Dusan Kovacevic - Kontejner sa pet zvezdica

Duan Kovaevi Kontejner sa pet zvezdica

(Neka ostane meu nama) Beograd s jedne (tune, alosne, nesrene, jadne, bedne) nepostojee godine. Na sceni je izloen novi kontejner, matno vei od uobiajenog, sa automobilskim tokovima i farovima. Pokraj kontejnera, kao pokraj najnovijeg modela nekog automobila, stoji plavokosa Uenica odevena u aroliki kostim, "kreiran", verovatno, od pronaenih "delova" iz nekoliko kontejnera. Sako je slian haljini, ali se cipele malo razlikuju. Na levoj nozi je sandala be boje, a na desnoj elegantna, lakirana, cipelica sa visokom potpeticom. Neujednaena visina peta primorava Uenteu da pazi kako hoda, jer im se malo "zaboravi", pone da se gega ili, to bi ljudi rekli, "krene da opa" Bez obzira ita pomenute "sitnice", Uenica se osmehuje, etajui oko kontejnera kao da reklamira "jaguar" ili "pore". A kad je podigla poklopac srebrnaste, metalne "kutije", tz kontejnera su se zau prijatna muzika i stereo-barunasti glas Hulija Iglesijasa. Bez veeg napora, igrajui se, Uenica pomera kontejner; okree ga pokazujui "zadnji trap", a onda ga vozi po sceni, veto manevriui na malom prostoru. Gledaoci odmah mogu da primete pet crvenih zvezdica ispod imena modela. KONTEJNER ZA 21. VEK. Hulio peva "iz stomaka" tehnolokog uda privatne drave Sloboslavije, kontejner se zaustavlja dva-tri metra od proscenijuma. Uenica se, uz osmeh, udalji nekoliko koraka, opajui, a iz kontejnera se pojavi Profesor. Ustaje, iri ruke ispod crne pelerine i, stojei u kontejneru kao u "formuli 1", pozdravlja iznenaenu i, pomalo, zgranutu publiku) PROFESOR: Dobro vee, potovana gospodo! Dobro vee! ast mi je pozdraviti Vas i, ujedno, zahvaliti Vam na cenjenom interesovanju za moje predavanje: KONTEJNER ZA 21 VEK! to znai, u Novi Vek sa novim, modernijim, veim kontejnerima! Moja Uenica, gospoica Pa... Milica, demonstrirala Vam je samo najosnovnije mogunosti ovog modela. To to ste videli, to je samo spoljni izgled kontejnera sa pet zvezdica. Zato ima pet zvezdica i zato je ovaj model nazvan KONTEJNER ZA 21 VEK, uete tokom predavanja na koje ste izvoleli doi. A obili smo... Koliko, Milice? UENICA: Pa... pa... PROFESOR: etrdeset devet! Veeras smo ovde, kod Vas, jubilarni, pedeseti put! Naravno, to nije sluajno, Vi ste to zasluili! Dakle, u svim gradovima koje smo ve obili dobijao sam samo rei pohvale, rei divljenja i mnogobrojne narudbine. Da sam dobio dozvolu za proizvodnju ovog kontejnera, do sada bih prodao, najmanje, pedeset hiljada primeraka! Svakog dana stiu mi pisma i faksovi sa jednim jedinim pitanjem: "Gde bismo, gospodine Profesore, mogli da Page 1

Dusan Kovacevic - Kontejner sa pet zvezdica kupimo Va kontejner sa pet zvezdica?" Za one koji sumnjaju u ovo to priam bie dovoljan jedan mali dokaz. Gospoice, budite ljubazni, donesite jueranju potu... Milica je, inae, moja desna i leva ruka. Obe moje ruke... Ja ne znam ta bih bez nje radio... (Uenica, osmehujui se, odlazi opajui i ubrzo se vraa nosei povei plastini dak prepun pisama pokazujui ga publici, osmehuje se samo Profesor.) Hvala, Milice! Jueranja pota! Pisma i telegrami! Pohvale, pohvale, pohvale, i jedno jedino pitanje: "Dragi Profesore, gde bismo mogli da kupimo Va model kontejnera?" Naalost, moj odgovor je jo uvek isti: Strpite se, koristite stare kontejnere dok ne dobijem dozvolu za proizvodnju ovog modela. Procedura za dobijanje dozvole je u toku. Neka ostane meu nama, jedan moj stari kolski drug, koji je u petom razredu osnovne kole pokuao da napastvuje nastavnicu fiskulture, pa je posle, kad je pobegao iz popravnog doma za maloletnike i dokopao se inostranstva, opljakao nekoliko banaka, danas je uvaeni i istaknuti lan Vlade, obeao mi je, dao mi je asnu re, da e moj "sluaj" biti reen do jesenjeg sajma. Ako odri re, a verujem da hoe, jer je njegov otac sa mojim bratom bio na robiji 12 godina, ovaj model e biti u irokoj proizvodnji za nekoliko meseci. (Profesor iskae iz kontejnera, povlaei za sobom elini lanac, privezan za lanak leve noge. Kao da je sve u najboljem redu, odbacuje crnu pelerinu i popravlja odelo skrpljeno od raznoraznih delova "pronaenih" u kontejneru. Oslanjajui se na tap sa srebrnom drkom, pridie "medicinski okovratnik" i prouava da li mu je ortopedska cipela na desnoj nozi u redu. Oigledno, negde, nekad, dobro "nastradao", Profesor "aritmino" treska metalnom potpeticom ortopedske cipele; na levoj nozi ima lakiranu, salonsku cipelu. etajui dva koraka levo, dva desno, "nabijen" vikom energije, vue lanac, zapoinjui svoju "ivotnu priu"; priu o dugom i tekom putu do dananjeg uspeha.) Potovani prijatelji, moram Vam rei, moj put do dananjeg uspona bio je dug, naporan i teak. Nisam iao putem "posutim ruama"; gazio sam i otar kamen, bosim nogama. to jes' jes'... Danas mi neki prijatelji kau: Ti si srean ovek!" Sta ste rekli, pitam ih ja? Ja sam srecan ovek? Ma nije mogue? Nee biti da je tako? Krenuli smo, kao generacija, sa istih pozicija, zavrili smo sline kole i fakultete, i ja sam, izgleda, jedini uspeo. Ja jesam srean jer sam tekim radom neto napravio u ivotu. Nisam nikad nita dobio, niko mi nita nije poklonio, ja sam ovaj kontejner stvorio svojim rukama i svojim radom. To, gospodo, nije srea! To se zove pamet, plus rad! Srea bi bila da mi je ovaj kontejner neko poklonio. Da sam ja, ovako, sa rukama na leima, alabajzao po gradu, a neko mi priao i rekao: "Profesore, hoete li, dabe, ovaj kontejner?" To bi bila srea... Znate, moram Vam neto rei, nai smo, neka ostane meu nama, oveku se ovde sve prata, osim uspeha! Ako ukradete, ako slaete, ako prevarite, ako izdate, ako, ak, i ubijete, uvek e se pronai neko opravdanje. Meutim, ako sluajno uspete u ivotu, pa se uz uspeh malo i obogatite, pomoi Vam nema! Gotovi ste! Va uspeh je i Va kraj! Odmah se postavlja pitanje... Milice? UENICA: Pa... Ko je On i ta je On da uspe u ivotu, a bio je najgori meu nama? Mogao je da uspe svako, samo ne On! Mora da je neko debelo stajao iza njega! Ne moe ba On, od tolikih nas, da uspe i, usput, da se obogati! To Page 2

Dusan Kovacevic - Kontejner sa pet zvezdica je njemu neko neto "sredio". PROFESOR: A ko bi to mogao da sredi? Pa, zna se policija! policija! Kod nas sve poinje i sve se zavrava u policiji. I to ne u obinoj policiji, ve u vrhu Dravne bezbednosti. Nema drugog objanjenja da ba On, od tolikih nas, uspe "preko noi"! "Preko noi!" Eee, brao moja draga, i sestre moje lepe, prijatelji moji, to "preko noi" je trajalo u mom sluaju deset godina. Znai, jedna "no uspeha" bila je duga deset godina! I da se nije pojavio Slobodan Miloevi, ta no ne bi nikad sunca ugledala. Meutim, On se pojavio kao kometa; trgao me, uznemirio me, zainatio me, uozbiljio me... A pre njegovog dolaska bio sam najobiniji profesor. Mala plata, mali stan, mala kola, mala ena, mala deca... Jednom reju, mali ivot, krpio se kraj sa krajem i - ekala se penzija. Mlad ovek, u najboljim godinama, zna da ce jednoga dana umreti... Put prav, bez krivina, bez iznenaenja i uzbuenja, bez izazova; preica do smrti. I taman sam pomislio da se u mome ivotu nista nee promeniti, kad pojavi se On! (Profesor gleda u Uenicu, koja mu se osmehuje i uz osmeh klima glavom. Dobivi potvrdu svoje prie od "najblieg saradnika", predava nastavlja "izlaganje" sa istim zanosom i ubeenjem.) U poetku nisam verovao da je to mogue! Mislio sam da sanjam! Mogao je da se pojavi Svako, samo ne On! Da je doao neki Marsovac, manje bih se iznenadio. Rekao bih: "Pa posle tolikih pria o ljudima iz svemira, red je da se neko od njih i pojavi." O njima se pria otkako je sveta i veka, samo Njega nikad niko nije pominjao. Da je neko rekao pre deset godina da e se On pojaviti, da e biti ba takav kakav jeste, da ce se ovaj na napaeni i civilizacijski zaboravljeni narod nai u centru svetskih zbivanja, svi bi mu rekli da pria gluposti. Takvog proroka ova zemlja nije imala! Kad sam ga ja prvi put video i uo, ustao sam iz fotelje gledao sam ga na televiziji - stao sam, ukoio sam se, zinuo i... ostao bez daha... Nisam disao jedno pola sata. To je medicinski nemogue, ali, u mom sluaju, bilo je tako. A kad je poeo da govori, da vie i da mae rukama, srce mi je stalo, neto me je u grlu steglo, a niz obraze su mi potekle suze. Nisu to bile obine suze, to se moja poniena, napaena i sledena dua topila... Deca su me samo gledala, a ena se krstila. A kad je On rekao "nikad niko vie nee smeti da vas bije", da vas pipne, da vas, sluajno, neko popreko pogleda, uhvatio sam se za srce i pao u fotelju. Da se moja mila i draga pokojna majka pojavila na vratima, manje bih se obeznanio. Taj moj ok izazvan prvim susretom sa njim, nikad neu zaboraviti. Evo, i danas, posle tolikih godina, kad se setim tog televizijskog prenosa, Njegovog govora kroz onaj prozor na Kosovu, samo me ovde neto zaboli, srce mi zastane, a oi mi se... oi mi se... Izvinite... (Profesor zauta drei sklopljene ruke kao da se moli. Gledajui negde ispred sebe, prihvata maramicu koju mu je Uenica donela. Obrisavi oi, zahvalno dodiruje rame svoje Uenice, potom se s uzdahom pomera, povukavi lanac privezan za lanak leve noge.) Da... Meutim, mi ne bi bili mi kad se ne bi svaali. Kao i obino, narod se podelio. A onda su dole demonstracije, na ulice su iz podruma, sa tavana, iz kanalizacije, dojurili neki manijaci, psihopate, ludaci, narkomani, a iz uma su dotrali etnici. Drogirani i pijani, poeli su da rue grad, da pale kue, da ubijaju... Ja sam vikao sa balkona: ta to radite, majku vam... izdajniku? ta to radite? I onda sam doiveo najstraniju stvar u Page 3

