Sem epard

Prokletstvo izgladnele klase

Naslov originala: The Curse offhe Starving Class (1978) Prvi put izvedeno na New York Shakespeare Festivalu, 2. marta 1978. LICA: Vesli Ela Ema Tejlor Veston Elis Malkom Emerson Slejter

PRVI IN U dnu scene, u sredini, obian sto prekriven crvenom muemom. etiri razliite metalne stolice postavljene su sa svake strane stola. S leve i desne strane scene vise dve nabrane crvene karirane zavese, pomalo izbledele. U donjem levom uglu scene nalaze se friider i mali poret na gas, postavljeni jedno pored drugog. U donjem desnom uglu scene gomila drvenih krhotina, pocepana mrea, itd. ostaci razvaljenih vrata. Svetlo na VESLIJA, koji je u majici, farmerkama i kaubojskim izmama. On sakuplja ostatke vrata i metodino ih ubacuje u stara kolica. To traje neko vreme. Onda ELA, VESLIJEVA majka, polako ulazi sleva. Ona je sitna ena u kudnom ogrtau, s ljubiastim patofnama, kovrdave kose. Upravo je ustala, navija asovnik, pospano posmatra VESLIJA. VESLI i dalje uklanja otpatke, ne obrada panju na nju. ELA (posle nekog vremena) Ne treba to da radi. VESLI: Ipak radim. ELA: Da, ali ne bi trebalo. To on treba da uradi. On ih je slomio. VESLI: Nije ovde. ELA: Jo se nije vratio? VESLI: Jok. ELA: E pa, nek stoji dok se ne vrati. VESLI: Dotad treba da ivimo ovde.

ELA: Vratide se on. Onda moe da poisti. (VESLI nastavlja da skuplja krhotine u kolica. ELA je navila asovnik, sputa ga na poret.) ELA (gleda u asovnik) Mora da sam zaspala tek u pet ujutru. VESLI: Jesi zvala poiiciju? ELA: Nodas? VESLI: Aha. ELA: Naravno da sam zvala policiju. ta ti misli? ivot mi je visio o koncu. Bila sam ugroena. VESLI: On te nije ugroavao. ELA: Ti me to zavitlava? Razlupao je vrata, zar ne? VESLI: Samo je pokuao da ue. ELA: To nije nain da se ue u kudu. Ima mnogo drugih naina da se ue u kudu. Mogao je da se popne kroz prozor. VESLI: Bio je pijan. ELA: ta se to mene tie? VESLI: Zakljuala si vrata. ELA: Naravno da sam zakljucala. Rekla sam mu da du zakljuati vrata. Rekla sam mu da du zakljuati vrata kada se to slededi put dogodi, i da tada moe da prespava u hotelu. VESLI: Je li sad tamo? ELA: Otkud ja znam. VESLI: Pretpostavljam da je uzeo pakarda. ELA: Ako ga nema, znai da ga je uzeo. VESLI: Kako to da si zvala policiju? ELA: Uplaila sam se. VESLI: Mislila si da de te ubiti? ELA: Mislila sam ... mislila sam: Ne znam ko je to. Ne znam ko to pokuava da provali. Ko je to? To je mogao biti bilo ko. VESLI: uo sam da ste vikali jedno na drugo. ELA: Da. VESLI: Znai, znala si ko je. ELA: Nisam bila sigurna. To je ono to je bilo uasno. Mogla sam da ga namiriem kroz vrata. VESLI: Toliko se napio? ELA: Ne to. Njegovu kou. VESLI: Oh. ELA (iznenada veselo) Hode da dorukuje? VESLI: Ne, hvala. ELA (ide ka friideru) Ja hodu. VESLI (i dalje isti) Poniavajude je da ti policija dolazi u kudu. Osedam kao da sam neko drugi. ELA (gleda u friider) Jaja nema, ali ima slanine i hleba. VESLI: Osedam se usamljeno. Kao da smo u nevolji, ili tako neto. ELA (i dalje gleda u friider) Nismo u nevolji. On je u nevolji, ne mi. VESLI: Nisi morala da zove policiju. ELA (zalupi vrata friidera, dri slaninu i hleb) Rekla sam ti, pokuao je da me ubije!

(Gledaju se jedan tren. ELA prekine tiinu spustiv*i na poret slaninu i hleb. Vesli nastavi da skuplja otpatke. Dok ELA pretura po donjim pregradama u poretu i vadi tiganj, on ne prestaje da govori. Ona ukljui jednu od plotni na poretu i poinje da pri slaninu.) VESLI (ubacuje otpatke u kolica) Leao sam tamo, na ledima. Mogao sam da osetim kako mirie avokado. Mogao sam da ujem kojote. Mogao sam da ujem trkaka kola kako cvile niz ulicu. Mogao sam da osetim sebe u svom krevetu u svojoj sobi u ovoj kudi u ovoj dravi u ovoj zemlji. Mogao sam da osetim ovu zemlju tako blisko kao da je deo mojih kostiju. Mogao sam da osetim prisustvo svih tih ljudi napolju, u nodi, u tami. ak i one koji su spavali, i njih sam mogao da osetim. ak i sve uspavane ivotinje. Pse. Paunove. Bikove. ak i traktore, nepokretne u mokroj travi, koji ekaju da se pojavi sunce. Gledao sam pravo u plafon, u moje makete aviona okaene o tanke metalne ice. Lebde. Njiu se lagano kao da ih pokrede neiji dah. Pauina se pokrede s njima. Praina na njihovim krilima. Nalepnice se odlepljuju s njihovih krila. Moj P39. Moj mesermit. Moj japanski Zero. Imao sam utisak da leim duboko ispod njih, na krevetu, a kao da sam na okeanu, a oni su gore u izvianju. Uhode me. Lebde. Fotografiu neprijatelja. Mene, neprijatelja. Osedao sam prostor oko sebe kao velik, mraan svet. Oslukivao sam kao ivotinja. U tome oslukivanju bilo je straha. Straha od zvuka. Napetosti. Kao da svakog trena neko moe da me napadne. Neki stranac. Neto neopisivo. Onda sam uo kako se pakard uspinje uzbrdo. S kilometra sam mogao da prepoznam pakarda po zvuku ventila. Dizai imaju zvuk kao nijedan drugi. Onda sam u mislima video daleta kako vozi. Mahinalno menja brzine. Prebacuje u drugu za poslednji uspon uzbrdo. Mogao sam da osetim velika svetla kako se pribliavaju. Prodiru kroz vodnjak. Mogao sam da vidim kako farovi osvetljavaju drvede, jedno pa drugo, onda sve ponovo tone u mrak. Srce mi je udaralo. Samo zato to se moj dale vradao. Onda sam ga uo kako koi. Svetla se gase. Motor prestaje da radi. Duga tiina. On kako samo sedi ukolima. Samo sedi. Zamislio sam ga kako samo sedi. ta radi? Samo sedi. eka da izae. Zato eka da izae? Sav je u flasterima i ne eli da se pokrene. Tu de prespavati nod. Tu je spavao i ranije. Budio se, a na haubi je bila rosa. Ledena glavobolja. Zubi puni kikirikija. Onda ujem kako se vrata pakarda otvaraju. Skripa metala. Psi laju, dole na puhj. Vrata treskaju. Koraci. Papirna vreda pod mikom. Papirna vreda s "Tigrastom ruom". Koraci se pribliavaju. Hoda ka vratima. Staje. Srce udara. Zvuk kvake, vrata se ne otvaraju. Stopalo udara o vrata. Muki glas. Daletov glas. Dale zove kevu. Nema odgovora. Stopalo udara. Stopalo jae udara. Drvo prska. Muki glas. U nodi. Stopalo jako udara kroz vrata. Jedno stopalo pravo kroz vrata. Boca se razbija. Staklo prska. Pesnica kroz vrata. Mukarac psuje. Mukarac ludi. Stopala i ruke pomahnitali. Glava smrskana. Mukarac urla. Rame smrskano. itavo telo smrskano. ena vriti. Majka vriti. Majka doziva policiju. ovek baca komade drveta. ovek povrada. Mama zove policiju. Otac odjuri. Dole niz put. Zalupljena vrata auta. Motor strue. Tokovi kripe. Prva brzina strue. Tokovi kripe niz padinu. Pakard nestaje. Zvuk se gubi. Nema zvuka. Nita se ne vidi. Avionidi jo lebde. Srce jo udara. Nema zvuka. Mama tiho jeca. Tiho jecanje. Onda nema zvuka. Onda tiho jecanje. Onda hod kroz kudu. Onda nema pokreta. Onda tiho jecanje. Onda prestaje. Onda se, tamo u daljini, uje autoput. (VESLI hvata drke kolica. Podraava zvuk kola i gura ih udesno, ostavljajudi ELU samu. Ona pored poreta nadgleda sianinu. Sama govori.) ELA: Znam da de prva stvar koju de pomisliti biti da si se povredila. To je prirodno. Pomislide da se neto strano poremetilo u tvojoj unutranjosti i da zato krvari. To je prirodna reakcija. Ali ja elim da sazna istinu. elim da sazna sve injenice pre nego to negde krene i uje gomilu lai. E pa, prvo: nikad ne treba da ide na plivanje ada se to desi. Moe da iskrvari. Voda to isisa iz tebe. (VESLIJEVA sestra, EMA, ulazi zdesna. Ona je mlada: na sebi ima belozelenu klubsku uniformu. Nosi nekoliko

svojeruno nacrtanih mapa po kojima se ui kako treba istranirati peeno pile. Sputa mape na sto u dnu scene i rasporeuje ih aok joj ELA govori kao da nastavlja razgovor.) EMA: Ali ta ako sam negde pozvana? Tomsonovi imaju novi bazen sa toplom vodom. Treba samo da ga vidi, mama. Nodu ak imaju i plave svetiljke oko njega. Zaista je lepo. Kao u nekom otmenom hotelu. ELA (pazi na slaninu) Rekla sam, nema plivanja, i taka! S tim se ne treba aliti. itav ivot ti se menja. Nede da ostane glupaa, zar ne? EMA: Ne, mama. ELA: Onda, dobro. Slededa stvar su higijenski uloci. Nemoj da ih kupuje iz onih starih maina u klozetima benzinskih pumpi. Znam da na paketidu pie "higijenski", ali oni su daleko od "higijenskih". U stvari, prljavi su. Stoje tamo mesecima. Ne zna iji novidi ulaze u te maine. Ti novidi mogu da budu zaraeni bacilima. Ti srebrni novidi nevinog izgleda s Vaingtonovom ukoenom glavom. Njegova ljupka vilica tri. Bljuje bacile na sve te uloke. EMA (i dalje rasporeuje mape) Zato se zovu uloci? ELA (zastane za tren) ta? EMA: Zato se zovu uloci? ELA (vrada se slanini) Pa, ne znam. Nisam ja to izmislila. Neko ih je davno nazvao ulocima i tako je ostalo. EMA: "Higijenski uloci." ELA: Da. EMA: udno zvui. Kao neto iz bolnice. ELA: Pa tako bi i trebalo da bude, ali na alost nije. Sigurno je da nisu bolniki isti. A treba da zna: ta god da tamo stavi, to treba da bude apsotutno bolniki isto. EMA: Da stavim gde? (ELA se okrene prema EMI, onda promeni temu) ELA: ta ti je to? EMA: Spremam se za demonstraciju. ELA: Kakvu sad demonstraciju? EMA: Kako istranirati peeno pile. ELA (vrada se slanini) Oh. EMA: Za klub. Zna. Demonstriradu to na sajmu. Rekla sam ti ved. Nadam se da nisi upotrebila moje poslednje pile. (EMA odlazi do friidera i trai pile) ELA: Zaboravila sam da se time bavi. Mislila sam da je to tek za koji mesec. EMA: Rekla sam ti da je ovoga meseca. Sajam je uvek u ovom mesecu. Svake godine u ovom mesecu. ELA: Zaboravila sam. EMA: Gde je moje pile? ELA (nevino) Kakvo pile? EMA: Bilo je ovde, spremno. Zaklala sam ga i spremila i sve! ELA: Nema ga unutra. Imamo samo slaninu i hleb. EMA: Pa ovde sam ga jue stavila, mama! Ti si ga uzela, jesi li? ELA: Zato bih ga ja uzela ? EMA: Za supu ili tako neto. ELA: Zato bih pile uzela za supu? Ne budi smena.

EMA (zalupi vratima friidera) Ovde ga nema! ELA: Ne deri se ovde! Idi napolje pa se tamo dernjaj koliko hode! (EMA izjuri nadesno. ELA skloni slaninu s plotne. Kratka pauza, onda se uje kako EMA spolja vie. ELA stavi komad hleba u tiganj i poinje da ga pri.) EMIN GLAS (spolja) To je bilo moje pile a ti si ga sjebala i skuvala! SKUVALA SI MOJE PILE! UZGAJALA SAM TO PILE OD INKUBATORA DO GROBA, A TI SI GA SKUVALA KAO DA JE BILO NEKA SMRZNUTA KOMADINA MESA! UPOTREBILA SI GA NE OBAZIRUDI SE NA TUI RAD! MORALA SAM DA HRANIM TO PILE KRUNJENIM KUKURUZOM SVAKOG JUTRA GODINU DANA! MORALA SAM DA MU MENJAM VODU! MORALA SAM DA GA ZAKOLJEM SEKIROM! MORALA SAM DA MU IZVADIM CREVA! MORALA SAM DA MU IUPAM SVAKO PERCE! MORALA SAM SVE TO DA URADIM DA BI GA TI UZELA I SKUVALA! (Ulazi VESLI sleva i odlazi do sredine scene) VESLI: emu ova vika? ELA: Neko joj je ukrao pile. VESLI: Ukrao? EMA: Skuvao. VESLI: Ti si ga skuvala. ELA: Nisam znala da je njeno. VESLI: Je li imalo njeno ime na sebi? ELA: Ne, naravno da nije. VESLI: Onda nema zato da se dernja. (Vie van scene) E, UMUKNI! TREBALO JE DA NAPIE SVOJE IME NA NJEMU AKO NISI ELELA DA GA NEKO POJEDE. EMIN GLAS (spolja) PUI GA! VESLI (prilazi stolu) Sjajan jezik. (Primeti mape na stolu.) ta je ovo? ELA: Njene mape. Ima demonstraciju. VESLI (uzima jednu od mapa) Demonstraciju? ega? ELA: Kako da istranira pile. ta bi drugo? (ELA stavlja slaninu i hleb na tanjir i odlazi do stola. Sedne.) VESLI: Svako zna kako se tranira pile. ELA: Zna, ima naroitih kostiju koje treba slomiti. Oigledno da ima posebnih naina da se to izvede. VESLI (dolazi napred s mapom u ruci): ta tu ima tako naroito? ELA (jede za stolom) Anatomija je ono to je naroito. Anatomija pileta. Ako zna anatomiju, na konju si. VESLI (okrede se ka rampi, sputa mapu na pod) To su samo kosti. EMIN GLAS (spolja) BEZOBZIRNO! DA SAM JA NALA PILE U ZAMRZIVAU, PRVO BIH PITALA NEKOGA PRE NEGO TO BIH GA POJELA! ELA (jede i vie) NE BI DA SI BILA PREGLADNELA! (VESLI otkopa lic, izvadi kitu i pone da pia na mapu na podu. ELA nastavlja da jede za stolom ne primedujudi ga.) EMIN GLAS (spolja) U OVOJ KUDI NIKO NE GLADUJE! UPRAVO SADA JEDE! ELA: Pa ta! EMIN GLAS (spolja) ZNAI, NIKO NE GLADUJE! MI NE PRIPADAMO IZGLADNELOJ KLASI! ELA: Ne govori, ako ti nije jasno o emu govori! Ne postoji tako neto kao to je izgladnela klasa! EMIN GLAS (spolja) POSTOJI! POSTOJI IZGLADNELA KLASA. LJUDI, ALI Ml NISMO DEO NJE! ELA: Ml JESMO GLADNI. TO MI JE DOVOLJNO!

