Fantastina dramska igra u dva ina.

Napisao ALEKSANDAR PETROVI, koristei slobodno motive romana Psee srce MIHAJLA BULGAKOVA.

Psee srce
Godina 1978. Prvi put izvedeno u Beogradu, u pozoritu Atelje 212 - 1979. godine. I SLIKA Svetlo se u sali gasi. Pali se jedan jedini reflektor. Svetlo je skoncentrisano na sredinu zavese. Zajedno sa paljenjem reflektora otpocinje i muzika: ruski tango iz dvadesetih godina ovog veka: NE POKIDAJ ... (Ne ostavljaj me...) Zavesa se die. Scena je lateralno - najlonskom zavesom podeljena na proscenijum i scenu. U sreditu proscenijuma, sasvim napred, uz rampu, veliki dukac ... arov. Prostor iza najlonske zavese osvetljen je priguenom svetlocu... Na samoj najlonskoj zavesi projektovan je dinovski dijapozitiv. Medicinski presek tri uspravna ljudska tela. S leva na desno ti preseci su raspore.eni na sledeci nacin: nervni sistem, unutranji organi, skelet. Dimenzije projekcije prevazilaze dimenzije najlonske zavese i citave bine. Glave se projektuju iznad bine, na velikoj, horiozntalno postavljenoj traci, koja se protee s jednog na drugi kraj bine. Iza najlonske zavese se naziru igracki parovi... Igraju po zvucima tanga NE POKIDAJ... - Nazire se, u desnom gornjem uglu natpis: SIGNAL STOP. Na scenu izlazi Klim Cugunkin. Ustvari, razgrce najlonsku zavesu i iz donjeg dela scene, izlazi na proscenijum. Hvata se za lic - hoce da mokri... Opazio je psa. Prilazi mu... Saginje se... Miluje ga. KLIM CUGUNKIN: ta je matori?.. - Umorio si se...Ustaje. Odvaja se od psa. Odlazi u desni ugao scene. Okrece le.a publici - mokri... Kae: KLIM CUGUNKIN: Nita se ti ne boj, matori... Ko pia zlo ne misli... U levom uglu scene se pojavljuje Kuvar. U rukama dri kofu sa vodom. Prilazi psu. Kriom, na prstima. Izrucuje vodu iz kofe na psa.Pas bei sa scene - desno. Kuvar se cereka... Ubi se smejuci... KLIM CUGUNKIN (zakopcava lic): Vama bi, Semjone Kozlovicu, sunce vam jebem blesavo, ruke iz korena trebalo iscupati! KUVAR: Ko tebe ta pita, budalo! KLIM CUGUNKIN: A zato vam je koulja tako crna, Semjone Kozlovicu? Je l to od prljavtine? KUVAR (zlobno - sikce): Da vam opiem, Klime Cugunkine, kako cete da umrete.Klim

se brzo saginje. Podie sa zemlje jednu letvu... Krece preteci prema Kuvaru. KLIM CUGUNKIN: Ja ne trpim grubijane... Sam sam grubijan...Kuvar se leima povlaci prema levom delu scene. KUVAR: Olo si ti, Klime Cugunkine... Olo! KLIM CUGUNKIN (i dalje ide prema Kuvaru sa letvom u ruci): Vi niste, kao ceo svet, postali od majmuna, Semjone Kozlovicu... Vi ste postali od svinje... KUVAR (zlobno - sikce): Dukelo! ...Cri e! Klim Cugunkin podie letvu... Krene naglo prema Kuvaru. Kuvar brzo nestaje u levom uglu scene. Klim Cugunkin se okrece le.ima levom uglu scene. Hoda proscenijumom. KLIM CUGUNKIN: Od srca vam elim, Semjone Kozlovicu, da crknete!...I ne uzmite mi za zlo ako vam se ispiam na grobu...A i krstacu cu da vam zgepim... Da se zna da u grobu nema niceg drugog osim govana...U levoj strani scene izviruje Kuvareva glava. Kuvar stavlja aku na usta... Imitira urlanje psa- zavija...Klim se okrece i baca letvu na Kuvara. Kuvar se brzo sklanja...Letva odlece iza scene. KLIM CUGUNKIN: .ubre kuvarsko! ... Klim krece prema najlonskoj zavesi. Najlonska zavesa se podie. Dubina scene se rasvetljava: kafana SIGNAL STOP. - Zadnji deo scene je podignut i ogra.en ogradom. Iza te balustrade - dva tri stola, a sasvim desno muzika. U donjem, prednjem delu scene, sa strane su stolovi, a u vecem, srednjem delu, igraju parovi. Ceoni, zadnji zid scene (zadnja kulisa uzdignutog dela) prekriven je ogromnom fotografijom iz Oktobarske revolucije: dvojica crvenih mornara, sa pukama na ramenima, straare ispred dve slupane lokomotive. Lokomotive su se sudarile jedna o drugu... i to direktnim udarom. U sredini tog ogromnog fotosa, usecena su vrata... Desno gore, na fotosu, svetluca natpis SIGNAL STOP. Klim prolazi izme.u parova ka muzici... Iz dubine scene - levo, dijagonalno, ka desnom prednjem delu scene krece se, igrajuci, jedan par - Francuz i Lutkica... Trude se da igraju artisticki i argentinski... On deluje apaki...obucen je u crvene karirane pantalone i bordo sako...ima crnu koulju i leptir manu. - Ona je veoma nafrakana. Na glavi joj je eir sa slamnim obodom... ukraen cvecem. FRANCUZ: cherchez les fammes - Ba su ti Francuzi kulturan i civilizovan svet! Oni ne kau tucati se... oni kau cherchez les fammes!.. Klim je uzeo gitaru. Peva... vrati se oko Lutkice i Francuza. Pritom se sa Lutkicom ordinarno i drsko acuje. - Francuz je to primetio. Igra, ali istovremeno pokuava da zakloni Lutkicu od nametljivih Klimovih pogleda.

FRANCUZ: ...A kod nas?.. - Kod nas ljudi cene votku... Sada su vec na samoj ivici rampe Francuz pravi sa Lutkicom Figure - onako kako se to radi u argentiskom tangu... FRANCUZ: ...A ene - nikako! Najedanput - drekne: FRANCUZ: ...A moj dedica je bio Francuz - kad vam kaem! Igra se zavrava. Francuz vodi Lutkicu ka stolu - u levom prednjem delu scene. Ljubi joj teatralno ruku - Lutkica seda. Muzika otpocinje da svira pesmu Ja vas ljubil...( Voleo sam vas...). - Klim peva - lepo, osecajno... LUTKICA: Ali... ja... ja ne mogu.. Ta vaa francuska ljubav - odvratno! - Gadi mi se! FARNCUZ: A da se acuje sa onom barabom, to moe, a? LUTKICA: Ja se acovala? - Nisam, majke mi!... FRANCUZ: Jesi... jesi ... Znam ja te kurvanjske poglede! LUTKICA (skoro da cikne): I - ju! - Pa ja nisam ni primetila, Nikolaje Ozimicu! Pa, vi ste zrikavi! Francuz odvraca pogled od lutkice. Okrece se ka publici. Ukrta ocima ... FRANCUZ: A, ovamo - gadim se! LUTKICA: Vi, Nikolaje Ozimicu... vi ste jo gluplji od mog pre.ajeg valera... Ba ja nemam srece... Stolu prilazi Klim Cugunkin... svira... naginje se ka Lutkici - svira za nju... Francuz uzima Lutkicinu ruku - ljubi je... Govori: FRANCUZ: Ja sam, duo, sve pripremio... Hajde k meni... Bice kulturno... I pesnicki! Lutkica izvlaci svoju ruku iz Francuzove..? LUTKICA: Gadi mi se. FRANCUZ: Kupio sam ti i carape. KLIM CUGUNKIN: Govori o ljubavi... a spominje - carape... - Baraba! FRANCUZ: Gubi se! Klim hoda irinom cele scene - obraca se svima prisutnima: KLIM CUGUNKIN: A to se tice ljubavi - to je tajna... Ne moe ni u jaje da stane! ... Francuz se podie sa stolice... FRANCUZ: Kretenu! KLIM CUGUNKIN: ... Ako je, na primer, ishrana mrava - nema nita od ljubavi... Cak, ako je dama i lepotica! Francuz krene korak dva prema Klimu FRANCUZ: Razbicu ti njuku! KLIM CUGUNKINA: Cim se ishrana popravi - na primer: gucije pecenje sa salatom! E - onda se javlja prava ljubav...Kao kod tebe - francuska! Francuz krece na Klima sa stegnutim pesnicama. Klim brzo ostavlja gitaru. Daje znak muzici... Muzika otpocinje da svira jednu brzu, lumperajsku pesmu: RUCJONOK (Potocic).

Scena se dalje odvija u ritmu te ive i brze muzike... Francuz navaljuje na Klima Cugunkina. - Die ruku, pokuava da udari Klima.... Klim se izmice. - Hvata Francuza za ruku - izvrce mu je i obara ga na zemlju... Okrece se prema gostima u kafani... Gosti ustaju - i sami otpocinju da pevaju... Francuz se podie sa zemlje. - Nalece na Klima s le.a... Klim ga je, me.utim, primetio... Veto se izmice i Francuz, povucen zamahom svoje ruke, pada ponovo na zemlju. Klim se penje na balustradu. - Peva - animira goste... Svi ustaju... Ruska lumperajka pevaju i podvriskuju. Francuz se uspinje na balustradu i navaljuje na Klima. - Klim se i ovoga puta veto izmice... Francuz nalece na jedan sto... Klim je u me.uvremenu siao sa balustrade u prednji, donji deo kafane. Prilazi stolu za kojim sedi Lutkica - ljubi joj galantno ruku. Francuz se strovaljuje sa balustrade na Klima! Klim se izmice... pritom skida sa stola carav i namice ga na Francuzovu glavu! Francuz stoji zaprepacen trenutak dva, sa glavom pokrivenom caravom, na sredini scene. Klim brzo i veto, otpozadi, skida Francuzu pantalone! Francuz stoji na sredini scene, u gacama, sa caravom na glavi... Gace su mu cudne i groteskne - proarane crnim macorima! U kafani ludnica! - Svi pevaju i podvriskuju... Klim dolazi do balustrade - penje se na prve stepenike... animira publiku... Francuz skida carav sa glave... Navlaci pantalone... Vadi iz depa no skakavac! Otvara ga - otrica bljesne! Prilazi otpozadi Klimu... FRANCUZ: E - hej! - Svirac! - Evo - ovako ce da umre! Zabada no u Klimova le.a! Uspinje se na balustradu... Gleda s paklenim osmehom - izbezumljeno oko sebe... Izlece napolje, kroz vrata u dnu scene. (kroz sliku, izme.u lokomotiva i mornara straara...) Klim se stropotava niz stepenice... jedva ostaje na nogama. KLIM CUGUNKIN: Zato! - ta ti je?... (okrece se ka svima) - Zato me je ubo? Lutkica bei ka izlazu... vriti - strano... Izlece napolje... Za Lutkicom krecu uplaeni i ostali gosti, prema izlazu kafane.. Klimu prilazi Kelner... KLIM CUGUNKIN (krklja): Bedan je i straan ovaj na ivot... Posrce - Kelner pokuava da ga pridri... KLIM CUGUNKIN: Gadost i prljavtina... Pada na pod. Muzika - Valencija... (muzika pokriva veci deo sledece slike). II SLIKA Izme.u scene i proscenijuma sputa se veliki fotos, koji pokriva celu scenu: ogromna

mnoina ljudskih glava - revolucionarne demonstracije godine 1917... Ispred same fotografije sputa se i najlonska zavesa... Paralelno sa sputanjem fotosa i najlonske zavese, gasi se i svetlo. Kada fotos i najlonske zavese dodirnu tlo, potpuni je mrak. Posle nekoliko trenutaka pali se diskretno svetlo, a preko najlona se projektuje dinovski dijapozitiv sa tri medicinska preseka ljudskog tela. Na sredini proscenijuma, uz samu rampu - pas arov. S leve strane scene iskace Francuz... Juri furiozno, groteskno... osvrce se... prolazi pored psa... Nestaje na desnoj strani scene. Nekoliko trenutaka kasnije izlece i Lutkica! - I ona se okrece... Dri eir da joj ne spadne sa glave... Kada stigne do psa, spotice se... Pada na tlo. - Podie se... Bei - nestaje na desnoj strani scene. Posle Francuza i Lutkice, na levoj strani scene se pojavljuju Kelner i jedan muzicar. Nose Klima. Jedan ga dri za ruke, a drugi za noge. Protrcavaju scenom. I oni uz zvuke Valencije... i oni pored psa, arova. Nestaju na desnoj strani scene. Dijapozitiv se gasi. Najlonska zavesa se podie. Sada su na sceni samo pas i ogroman fotos, ispunjen ljudskim glavama... Sa desne strane se pojavljuje profesor Filip Filipovic. Obucen je u pompeznu, skupocenu bundu. - Onakvu kakvu su pre Revolucije, u Petrogradu, Moskvi i Kijevu nosili samo izuzetno bogati ljudi. U ruci dri tap sa skupocenom drkom. Zastaje kod psa. Osmatra ga. Muzika nestaje. PROFESOR: Zaao u godine... nema ogrlice... Nema - znaci - ni vlasnika... Osvrce se, kao da kontrolie da ga neko ne gleda. PROFESOR: Ba takav mi treba. Vadi iz depa psecu ogrlicu. Stavlja je psu. Odvodi psa. Profesor i arov izlaze levo sa scene. III SLIKA Fotos izme.u scene i proscenijuma se podie. Otkriva se kabinet profesora Filipa Filipovica. Kabinet se prostire u dubinu scene do linije na kojoj je u kafani Signal stop bila postavljena balustrada. Na tom mestu se sada uzdie ceoni, zadnji zid kabineta. To je, ustvari, jedna ogromna fotografija: opet motiv iz Revolucije - decija menza... Izgladnele decije glavice nad porcijama sa hranom. U fotos je inkrustirana biblioteka sa knjigama.