Dusan Kovacevic - Kontejner sa pet zvezdica ivotu. Meu tom raljom ugledao sam i moju decu. Moju roenu decu! Kad sam rekao eni da cu ih prebiti, ena je uzela stvari i preselila se kod majke, iji je otac bio kapetan Kraljeve vojske, inae, kasnije, amerikoetniki emigrant. Sa balkona sam joj viknuo: "Idi, obuci oevu uniformu, stavi kokardu na elo i no u usta, pa kolji kao to ti je otac klao!" Ona je, zamislite, zastala na uglu, pokraj novog kioska sa virlama, pogledala me i rekla... UENICA: "ubre komunistiko! Sram te bilo!" PROFESOR: Meni, koji sam u koli iao peke, po kii, snegu, ledu, dvadeset kilometara, meu zmijama i vukovima... Zna Milica. (Profesor gleda u Uenicu, oslanjajui se na tap, kao da e se svakog trena sruiti. Devojka mu polazi, neto mu ape, a onda se ponovo udaljuje dva-tri "neravna" koraka... Smiren nekom njenon reenicom, Profesor nastavlja priu, trudei se da ga prejaka seanja ne "prekidaju".) I tako, razili smo se posle 22 godine braka. ta se desilo nekoliko meseci kasnije? Zbog uea moje dece u demonstracijama i zbog pisanja moje ene u novinama bila je novinarka mene su "udaljili' sa fakulteta. Jednostavno su me oterali u invalidsku penziju. Istina, dok sam bio mali, imao sam sedam-osam godina, udario me je tramvaj na Slaviji, s lea. Ja sam posledice oseao, iako ih nisam pokazivao, meutim, neko od mojih "prijatelja" je iskopao taj podatak i... i... Ostao sam sam, poeo je rat, ceo svetje udario na nau zemlju, valjalo je preiveti svetsku izolaciju. Da On nije stao na elu drave, ja bih se ubio, jer ne bih imao nadu da e nas ikad iko izvui iz oaja i bede. On je ostao, a ja sam jedne noi poao da bacim kesu starog ubreta u kontejner. lzaao sam da bacim jednu kesu, a kui sam se vratio sa dve. I ta injenica, da sam otiao da bacim jednu kesu, a kui doneo dve, promenila je moj bedni ivot. Gledajui ta sam naao u kontejneru, upitao sam se: Zar je mogue da u ovakvoj situaciji, u ovoj bedi, ljudi bacaju ovako vredne stvari?" Uzeo sam svesku i pronaenu robu klasifikovao po rubrikama: IZALO-ULO. IZALO to je bilo ono to sam ja odbacivao, ULO ono to sam pronalazio. Moram vam odmah rei, sa prvim kontejnerom radio sam u zabaenom delu grada, gde su ljudi oduvek poprilino skromno iveli. Znajui to, upitao sam se ta li tek ima u kontejnerima u delovima grada gde je narod bogatiji i rasipniji. I da vas mnogo ne muim, krenuo sam od periferije prema centru, "obraujui" usput i videnije hotele, sve dok jednog dana nisam dospeo do Diplomatske kolonije. Kad sam se doepao Diplomatske kolonije i kad sam video ta sve stranci odbacuju kao "neupotrebljiui robu", samo sam se uhvatio za ovu moju glavu. Kui sam se vratio sa dva prepuna daka i jednom konom, diplomatskom. tanom. Milice, pokai ta bacaju... (Uenica iz kontejnera vadi i pokuzuje gledaocima - dobro ouvanu "diplomatsku tanu". Profesor uz osmeh nastavlja priu.) I taman sam razradio posao, kad ponovo poee demonstracije, ali ovoga puta sa lupanjem po erpama i kontejnerima. Doem ja, kao i obino, do Diplomatske kolonije negde oko pola osam uvee, a po mome kontejneru neki dripci biju motkama i metalnim ipkama, i deru se: "Slobo, Sadame!" Ponem da ih grdim, jer vidim da ce mi unititi kontejner, a dripci onim motkama i ipkama po meni. Tukli su me tokom celog televizijskog dnevnika... To to su mene isprebijali, to manje-vie, ali su mi i kontejner demolirali. Iste noi, onako pretuen, odguram kontejner do kue. Kad sam Page 4

Dusan Kovacevic - Kontejner sa pet zvezdica prezdravio, ofarbam ga pojaam i promenim tokove, onda ga vratim u Diplomatsko naselje, ali ponesem i pitolj. Nisam imao nameru da ga upotrebim, kunem vam se, ali da se branim od zlikovaca, to jesam, priznajem. Branio sam kontejner desetak noi, sve dok se nije pojavio taj tip, ta dukela, koja me je provocirala polako, sistematski, pedantno, proraunato... Dolazio bi, oko ponoi, da baci ubre, zapalio bi cigaretu i zapoinjao razgovor. U poetku mi je to izgledalo kao sluajno, dok jednog dana nije poeo, pokuao, da me ubeuje, tanije, da me prevaspitava. Te predsednik je ovakav i ovakav, te njegova ena je ovakva i ovakva, te, molim Vas, neka ostane meu nama, na narod je krenuo za kriminalcima, lopovima, ubicama... Sluao sam ga, a sve mije kuvalo u stomaku. U glavi mi je zujalo i zvonilo kao kad me je tramvaj udario, na Slaviji, s lea, 11. oktobra 1956. godine, na ekskurziji. Doli smo da vidimo Beograd, a ja sam video samo bolnicu... Znate, te godine, kad me je tramvaj nezgodno udario, brzo sam se oporavio, ali mi je zauvek ostalo tramvajsko zvono u glavi. Kad god se, na primer, iznerviram, U glavi mi, tano tu, pone prvo polako da zvocka, zvoc, zvoc, zvoc, a onda se pojaava i zvoni kao veliko crkveno zvono. Na vrhuncu zvonjave, moram da unem, bilo gde da se nalazim, i da, ovako, iz sve snage pritisnem glavu pesnicama po slepoonicama, jer imam oseaj da e mi glava eksplodirati. I moram da jeim, da se oslobodim unutranjeg pritiska... Aaaaa! Aaaaa! Aaaaa! (Profesor unu, poe da jei, dok se negde, izdaljine, uju crkvena zvona. Zgren, sa priljubljenim pesnicama na slepoonicama, ostao bi tako ko zna kouko dugo da ga Uenica ne pridie, popravljajui mu ortopedski okovratnik. Oslonivi se na tap, Profesor nastavlja priu kao da se nita nije desilo.) Kad me je on video kako uim i jeim, upitao me je: "Pa, nije valjda da si i ti neka komunjara?" E, to je bila ona presudna kap u ve prepunoj ai; zgrabio sam pitolj i upucao dukelu u obe noge... Na suenju, godinu dana kasnije, sudija, inae moj stari kolski drug, iji je otac tokom Drugog svetskog rata, s punim pravom, streljao pola moje familije, s majine strane, kae meni: "Idi kui, gledaj svoja posla." Dok me je pratio iz Palate pravde, upitao sam ga: "Da li je mogue da registrujem prvi privatni kontejner?" "Kako to misli?*, zaudio se on. "Lepo", rekao sam, "da u ovom procesu velike ekonomske reforme osvojim deo neiskorienog kontejnerskog prostora. Konstruisau prvi mobilni kontejner..." On se nasmejao, potapao me po ramenu i rekao: "Ne odustaje od pronalazaka?" Znate, jo kao mali, nisam uvek bio ovoliki, skupljao sam sve to naem. Ono to drugi misle da je neupotrebljivo, ja uzmem, pa odnesem kui, a onda to spajam, krpim, seem, lepim, ukucavam, farbam i nosim na izlobe. Pa, mislio sam, nije valjda jedino Nikoli Tesli sueno da se rodi u ovoj zemlji. Naravno, ne bih da se poredim, sauvaj Boe, ali dobio sam nekoliko republikih nagrada, ali toje druga pria. I tako, kae meni moj sudija iz detinjstva: "Ma, radi, bre, ta hoe!" Mesec dana kasnije konstruisao sam ovaj mobilni kontejner, ije u Vam sposobnosti kasnije demonstrirati, jer imam veliku ljudsku potrebu da najpre zavrim priu o oveku koga sam doveo u poloaj invalidskih kolica... Malo mi je sve to teko, neprijatno i muno, meutim, moram... Verovatno ste itali o mom sluaju. Pisalo se, nadugako i nairoko, po "demokratskim novinama". Svega je bilo osim istine. A istina je, Page 5