EMIN GLAS (spolja) TI SI JEDNO NAJOBINIJE RAZMAENO DERITE! ELA (VESLIJU) Jesi li uo kako me je nazvala? (Spazi ta on radi, doziva EMU.) EMA! EMIN GIAS (spolja) TA JE? ELA: BRAT Tl PIA PO MAPAMA! (Nastavlja da jede.) (EMA utri zdesna i vidi kako VESLI vrada kitu u pantalone i zakopava lic. Zure jedno u drugo dok ELA nastavlja da jede za stolom) EMA: Kakva je ovo porodica? ELA (ne gleda je) Pokuala sam da ga spreim ali nije hteo da slua. EMA (VESLIJU) Zna li koliko dugo sam radila te mape? Morala sam da prouim silno gradivo. Ila u biblioteku. Uzimala knjige. Sate i sate sam provela. VESLI: Na te gluposti ne treba da troi vreme. EMA: Odlazim iz ove kude! (Izlazi levo.) ELA (vie za njom ali ostaje za stolom) SUVIE Sl MLADA! (VESLIJU) Suvie je mlada da ode. To je smeno. Ne mogu da kaem da je krivim, ali isuvie je mlada. Pa tek je dobila prvu menstruaciju. VESLI (ide ka friideru) Sjajno. ELA: Ipak, ti ne shvata kako je to. Nije to lako. Ne treba da joj oteava. VESLI (otvori friider i zuri u njega) Ne oteavam joj. Ukazujem joj na nove mogudnosti. Sada de morati da radi neto drugo. to moe potpuno da joj promeni pravac u ivotu. Osvrnude se unazad i setiti se dana kada joj se brat ispiao na mape, i shvatide taj dan kao prekretnicu u ivotu. ELA: Kako to misli? VESLI: Pa, ved je odluila da ode od kude. I to je neto za poetak. ELA (naglo ustane) Premlada je da ode! I skloni se od tog friidera! (Odlazi do friidera i zalupi vratima. VESLI ode do stola i sedne.) ELA: Uvek si u friideru! VESLI: Gladan sam. EMA: Kako stalno moel da bude gladan? Mi nismo stromani. Nismo bogati, ali nismo ni siromani. VESLI: ta smo onda? ELA (ode do stola i sedne preko puta VESLIJA) Neto izmeu. (Pauza. ELA ponovo poinje da jede, VESLI je posmatra.) Mada demo uskoro postati bogati. VESLI: Kako to misli? EMA: Uskoro demo imati dosta novca. VESLI: ta pria? EMA: Nema veze. Samo budi strpljiv. Bide vrlo iznenaen. VESLI: Mislio sam da je dale dobio otkaz. ELA: I jeste. Ovo nema nikakve veze s tvojim ocem. VESLI: Pa, ti ne zarauje, zar ne? ELA: Ma, nema veze. Kazadu ti kad bude vreme. A onda demo otidi odavde, jednom zauvek. VESLI: Kuda? ELA: Moda u Evropu. Zar ne bi eleo da ode u Evropu? VESLI: Ne. ELA: Zato? VESLI: ta to ima u Evropi?

ELA: Ima svega. Umetnosti. Slika. Zamkova. Zgrada. Fantastine hrane. VESLI: Svega toga ima i ovde. ELA: Zato nisi senzibilan kao to ti je bio deda? Uvek sam mislila da si kao on, ali nisi, a? VESLI: Nisam. ELA: Zato nisi? Obrezan si kao i on. Skoro identino. VESLI: Otkud ti zna? EMA: Videla sam. Oba sam videla i mogla sam da uvidim slinost. VESLI: On je umro. ELA: Videla sam dok je bio iv. Ne budi smean. VESLI: unjala si se po njegovoj sobi, ta li? ELA: iveli smo u maloj kudi. EMIN GLAS (spolja) GDE SU MOJE PANTALONE ZA JAHANJE! ELA (VESLIJU) la to vie? VESLI: Trai pantalone za jahanje. ELA (vie EMI) ta de ti pantalone za jahanje? EMIN GLAS (spolja) UZIMAM KONJA! ELA: NE BUDI LUDA! ZNA U DOKLE DE STIDI NA TOM KONJU? NE DALEKO. EMIN GLAS (spolja) DOVOLJNO DALEKO! ELA: NE MOE DA UZME KONJA! (VESLIJU.) Idi dole i zakljuaj talu. VESLI: Pusti je da ode. ELA: Na konju? Jesi li poludeo? Poginude na autoputu. VESLI: Nede jahati autoputem. ELA: Taj konj se plai i sopstvene senke. (Vie EMI.) EMA, NE MOE DA UZME TOG KONJA! (Nema odgovora.) EMA (VESLIJU) Idi vidi je li oiila. Nedu da ode na tom konju. Opasno je. VESLI: Dobar je jaha. ELA: Ba me briga! VESLI: Onda ti idi dole. (Pauza. Ona ga gleda.) ELA: Pa, moda de sve biti u redu. VESLI: Naravno da hode. Ved je odlazila na nodna jahanja. ELA: Kakvu narav ima. VESLI: Samo je razmaena. ELA: Ne, nije. Nikad joj nisam davala nita preko mere. Nita. Samo ono osnovno. To je sve. VESLI: Matori ju je razmazio. ELA: On nikad i nije tu. Kako je mogao da je razmazi? VESLI: Kad je tu, onda je razmazi. ELA: Taj konj je ubica. Volela bih da ode dole i proveri. VESLI: Ume ona s njim. ELA: Videla sam da su mu stavili nove potkovice, on je jedan idiot! Moraju da ga obore svaki put. VESLI: Sluaj, odakle de stidi taj novac? ELA: Kakav novac?

VESLI: Novac od koga demo se obogatiti. ELA: Prodadu farmu. (Duga pauza, VESLI zuri u nju. Ona se okrene od njega.) ELA: Prodadu kudu, zemlju, vodnjak, traktor, opremu. Sve. Sve ide. VESLI: Pa to nije tvoje. ELA: Moje je koliko i njegovo! VESLI: Nisi mu rekla? ELA: Ne! Nisam mu rekla, a nije trebalo ni tebi da kaem. Zato nikom ni re. VESLI: Kako moe da proda kudu? To ak nije ni zakonito. ELA: Potpisala sam ugovor, isto kao i on. Oboje smo potpisali. VESLI: Onda i on mora da se sloi s prodajom. Fifti-fifti. ELA: Ved sam proverila kod advokata, zakonito je. VESLI: A ta je s hipotekom? Nije ak ni otpladena, a ti si pozajmila novac na raun toga. ELA: Nemoj da poinje s ispitivanjem! Ved sam sve sredila. VESLI: S kim! ELA: IMAM PRIJATELJA ADVOKATA! VESLI: Prijatelja advokata? ELA: Da. I veoma je uspean. Sve sreuje za mene. VESLI: Uposlila si advokata? ELA: Rekla sam ti, on mi je prijatelj. I radi mi to isto kao uslugu. VESLI: Ne plada ga? ELA: Imade procenat. Mali procenat. VESLI: I ti de samo da nestane s novcem a da nikom ne kae? ELA: Rekla sam tebi. To je dovoljno. Mogao bi da poe sa mnom. VESLI: Ja ovde ivim. ELA: Ba ti je ovo neki dom. Sada nema ak ni ulazna vrata. Kia de da pada pravo unutra. VESLI: Od ove kude nede dobiti dovoljno ni da ode do San Dijega. Preplavljena je termitima. ELA: Zemlja je vredna. Svi danas ele dobro pare zemlje. VESLI: Pare zemlje? ELA: Ovo je divno imanje. Zna li koliko se danas dobija za zemlju. Ima li uopte predstavu o tome? VESLI: Ne. ELA: Mnogo. Tone. Obini ljudi troe hiljade i hiljade dolara svakog dana ba na to. Banke pozajmljuju novac na sve strane. Male porodine pozajmice. Ljudi grade. Svako hode pare zemije. To je jedina sigurna investicija. Nikad ne gubi vrednost kao auto, ili maina za ve. Zemlja de biti duplo skuplja za deset godina. I za manje. Svakog dana joj skae cena. VESLI: Ti si poludela. ELA: Zato? Zato to nisam naivna? Ko se uopte stara o ovom mestu? VESLI: Ja se staram. ELA: Ha! ali se? ta ti radi? Hrani nekoliko ovaca. Uredi vodnjak jednom u sto godina. Navodnjava. ta jo? VESLI: Brinem se o njemu. ELA: Ma ja ne govorim o odravanju. Govorim o popravkama. Da sve to izgleda kao da neko ovde ivi.

Radi li to? VESLI: Neko ovde ivi! ELA: Ko! Tvoj otac sigurno ne! VESLI: On tu radi. Zaliva. ELA: Kad moe da ustane. Koliko esto? Dode ovde i lei bez svesti, na podu, tri dana, a onda ga nema celu nedelju. Ti to zove radom? Ne mogu sama da vodim ovu kudu. VESLI: Niko to od tebe i ne trai! EMA: Niko od mene nita ne trai! Ima da je prodam, i gotovo! (Duga pauza, sede. VESLI naglo ustane) ELA: Kuda de? VESLI: Da nahranim ovcu! (Izlazi. ELA vie za njim) ELA: Vidi ta je s Emom, hode li, Vesli? Ne volim da je dole sasvim sama. Taj konj je lud. VESLIJEV GLAS (spolja) UBIDE TE KAD SAZNA! ELA (ustane, vie) NEDE SAZNATI! (Pauza dok eka odgovor, nita, ponovo) JEDINl KOGA DE UBITI JE ON SAM! (Jo jedna pauza dok stoji i eka na VESLIJEV odgovor. Nema odgovora. Okrene se ka stolu i zuri u tanjir. Uzme tanjir i odnese ga do poreta. Stavi ga na sporet. Zuri u poret. Okrene se ka friideru i gleda u njega. Ode do friidera i otvara ga. Gleda unutra) ELA: Nita. (Zatvori friider. Zuri u njega. Govori sama sa sobom) ELA: Nede me ubiti. Imam puno pravo da prodam. Puno pravo. On ne moe ni na ta da se pozove. (Zuri u friider, ponovo ga otvara i gleda unutra. EMA ulazi zdesna, dri konopac u jednoj ruci: njena bela uniforma je sva blatnjava. Gleda u ELU, koja zuri u friider) EMA: Ono kopile me umalo ubilo. (ELA zalupi friider i okrene se EMI) ELA: ta ti se dogodilo? EMA: Vukao me po celom koralu. ELA: Rekla sam ti da se ne zavitlava s tim ludim konjem. On nije normalan, ta konjina. EMA: Kako du se ikada odavde izvudi? ELA: Nede se izvudi. Previe si mlada. A sada idi i presvuci se. EMA: Nisam premlada da imam decu? Zar ne? ELA: ta hode da kae? EMA: Zbog toga je ono krvarenje, a? Zbog toga se krvari. ELA: Ne govori gluposti, i idi da presvue unirormu. EMA: Ovo je jedina koju imam. ELA: Pa, obuci neto drugo. EMA: Ne mogu zauvek ovde da ostanem. ELA: Niko ovde ne ostaje zauvek. Svi odlazimo. EMA: Odlazimo? ELA: Da. Odlazimo za Evropu. EMA: Ko to? ELA: Svi mi. EMA: I dale?

ELA: Ne. Verovatno ne. EMA: Kako to? On bi voleo u Evropu, a? ELA: Ne znam. EMA: Misli, samo ti, ja i Ves idemo u Evropu? Zvui uasno. ELA: Zato? ta je tu uasno? To bi mogao da bude odmor. EMA: Bide isto kao to je i ovde. ELA: Ne, nede! Bidemo u Evropi. Potpuno novo mesto. EMA: Ali mi demo biti isti ljudi. ELA: ta je to s tobom? Zato govori takve stvari? EMA: Pa, bidemo. ELA: Dajem sve od sebe da stvari uredim na pravi nain, da stvari promenim, da u nae ivote unesem malo avanture, a ti sve to svodi na nevane detalje. EMA: Ionako nemamo novca da odemo do Evrope. ELA: Idi, presvuci se! EMA: Ned. (Ode do stola i sedne.) ELA: Da ti je otac ovde, itekako bi otila i presvukla se. EMA: Ali nije. ELA: Zato ne moe jednostavno da sarauje? EMA: Zato to je besmisleno. Vodi umiranju. ELA: Nisi dovoljno stara da tako govori. EMA: Bila sam vuena tamo dole u blatu. ELA: Sama si kriva. Rekla sam tida ne ide dole. EMA: Iznenada se sve promenilo. Nisam vie bila ista osoba. Bila sam samo komad mesa privezan uz veliku ivotinju. Vuena. ELA: Moda de sada shvatiti opasnost. EMA: Sve sam bila isplanirala. Htela sam da krenem u Baja Kaliforniju. ELA: Meksiko? EMA: Nameravala sam da potraim posao na ribarskim brodidima. Pecanje na dubokom moru. Da pomaem biznismenima da izvlae sabljarke i barakude. Da zaradim za putovanje du obale, da se zaustavim u svakom mestacu, da govorim panski. Nameravala sam da se obuim za mehaniara i da radim popravke na etvorotokaima. Na menjaima. Mogla bih da nauim da popravim bilo ta. Onda bih nauila kako da budem kuvar i da kriom piem romane. U kuhinji. Kuhinjske romane. Onda bi me tampali pa bih se izgubila u srcu Meksika. Ba kao onaj tip. ELA: Koji tip? EMA: Onai tip koji je napisao Blago Sijera Maclre. ELA: Odakle ti to? EMA: Potpisivao se samo inicijalima. I nestao je. Niko nije znao gde da poalje novac od autorskih prava. Pobegao je. ELA: Zaboravi na to, Ema. Nisi ti za to obuena, da radi takve poslove. Nije to za tebe, takve stvari. Moe lepo da veze: zato eli da bude mehaniar? EMA: Volim automobile. Volim putovanja. Svia mi se pomisao da se ljudima pokvari auto i da sam ja jedina koja moe da im pomogne da ponovo nastave put. To bi bilo kao da sam maioniar. Samo

otvorim haubu i bacim svoje magine ini. ELA: Zato bre toliko sanjari? EMA: Sada vie ne sanjarim. Pre sam sanjarila. Sve do asa kada sam ostala s konopcem u rukama. A onda, im je on krenuo, prestala sam. Prestala sam da sanjarim i ugledala sam sebe kako me povlae po blatu. ELA: Idi i presvuci se. EMA: Prestani da mi to stalno iznova govori, kao da se time oslobaa odgovornosti. ELA: Vie ne mogu ni da te pratim kada tako govori. EMA: To je dobro. ELA: Zato je dobro? EMA: Zato to, kada bi mogla, znailo bi da me razume. (Pauza. Ela se okrene i otvori friider, zuri unutra) EMA: Gladna? ELA: Ne. EMA: Samo navika? ELA: ta? EMA: Otvaranje i zatvaranje? (ELA zatvori friider i okrene se EMI.) ELA: Pobogu, Ema, ta da radim s tobom? EMA: Pusti me da odem. ELA (posle pauze) Suvie si mlada. (ELA izlazi levo. EMA ostane da sedi za stolom. Gleda okolo, polako ustane i ode do friidera. Stoji pred njim, onda polako otvara vrata i gleda unutra. Govori friideru.) EMA: Zdravo? Ima li iega unutra? Nismo vorc, znam, nema potrebe da se krijete! Ne znam kuda odlazi novac, ali nismo vorc! Mi nismo deo izgladnele klase! (TEJLOR, advokat, ulazi zdesna i posmatra EMU kako govori friideru. Ima na sebi elegantan sako, sredovean je, sa aktntanom. Stoji i posmatra je.) EMA (friideru) Ima li tu neka krofna? Hej! Bilo ta? Keleraba? Trulo povrde? Nita? Dobro. Ne treba da se stidi. Imala sam i gorih dana. Kada sam ruak nosila u kolu zamotan u kesu. To je bilo najgore. Gore nego da nema ruka. Zato, ne uzbuuj se! Dobide drutvo pre nego to se i okrene! Dobide nekoliko malih jaja, tu sa strane i ut margarin za tvoje male fioke, i smrznuto pile u zamrz... (Pauza.) Jesi li video moje pile? Svinjo! (Zalupi vrata friidera i okrene se. Ugleda TEJLORA. Zure jedno u drugo. TEJLOR se osmehuje.) TEJLOR: Je li ti majka kod kude? EMA: Ne znam. TEJLOR: Video sam napolju njena kola pa sam pomislio da je moda tu. EAAA: To nisu njena kola. TEJLOR: Oh. Mislio sam da su njena. EAAA: To su daletova kola. TEJLOR: Ali i ona ih vozi, zar ne? EMA: On ih je kupio. TEJLOR: Oh. Shvatam. EMA: Kadilak.