Na sredini scene, ispred fotosa, beli paravan. Desno, profesorov pisaci sto. U dubini, u liniji profesorovog stola, omanji pisaci sto... sto profesorovog asistenta, doktora Bormentala. Uz desnu bocnu blendu, iza profesorovog stola, sanitetska bela vitrina. Uz levu blendu, fotelja - trosed. Izme.u fotelje i rampe, postolje sa bronzanim portretom nekog velikana medicine. Paralelno sa dizanjem fotosa - zavese, sa desne strane u kabinet ulazi Zina. Ona ispred sebe gura sanitetska kolica, sa instrumentima, pricevima i raznim bocicama. ZINA: Ova igla se slomila... Uvek neto slomijete. Iza paravana izlazi doktor Bormental. Zavrava oblacenje belog mantila. BORMENTAL: Zinaida Prokofjevna... mi smo tu da igle lomimo, a vi da spremite nove... Sa desne strane u kabinet ulazi profesor Filip Filipovic. Vodi psa. Dolazi na sredinu scene. PROFESOR: ta kaete, doktore? BORMENTAL (divi se): Pronali ste pravog! Profesor daje uzicu Zini. PROFESOR: Nahranite ga... Zina krece sa psom, levo, prema izlazu iz kabineta. Profesor odlazi iza paravana. Usput govori: PROFESOR: ... I cuvajte ga... kao oci u glavi... potreban nam je. Skida bundu i ubaru. Bormental prihvata bundu i ubaru. Stavlja ih na civiluk - desno. Profesor oblaci beli mantil - izlazi ispred paravana... Dolazi do sredine scene. PROFESOR: Ako budemo imali srece, Doktore... i ako mi na.ete odgovarajuci le... Nocas moemo da pokuamo. Bormental se okrece prema profesoru. Skoro da zauzima stav - mirno. BORMENTAL: Ja sam tu, Filipe Filipovicu. Zina ulazi u kabinet. ZINA: Pacijenti cekaju. PROFESOR: Zadrite samo jednog. Ostalima otkaite. Danas nemam vremena. BORMENTAL: Gospo.a Kaliopa Skorcova dolazi vec treci put - senili a prekoks... Zina izlazi. Profesor uzima rentgenske snimke od Bormentala - razgleda ih. U kabinet ulazi gospo.a Kaliopa Skorcova. Bolje reci - uunjava se... To je jedna dama u poodmaklim godinama. Uasno nafrakana. Lice joj je pokriveno debelim slojem pudera. Usne jako nakarminisane i otro iscrtane. Deluje pomalo vampirski. Na glavi ima plavu, trikanu kapicu sa ogromnim nojevim perom. Preko roze cipkane haljine, nosi teget somotski mantil krojen u zvono. - Na nogama

ima cipele - kamane, kakve su bile moderne u ono vreme. - Ruke dri u mufu. Profesor i Bormental ne obracaju panju na gospo.u Skorcovu. KALIOPA SKORCOVA: Kakvu dramu ja preivljavam... BORMENTAL (trgne se): Raskomotite se... sedite. Gospo.a Skorcova seda na trosed. Paljivo, kao da u guzici ima jaja. - Osvrce se... PROFESOR: Gospo.o, koliko imate godina? KALIOPA SKORCOVA: Kakvu ja dramu preivljavam, ne moete ni zamisliti... PROFESOR: Doktore Bormental, koliko gospo.a ima godina? Doktor Bormental pretura po nekim spisima na svom stolu - zagleda ih... Die pogled... BORMENTAL: Godine su navedene netacno... Preti dobrocudno pokretom glave i osmehom gospo.i Kaliopi Skorcovoj. BORMENTAL: Oskultacija obavljena - tonovi srca potmuli. PROFESOR: Koliko imate godina, gospo.o? KALIOPA SKORCOVA: Casna rec... Ovaj, cetrdesetipet... PROFESOR (nervozno): Gospo.o, ja nemam mnogo vremena... Cuje se lave psa... Profesor krece uzdu scene s desna na levo... oslukuje lave... Gospo.a Kaliopa Skorcova se podie iz fotelje... Prati Profesora... PROFESOR (vice): Nahranite ga! KALIOPA SKORCOVA (trudi se da dosegne do profesorovog uveta): Ja cu samo vama... Vi ste zvezda nae nauke!...Sunce...Ali preklinjem vas... samo vama! Oh, kad bi on to saznao! Strano! Ne smem ni da pomislim! - Pedesetiosam. BORMENTAL: Pedesetidevet. PROFESOR: Skinite gace, gospo.o. KALIOPA SKORCOVA: Kako?... - Kunem vam se... Profesore... PROFESOR: Rekao sam - skinite gace, gospo.o! Gospo.a Kaliopa Skorcova zadie haljinu i otpocinje da skida gace nasred kabineta i scene... BORMENTAL (iri ruke, skandalizirano): Ne ovde, gospo.o... Tamo... iza paravana. Kaliopa Skorcova se vajka... Odlazi porebarke prema paravanu... U ruci dri jedan kraj dopola skinutih gaca... Govori: KALIOPA SKORCOVA: Morate me razumeti, potovani Filipe Filipovicu...To je moja poslednja strast... Nestaje iza paravana. KALIOPA SKORCOVA (iza paravana): Za njega sam spremna sve da ucinim... Ponovo izlazi ispred paravana - u ruci dri skinute gace. KALIOPA SKORCOVA: A on je takav mangup! Osmehuje se blaeno i lascivno. KALIOPA SKORCOVA: Prosto neverovatno... Bormental je hvata za ramena... Vraca je iza paravana. Ona i dalje govori: KALIOPA SKORCOVA: Vara na kartama - to zna cela Moskva! Sada je vec iza paravana. KALIOPA SKORCOVA: I ne oprata ni jednoj modistkinji!... A tako je .avolski mlad! PROFESOR: Da li ste gotovi?

Kaliopa Skorcova izviruje iza paravana... KALIOPA SKORCOVA: Kako to mislite!... - Naravno. Profesor odlazi iza paravana. Cuju se neki cudni zvuci... Kikotanje... poluvrisci... kao kada se neko aolji... Profesor se vraca. Pere ruke. Bormental mu dodaje ubrus. PROFESOR: Poslednji je trenutak, gospo.o: vaa koa je sasvim omlitavila... Pocetak mumifikacije. Cuje se ponovo lave... Profesor se jo jednom nemirno proeta irinom scene. Kaliopa Skorcova izlazi u kabinet. Stoji bespomocno na sredini scene. KALIOPA SKORCOVA: Vi ste sunce! Vi... Vi... Vi ste Pitagora! ta govorim... Vi... Vi ste openhauer! Menja raspoloenje. Uozbiljuje se... Stoji bespomocno na sredini scene. KALIOPA SKORCOVA (ozbiljno): Podmladite me i ja cu vam dati sve to god hocete...Uzmite od mene sve. Stoji jo trenutak dva, pa se vraca iza paravana da zavri oblacenje. BORMENTAL: Da je dola godinu dana kasnije ne bi joj pomogli ni jajnici Isidore Dankan. PROFESOR: Stavicu vam, gospo.o, jajnike od majmuna...Iza paravana se cuje samo jedno: KALIOPA SKORCOVA: Ah!.. Ulazi Zina. ZINA: Doli su. PROFESOR: Ko ? ZINA: Novi kucni savet. PROFESOR (na licu mu se javlja gadljiv izraz): Neka pricekaju... A ako im se uri - neka idu...Meni uopte nisu potrebni. Kaliopa Skorcova izlazi iza paravana. KALIOPA SKORCOVA: Tako ste me zbunili... Kada ce biti operacija ? Bormental prilazi Kaliopi Skorcovoj. Upucuje je ka izlazu iz kabineta. BORMENTAL: Sutra... U pet casova. - I ne zaboravite da ponesete 500 rubalja. Kaliopa Skorcova izmice Bormentalu. Dolazi do troseda. Uzima svoj muf, pa se iznenada upucuje ka Profesoru, koji sedi za svojim pisacim stolom. KALIOPA SKORCOVA: A da li bi to moglo sada? PROFESOR (Bormentalu - nervozno): Izvedite pacijenta... Bormental ponovo prilazi Kaliopi Skorcovoj. Pokuava da je izvede. Ona se otima i dolazi do Profesora. KALIOPA SKORCOVA: A koliko cu onda godina imati? PROFESOR (Bormentalu - ljutito): Neka gospo.a zavri oblacenje u predsoblju. Bormental izvodi Kaliopu Skorcovu, tacnije receno izgurava je napolje. KALIOPA SKORCOVA (vie mrmlja nego to govori) a moram da znam koliko cu

godina imati. Izlazi. Bormental se okrece ka Profesoru. Profesor ustaje. PROFESOR: Leonida Karlovicu !.. BORMENTAL: Filipe Filipovicu ! PROFESOR: Trcite!.. Brzo!.. Koliko vas noge nose! - Dukac je tu - onakav kakav nam je potreban! Mator i naputen! - Prona.ite mi samo jedan mlad le i - operacija moe da pocne ! Bormental odlazi do civiluka. Uzima eir i kaput. Stavlja eir na glavu. Oblaci kaput. Usput uzima svoju torbu. Upucuje se ka vratima kabineta. BORMENTAL: Trcim, Filipe Filipovicu!.. Trcim... A dace Bog da cu imati i srece! PROFESOR: I molim vas, doktore - ne zaboravite: odmah ga recnite, pa hipofizu i testise u posudu sa ledom! - A meni telefonirajte, ako treba,i u ponoc. To je transplantacija. Tu je vaan svaki minut! Vi i sami znate... BORMENTAL: Razumem Filipe Filipovicu... PROFESOR: A pomoc od Boga ne ocekujte. Taj gospodin je vec odavno umro! - Ako se ikada i rodio. Bormental izlazi. PROFESOR: Zina, ta radi onaj dukac koga sam vam doveo? ZINA: ta hocete da radi - laje... - Filipe Filipovicu,oni iz kucnog saveta jo uvek cekaju. PROFESOR: Neka u.u. Zina izlazi. Profesor odlazi do gramofona, prislonjenog uz desni zid kabineta. Aktivira gramofon. Muzika Valencija... Profesor dolazi na sredinu scene - slua sa uivanjem muziku... Prati je, pomalo luckasto, pokretima ruku i glave... Kao da diriguje... Ulaze clanovi kucnog saveta - predsednik vonder i jedan clan: ena u vojnickoj uniformi. Nose nekakve sveske i papire. Profesor prestaje sa dirigovanjem. Odlazi do gramofona. Prekida muziku... - Govori: PROFESOR: Izvolite, gospodo... - Uz vas bi, vonderu, pristajao posmrtni mar... Ali, ja tu plocu ne drim... sujeveran sam. VONDER: Mi smo doli do vas, profesore... Profesor prekida vondera: PROFESOR: Ispred ulaznih vrata moga stana nalazi se brisac za noge. - Drugi put, molim vas, obriite cipele.Zar Karl Marks zabranjuje da se briu noge pre nego to se u.e u stan. Moji tepisi su persijski, gospodo!... CLAN KUCNOG SAVETA - ENA: Prvo i prvo - mi nismo gospoda... PROFESOR: A drugo - ta ste vi, ustvari... muko, ili ensko? CLAN KUCNOG SAVETA - ENA: U cemu je razlika, drue...

Profesor ne odgovara. CLAN KUCNOG SAVETA - ENA: Ja sam ensko... PROFESOR: Vi, onda, zadrite kapu na glavi. Okrece se ka vonderu. PROFESOR: A vas, milostivi gospodine, molim da skinete kapu. VONDER: Nisam ja vama nikakav milostivi gospodin. PROFESOR: Tacno - vi niste gospodin. Ipak, skinite kapu. vonder ne skida kapu. Gleda mrko u Profesora. VONDER: Moja kapa je moja stvar... Krece krupnim koracima s jednog na drugi kraj scene... Premerava irinu kabineta. Zatim odlazi do pisaceg stola. Neto belei... VONDER (ne okrecuci se - preko ramena): Doli smo zbog nove preraspodele. PROFESOR: Zbog cega? VONDER (okrece se ka Profesoru): Zbog preraspodele stanova. Mi... Hocu da kaem... kucni savet... Odlucili smo da pocnemo pregra.ivanje stanova. PROFESOR: Da. - I? CLAN KUCNOG SAVETA - ENA: Neko ima suvie, a drugi nemaju ni krov nad glavom! PROFESOR: A ta se to mene tice? VONDER: Va stan ima sedam soba... PROFESOR: Tacno. I to mi je malo... Potrebna mi je i osma - za biblioteku. - Nemam gde da drim knjige. vonder i ena - clan kucnog saveta sedaju u isti mah zaprepaceno na trosed. CLAN KUCNOG SAVETA - ENA: Neverovatno! PROFESOR: Sedite... Izvolite, samo... - Vi ste kucni savet... je l te? Recite mi, molim vas, zato se sada struja gasi dva puta mesecno? VONDER: Privredne tekoce... Problemi. PROFESOR: Da... da... problemi... Ali, ako ja... izvinite na izrazu... mokrim pored klozetske olje, umesto u olju nastace problemi... - Ali, problemi, ocigledno, nisu u klozetu. vonder ustaje. Vadi jednu hartiju iz sveske. VONDER: Reenje je vec doneto - oduzima vam se trpezarija.U trpezariju cemo da uselimo porodice Kozlovic i Berenc. PROFESOR: Kako - zar obe? Ustaje i clan kucnog saveta - ena. CLAN KUCNOG SAVETA - ENA: Pregradicemo i trpezariju! PROFESOR: A gde ja treba da se hranim? CLAN KUCNOG SAVETA - ENA - VONDER (u isti mah): U spavacoj sobi! PROFESOR: A pacijenti... Gde cu njih da primam? VONDER: U predsoblju. CLAN KUCNOG SAVETA - ENA: Niko u Moskvi nema trpezariju! - Niko - cak ni Isidora Dunkan.

