gradskog saobraajnog, Budimira ivotia. Ipak, pre nego to preem

na stvar, elim prvo da vam zahvalim na hiljadama telegrama podrke koji su jutros stigli na moju kunu adresu. Nemojte mi zameriti, nisam uspeo sve da ih proitam, jer oseam kako se moje oi polako sklapaju, a mrtvaka slabost zahvata moju duu i moje telo. Veina vas me predlae za predsednika republike, ima tu nekoliko branih ponuda ukoliko se, naravno, razvedem u poslednji as od Desanke, a veina mi eli i da izdrim do kraja u borbi za istinu i pravdu, kao i puno zdravlja i sree na onom svetu Dubok naklon prema kameri. BUDIMIR: Jo jednom veliko hvala, dragi moji. Bez vas, moja borba bi bila uzaludna, a moje surove ubice ostale nekanjene. U tom smislu, dozvolite mi da se od vas oprostim stihovima koje sam sroio u ovim tekim trenucima naeg rastanka Iz unutranjeg depa sakoa vadi papiri s pesmom. Stavlja naoare za itanje. BUDIMIR /ita patetino/: Gasim se! Oseam to! Dua polako vene, pred oi nadiru uspomene. Crvi, evo, ve nasru i grizu, do kostiju hoe blizu! Predajem se! Nek me jedu s apetitom, poto su zavrili sa drugom Titom! Jer ja u mome sinu postati sin, rodiu se opet kao moralni din! Podigne prst, u nameri da poentira. BUDIMIR: Osveta e tada biti slaa, a osvetnika ruka /povisi ton/ mnogo snanija i mlaa! Teatralno dri jo par sekundi prst u vazduhu. BUDIMIR: Boe to se ranije nisam latio pera. Kad mi ve ovako dobro ide Onako zadihan, uzima au vode koju je parkirao na sto. BUDIMIR: A sada dobro nauljite ui, dragi moji. Najzad je kucnuo as da ujete ono to svi ekate s nestrpljenjem Najednom se zauje zvono. Budimir je zastao u reenici. Oslukuje. BUDIMIR: Ko je sad? Ovi iz reije rekli su mi da nikoga nee pustiti unutra osim nas, ukuana Odlazi do vrata gunajui sebi u bradu. BUDIMIR: Oprostite, dragi gledaoci, samo trenutak, da vidim ta se to deava Hitrim pokretom ruke ih otvara. Na vratima stoji POGREBNIK. POGREBNIK: Dobar dan BUDIMIR: Novi poetak? To si ti, prijatelju. Doao si po mene, a? Mogu li da te zamolim da saeka malo. U toku je direktan prenos POGREBNIK: Ali BUDIMIR: Kasnije, rekao sam Zalupi mu vrata pred nosom. Okrene se i ljubazno nasmei gledaocima uz grimasu izvinjenja. Pogrebnik meutim krene da lupa na vrata. Sve jae i jae. Iznerviran, Budimir ponovo otvara vrata. Drekne na pogrebnika. BUDIMIR: Kud si navro, grobar?! uje ta ti kaem! Napusti objekat! Doi za sat vremena i nosi me! Ima jo vremena do sahrane! Budimir se okrene ka gledaocima. BUDIMIR /u kameru/: Oprostite, molim vas Pogrebnik iskoristi priliku I zaglavi nogu na vratima. POGREBNIK: Gospodine ivotiu neu dugo, samo par trenutaka. Veoma je vano Elegantno mugne pored Budimira, stane nasred prostorije. POGREBNIK: da vam se napokon predstavim. Dakle, kao producent ove emisije BUDIMIR: Molim?