TEJLOR: Oh. EMA: Voli otkaene automobile. Ima i pakarda. TEJLOR: Lepo. EMA: Kae da se samo oni prave od elika. TEJLOR: Oh. EMA: Potpuno ga je unitio, mada se to ne vidi. TEJLOR: Pakarda? EMA: Ne, onog drugog. TEJLOR: Aha. EMA: A, ko ste vi? TEJLOR: Zovem se Tejlor. Ja sam advokat tvoje majke. EMA: Sta, u nekoj je nevolji? TEJLOR: Ne. Nikako. EMA: Pa ta onda radite ovde? TEJLOR: Pa, imam jedan posao s tvojom majkom. EMA: Vi ste jedan gmizavac. TEJLOR: Oh, zaista? EMA: Aha, zaista. Jeim se od vas. Neto mi je tu udno i sumnjivo u vezi s vama. TEJLOR: Zna, doao sam da razgovaram sa tvojom majkom. EMA: Znam, ali sada razgovarate sa mnom. TEJLOR: Da. (Pauza, gleda okolo, neugodno mu je) Neko vam je razlupao vrata? EMA: Dale. TEJLOR: Sluajno? EMA: Ne, namerno. Otkinuo je. TEJLOR: Razumem. Mora da ima uasnu narav. EMA: ta vi hodete? TEJLOR: Rekao sam ti... EMA: Da, ali ta de vam moja majka? TEJLOR: Imamo nekog posla. EMA: Ona nije poslovna ena. Oajna je u poslovima. TEJLOR: Kako to? EMA: Naivna je. Veruje sve to joj se kae. TEJLOR: Meni izgleda sasvim razborita. EMA: Zavisi od toga kako mislite da je iskoristite. (Pauza, TEJLOR gleda u nju) TEJLOR: Ne mora da me vreda. EMA: Nemam ta da izgubim. TEJLOR: Ti si njena derka, zar ne? EMA: ime se vi bavite? TEJLOR: Ima li neto protiv da sednem? EMA: Mada bi moj otac moda imao. TEJLOR: On nije kod kude, zar ne?

EMA: Moe da dode svakog trenutka. TEJLOR (odlazi do stola) Dobro, samo du saekati tvoju majku. EMA: Ima uasnu narav. Skoro da je ubio jednog tipa s kojim ju je uhvatio. TEJLOR (seda na stolicu) Nisi me dobro razumela. Ja sam ovde poslovno. EMA: Kratak fitilj, tako to zovu. To nam je u krvi. I otac mu je bio isti. A i njegov otac. I Vesli je isti kao dale. Kao teni dinamit. TEJLOR (stavlja aktntanu na sto) Teni dinamit? EMA: Da. Kako to zovu? TEJLOR: Ne znam. EMA: Neka hemija. To isto ga tera da pije. Neto u krvi. Nasledno. Krajnje eksplozivno. TEJLOR: Zvui opasno. EMA: Aha. TEJLOR: Zar se ne plai da ivi u takvoj sredini? EMA: Ne. Grozno je za one kojima je to u krvi, ne za one koji to nemaju. Meni nije u krvi. TEJLOR: Shvatam. EMA: Nitroglicerin. Tako to zovu. Nitroglicerin. TEJLOR: Ne razumem. EMA: U kivi. Nitroglicerin. TEJLOR: Da li bi moda htela da pozove majku? EMA (vie, gledajudi pravo u TEJLORA) MAMA! TEJLOR (nakon pauze): Hvala ti. EMA: ta de vam moja majka? TEJLOR (postaje nervozan) Ved sam ti rekao! EMA: Krvari li ona? TEJLOR: ta? EMA: Ono. Izlazi li krv iz nje? TEJLOR: Mislim da vie ne elim da razgovaram. EMA: Dobro. (EMA ode do stola i seda preko puta TEJLORA. Zuri u njega. Sede u tiini neko vreme. TEJLOR se nervozno vrpolji, dobuje prstima po aktntani. EMA ga posmatra) TEJLOR: Sjajna vam je ova kuda. (Pauza: ona ga i dalje posmatra.) Lokacija, mislim. A i zemljite, ba obedava. (Pauza) Naravno da je sramota videti kako se poljoprivreda polako potiskuje u pozadinu iz respekta prema jefiinoj izgradnji, ali to je jednostavno proizvod vremena u kome ivimo. Danas jednostavno ima vise ljudi na ovoj planeti. To ie sve. Jednostavna matematika. Vie ljudi zahteva vie krovova. Vie krovova zahteva vie zemlie. Prosta jednaina. Moramo nekako da obezbedimo ljude. Te nove ljude. Sredni smo to ivimo u dravi koja to moe da omogudi. U nekim dravama, kao to je na primer Indija, to jednostavno nije mogude. Ljudi ive pod lidem banana. (VESLI ulazi zdesna nosedi malu rasklopivu ogradu. Postavi je nasred scene napravivi tako mali pravougaoni prostor. Okrene se i gleda u TEJLORA, onda se okrene EMI.) VESLI: Ko je ovaj? EMA: Advokat. (TEJLOR ustane, srdano se osmehne VESLIJU i prui mu ruku. VESLI ne prihvata ruku, zuri u njega.) TEJLOR: Tejlor. Ti mora da si sin.

VESLI: Aha, ja sam sin. (VESLI izlazi desno. TEJLOR ponovo sedne. Nervozno se osmehuje EMI, ona uporno zuri u njega) TEJLOR: udan osedaj. EMA: Koji? TEJLOR: Kao da sam na neprijateljskoj teritoriji. EMA: I jeste. TEJLOR: Nisam se ovako osedao jo od ratu. EMA: Kog rata? (TEJLOR zuri u nju. Ponovo ulazi VESLI, zdesna, nosedi malo ivo jagnje. Spusti jagnje u ograen prostor. Posmatra jagnje koje se krede unutar ograde) EMA (VESLIJU) ta mu je? VESLI (gleda u jagnje) Paraziti. EMA: Zato ga ne dri napolju? Rairide ovde bacile. VESLI (gleda u jagnje) Pokupila si to od keve. VESLI: Pokupila ta? VESLI: Bacile. Ideju o bacilima. Nevidljivi bacili tajanstveno lebde kroz vazduh. Svako je potencijalni kliconoa. TEJLOR (VESLIJU) Zna, ipak, ako ivotinja ima parazite, ne treba dabude u kuhinji. U blizini hrane. VESLI: Nikakve hrane kod nas nema. TEJLOR: Oh. Ipak, kada imate hrane, pripremate je ovde, zar ne? EMA: Nije to nita. Moj brat ovde i pia po podu. TEJLOR: Razgovarate li uvek ovako sa strancima? EMA: Pogledajte, eno ono tamo na podu je njegova piadka. Na mojoj mapi. VESLI (okrede se TEJLORU) ta vi uopte ovde radite? TEJLOR: Ne treba valjda da se svaki as pravdam. Doao sam da se naem s vaom majkom. VESLI: Vi ste onaj koji pokuava da proda kudu? TEJLOR: Da, pregovaramo. EMA (ustane) ta? Pokuava da proda kudu? Ovu kudu? TEJLOR (EMI) Zar ti nije rekla? VESLI: Meni je rekla. EMA: A gde demo da ivimo? VESLI (EMI) Ti i onako odlazi od kude. ta te se tie? EMA (Vie) MAMA!!! TEJLOR (VESLIJU) Nisam imamo nameru da je prepadnem. VESLI (TEJLORU) Zar nedete da razgovarate i sa mojim daletom? TEJLOR: U ovom trenutku to nije neophodno. VESLI: On nikada nede pristati na prodaju, to da znate. TEJLOR: Pa, moda de biti primoran na to. Kao to vaa majka kae, on duguje mnogo novca. EMA: Kome? Kome duguje novac? TEJLOR: Svima. Do gue je u dugovima. EMA: On ne duguje ni pare! Sve je otpladeno! VESLI: Umukni! Idi da se presvue.

EMA: Umukni ti! Ovaj tip je uasan, i ima da nas sve izradi. Totalni je olo! VESLI: Znam da je olo! Ali samo ti umuknu, uje! EMA (TEJLORU) Moj matori nikome ne duguje novac! TEJLOR (VESLIJU) Zaista mi je ao. Mislio sam da joj je tvoja majka rekla. (ELA ulazi sleva: u haljini je, ima tanicu i bele rukavice. TEJLOR ustane kad je ugleda.) ELA: Kakva je to vika? Oh, gospodine Tejlore. Oekivala sam vas tek za pola sata. TEJLOR: Da, znam. Video sam ispred kola pa sam pomislio da svratim ranije. ELA: Dobro, ba mi je drago. Jeste li se upoznali sa svima? TEJLOR: Da, jesam. ELA (primeti jagnje) ta ta ivotinja radi ovde, Vesli? VESLI: Ima parazite. ELA: Onda je izbaci iz kuhinje. VESLI: Treba da je u toplom. ELA: Izbaci je! EMA: Mama, prodaje li kudu? ELA: Ko ti je to rekao? TEJLOR: Ovaj... izgleda da mi je izletelo. ELA: Ema, nedu sada o tome. lai da se presvue. EMA (hladno) Ako proda ovu kudu, vie ne elim da te vidim. (EMA izlazi levo. TEJLOR se osmehuje, neprijatno mu je.) TEJLOR: Veoma mi je ao. Mislio sam da ona zna. ELA: Nije vano. I onako odlazi. Ves, izlazim sa gospodinom Tejlorom na jedan mali ruak i da razgovaramo o poslu. Kada se vratim, da jagnje bude van kuhinje. TEJLOR (VESLIJU, ponovo prua ruku) Drago mi je to smo se upoznali. (VESLI ne prihvata ruku, zuri u njega.) ELA (TEJLORU) Namdor je po prirodi. Na oca. TEJLOR: Shvatam. (VESLIJU.) Nitroglicerin, takode, pretpostavljam? (Smejulji se.) (ELA i TELOR kredu desno ka izlazu. ELA se okrene VESLIJU) ELA: Pazi na Emu, Ves. Dobila je ono proklefstvo. Zna kako to deluje na devojku, prvi put. (TEJLOR i EMA izlaze. vesli stoji neko vreme. Okrede se i gleda u jagnje.) VESLI (zuri u jagnje) "Jedite ameriku jagnjetinu. Nemogude je da dvadeset miliona kojota gree." (Ode do friidera i otvori ga. Zuri u njega.) VESLI: Nema srede. Deda mraz jo nije doao. (Zalupi vratima friidera i okrene se jagnjetu. Gleda u jagnje.) VESLI (jagnjetu) Sreda tvoja da zaista nisam izgladneo. Sreda tvoja to je ovo civilizovano domadinstvo. Sreda tvoja to ovo nije Koreja i to kia ne probija kroz kartonske zidove a ti privezan za kladu u blatu i prokisao do kostiju, i mrav i izgladneo, a da to nije vano jer je neko jo gladniji od tebe. Neko je gladan. I njegova glad goni ga napolje s noem u ruci i on te zakolje i pojede te nepeenog. Njegova glad te jede, a ti si onaj ko je izgladneo. (Glasan tresak kante za dubre, koja je prevrnuta napolju. uje se VESTON, VESLIJEV otac, spolja desno.) VESTONOV GLAS (spolja) KO JE OSTAVIO PROKLETU KANTU ZA UBRE ISPRED OVIH PROKLETIH VRATA? (VESLl slua jedan tren, onda izjuri nalevo. Jo treskanja uje se zdesna. Psovanje na sav glas, onda se

VESTON pojavljuje zdesna s velikom platnenom vredom punom vea i velikom kesom punom namirnica. Krupan je, sredovean, nosi taman kaput, koji izgleda kao da je u njemu spavano, plavu bejzbol kapu, iroke pantalone i teniske patike. Neobrijan je i pripit. Napravi nekoliko koraka i stane u mestu kada ugleda jagnje. Piljiu jagnje neko vreme, onda ode do stola i spusti na njega vredu s veom i kesu s namirnicama. Ode do sredine i posmatra ograeno jagnje.) VESTON (jagnjetu) ta kog avola ti radi ovde? (Gleda okolo, sebi.) Je li ovo napolju ili unutra? Unutra je, a? Ovo je unutranjost kude. ak i bez vrata, ipak je unutra. (Jagnjetu) Je li tako? (Sebi) Tako je. (Jagnjetu) Pa ta kog avola ti ovde trai, ako je ovo unutra? (Smejulji se) To nije smeno. (Odlazi do friidera i otvara ga.) VESTON: Sjajno! NULA! APSOLUTNO NITA! PRAZNO! PAJA JAJA! (Vie) EVO, PONOVO ISTO! OTIU SMO I PONOVO SVE NATOVARILI MATOROM NA LEDA. CELOKUPNO IZDRAVANJE I ODRAVANJE! SJAJNO! (Zalupi vratima friidera i ode nazad do stola.) VESTON: Zaista ne znam zato uopte i drimo friider u ovoj kudi. Dobar je jedino za treskanje. (Uzme kesu s namirnicama i ode do friidera, govori sebi.) VESJON: Treskanje po ceo dan i nod. TRAS! TRAS! TRAS! emu se to svi nadaju? Nekom udu! NADAJU Ll SE SVI NEKOM UDU? (Otvori friider. VESLI ulazi zdesna, stane. VESTON mu je okrenut leima. VESTON vadi artioke iz kese i stavlja ih u friider.) VESTON (kudi) VREME UDA JE PROLO! DANAS VIE NEMA UDA! SVA SU VED ISKORIDENA! POSTOJIM SAMO JA! GOSPODIN ROB RADA LINO DOLAZI KUDI DA PONOVO NAPUNI PRAZNU OSTAVU! VESLI: Zato vie? Ovde nema nikoga. (VESTON se okrene VESLIJU. VESLI stoji mirno.) VESTON: Kog se avola ti unja okolo? Mogao si da nastrada! VESLI: ta je u kesi? VESTON: Namirnice! ta drugo, Neko mora da hrani ovu porodicu. (VESTON se okrene friideru i nastavi da ga puni artiokama.) VESLI: Kakve namirnice? VESTON: Artioke! ta si mtslio? VESLI (prilazi) Artioke? VESTON: Aha. Dobre zaboravljene artioke. Pokupio sam ih upola cene tamo kod Hot Springsa. VESLI: ak si do tamo iao zbog artioka? VESTON: Ma jok! Misli da sam ja idiot, a? Iao sam tamo da bacim pogled na svoju zemlju. VESLI: Kakvu zemlju? VESTON: Moju zemlju u pustinji! A sad, dosta prie! Sve je bilo dobro dok se ti nisi pojavio. Govorio sam sam sa sobom i sve je bilo u redu. (VESTON isprazni kesu u friider i odlazi do stola. Rairi vredu sa veom i pone da vadi prljavu odedu i da je slae u gomilama na stolu. VESLI ode do friidera i otvori ga, gleda u artioke. Izvadi jednu i zagleda je, onda je vrati. Sve vreme tee razgovor.) VESLI: Nisam znao da ima zemlju u pustinji. VESTON: Nego ta nego imam. Jutro i po zemlje. VESLI: Nikad mi nisi rekao. VESTON: Zato bih ti rekao? Rekao sam tvojoj majci.