Dusan Kovacevic - Kontejner sa pet zvezdica verujte mi, ovakva. Iako sam znao da je taj ovek ubre vee nego ono to je bacao - a to sam mu jednom i rekao: "Baci sebe u kontejner, a ubre pusti neka ide kud" - neto mi nije dalo mira, neka nepotrebna savest poela je da me nagriza i zlostavlja; noima sam ga sanjao, pitajui se u snu, ta li sad radi. Kako je? Jednog jutra, posle neke diplomatske terevenke, pronaao skoro punu flau francuskog konjaka, spremio sam se i otiao kod njega kui. Primila me je njegova majka. Kaem da sam prijatelj i uem u njegovu sobu. Sedi, on, u kolicima, za stolom, i neto pie. Gledam po sobi, vidim neke udne slike, nigde nijedan motiv, nijedan pejza iz nae zemlje. Odmah mi je bilo jasno da je re o nekoj sekti jer su po zidovima bili i neki oklopi, neke sablje, neki grbovi, neke diplome na stranim jezicima... Kad me je pogledao, upitao me je najnormalnije, kao da je oekivao da u doi: "Kako si?" Sve je mogao da me pita i da mi kae, samo ne to. Pa, velim, spolja sam tako-tako, ali mi neto iznutra nije ba najbolje. Krivo mi je, velim, to sam to uinio... Eto, doao sam da popriamo, da vidim da li je to moglo da se izbegne. Ako je moglo, onda da se ne ponovi... I dok smo pili onaj francuski konjak, predloim mu da radi sa mnom. Kaem, desilo ti se to to se desilo, izazivao si me, provocirao, naterao da preem granicu graanske pristojnosti... Ljut sam, velim, to si me doveo u situaciju da oseam griu savesti, kao da sam neto strano uinio. "Nemoj da se nervira", kae on. Dok me je pratio do vrata, u kolicima, dade mi jednu poveu svesku, nalik na knjigu... Milice, duo, hoe li mi doneti to udo? Milica je vredna da vrednija ne moe biti. E, da nam je vie takve dece, kamo lepe sree. (Osmehnuvi se, Uenica otra do kontejnera i vrati se nosei neku poveu svesku. Dok ona, gegajui se, odlazi i dolazi, Profesor je oima opominje da malo pazi kako ide. Bez obzira na nejednake potpetice, ne mora tako da se lomata... Kad mu Uenica doda svesku nalik na knjigu, pogledom joj pokazuje da se vrati na svoje mesto. Pogledavi posetioce u sali, Profesor zavrti glavom, uzdahne i progovori zabrinuto, prikrivajui bes.) Kad sam, u rano svitanje, zavrio itanje, nisam znao ta da radim; da li da ovo ubre bacim u ubre, da li da sve zaboravim, da ga se vie nikad ne setim, da ga ak nikad vie ni ne sanjam... I uvek, kad imam priliku, kao to je ova veeras, proitam pojedine delove iz ovog satanistikog manifesta, da ljudi uju, kao Vi veeras, ta se to kod nas pie i legalno prodaje... Izvinite, malo sam se upetljao... (Dok pria, Profesor eta povlaei lanac koji mu je "svezao" noge. Oslobaajui se "vora", uz osmeh se pravda.) Jeste, malo je neobino da se vezujem lancem za kontejner, ali, verujte mi, moram. Takva su vremena. Prve noi kad sam ostavio kontejner u Diplomatskoj koloniji, lopovi su ga ukrali. Naao sam ga nedelju dana kasnije, slupanog i oerupanog. Onda sam ugradio alarm, ali su kriminalci ukrali kontejner zajedno sa alarmom. Sad sam ga lancem privezao za nogu, pa ako ukradu kontejner, ukrae i mene... I to e im biti poslednja krada u ivotu... Ostavljao sam i Milicu da ga uva, ali su je mangupi maltretirali i svata joj priali. ta su ti priali, duo? Reci, slobodno reci. Reci ljudima, neka uju kakav olo eta po gradu. UENICA: Pa... pa... pa... PROFESOR: Reci. Page 6

Dusan Kovacevic - Kontejner sa pet zvezdica UENICA: Pa... pa... pa... priali su... PROFESOR: Ma. reci. Ja nju zovem Pa... Milica. Je li tako? Ona se ne ljuti, jer sve reenice poinje sa pa. Papadae. Dobro, nismo svi idealni. Reci. UENICA: Pa... pa... pa... PROFESOR: Da sam lud, bolestan, pokvaren... Je li tako? Je li tako Pa... Milice?! (Uenica, oborivi pogled, jedva vidljivo potvruje klimanjem glave. Profesor joj prilazi, zagrli je i tiho, oinski joj kae) Samo nemoj da plae... Izvini.. Mnogo je osetljiva za ova dananja vremena. Ja sam Milici, inae odlinom studentu, objasnio da naa zemlja prolazi kroz period naglog razvoja i dinamine istorijsko-ekonomske transformacije, za ta je drugim narodima bilo potrebno dva-tri veka. Neophodni su nam, rekao sam joj sto puta, ljudi vrhunskog znanja, ali za posebne oblasti. Znati sve isto je kao ne znati nita. Radi, Milice, rekao sam joj. Radi! Osamostali se, stani na svoje noge... Koliko si zaradila prolog meseca? Nemoj da plae, duo... Kai ljudima koliko si zaradila prolog mescea. Mi smo krenuli na promotivnu turneju naeg kontejnera da bi pomogli ljudima. Svako od ove gospode moe da ima svoj kontejner. Nisam ja njega pravio samo za sebe... i tebe... Ajde, smiri se lepo i reci. (Devojica brie oi papirnom maramicom, onda je zguva i baci pokraj kontejnera, kao i njen Profesor neto malo ranije.) UENICA: Pa... pa... pa... zaradila sam... PROFESOR: Sto etrdeset pet maraka! Bez poreza! Na jednom kontejneru. A moj plan je da otvorim lanac kontejnera. Najmanje dvadeset. Meutim, za to mi je potrebna posebna dozvola. Jedan moj stari kolski drug, za koga se prialo da je ubijen u Marseju, rekao mi je, neka ostane meu nama, molim vas, da od tog "lanca" nema nita ako se ne ulanim, na primer, u JUL. "Ako se ulani", rekao je, "moe da postavi 10 kontejnera i u centru grada." Do sada nisam bio lan ni jedne partije, osim komunistike, ali, kako stvari stoje... Nego, potovana gospodo, da se mi vratimo na ovu moju muku, koja je, videete, zajednika. Dakle, dobio sam kalendarove sekte, skuvao kafu, seo za sto i, naravno, prvo proitao naslov na koricama. I, ta sam imao proitati? Evo, ovo to pie. Kalendar za godine koje su prole... Malo sam zastao, pa ponovo proitao, pitajui se: Kakav je to kalendar, koji je upotrebljiv samo za godine koje su prole? Odmah ispod naslova, ispisan je i odgovor, da ne bi bilo "zabune". Ljudima bez budunosti nisu potrebni novi kalendari dovoljni su stari. (Profesor, utei, preko naoara sa crnim okvirom, koje je izvadio iz depa, pre itanja, posmatra publiku, oekujui razumevanje.) Znai, to je to. "Ljudima bez budunosti nisu potrebni novi kalendari, dovoljni su stari..." Dobro, pomislio sam, svako demokratsko drutvo, kao to je danas nae, moe i mora da podnese izvesne poalice, literarne pornografije i stihovane budalatine. Otvorim ovo udo, kad, na prvoj strani januar. Neka slika zime, nita neobino, i neka pria nalik na pesmu... Milice, duo, budi ljubazna, proitaj pesmu posveenu januaru. Proitaj je da ljudi uju i vide kako sve poinje bezazleno, naivno, jednostavno... Milica, inae jako lepo ita. (Uenica dolazi do Profesora, uzima kalendar, okree se prema publici i ita pesmu.) UENICA: Koija. Page 7