POGREBNIK: i kao vlasnik svetske licence za realiti ou Novi poetak koji se bavi temom ivota posle smrti, dozvolio sam sebi tu privilegiju da se i lino pojavim u programu i to samo iz jednog razloga. Da vam najiskrenije estitam, Budimire! Protrese Budimirovu ruku sa obe svoje. POGREBNIK: U ovom trenutku, vi ste ubedljivo najpopularnija linost u zemlji! Sondae gledanosti ove emisije pobijaju sve rekorde Budimir je potpuno zbunjen. Ovaj krene da ga grli i ljubi. POGREBNIK: A kovezi idu ko alva. Posebno, model Budimir, koji je postao pravi hit na tritu Budimir i dalje pilji u njega bez teksta. Pogrebnik slavodobitno podigne Budimirovu ruku u vazduh. POGREBNIK: Zahvaljujui vama, Budimire, naravno. Pozdravimo ovaj veliki uspeh, dragi gledaoci! Bravo za Budimira ivotia! Svetlosni top osvetli Budimira. Iz OFF-a se uje frenetian, snimljeni apaluz. POGREBNIK: Bravo za oveka koji tako uspeno prkosi svojoj sudbini! Za oveka koji svima nama vraa nadu u ivot i posle smrti! Bravo! Zbunjeni Budimir se napokon nasmei. Pokloni se gledaocima. POGREBNIK: Bravo i za pogrebno preduzee Novi poetak, glavnog sponzora nae emisije Opet aplauz. Ovaj put svetlosni top baca spotlight na mrtvaki koveg. Najzad, aplauz utihne, a svetlosni top osvetli pogrebnika. POGREBNIK: Pozivam vas da sada ostanete zajedno s Budimirom do samog kraja! Videli ste i sami njegov sin Ljupe nije uspeo u svom perfidnom naumu da na tragediji svog oca zaradi veliki novac. POGREBNIK: Bio je to krajnje providan potez mlaanog Ljupeta, zbog kojeg smo morali da ga izbacimo iz kue! Kao ugledna producentska kua i kao vlasnici veinskog paketa akcija u pogrebnom preduzeu Novi poetak, vrsto stojimo iza Budimira. Uvereni smo da emo u njegovom obraanju naciji koje sledi, uti jo dosta pametnih stvari i intrigantnih detalja u vezi s ovim stranim zloinom. Do vienja i vidimo se vrlo brzo na groblju gde se ve skupilo oko hiljadu Budimirovih navijaa. Sahranu emo takoe prenositi direktno i to s deset kamera Krene par koraka ka vratima, a onda zastane. Okrene se ka Budimiru. POGREBNIK: Bog da ti duu prosti, Budimire ivotiu. Neka ti je laka crna zemlja! Hvata se kvaku, hoe da izae. Budimir najednom doleti do njega. BUDIMIR: Stani! Pokrebnik se okrene, Budimir ga snano epa za ruku. BUDIMIR: Kud si, bre, poao, prijatelju? Pogrebnik se nagne ka njemu, neto mu apue na uvo. Budimir klima glavom. BUDIMIR: Znam, znam da smo u direktnom prenosu, zato i hou da ostane ovde Pogrebnik i dalje tiho protestuje. Gestikulira rukama, ape mu neto na uvo. BUDIMIR: Pusti sad te tvoje propozicije doao si kod mene u kuu. Sedi i reci ta e da popije. Pogrebnik se i dalje opire. Budimir ga najzad epa za miicu i odvue do stola. BUDIMIR: Ma, sedi ovamo, kad ti kaem Posadi ga na stolicu. POGREBNIK: Dragi gledaoci, moram da vam kaem da je ovo sad protiv pravila