VESLI: Nije mi pomenula. VESTON: Ej, umukni, razume? VESLI: Kakva je to zemlja? VESTON: Nije ono to sam oekivao. VESLI: Kakva je, onda? VESTON: Jednostavno, nije ono to sam oekivao. Neki tip koji prodaje zemlju doao je na vrata. I tako sam kupio malo zemlje. VESLI: Koji tip? VESTON: Neki tip. Izgledao je ugladeno. Imao je dobru priu. Rekao je da je to investicija za bududnost. Ima da se razvije sve i svata. Tereni za golf, prodajni centri, banke, saune. I tome slino. Pa sam kupio. VESLI: Koliko si platio? VESTON: Pa, nisam sve otplatio. Neto sam kaparisao. Nisam ja glup. VESLI: Koliko? VESTON: Zato bih ti rekao? Pozajmio sam, i nije to tvoj prokleti posao koliko! VESLI: Ali ispalo je da je navlaka, a? VESTON: Sranje. Gomila ice na direcima, s guterima koji palacaju okolo. VESLI: Niega u blizini? VESTON: Nieg ivog. Samo pustinja. Ni voda ne moe da se sprovede do tog prokletog mesta. Ni prikolicu do tamo ne moe da odveze. VESLI: I gde je sad taj tip? VESTON: Otkud znam! A gde ti je majka? VESLI (zalupi friider): Izala je. VESTON: Da, znam da je izala. Nema kola. Kuda je izala? VESLI: Ne znam. VESTON (zguva praznu vredu pod miku) Onda, kada se vrati, reci joj da mi opere ovaj ve. Reci joj da ne stavi sredstvo za izbeljivanje ni u ta osim u arape i bez tirka za kragne. Moe li to da upamti? VESLI: Aha, valjda mogu. Bez belila i bez tirka. VESTON: Tako je. Ukapirao si. Samo nemoj da zaboravi. (Krene ka izlazu desno) VESLI: Kuda de? VESTON: Samo ti uivaj! Mogu da se brinem o sebi. (Stane i gleda u jagnje.) ta je jagnjetu? VESLI: Paraziti. VESTON: Jadniak. Stavi malo onog plavog sranja na njega. To de mu pomodi. Zna, ono plavo u boici. VESLI: Aha. VESTON: Stavi mu ga malo. (Zastane za tren, gleda okolo.) Zna, ak sam pomiljao i da prodam ovu kudu. VESLI: Zar? VESTON: Da. Ali nemoj da kae majci. VESLI: Nedu. VESTON: Banka mi verovatno to ne bi dopustila, ali sam mislio da bih ipak mogao da je prodam i kupim neto zemlje dole u Meksiku. VESLI: Zato ba dole? VESTON: Svia mi se dole. (Ponovo gleda u jagnje) Ne zaboravi na onu plavu boicu. Ne mogu da

dopustim da izgubim ijedno jagnje. Ove godine smo samo dva puta imali blizance, zar ne? VESLI: Tri puta. VESTON: Da, tri puta. Nije mnogo. (VESTON izlazi desno. vesli gleda u jagnje. Svetlo se smanjuje.) DRUGI IN Ista scena. uju se glasni zvuci udaraca ekidem izvuk testerisanja. Svetlo polako pada na VESLIJA koji na sredini scene pravi nova vrata. Okolo lee ekid, ekseri, testera i daske: piljevina je svuda po podu. Ograde i jagnjeta nema. Veliki lonac s artiokama kljua na poretu. VESTONOV prljav ve jo je na stolu u gomilama. EMA sedi s leve strane za stolom i flomasterima na velikim komadima kartona crta nove mape za svoju demonstraciju. Obuena je ujahade odelo, kaubojske izme i feksas kosulju. Svetlo se potpuno pojaa. Oboje nastavljaju da rade u tiini, pofpuno predani poslu. VESLI meri daske metrom na razvlaenje a onda ih testerom ree na jednoj od stolica. Zakiva ih jednu za drugu. Posle nekog vremena poinju da razgovaraju, ali jo uvek su usredsreeni na rad. EMA: Misli da se spetljala s onim tipom? VESLI: S kim, Tejlorom? Otkud znam? EMA: Kladim se da jeste. Spopala ga je zbog love. VESLI: I on je nas spopao zbog love. to ona ne bi spopala njega? EMA: Koje love? VESLI: Nae potencijalne love. EMA: Ovo mesto ne vredi bogzna koliko. VESLI: Ovako ne, ali kad ga izdele... Napravide gomilu parcela. EMA: Ona pikira na vede. VESLI: Vede od ega? EMA: Od tog novca. Potrebno joj je uvaavanje. VESLI: Od Tejlora? EMA: Aha. Ona u njemu vidi izlaz. Ne eli da se za ceo ivot zaglibi u ovoj pustari. VESLI: Trebalo je da na to misli mnogo ranije. EMA: Nije mogla. Ne s daletom. Nije je putao da razmilja. I ona se prepustila. VESLI: Ona i ne ume da razmilja. A ni on. EMA: Ne budi previe strog. VESLI: Kako mogu da razmiljaju kad su stalno u kripcu. Nemaju vremena da razmiljaju. EMA: Kako to da mi nisi rekao da je dale sinod dolazio? VESLI: Ne znam. EMA: Mogao si da mi kae. VESLI: Samo je doneo svoj prljav ve i otiao. EMA: Doneo je i hranu. VESLI: Artioke. EMA: Bolje ita nego nita. (Pauza, rade) Dosad su ved na pola puta do Meksika. VESLI: Ko? EMA: Ona mu se umiljava i gugue i menja stanice na radiju. A on je ponosan na sebe. Kupuje joj

hamburgere i drobi o svom poslu. VESLI: Vratide se ona. EMA: Pria mu sve o nama i o tome kako je dale lud i kako sve vreme pokuava da je ubije. Sredna je to je na putu. to posmatra kako promiu nova svetlucava mesta. Prelaze granicu i kockaju se na automatima. Kredu za Baju i kupaju se usput na plaama. Loe vatru i nodu peku ribu. Ujutru ponovo kredu Ali auto im se pokvari negde posle mestaca Los Ceritas. Moraju da stopiraju pet milja do grada. Nailaze na rnalu ofucanu benzinsku pumpu s jednim rezervoarom i psom s tri noge. Postoji samo jedan mehaniar u celom gradu, i to sam ja. Ipak me neprepoznaju. Pitaju me mogu li da popravim njihov "karo", ali ja govorim samo panski. Dotad sam izgubila svaki osedaj za engleski. Ipak in razumem i odvozim ih nazad, putem, u svom prepravljenom etvorotokau internenal. Iskoim i pogledam pod haubu. Shvatam da je samo rotor u razvodnoj kapi pokvaren, ali kaem im da je potreban potpuno nov dinamo, kalem, karike i klipovi, i neke manje popravke karburatora. Posao de trajati celu nod, i moradu da im naplatim za trud. I tako im napravim mesto za spavanje u garai, i kad oni zaspe, izvadim im ceo motor i ugradim im prepravljeni folksvagenov blok motora. Ujutru im naplatim dupio za rad, otpremim ih, a onda prodam njihov motor za neku malu kintu. VESLI: Ako ne radi nita, pripazi na artioke. EMA: Radim. VESLI: ta? EMA: Ponovo pravim mape. VESLI: Zato gubi vreme s tim stvarima? Treba da radi mnogo vanije stvari. EMA: Da pazim na artioke. VESLI: Aha! EMA: Pazi ti na artioke. Ja sam zauzeta. VESLI: Tebi rade hormoni. EMA: Ne shvataj sve lino. Nije lepo. Treba da ima vie obzira. VESLI: Samo ti dodaj malo vode, hode? Pre nego to izgore. (EMA baci flomaster i ode do poreta. Pogleda u lonac a onda se vrati do stola i nastavi da pravi mape) VESLI: Sve u redu? EMA: Super. Kao mali kljuali raj u loncu. A ta ti uopte pravi? VESLI: Nova vrata. Kako ti izgledaju? EMA: Kao gomila sklepanih dasaka. VESLI: Bar je praktino. EMA: Dobro nam je i bez ulaznih vrata. Uz to, moe da odvrati potencijalne kupce. Dobija se utisak da je ovo kokoinjac. (Seti se pileta.) Oh, moje pile! Dolo mi je bilo da je ubijem. VESLI: Ti izgleda jo ne shvata ta se deava, a? EMA: S ime? VESLI: S kudom. Misli da de ne znam ko kupiti ovu kudu, ali nije tako. Tejlor je kupuje. EMA: On je advokat. VESLI: On radi za neku agenciju za nekretnine. Razvoj zemlje. EMA: Pa ta? VESLI: To znai mnogo vie nego samo izgubiti kudu. To znai izgubiti dravu. EMA: Po tebi, to kao da je neka invazija.

VESLI: I jeste. Invazija zombija. Tejlor je glavni zombi. On je prethodnik ostalih zombija. On je samo znak da su ostali zombiji na putu. Uskoro de se gurati ovde pred vratima. EMA: Kad ih ti napravi. VESLI: Buldoeri de sravniti vodnjak sa zemljom. Ogromne eline kugle sruide zidove. Dodi de nadzornici zavrnutih rukava i s nacrtima pod mikom. Bide elinih nosaa koji de premeravati jutra zemlje. Cementnih blokova. Montanih zidova. Arhitektura zombija, iji su vlasnici nevidljivi zombiji, izgraena od zombija, za upotrebu i ugodnost svih ostalih zombija. Grad zombija! Evo ovde! Ba gde mi sada ivimo. EMA: Mogli bismo da ga okupiramo. Dale ima pitolj. VESLI: Japanca. EMA: I ispravan je. Jednom sam ga videla kako je upucao pauna. VESLI: Pauna? EMA: Razneo ga u paramparad. Sedeo je tamo na smokvi. Cele nodi je kretao. VESLI: Valjda sezona parenja. EMA (posle duge pauze) Misli da de se vratiti? VESLI: Ko? EMA: Nai roditelji. VESLI: Misli zauvek? EMA: Aha. Moda se nikad nede vratiti, i kuda de biti samo naa. Mogli bismo tota da uradimo s njom. VESLI: Nedu da zauvek ostanem ovde. EMA: Kuda de? VESLI: Ne znam. Moda na Aljasku. EMA: Aljasku? VESLI: Pada. to da ne? EMA: ta ima na Aljasci? VESLI: Granica. EMA: Jesi poludeo? Sve je smrznuto i puno siledija. VESLI: Puno je mogudnosti. Neotkrivena je. EMA: Ko bi i eleo da otkrije gomilu leda? (Iznenada upada VESTON zdesna. Primetno je pijaniji nego prethodnog puta. EMA ustane od stola, ne zna da li da ode ili da ostane. VESTON gleda u nju) VESTON (EMI) Ne uzbuuj se. Opusti se! To je samo tvoj dale. Sedi! (EMA sedne. VESLI stoji pored, neprijatno mu je. VESTON ugleda daske na podu) VESTON (VESLIJU) ta je ovo, doavola? Pravi ovde talu, a? VESLI: Nova vrata. VESTON: ta! Nemoj da govori kao da ti je glas ostao u grlu, kao neki crv! Govori ljudski! Govori! VESLI: Govorim. VESTON: Dobro. A sada: pitao sam ta je sve ovo. ta je sve ovo? VESLI: To su nova vrata. VESTON: Kakva nova vrata? ta je sa starim vratima? VESLI: Nema ih. (VESTON se okrene, pomalo se ljulja, i gleda nadesno.)

VESTON: Oh. (Okrene se VESLIJU) Gde su? VESLI: Ti si ih slomio. VESTON: Oh. (Gleda ka stolu) A, ve nije opran? EMA: Nije se jo vratila. VESTON: Ko to? EMA: Mama. VESTON: Jo se nije vratila? Cele nodi? Nema je cele nodi? EMA: Da. VESTON: Zar se nije sunce uzdiglo i potonulo na ovoj bednoj planeti? EMA: Jeste. VESTON (okrene se VESLIJU) Dobro, gde je otila? VESLI: Ne znam. VESTON: Ne zavitlavaj me! Nemoj mene da zavitlava! (Kreneka VESLIJU. VESLI se brzo povue. VESTON stane. Stoji i ljulja se.) VESLI: Ne znam. Zaista. VESTON: Ne pokuavaj da je zatiti! Nema tu zatite! Razumi to! Nikakve! Dobide ona svoje! VESLI: Ne znam kuda je otila. EMA: Izala je s jednim advokatom. (VESTON se lagano okrene ka EMI.) VESTON: S kim? EMA: S advokatom. VESTON: Kakvim advokatom? Pravnikom? ovekom zakona? (Iznenada zaurla) KAKVIM ADVOKATOM? EMA: S tipom koji se zove Tejlor. (Duga pauza, VESTON pijano zuri u nju pokusavajudi da shvati. Onda se okrene VESLIJU.) VESTON (VESLIJU) Tejlor? A ti si znao? VESLI: Mislio sam da de se dosad vratiti. Rekla je da ide na poslovni ruak. VESTON: Znao si! EMA: Moda su imali neku nezgodu. VESTON (EMI) U mojim kolima! U mom ljubljenom kadilaku! Ubidu. boga u njemu! VESLI: Moda su zaista imali neku nezgodu. Pozvadu bolnice. VESTON: NE ZOVI NIKOG! (Tie.) Ne zovi nikog. (Pauza.) Ta kola su bila ista antika: Vrede bogatstvo. EMA (posle duge pauze) Dale, hode da sedne? VESTON: Ja stojim. ta to mirie? Kakav je to miris! VESLI: Artioke. VESTON: Tako miriu? VESLI: Kuvaju se. VESTON: Prekinite da ih kuvate! Mogu da se prekuvaju. (VESLI ode do poreta i iskljui pfotnu.) VESTON: Gde je ona prokleta ovca to je bila ovde? Je l to pravi? talu za ovcu? VESLI: Vrata. VESTON (zatetura se) Moram da sednem. (Posrde ka stolu i seda s desne strane. EMA ustane.)

VESTON (EMI) Sedaj! Sedi dole! Idi iskljui te artioke! VESLI: Ja sam iskljuio. VESTON (gura ve u stranu) Nita od ovoga nije oprala. Sve stoji kao kad sam ga doneo. Nita! EMA: Ja du ga staviti da se pere. VESTON: Ne, nede! Neka ona to uradi! To je njen posao! ta uopte ona ovde radi? Zna li to? ta ona radi po ceo dan? ta ta ena radi? EMA: Ne znam. VESTON: Ti treba da si u koli. EMA: Mogu i ja to da uradim. Nije mi teko. VESTON: NEDE TI NITA DA RADI! (Duga tiina.) ta misli o ovom mestu? EMA: O kudi? VESTON: O svemu. O svemu duture! Vodnjak! Vazduh! Nodno nebo! EMA: Svi]a mi se. VESTON (VESLIJU) A ti? VESLI: Ja ne bih prodavao. VESTON: Ti ne bi prodavao. Ti i ne moe da proda! Nije tvoje! VESLI: Znam. Ali da jeste, ne bih prodao. VESTON: Kako to? ta je ovde dobro? ta od toga imamo? VESLI: Pa, ovde je. I mi smo ovde. A ako bi se prodalo, ne bismo bili ovde. VESTON: Vrlo razborito razmiljanje. Vrlo razborito. (Okrene se Emi) Tvoj brat nikad nije imao mnogo koristi od mozga, a? Ti si uvek bila klikeraica. Ti si odlika, zar ne? EMA: Jesam. VESTON: Odlika, a trune u ovoj rupi. ta ti namerava da napravi od sebe? EMA: Ne znam. VESTON: Ne zna. Pa bolje da neto brzo smisli, jer sam naao kupca za ovo mesto. (Tiina) Naao sam nekoga ko de mi dati ke. Ke na ruke! (Udari akom po stolu. Duga tiina, onda EMA ustane i izae levo.) VESTON: ta joj je? VESLI: Ne znam. Dobila je prvu menstruaciju. VESTON: Dobila je ta? Premlada je za to. To ne bi trebalo da im se dogaa u tim godinama. Prerano je. VESLI: Dobila je. VESTON: ta se to ovde deava kad mene nema sedite i priate o menstruacijama? Ti ne treba da zna kad tvoja sestra ima menstruaciju! To je poverljiva stvar meu enama. One to dre u tajnosti, eto to to znai. VESLI: Znam ta znai "poverljivo". VESTON: Dobro. VESLI: Zato ne ode da spava, a, da mogu da popravim ova vrata. VESTON: Zbog ega? Rekao sam ti da sve prodajem. Zato praviti nova vrata? Nema svrhe ulagati novac u to. VESLI: Ja jo ivim ovde. Zivedu ovde sve do trenutka dok ne odem. VESTON: Veoma hrabro. Vrlo junako dranje. Zavidim ti, u stvari. VESLI: Zaista?

VESTON: Pa da! Naravno! Na emu drugom moe da se zavldi ako ne na dranju? Pogledaj menel Pogledaj moje dranje. Ne zavidi mi na njemu, a? VESLI: Ne. VESTON: To je zato to sam prepun otrova. Zaraen. A ti otrov prepoznaje, a? Prepozna ga im ga vidi? VESLI: Da. VESTON: Jeste, vidim da je tako. Vidim da ga prepoznaje. Moj otrov te plai. VESLI: Ne plai me. VESTON: Ne? VESLI: Ne. VESTON: Dobro je. Odrasta. Ja sam prepoznao otrov mog starog tek kad sam bio mnogo stariji od tebe. Mnogo stariji. A zna li kako sam ga prepoznao? VESLI: Kako? VESTON: Tako to sam opazio da sam se i ia zarazio. Eto kako. Shvatio sam da ga i ja nosam okolo. Njegov otrov u mom telu. Misli da je to poteno? VESLI: Ne znam. VESTON: Ipak, ta mislis? Misli da sam zasluio? VESLI: Ne. VESTON: Onda je nepravedno, zar ne? VESLI: Tako se desilo. VESTON: Nisam zasluio a dobio sam ga. VESLI: ta je to uopte? VESTON: Kako to misli, ta je to? Moe i sam da vidi! VESLI: Znam da je tu, ali ne znam ta je to. VESTON: Otkride. VESLI: Kako? VESTON: Kako se truju kojoti? VESLI: Strihinom. VESTON: Kako? Ne ime! VESLI: Stavi otrov u eludac mrtvog jagnjeta. VESTON: Eto. Shvata li sada? VESLI (posle pauze) Ne. VESTON: Ti si tikvan! Stvarno si tikvan. (Pauza)Zna, ja sam posmatrao mog starog kako se muva okolo. Posmatrao sam ga kako hoda sobama. Posmatrao sam ga kako vozi traktor, posmatrao ga kako gleda bejzbol, pasmatrao ga kako se sklanja od stvari. Sklanja se s puta mojoj majci. I mojoj bradi. Posmatrao ga na aut-liniji. Niko ga nije video, samo ja. Svi su bili tu, ali ga niko sem mene nije video. iveo je po strani. U samom sreditu stvari, ali ipak po strani. Niko to nije opazio. (Duga pauza) VESLI: Hode jednu artioku? VESTON: Nedu. VESLI: Ko je kupac? VESTON: Neki tip. Vlasnik kluba "Alibi", dole u centru. Rekao je da bi dao ke. VESLI: Koliko?