Dusan Kovacevic - Kontejner sa pet zvezdica Kue do prozora Zavejane snegom I ukraene ledom ekaju da neko doe Put sela Kroz vejavicu i no jure saonice Koija prati miris dima Iz rodne kue Potee uzde i vie Ali ne bije konje Mada je koija od roenja Nikad nikoga nije tukao ao mu sebe (Kad Uenica zavri itanje, Profesor i dalje gleda negde u daljinu, kao da "posmatra' sliku iz pesme. Devojka stoji, oekujua da joj neto kae... Nakon nekoliko trenutaka, Profesor skida beretku, stavlja je u dep, uzima kalendar od Uenice i, pokazujui joj rukom da stane na svoje mesto, obraa se publici.) PROFESOR: Januar, sneg, vejavica, kue do prozora zavejane snegom, saonice, koija... Koija koji ne bije konje - ao mu sebe... Sve, na prvi pogled, izgleda kao slika iz nekog starog ruskog filma ili iz naeg davnog detinjstva. Meutim, kad sam okrenuo sledeu stranu... (Dok Profesor okree stranu kalendara, iz kontejnera se zauje zvuk telefona. Uenica, po navici, pritrava i iz kontejnera uzima crnu slualicu. Javlja se ljubazno, kao to je red.) UENICA: Pa... Kontejner Profesora... Pa... Profesor je trenutno... PROFESOR: Ko je? UENICA: Pa... gospodin Jagoda... PROFESOR: Daj mi ga... (Profesor se pubici izvinjava osmehom; uzima slualicu i javlja se hladno, zvanino, kao da je znao zato ga zovu.) Da... Zdravo... Da... Da... Ja sam Vam rekao: taj Zakon o univerzitetu je u skladu sa mojim ubeenjima, ali posle svega to ste mi uinili ne elim da se vratim bez ozbiljnog izvinjenja. Ako sam Vam stvarno potreban, ako ste najzad shvatili da sam u obraunu sa onom sektom, o kojoj upravo priam, branio i Vas, i Va zakon, i sve ono za ta se Vi samo deklarativno zalaete, onda ete se lepo dogovoriti kako da mi se izvinite i kako da me vratite na fakultet, ali sad na mesto koje sam odavno zasluio. Ili dekan, ili nita... lli, brate, molite te profesore koji nee da potpiu Zakon. A ima i uitelja po selima, hvala Bogu... Ti bar zna da ja nikada nisam pucao zato to volim da pucam. (Profesor vraa Uenici slualicu. Povlaei lanac za sobom, dolazi do proscenijuma, pokazujui rukom prema kontejneru.) Nai ljudi su neverovatni; sad me mole da se vratim. Kad su me osuivali, ja sam im rekao: moliete vi mene da se vratim. Nemare vi ljudi kao to sam ja... Dakle, potovani prijatelji, ve na sledeoj strani, posle one idiline slike zime i koijaa koji ne bije konje ispisani su Page 8

Dusan Kovacevic - Kontejner sa pet zvezdica autentini istorijski datumi sa "zanimljivim" komentarima. Pokraj slike Josipa Broza Tita stoji datum: 15. 1. 1945. godine. I komentar: "Na dananji dan poelo je prolee u Jugoslaviji. Josip Broz Tito, pri piu, gledajui kroz prozor otetog dvora, rekao je: 'Kakav divan proleni dan.' Neko je to uo i preneo partijskom vrhu koji je jednoglasno odluio da prolee poinje kad je Tito primetio. Znai, 15. januara... (Profesor za trenutak gleda ljude u sali, kao da hoe da kae: svaki komentar je suvian.) Ispod Titove slike je slika Mocarta. Datum, 27. 1. 1956. i objanjenje: "Navrilo se 200 godina od roenja Volfganga Amadeusa Mocarta. Jednom svemirskom letilicom poslati su put nekih dalekih civilizacija 'ovek u krugu' Leonarda Da Vinija, ekspirovi soneti i Mocartova muzika. Leonardo je iveo kao nadniar. Za ekspira se sumnja da je uopte iveo, a Mocart je iveo, ali to nije bio ivot. Kad je umro, sahranjen je u zajednikoj grobnici za siromahe, jer para za njegovu sahranu nije bilo. Danas bi samo od prodaje Mocart kugli moglo da se podigne hiljadu spomenika veliine egipatskih piramida. Vanzemaljci o svemu ovome nita nee znati. Gledae Leonarda, itae ekspira, sluae Mocarta i govorie, rezignirano: To je civilizacija! A gde mi, ljudi, ivimo?" (Profesor samo pogleda Uenicu, koja odmah prilazi i uzima kalendar.) Naa zemlja nikad nije bila u teem poloaju, ceo svet se zaverio da nas uniti, satre i zauvek iskoreni, a ovaj kosmopolita i njemu slini brinu brigu o Mocart kuglama... Nemamo mi preih briga od Mocart kugli... Milice, duo, proitaj najavu za februar. Milica je, inae, studirala knjievnost. Njena katedra je sada ukinuta. Izvoli, duo. (Uenica gleda Profesora kao muziar koji oekuje znak dirigenta. Kad joj on klimne glavom, poinje da ita pesmu, trudei se najbolje to ume.) UENICA: Pomirenje Iznad ognjita spava maak sanja mia podstanara A mi je gladan Jedva stoji Jer je u kuu dola Mlada Okretna brza i nasmejana Takva e biti do prolea Dok je ne zameni Ivanova majka Majka je stara od roenja I ovih dana zabrinuta Jer joj sin u vojsku poe A ona mu nije rekla Ono to tiho sad ponavlja I kad je budna i kad spava Sine Ivane Oprosti bratu Jovanu Onu zemlju kraj reke Oprosti mu dok sam tva Bogom te molim Page 9

Dusan Kovacevic - Kontejner sa pet zvezdica Pomirite se S jeseni Ili s prolea Kad reka zemlju poplavi Kad je nema (Profesor uzima kalendar od Uenice. Dok se ona udaljava, on se osmehuje, prelistavajui strane.) PROFESOR: Majka moli decu da se pomire, kad voda naraste, kad poplavi zemlju, kad zemlje nema... Da idem u crkvu, prestao bih da idem... A meu datumima iz februara, ispod slike mrtve ribe, koju neka reka nosi, ispisan je sledei komentar za dan 17. 2. 1997. godine: "Slavoljub Baki, zvani Sava Smu, ribolovac iz sela Grabovca, reio je da 'pojaa' ulov ribe; umesto da lovi tapovima i mreama, u reku je pustio struju iz agregata. Strujni udar je oamutio i na povrinu izbacio samo belu ribu. Raunajui da e vei napon struje 'povui' sa dna reke i veliku ribu, skinuo je struju sa dalekovoda i kabl spustio u reku. Posle stranog udara, po povrini su zaplovili i somovi. Plaei se da e voda odneti 'ulov', utrao je u reku i - sutradan su ga nali 20 kilometara nizvodno, na peanom sprudu, sa somom od 68 kilograma u naruju. Bio je to Slavoljubov najvei ulov." (Profesor pogleda ljude u sali, osmehne se i nastavlja da prelistava kalendar.) Kua gori, a baba se elja... Vreaj narod koji te je podigao, othranio, ikolovao... Po mojim podacima, ovaj pamflet je razaslat irom sveta. Stigao je i u jedno zabito selo na Novom Zelandu, odakle mi se javio moj kum, inae zubar, da mi kae kako mu se ovo svia. Rekao sam mu da uti i bui zube Zelananima, i da mi se jedno vreme ne javlja. Pogotovo to sam mu nudio da radi sa mnom. "Neu ja", veli, "da budem kontejnera." E, pa budi Novozelananin. Kao da ja nisam mogao da spakujem kontejner, pa u Pariz, London, Be... Mogao sam, naravno, ali neu! Sad se ovde ostaje, kad je najtee... Mart mesec je, opet, zainjen jednom pesmom i suptilnim zapaanjem umetnika-antropologa ko smo to mi, kakvi smo to mi i ta nam je jedna od karakternih osobina. Dakle, ta 'stihovana analiza ima naslov: "Dok deca ne narastu". Dozvolite mi da Vam proitam. U mladosti sam, nisam Vam to priao, bio lan Literarne sekcije "ikica Jovanovi panac". - Dok deca ne narastu Milo ubi Pavla Na putu za grad Jer je Pavle ubio Lazara Prole godine Kad se saznalo Da je Lazar ubio Tomislava Za koga se prialo Da je ubio Vladimira Koji je Dokazano Ubio Todora Page 10

Dusan Kovacevic - Kontejner sa pet zvezdica Optuenog za ubistvo Vojina Odbeglog s robije Zbog ubistva Luke Dok su pratili Pavla Po kii koja se ne pamti Ubi grom Miloa Ispod drveta i kiobrana I sad je mir u selu Dok deca ne narastu (Profesor, kao i obino, posmatra ljude u sali. Ponavljajui 'zakljuak" pesme, komentarie ga kratko, precizno, "na svoj nain".) I sad je mir u selu. Dok deca ne narastu... A kad narastu, onda e, ponovo, da se sistematski, pedantno, precizno i natenane tamane... to e rei, mi smo narod koji jedva eka da odraste i da se samoubija. To, naravno, nije reeno eksplicitno, ali jeste reeno "desplicitno"! irenje defetizma, lai, uvreda, klevetu i poniavanje sopstvenog naroda postala je jedina "sportska disciplina" naih "intelektualaca". I onda se ti takozvani "borci za ljudska prava" ljute kad te njihove morbidne optube i uvrede bivaju kontrolisane i zabranjivane. Ne, nego im treba davati naslovne strane u novinama ili televizijske emisije da vesludeni i uplaeni narod dokraje jednom zauvek. I na, i prijateljski, bratski, ruski narod. Jer, to ovde pie, gospodo, zavedeno pod datumom 25. 3. 1992. godine. "Sovjetski astronaut Sergej Krikalev posle 10 meseci provedenih u svemirskoj stanici 'Mir', bez kontakta sa zemljom, uspeno se vratio iz kosmosa. Kada se vratio, nije mogao da veruje da SSSR vie ne postoji. Odleteo je kao sovjetski kosmonaut, a sleteo kao ruski. Sergej Krikalev je, pre leta, bio ubeen da e u svemiru videti i doiveti uda. Kad je izaao iz kapsule i hteo da ispria ta je sve video Gore, rekli su mu ta se u meuvremenu desilo Dole. Sergej je seo na prvu stolicu i rekao, vie za sebe: Zanimljivije bi bilo da sam 10 meseci u Moskvi vozio bicikl. (Profesor gleda publiku, iri ruke, osmehuje se i, osvrnuvi se, poziva Uenicu. Pruajui joj kalendar, naslanja se na kontejner, malo umoran od svega.) Milice, duo, proitaj najavu za april. Meu potovanim prijateljima u sali, sigurno ima i prosvetnih radnika, kao to sam ja. Neka ljudi uju kako ih ovi mudraci cene i uvaavaju... Samo polako i razgovetno, duo. Milica je, inae, malo promukla. Vue hroninu prehladu od demonstracija. (Uenica klima glavom, a onda "pesmu' ita kako joj je reeno.) UENICA: Pravopis Zatoje uuelj Sreten Jednog aprilskog dana Izaao iz kole Na vrhu planine I siuo u grad Gazei sneg do kohna Da pogleda neki film Page 11