emisije Budimir ve naliva dve loze. BUDIMIR: Bre, bre, producent, to si uporan. Pusti sad gledaoce, neka promene kanal ako im je dosadno Daje mu aicu u ruke. Kucne se s njim a zatim eksira. BUDIMIR /hukne/: Nego, blago meni, reci ti meni jednu stvar. Odakle si ti uvezo ovu tvoju emisiju? POGREBNIK: Gospodine ivotiu BUDIMIR: Ajde, lani ptico, ta si se stiso Nisam te pitao da l te ena vara s Lazom iz samoposluge POGREBNIK: To nije nikakva tajna. Vlasnik autorskih prava za ceo svet je jedna poznata amerika tv kompanija. BUDIMIR: Amerika, kae? Au, majku mu, pa gde ba oni. Ko bi rekao. Ne mogu da ti opiem koliko sam iznenaen POGREBNIK /hoe da ustane/: Gospodine ivotiu, ja bih vas sad najiskrenije molio BUDIMIR: ta je, nije po pravilima? POGREBNIK: Ne, nije za to vas najljubaznije molim da BUDIMIR: A ta je onda po pravilima emisije? Ajde da ujem. Recimo da me ucmeka ko ugavog psa u po bela dana i da za to ne odgovara? Tu nema nikakvih zamerki, koliko vidim... POGREBNIK: ao mi je, ali vae pitanje moe ozbiljno da ugrozi koncepciju emisije. Prema tome Krene da ustaje. Budimir ga ponovo sprei. Posadi ga nazad na stolicu. BUDIMIR /plane/: Pa prekri ve jednom ta usrana pravila, ovee boji! Imate li vi u toj vaoj Americi pravo da malo mislite svojom glavom ili sve mora da bude po koncepciji?! I reci mi kad te lepo pitam! Jeste li me vi to ubili onog jutra ili niste! POGREBNIK /ljutito/: U redu, ako ba insistirate da, istina je! Profesor Simonovi jeste pucao u vas... BUDIMIR: Vrlo dobro, odlino. Jedino to si onda bre-bolje demantovao informaciju? Je li, prijatelju? Budimir pada na kolena. BUDIMIR: A? Kad si me ve pustio na televiziju, to me ne ostavi mrtvog malo due, a? Nego si poeo sve da porie ko poslednja funjara? Pa imam i ja neka prava, majku mu! ezdeset godina sam ekao da se pojavim na televiziji i sada, kada sam najzad doekao svojih pet minuta Najednom hvata pogrebnika za ruku. Ljubi je. Pogrebnik pokuava da se izmigolji. BUDIMIR: Pusti me, bre, jo samo malo, kad te lepo molim POGREBNIK: Budimire, prestanite, za ime boga. Budimir ne izdri, zaplae. Krene da rida. Pogrebnik brie rukav, gleda prezrivo u Budimira. POGREBNIK: Budalo jedna Budimir se trecne. Digne pogled. Obrie suze. BUDIMIR: Molim? POGREBNIK /ljutito/: To to ste uli! Ako ovako nastavite, prekinuu program Budimir se pridigne. Uhvati pogrebnika za revere. BUDIMIR: ta hoe ti od mene, ovee, reci?! Jesi li me bombardovao tri meseca? Jesi!

Jesam li ti se izvinio posle i prodao ti sve to si traio za badava! Jesam! Pa ta sad hoe vie!? Verovatno hoe da me naui engleski, pa da ti na tvom jeziku zahvaljujem to si mi jebo mater! Budimir je pao u potpuni trans. POGREBNIK: Sad je stvarno bilo dosta Reija! Prekinite prenos! Digne ruku u vazduh u nameri da da reiji signal da prekine program. U tom trenutku, Budimir poput pantera odlazi do kredenca i odnekud vadi veliki mesarski no. U dva skoka, ponovo je kod pogrebnika. Stavlja mu no pod grlo. BUDIMIR: Nema problema. Samo ti prekini program, a ja u tebi ovu venu na vratu POGREBNIK: Budimire, spustite taj no, pobogu! Reija! Saekajte jo malo, molim vas! BUDIMIR: sve dok mi ne obea da e da dozvoli da se moje unue rodi POGREBNIK: Molim? BUDIMIR: Ne pravi se lud. Obojica znamo da ti odluuje o svemu! Ti si gospodar ivota i smrti! Ti izaziva nesree, obara vlade, zapoinje ratove! Ti si glavni krivac za moju smrt! Ajde za promenu uini jednu dobru stvar i pokloni mi jedno fino, lepo unue! Inae u od ove tvoje vene da napravim reni sliv. Kunem ti se POGREBNIK /uasnut/: Budimire ja bih to uinio