PROFESOR: Kako ste rekli?.. Isidora... CLAN KUCNOG SAVETA - ENA: Dunkan. PROFESOR: U prijemnom odeljenju da citam... U predsoblju da primam pacijente... Da operiem u toaletu... - Isidora Dankan - kaete...-Napravi neku vrstu piruete... imitira moderan balet... PROFESOR: To je ona egzaltirana dama... Ona to skace moderno... A eksperimentalne zeceve... A?.. - Gde ih ta dama kolje? - U kupatilu, moda? Naginje se preteci ka vonderu i clanu kucnog saveta - eni... Oni se povlace unazad... sedaju u fotelju. PROFESOR: Ali, ja nisam Isidora Dankan... Ja, draga gospo.ice, taj va moderni balet ne razumem... A nisam Majakovski!.. Ja ne opravljam due!- Ja se bavim prozaicnim stvarima... Drekne: PROFESOR: Ja operiem! Smiruje se... PROFESOR: I to radim u svojoj ordinaciji... Ne u toaletu...Toalet slui u druge svrhe... A spavam u spavacoj sobi... Kao sav normalan svet. VONDER: Kako hocete profesore... Ili cete vi da nam sami ustupite trpezariju... Ili... PROFESOR: Ili? VONDER: Preduzecemo mere prinude! Clan kucnog saveta - ena ustaje - cikne ... uasno: CLAN KUCNOG SAVETA - ENA: Pregradicemo sami! PROFESOR: Tako... Odlazi do pisaceg stola. Podie telefonsku slualicu... PROFESOR (u slualicu): Dajte mi, molim vas, cetiri, cetiri, cetiri, cetiri... Oslukuje... PROFESOR (u slualicu): Alo?...Petar Aleksandrovic? .. Ne mogu da vas operiem... Odlazim iz Moskve. Zauvek. - U inostranstvo... Oduzimaju mi stan. Saopteno mi je ovog trenutka. - Jo su tu kod mene... Jedna ena preruena u mukarca... Uzgred budi receno, odvratno cici! Tako neto u svom ivotu nisam cuo... I jo jedna individua... Pregra.uju mi stan. Ne... Gotovo. Kljuceve cu da predam vonderu... Neka on i operie. Profesor Filip Filipovic nekoliko trenutaka slua svog sagovornika... PROFESOR (u slualicu): Je l te!.. Dobro... Sada cu mu dati slualicu... Obraca se vonderu - prua mu slualicu... PROFESOR: vonder... Budite ljubazni, vas trae... vonder ustaje. Koleba se... Izmenjuje poglede sa Clanom kucnog saveta - enom. Krece ka pisacem stolu i telefonu. - Kao da ima pun tur veselja. Profesor mu daje slualicu sa izrazom ga.enja na licu. VONDER (u slualicu): Ko?.. Da... da... razumeo sam. - Predsednik kucnog saveta... Moje ime?...

Gleda bespomocno u Clana kucnog saveta - enu... Kao da ne moe da se seti svoga imena. CLAN KUCNOG SAVETA - ENA (dobacuje itecim glasom vonderu): vonder!... VONDER: vonder... Da... da... drug vonder... Razumem drue Aleksandrovicu... Razumem ne dirati...Razumem - ne uznemiravati... ta kaete? ... Da... da... Ostaviti na miru! Po vonderovom izrazu jasno je da je sa druge strane slualica vec sputena. vonder, me.utim, simulira nastavak razgovora: VONDER: Jasno... jasno... Profesor prua ruku prema vonderu. Hoce da uzme slualicu... vonder sputa polako slualicu sa uha... - Prua je, najzad, Profesoru. Profesor, me.utim, i rukom i izrazom daje do znanja vonderu da mu je gadno da posle njega uhvati slualicu. Pokazuje gestom ruke na telefon. vonder sputa slualicu na telefon. Upucuje se - skrhano - ka Clanu kucnog saveta - eni... PROFESOR: Izvinite... ali vi uvek do.ete u nezgodno vreme...Zinada Prokofijevna, da li je vecera spremna? ZINA: Vec odavno, Filipe Filipovicu. PROFESOR: Servirajte mi, molim vas, ovde... U kabinetu...Veceras mi se ne ulazi u trpezariju. Dovedite i arova... Sigurno je i on ogladneo. Okrece se ka vondeu i Clanu kucnog saveta - eni... PROFESOR: I drugi put da znate: ja primam izme.u tri i pet casova. I to samo po dogovoru... Molbu za prijem treba predati mom asistentu, doktoru Bormentalu. vonder i Clan kucnog saveta - ena, me.utim, nekako se cudno muvaju. ena hoce da krene ka Profesoru, a vonder pokuava da je zadri. - Vuce je za rukav. CLAN KUCNOG SAVETA - ENA (poluglasno, vonderu - sikce): Hocu!... E, ba hocu! Odvaja se od vondera. Prilazi Profesoru. CLAN KUCNOG SAVETA - ENA (Profesoru): Hocete li da uzmete?... U korist nezbrinute nemacke dece. PROFESOR: Necu. CLAN KUCNOG SAVETA - ENA: A zato? PROFESOR: Ne elim. CLAN KUCNOG SAVETA - ENA: Vi ne saosecate sa nemackom decom? PROFESOR: Saosecam. CLAN KUCNOG SAVETA - ENA: Samo pola rublje, Profesore... Kao izraz solidarnosti... PROFESOR: Necu. Clan kucnog saveta - ena, okrece se od Profesora. Krece polako prema vratima... Zaustavlja se. Ponovo se naglo okrece prema Profesoru:

CLAN KUCNOG SAVETA - ENA: Vas bi trebalo uhapsiti. PROFESOR: A zato? CLAN KUCNOG SAVETA - ENA: Vi mrzite proletarijat! Profesor gleda u clana kucnog saveta - enu... Kao da razmilja. Zatim kae: PROFESOR (kao da izrice neki naucni zakljucak): Tacno. Ja ne volim proletarijat. vonder i Clan kucnog saveta - ena gledaju zaprepaceno Profesora. Zatim jurnu prema vratima... Kao da su ugledali vampira. Izlaze. Zina odlazi do gramofona. Puta muziku: Valencija... Profesor uzima Zinu u narucje. PROFESOR: Zina... Zinocka!... Ne moete ni da zamislite kakvi su to gnjavatori!.. - Od ovakvih lice u maju mesecu uti i opada... Zbog njih i ljudi prerano ostare! Ulazi Darja! Ispred sebe gura servir ti, sa vecerom za Profesora. Profesor se odvaja od Zine... PROFESOR: Dovedite i arova, Zina, molim vas... Zina izlazi. Profesor seda u trosed. - Naginje se nad hranu... zagleda je... PROFESOR: Nije loe... nije loe... Zina uvodi psa arova. Vezuje ga za fotelju pored Profesora. PROFESOR: Zina!... Darja!... - Pa, ta cekate, pobogu!.. Ja mislim da on sada smrdi jo vie nego ranije!- Korito! .. Vodu!.. Sapun! - Brzo! Zina i Darja izlaze. Darja usput govori: DARJA: Psa u kabinetu da peremo! PROFESOR: U kabinetu, nego ta! Okrece se ka arovu: PROFESOR: ta si se zamislio, matori?.. Samo ludaci tako misle... misle... a ne mogu da se sete onog najjasnijeg... Dodaje mu parce hrane. PROFESOR: Treba znati matori ta i kada se jede... I moj ti je savet da za vreme rucka ne cita novine, ako ti je stalo do dobrog varenja... Ulaze Zina i Darja. Unose korito i bokal za pranje arova. Postavljaju ga nasred scene. Darja odvodi arova do korita. Ubacuje ga u korito. Poliva ga vodom iz bokala... Profesor za to vreme nastavlja svoj dijalog: PROFESOR: Ja sam na klinici napravio eksperimenat. I ta mislite do cega sam doao? Od citanja naih novina slabi cak i refleks u kolenima. O apetitu da i ne govorimo! DARJA (otkrila je opekotinu od Kuvareve tople vode): Povre.en mu je i zadnji deo glave... Srecom, to je necist i nevaan deo... PROFESOR: Ti sve zna. DARJA: Smejte se... smejte... Filipe Filipovicu... Ja sam odrasla na selu. Mi tamo sve

radimo sami. PROFESOR: Tacno. Na selu sam video velicanstvene prizore:jure traktori... napred... nazad... levo... desno... Napredak! (smeje se) Zvono telefona! Zina podie slualicu... zatim se obraca Profesoru: ZINA: Doktor Bormental. Profesor se brzo die iz fotelje. Odlazi urno do telefona. Skoro da otima slualicu od Zine. PROFESOR (u slualicu): Muzicar? .. Klim Cugunkin... - ta me briga kako se zove! No u grudi odlicno!.. Ne moe bolje biti! - Loa biografija?.. - Zatvaran zbog kra.a? .. Vie puta... - Ne smeta - godine su vane! - Dvadesetitri kaete... Odlicno! - Nas interesuje hipofiza, a ne biografija... Mnogo je pio?... Da li je hvatao bubavabe?.. Krokodile?.. Ili, pacove? - Dobro... dobro... donesite i gitaru. - Da... da... u fizioloki rastvor i - odmah ovamo... brzo! Profesor sputa slualicu.Udahne duboko... gleda trenutak dva u jednu neodre.enu tacku ispred sebe... razmilja. Prene se. Doe do valova u kome se kupa arov. PROFESOR (dok govori gleda u arova): Raspremite sto, Zina... Ako me neko trai nestao sam... ne postojim. Nocas imam jednu teku operaciju. Okrece se ka Darji. PROFESOR: A vi, Darja, molim vas, zavrite toaletu ovoga skitnice. Profesor se upucuje ka izlazu iz kabineta. Svetlo se gasi. Sputa se i najlonska zavesa izme.u scene i proscenijuma. Sada je cela scena u mraku, osim arovljeve glave na koju je skoncentrisan jedan reflektor.- Nekoliko trenutaka kasnije gasi se i taj reflektor. IV SLIKA Cuje se urlikanje pasa... Tuno - otegnuto... - Za takvo urlikanje kae se da predskazuje smrt. Urlik prestaje. Na najlonu se projektuje dinovski dijapozitiv : tri ljudske figure u razlicitim medicinskim presecima - nervi, unutranji organi, kostur... Kao i u prethodnim slikama, glave figura se projektuju na traci iznad bine. Paralelno sa projektovanjem dijapozitiva, otpocinje muzika : traus- Stvaranje sveta . Sa desne strane na scenu ulazi Bormental, a sa leve - Zina. Oboje su obuceni u bele medicinske mantile. Bormental ispred sebe gura nosila, a Zina kolica na kojima su namontirane razlicite medicinske i hirurke naprave. Boementalova nosila su prekrivena belim caravom. Na sredini, carav je uzdignut opaaju se konture psa. Iz pokrivenog tela psa viri jedan ogroman pric. Zinina kollica nose na sebi jednu skoro fantasticnu konstrukciju, sa cevima, bocama, gumenim crevima, manometrima itd.. Bormental i Zina postavljaju nosila i kolica u celo, jedno uz drugo. Uz samu rampu.

Zina pomae Bormentalu da navuce gumene rukavice. Ulazi Profesor. Muzika se gubi... Zina pomae i Profesoru da navuce gumene rukavice. BORMENTAL : Od smrti je prolo petnaest minuta, Profesore. Taksi se zamalo dvaputa nije sudario... - Ja... ja sam,stvarno sve ucinio... Cim je puls prestao - recnuo sam ga! Za tri minuta hipofiza i testisi su bili napolju! Profesor se naginje nad nosila... Prua desnu ruku ka Bormentalu... PROFESOR : Skalpel ! Bormental stavlja skalper u desnu Profesorovu ruku. Cini to veoma strucno. Jasno se cuje udarac metala o gumu ljap! Profesor povlaci prvi rez skalperom. O.ednom - veoma veto Bormental tuferima skuplja krv... BORMENTAL : Vi, Profesore, niste za ovu zemlju !.. Vi isuvie znate ! PROFESOR (nagnut nad belim pokrivacem): Inostranstvo - to je mit o zagrobnom ivotu... Drekne: PROFESOR: Pincetu ! Prua ruku ka Bormentalu. Bormental stavlja pincetu u gumenu rukavicu Profesorovu : ljap. Profesor radi pincetom po rani. Prua ponovo desnu ruku prema Bormentalu. PROFESOR: Makaze ! Bormental stavlja makaze u Profesorovu gumenu rukavicu : ljap ! BORMENTAL (naginje se ka Profesoru): Recite mi, Profesore... Vi znate koliko ja vas potujem... Zar vama ovo stanje odgovara ? PROFESOR (ne prekida sa radom): Koje stanje ?.. Psa ste dobro uspavali - ta hocete vie? BORMENTAL: Ma ne to.. Ja mislim na ovo danas... Na ovo dananje.. PROFESOR: ta ste vi, Bormentale? - Naucnik, ili casna sestra? Vi njih grdite, a vi hocete da menjate svet! - to se mene tice ... jednom su ga za mog ivota vec menjali... I to mi je sasvim dovoljno. Prestaje za trenutak sa radom. Podie i ruke i oci uvis: PROFESOR: Osim toga... Ovo stanje stanje ce jo dugo da potraje... Koliko - to jedino Bog moe da zna... A poto Boga nema - ne zna niko. Drekne: PROFESOR: Dleto ! Prua ruku prema Bormentalu. Bormental stavlja dleto u Profesorovu gumenu rukavicu : ljap. Profesor stavlja dleto u ranu. Udara u dleto cekicem. - Cuje se : tak...tak...

BORMENTAL (gleda u neki brojcanik na kolicima sa instrumentima): Puls naglo opada ! PROFESOR: Idem na tursko sedlo ... - Adrenalin ! BORMENTAL: U srce ! PROFESOR: I vi jo pitate ?.. Bodite - odmah ! Bormental uzima pric i ubada ga u masu pokrivenu belim caravom. - Zatim ponovo gleda u brojcanik na kolicima sa instrumentima... BORMENTAL: ivi ... ali - jedva... PROFESOR: Ja sam na sedlu... Bormental brie tuferom znoj sa Profesorovog cela. PROFESOR (ne prekida rad): Crci ce, .avo da ga nosi... A ao mi je dukca...Bio je simpatican... - Adrenalin ! BORMENTAL: U srce ? PROFESOR(drekne-izbezumljeno, skoro u paroksizmu): U srce ! Bormental daje jo jednu injekciju u masu koja bi trebalo da predstavlja arova. Zatim gleda u brojcanik. PROFESOR: Je l umro ? BORMENTAL: Puls minimalan... ali, postoji... PROFESOR (prekida sa radom - podie pogled): Hipofizu ! Bormental se naginje nad jednu staklenu posudu u kojoj na ledu stoje neki organi. Ceprka... Vadi jednu malu crvenu masu... Prua je Profesoru. Profesor uzima organ koji mu prua Bormental. - Zagleda se - drekne : PROFESOR: Pa, ovo su testisi !.. Vraca Bormentalu organ. Bormental vraca testise u staklenu posudu. Ceprka po posudi- trai hipofizu... Ocigledno - ne moe da se sna.e. Podnosi ceo stakleni sud pod nos Profesoru, da se sam poslui. Profesor gura ruku sa rukavicom u sud. Vadi hipofizu. Prinosi je ocima - razgleda je, sa uivanjem.. PROFESOR: Dobro ste ovo obavili ! Bormental se klanja - pomalo poltronski. Profesor stavlja hipofizu u ranu. PROFESOR: A sada - testise... Bormenta vadi iz posude jedan testis i prua ga Profesoru... BORMENTAL: Levi. Profesor uzima testis. Stavlja ga u drugu ranu. Bormental vadi iz suda drugi testis - prua ga Profesoru... BORMENTAL: Desni... Profesor uzima drigi testis od Bormentala i stavlja ga u ranu. Zatim zaiva ranu. Pritom govori : PROFESOR (sladostrasno): Ein, zwei, drei... Profesor je zavrio sa radom. Uspravlja se... PROFESOR: Zavrite, doktore...