Dusan Kovacevic - Kontejner sa pet zvezdica Ili da sedne negde S ljudima Kao i obino Ispruvljao je pismene zadatke Sedei za katedrom U uionici sa deset klupa I dva aka I nervirao se, Podvlaei pravopisne greke Da li se pie odvojeno, Milane! Odvojeno! I je li se pie odvojeno, Dragane! Odvojeno! Odvojeno, upita Dragan. Visok skoro dva metra Odvojeno, potvrdi uitelj Znai, gospodine uitelju Je li smo odvojeno A pili zajedno Uitelj ga je samo pogledao Sklopio svesku I iz kole izaao Bez rei (Kao da polae neki teak ispit, Uenica gleda Profesora; zamiljeni "pedagog" jo neko vreme gleda u pod, a onda klima glavom, prilazi devojci i uzima kalendar) PROFESOR: Hvala, Milice, duo... i onda, ako ste itali, ako se seate, ovoliki naslov u novinama: "Profesor pucao i ranio nepoznatog prolaznika!" Nepoznatog prolaznika? ovek iao ulicom, mirno, a ja nisam imao pametnija posla nego da... pucam. Deca prestala da mi se javljaju. Moja roena deca... Pre nekoliko meseci, moram ovoda vam ispriam, sretnem na ulici, ispred kue, komiju, onog, obrazovanog i ozbiljnog oveka. Uvek je bio odmeren i tih, kao da se vraa ili kao da ide na sahranu; gledam ga, eta ulicom i peva. Peva, nasmejan, raspoloen, srean, kao da mu se neko udo desilo. Javim mu se ja; kaem: "Komija, dobar dan!" "Dobar dan", odgovori on, a osmeh mu oko cele glave. "Pevate", pitam, a malo se drim po strani; raunam, ako je iznenada poludeo, moe iznenada i da me napadne... "Pevam", smeje se on i tape me po ramenu. "A to pevate", pitam ja. "Niste uli", ree on i poe da se osvre. "ta?" "Pa, ubijen je onaj lopov, onaj razbojnik, onaj zlotvor, onaj..." Pola sata je nabrajao ta je sve "ubijeni" bio. "Nisam", kaem, a neto me samo ovde presee i u potiljku mi zazvoni kao kad me je tramvaj udario, na Slaviji, s lea. Tako mi je zazvonilo, i tako me je zabolelo, da sam odmah morao da unem i pesnicama pritisnem slepoonice... Gleda me on odozgo, malo mu je to sam pred umiranjem, pa dodaje: "Tako e oni svi, jedan po jedan. A kad i Njega srede, mogu da umrem istog dana, kao srean ovek..." i Page 12

Dusan Kovacevic - Kontejner sa pet zvezdica udalji se, pevajui... Kad me je popustio napad, pridignem se, uhvatim se za kontejner i mislim: kakav je to ovek koji peva na vest o neijoj smrti? Zar smo dotle doli da nam je jedina radost ako je neko ubijen? Je li nam neija smrt razlog za pesmu? Priamo da smo hriani, a pevamo na vest o pogibiji. I ta sam ja trebao tad da uradim? Da pevam ili da ga ubijem? Vidite, zato nije udo da je za najlepi mesec u godini, za mesec maj, ovde "sroen" recept od zmije otrovnice. Proitau Vam "Specijalitet za prvomajski ruak", a Vi ete sami, bez mog komentara, prosuditi kome je ovaj ruak namenjen i da li ova pesma ima veze sa pevanjem moga komije... Dakle: Specijalitet za prvomajski ruak Zmiju uhvatiti ispod kamena Ili u nedrima Odsei joj glavu paljivo Da se otrov po mesu ne bi razlio Glavu odloiti u srebni pehar I zaliti je crnim vinom Zmiju oistiti Od iznutrica i kostiju Razvui je kao testo lazanje, A onda isei na na komade Duine 6 centimetara (Ne manje) Pa svako pare iseckati Na rezance irine 4 milimetra Kad se meso dobro osui Na belom kamenu iza kue (to dalje od puta) Posuti ga mlevenim bademima I priti u vreloj masti 10 minuta Zmiju sluiti Na lotosovom cvetu Ili na listovima zelene salate Prijateljima A ako sluajno i opak ovek bane I ako vidite da je deo Neke strane zavere Ponudite ga vinom iz pehara srebrnog I reima iskrenim Izvolite posluite se Ovo je vino za ruak Bez veere (Profesor gleda ljude u sali, osmehuje se, prelistava kalendar i povlaei lanac Page 13

Dusan Kovacevic - Kontejner sa pet zvezdica prilazi ivici scene) A meu majskim datumima iz prolosti pomenuta su i tri dogaaja, "analizirana" na poseban nain... " 1. 5. 1901. Otvorena knjiamica Gece Kona u Knez Mihailovoj 1 u Beogradu. Gospodin Kon nije ni slutio da knjiarnicu otvara u jednom 'mranom, nazadnom i nenarodnom vremenu'. Da je to znao, otvorio bi prvu knjiarnicu za prodaju marksistike literature, i danas bi se Knez Mihailova ulica zvala Bulevar druga Gece Kona..." A za 4. 5. 1980. godine pokraj Titove fotografije iz Prvog svetskog rata pie: "Umro austrougarski kaplar Josip Broz Tito. Umro je za sebe, ali za srpske komuniste nije. Nee on da umre kad on hoe. Mora da se zna neki red..." Mene je smrt druga Tita pogodila u bolnici. Prethodnog dana, znai 3. maja 1980. godine, pratio sam jednog mog starog prijatelja, koji je naiao sa robije, na elezniku stanicu. Dok smo prelazili ulicu, meni je ispao kiobran... Kad sam se sagao da ga uzmem, tano pored one poslastiarnice, samo sam uo zvonjavu i... i... vrisak neke ene: "Tramvaj!" I nita vie. Kad sam u bolnici otvorio oi, prvo to sam uo, bilo je: "Umro drug Tito." Da su mi rekli da sam ja umro, bilo bi mi lake. A imao sam prelom kuka, obe butne kosti, kontuziju lea - odleteo sam nezgodno na stepenice poslastiarnice... Sve u svemu, teke telesne povrede, ali bez ponovnog oteenja glave... Ako Vam znai neto moj savet, posle tri stradanja od tramvaja, najvanije Vam je ovo: im ujete zvonjavu, zatitite glavu. Sve ostalo, i noge, i ruke, i lea... sve se da izleiti i popraviti, samo glava kad se jednom nane... Lekar, doktor Jovan Mandi, rekao mi je: "Da vas je tramvaj opet udario u glavu, sumnjam da biste proli bez teih povreda..." Znai, im ujete zvonjavu, uhvatite se za glavu ili, jo bolje, ako nosite tanu, stavite je na potiljak, jer tramvaj obavezno dolazi s lea... Udario je mene tramvaj i u kontejneru, ali da se mi vratimo ovom... sektakom udu... koje mije bukvalno "slomilo duu"... Ispod datuma 1. 5. 1998. godine ispisan je "osvrt" na jedan dogadaj u Indiji. "U indijskom gradu Bangalore monah Sahajmuni prekinuo je jednogodinje gladovanje. Tokom godine 'apsolutne gladi' pio je dnevno samo au vode. Kad je poeo da gladuje, uz danonone meditacije, imao je 70 kilograma. Posle godinu dana posta, bio je duplo laki, a sve ostalo bilo je kao da je najnormalnije iveo. Jugoslovenski komunisti razmiljaju da indijskom monahu ponude mesto ministra za privredu, zdravstvo i ekonomski preporod Srbije. Srpski narod ne jede ve 8 godina, ali puno pije vodu; litar dnevno po oveku!" (Taman kad je Profesor hteo da se 'osvme" na "indijski sluaj", iz kontejnera se, opct, zau kretavi zvuk telefona. Uenica, po obiaju, spremno obavi poetni razgovor) UENICA: Pa... Kontejner Profesora... Da... Pa... Izvinite, samo da proverim da li je Profesor u kontejneru... Pa... Trenutak, molim Vas. PROFESOR: Ko je? UENICA: Pa, on... Gospodin... PROFESOR: Jagoda? UENICA: Pa... Da... Nikad se ne predstavi, samo kalje... Uasno kalje. Pa... on tako strano kalje... PROFESOR: Pui, pui, mnogo pui... Reci mu da u se vratiti za pola sata. UENICA: Pa... Profesor e se vratiti za pola sata... Da... Izvinite, ta ste rekli, Page 14