VESTON: Dovoljno da stignem do Meksika. Dole mi ne mogu nita. VESLI: Ko? VESTON: Ne tie te se ko! Zato se ba ti uvek nae da mi se zavlai pod kou kad sam ovde? Zato je to tako? VESLI: Jer se ne slaemo. VESTON: Vrlo bistro! Vrlo pronicljivo! ta se uopte deava s tobom? ta se mota ovuda? VESLI: Ja sam deo tvog potomstva. VESTON: Isuse, ti si u stanju da izludi oveka! Kao da sve vreme pijunira okolo. Zato me sve vreme tako posmatra? (VESTON ga gleda. Jedan trenutak zure jedan u drugoga.) Moe da me gleda koliko hode. Nede nita otkriti. VESLI: I mama pokuava da proda farmu. (VESTON ga teko pogleda) To je to, s tim advokatom. Preko njega pokuava da proda. (VESTON ustane i gotovo se prevrne.) VESTON: UBIDU JE! UBIDU IH OBOJE! Gde mi je pitolj? Tu je bio! Moj zarobljeni pitolj! VESLI: Smiri se. VESTON: Ne, ti se smiri! Ova stvar je otila predaleko! Kao da ivim u zmijskom leglu! pijuni! Zavere iza mojih lea! SVI ME VI OVDE RADITE! A ja sam onaj koji zarauje! Ja sam onaj koji kudi donosi hranu! OVO JE MOJA KUDA! JA SAM JE KUPIO! I JA DU DA JE PRODAM! I DA UZMEM SAV NOVAC JER JE MOJ! SVI V! Ml DUGUJETE! SVAKO POJEDINANO OD VAS! NE MOE DA Ml UKRADE OVU KUDU! MOJA JE! (VESTON se srui se na sto: ne mie se. Trudi se da ne padne sa stola. VESLI krene ka njemu.) VESTON: NATRAG! JO NE UMIREM, ZATO NATRAG! (Pokuava da legne na sto, odgurne sa stola prljav ve i EMINE mape.) Ne treba mi krevet. Ne treba mi nita od tebe! Ostadu ba ovde. SAMO NEK NEKO POKUA DA ME POMERI. NEK SE SAMO USUDI! Ostajem ovde! (Najzad uspe da se popne na sto i ostaje da lei na njemu. Polako se smiruje. VESLI ga posmatra sa sigurne udaljenosti.) VESLI (i dalje stoji i posmatra VESTONA) EMA! (Nema odgovora) Oh, sranje. Ne ostavljaj me u ovakvom sranju. Dale? (Oprezno prilazi VESTONU. VESTON se iznenada pokrene. Jo lei na stolu.) VESTON: NE PRIBLIAVAJ SE PREVIE! (VESLI ustukne.) VESLI: Zar ne bi radije bio u krevetu? VESTON: Dobro mi je i ovde. Otupeo sam. Nita ne osedam. Nije loe kad otupi. VESLI: Ne moramo da prodamo, zna. Mogli bismo da popravimo kudu. VESTON: Prekasno je za to. Dugujem pare. VESLI: Mogao bih da nadem neki posao. VESTON: Morade. VESLI: Hodu. Mogli bismo sami da se pobrinemo za kudu. VESTON: Ne budi glup. Nema dovoljno drveda da moemo da se izdravamo. VESLI: Mogli bismo da se ulanimo u udruenje "Kalifornija avokado". Tako bismo mogli da se izdravamo. VESTON: Gubi se odavde! Skini mi se! VESLI: Tejlor ne moe da kupi kudu bez tvog potpisa. VESTON: Ubidu ga! Ako bude trebalo, ubidu i sebe i njega! Smrvidu ga. Smrvidu ga pakardom. Kako izgleda? (Nema odgovora od VESLIJA) KAKO IZGLEDA? VESLI: Obino. Kao prevarant.

VESTON (i dalje lei na stoju) Pronadi du ga. A onda du pronadi tog oloa koji mi je prodao onu beskorisnu zemlju u pustinji. Sve du ih ukebati. Svakog od njih. Tvoju majku takoe. Nadi du ih i upucati ih u krevetu. U njihovom hotelskom krevetu. Razmazadu im mozgove po celom vibrirajudem krevetu. Odvudi du ga u hotelski hodnik i zakladu ga. Bio sam u ratu. Znam kako se ubija. Bio sam tamo. Znam kako se to radi. Ved sam to radio. Nita naroito. Samo napravi poravnanje. Ubedi sebe da je to u redu. To je sve. Lako je. Samo ih prekolje. Lako. VESLI: Nema potrebe da ih ubije. To je nezakonito, to to on radi. VESTON: ON JE S MOJOM ENOM! TO JE NEZAKONITO! VESLI: Vratide se ona. VESTON: Nema on pojma s kim ima posla. Misli da sam ja kao on. Kukaviki, slinavo. unja se okolo. Ne rauna na ono to mi je u krvi. Ne shvata eksplozivnost. Mi ne pripadamo istom soju. To on ne shvata. Na to ne rauna. Rauna do du se ja osloniti na razum. Da demo razgovarati i r azgovarati. Da demo izadi na poslovni ruak i razgovarati. Ne rauna on na ubistvo. Ubistvo mu nije ni na kraj pameti. VESLI: Smiri se, dale. Pokuaj da malo odspava. VESTON: Ja i spavam! I to ovde. Propadam. Ja sam bio leta, zna. VESLI: Znam. VESTON: Leteo sam u gigantskim mainama, u vazduhu. Gigantskim! Bombarderima. Kakav pogled. Preko Italije. Pacifik. Ostrva. Ogromna. Okeani. Plavi okeani. (VESTON se polako umiruje, opet gubi svest, VESLI polako krede k njemu) VESLI: Dale? (Malo se priblii.) Spava? (Okrene se i gleda u daske i alat. Gleda u friider. ELA ulazi zdesna, nosi kesu s namirnicama. Stane kad ugleda VESLIJA. veslise okrene ka njoj ELA gleda u VESTONA koji lei na stolu.) ELA: Koliko dugo je tu? VESLI: Maloas je stigao. Gde si bila? ELA (ode do friidera) Napolju. VESLI: S tvojim mladidem? ELA (otvori friider): Ne vreaj. Ko je stavio sve ove artioke ovde? ta se dogaa? VESLI: Dale. Doneo ih je iz pustinje. ELA: Kakve pustinje? VESLI: Iz Hot Springsa. ELA: Oh. Pretpostavljam da je bio dole da vidi svoje bedno pare zemlje. (ELA spusti kesu s namirnicama na poretpa pocinje da vadi artioke iz friidera i da ih stavlja na pod.) VESLI: ta to radi? ELA: Izbacujem ovo. Neozbiljno je donositi artioke kad smo bez hrane. VESLI: Otkud zna za njegovo pustinjsko zemljite? ELA: Jednostavno znam, to je sve. VESLI: On ti je rekao? Meni nita nije rekao. ELA: Eto, tako se desilo da znam da su ga zavrnuli za petsto baka. Pusti sad to. Jo jedan njegov propali posao. VESLI: Tejlor. ELA (okrene se ka VESLIJU) ta? VESLI: Tejlor mu je prodao, a?

ELA: Ne budi smean. (Okrene se ponovo friideru.) VESLI: Kako bi inae ti znala za to? ELA: Nije on jedini ovek koji se bavi kupovinom i prodajom kude, zna. VESLI: unjao se ovuda mesecima. ELA: unjao? On se ne unja. Uvek dolazi pravo na vrata. Veoma je utiv. VESLI: Otrovan je. EMA: Ljubomoran si na njega, to je sve. VESLI: Nemoj da se vadi tako glupo! On je to bio, zar ne? Sedam se da sam ga viao kako tumara imanjem sa svojom tanicom. ELA: On je biznismen. To mu je posao. U ovo vreme vrlo je vano imati nekoga ko precizno moe da proceni vrednost zemlje. Da vidi njen potencijal u bududnosti. (Pojnje da stvari iz kese stavlja u friider.) VESLI: ta je uopte on? Rekla si mi da je advokat. EMA: Ne kopam po njegovim privatnim stvarima. VESLI: Ne, a? ELA: Zato si iznenada tako jedak? VESLI: Ne iznenada. ELA: Mislim da bi bio vrlo sredan da napusti ovo mesto. Da putuje. Da vidi druge delove sveta. VESLI: Ja ne odlazim! ELA: O, bogami odlazi. Svi odlazimo. Zakljuila sam posao. Potreban je jo samo jedan moj potpis i sve je gotovo. Sve. Polovna kola, zarali traktor, ustajali avokado, poludeli konj, blesave ovce, pilidi, sve ta gomila zajedno. itava zbirka. Gotovo je. VESLI: Onda de biti slobodna, pretpostavljam? ELA: Tano. VESLI: Odlazi li s njim? ELA: Volela bih da se mane tog ubretarenja. Sama sam. VESLI: Gde si nabavila namirnice? ELA: Usput. VESLI (posle pauze) Zna, zakasnila si. Sve to tvoje muvanje, a voz proao. ELA (zatvori friider, okrene se VESLIJU) ta hode da kae? VESLI: Dale je ved prodao kudu. ELA: Ti si lud! Ne bi on mogao da proda ni najobiniju pertlu! Pogledaj ga! Pogledaj kako lei! Lii li to na oveka koji bi mogao da proda neto tako vredno kao to su kuda i zemlja? Izgleda li on sposoban za to? Pogledaj ga! Dirljrvo! VESLI: Da sam na tvom mestu, ne bih ga budio. ELA: Ne moe mi vie nita! Imam zatitu! Ako me samo takne, ima da bude iseen na komade! Gotov je! VESLI: Pretekao te je a nije ak ni svestan toga. ELA: Ne lupetaj! I nosi ove otpatke odavde! Dojadilo mi je da gledam razvaljena vrata svaki put kad ovamo uem. VESLI: To su nova vrata. ELA: NOSI IH ODAVDE!

VESLI (tiho) Rekoh ti, bolje da ga ne budi. ELA: Ma nedu vie da idem okolo na prstima. Nedu da se osedam kao stranac u roenoj kudi. Vie ga se ne plaim. VESLI: Trebalo bi. Namerava da ubije Tejlora, zna. ELA: On uvek namerava nekog da ubije! Svakoga dana nekoga hode da ubije! VESLI: Ovoga puta je ozbiljan. Nema ta da izgubi. ELA: E, to je tano! VESLI: Ubide i tebe. (ELA duti neko vreme. Gledaju se.) ELA: Zna li ta je sve ovo? Prokletstvo. Osedam ga. Nevidljivo je, ali je ovde. Uvek je tu. Dolazi nam kao to pada vee. Svakoga dana ga osedam. Svakoga dana mogu da ga osetim kako dolazi. I uvek doe. Stalno iznova. Odlazi ak i kad ini sve da ga sprei da dode. ak i kad pokua da ga promeni. Vrada se. Iz dubine. Prenosi se kroz male delije i gene. Do atoma. Do majunih plutajudih stvari koje odluuju umesto nas. Kuju zaveru jo u materici. ak i pre toga. U samom vazduhu. Okrueni smo time. To je ak modnije nego naa vlada. I napreduje. Mi to irimo. Mi to prenosimo. Nasleujemo i prenosimo dalje. I to se tako nastavlja i bez nae volje. (ELIS, vlasnik kluba "Alibi", ulazi zdesna i osmehuje im se. Obuen je u dreavu utu koulju, raskopane kragne, na grudima mu je zlatan krst na lancu. Veoma je debeo, sa tetovaama po rukama. U uskim je farmerkama, dreavim cipelama, ima mnogo prstenja. Osvrde se okolo, primeti VESTONA na stolu.) ELIS: Previe koktela, a? Stalno mu govorim da ne preteruje, ali to vam je kao da prdite uz vetar. (Smeje se sopstvenoj ali) Vi mora da ste ena i deca. Ja sam Elis, vodim klub "Alibi", dole u gradu. Znate ga, garant, a? (ELA i VESTON ne reaguju.) E pa, matori ga zna, to je sigurno. Tamo dole je skoro svake nodi. Stalan posetilac. Uvek sam se pitao gde li spava. Kakav je to miris? VESLI: Artioke. ELIS: Artioke, a? Mirie na konjsku pisadku. (Kida se od smeha: ostali ne reaguju.) Nikad se nisam loio na povrde. Ja sam mesojed. "Meso i krv", to je moj moto. Od toga su kosti vrde od slonovae. ELA: Znam da bi bilo previe zahtevati da se kuda kada nema vrata, ali je li vam to navika da samo uetate u tuu kudu kao da je vaa. ELIS: Pa, moja je. (Pauza.) Jako je. Potpisano, zapeadeno i urueno. Evo, ke. (Izvadi dva velika svenja novanica iz pojasa i mae njima.) Hiljadu petsto zelenih u keu. VESLI: Hiljadu petsto dolara! (Gleda u ELU.) ELIS: Toliko on duguje. To je cena oko koje smo se sloili. Sluaj, drugar, nisam ni morao da se pojavim s ovim. Tvoj dalac je takav krele da mi je sve potpisao a da nije dobio ni novida preko anka. Mogao sam lako da ga zavrnem. Ali eto, ja sam astan ovek. ELA (VESLIJU) Izbaci ga odavde! ELIS (hladno, VESLIJU) Ja to ne bih pokuavao na tvom mestu, drugar. (ELIS i VESLI zure jedan u drugoga. ELIS se osmehuje.) ELIS: Mnogo sam vrafova polomio u svoje vreme, drugar. Nisam opak tip, aii sam jak kao bik, a nisam ni svestan svoje snage. Uasno je kad se to dogodi. Shvata? Pre nego to i shvati, neko je povreen. Neko je na zemlji. ELA: Ovo je neka ala! Ne moete da kupite zemlju od alkoholiara! On nije odgovoran za svoje postupke!

ELIS: Njegova je, zar ne? ELA: MOJA JE! ELIS: On mi je drugaije priao. ELA: Moja je, i ved je prodata, zato se gubite, doavola! ELIS: Znate, ja ovde imam ugovor. (Vadi ugovor) Evo ga. Potpisan, zapeaden i uruen. Kako to objanjavate? ELA: To je nezakonito! VESLI: Kome on duguje novac? ELIS: Oh, zna, ja ne zabadam nos tamo gde mu nije mesto. Samo sluajno znam da duguje nekim ne ba bezopasnim tipovima. VESLI: Hiljadu petsto dolara? ELIS: Otprilike. ELA: Probudi ga! Ima da reimo ovo. VESLI (EMI) Jesi li poludela? Pobesnede kad te vidi. ELA (ode do VESTONA i drmusa ga) Ja du onda da ga probudim! VESLI: Oh, boe! (VESTON i dalje bez svesti. ELA ga grubo drmusa) ELA: Vestone! Vestone, ustaj! Vestone! ELIS: U svoje vreme viao sam teke sluajeve, ali ovaj je sve prevaziao. Sto posto. Pije kao smuk. Svom snagom. VESLI: Kaete da su ti tipovi opasni. Zato im duguje? ELIS: Sluaj, drugar, on neprestano pozajmljuje. Kao sumanut. Bilo za ta. Otplata za kola. Zemlja u pustinji. Uvek ima neku blesavu ideju. A ovoga puta je bas preterao, zna. VESLI: ta de da mu urade? ELIS: Zasad nita. Ja sam ga pokrio. Treba da mi ljubi noge. ELA: VESTONE! USTAJ! (Umorila se od drmusanja. VESTON se ne budi) VESLI: Ubide ga zbog hiljadu petsto dolara? ELIS: Ko je pominjao ubistvo? Jesam li ja pomenuo ubistvo? VESLI: Ne. ELIS: Onda ne prenaglju) Moe da nastrada. VESLI: Moda bi vi mogli da im odnesete novac. ELIS: Sluaj, dovoljno je to sam ga pokrio, on de morati ostalo. Ja nisam kurir. VESLI: ta ako odmagli s tim? ELIS: To je njegov problem. VESLI: Onda dajte meni. ELIS: Molim? VESLI: Novac. Ja du im ga odneti. ELA (ostavi VESTONA) Vesli, ne diraj taj novac! Zaraen je! Ne diraj ga! (ELIS i VESLI se gledaju.) VESLI: Ima ugovor. Ja sam mu najstariji sin. ELA: Ti si mu jedini sin!