veoma rado, zaista. Ali da ipak malo ne precenjujete moje mogunosti Budimir ga jo jae stegne. Primakne seivo jo blie vratu. BUDIMIR: Ne pravi se blesav! Obeaj! Ovde i sada! Da te svi uju! Pa u odmah da te pustim Pogrebnik se premilja par trenutaka. Gleda uasnut u otricu noa. BUDIMIR: Za razliku od vas, mi Srbi imamo veoma civilizovan odnos prema zarobljenicima MILENKO /cikne/: Obeavam, Budimire. vrsto vam obeavam! Budimir lagano spusti no. BUDIMIR /prekrsti se/: E, fala ti boe sad mogu da legnem u grob na miru. Pogrebnik unezvereno ustaje i krene treim korakom ka izlaznim vratima. Izlazi iz prostorije, nakon treska vratima. Budimir lagano ustaje. U ruci dri mesarski no. Deluje umorno i iscrpljeno. Stane nasred scene. BUDIMIR: Dragi moji kamermani reijo vi to ste me minkali jutros obraam se vama! Vama, na kojima je sada velika obaveza da odbranite ast i slobodu naeg naroda! Zato vas molim da sada kaete jedno odluno NE ovom amerikom slugeranji i ne prekinete ovaj prenos! Ovo je rat protiv svih nas, a ja, Budimir ivoti, samo sam prvi na listi! Pakleni plan tih svemonih dukela je sasvim jasan preko televizije i tog prokletog interneta naterae celu planetu da progovori engleski, a sve koji dignu svoj glas, potamanie kao onog nesrenog Vinetua i njegovo pokojno pleme! Digne prst, povisi jo vie ton. BUDIMIR: Ubijae nas fino i polako, a da neemo ni znati odakle su nam ga smestili! to je najgore, ti nitkovi uopte nisu sami! Svuda imaju veliki broj saradnika! To su ove barabe na elu s mojim roenim sinom, koji rade iskljuivo za platu! Od toga nema nita gore, dragi moji. Kad te izda roena familija za pare BUDIMIR: Ja za pare nikad nisam mario! Meni svaki dan u autobusu bar sto ljudi jebe milosnu majku, ali ja uzvraam osmehom. Nemojte, ljudi, greh je! Nemojte psovati! Platite kartu, mora ova drava od neega da ivi! I kad naletim na sirotinju bez karte, ja

izvadim iz svog depa i dam. Posle me Desanka pita gde su pare, ja kaem nemam, pomagao sam i kuso i repato, sevap je. Ona kae propio si, bitango, lae ko pas, ja joj onda zveknem jedan vaspitni. Budimir nikada nije pio u radno vreme! Pika li joj materina, ceo ivot mi gleda u dep, ko da unutra izvlae loto! Ljupe kuka nema posao, nema pare, a ja vas pitam ko je meni pomogao u ivotu da skuim ovo malo sirotinje?! Ko, dragi moji gledaoci? Rei u vam ko. Kuni savet ove zgrade, eto ko! Oni su mi dali ovu vearnicu na vrh solitera da uvam njihove antene. I ja sam ih uvao! Nijedna nije nestala za dvadeset godina! Sve dok moj sin Ljupe, nije krenuo pre godinu dana da ih skida i prodaje na pijaci. Kae ceo soliter preo na kablovsku, ale, antene vie ne trebaju nikom. Ja samo to se nisam sruio. Oajdarim ga momentalno, on me gleda u oi i smeje se. Kae ne brini, ale, obavestio sam stanare da su antene radiokativne i da ih sve treba poskidati. I oni mu jo dali pare za to! Neuveno, bre! Baraba jedna, sve radi za lovu, kaem vam ja! Videli ste, prodao roenog oca, ko polovnu antenu, bez da je trepnuo! I jo mi se ruga, svaki dan me gleda u lice i ruga mi se! Jebe mi majku neprestano, onako u duetu sa Desankom! Jebu me i ovi bez karata, a i ovi s kartama jo gore, nemoj da se laemo. Jebe me drava, jebe