Skida rukavice (podie se oblak talka) PROFESOR: Koliko? BORMENTAL (naginje se nad jedan brojcanik): Tacno osam minuta! PROFESOR: Bre nije moglo! BORMENTAL: Fantasticno! Profesor se upucuje ka levoj strani scene - vice: PROFESOR: Zina!.. - Cisto rublje! - Kupatilo! Izlazi. Ulazi Zina. Zina i Bormental izguravaju sa scene nosila i kolica sa instrumentima. Na suprotne strane. Zina levo, a Bormental desno. Istovremeno se nastavlja muzika- Stvaranje sveta... tamo gde je bila prekinuta na samom pocetku operacije. Trenutak dva kasnije ulazi ponovo Bormental. On unosi jedan mali stocic. Stavlja ga na sredinu proscenijuma, kao govornicki podijum. Paralelno se ogromna projekcija dijapozitiva, smanjuje na normalnu. Bormental gleda u mrak... u publiku... Kao da je to auditorijum. BORMENTAL: Potovane kolege... Podie pogled prema galeriji, ka projekcionisti... BORMENTAL: Fjodore Vasiljevicu... moemo poceti! Dijapozitiv sa tri razlicita preseka ljudskog tela smenjuje drugi dijapozitiv: arov - sedi sa pridignutim prednjim nogama - gleda napred, deluje simpaticno. Posle arova sledice citav niz drugih dijapozitiva koji ce slicno ilustrovati predavanje doktora Bormentala. Sadraj tih dijapozitiva saobrazan je, razume se, sadraju predavanja: anatomska ema kuceta, sa ucrtanim testisima i hipofizom, portret profesora Filipa Filipovica, presek nervnog sistema, psa, pa presek nervnog sistema coveka, portret direktora moskovskog veterinarskog instituta, koji se pominje u Bormentalovom predavanju, anatomski snimak pseceg srca itd... BORMENTAL: Laboratorijski pas. Star priblino deset godina. Mujak. Vrsta - meanac. Ime odaziva se na ime arov. - Dlaka retka. Ishrana loa. Teina dvanaest kilograma. Presa.eni hipofiza i testisi. Cilj eksperimenta: ispitivanje uticaja hipofize i testisa na proces podmla.ivanja kod ljudi... - Operacija izvedena uspeno. - Operaciju izveo profesor Filip Filipovic sa svojim asistentom... - Prva noc - prekidi rada srca. Ocekivanje smrti. Hla.enje udova. Zenice ne reaguju. Adrenalin u srce. - Drugi dan: poboljanje - puls 180, disanje - 92, temperatura 41. - Vetacka ishrana. - Treci dan: zenice reaguju. - Cetvrti dan: znatno poboljanje... pojavio se apetit. Jede sve to mu se da... ogromne kolicine... Neocekivan simptom: opada mu dlaka... - Peti dan: dlaka opada u pramenovima. Pas naglo raste. Konsultovan direktor moskovskog veterinarskog Instituta, profesor Bundarjov. Dijagnoza - nema je. - esti dan: opadanje dlake dobilo karakter opteg celavljenja. Merenje dalo neocekivan rezultat: teina 30 kilograma. Stvor i dalje lei. - Kaem stvor, jer se mora pogledati istini u oci - to vie nije pas... Pauza.

BORMENTAL: On je progovorio! Iza najlonske zavese, zadnji, levi deo scene se osvetljava.- Sasvim u dubini, na podestu, iza balustrade, stoji covek - arov... Sa rukama u poloaju u kome bi pas drao prednje ape kada bi se podigao na zadnje i sa glavom zabacenom unazad... Napomena: cela scena je u mraku: osvetljeni su samo Bormental, ispred najlonske zavese, i arov, sasvim u dubini, gore. - Treba imati u vidu da je za vreme Bormentalovog govora podignut fotos - zid kabineta i da se scena otvorila u dubinu, do dna pozornice. (Otkrile su se, ustvari, balustrada i podest iz dekora Signal stopa koji ce, kao to cemo kasnije videti, biti iskoriceni i u dekoru profesorove trpezarije.) Posle Bormentalovog: On je progovorio... AROV (promuklim i deformisanim glasom): Ko me to zajebava?... Zatim se svetlo na arovu gasi i on se gubi. BORMENTAL(sa uzdignutim rukama, pateticno; na.acava muziku, koja u tom trenutku dospeva u krecendo): Nacinjeno je epohalno otkrice: presa.ivanje testisa i hipofize podmla.uje... Presa.ivanjem hipofize i testisa profesor Filip Filipovic, sa svojim asistentom doktorom Bormentalom, uspeo je da pretvori psa u coveka!... Bormental izlazi. Cim je Bormental izaao, osvetljava se zadnji desni ugao scene (sve ostalo je u mraku). Na podestu iza balustrade nalaze se krevet i orman. Na zidu je prikacena necija slika u ramu. Ulazi Darja... Poziva rukom nekoga... kao da hoce da mu kae da moe slobodno da do.e. Ulazi vonder. Baca oko sebe oprezne poglede. Darja se skida. Govori: DARJA: Ovde ja ivim, gra.anine vonder... vonder se, tako.e, skida. Najpre cizme, a zatim i pantalone. VONDER: Ako... ako... DARJA (penje se na krevet pored vondera): Sama! VONDER (okrece se ka zidu - osmatra sliku): A ovaj na slici... to je va mu? DARJA: Sasvim tacno. - Pokojnik je samo na nosu imao jednu bubuljicu... Na slici se to ne vidi. Uzdahne. DARJA: ivim tako jadna u samoci... Takoreci da i ne znam za muku ljubav. vonder hvata otpozadi Darju za guzicu. VONDER: Nita ti ne brini duo... I ja sam usamljen. Darja okrece prekidac za struju. Svetlo se potpuno gasi. U mraku: DARJA: Jao! - Koliki vam je! Sputa se fotos - zadnji zid kabineta.

Cuju se poslednji odlomci Darjinog i vonderovog razgovora: DARJA: A ko ste vi, ustvari, gra.anine vonder? VONDER: Saznace se... V SLIKA Die se najlonska zavesa. Svetlo. Kabinet. Sa leve strane ulazi covek - arov. Obucen je prostacki i veoma ekscentricno. Sa iljatim belim i crnim lakovanim cipelama. U kariranom kaputu. U zelenoj koulji i plavoj mani. Teko hoda. Povijen je. Ruke su mu oputene. Gleda oko sebe. Dolazi do poprsja - portreta. Gleda ga paljivo. Izvan scene cuje se profesorov glas: PROFESOR: arove! arov se ne odaziva. I dalje gleda paljivo u poprsje. Zatim osmatra svoje ruke i noge. Kao da se cudi zato on ima ruke i noge, a poprsje stoji na stalku. Ulazi Profesor. Stoji u pozadini scene. Posmatra arova. Zatim progovori: PROFESOR: arove... arov ni ovoga puta ne progovara. PROFESOR: Gde ste, pobogu, arove?.. Svuda vas traim... arov se, najzad, odaziva. Govori promuklim i hrapavim glasom, polako - kao da tek uci da govori: AROV: Gde sam... gde sam... - tu sam... gde bih mogao da budem. PROFESOR: Drugi put kada zakaete sastanak budite tacni! AROV: Tacan sam ja... tacan. A i vonder ce da do.e. PROFESOR: Ko? arov se sprema da se posadi na fotelju - trosed. - Mae rukama levo, desno... Skace, kao to bi to ucinilo bilo koje kuce. Cuci na fotelji, sa rukama koje zauzimaju poloaj kucecih apa. AROV: vonder! PROFESOR: A zato? arov se sprema da se posadi na fotelju - trosed. - Mae rukama levo, desno... Skace, kao to bi to ucinilo bilo koje kuce. Cuci na fotelji, sa rukama koje zauzimaju poloaj kucecih apa. AROV: To ce on da vam kae. PROFESOR (otro): Dole!... Mar na mesto! arov silazi sa fotelje. Kao kuce. Najpre se osloni rukama na pod, a zatim spusti noge. Sedi na podu. Profesor. Gleda u arova.

PROFESOR: A da li biste vi mogli da mi kaete zato je svuda ugaeno svetlo? - Zato je ceo stan u mraku? AROV: Nismo mi buroazija da troimo struju bez potrebe. PROFESOR: Kada je rec o struji - drugi put gasite svetlo u klozetu... Tri meseca vam govorim... I putajte vodu - niste sami! arov otpljune... Bezobrazno, mangupski. PROFESOR: I... I... - ne pljujte na pod! AROV (promrmlja): Jedi govna... PROFESOR: ta ste rekli? AROV: Ja?... Nita... PROFESOR: I u kuci da ne cujem vie ni jednu runu rec! Ovo nije kafana!.. Zagleda arova. PROFESOR: A odakle se pojavila ta odvratna stvar? arov razgleda svoju odecu. Ne razume ta Profesor hoce da kae. PROFESOR: Ta vaa odvratna kravata! arov vadi iz depa ogledalce. Razgleda u ogledalcu svoju kravatu. AROV: Darja mi je poklonila... Zato odvratna? - Ba mi dobro stoji. PROFESOR: Odvratna je.. Kao, uostalom, i cipele. arovljevo lice se guva... Na ivici je placa. AROV (jeca dok govori): Zato me vi, tatice, stalno grdite? - Ja sam dobar... Tatice... PROFESOR (trgne se): Ja vama nisam tatica!.. Kakve su to familijarnosti?To da vie nisam cuo! AROV (cmizdri): Te ne pljuj... Te ne valja kravata.. - Uhvatili jadnu ivotinju, rasekli joj glavu... A sada gade se! PROFESOR (zbunjen je): Vi ne znate ta govorite... arov o.ednom menja raspoloenje. Udara energicno akama jednom o drugu. AROV (odlucno): Oenicu se! - Bogami cu se oeniti! Iznenada se tre. Mrda glavom i telom kao da je dobio napad epilepsije. Grize se zubima pod pazusima... Hvata, ustvari, buve, onako kao to to rade psi zubima. PROFESOR (vice): Prstima hvatajte buve! - Prstima, a ne zubima! AROV: ta mogu... Kao da ih ja razmnoavam! - Vole me. Ustaje. Prilazi Profesoru. AROV: Nego, Filipe Filipovicu... potrebne su mi isprave.-A tu je, onda, i Kucni savet... trae prijavu boravka. PROFESOR: Pa, vi nemate ni ime. AROV: A... a... nije tacno... Ja se zovem Poligraf Poligrafovic... A po familiji arov. Zadrao sam nasledno ime. PROFESOR: Ko vam je naao to kretensko ime- Poligraf? - Mogu da predpostavim... AROV (klima potvrdno glavom): Kucni savet... iz kalendara. PROFESOR: U kalendaru ne postoji tako glupo ime.

AROV: Postoji... postoji! - Pogledajte - cetvrti mart... PROFESOR: A ja ne bih dao isprave takvome kao to ste vi...Pogledao bih vas samo u lice i odbio! AROV(iskreno se cudi): A to? - ta meni fali?.. Ulazi Zina. ZINA (Profesoru): Trai vas vonder... Predsednik kucnog saveta. PROFESOR: Pustite ga. Zina izlazi. Ulazi vonder. Ugledao je arova. Zastaje... VONDER (ceremonijalno): Zdravo drue arov! AROV (usrdno-oduevljeno):Zdravo drue vonder! PROFESOR (za sebe): Gospode Boe!.. vonder dri pod mikom neku svesku sa hartijama. Obraca se Profesoru: VONDER: Doao sam zbog prijave. Niko u Moskvi ne moe neprijavljen da stanuje. PROFESOR: ta se to mene tice? - Prijavite se. VONDER (uvre.eno):Ja sam prijavljen... - arov... Gra.anin arov, treba da se prijavi. PROFESOR: Pa, prijavite ga. VONDER: Potrebna je krtenica. PROFESOR: Kakva krtenica?... On se nije ni rodio! AROV: Ja, tatice, ne mogu bez isprava... Uhapsice me... PROFESOR (suzdrava se da ne plane): Rekao sam vam vec jednom... Ja vama nisam tatica. Profesor prilazi vonderu... Skoro preteci... uasno iznerviran. PROFESOR (vonderu): Skinite kapu! vonder skida kapu. PROFESOR: On je... kako da kaem... Nastao... Napravljen je VONDER (upucuje sa ka pisacem stolu): To je va problem... Svako pravi decu kako zna i moe? Za ispravu treba potvrda da se gra.anin arov rodio... Ili nastao... Kako hocete... Stavlja jedan papir na sto. VONDER: Evo... ovde podpiite. Ulazi Bormental. Zastaje neodlucno kod vrata. PROFESOR: U.ite, samo, Leonide Karlovicu... U.ite... Vizita ce odmah da pocne... Samo da zavrim sa ovom gospodom... VONDER (mae potpisanom hartijom): Isprava- to je najvanija stvar na svetu! - Jer ta ako sutra izbije rat protiv imperijalista? Bez isprava ne moe ni u rat da se ide! AROV: Ma kakav rat! - Ja necu da idem u rat. VONDER: Gra.anine! Postoji vojna evidencija... AROV: U evidenciju hocu... A to se tice rata, evo ti na - ipak! Pokazuje vonderu ipak. VONDER: Gra.anine arov- vi ste anarhista i individualista! arov razgrce kosu - pokazuje vonderu oiljak od operacije.