Dusan Kovacevic - Kontejner sa pet zvezdica nisam Vas ula od kaljanja? Da... Preneu mu... Pa... naravno... (Dok Uenica sputa slualicu u kontejner, Profesor se osmehuje kao ovek koji je pobedio.) PROFESOR: Znam ta je rekao. Rekao je da u dobiti mesto dekana? Je li to rekao, Milice, duo?! UENICA: Pa... da... Kae, "jednoglasno"... PROFESOR: E, sad, malo morgen! Malo morgen! Ne lipi magare do zelene trave! (Osmehujui se s prezirom, okree list kalendara i nastavlja priu o "sluaju" koji mu je zagorao ivot.) Ja visim na vealici! Pa kad neko hoe da me skine, on me skine, kad hoe da me uzme, on me uzme. Da bi ovaj kalendar izgledao kao i svaki drugi, ispisana je i bezazlena "pesma" "Majka", za mesec jun. Posle juna dolazi jul, a tu "pesmu" u Vam ja "izdeklamovati", im Milica "ispria" priu o majci... Milice, duo, izvoli... Milica je, inae, ostala bez majke pre dve godine... Izvoli, duo... Hoe li moi? Nemoj da mi... Izvoli. (Stojei uz kontejner, Uenica, bez kalendara, izgovara "pesmu" kao da ju je sama napisala.) UENICA: Majka Pria mi prijatelj Majka me pozdravila I poruila Ako mogu da doem Ree Ograda oko kue se sruila Vrata na tremu se zatvorila Nema ko da ih otvori Ako imam vremena da svratim Na dan dva Ili jo krae Na pogled (Sa poslednjim reima "pesme' Uenica poinje da plae. Najpre samo povija glavu, a onda okree lea sali, naslanja se na kontejner i tiho, skoro neujno, plae... Nemono irei nikc, Profesor joj prilazi, grli je i odvodi sa scene. Usput joj neto govori.) PROFESOR: Smiri se. Ajde... Umij se i vrati se... Samo polako, gledaj da opet ne padne niz one stepenice. Videla si kako sam ja pao... Umij se hladnom vodom! (im je Uenica izala sa scene, Profesor se vraa do proscenijuma, teglei lanac privezan za lanak noge. I dalje gledajui za Uenicom, obraa se prisutnoj gospodi u sali, tiho, pravdajui "nastup suza" uplakane devojke.) Milica je dola u Srbiju peke, bez igde iega, kad je poeo rat u Bosni. Izbegla je u Pritinu, ne znajui da e i na Kosovu poeti rat. Ovih dana mi je rekla da e traiti vizu za Bilo Gde. Nisam znao da postoji zemlja koja se zove Bilo Gde. Moe da ode u Bilo Gde, zauvek... ita, svaki dan ita, neke nae izdajnike novine, koje samo ire dezinformacije, prenose strane lai i unose paniku meu ljude, govorei kako je "srpskom narodu najvei neprijatelj njegova vlast", kako se ovde budunost planira od doruka do veere, bez ruka, kako Page 15

Dusan Kovacevic - Kontejner sa pet zvezdica policija hapsi ljude kad ukradu patetu ili kilo hleba u samousluzi, a onda im sude oni koji su ukrali 10 miliona maraka, kako penzioneri umiru od gladi, pa kad umru, poto nemaju para za sahranu, etaju "prividno ivi" po gradu... Kako, jednostavno, ovo to mi ivimo nije ni nalik na ivot, ve e pre biti doivotna robija bez krivice... Milica je zaplakala, jer joj je u tim njenim seobama majka umrla u nekom selu, kao izbeglica, a ona je za njenu smrt saznala mesec dana kasnije; majka nije imala nikakva dokumenta, pa niko nije ni znao da ima erku... Kad mi se ponovo javi moj kolega Jagoda, i kad mi kaljui kae, a kalje kao kompresor da su se "jednoglasno" dogovorili da mi "daju" mesto dekana, ja u mu rei, a vi ete mi biti svedoci: "Kasno Marko na Kosovo stie! Ili ministar, ili nita!" Kao ministar, mogao bih da reavam sluajeve kao to je Miliin. Ako ele da pomognem ljudima i zemlji, neka mi daju poloaj koji mi to omoguuje. U suprotnom, bie sve vie i vie ovakvih "knjiga' i "pesama" kao to je ova za mesec jul, a zove se lepo, "prikladno" "Zlo". Ispisana je u formi "lomljene proze", da se Vlasi ne dosete... Zlo Ve pola veka Ispred Doma revolucije Dolazi narod Doveden autobusima, traktorima Tabanima i tramvajima bez ina Da slua govor Istog Govonuka Koji vie istu priu. (Profesor iz kontejnera uzima megafon i nastavlja "govor" Govornika urlajui.) Nai problemi su veliki Ozbtljni i svetski! To nisu problemi za svakoga! To su problemi dostojni samo nas. Nismo valjdn oekivali Da se borimo za velike stvari i da imamo male probleme! Ko nije sposoban da umre Nije sposoban ni da ivi! Boriemo se do poslednjcg oveka Za budunost nae dece! Dokazaemo svima jednog dana Da smo ono to danas nismo! Jedan prijatelj me je neki dan U prolazu upitao ta a biti ako ne pobedhno Ako zauvek nestanemo? Nita, rekao sam ja, Ako ne pobedimo Page 16

Dusan Kovacevic - Kontejner sa pet zvezdica To znai da se ceo svet Opredelio za Zlo! A ako se desi da na planeli pobedi Zlo Onda i ne treba da nas ima. Neka nas nema! Neka ivi Zlo! (Profesor odlae megafon, sada je opet samo "recitator".) Jedan od agitatora povika Neka ivi Zlo! A narod prihvali Neka ivi Zlo! I razie se autobusima traktorima Tabanima i tramvajima bez ina! (Profesor se osmehuje gospodi u sali ponavljajui poslednja dva reda, uz komentar za julska "gibanja" tokom ovog veka.) I razide se narod autobusima, traktorima, tabanima i tramvajima bez ina... Lepa slika naroda, koji je svojim radom omoguio da se ovo tampa... A da bi se ova "umetnost" prodavala irom sveta, pomenuti su neki ljudi i neki dogaaji i van ove nae "tune, jadne i emerne zemlje". Tako, na primer, ispod datuma 2. 7. 1904. godine, ispisana je "beleka": "Umro Anton Pavlovi ehov' "Za ivota doktor ehov leio je ljude irom velike, zavejane, kiovite, vetrovite, osuncane, nepregledne, lepe Rusije. Mnoge bolesnike je pomenuo u lekarskim receptima, a neke i u priama. Danas, kad putuje nebeskim prostranstvima, njegove knjige i dalje lee ljude kad ih neto zaboli; naroito u predelu due"... Lepo, lepo, lepo.. O "dui", obino, kao to vam je poznato, priaju ljudi bez tog "dela tela"... 21. 7. 1969: "Nil Armstrong se spustio na Mesec. Njegove stope je odavno zavejao Meseev pesak, a ameriku zastavu je neko ukrao. Na Mesecu sigurno nema ljudi, ali izgleda ima lopova..." Moram vam ispriati jedan dogaaj, ali, molim Vas, neka ostane meu nama. Na samrti jedan moj prijatelj, okruen mnogobrojnom familijom, hteo je da izgovori "poslednje rei". Utiali se deca, braa, sestre, oekujui ta e rei, a on se, onako teko bolestan, pridigao na jastuku i apatom, jedva ujno, rekao: "Lau Amerikanci da su sleteli na Mesec." I umro. Deca i danas pokuavaju da saznaju gde je ostavio pare koje je zaradio u inostranstvu... I samo psuju Mesec. (Na scenu se vraa Uenica, malo smirena "posle umivanja". Profesor joj rukom pokazuje da stane na svoje mesto". Devojka uzdahne, klimne glavom i prilazi kontejneru.) I na kraju, za mesec jul, jedna brina pria i o psima. Datum je 10. 7. 1998. godine. "Najbolji prijatelji oveka, pohvatani icama, motkama i otrovnom hranom, znai svi psi koji nisu pobijeni pitoljima i pukama, ekaju u kavezima u Ovi (10 pasa na dva kvadratna metra), bez hrane i vode, da ih usmrte injekcijama koje 'deluju celi dan' ili da ih pobiju metalnim ipkama. Pred likvidaciju, koju samo ovek moe da uini, psi se pitaju zato su se od vukova pretvorili u pse. Ako postoji ikakva uteha, to je saznanje da ti ljudi koji ih ubijaju ive kao i oni i Page 17

Dusan Kovacevic - Kontejner sa pet zvezdica okonavaju slino..." Eto, to su "borci za psea prava"... Moram priznati, ruku na srce, i ja sam slab prema ivotinjama. Prvih godina, dok sam drao kontejner po zabitijim delovima grada, "ratovao" sam sa dukcima uliarima. Doe opor, gleda me, gledam ja njih, ree, keze zube, valjda misle da im oduzimam neto njihovo. Kad vidim da je avo odneo alu, uzmem ovaj megafon, pa zareim i ja na njih... Dukci, valjda, sve oekuju, samo ne to da na njih laje i rei covek. Pogledaju se, okrenu repove i tutanj... A jednog dana, u zimsko vee, dok je padao sneg i duvao ledeni severac, kontejneru je prilo tene. Malo, areno, uplakano od zime. Ja ga uzmem, sakrijem pod kaput da se ogreje, a onda mi ga bi ao, pa ga odnesem kui. Posle nekoliko meseci tene izraste u lepog, pametnog psa. Meutim, u jednom trenutku slabosti, poto su me ostavili i deca i ena, i svi prijatelji, odluim se da trajkujem glau. Verovatno ste itali o tome. Nismo jeli nita dva meseca. Ja sam preiveo, a pas je, naalost... Na moju veliku alost... (Profesor tz kontejnera vadi "punjenog psa" meanca osrednje veliine, postavljenog na dasku sa etiri tokia, tako da se "vue" kao da je iv. Povlaei biveg prijatelja, nastavlja priu.) Sad ga vodim sa sobom, na sve promocije kontejnera. Nije iv, ali kao da jeste. I, smislio sam jo jednu "stvaricu" da uplaim lopue. Pokazau vam kako to izgleda, moe da vam pomogne, ako i Va pas, sluajno... Evo... (Profesor povue psa za rep; nakon nekoliko trenutaka "mrtvo pseto" poinje da laje. Osmehujui se, sakriven iza kontejnera, Profesor objanjava svoj "izum".) Ugradio sam mu kasetofon. Kad vidim da se kontejneru pribliava neki lopov ili kriminalac, samo ga "aktiviram"... I papagaja sam preparirao. Pogledajte... Kad mu zaljuljam ljuljaku, samo to ne zacvrkue. A maak mi nije uspeo, kao to vidite... Jedan moj bivi prijatelj, koji je danas meu udarnim ealonima izdajnika, kad je poslednji put bio kod mene, i kad je video punjenog papagaja, maka i psa, upitao me je, onako prijateljski: "A gde ti je deda?" Nego, da se mi vratimo ovom "udu od knjige", da vidite i ujete ta i Vas moe snai ako Vam se u ivotu pojavi neki "dobronamerni ovek" nudei Vam ovakve stvari... Milice, duo, di li bi proitala "pesmu" za mesec avgust? UENICA: Pa... PROFESOR: Nemoj, "pa", molim te. Moe li ili ne moe? UENICA: Pa... mogu. PROFESOR: Bez plakanja? Zna da se i tu pominje... majka. UENICA: Pa, mogu... Mogu... (Uenica uzima kalendar, ita "najavu" za avgust.) Seanje Ko nema drvo Umree do zalaska Sunca U hladu stare kruke Sedi Gavrilo Mihajlovi Jede supu I neto sam sa sobom razmilja Kad jedem supu Setim se Majke Kad jedem ribu Page 18