VESLI: Dajte mi. Pobrinudu se za sve. ELIS (prua novac VESLIJU) Vai, drugar. Samo nemoj da zabrazdi. To moe udno da deluje na mladog oveka. (VESLI uzima novac) ELA: Vesli, to je nezakonito! Bide sauesnik! VESLI (ELISU) Gde da ih nadem? ELIS: To je ved tvoja stvar, drugar. Ja sam samo kupac. (ELIS etka okolo, gleda po kudi. ELA ode do VESLIJA, on broji novac.) ELA: Daj mi taj novac, Vesli! To ne pripada rebi! Daj mi ga! VESLI (hladno je pogleda) Mama, nema tu dovoljno ni da stigne do Evrope. ELIS: Pada mi na pamet da ovo mesto pretvorim u restoranid. ta mislite? Da napravim restoranid, a? VESLI (jo broji novac) Da, da. ELIS: Ljudi zastanu pored autoputa, narue biftek, martini: poslepodnevni koklel, bace pogled na dolinu. Lepa i mirna. Mogu ak ispred da uredim i japanski vrt. Nekoliko zlatnih ribica da pliva okolo. Moda i jednu stazicu za golf. Ima potencijala ovo mesto. ELA: Vesli! (Zdesna se pojavljuje TEJLOR s aktntanom. ELA se okrene, ugieda ga. VESLI i dalje broji novac.) TEJLOR: Oh. Izvinite. Nisam znao da imaie drutvo. (ELI) Izradio sam konani ugovor. (TEJLOR krene ka stolu, vidi VESTONA koji lei na njemu, zastane, trai gde da spusti tasnu.) ELA (TEJLORU) Prekasno. TEJLOR: Molim? ta je prekasno? ELA: itava stvar. Veston je ved prodao. TEJLOR: Ma, gluposti. Ovde u tani mi je konaan ugovor. Potreban je samo va potpis. ELIS: Ko je ovaj tip? ELA (TEJLORU) Prodao je za hiljadu petsto dolara. TEJLOR (smeje se) Nemogude. ELA: Evo para, tu su! U Veslijevim rukama! Vesli ih je uzeo! TEJLOR: On ne moe da proda ovu kudu i zemlju. Neuraunjjiv je. Ved smo to raspravili. ELIS (krene ka TEJLORU) Hej, sluaj, drugar. Ne znam koja je tvoja pria, ali predlaem ti da se gubi odavde jer je ovo moj posao. Kapira? Ovo je moj dil. TEJLOR (ELI) Ko je ovaj? ELA: Kupac. VESLI (TEJLORU) Prespor na obarau, Tejlore. Mazno ti pred nosem, a? TEJLOR: Pa lepo, onda demo na sud. On nema nikakvog pravnog osnova. Zakonski, on je pod starateljstvom drave. Ne moe da proda zemlju. ELIS (mae ugovorom) Vidi ovo, proverio sam ugovor u gradskoj skuptini, i sve je po zakonu. TEJLOR: Ugovor s tim nema ama ba nikakve veze. Ja govorim o psiholokoj uraunljivosti. VESLI: Vai li to za kupovinu isto kao i za prodaju? TEJLOR (ELI) O emu ovaj govori? ELA: Ni o emu. Vesli, vrati novac! VESLI: Vai li to i za kupovinu isuenog zemliita usred pustinje, bez vode i na sto kilometara do najblie benzinske pumpe?

TEJLOR (VESLIJU) ini mi se da se udaljava od sredita problema. Stvar je u tome to tvoj otac psiholoki i emocionalno nije odgovoran za svoje postupke i, zato, bilo kakav zakonski ugovor koji je on potpisao ne moe da bude validan. To lako moe da se dokae na sudu. Imamo dokaz iz prve ruke da je sklon izlivima nasilja. Vozaka dozvola mu je ponitena a on ipak i dalje vozi. Ne moe da dobije osiguranje. Nije sposoban da ima stalan posao. Od svog doma odsutan je devedeset odsto vremena. Bio je u zatvoru. To je sasvim jasan sluaj. ELIS (TEJLORU) Ko si ti, zapravo? Neki advokat? Odakle ti pravo da tako govori u mojoj kudi? ELA: OVO NIJE VAA KUDA! O TOME ON GOVORI! JESTE Ll GLUVI? ZAR NEMATE MOZGA U GLAVI? ELIS: Sluajte, gospodo, ja prodajem pide. Shvatate? Mnogi uvrnuti tipovi prolaze kroz moj bar, ali ovako uvrnut lik nisam nikad video. Nije bilo nijednog s kojim nisam mogao da se nosim. VESLI: Tejlore, bolje da zbrie pre nego to ti se svi oni nakae na leda. TEJLOR: Nedu dopustiti da me vie zastraujete! Izloio sam se riziku zbog ovog projekta a suoavam se samo s otporom! ELA: Ja se ne opirem. TEJLOR (VESLIJU) Ti moda ne shvata, ali iza mene stoje korporacije! Izvrni menadment! Uticajni ljudi. Ambiciozni ljudi koji shvataju vanost ulaganja u bududnost. Izgraivanje ove zemlje, a ne razaranje. Ljudi, pa vi se ponaate kao da se itav svet okrede oko vae nevane majune egzistencije. Kao da sve zadrava dah ekajudi na vas slededi korak. E pa, nije tako! Niko ne eka! Sve se krede napred! Sve napreduje i bez vas! Tokovi su u pokretu, Nita ne moete da uradite da biste ih vratili. Jedino moete da saraujete. Da dobacite loptu. Da postanete deo nas. Da uloite u bududnost ove velike zemlje. Jer, ako to ne uinite, bidete ostavljeni pozadi. Svako od vas. Ostavljeni na cedilu. I nikoga nede biti da vam pomogne. Nikoga i niega. (Jedan policajac se pojavljuje zdesna, u patrolnoj je uniformi.) NAREDNIK MALKOM: Hm ... izvinite. Gospoda Tejt? ELA: Da. MALKOM: Vi ste gospoa Tejt? ELA: Da, ja sam. MALKOM: Izvinite. Kucao bih, ali vrata nije bilo. ELA: U redu je. (TEJLOR nervozno poinje da se povlai nalevo. VESLI ga posmatra.) MALKOM: Ja sam narednik Malkom, iz drumske patrole. ELA: Dobro, o emu se radi? MALKOM,: Vi imate derku, Emu Tejf? ELA: Da. ta se desilo? MALKOM: Uhapena je. ELA: Zbog ega? MALKOM: Izgleda da je ujahala na konju u jedan bar u yi odu i sveg ga izbuila pucajudi iz puke. ELA: ta? ELIS: Koji bar? MALKOM: Neki klub... "Alibi". Nisam bio prisutan, ali su je tamo uhvatili. ELIS: To je moj klub! MALKOM (ELISU) Vi ste vlasnik?

ELIS: TO JE MOJ KLUB! MALKOM: Vi ste gospodin Elis? ELIS: Kolika je teta? MALKOM: Pa, morademo da napravimo procenu, ali dosta je ozbiijno. Pucala je svuda. Sreda to nikoga nije bilo unutra. ELIS (VESLIJU) Vradaj mi taj novac! (ELIS zgrabi novac iz VESLIJEVIH ruku. TEJLOR se iskrade nalevo.) VESLI (policajcu) Hej! Pokuava da pobegne! Onaj tip je varalica! MALKOM: Koji tip? VESLI (krede nalevo) Onaj tip! Onaj koji je upravo istrao! On je prevarant! Hohtapler! Kako god nodete. Prodao je mom daletu beskorisnu zemlju! MALKOLM: To nije u mojoj nadlenosti. ELIS (ELI) Znam da ju je on dole poslao. Nisam ja od jue, znate. Lud je ako misli da de time neto postidi! ta on uopte zamilja? Platide mi debelo za ovo! Ima da mu skinem koulju s lea! Hteo sam da mu uinim uslugu! Izloio sam se opasnosti zbog njega. Samo mu recite, kada se probudi iz svog stupora, da je u vedoj nevolji nego to misli! Nita on jo nije video! Tako mu recite. (Sprema se da krene.) I zapamtite da je ova kuda moja. Moja je! Zato ne pokuavajte vie nikakve gluposti. Imam i ja uticajne prijatelje. S njima upravo i poslujem sve vreme. Je li tako, narednie? MALKOM: Ne znam nita o tome. Ovde sam drugim poslom. ELIS (ELI) Samo mu vi recite! Nauidu ga ja pameti! (ELIS izlazi desno.) ELA (policajcu) Odnosi na novac! MALKOM: Sluajte, gospodo, vaa derka je u zatvoru. Ove druge stvari me se ne tiu. Ovde sam zbog vae derke. (VESLI izjuri levo. ELA vie za njim) ELA: vesli! KUDA DE! VESLIJEV GLAS (spolja) IDEM DA UZMEM NOVAC NAZAD! ELA: TO NIJE TVOJ NOVAC! VRATI SE! VESLI! (Zastane i gleda u MALKOMA) Svi bee. ak i gospodin Tejlor. Jeste li uli kako je razgovarao sa mnom? Patpuno drugaije. Drugaije nego ranije. Uopte nije bio prijatan. MALKOM: Gospoo Tejt, ta demo s vaom derkom? ELA: Ne znam. ta treba da uradimo? MALKOM: Znate, mora da ostane ncdas, a ako ne eiite da se vrati kudi, moe da bude izvedena pred sud za maloletne. ELA: Ionako svi odlazimo odavde. Svi moraju da odu. Ona ne moe da se vrati kudi. Nikoga ovde nede biti. MALKOM: U tom sluaju, morate da potpiete izjavu. ELA: Kakvu izjavu? MALKOM: Da se slaete da bude izvedena pred sud. ELA: Dobro. MALKOM: Moradete da podete dole sa mnom, ako nemate kola. ELA: Imam kola. (Pauza) Svi su pobegli. MALKOM: Hodete li modi sami?

ELA: Dobro sam. MALKOM: Da, vidim. Modete li modi sami, ili dete sa mnom, patrolnim kolima? ELA: Sama du. MALKOM: ekam vas onda dole u stanici. (MALKOM izlazi. ELA ostane da stoji) ELA (sebi) Svi su pobegli. (VESTON se trgne ipridigne. ELA skoi. Gledaju se jedan trenutak, onda ELA istri. VESTON ostane da sedi na stolu. Gleda okolo. Ustane i pokuava da se uredi. Odlazi do friidera utirajudi artioke s puta. Otvori friider i gleda unutra. Svetlo se polako smanjuje, VESTON stoji i gleda u friider) TREDI IN Scena ista kao u prethodnom inu. Nema vie dasaka, alata ni artioka. Ograda i jagnje su ponovo tu, u centru. ajnik s kafom kljua na poretu. Sav ve je opran. VESTON je pored stola: savija i uredno stae ve. Bez kaputo je, kape i patika, na sebi ima istu koulju, nove pantalone, uglaane cipele i obrijan je. Izgleda trezan i u dobrom je raspoloenju, u poreenju s preanjim. uje se kako jagnje mekede u mraku dok se svetjo lagano pojaava i osvetljava VESTONA kraj stola. VESTON (jagnjetu, dok slae ve) Ima i gorih slvari od parazita, zna. Mnogo gorih. Paraziti nestanu, ako se pravilno lee. Ako je u blizini neko ko ima vremena. Ko moe da prepozna simptome. Ko te unese unutra, sa hladnog, vlanog panjaka u prijatnu afmosreru kao to je ova. Nijednom jagnjetu nikada nije bilo bolje. Toplo je. Nema vie promaje, sad kad sam namestio nova vrata. Nema lisica. Nema kojota. Nema orlova. Nema... (Gleda u jagnje) Da ti ispriam neto o orlovima. Ovo je istinita pria. Ovo su istinite injenice. Jednom sam bio u polju, bilo je vreme za kopljenje, a to je stvar koja se mora obaviti. Nije da je to moj omiljeni posao, ali je neto to jednostavno mora da se obavi. Stao bih napolje, ba pored tale. Samo mala improvizovana krovinjara, i ja kraj nje sa svojim najboljim noem i kljualom vodom, i usijanim gvodem za kauterizaciju. Sve u svemu, krvav posao. Imao sam, dakle, da sredim moda tuce ivahnih ovnova. Svi su bili skupljeni podalje od enki iza sline skalamerije kao to je ta tvoja. Skoro ista ograda kao ova. Jutro ie bilo ostro, blistavo. Vazduh je zaista bio proziran i videlo se daleko dole preko panjaka. Ledena rosa polegla po stabljikama, ba uz tle. Moda pokoja vrana, i koze koje se bakdu oko svojih malih, to su bili jedini zvuci. I otaljavam ja, dakle, taj posao kada osetim neku senku kako me natkriljava. Osetio sam je ak i pre nego to se oblikovala na zemlji. Kao kad oblaci zaklone sunce. Ogromna, crna, hladna. I pogledao sam gore, oekivao sam jastreba ili moda sokola, kad mi se pred oima stvori taj ogromni orao. Ja sam leta, zna, i navikao sam na akrobacije, ali ovaj mladac je izvodio zaista samoubilaka obruavanja. Pravi briudi let, kao da namerava da se prizemlji, a onda se kao predomislio, nagio se podigao i odjedrio od mene. Onda sam ga neko vreme gledao kako se smanjuje, pa sam se vratio svom poslu. Odradio sam moda nekoliko jagnjadi, pa se ista stvar ponovila. Samo to je ovoga puta leteo jo nie. Skoro da sam osetio njegovo perje na svojim leima. Jasno sam mogao da ujem njegov lepet. Ogromna ptica. Njegova krila proizvodila su nekakav praskav zvuk. Onda se ponovo digao. Ovoga puta posmatrao sam ga due, pokuavajudi da mu shvatim namere. Onda sam sve ukapirao. eleo je ta muda. Te svee majune ostatke mukosti. Pa sam reio da mu udovoljim i bacio sam ih nekoliko na krovinjaru staje. Vratio sam se poslu pretvarajudi se da sam zauzet. A oekivao sam ga. Pomno sam oslukivao, znao sam da de mi pridi s leda. Posmatrao sam tle oekujudi bilo kakav

znak crnila. Nita se nije dogodilo jo otprilike za tri jagnjeta, a onda se iznenada pojavio. Kao udar groma. Tras! Obruio se na krovinjaru i kandama odneo pola krova, krilima biujudi vazduh, njitedi kao magarica pri parenju, a onda je ponovo uzleteo gore u nebo. Nije bilo lako to izdrati. Neto me je nateralo da se uspravim sa zemlje i ponem da urlam iz sveg glasa. Ne znam zato je sve to izlazilo iz mene, ali stajao sam tamo dok su mi niz kimu prolazili marci, i urlao iz sveg glasa. Radostan zbog tog orla. Nisam se tako osedao jo od onog dana kada sam prvi put poleteo na 8-49. Malo poste ponovo sam seo i nastavio s poslom. I svaki put kada bih utrojio ovna, bacio bih muda gore na krovinjaru. I on bi se svaki put sunovratio na krov. I svaki pur imao sam isti osedaj. (VESLI se pojavljuje zdesna, krvavog lica i ruku) VESLI: I onda? VESTON: Sluao si me? VESLI: I ta se onda dogodilo? VESTON: Priao sam jagnjetu! VESLI: Ispriaj meni. VESTON: Ved si uo. ta ti je s licem? VESLI: Naleteo sam na zid. VESTON: to ne ode da se opere? VESLI: ta se onda dogodilo? VESTON: Nedu ponovo da priam! VESLI: Onda ja nedu da se operem! VESTON: ta je, bre, s tobom? Pijan si, a? VESLI: Pokuao sam da povratim tvoj novac. VESTON: Kakav novac? VESLI: Od Elisa. VESTON: Od tog oloa. Ne gubi vreme. Bedni prevarant. VESLI: Pobegao je s tvojim novcem. A i kuda je sada njegova. VESTON: Kuda je moja! Odluio sam da ostanem. VESLI: ta? VESTON: Ostajem. Popravio sam vrata. Jesi primetio? VESLI: Ne. VESTON: E pa, trebalo je. Proao si pored vrata. ta ti je, bre? Sve du da popravim. Odluio sam. VESLI: Popravide sve? VESTON: Aha. Ba tako. ta je tu tako neobino? Ovo bi mogla da bude sjajna kuda kada bi neko poveo rauna o njoj. Zato ne uzme malo kafe i malo se sredi. Izgleda kao da si izaao iz pedine. Ajde. Ima tamo vrude kafe. (VESLI polako ode do poreta i gleda u kafu.) VESTON: Ustao sam i proetao oko kude. Rano jutros. Mislim da ima nekoliko godina kako to nisam uinio. etkao sam okolo i udna stvar poela je da mi se dogaa. VESLI (gleda u kafu) Koja? VESTON: Upitao sam se ko je taj to se etka po vodnjaku u pola sedam izjutra. Kao da to nisam bio ja. Bio je to neki tip u tamnom kaputu, u teniskim patikama, s bejzbol kapom, neobrijan. Nije liio na vlasnika tako lepog komada zemlje. Onda sam se zapitao ko je u stvari pravi vlasnik. Mislim, ako se ja nisam osedao kao vlasnik, ko je onda vlasnik? Pitao sam se da li de pravi vlasnik iskoiti niotkuda i