AROV: Ja sam imao teku operaciju... Vidi kako su me udesili. - Trajno sam nesposoban... Pozadinska sluba- eventualno... PROFESOR: Eto, tako covek pocinje da ludi... Ulazi Zina. ZINA: Filipe Filipovicu... Izvinite to smetam... Ali, u predsoblju je jedan pacijent... Vec dugo ceka. PROFESOR: Gospoda upravo odlaze... vonder izlazi. arov se osvrce... trai pogledom vondera... AROV: vonder!.. Gde je drug vonder?.. Drue vonder!.. Izlazi. - Na vratima se sudara sa Pacijentom... Pacijent uplaeno odskoci. Zatim se zbunjeno osvrce oko sebe. Obucen je, tacnije, uvijen u bundu. Ima izrazito feminizirane pokrete. Hvata pogled doktora Bormentala- nasmei se... PROFESOR: ta je kod vas? PACIJENT (sklapa molecivo ruke): Profesore pomozite! PROFESOR (nervozno): Sedite! Okrece se - hoda nervozno po kabinetu. Pacijent seda na fotelju trosed. Oprezno... Cuje se maukanje - jako! Pacijent odskoci! - Zatim ponovo sedne... vrcka se. PROFESOR (nervozno- okrenut je le.ima Pacijentu): Sedite!... Rekao sam vam! PACIJENT: Pa, seo sam... Ponovo se cuje maukanje... Pacijent se uplaeno osvrce. Profesor die oci ka nebu. Okrece se ka Pacijentu: PROFESOR ta je, dakle, s vama? Pacijent ustaje. Ponovo sklapa molecivo ruke: PACIJENT: Ja sam sm!... Ja sam uvek sm!.. PROFESOR: Svi smo mi sami... - Svucite se... Pacijent skida bundu. Njegovi pokreti jasno otkrivaju da je homoseksualac. Ostavlja bundu na fotelju - paljivo i briljivo. Odlazi iza paravana... Trudi se da ulovi Bormentalov pogled. Skida se iza paravana. Bormental, tako.e, odlazi iza paravana. BORMENTAL: Samo gornji deo... PACIJENT: Zato samo gornji? Bormental oskultira Pacijenta. Zatim ga alje Profesoru. BORMENTAL: Izvolite kod Profesora. Pacijent odlazi do malog stocica na sredini scene. Cini to na isti nacin kojim je iao do paravana: krajnje feminizirano. - Pritom se i

dalje trudi da ulovi Bormentalov pogled. Bormental je ocigledno zbunjen. Sklanja pogled. Profesor pokazuje gestom ruke Pacijentu da sedne na stolicu pored stocica. Ulazi Zina. Gura ispred sebe kolica sa sanitetskim materijalom. Profesor uzima sa kolica spatulu. Bormental se naginje ka Profesoru. Neto mu apuce... PROFESOR (gleda radoznalo Pacijent): Mislite? Bormental klima ube.eno glavom. Pacijent se stidljivo smeka... Profesor se naginje ka Pacijentu... Gura mu u usta spatulu. PACIJENT: A!.. a!.. a!.. Profesor ostavlja spatulu i uzima lampicu za pregled ocnog dna. Seti se... Okrece se ka Bormentalu: PROFESOR: Hocete vi doktore? BORMENTAL: Neka... hvala. Odmice se. Profesor pregleda ocno dno Pacijentu. Cini to dugo i savesno. Kao da uranja sa lampom u oko. Pokazuje rukom pravac ka kome Pacijent treba da gleda. - I pacijent se maksimalno trudi... Pregled je zavren. PROFESOR: Obucite se. Pacijent ustaje... Stoji kolebljivo pored Profesora. PROFESOR: Pa, vama nije nita. Na vratima se pojavljuje glava Poligrafa Poligrafovica arova. U rukama dri jednog ogromnog crnog macora. Macor zamjauce - uasno!.. arov baca macora u kabinet... Macor odlece iza paravana. arov se baca za njim. PACIJENT (cikne histericno, uplaen od macora i arova): Stavite mi jajnike Profesore!.. Ono mi uopte ne treba! Moete da ga uzmete!.. arov, me.utim, rui paravan. Dere se: AROV: Drte lopova! Zatim odlece do pisaceg stola - prevrce ga.. AROV: Ubicu ga! - Na licu mesta! PROFESOR (Zini- potpuno van sebe): Koliko sam vam puta govorio - macke ne putajte u stan! ZINA: Treba zvati intere - pobesneo je! BORMENTAL (opasno): Ja cu ga zaklati! arov i dalje rui: stolice, fotelju (zajedno sa Pacijentom koji sa tamo popeo da se spase od pobesnelog macora), instrumente, civiluk itd... arov dolazi do mesta gde je stajao paravan. - Okrece se oko sebe - trai macora: AROV: Ma, gde je samo pobegao - .ubre lopovsko... Okrece se ka Profesoru:

AROV: Ukrao je, tatice, va najlepi prsluk! - Kakva tetna ivotinja! Profesor se pribliava opasno arovu. PROFESOR: O kome vi to govorite? arov uzmice... AROV: Pa o macku... Lopua i bitanga... Profesor grabi arova za vrat... Jo malo pa bi ga udavio... Ulazi vonder. Visoko u ruci dri arovljeve isprave. Mae njima znacajno... VONDER (glasno i ceremonijalno): Isprave gra.anina Poligrafa Poligrafovica arova!.. - Dodeljena mu je vaa trpezarija! Paralelno sa vondorovim dijalogom otpocinje i muzika: Valencija... Sputa se zavesa. Muzika traje izvesno vreme i posle sputanja zavese. DRUGI IN VI SLIKA Trpezarija. Scena je iskoricena celom dubinom: Osnova je ista kao i kafana Signal stop: pozadi je podest ogra.en balustradom. Na sredini podesta su pet stepenika koji sa donjeg veceg dela vode na podest. Levi deo balustrade zaklonjen je blendom - zidom. Na zidu su okacene skupocene slike: engleski pejzaisti itd... Unutranji ceoni zid, koji u dnu scene zatvara balustradu, predstavlja jedna fotografija. Kao i ranije: motiv iz Revolucije - devojcica zabra.ena maramom i uvijena u neke krpe. Sa strane, na beloj povrini fotografije, neka nejasna cirilicna slova. U zidu - fotografiji urezana su stilska trpezarijska vrata. Levo napred, na donjem delu, trpezarijski sto. Iza stola, uz blendu - zid sa slikama, vitrina sa skupocenim posu.em. Desno su dve fotelje i stocic. Pored njih su velika stajaca lampa sa abaurom iz onog vremena. U desnoj, bocnoj blendi, je visoki prozor sa plianom zavesom. Za stolom sede Profesor (u celu), Bormental (levo) i arov (desno). Rucaju. Na stolu je postavljen pribor za tri osobe. Hrana i pice. arov se vrpolji na stolici. Ocigledno - neprijatno mu je. Ustaje. Skace na stolicu. Cuci, kao to bi uradili kucici. Profesor gleda otro trenutak, dva, u arova. PROFESOR: Ne doputam! - Rekao sam vam sto puta - ne doputam! - Kod mene se jede sedeci. Tako jedite u menzi. arov silazi sa stolice. Okrece stolicu na bok. Tresne je o tlo.

AROV (nabusito): Kakve su vam to stolice! - Covek vrat da slomije... Ja volim da sedim nisko. Ako i padne, razbije se... Seda na stolicu bocno okrenutu. Hvata rukama hranu. Opaa Profesorov pogled. Gleda ga i dalje otrim i nezadovoljnim pogledom. arov se podie. Stavlja stolicu u normalan poloaj - kae: AROV (mrmlja): Dobro... dobro... Seda. Naginje se nad tanjir... jede. Bormental uzima jednu salvetu - kae: BORMENTAL: arov! arov podie pogled prema Bormentalu... Bormental demonstrira arovu kako se razvija salveta, a zatim stavlja oko vrata. arov, me.utim, ne stavlja salvetu... Nastavlja da jede. BORMENTAL: arov!.. Stavite salvetu. AROV: Molim vas da me ne ucite... Vec sam sedeo za stolom. BORMENTAL (glasno): Zina! Ulazi Zina. BORMENTAL: arov je zavrio rucak... Sklonite njegov tanjir. arov vrti razocarano glavom... mrmlja neke nerazumljive psovke i ljutito skace pogledom sa Bormentala na Zinu. Zina prilazi arovu - pokuava da skloni njegov tanjir. arov hvata tanjir... grcevito i uplaeno... AROV (pomirljvo): Kako to sklonite... Stavicu... Stavicu... Stavlja salvetu. Prua ruku prema ciniji koja stoji na sredini stola. Hoce da uzme parce mesa. Iznervirani Bormental ga ljutito udara po aci! arov odskoci! - Drekne. Srui se sa stolice... pobegne ispod stola. BORMENTAL: Viljukom! Jedite viljukom! AROV (placnim glasom): Ja nita ne razumem... Zato se prema meni tako surovo postupa!.. BORMENTAL: Zaklacu ga. Za to vreme Zina skuplja u ciniju hranu rasutu po podu. Izlazi. AROV: Molim? PROFESOR: Nita. arov se die sa poda. Sede. Pokazuje rukom na flau sa votkom. AROV: A votka?.. Mogu l malo votkice? BORMENTAL: Vi u poslednje vreme isuvie navaljujete na votku...arov se hvata za depove... Simulira traenje novca... Novac, razume se, ne nalazi. AROV: A to? Je l alite?... ako treba ja cu da platim. BORMENTAL: Vi se i bez votke dovoljno nepristojno ponaate...Treba ponuditi i

ostale... arov ispija votku. Radi to strucno... Kao prevejane pijanice. PROFESOR (Bormentalu): Strucno...arov ponovo hvata flau... BORMENTAL: Rekao sam - treba ponuditi i ostale. arov gleda u Bormentala. Naliva votku u Profesorovu cau... BORMENTAL: Tako... Filipu Filipovicu...Poto je sipao votku u Profesorovu cau, arov je zastao. BORMENTAL: ...A zatim meni... arov se cereka... mangupski. - Najzad se reava: sipa votku u Bormentalovu cau. BORMENTAL: I najzad - sebi... arov sipa votku u svoju cau - govori: AROV: Zato vi mene stalno kritikujete?- Zar sam ja najgori od nas trojice? Podie cau u vis: AROV: iveli, tatice!.. Ispija strucno votku. PROFESOR (gleda paljivo u arova): Praksa... Da... da... u tome ima prakse. - Klim! Cim je cuo ime Klim, arov se trgao kao da ga je udarila elektricna struja! - Hvata se obema rukama za ivicu stola- naginje se napred... Gleda i slua napregnuto. Pauza. AROV: O kome to govorite? PROFESOR: Ne poznajete ga... Umro je pre vaeg ro.enja... A s obzirom na pokojnikove navike, na grobu mu je vec izrastao i vinograd. AROV: Vi sve neke zagonetke!.. I kao na paradi: stavi salvetu... runa ti je kravata... Pa: izvolite... Pa: molim i merci... - Mucite sebe kao za vreme carskog reima. - A neto onako pravo, izistinski... o tome ni govora! Okrece se ka Profesoru: AROV: Nita ti ne zna, tatice! PROFESOR (pomirljivo): Jedite... Ohladice vam se. AROV (odgurne nabusito tanjir): Preselo mi!.. Naglo menja raspoloenje... Prua ruku prema flai sa votkom... Bormental pokuava da uzme flau pre arova. arov je, me.utim, bri!... Odnosi Bormentalu flau ispred nosa. Pokazuje Bormentalu ipak! - Cereka se: AROV: Ja bih radije jo jednu votkicu! Sipa votku u cau. Ispija votku. tucne. BORMENTAL: Ako budete tucali za stolom - izgubicemo apetit. arov pokazuje prstom na sebe. AROV: Je l sam to ja? Vajka se... vrti glavom... AROV: Necu vie. Drekne: AROV: A ocemo veceras u cirkus?

Profesor i Bormental gledaju u arova. AROV: Ili, u bioskop? - I to mnogo volim. PROFESOR: Da sam na vaem mestu, ja bih, makar jednom, otiao u pozorite. AROV: U ta? PROFESOR: U pozorite. arov se priseca... Ne moe da se seti ta je to pozoritte... Najzad se setio: AROV (vrti odsecno glavom): Ma kakvo pozorite! - Necu u pozorite... PROFESOR: A zato? AROV: Oni se tamo ludiraju?... - Pricaju, pricaju... Sve je to kontrarevolucija... i nita vie. Zastane. AROV: A i vonder tako misli. PROFESOR (izmenja poglede sa Bormentalom): A da neto procitate? AROV: Pa, citam ja... citam. Hvata flau sa votkom. Profesor zvonom poziva Zinu. BORMENTAL: Zina! AROV (prodere se): Zina! Ulazi Zina. PROFESOR: Zina... Sklonite votku, Zina... molim vas... Vie nije potrebna. Zina uzima ispred arova flau sa votkom. arov mrmlja... Psuje nerazumljivo. Preti Zini prstom. Vrti glavom - vajka se. PROFESOR (okrece se ka arovu): A ta vi to citate?.. ako smem da pitam... AROV (priseca se): Ovaj... kako se ono zvae... - Prepisku... ovaj... Kauckog... sa onim... ma sa onim bradatim .avolom!... Sa Engelsom! PROFESOR (zaprepacen je: izmenjuje poglede sa Bormentalom): A moete li neto da kaete u vezi sa onim to ste procitali? AROV (sigurno): Ne slaem se. PROFESOR: Sa kim? - Sa Engelsom ili sa Kauckim? AROV: Sa obojicom. - Piu... piu... glava da ti pukne! - A stvar je jednostavna: treba sve oduzeti i podeliti drugima! Pogleda u Profesora. Uplai se. Sklizne sa stolice. Sakrije se ispod stola. Ali, ipak, kae: AROV: Neko se bakari u sedam soba... A neko nema ni krov nad glavom... PROFESOR (s mukom suzdrava bes): to se tice sedam soba... Vi to, razume se, mislite na mene.- arov je u pravu, Doktore, svako treba da dobije ono to mu pripada.- Koliko smo pacijenata juce morali da odbijemo? BORMENTAL: Dvanaest. PROFESOR: Znaci 120 rubalja manje.. arove, duni ste mi 120 rubalja- vratite mi taj novac, molim vas. AROV (izviruje ispod stola): A zato? Kojim povodom? PROFESOR (ustane- drekne): Za izgubljene pacijente! - Za polomljenu zavesu! - Za macka!