me televizija jedino ste mi vi ostali dragi moji gledaoci Zarida, pada na kolena. BUDIMIR /ridajui/: Jedino me vi ne jebete na emu sam vam ja mnogo zahvalan BUDIMIR /digne glavu/: Zbog vas sam i reio da umrem jer vie ne mogu da gledam kuda ide ova zemlja, kuda ide moja familija. Boli me to, mnogo me boli, dragi moji, najdrai. Dua mi krvari. Eto i mene su hteli naprasno da oive, ali su naili na tvrdo. Ne da se Budimir tako lako! Znam da im mrtav mnogo vie smetam, nego iv! Mrtav u da ih opominjem, ivom e da mi se smeju. E, pa nee moi ove noi, dragi moji! Dolo je i mojih pet minuta! Nema vie smejanja! Sad emo malo da plaemo! Opet se rasplae. Muca. BUDIMIR: Teko mi je, mnogo mi je teko. Ali znam da radim pravu stvar. Jeste, nisam ni ja bez greha, ali ta je tu je. Krao sam ono pre deset godina, ali ta sad da radim. Mrtav sam, pa mogu sve da vam priznam, Pa mi vi oprostite ako hoete. Osladilo mi se bilo, nije da nije. Uo neki opasan avo u mene. im uhvatim putnika bez karte, ja mu naplatim kartu upola cene bez priznanice, crko da bog da. I, boga mi, lepo se ovajdio. Nova ve maina, nov televizor. Skupilo se tu, malo pomalo. Desanka srena, Ljupe zadovoljan to gleda utakmice u boji. Ja noima ne spavam od sramote. Izjela me savest skroz naskroz. Na kraju nisam izdro i otio sam u miliciju da se prijavim. Kaem ljudi, hapsite me, krao sam i vie ne mogu da ivim s tim. Pomagajte, ako boga znate. Hou u zatvor. Oni blenu u mene i ne veruju. Trae svedoke. Kaem da sam ja najbolji svedok jer sam lepo video sebe kako kradem, ali oni nee ni da uju. BUDIMIR: Zvali mog direktora pa krenuli da ga propituju, on samo vrti glavom. Kae Budimir ivoti je najpoteniji radnik koga su ikada imali i da je to prosto nemogue. Ja kaem mogue je, gosn direktore, mogue. Krao sam kao dete u samoposluzi. On ne veruje i dalje. Jedva sam se posle kod njega izborio da me skinu s rang liste za stan. Posle mi bilo malo lake. Makar nisam dobio stan iako sam bio drugi na listi. I to je neto, kad ve nisu hteli da me puste da makar malo odleim Malo doe sebi, popravi odelo. BUDIMIR: Eto, to vam je to, dragi moji. Situacija jasna ko dan. Ucmekali me ko zeca pre neki dan, pa kad su videli kakva se deva digla, pokuali sve da zabaure. Puj pike ne

vai, samo smo se alili. Tu su me najvie slomili. Da nisu krili, moda bih im i poverovao da sam iv. Imao sam ja nekih dilema, nemoj da se laemo. Al kad su krenuli da se izvlae, tu sam se zareko da neu da ih pustim. Ima da propite majino mleko, majke im ga spotaknem. Ima da priznaju da su me koknuli i ima da me se plae i kad mi dou na grob. Da ih odozdole ne apim za muda i malo ih ne izmuljam u kajganu. Znam da sam im trn u oku i da im opasno idem na ivce. to mislim svojom glavom a ne njihovom, to ne znam ni re engleskog, to puim drinu bez filtera a ne taj usrani malboro, to pijem domau, prepeenu a ne viski, to mnogo vie volim sarme i kembie od njihovih hamburgera. to i dalje drim familiju vrsto na okupu, ovakav kakav sam, grbav i musav. To ih posebno ivcira jer su sve uinili da nas zavade! Al nikako da uspeju iako su bili blizu! BUDIMIR: Sina sam ikolovao, evo danas mu pomogo i da diplomira, ponos tatin. Shvatie on jednog dana, dobar