smrskati mi mozak zato to sam uao na njegov posed. Poeo sam da se osedam kao da treba da beim, ili da se sakrijem. Kao da nije trebalo da se nalazim tu, u toj okolini. Nije ovo nita otmeno, ali je mirno. Zaista, ovde gore vlada mir. Pogotovo tako rano izjutra. Onda mi je palo na pamet da sam zapravo ja vlasnik. Da sam to nekako ja sam, i da zapravo koraam po sopstvenoj zemlji. I to mi je stvorilo stravino dobar osedaj. VESLI (zuri u kafu) Je li? VESTON: Aha. I tako sam se vratio ovde, i prvo to sam uradio bilo je da sam skinuo staru odedu i go etkao okolo. Prosto sam etao po itavoj prokletoj kudi kao od majke roen. Pokuavao da osetim da sam to zaista ja u svojoj sopstvenoj kudi. Kao da sam skinuo neku ljuturu. Potpuni stranac. Onda sam napunio kadu vrelom vodom. Vrelom koliko sam mogao da podnesem. Samo sam zaronio u vodu i pustio da mi ue duboko pod kou. Zamaglili su se svi prozori i stakla na vitrinama. Onda sam pustio da sva voda istee, i ponovo napunio kadu, ovoga puta ledenom vodom. Sedeo sam i putao da se uspue uz mene sve do grla. Onda sam ustao, obrijao se i pronaao istu odedu. Zatim sam doao ovamo i napravio sebi obilan doruak sa slaninom i jajima. VESLI: Slaninom i jajima? VESTON: Aha. Neko je ostavio gomilu namirnica u friider. Zinuo sam od iznenaenja. Pomislio sam da je Boid. Kao da je neko znao da du se jutros ponovo roditi, ta li. Nisam mogao sopstvenim oima da poverujem. (VESLI ode do friidera i gleda u njega) VESTON: Onda sam poeo da kuvam kafu i da radim sve one stvari koje sam nekad radio. Kao da sam se vratio u svoj ivot posle dugog odsustvovanja. VESLI (zuri u frifder) Mama je sve to kupila. VESTON: Onda sam se bacio na prljav ve. Sav koji sam naao. Iao sam po kudi i skupljao sav prijav ve na koji sam naiao. Emin, Elin, ak i tvoj. Neke tvoje arape. Pronalazio sam svaiju odedu. I svaki put kad bih se sagnuo da uzmem neiju odedu, osetio sam tu osobu kao da je bila tu, u sobi. Kao da je odeda jo prianjala za osobu kojoj je pripadala. I osetio sam kao da poznajem svakog od vas. Svakog. Kao da vas prepoznajem kroz krv i meso. Kao da su nam tela povezana i da od toga nikako ne moemo da pobegnemo. Ali nisam se osedao kao da beim. Osetio sam da je to dobra stvar. Bilo je dobro biti tako povezan krvlju. Na taj nain porodica nije samo socijaina stvar. Nego ivotinjska stvar. Bio je to prirodan razlog to smo svi zajedno, pod istim krovom. Ne da mi moramo da budemo, nego treba da budemo. I poeo sam da osedam da mi je zbog toga drago. Poeo sam da se osedam pun nade. VESLI (zuri u friider) Gladan sam. VESTON (prilazi VESLIJU) Sluaj, idi, okupaj se i skini to sranje s lica, a ja du ti napraviti jaja sa slaninom. ta ti je to? VESLI: Krv. VESTON: Odalamio te nekoliko puta, a? E pa, idi to operi i vrati se ovamo. Ajde! VESLI (okrene se VESTONU) Nije hteo da mi da novac, zna. VESTON: Pa ta? On je kreten. Mozak mu je manji od piledeg. Idi sad tamo i operi se pre nego to te odalamim. (VESLI izae levo. VESTON vadi iz friidera jaja i slaninu i poinje da pravi doruak na poretu. Dok kuva, dovikuje VESLIJU.) VESTON (vie) Razmiljao sam o onom poslu s avokadom, o kome si govorio! Zna ono, da se poveemo s "Udruenjem uzgajivaa", i to! Moda to uopte ne bi bio lo posao! Mislim, ne moramo da upoljavamo ikanose, niti bilo koga! Moemo sami da beremo i direktno prodajemo na veliko! ta

kae na to? Da smanjimo izdatke! Onaj stari traktor jo radi, a? Mislim, motor nije zaribao a pritisak je jo uvek dobar za navodnjavanje! Proverio sam jutros! Voda iklja kroz cevi! Nede mnogo trebati da itav poduhvat ponovo krene punim zamahom! Prodadu onaj komad zemlje u pustinji! I imademo s im da startujemo! Nekome de trebati dobro pare pustinjske zemlje! To je prvoklasna lokacija uprkos tome to jo nije razvijena! Samo tri sata vonje od Hot Springsa, a ti zna ta to znai! Zna koja vrsta ljudi poseduje to mesto! Neko od njih de garant imati neki ekstra ke! (ELA ulazi zdesna. Oronula je i umorna. Stoji i gleda u VESTONA, koji nastavlja da sprema kajganu. Onda gleda u jagnje. VESTON zna da je ona tu, ali je ne gleda.) ELA (posle pauze) ta jagnje ponovo ovde radi? VESTON: Pridigao sam ga na noge. Tamo bi propalo. Nisam mislio da de se izvudi. Paraziti su mu se proirili i na creva. ELA (ode ka stolu) Potedi me detalja. (Skida bele rukavice i seda na stolicu, premorena je. Gleda u gomilu istog vea.) VESTON (kuvajudi) Gde si ti bila? ELA: U zatvoru. VESTON: Oh, konano su te dapili, a? (Smejulji se.) ELA: Vrlo duhovito. VESTON: Hode da dorukuje? Ba neto spremam za Vesa. ELA: Ti kuva? VESTON: Aha. Kako izgledam? ELA: Ko je oprao ve? VESTON: Tvoj odani. ELA: Imao si potres mozga, ta li? VESTON: Zar mukarac ne moe sam da opere svoj ve? ELA: Koliko ja znam, moe. VESTON: ak i neto od tvoga. ELA: E! Hvala. VESTON: Zna, mogao sam da ga ostavim. Ali prao sam gomilu moga pa sam usput ubacio sve to sam naao. ELA: Veoma sam ti zahvalna. VESTON: Dobro, gde si bila? Napolju, s tim kao advokatom? ELA: Bila sam u zatvoru:, kao to sam rekla. VESTON: Nije valjda. Sto, u poseti? Ubacili te s pijancima? Govori. ELA: Ila sam da posetim nau derku. i VESTON: Oho. Zato su je dorkirali? ELA: Nedozvoljeno noenje oruja. Vandalizam. Ruenje i upad na posed. Krenje propisa. Sve po spisku. VESTON: Pa, uvek je bila iva vatra. ELA: Deo naslea, a? VESTON: Tako je. Direktni potomak. ELA: Dobro, drago mi je to si pronaao nain da sramotu pretvori u izvor ponosa. VESTON: ta je tu sramno? Treba imati hrabrosti i biii optuen za sve to. Ne moe ba svako njenih godina da sve to uknjii.

ELA: To je sigurno. VESTON: Moe li ti? ELA: Ne budi smean! Ja nisam samodestruktivna. Nije mi u krvi. VESTON: To je tano. Nikad o tome nisam tako razmiljao. Ti si jedina koja to nema. Samo mi. ELA: Oh, znai ja sam sada autsajder. VESTON: Pa, tako je. Ti potie od drugaije vrste ljudi. Nene. Umetnike. Oni su svi bili umetnici, a? ELA: Moj deda je bio apotekar. VESTON: Dobro, onda naunici. Ugledni lanovi udruenja. Profesionalci. Niko nije dizao glas. ELA: Je l to loe? VESTON: Ne. Samo drugaije. To je sve. Samo drugaije. ELA: Ma kakvo je ovo sad mudrovanje? ta ovo znai? Otreznili smo se preko nodi, a? Razbueni za novo jutro? Kakvo je ovo sranje? Bila sam tamo itave nodi i pokuavala da sredim Emu a ovde me doekuje gospodin Hajd! Gospodin Dva lica lino! Zna, odjebi s tim sranjem jer se ja ne primam tako lako! VESTON: Hode li kafu? ELA: NE, NEDU PROKLETU KAFU! I NOSI TO JEBENO JAGNJE IZ MOJE KUHINJE! VESTON (ostaje hladan) Dobro si se primila na jezik, ali ti je modulacija glasa loa. ELA: Moja modulacija je sasvim dobra! VESTON: Neto tu ne zvui istinski. Neto duboko dole u tvom glasu. U srcu stvari. ELA: Oh, ti si zaista uasan. Kako moe da me optuuje zaro to ne odgovaram tvojim merilima! Stvarno si nesposoban! VESiON: Nema to nikakve veze s merilima. Pre je to sudbina. ELA: Oh, prekini, molim te. Iscrpljena sam. VESTON: Probaj sto. Fin i tvrd. Prava stvar za tebe. ELA (iznenada meko) to? VESTON: Aha. Samo se oprui. Bide zapanjena. Bolje od bilo kog kreveta. (EMA pogleda u sto na tren, onda pone da gura sav ist ve sa stola na pod. Popne se na sto i oprui se. VESTON nastavlja da kuva okrenut joj leima. Ona ga posmatra leedi.) VESTON: A kad se probudi, ekade te spreman veliki doruak, kajgana sa slaninom. Osedade se izvrsno. I kada jednom oseti taj sto pitade se zato si tolike godine provela u krevetu. Taj sto de te opustiti. (VESLI bane na scenu sleva, potpuno go, mokre kose. Deluje omamljeno. VESTON ne obrada panju na njega i nastavlja da govori i da sprema doruak, aok vesli tumara scenom posmatrajudi ELU. Ona ga pogleda, ali ne reaguje. On se okrene i gleda u VESTONA. Pogleda jagnje i krene ka njemu. Sagne se preko ograde, uzme ga i odnosi van scene. VESTON nastavlja govori i da kuva. ELA je na stolu) VESTON: To ti je problem s previe komfora, zna. Tako zaboravi odakle potie. Izgubi osedaj. Misli da napreduje, ali zapravo sve vreme gubi. Pada unazad sve vie i vie. Pada u trans iz koga se nikad nede povratiti. Hipnotisana si. Telo ti je hipnotizovano. Pada u komu. Zato ti je s vremena na vrema potreban tvrd sto da te vrati nazad. Jedan dobar tvrd sto da te povrati u ivot. ELA (jo na stolu, pospano) Trebalo je da bude pop. VESTON: Misli? ELA: Ima sjajan glas. Dubok. Zvuan. VESTON (vadi jaja na tanjir) Nisam ja za javnu linost. ELA: Tako sam umorna.

VESTON: Spava! ELA: Trebalo je da vidi taj zatvor, Vestone. VESTON: Video sam ga. ELA: Oh, onda dobro. Kako si ikada mogao tamo da prespava? VESTON: Ako si dovoljno tup, ne oseda nita. (Zove VESLIJA van scene) VES! DORUAK TI JE SPREMAN! ELA: Upravo je izaao. VESTON: ta? ELA: Upravo je izaao, go golcat, s jagnjetom u rukama. (VESTON pogleda u ogradu, vidi da nema jagnjeta. Jo dri tanjir.) VESTON: Kuda je otiao? ELA: Napolje. VESTON (odlazi na desno, nosi tanjir) VES! DOAVOLA, DORUAK TI JE SPREMAN! (VESTON izlazi s tanjirom desno. ELA pokuava da dri oi otvorene, jo je na stolu) ELA (sebi) Nita vie ne moe da me iznenadi. (Polako tone u san. Neko vreme nita se ne dogaa. Onda se zdesna pojavljuje VESTON s tanjirom. ELA spava na stolu) VESTON (ide ka poretu) Nema ga napolju. Zamisli. Ba kad je sve spremno, on izae. (Okrene se ELI) Zato li je odneo jagnje? Ono treba da je u toplom. (Vidi da je ELA zaspala) Odlino. (Okrene se i stavi tanjir na poret, gleda u hranu) Mogao bih i sam da pojedem. Dupli doruak. Zato da ne? (Pone da jede, govori sam sa sobom) Ne moe se oekivati da de biti dobro ako nije toplo. (Okrene se i posmatra ELU kako spava, onda nastavi da jede.) Uvek je najbolje kad razgovaram sam sa sobom. Uvek je to bilo najbolje. Sve drugo je bez veze. Bar ti pravi drutvo. (Ulazi VESLI zdesna, obuen u VESTONOV kaput, ima na sebi bejzbol kapu i teniske patike. Stane. VESTON ga posmatra. ELA spava.) VESTON: ta je stobom, kog avola? Dosad sam te zvao. Jesi li me uo? VESLI (zuri u VESTONA) Nisam. VESTON: Doruak ti je bio spreman. Sada se ohladio. Ved sam pola pojeo. Skoro pola. VESLI (bezizraajno) Neka. VESTON: ta radi u toj odedi? VESLI: Naao sam je. VESTON: Bacio sam je! Koji ti je avo? Ode i opere se a onda navue na sebe odbaeno odelo neke protuve, upiano i bog de ga znati ta sve ne. VESLI: Taman mi je. VESTON: Ne shvatam te, to je sigurno. ta si uradio s jagnjetom? VESLI: Zaklao sam ga. VESTON (okrene se odnjega, zgaden) Boe. (Pauza: okrene se VESLIJU) ZATO SI ZAKLAO TO JADNO STVORENJE! VESLI: Jer gladujemo. VESTON: FRIIDER JE PREPUN HRANE! (VESLI brzo ode do friidera, otvori ga, i poinje da vadi svu hranu napolje i da je prodrljivo trpa u usta. VESTON ga posmatra, pomajo zabrinut zbog njegovog stanja.) VESTON: ZATO SI GA ZAKLAO? BILO MU JE BOLJE! (Posmatra VESLIJA kako prodrljivo jede.) ta je s tobom, deae? Napravio sam ti dobar doruak. Zato ga ne jede? ta je s tobom?