BORMENTAL (i on je ustao, naginje se preteci nad arovom): A prole srede ste ujeli jednu damu na stepenitu. AROV: Klepila me je po njuki... Moja njuka nije dravna. PROFESOR: Hvatali ste je za grudi!.. Gui se od besa... PROFESOR: Vi ste!... vi ste!.. BORMENTAL: Baraba. PROFESOR: A ima i na koga. arov se izvlaci ispod stola. Seda plaljivo na stolicu. AROV: Necu vie... Obecavam. PROFESOR (seda): Vi ste na najniem stepenu razvitka... Niste vie ivotinja, ali niste ni covek. I vi hocete da menjate svet! Pogleda u Bormentala. Bormental mu odobrava klimanjem glave. Profesor vrati pogled na arova. PROFESOR: Pre nekoliko dana pojeli ste celu pastu za zube! BORMENTAL: To je bilo u utorak, video sam! PROFESOR: Paste se ne jede. - Pastom se peru zubi...A onda se pljune! AROV: Nisam znao. PROFESOR: Tu knjigu... Od koje bitange ste je doili?..Ko vam je dao tu knjigu? AROV: Pa ta!.. Jeste... tacno je- dao mi je drug vonder. Profesor zvoni. Ulazi Zina. PROFESOR (Zini): U sobi, kod arova... ima jedna knjiga... Okrece se ka arovu. PROFESOR: Korice? - Kakve su boje korice? ZINA: Zelene - videla sam je... PROFESOR: Zelene, dakle... Zove se Prepiska... - Engelsa i Kauckog... Vratite tu knjigu vonderu. Zina izlazi. arov najednom ipi. AROV: A u cirkus? - Ocemo da idemo u cirkus? PROFESOR: Doktore, molim vas... Idite sa njim... Makar i u cirkus... Ne mogu vie da ga gledam. Bormental i arov ustaju. arov sa salvetom oko vrata... Upucuje se ka vratima. Bormental zaustavlja arova. BORMENTAL: Skinite salvetu. AROV: Pa, sad ste mi rekli da je stavim! BORMENTAL: A sad kaem da je skinete. arov se vraca - ostavlja salvetu na sto... govori: AROV: Kakav ste vi svet! - Skini... stavi... skini... stavi... Odlazi do Profesora koji je u me.u-vremenu seo u jednu od fotelja pored lampe. Ljubi Profesora... Moglo bi se pre reci da ga lie!... Profesor sklanja uplaeno glavu. AROV: Hvala, tatice! Izlazi... usput govori:

AROV: Hocemo li u Preobraenski, ili Sokoljnikov? Ulazi Zina. Rasprema sto. Stavlja posu.e na veliki posluavnik. Profesor se hvata za glavu. Ocigledno: ima napad migrene. Zina dolazi do Profesora. Masira mu slepoocnice. ZINA: Sve ce biti dobro... Filipe Filipovicu. Profesor uzdahne. Zina se vraca do stola. Uzima posluavnik i iznosi ga. Usput gasi svetlo. Izlazi. Na sceni se sada opaaju samo konture. Profesor je zadremao. Cuje se pesma: Ja vas ljublju... (Volim vas...): ona ista koju je pevao u Signal stopu Klim Cugunkin. Sada je peva arov. Peva lepo. Glasom koji je isti kao i Klimov. Prati se gitarom. Profesor se prenuo - oslukuje. Ulazi doktor Bormental. Zastaje nasred scene. I on oslukuje. BORMENTAL: arov? PROFESOR (pali lampu; scena sa rasvetljava): A, to ste vi, Doktore! Obojica oslukuju pesmu. PROFESOR: Klim, Leonide Karlovicu!.. Klim! Ustaje - eta scenom. PROFESOR (glasno, da ga arov cuje): Prolo je vec deset sati arove!- Sada nije vreme za pevanje! I gde ste samo naucili tu pesmu? AROV (glas iza scene): ta tu ima da se uci?.. Ja je oduvek znam! Nastavlja da peva. PROFESOR (Bormentalu): Klim - kaem vam!.. - Sedite Doktore... BORMENTAL: Filipe Filipovicu, arov mi je veceras u cirkusu ukrao novcanik sa dvadeset rubalja. Seda. PROFESOR: Rekao sam vam! - Klim Cugunkin! .. - I zamislite, sada, molim vas, kada se Klim i vonder udrue! - Eto, to smo nas dvojica one noci ucinili... eta se. PROFESOR: Klim Cugunkin... Dva puta osu.ivan: alkoholizam, kra.e... Zastaje - vice, da ga arov cuje: PROFESOR: Dosta! - Prestanite! Pesma prestaje. BORMENTAL: A da je bio drugi... Ne Klim - Spinoza, na primer...Da smo uzeli Spinozinu hipofizu. PROFESOR: Pa, Spinoza je umro pre cetiristotine godina!.. ta pricate! BORMENTAL: Znam... znam... Mislio sam na genija, uopte... PROFESOR: Svaka ena moe da rodi jednog takvog vaeg genija! - A kuce je bilo

simpaticno... I ta? Od simpaticnog kuceta - Klim Cugunkin - kosa na glavi da ti se digne! BORMENTAL (tiho): Dacu mu arsenik... PROFESOR: ta ste rekli? BORMENTAL (glasno): Dacu mu arsenik. Profesor dolazi i seda u drugu fotelju, pored Bormentala. Govori. PROFESOR: Leonide Karlovicu... Ja sam moskovski .ak... Ja hocu da umrem cistih ruku. Pauza. PROFESOR: A osim toga, osudili bi nas. Obzirom na vae poreklo, ne biste imali nikakvih o lakavajucih okolnosti...ta je ono bio va otac? BORMENTAL: Policijski pisar. PROFESOR: A moj- svetnik... Gore se poreklo ne moe ni zamisliti.... Izvan scene se cuje neko muvanje i stenjanje... Na scenu upadaju arov i Darja. arov je obucen u dugacku belu spavacicu... A isto tako je obucena i Darja. Darja gura ispred sebe, pre bi se moglo reci, nosi arova. arov se otima. AROV (dere se): Ne dozvoljavam! DARJA: ivotinjo, dacu ja tebi! Baca arova na pod ispred Profesora i Bormentala. DARJA: Filipe Filipovicu, evo vam vaeg pitomca. Ja sam udovica, ali znam ta je moral! - A ovaj ovde - to je napasnik! - Hoce da siluje! AROV (lei i dalje na podu): A vonder? - On moe? DARJA: Gospode Boe! AROV (imitira Darjin razgovor sa vonderom):ivim tako jadna u samoci... DARJA: Dukelo! AROV: Jao! - Koliki vam je! Darja krikne i izleti sa scene, potpuno konsternirana. PROFESOR: arove, ne prenemaite se. Odmah da ste ustali. arov se ne die. PROFESOR: Da li ste me culi? AROV (mlatara rukama i nogama kao dete): Necu da ustanem. - Streljajte me, ubite me - necu da ustanem. Bormental grabi arova. Podie ga... izvrce mu ruku... AROV: Razbojnice! - Slomice mi ruku... A osim toga - bazdi na rakiju! Bormental hvata arova otpozadi za guu. arov krklja... PROFESOR (hvata Bormentala za ruku): Doktore! - Zabranjujem vam! Bormental puta arova. arov pada na kolena. Hvata vazduh. Zatim krene na kolenima prema Profesoru. Otvara usta - hoce neto da kae... Profesor die ruku - izbezumljen je ... Cici: PROFESOR: Ne otvarajte usta! - Neto cete lupiti! AROV: Necu vie... Bicu dobar... Profesor seda skreno u fotelju... arov mu prilazi na kolenima u svojoj beloj spavacici... Postavlja se izme.u Profesorovih

kolena. Stavlja glavu u Profesorovo krilo, tako da zajedno formiraju neku vrstu Pijete. AROV: Obecavam, tatice... Muzika: valcer iz trausove opere Slepi mi.. Sputa se najlonska zavesa izme.u scene i proscenijuma. Gasi se svetlo. Ostaje osvetljena jedino grupa Pijeta - Profesor i arov... Na sputenu najlonsku zavesu projektuje se ogroman dijapozitiv: tri medicinska preseka ljudskog tela - nervni sistem, unutranji organi i kostur. Glave se kao i ranije projektuju iznad scene. Svetlo se gasi na Profesoru i na arovu. Otpocinje menjanje dekora. Citav prizor deluje neobicno, fantasticno: prizor iza najlonske zavese osvetljen je samo refleksom svetla od dijapozitiva. Pozadi, medutim, citave mase dekora se diu i sputaju. Najpre se die blenda sa slikama pejzaima engleskih majstora, koja na levoj straniscene pokriva balustradu. Zatim se die fotografija - zid trpezarije, koja je scenu zatvarala sasvim u dubini. Cim se ona podigla, na skoro istoj visini sputa se fotografija: zid Signal stopa: mornari i sudar lokomotive. - Dok se dekor die i sputa, radnici, kao cudne senke, zamenjuju nametaj trpezarije sa nametajem Signal stopa. Celo vreme se cuje i trausov valcer. Kada je zamena dekora gotova, najpre se gasi dijapozitiv, a odmah zatim i trne orkestarska interpretacija valcera. Scena je u potpunom mraku. Cuju se zvuci klavira - opet valcer iz operete Slepi mi... VII SLIKA Die se najlonska zavesa i pali svetlo: dekor Signal stopa. Na mestu gde je ranije bila muzika, jedan klavirista svira, a gitarista ga prati. Kafana je skoro prazna. Za jednim stolom na podestu, iza balustrade, sedi jedna prijateljica noci. Otvraju se vrata usecena u fotosu... U Signal stop ulaze Profesor Filip Filipovic i doktor Bormental. Pritrcava im Kelner. Prihvata kapute i eire. Pokazuje im sto, napred, levo. Profesor se zadrava na stepenitu. Pokazuje tapom na muzicare: PROFESOR: Imate dobru muziku... KELNER: Prvorazrednu... artisti. Profesor i Bormental idu ka stolu. I jedan i drugi se osvrcu. Razgledaju mesto odakle je Klim potekao. Dolaze do stola. Profesor grandsenjerski podie tapom uprljani carav. Upozorava Kelnera da ga promeni. Kelner podie carav. Profesor i Bormental sedaju. PROFESOR: A Klim? - Klim Cugunkin, da li jo uvek kod vas radi?

Pauza. KELNER (oprezno): A ta ste vi njemu? PROFESOR: Stric njegove tetke. KELNER: A - ha!.. Ne radi... on vie nita ne radi. Odlazi u desnu stranu scene. Uzima cist carav. Vraca se. PROFESOR: A cime se bavi? KELNER (stavlja cist carav na sto): Ne bavi se nicim - odmara se. PROFESOR: Tetka me je molila... Moj ro.ak... Mislim, Klim - kakav je on covek? ... Kakvo ima ponaanje? KELNER: On vie nije covek. BORMENTAL (uznemireno): Pa ta ce da bude drugo, ako nije covek? Pauza. BORMENTAL: Kako to mislite? KELNER (nasmeje se): Tako lepo... umro je... Sada vie nije covek - sada je zemlja. Svi se smeju. Profesor i Bormental cak i vie nego to bi trebalo. PROFESOR: Donesite nam dva karafa votke. Kelner odlazi desno. Vraca se sa karafom votke i dve cae. Stavlja karaf i cae na sto. Krece ponovo ka desnoj strani scene. PROFESOR: A kako je umro? - Nadam se, okruen prijateljima... I decicom, ako ih je imao... KELNER (staje - okrece se ka Profesoru):Umro je, da izvinete, kao dukela... Ubila ga s le.a jedna baraba. PROFESOR: Strano. KELNER: A tako je i iveo... I pokojnik je, znate, oduvek bio baraba. Profesor ustaje, vidno uzbu.en... PROFESOR: Zar Klim ba nita nije vredeo? KELNER: A, to nisam rekao! - Klim je bio veliki covek... Zaplace se ... Cmizdri... KELNER: Kada je Klim pevao, cini mi se da su cak i stolovi plakali... Pauza. PROFESOR (seda): Recite muzici da svira Klimovu pesmu... Onu koju je najvie voleo. Kelner odlazi do klaviriste i gitariste. apuce neto na uvo gitaristi... Gitarista otpocinje da peva pesmu: JA VAS LJUBIL... (Voleo sam vas) (onu istu koju je malopre u sceni u trpezariji pevao arov). Pevajuci, gitarista prilazi Profesorovom i Bormentalovom stolu... BORMENTAL: Mene je strah, Filipe Filipovicu... Ne razumem...Ni Klima... Pa - ni vas! PROFESOR: Misli su vam isuvie uredne, Doktore... Ni to nije dobro. Ispijaju votku. Bormental je vec pomalo pripit... BORMENTAL: Vi znate koliko vas ja potujem!.. Nije moje da vam dajem savete - ali, pogledajte se: pa vi ste potpuno iscrpljeni! - Va rad pripada celom svetu! ... A ovamo - borite se sa onom dukelom! Pauza. Bormental ispija votku. BORMENTAL: Ja vas gledam... vi vec nocima ne spavate! PROFESOR: Leonide Karlovicu... Pogreili smo... Gadno smo pogreili!

Pauza. PROFESOR: A sad je sve to jo tee - znam ko je Klim! BORMENTAL: Profesore! - Vi ste zaljubljeni! PROFESOR: U koga? BORMENTAL: U Klima... U Klima Cugunkina. PROFESOR (nasmeje se... ali ne ba narocito sigurno): Znaci i u arova - a? BORMENTAL: Ne. U arova ne... - To nisam rekao. PROFESOR: Leonide Karlovicu! - Vi ste divan covek!...Odlican operator... - Najbolji! Pauzica. PROFESOR: Posle mene, razume se... Naginje se ka Bormentalu. Pokazuje rukom mesto gde bi trebalo da se nalazi Bormentalovo srce. Ali ovde... Kod vas nita ne postoji - prazno! BORMENTAL: Ne razumem ta hocete time da kaete, Filipe Filipovicu! PROFESOR: Ne razumete... Pa, razume se, da ne razumete, Leonide Karlovicu... Nita vi ne razumete. A, ipak ste najbolji covek na svetu! Okrece se ka Kelneru. (Kelner se u me.uvremenu privukao stolu, da oslukuje razgovor.) PROFESOR: ta je?.. KELNER: Da naplatim... Dve rublje i trideset. PROFESOR (zacu.eno; ocigledno je da se Kelner prebacio u racunu): Koliko? KELNER: Dve rublje i trideset. Profesor vadi novac iz depa i ostavlja ga na sto. Profesor i Bormental se uspinju stepenicama i upucuju se ka izlazu iz signal stopa. Kelner im usput dodaje kapute. Svetlo se gasi. Sputa se fotos - zavesa izme.u scene i proscenijuma (to je onaj fotos demonstracija iz Oktobarske revolucije - ogromna masa ljudskih glava). Otpocinje mzika: JA VAS LJUBIL... (Voleo sam vas...) Muzika traje tokom cele sledece slike. VIII SLIKA Na proscenijumu se pojavljuju Profesor i Boromental.Idu s' leve na desnu stranu irinom cele scene, uz fotos - zavesu. Pod dejstvom su alkohola.Boromental vie od Profesora. Boromental se cak malo i tetura... Profesor ide napred a Boromental ga sledi. BOROMENTAL (pokuava da uhvati prefesora za rukav, preplice malo jezikom): Filipe Filipovicu!... Zato ste rekli da je ovde kod mene prazno!... Pokazuje rukom na svoje grudi. PROFESOR (teatralno): Prazno, Doktore !...Prazno! Die tap u vis. Hodaju.... Boromental se tetura. Profesor se zaustavlja. Zaustavlja se i Boromental.