Dusan Kovacevic - Kontejner sa pet zvezdica Setim se strica Marka Kad jedem pitu Setim se tetke Jelene Kad zagrizem dunju Setim se babe Smiljke I ujem kripu kapije Kad u dvotite ulazi S prvim snegom ovek posle pedesete jede samo svoja seanja Pomisli Gavrilo Mihajlovi. I pogleda uti list Koji je iz kronje pao A onda ustade Obrisa usta I udalji se od stola Kao da je ruao (itajui "priu" o seanju Gavrila Mihajlovia, devojka zastaje - samo za trenutak - pri pomenu Majke; "ostatak" ita mimo i "pravilno". Profesor joj zahvaljuje osmehom i, tek to se okrenuo prema gostima u sali, zau njen pla. Naslonjena na kontejner, Uenica plae, pokuavajui da se ne uje... Prilazei joj, Profesor je pravda pred publikom.) PROFESOR: Nema nita lepe i tee od mladosti. Mlad ovek misli da je jak, da sve ume, i da sve moe, da je "kadar stii i utei", a onda, kao naa Milica, naie samo jedna re ili jedna reenica i - kraj. Kraj sveta! Ajde, smiri se... Smiri se... Izai, umij se, pa se vrati... Pazi da ne padne niz one "moje" stepenice... Ne hvataj se za ogradu! I umij se hladnom vodom! (Profesor prati devojku, a onda se vraa povlaei lanac.) Opominjem je za te stepenice, jer sam jutros, kad smo doputovali, poao da obiem ovu scenu. Nisu mi rekli da je ograda nestabilna. Naslonio sam se i, hvala Bogu, pao sa pet-est metara na neki trosed. Odmah sam doao sebi. Uplaili se ovi divni ljudi iz pozorita, zvali lekara. I hteli su da odloim promociju za neki drugi put... udan je na svet; s jedne strane, iracionalan, pomalo nemaran, olakog prosuivanja i brzih emocija, a s druge strane, krajnje ozbiljan, zabrinut i gospodski paljiv. Lekar mi je konstatovao "blagi potres mozga", jer sam, kae, pre pada na trosed, glavom zakaio neki kredenac. Meutim, kad sam lekaru objasnio da su mi zenice proirene od udaraca tramvaja, on se smirio... Rekao sam Vam da me je tramvaj udario i u kontejneru. Pre, otprilike, godinu i 3-4 meseca, dou jedne noi, neete verovati, do moga kontejnera dvojica oianih mladia, u nekim crnim jaknama, crnim pantalonama, crnim patikama, sa crnim naoarima, i trae "reket". "Kakav reket, deco?", pitam ja njih, jer vidim da jedan, za pojasom, ima pitolj. "Pa, reket, ale, to radi u naem reonu." Verujte mi, kunem vam se, do te veeri nisam znao ta je to "reket". "Dobro, sinovi moji" - kaem ja njima "sinovi", poto su oni mene zvali "ale". "Dau vam 'reket' im ga naem u kontejneru." Stvarno sam mislio, verujte mi, da mi Page 19

Dusan Kovacevic - Kontejner sa pet zvezdica trae teniserski reket, jer radim u Diplomatskoj koloniji, a vi znate, kao to znam i ja, diplomate kad se ne bave pijunaom, po ceo dan igraju tenis... i bacaju skoro nove rekete. Da sam skupljao samo rekete, danas bih imao prodavnicu... Tukli su me, ti moji "sinovi" u crnom, dva do tri sata, a onda su me ubacili u kontejner i gurnuli niz ulicu. A ulica iz Diplomatske kolonije, kao to znate, vodi nizbrdo, pod ovim ugiom... Tako, taj nagib... (Profesor sputa ruku "ukoso", pod otrim uglom, pokazujui nagib ulice, da bi se, odmah zatim, vratio do kontejnera i uskoio u njega.) Niz tako strmu ulicu kontejner je dobio neverovatnu brzinu. Gledao sam kako proleem kroz crveno svetlo, kako se automobili sudaraju, kako narod bei, vritei, kako kreu jedna policijska kola, ali kasno. Ja sam vikao: "Bei! Bei! Bei!" I mahao sam rukama, jer taj model kontejnera nije imao konice, upravlja i sirenu... Dole, kod one benzinske pumpe na Banovom brdu, doiveo sam eoni sudar sa tramvajem. Zapravo, kad sam video da jurim prema tramvaju, a znajui da tramvaj ne moe da skrene i izbegne me, ja sam iskoio iz kontejnera... (Profesor iskae iz kontejnera, bei nekoliko metara, povlaei lanac, pria kao svedok "sa strane".) Pobegao sam, ali kad je tramvaj udario kontejner i povukao ga u punoj brzini, povukao je i mene... ta da vam kaem? Malo je reci da mi je bilo neprijatno... Vukao me je otprilike 200-300 metara po inama... Pokuavao sam da se oslobodim lanca, ali... Kad je tramvaj stao, kontejner je liio na izgaenu erpu... Odmah se okupio narod... To je udo jedno, kako na narod voli da gleda saobraajne nesree. im se dogodi neki sudar, iskupi se dve-tri hiljade ljudi... Dodu i prodavci semenki, tapkaroi... I dok sam leao onesveen, jer sam, to su mi posle priali nekoliko puta udario glavom o elektrine stubove, eto i milicije, moram Vam priznati, neka ostane meu nama, tada sam prvi put bio strano ljut na nae organe saobraajne bezbednosti. Em me vide onesveenog, em me vide pocepanog i krvavog, em me vide u oku, ne znam gde sam, em mi iskoilo rame, pa mi se ova ruka, ovako, izokrenula naopake, em mi spale cipele, em... Jednom reju, vide da sam na raskrsnici ivota i smrti, em me jedan od policajaca pita, takvog nikakvog: "Koji si se... moj, s oprotenjem, vezivao lancem za kontejner?" Ja sam ga gledao, a kad sam hteo da mu kaem zato se vezujem, rekao sam samo: "Drue..." I nita vie, jer mi je iz usta ispala polovina zuba... Dobro, bilo pa prolo... Idemo mi dalje, da vidimo ta ova "mudra knjiga" kae za mesec septembar... Kao i obino, prvo imamo "prigodnu pesmicu". I, ta bi za septembar bilo "prigodnije" od svadbi. A kakva je to svadba, odmah ete saznati. Svadba. Tano pre dvadeset godinu Na dananji dan enio se sin Pere Polara iz okoline Nia Stolovi su bih postavljeni U dvoritu Ispred kue Oko pola devet ujutro Page 20

Dusan Kovacevic - Kontejner sa pet zvezdica A kad su poeli da dolaze Silni gosti Dodavali su slolove I izali na ulicu Da bi oko podne Bili na autoputu U ranim veemjim satima Stolovi su proli Pokraj Beogradu I nastavili kretanje Prema Novom Sadu Tako da su U svitanje Stigli do sela Lipolista U blizini Subotice Kad su trubai zasvirali Proelje stola je bilo U dvoritu mladoenje A zaelje U dvoritu mlade Veselje je trajalo Nedelju dana i nedelju noi A i danas se mogli videti erpe, tanjiri, viljuke, ae, Stolice, kosti i razbijene flae Od Nia do Subotice (Negde, u pozorinoj zgradi, odjeknu snana eksplozija. Profesor nekoliko trenutaku "znaajno" posmatra publiku. Osmehuje se, ponovo pria.) Negde neto puklo... Nego da se mi vratimo ovoj "septembarskoj svadbi". Mislio sam da ovoj "umotvorini" nije potreban komentar, ali jednostavno, ne mogu da preutim ono to oseam. I sad se pitam, tu, pred Vama: ima li ita svelo to njima nije povod za ismevanje roenog naroda. "ali stari i lepi obiaj, koji se kod nas vekovima neguje, kad se okuplja najua rodbina, prijatelji, kad dolaze ljudi iz dalekih zemalja da se vide i malo provesele, da se da oduka srcu dva-tri dana, kad se zavaeni mire, a stara prijateljstva uvruju, kad se pevaju stare, ve zaboravljene pesme, kad se, to da krijemo, neko malo i opusti, popije po aicu dve, kad neko i opali po koji metak iz pitolja kojim je njegov predak branio ovu nau zemlju od osvajaa, kad, a i to se, naalost, dogodi, taj metak nekoga pogodi, pa i smrtno rani, kad se, jednom reju, neguje tradicija u svom najlepem obliku, pojavljuju se ovi "mondijalisti", ovi "reformatori", koji bi, verovatno, eleli da se i kod nas dozvoli brana veza meu mukarcima, pa kad se "uzmu" dvojica "mukarina", kad mladoenja prenese "mladu" preko kunog praga i kad se izubadaju narkomanskim pricevima, onda, onako ubeueni, planiraju da usvoje decu, jer "mlada" tek tada, drogirana, plaui, priznaje mladoenji da nije "u stanju" da ima porod. I Page 21