(VESTON se obazrivo odmie od VESLIJA, nadesno. VESLI nastavlja da jede, odlaudi od sebe polupojedenu hranu i uzimajudi novu. Slabano stenje dok vade.) VESTON (VESLIJU) Sluaj, znam da nisam obradao panju na kudne poslove i da si ti to morao da radi umesto mene. Ali aoneo sam ti artioke, zar ne? Zar nisam to uradio? Nisam to morao da uradim. Skrenuo sam s puta. Video sam znak na autoput, pa sam skrenuo dve milje s puta samo da bih tebi doneo artioke. (Pauza dok gleda u VESLIJA koji jede; nervozno baca poglede ka ELI, onda ponovo posmatra VESLIJA) Nije mogude da si toliko izgladneo! Nismo, bre, toliko propali, doavola! (Pauza, VESLI ne reaguje, halapljivo jede.)Ti si samo razmaen, to je sve! Ovo je raj za mlade! Ima dece tvojih godina koja bi dupe dala da ive u ovakvoj okolini! Imao si sve! Sve! Mogudnosti su ti ovde pred nosem! (Okrene se ELI.) ELA! ELA, PROBUDI SE! (ELA ne reaguje; okrene se VESLIJU, on jo jede.) Ako sve ovo radi da bih se ja osedao kao krivac, nede prodi! Nede prodi, jer ja ne moram sada da pladam za svoju prolost! Ne sada! Ne posle ovog jutra! Sve je to sada iza mene! RAZUME LI ME? S TIM JE GOTOVO JER SAM SE PONOVO RODIO! SADA SAM POTPUNO DRUGI OVEK! Potpuno drugi ovek. (VESLI prestane da jede i naglo se okrene ka VESTONU.) VESLI (hladno). Ubide te. VESTON (pauza) Ko de me ubiti! ta pria! Niko me nede ubiti! VESLI: Nisam mogao da dobijem novac. VESTON: Kakav novac? VESLI: Od Elisa. VESTON: Pa ta? VESLI: Duguje im novac. VESTON: Dugujem kome? Nieg se ne sedam. S tim je sada svreno. VESLI: Ne, nije. Nije svreno. Moda si se ti promenio, ali jo uvek im duguje. VESLON: Ne sedam se. Mora da sam neto pozajmljivao za otplatu kola. Ne sedam se. VESLI: Oni se sedaju. VESTON: Onda du im vratiti. Nije tako strano. VESLI: Kako? Elis sada poseduje kudu i sve ostalo. VESTON: Kako: poseduje kudu? Ovo je moja kuda! VESLI: Ved si potpisao. VESTON: Nita nisam potpisao! VESLI: Bio si pijan. VESTON: UMUKNI! VESLI: Kako de im platiti? VESTON (pauza). Mogu da prodam zemlju. VESLI: Beskorisnu zemlju. Tip je pobegao u Meksiko. VESTON: Koji tip? VESLI: Tejlor. Advokat. Advokat, kevin prijatelj. VESTON (pauza, gleda u ELU koja spava, VESLIJU) Isti tip? VESLI: Isti tip. Sve nas je skenjao. VESTON: Ovo nije u redu. Bio sam okrenuo nov list. Spremao sam se da sve sam uzmem u ruke. VESLI: Nede modi, oni su ved sve sredili. VESTON: Bio sam spreman za potpuno nov napad. Ovo nije u redu!

VESLI: Uvukli su se ovde kao neka zaraza. Nismo ni primetili. VESTON: Pa upravo sam napravio nova vrata, i sve. Oprao sav ve. Oistio artioke. Poeo iz poetka. VESLI: Bolje da pobegne. VESTON: Pobegnem? Kako to misli, da pobegnem? Ne mogu da beim! VE5LI: Uzmi pakarda i bei odavde. VESTON: Ne mogu da pobegnem od svega. VESLI: Zato da ne? VESTON: JER OVDE JE MESTO GDE SAM SE SKRASIO! OVDE SAM POVUKAO CRTU! BA OVDE! DOVDE SAM DOAO! NEMAM VIE GDE DA ODEM! TO JE TO! VESLI: Uzmi pakarda. (VESTON stoji neko vreme. Gleda oko sebe, pokuava da smisli izlaz.) VESTON (posle pauze) Sad se sedam. Bio sam u kripcu. Bio sam do grla u nevolji. Zna, uvek sam raunao na bududnost. Polagao nade u nju. Nadao se da de sve krenuti nabolje. Nije moglo biti gore pa sam raunao da moe da bude samo bolje. Raunao sam da zato svi od tebe i trae da kupuje stvari. Kupi friider. Kupi kola, kudu, parcelu, investiraj. Ne bi oni bili tako velikoduni da ne raunaju da de im vratiti, i to s kamatom. U jednom trenutku moram da zaradim lovu. I zato sam nastavljao. Zato ne pozajmiti ako ved daju. Zato tu i tamo ne probati. lonako svi ele da ti pozajme. Banke, prodavci koia, investitori. itava stvar je u pogonu usled nevidljivog novca. Vie ne moe ni da uje zvuk sitnia. Sve je to plastino petljanje tamo-amo. Sve je to u glavama ljudi. Pa sam pomislio: ako je to tako, zato da ne iskoristim stvar? Zato da se ne zaduim nekoliko hiljada, ako je sve to u brojevima? Ako je sve to samo jedna ideja i nita vie, zato to ne iskoristiti? I tako sam nastavljao s tim, to je sve. Samo sam saraivao. VESLI: Bolje je da krene. (Pauza. VESTON posmatra ELU, koja spava.) VESTON: Isti tip, a? Mora da je ona znala. Mora da je mislila da sam je napustio. (VESTON se okrene i gleda u VESLIJA. Tiina.) VESLI: Pa i jesi. VESTON: Samo sam odlazio na neko vreme. Ponekad. Nisam ovde mogao da izdrim. Nisam mogao da podnesem ideju da de sve ostati isto. Da de svako jutro biti isto. Pokuavao sam da to shvatim tamo negde na putu. Pokuavao da sve to poveem. Te skokove. Nisam kapirao skokove. Od roenja, do odrastanja, do bacanja bombi, do pravljenja dece, do lutanja po barovima, do ovoga sad. Nekako me sve to izluivalo. Pokuavao sam da sve to tamo negde shvatim. A sve to vreme reenje je bilo u ovoj kudi. VESLI: Dodi de ovamo po tebe. Sada znaju gde ivi. VESTON: Gde da odem? VESLI: Moda u Meksiko. VESTON: Meksiko? Aha. Tamo svi zbriu, a? Dole je prepuno izbeglih umetnika. Mogao bih da odem dole i da se izgubim. Mogao bih da nestanem. Mogao bih da dole ponem potpuno nov ivot. VESLI: Moda. VESTON: Mogao bih da pronaem tog tipa i povratim novac. Tog tipa iz biznisa s nekretninama. Kako ree da se zove? VESLI: Tejlor. VESTON: Aha, Tejlor. I on je dole, a? Mogao bih da ga naem. VESLI: Moda.

VESTON (ponovo gleda u EMU) Ne mogu da verujem da je ona znala a da je ipak otila s njim. Mora da je mislila da sam mrtav, ili tako neto. Da se nikad nedu vratiti. (VESTON odlazi do EME, stane, pogleda u VESLIJA, onda se okrene i izade nadesno. VESLI ostane da stoji. Sagne se i pokupi ostatke hrane s poda, polako jede. Gleda iza ograde gde je bilo jagnje. EMA ulazi sleva, obuena kao u drugom inu. Odlazi do centra scene, gleda u pravcu gde je izaao VESTON. VESLI izgleda oamuden dok polako vade hranu. ELA spava na stolu. EMA u ruci ima bi. Drkom udara po nozi dok gleda nadesno.) EMA: Meksiko, a? Ni dan nede uspeti da izdri dole. Lako de ga nadi. Glupost: idi u Meksiko. Prvo de ga tamo traiti. (VESLIJU) ta to jede? VESLI: Hranu. EMA: S poda? Uvrnut si kao i on. Zaraen! VESLI (oamudeno) Gladan sam. EMA: Ti si bolestan! ta radi u njegovom odelu? Da nisi sada postao glava porodice, a? Krupna zverka? Tata medved? VESLI: Probao sam njegov lek, ali nije uspelo. EMA: Kakav lek? VESLI (sebi) Pokuao sam s toplom kadom. Vrelo koliko mogu da izdrim. Onda ledeno hladno. Onda da hodam okolo go. Ali nije ilo. Nita se nije dogodilo. Iekivao sam da se neto dogodi. Izaao sam napolje. Smrzavao sam se tamo pa sam potraio neto ime bih se ogrnuo. Poeo sam da prevrdem okolo po ubretu i pronaao njegovu odedu. EMA: U ubretu? VESLI: Krv jagnjeta slivala mi se niz ruke. U jednom trenutku pomislio sam da je moja sopstvena. Mislio sam da to ja krvarim. EMA: Odvratan si mi. Jo si odvratniji od njega. A to je zaista odvratno. (Gleda u ELU, koja jo spava) ta joj je? VESLI: Poeo sam da navlaim njegovu odedu, niegovu bejzbol kapu, njegove teniske patike, njegov kaput. I kad god bih navukao neto, inilo mi se kao da jedan njegov deo prirasta za mene. Osedao sam kako me on ispunjava. EMA (ode do stola, udara drkom bia po butini) ta, ona spava, a? (Osine EMU drkom bia po zadnjici.) BUDI SE! (ELA se ne budi) VESLI: Osedao sam kako nestajem. Osedao sam kako on ulazi a ja izlazim. Kao smena strae. EMA: Ej, nemoj da se sekira. Uinio si sve to si mogao. VESLI: Nita nisam uinio. EMA: To i mislim. VESLI: Samo sam odrastao ovde. EMA (prilazi VESLIJU) Ima neku lovu? (VESLI trai po depovima kaputa) EMA: ta tu prekopava? To je njegov kaput. VESLI: Mislio sam da si ti u zatvoru. EMA (odlazi do stola) Bila sam. VESLI: ta se dogodilo? EMA (uzima ELINU tanu i pretresa po njoj) Iskoristila sam svoju dovitljivost. Iskoristila sam svoju uroenu kriminalnu inteligenciju. (EMA izrui stvari iz ELINE tane)

VESLI: ta si uradila? EMA: Izala sam. VESLI: Vidim, ali kako? EMA: Usliila sam narednikove seksualne elje. Eto kako. Lako. (Uzima iz tane veliki sveanj novanica i kljueve od kola, odbaci tanu. Dri novac.) EMA: Idem u kriminal. To je jedino to se danas isplati. VESLI (gleda u novanice u EMINOJ ruci) Odakle joj to? EMA: Pa ta misli? VESLI: Uzede njena kola? EMA: To je savreno samozaposlenje. Kriminal. Nema preporuka. Nema diploma. Nema trokova. Nema amortizacije. Samo ist profit. Sve je tvoje. VESLI: Kako to da ja idem unazad? EMA (krede ka VESLIJU) Jer ne gleda napred. Eto zato. Ne vidi predznak. Treba da naui kako da ita te stvari, Ves. U suprotnom je pogubno. Ne sme da veruje ljudima kada te gledaju u oi. Treba da pogleda iza njih. Da vidi ono iza. Da vidi ta kriju. Svi neto kriju, Ves. Svi. Niko ne izgleda kao ono to jeste. VESLI: ta si ti? EMA (odlazedi) Ja sam otila. Otila! Da se vie nikad ne vratim. (ELA se iznenada probudi. Naglo se uspravi.) ELA (kao da se probudila iz komara) EMA! (EMA je pogleda, zatim istri nalevo. ELA sedi na stolu i u uasu zuri u VESLIJA. Ne prepoznaje ga. VESLIJU) Vestone! Je li to bila Ema? VESLI: To sam ja, kevo. ELA (doziva) EMA!! (Skoi sa stoja i trai kaput.) Moramo da je uhvatimo! Ne moe tek tako da pobegne! Poginude na tom konju! Gde mi je kaput? (VESLIJU.) GDE Ml JE KAPUT? VESLI: Nisi ga ni imala. ELA (VESLIJU) Idi, uhvati je, Vestone! Derka ti je! Pokuava da pobegne! VESLI: Pusti je da ode. ELA: Ne mogu da je pustim da ode! Odgovorna sam za nju! (Jaka eksplozija van scene. Blesak svetlosti, onda tiina. vesli i ELA stoje izure. Sleva ulazi EMERSON, cereka se. On je nizak ovek u odelu) EMERSON: Gospode! Jeste li ikad uli tako neto? Kakav prasak! Isuse Hriste! (Cereka se) (VESLI i ELA ga posmatraju) EMERSON: Matori Slejter mora da ga je nakrko do vrha. U celoj svojoj karijeri nisam uo tako svemodan prasak. (SLEJTER, njegov ortak, ulazi zdesna, dri odrano jagnje. Vii je od EMERSONA, i on je u odelu. Cerekaju se obojica kao da su izveli neki grandiozan majstorluk.) SLEJTER: Emersone, pazi ovo! (Cereka se) Jesi video ovo? (VESLIJU) ta je to, odrana koza? VESLI (bezizraajno) Jagnje. SLEJTER: O, to je jagnje! (Smeju se) Meni izgleda kao neije mrtvoroene! (Histerino se smeju) VESLI: Kakav ie to bio prasak? (Prestaju da se smeju i gledaju u VESLIJA. Smeju se ponovo, onda prestanu) EMERSON: Prasak? Kakav prasak? VESLI: Ta eksplozija. EMERSON A, to! To je bila samo mala opomena. Kao neka posthipnotika sugestija. (Smeju se)

ELA: Ko su ovi ljudi, Vestone? EMERSON (VESLIJU) Vestone? Ti si Veston? VESLI: Moj otac. EMERSON (SLEJTERU) Malo je premlad, a? SLEJTER (baci odrano jagnje preko ograde) Pa, ako ona kae da je Veston, mora da je Veston. ELA: ta ovi ljudi trae ovde? (Udaljava se od njih.) EMERSON (VESLIJU) Znai, ti si Veston? Drugaije smo ga zamiljali. Potpuno smo ga drugaije zamiljali. VESLI: Kakav je to bio prasak napolju? EMERSON: Neto za ta nije pladeno. Neto za ta se duguje. SLEJTER: Istekao rok. VESLI: Auto. Digli ste auto u vazduh. EMERSON: Bingo! (Cepaju se od smeha. VESLI odlazigore i pokuava da vidi napolje.) ELA: Izbaci ove ljude, Vestone! U kuhinji su mi. SLEJTER (osvrde se okolo) Kakav haos, deko. Da mi plati, ne bih mogao ovako da ivim. EMERSON: Eto, tako ti je to kad ne plada dugove. Pusti da jedna stvar isklizne: i prvo to se dogodi to je da sve ode doavola. Sve ide nizbrdo dok se ne zaglibi u balegu kao to je ova. VESLI (gleda napolje) Napolju je vatra. SLEJTER Ugaside se. To je samo nitroglicerinska meavina. Ne gori dugo. Moda de na travi tu i tamo ostati trag, ali nita trajno. VESLI (bezosedano, jo gleda napolje) Nita nije ostalo od auta. SLEJTER Tako je. Vrlo je temeljan. Irci su ga napravili. Strana stvar. Nema pojma ta te je strefilo. EMERSON (VESLIJU) E pa, odosmo mi, Vestone. Ti si ukapirao poruku. (Spremaju se da krenu, EMERSON stane) Oh, i ako vidi svog starog, moe da mu prenese poruku. Ne volimo da se ponavljamo. Prvi put je super, ali posle toga postaje veoma dosadno. SLEJTER (VESLIJU) Ne zaboravi da jagnjetu da malo mleka. Izgleda prilino loe. (Obojica se grohotom smeju, zatim odlaze. ELA je pored ograde, zuri u odrano jagnje. VESLI je u gornjem delu scene, okrenut joj leima. Gleda napolje. Pauza) ELA (zuri u mrtvo jagnje) Mora da sam prespavala ceo dan. Koliko sam spavala? (Ostaju okrenuti leima jedno drugom) VESLI: Nisi dugo. ELA: A Ema je otila. Zaista je otila na tom konju. Nisam verovala da de to uiniti. Sanjala sam da odlazi. To me je i probudilo. VESLI: Bila je ovde u kuhinji. ELA: Mora da sam to prespavala. (Pauza dok zuri u odrano jagnje) Oh! Zna ta, Ves! VESLI: ta? ELA: Neto mi pade na pamet. U vezi s ovim jagnjetom. VESLI: ta? ELA: Ona pria o orlu, koju je tvoj otac imao obiaj da pria. Seda se toga? VESLI: Aha. ELA: Seda se cele prie? VESLI: Aha.

ELA: Ja ne. Sedam se samo poneega. Ali sad mi je to prolo kroz glavu. VESLI: Hm. EMA (posle pauze) Sedam se da se stalno vradao i obruavao na krov staje, pa bi odleteo. VESLI: Aha. ELA: I ta jo? VESLI: Ne zngm. ELA: Seti se. ta se onda dogodilo? VESLI: Dola je maka. ELA: Tako je. Doao je veliki maor. Pravo iz polja. I skoio je na vrh tog krova da onjui sve te iznutrice, ili ta god da je bilo. VESLI (jo je leima okrenut) A orao je sleteo i epao ga kandama i kretedi poneo u nebo. ELA (zuri u jagnje) Tako je. I borili su se. Borili su se kao ludi usred neba. Maor mu je razdirao grudi, orao je pokua vao da ga ispusti, ali maor se nije dao jer je znao da je s njim svreno ako padne. VESLI: I orao je rastrgnut na komade u vazduhu. Orao je pokuavao da se oslobodi make, a maka ga nije putala. ELA: I oboje su se survali na zemlju. Oboje su se survali. Kao jedna stvar. (Ostaju tako, vesli gleda napolje, leima okrenut ELI, a ELA gleda u jagnje. Svetlo se polako smanjuje.)