PROFESOR: Eto... Ova baraba to nas je posluila... Ukrao na racunu... sitan lopov... i podvodac sigurno ! A njegovo je srce ,mogao bih da se kladim -veliko,veliko!... Ceo svet bi u njega mogao da stane... Kao Klimovo... Naginje se ka Boromentalu. PROFESOR: Rekao sam vam da Boga nema... pre neki dan... Ali, ljudi ima... Oni postoje ! Pokazuje vrhom svog tapa na ljudska lica na slici - zavesi iza sebe: PROFESOR: I zato ce, moda, ovi to su doli da stvore svet bolji od onog koji smo mi stvorili !...Nastavlja da hoda... PROFESOR (za sebe): Osim ako vonderi sve ne upropaste. Izlaze sa scene. Najpre Profesor, a zatim i Boromental. Muzika se gubi. Podie se fotos - zavesa. IX SLIKA Trpezarija. Kabinet. Ulazi arov. Isti je ali izgleda nekako drugacije... Moda zbok jako crvenog prsluka koji je prvi put na sebe navukao. Napravi nekoliko koraka... Iznenada - scenom o.eknu zvuci valcera iz operete Slepi mi! arov se ukoci - oslukuje.. Kao da hoce da zaigra... Zvuci se, me.utim, gube... Tiina. arov vrti sumnjicavo glavom - kae: AROV: Zezaju me... Gadno me zezaju... Krene prema stocicu sa lampom i foteljama. Stane ispred jedne fotelje. Zauzima poloaj kao da hoce da skoci na fotelju i da cucne... Onako kako bi to ucinilo bilo kakvo kuce. Predomislio se... Seda. Normalno. Sasvim ljudski. Prekrsti noge jednu preko druge. Uzme cigaretu iz kutije koja stoji na stolu. Omirie cigaretu. Stavi je u dep od prsluka. Uzme zvono za pozivanje posluge. Zazvoni... Ponovo se cuje valcer! arov ustaje. Ukoci se - napeto oslukuje...

Mrmlja neto nerazumljivo... Muzika prestaje. arov se okrece ka gramofonu. Prilazi gramofonu. Brzo. Odlucno. Uzima jednu plocu. Stavlja je na gramofon. Aktivira gramofon... Valcer iz operete Slepi mi ! arov igra. irinom cele scene... Zaneseno - lepo... Na vratima trpezarije, u dnu scene, na podestu, pojavljuju se Profesor i Bormental... Prolaze kroz vrata uokvireni fotosom iz Revolucije - zadnjim zidom trpezarije. Zastaju. Gledaju zaprepaceno arova... I oni su poneseni muzikom i arovljevom igrom. Profesor pokazuje gestom Bormentalu da se pridrui arovu. Bormental silazi niz stepenice. Hvata arova za ruke - igraju. I Profesor silazi u donji deo trpezarije. Uzima zvono za pozivanje posluge. Die se visoko uvis - zvoni. U taktu muzike. Bormental se strovaljuje u fotelju - smeje se... arov i dalje igra... Ulazi Zina. arov poziva Zinu da mu se pridrui... Zina gleda u Profesora. Profesor se smeje... Klima glavom... Zvoni... arov i Zina igraju. Lepo. Zina se okrece u krug... Igraju... arov u igri predaje Zinu Profesoru. Zina i Profesor igraju. Igraju i arov i Bormental... Svetlo se gasi. Nestaje muzika. X SLIKA Svetlo se pali samo delimicno. Ulazi Zina sa posluavnikom. Ostavlja posluavnik na sto. Odlazi prema prozoru. Ulazi Profesor. U kucnom je mantilu. ZINA: Filipe Filipovicu, dorucak je na stolu. Zina razgrce zavesu. Scena se naglo rasvetljava. PROFESOR: Za ime Boga, Zina! Spustite zavesu!...

ZINA: Vec je devet casova. Profesor prilazi stolu. Gleda dorucak na posluavniku... PROFESOR: ta vam je to tu, Zinocka?... Dajte umesto svega toga jedan piramidon... Ili, jo bolje: dva! ZINA: Piramidoni su vec tu, Filipe Filipovicu... Pored caja. Zina prilazi Profesoru. Profesor seda. Zina mu masira slepoocnice. ZINA: Vi znate da vam votka kodi. PROFESOR: Ovo nije dvopek, ovo je kamen! Zina krece prema vratima - desno. PROFESOR: Recite mi, Zina, zato je ranije sve bilo dobro, a sada je sve loe? ZINA (zastaje): To se vama samo tako cini Filipe Filipovicu - starite... - Doktor Bormental je vec odavno doao. PROFESOR: Pa ta cekate! Pustite ga... Neka u.e - odmah! Zina odlazi do vrata. - Otvara ih... ZINA: Doktore, izvolite!... Ulazi Bormental. Jedva hoda... Ocigledno je da je votka koju je sinoc popio ostavila traga. - S mukom seda u fotelju, pored lampe. BORMENTAL: Kako ste? PROFESOR (die oci k nebu): Ah! .. ZINA (profesoru): Tu je i Poligraf Poligrafovic... Hoce da vas vidi... Kae - vano je... PROFESOR: Pustite ga... Neka u.e. ZINA: Sa njim je i jedna gospo.ica. PROFESOR: Osecam - katastrofa je blizu... Zina izlazi. Ulazi arov. Obucen je u koni kaput i kone cakire. Na glavi mu je neka cudnovata kona kapa. U trenutku kada arov prolazi pored Bormentala, ovaj se mrti... Kao da je osetio neki neprijatan smrad. BORMENTAL: A na ta vi to smrdite? AROV: Na macke. Okrece se ka Profesoru. AROV: Stupio sam na dunost. PROFESOR: Ba mi je drago. - A ta radite, ako smem da pitam? AROV: Unitavam onaj ljam. Zauzima stav mirno. Lupi potpeticama. Salutira. Nagne se malo unapred. AROV: Poligraf Poligrafovic arov, ef odeljenja za macke Gradske direkcije za unitavanje lutajucih ivotinja. BORMENTAL (zajedljivo): Neki to zovu i - inter! AROV: Molim vas, Doktore, prestanite da me vre.ate! inter to je burujska rec. PROFESOR: A ko vas je zaposlio?.. Uostalom, mogu vec i da predpostavim.

AROV: Tacno - vonder! BORMENTAL: A taj smrad? - Zato smrdite? AROV (nabusito): Pa ta! - Jasno - mirie prema profesiji! BORMENTAL: Uasno smrdite. AROV (Profesoru - sladostrasno): A nocas smo unitavali macke... unitavali... PROFESOR: Kako unitavali? AROV: Secemo ih na polutke... Krzno se posle koristi za radnicke ubare. Osvrce se... AROV: Nego... Gde nam ono stoji votka, tatice? Opazio je bocu na stocicu pored lampe. Dolazi do stocica. Naliva votku u cau. PROFESOR: A da niste slucajno dobili i novi stan? arov ispija votku. AROV: Ne. - Kau - ima ti stan... svojih esnaest kvadrata... Kod profesora Filipa Filipovica. PROFESOR: Znaci, imacu i dalje cast da vas svakodnevno vi.am. AROV: Tacno. Osvrce se... uzima vazduh - kao da hoce da kae neto veoma vano. AROV: Samo... tatice... ima jedna dobra vest - nisam vie sam. Odlazi do vrata. Izlazi na trenutak - cujemo ga: AROV (izvan scene): Hajde!.. Hajde - u.i! U trpezariju ponovo ulazi arov. - Vuce za ruku jednu devojku. To je Lutkica - devojka zbog koje je u Signal stopu Francuz ubio Klima Cugunkina. Obucena je kao i u Signal stopu. Na glavi ima eir sa velikim obodom ukraen cvecem. - Necka se... ustee se... Najzad, ulazi. Staje nasred scene. AROV (ponosito): To je naa daktilografkinja. Stanovace sa nama. Vec sam star. Dobro... nisam star... ali, nisam vie ni mlad. Ustvari, jednostavno vreme odmice i to u meni izaziva razlicite misli... eleo bih da imam i naslednika... Bormental ne moe da suzdri smeh... AROV: to?... Zato?... Bormental priguuje rukom smeh. AROV: enim se. PROFESOR: Dozvolite... molim vas... Ko je to? AROV: Rekao sam vam - naa daktilografkinja... Vencacemo se... Stanovace sa nama... Okrece se ka Bormentalu. AROV: Bormental mora da se seli... uostalom, on ima svoj stan... To je i kanjivo stanovati u dva stana. PROFESOR (ustaje): Gospo.ice, da li vam je poznato poreklo gospodina arova? Lutkica klima potvrdno glavom. AROV: Dabome. Profesor prilazi Lutkici. Uzima je pod ruku. Vodi je, levo, prema izlazu. PROFESOR: Izvolite, molim vas, ovamo... U moj kabinet... Moramo da porazgovaramo.

arov hvata Lutkicu za drugu ruku. - Pokuava da je zadri. Zatim i on krece ka kabinetu, to jest izlazu - levo. AROV: Idem i ja!.. Bormental se baca na arova. - Hvata ga za ruku... izvrce mu je. Odvlaci ga nazad u trpezariju... BORMENTAL: Nas dvojica cemo da pricekamo ovde! AROV: Dobro... dobro... Bormental posa.uje arova u jednu fotelju. On seda u drugu. arov naliva sebi votku u cau. AROV: Mnogo si veliki grubijan... Moram da uzmem jo jednu votkicu... Ispija votku. AROV: Da se povratim. Naliva votku u cau ispred Bormentala. AROV: Hocete i vi? - Probajte. Bormental ne reaguje. AROV: Nece?.. Al si ti neki namcor! Vracaju se Profesor i Lutkica. Prva ulazi Lutkica. - Place... rida. Za njom ide i Profesor. arov ustaje... LUTKICA: Otrovacu se! LUTKICA (kroz plac): Podlac... Kae: ranjen sam u ratu... PROFESOR: Lae. LUTKICA: Otrovacu se... Nalece na arova - udara ga tanom!... Cici: LUTKICA: Pa, raskoan stan!... Pa, ananas!.. Odvaja se od arova. Rida nasred scene: LUTKICA: Ne znate, vi... U menzi je svaki dan soljena govedina i bareni krompir... Iskreno se zaplace... LUTKICA: Rekao mi je da je bio crveni komandir... PROFESOR: Ne moe se, ipak, tako... S bilo kim - samo zbog njegovog poloaja. LUTKICA (opet se razbesni): Evo, rekao mi je... I oiljak imam - ranili su me... - A, srce imam, kae - veliko, kao tele... Uzeo mi je i prsten. PROFESOR (otro - arovu): Taj oiljak... Na glavi... Odakle vam?... Objasnite ovoj dami. AROV: Ranjen sam... Ranili su me imperijalisti. Bormental se die. BORMENTAL: arove! - Pazite se! ... Pokazuje rukom na fotelju... BORMENTAL: Na mesto!.. Mar na mesto! arov seda. AROV: Pa, ta... Jeste... Uhvatili me... Rasekli mi glavu... A sad cinkare. PROFESOR (malo je zbunjen): Vratite prsten ovoj dami... arov ustaje. Skida prsten sa prsta.

AROV (ostavlja prsten na stocic): U redu... u redu... Lutkica grabi prsten... - Upucuje se urno vratima. AROV (Lutkici): A ti ce da me zapamti! Tvoje radno mesto se ukida - sutra ce dobiti otkaz! Bormental prilazi Lutkici. - Smiruje je... BORMENTAL: Gospo.ice, kako se zovete? LUTKICA (cmizdri): Voznjecova... Bormental se okrece ka arovu. BORMENTAL: Sutra cu proveriti u preduzecu. Ako je otpustite, udavicu vas! Prua obe ruke ka arovu... BORMENTAL: Ovim rukama cu vas udaviti! Bormental izvodi Lutkicu. arov prilazi Profesoru. Gleda ga trenutak dva. Profesor krije pogled. AROV (ozbiljno i gorko): Zato si mi to uradio? Pauza. AROV: Zato vi mene ne volite, tatice? Okrece se - naglo... Naputa scenu. Profesor po.e korak dva za arovom. PROFESOR: Poligrafe Poligrafovicu!.. Svetlo se gasi. XI SLIKA Pali se. Kroz centralna vrata u dubini scene, ulaze Zina i Pukovnik. Zina uvodi Pukovnika i ostavlja ga u donjem delu trpezarije, u sredini scene. Zina izlazi. Ulazi Profesor. Pukovnik prilazi Profesoru - rukuju se... Pukovnik vadi iz rucne tane neke papire - prua ih profesoru. PUKOVNIK: Evo, Filipe Filipovicu... Ocigledna glupost... Ali, znate i sami... Dobro je to je odmah dolo kod mene. - Kakve su to bitange! PROFESOR (cita papir koji mu je dao Pukovnik): Ovo je tacno - stvarno sam zabranio da se u mojoj kuci cita Prepiska Engelsa sa onim... Kako se, do.avola, zove!.. Ah - da! - Kauckim... - A za kontrarevolucionarne govore... ne znam... moda. - vondera bih rado ubio... I to je tacno. - Vatrenog oruja, me.utim, nemam - to lau. - Jednom recju, dakle, dostava... Cita... PROFESOR: A poznati su i dostavljaci - potpisali su se: Poligraf Poligrafovic arov i vonder. OFICIR: Ovog drugog - vondera, znamo... Predsednik kucnog saveta. Taj nam svake nedelje poalje po dve dostave... Ali, ko je ovaj arov? O njemu nita ne znamo...