je on deko. Hoe, hoe, videete. Pogleda u kameru. BUDIMIR: Ljupe, sine, je l me gleda sada? Ako me gleda, hou neto da ti kaem. Oprata tebi tvoj tajo sve, pa i ovo danas! Eto, samo toliko. Onako od srca. Mlad si jo, shvatie jednog dana kad i ti postane roditelj. Kad mi doe na parastos, hou da zna da je tebe tvoj tajo uvek voleo ak i kada je dizao ruku ili kai na tebe. To je sve bilo za tvoje dobro, sine moj dobri Vadi maramicu iz depa. Istrese nos. Vidno je potresen. BUDIMIR: A ti, Deso moja dobra, gde si sada? Gde si sada kad samo to nisam bunuo u raku? Doi, bre, sada da te prigrlim na grudi moje ladne, mrtvake. Znam, znam, ne moe, ve si tamo, brine da l e sve da bude u redu, da l e gosti imati da gucnu rakije i stave neki zalogaj u usta. uvaj mi unue, mila moja i otpevaj mu nekad onu omiljenu dekinu Ponovo mu zasuze oi. Krene tiho da pevui tiho noi moje zlato spava Suza suzu stie. Budimir polako vadi no. Digne ga u vazduh. Obrie lice rukavom. BUDIMIR: Zbogom, roeni moji! Voli vas va Budimir! /alje poljupce/ Vreme mi je da krenem na poinak, evo, mau mi iz reije. Ali pre nego to sklopim oi, reio sam da za onih trideset posto gledalaca koji i dalje ne veruju da sam mrtav, izvedem mali eksperiment. Pogledajte ovaj no koji drim u rukama, gospodo! Pogledajte dobro! Nema lai, nema prevare, dragi moji, to je Desankin no za kremenadle koji u ja sada zariti sebi u stomak kako bih im pokazao da mrtvog oveka ne moete ubiti dva puta. Digne no visoko u vazduh. BUDIMIR: Evo gledajte sada Snano ga zarije sebi u stomak. Napravi bolnu grimasu, koju se trudi da prikrije. Zatetura se, ali i dalje stoji na nogama. No mu viri iz stomaka. BUDIMIR: Jeste videli? Je l se desilo neto strano? Naravno da nije BUDIMIR: Kako moete da ubijete oveka koji je ve mrtav? Nikako, naravno. Dobro ima malo krvi, ali to je normalno. Vidi se da je usirena od pre dva dana Hvata se ponovo za no. BUDIMIR: Evo, sad u malo da darnem po utrobi kako biste bili potpuno sigurni Mulja noem po sopstvenom stomaku poput Japanca koji vri harakiri. Najednom zatvori oi, bolna grimasa. BUDIMIR: Do kurca... pa ovo boli. I to jako Zatetura se onako savijen, spotie se o otvoren koveg i pada unutra. Viri mu samo jedna

ruka i noga iz kovega. Na televizoru krene oavna pica serije. Zatamnjenje. SCENA Desanka, Ljupe. Oboje su u crnini. Koveg je izneen iz prostorije. Ljupe je obukao crno odelo. Na stolu vidimo sveu. Desanka je upravo pali. Pogleda na sat. DESANKA: Pola tri je, sine, vreme je da poemo. Tamo se ve skupilo oko deset hiljada ljudi Polako krene ka vratima. Ljupe je zastao na trenutak. LJUPE: Mama... Desanka ga mehaniki pogleda. LJUPE: Znam da moda nije trenutak, ali ipak oseam potrebu da ti kaem neto... DESANKA: Hajde, reci... LJUPE: Lenka je ipak trudna. Bila je jutros kod drugog doktora koji je to nepobitno utvrdio. DESANKA: Je li? Ljupe je posmatra par trenutaka. LJUPE: Kao da nisi ba previe iznenaena? DESANKA: I nisam... Desanka ga pomazi po obrazu. DESANKA: Ja sam to znala od poetka. Pouri, zakasniemo. Pogura Ljupeta ispred sebe. DESANKA: Bie ipak sin. Daemo mu dedino ime, zar ne? Okrene se iza sebe i zatvori vrata. Na sceni ostane svea koja gori. Mrak. Kraj