Pauza. PROFESOR: Ni ja... Verujte mi. Profesor dodaje papir Pukovniku - cini to nevoljno, s kolebanjem. - Reava se: PROFESOR: Mogu li da zadrim ovaj papir? Pukovnik gleda Profesora. PROFESOR: Ili vam je potreban da pokrenete postupak. PUKOVNIK (uvre.eno): Filipe Filipovicu! PROFESOR: Izvinite... izvinite... Nisam hteo da vas vre.am! PUKOVNIK: Ja ovakve gluposti ionako bacam u ko... Samo - ipak je to slubeni dokumenat... Daje papir Profesoru...Zadrite ga... Ali - neka ostane me.u nama. Prua ruku profesoru. PUKOVNIK: Vi cete me izviniti... Ja sad moram da idem... PROFESOR: Zina!... Ulazi Zina. Ispraca Pukovnika. Zina i Pukovnik se uspinju na podest. Pukovnik zastaje - okrece se ka Profesoru. PUKOVNIK: Da sam na vaem mestu, ja se ne bih mnogo uzbu.ivao. Baraba ima na pretek. PROFESOR (ljubazno): U svakom slucaju, hvala vam... Mnogo vam hvala. Zina izvodi Pukovnika. Vraca se... PROFESOR: Budite ljubazni, Zinaida Prokofjevna... pozovite molim vas, Poligrafa Poligrafovica... mislim, arova. Zina izlazi. Ulazi arov. Profesor ne okrece glavu. arov prilazi Profesoru. AROV: Tu sam. Profesor se naglo okrece. Podie ruku, kao da ce da udari arova. - Suzdrava se. PROFESOR: Napolje iz stana - odmah! arov se ne mice. PUKOVNIK (uvre.eno): Filipe Filipovicu! PROFESOR. Izvinite... izvinite... Nisam hteo da vas vre.am! PUKOVNIK: Ja ovakve gluposti ionako bacam u ko... Samo - ipak je to slubeni dokumenat... Daje papir Profesoru...Zadrite ga... Ali - neka ostane me.u nama. Prua ruku profesoru. PUKOVNIK: Vi cete me izviniti... Ja sad moram da idem... PROFESOR: Zina!... Ulazi Zina. Ispraca Pukovnika. Zina i Pukovnik se uspinju na podest. Pukovnik zastaje - okrece se ka Profesoru. PUKOVNIK: Da sam na vaem mestu, ja se ne bih mnogo uzbu.ivao. Baraba ima na pretek.

PROFESOR (ljubazno): U svakom slucaju, hvala vam... Mnogo vam hvala. Zina izvodi Pukovnika. Vraca se... PROFESOR: Budite ljubazni, Zinaida Prokofjevna... pozovite molim vas, Poligrafa Poligrafovica... mislim, arova. Zina izlazi. Ulazi arov. Profesor ne okrece glavu. arov prilazi Profesoru. AROV: Tu sam. Profesor se naglo okrece. Podie ruku, kao da ce da udari arova. - Suzdrava se. PROFESOR: Napolje iz stana - odmah! arov se ne mice. PROFESOR: Zina! ... Zinaida Prokofjevna! Ulazi Zina. PROFESOR: Pogasite svetla, Zinocka... Vreme je da se lee... Zina gasi svetlo - polumrak. PROFESOR: Da li mi je spremno kupatilo? ZINA: Razume se, Filipe Filipovicu... Kao i uvek. Profesor gleda znacajno u Zinu. PROFESOR: A da li ste vi spremni, Zina? Zina odlazi ka vratima - govori: ZINA (raskalano): Filipe Filipovicu, pa vi kao mladic! Nijedno vece ne proputate!.. Spremna sam... spremna. A ako ne pourite, voda ce se sasvim ohladiti. Izlazi. Izlazi i Profesor. Nekoliko trenutaka kasnije otvaraju se centralna vrata, u dubini. U trpezariju ulazi arov. Hoda na prstima - unja se... U ruci nosi prazan dak. Silazi oprezno niz stepenite... Izvan scene se cuje razgovor Profesora i Zine u kupatilu. PROFESOR (veselo, skoro raskalano): Necete mi verovati, Zina... Pre nego to sam vas sreo... Ja le.a uopte nisam prao... Od detinjstva... arov je priao fotelji preko koje je prebacen Profesorov kaput. Vadi lisnicu iz depa. Broji, na brzinu, pare... ZINA (smeje se: glas iz kupatila): Ali, Filipe Filipovicu! Ja sam vec sasvim mokra... PROFESOR (raskalano: glas iz kupatila): Ja to i hocu, Zinocka! arov na prstima odlazi prema vitrini. AROV (za sebe): Buruji!.. ljam! - Samo se jebu! Vadi skupocene predmete iz vitrine i trpa ih u dak. Cini to neoprezno - cuje se cangrljanje... PROFESOR (glas iz kupatila): Pssst!...

Tiina. arov je prestao sa uzimanjem predmeta. Stoji - oslukuje. ZINA (glas iz kupatila): Filipe Filipovicu! ta je vama!.. Pa zar sada kada je bilo najlepe! arov zatvara vitrinu. Odlazi brzo, ali na prstima, do prozora. Krije se iza velike pliane zavese. ZINA (glas iz kupatila): I ko bi to sada, u ovo doba, mogao da bude!.. Ucinio vam se, kaem vam... U trpezariju ulazi Profesor. Ogrnut je u kupaci mantil. Bos. Osvrce se... Dolazi do prozora... Vraca se... - arov se izvlaci iza zavese. U ruci dri gvozdeni arac. Prati, tiho, na prstima, Profesora. Profesor se zaustavlja ispred vitrine. arov podie arac! Profesor se okrece... arov udara... Profesor se izmice... arac lomi staklo vitrine! PROFESOR: Poligrafe Poligrafovicu!.. Ne to! - To ne valja. arov ponovo podie arac... Profesor se povlaci unazad... AROV: Gad poudni!... Buruj prljavi! AROV: Sluavke drpa!... Prljavko!.. Francuz! Zamahuje aracem - hoce da udari Profesora... PROFESOR (otro): Na mesto, arove! ... Da li ste me razumeli? - Na mesto! - Mar! arov otpocinje da se koleba... PROFESOR: Odmah da ste bacili taj arac - nare.ujem vam! U sobu utrcava Zina... A odmah zatim i Bormental. I Zina je bosa... ogrnuta mantilom za kupanje. Zina pali svetlo. Bormental staje preteci iza arova. PROFESOR: Ne ide to tako, Poligrafe Poligrafovicu!.. Vi ste sada covek - svoj covek... Niste ni Kl im ni arov. arov jo uvek dri arac. Ruka mu je, me.utim, klonula uz telo. PROFESOR: Bacite taj arac... arov isputa arac. PROFESOR: Tako... tako... A ako vam neka od tih stvari treba - uzmite slobodno... Niko vas nece spreciti, ja vam obecavam. AROV: A jebe mu mater, tatice... Mene niko ne voli... Bormental, me.utim, krece, s le.a, na arova... PROFESOR (otro): Leonide Karlovicu! Bormental se zaustavlja.

Profesor se okrece... hoce da sedne u fotelju. PROFESOR: Jedini nacin da se od ivih bica dobije ono to se eli jeste blagost i razlonost... Bormental se baca na arova. Stee ga od pozadi za guu. Obara na zemlju. PROFESOR: arove, zabranjujem vam! - Ponaajte se pristojno! BORMENTAL: Zina!... Zina!... arsenik, brzo... brzo! Zina iz kredenca vadi flau sa arsenikom. Dodaje je Bormentalu. Bormental hoce silom da uspe arovu arsenik u usta... arov krklja. Profesor obara Bormentala. Izbija mu flau sa arsenikom iz ruke. PROFESOR: Leonide Karlovicu! - Pustite arova! Bormental se odvaja od arova... PROFESOR (le.ima okrenut arovu): Vi znate, Doktore, da ja ne odobravam nasilje...Teror nicemu ne slui... Cak ni u politici. arov, me.utim, vadi pitolj iz depa. Uperuje ga na Profesora. ZINA: Profesore! Profesor se okrece - pred njim je arov sa pitoljem! arov se podie sa poda. Uperuje pitolj cas na Profesora, cas na Bormentala... Uzima vrecu sa ukradenim stvarima. Penje se, okrenut licem Profesoru i Bormentalu, uz stepenice. PROFESOR (razlono): Pa, rekao sam vam, Poligrafe Poligrafovicu... uzmite ta elite... A pitolj vratite u dep - nije vam potreban. AROV (pravi ipak): Znam ja tebe i tvog Doktora! - Sve lepo... lepo... A, posle - na sto, pa no u glavu! Izlazi. Sputa se fotos - zavesa: Demonstracije u Oktobarskoj revoluciji - samo ljudske glave. Kao i ranije, fotos se sputa izme.u scene i proscenijuma. Gasi se i svetlo. XII SLIKA U mraku se na desni ugao proscenijuma unosi pisaci sto i stolica. Pali se svetlo. Na stolici za pisacim stolom sedi Pukovnik. Na stolu su srebrni predmeti koje je arov pokrao iz vitrine u Profesorovoj trpezariji. Pukovnik ustaje. Dolazi do levog ugla proscenijuma. PUKOVNIK (nekome ko se nalazi iza scene): Pustite Profesora. Vraca se nazad. Seda za sto. Udubljuje se u neke spise. Ulazi Profesor. Dolazi do stola... Pukovnik ga puta da ceka. Pretvara se da ga nije primetio. Najzad die pogled - ustaje: PUKOVNIK (krajnje ljubazno): Oh! Dragi Filipe Filipovicu!.. Izvinite, nisam vas ni primetio... Pokazuje rukom Profesoru na slobodnu stolicu.

PUKOVNIK: Izvolite... sedite... Profesor seda. Seda i Pukovnik. PUKOVNIK: Uznemirio sam vas... Znam... Izvinjavam se...Ali, evo - pogledajte: sve smo ovo kod njega nali... Pauza. PUKOVNIK: Ovo su vae stvari? PROFESOR: Da. PUKOVNIK: Va ticenik, Filipe FilipoviCu... Mislim, Poligraf Poligrafovic arov, obicna je lopua i bitanga... To smo vec ranije konstatovali... - Nocas ... Posle ponoci... Izvrio je provalnu kra.u u vaem stanu. Pozornik ga je primetio. Bacio je stvari i uspeo da pobegne. Nali smo ga u Signal stopu, u jednoj jazbini gde se skuplja olo, kao to je on. PROFESOR: Poznato mi je to mesto. Pukovnik gleda zacu.eno u Profesora. PUKOVNIK: Potukao se... Razbio je glavu nekoj propalici. PROFESOR: Sa razlogom? PUKOVNIK: Ustvari, bez razloga... U guvi... Tako smo ga i pronali. Bio je mrtav pijan... PROFESOR: A gde je sada? PUKOVNIK: A gde da bude! - U zatvoru - u odeljenju za trenjenje. Pauza. PROFESOR (meri svaku svoju rec): U pitanju je nesporazum. Kod mene nije bilo kra.e... Te stvari... one su bile moje... Nocas, u ponoc, ja sam ih poklonio Poligrafu Poligrafovicu. Pukovnik ustaje - gleda nepoverljivo u Profesora. Uzima sa stola Profesorovu lisnicu koja se nalazi me.u ukradenim stvarima. PUKOVNIK: I lisnicu sa novcem? PROFESOR: Da. PUKOVNIK: Kako hocete, Filipe Filipovicu... Posle ove vae izjave, vama je jasno, on ce biti puten... - Moci ce cak i stvari da zadri. Profesor ustaje. PROFESOR: Neka ih zadri. Krece, levo, prema izlazu. PUKOVNIK: Lopovima bi trebalo seci ruke! PROFESOR (ne okrece se, u hodu): Tacno. - Samo - koliko bi invalida onda imali, ne moe ni da se zamisli! Svetlo se gasi. Sto i stolice se sklanjaju. Muzika: valcer iz opere Slepi mi. Cuje se i neko cangrljanje... XIII SLIKA Pali se svetlo.

Sada je proscenijum prazan. Osvetljena je samo fotos - zavesa. Cangrljanje se pojacava. Sa leve strane ulazi arov. Vuce iza sebe dak sa pokradenim stvarima. Srebro uasno cangrlja. Dolazi na sredinu rampe. utne jako dak sa srebrom! Dak odleti desno iza scene... arov se osvrne - kao da neto trai... Zatim i on nestaje desno - iza scene. Die se fotos - zavesa. XIV SLIKA Signal stop. Napred, desno, u donjem delu, Kuvar cisti pod metlom. Otvaraju se vrata, u dubini, iza balustrade. Ulazi arov. U ruci dri veliku motku. Prilazi polako, s' le.a Kuvaru... Muzika se utiava... arov podie motku iznad Kuvareve glave... AROV: E - hej! ... Semjone Kozlovicu! Kuvar se okrece prema arovu. AROV: Je l' to od prljavtine? arov udara Kuvara motkom po glavi. Kuvar pada na tlo. arov se uspravlja. Ponovo se cuje valcer... arov igra... Lepo. Kao to je igrao u Profesorovoj trpezariji... Dospeva u igri do podnoja stepenita. Do mesta na kome je Francuz ubio Klima Cugunkina. Muzika prestaje. arov sa zgraanjem gleda na mesto na kome se dogodilo ubistvo. Osvrce se... Ugledao je telefon. Prilazi telefonu. Podie slucalicu. AROV (u slualicu): Dajte mi, molim vas, stan profesora Filipa Filipovica... Pauza. AROV (u slualicu): Ja sam Filipe Filipovicu... Ja sam. PROFESOR (glas iz slualice - deformisan): Koliko je sati? ... Nije jo ni svanulo... Zato me zovete? AROV (u slualicu): Znam... Rano je... - (grca) - Necu vie... Nikada.. PROFESOR (glas iz slualice): Vi ste pijani, arove... AROV (na ivici placa): Nisam ja pijan, tatice... PROFESOR (glas iz slualice): Jeste... Pijani ste. AROV: Nisam, na casnu rec.

PROFESOR (glas iz slualice): Poligrafe Poligrafovicu!... Priberite se! - ta je to sa vama? AROV: Filipe Filipovicu... I ja mislim da je Poligraf glupo ime... Ja sam sebi nikada ne bih izabrao tako glupo ime. PROFESOR (glas iz slualice): ta je to sa vama? - Recite - gde ste? AROV: Samnom se neto strano dogodilo... Grca... place... AROV: Bedan je i straan ovaj na ivot, tatice... Isputa slualicu. Slualica pada pored zida... klati se... arov krece prema stepenitu koje vodi na balustradu. Preskace Kuvarev le. Iz slualice se cuje glas Profesora Filipa Filipovica: PROFESOR (glas iz slualice): Poligrafe Poligrafovicu, ja sam jedna stara budala!.. Ja necu moci bez vas! - Ja cu se sasvim izgubiti... Eto - ako je to toliko vano, traicu od vondera da vam vrati prepisku Engelsa i Kauckog... Citajte je... Koliko hocete... I svirajte... Svirajte... arov vadi no iz depa. Zabije sebi no u grudi. Na istom onom mestu gde je ubijen Klim Cugunkin. Tetura sa noem u grudima. PROFESOR (glas iz slualice): Gde cete, Klime Cugunkine? - Ne idite! - Ko tamo ode nikada se ne vraca! AROV (krklja): Gadost i prljavtina... Pada mrtav na tlo. PROFESOR (glas iz slualice): Eh, ta ucinih! .. Odleteo je moj an.eo... Kroz centralna vrata Signal stopa, usecena u fotosu iz Revolucije Sudar dve lokomotive, ulazi pravi pas arov... Silazi niz stepenice... eta se scenom... Njuka le Klima Cugunkina, alias arova... KRAJ