Dusan Kovacevic - Kontejner sa pet zvezdica plae mlada, a suze joj se slivaju niz brkove i bradu! Eto, gospodo, to je ono to sam eleo da preutim, da tu bruku i pogan ne izgovorim glasno, ali, kao to ste uli, nisam mogao! I kad mi neko kae, ili kad proitam, da "treba da se otvaramo prema svetu", meni se istog trenutka pred oima pojavi slika bradatog mladoenje i brkate mlade, a onda, iskreno govorei, najradije bih uzeo pitolj i... i... ta zapravo, hoe vlasnici ovih takozvanih "nezavisnih novina", koje su "nezavisne" isto toliko koliko su njihovi itaoci narkomani nezavisni od droga? Po mom skromnom miljenju, a to u rei drugu Jagodi i to u uraditi ako doem na mesto ministra za odnose sa "Nezavisnim Svetom", oko nae zemlje treba iskopati anac, provaliju, irine jedno 10 kilometara i dubine jedno 500 metara, pa taj ambis napuniti ivim kreom... I, onda, izvolite, doite, neka preko tog anca sa kreom bradati mladoenja prenese brkatu mladu, a za njima, za tim "srenim parom", neka preko krea navale i ostala dostignua "modernog, razvijenog i demokratskog sveta"! U uslovima neprestane agresije na nau zemlju, kojoj na predsednik odoleva na jedvite jade, jer se cela planeta urotila da nas uniti, moramo imati, bar u ovom kriznom periodu, strogo kontrolisanu demokratiju! Demokratija da, ali kontrolisana! Znam da zvui malo paradoksalno, meutim, recite Vi meni ta to danas u ovoj "civilizaciji" nije paradoksalno? NATO pakt predloen je za Nobelovu nagradu za mir? Pa, molim Vas? Koga to oni ue redu, pameti, potenju, toleranciji, slobodi, demokratiji, pravdi... (Dok Profesor raspravlja o "buduim odnosima sa demokratskim svetom", na scenu dolazi Uenica sa zavojem na glavi. Kad je ugleda, Profesor prestaje da pria. Prilazei joj, govori tiho, mirno, mada se vidi da s mukom prikriva bes.) Rekao sam ti, Milice, duo, da vodi rauna o stepenicama. Videla si kako sam ja mogao da nastradam.. UENICA: Pa... pa... pa... PROFESOR: Pa, pa, pa... Pa, ta je bilo? Pa, reci jednom! UENICA: Pa... pa... nisam pala niz stepenice... Nisam pala... PROFESOR: Sad u ti rei neto pred ovim naim dragim prijateljima. Ako jo jednom zaplae, s naom saradnjom je kraj. Kraj... Ajde, ajde, nisam hteo da viem... ta je bilo, Milice? Reci, slobodno reci, ovo su sve nai dragi gosti. Nisi pala niz stepenice? UENICA: Pa... nisam... PROFESOR: Pa... gde si, onda, povredila glavu? UENICA: Pa... u kupatilu, dok sam se umivala. PROFESOR: Pala si u kupatilu? UENICA: Pa... nisam... Eksplodirao je bojler. (Profesor gldeda Uenicu kao daje nije uo. A onda iz malog depa na sakou vadi "centralu" slunog uparata. Proveravajui vezu sa uvetom, pojaava prijem. Izvinjavajua se osmehom, jo jednom opominje publiku.) PROFESOR: Kad vidite tramvaj, samo uvajte glavu. Sve ostalo, manje vie... Znai, pala si u kupatilu? UENICA: Pa... nisam... Pa... eksplodirao je bojler. PROFESOR: Bojler je eksplodirao? Bojler? Milice, duo, da li si sigurna da je eksplodirao bojler? UENICA: Pa... da. Page 22

Dusan Kovacevic - Kontejner sa pet zvezdica PROFESOR: Pa, kako je eksplodirao? UENICA: Pa... buuum! PROFESOR: Nisi me razumela, Milice, duo. Nisam mislio kako se ulo, ve zato je eksplodirao? UENICA: Pa... ne znam... Majstora su odneli u bolnicu, nije uspeo da kae... PROFESOR: Tebe je udario deo od bojlera? UENICA: Pa... nije. Sruio se zid. Bojler je eksplodirao u kotlarnici... Pa... pao je i krov... Mene je udario oluk. (Profesor gleda Uenicu, ne znajui ta bi je jo pitao. Oigledno je da svako novo pitanje "uveava" katastrofu. Osmehujui se nemono, odvodi devojku do kontejnera, gde je smiruje.) PROFESOR: Dobro, dobro... I to se deava... ta li je ostalo od majstora, ako su se sruili zid i krov? UENICA: Pa... kaket. PROFESOR: Kaket? Kakav "kaket"? UENICA: Pa... majstorov kaket... Prepoznali su ga po kaketu. Rekli su: "Ovde mora da je bio majstor." (Gledajui devojku, slueno, Profesor odustaje od daljih pitanja, vraa se do proscenijuma i, nekoliko trenutaka utei, zamiljen, posmatra neto u daljini, iznadglava 'dragih gostiju'.) PROFESOR: Diverzija... Diverzija... Sad moemo, iz dana u dan, oekivati eksplozije bojlera, vemaina, usisivaa, televizora, pegli, tranzistora... Sve to nikad nije eksplodiralo, poee da detonira i raznosi ljude. Od majstora ostao kaket? Sad u vam ja, gospodo, kao uvod za mesec oktobar, proitati ta je ovaj "literarni diverzant" napisao svome roenom stricu na nadgrobnoj ploi. Ovaj "kaket" me je podsetio na kapu njegovog strica. Dakle, pod datumom 20. 10. 1988. godine, to je sluajno datum smrti strica i dan osloboenja Beograda, doslovce pie: "Petar Popovi, preminuo u pono, Vie gladan nego sit, Kroz ivot proao Vie bos, Sa kapom u izlogu! (Pogledavi, za tremuak, publiku, Profesor okree stranu kalendara i, bez ikakvog "uvoda", dalje ita.) "25. 10. 1917. godine, poela Oktobarska revolucija u Rusiji. Od uasa komunistikog terora Rusija se do danas nije oporavila. 'Iskra revolucije' doletela je do Srbije, zapalila je i sagorela. Rusija e jednog dana opet biti ono to je nekad bila, a Srbija nikad vie. 'Majka Rusija' e se, verovatno, bogato preudati, a Srbija e zavriti u domu za nezbrinutu i naputenu decu..." To je otrcana pria sekte, a njihova usmena kazivanja glase: "Beograd je mogao biti osloboen i u septembru mesecu, meutim, jugoslovenski komunisti su ekali da osloboenje izvedu tako da 'padne' u dane Oktobarske revolucije. Na taj nain, postali smo 'krvno vezani' sa jednom od najstranijih ideologija savremenog sveta. I sve ovo to nam se danas dogaa, posledica je 'smene okupatora', odnosno, kad su 'otili Nemci', doli su komunisti..." Ja sam o svemu ovome, u nekoliko navrata, pisao 7. Page 23

Dusan Kovacevic - Kontejner sa pet zvezdica odeljenju Dravne bezbednosti, meutim, ili mene nisu shvatili ozbiljno, ili su ovaj materijal shvatili neozbiljno, tek, to bi se reklo, niko nije adekvatno reagovao... Uoi Sajma knjiga napisao sam i podvukao da ce se ovaj 'materijal" pojaviti na tandu "Stubova kulture", kao to se i pojavio. Koliko sam mogao videti, dok sam pratio Sajam, nikoga iz 7. odeljenja nije bilo da proveri ko ovo prodaje i ko ovo kupuje. Ili sam ja orav, ili njih nije bilo, ili ih je bilo, ali ih ja vie ne prepoznajem. Kad sani, u svoje vreme, kao student odlazio kod strica da mu ispriam ta se dogada na fakultetu, svi policajci su bili istovetno obueni, podiani i obrijani. Svi su imali isti miris pinosilvestre pomean sa barutom... Prole godine, na primer, poslao sa im "poemu" "Oslobodioci". I - nita. A ovaj emer i jad ispisan je noem, krvavog pogleda i sa penom na onjacima... Potovani prijatelji, kad ujete ovo arlaukanje, razumeete moj bes i malo "tee" rei. Dakle: Oslobodioci Na kraju Drugog svetskog rata Dojahae osbbodioci na konjima Mazgama mulama i magarcima Gonei koze ovce i marvu rogatu Repatu grlatu i sakaiu Praeni jatima vrana i buljina S krilatim mievima u perinima Podvriskujui pevajui i pucajui Okieni vencima luka i paprike Nakrivljenih kapa na glavama bez vrata U cokulama s belim pertlama I sedam kora blata Ogromnuti koama jarca koji se jo uvek dere (Drali su ga na brzinu jue) Pogleda mutnih uprtih u tue kue Upadoe preko kapija i ograda Provalie na zadnja viaia (U ratu svikli da uvek s lea dolaze) Upadoe bez pomoz Bog Bez dobar dan Upadoe kape pobacae Cokule cokulama poskidae Koulje do ukura raskopae Pa poee da se eu o vrata O zidove o prozore i o brave Pa poee kao i obino Da se ale runo nedolino Pa navalie, da se dozivaju Dovikuju i po pleima udaraju Pa povadie ljute sireve I po glavi flau rakije Pa nagnuie da nazdravljaju Page 24

Dusan Kovacevic - Kontejner sa pet zvezdica Da razmenjuju sir i flae Da se nadmeu ko vie pije Pa poee govore da dre Zdravicu za zdravicom da zbore do zore Kao da su dobrodoli Kao da ih je ikad iko zvao Kao da im se ikad iko obradovao! (Pokuavajui da prikrije bes, Profesor gleda ljude u sali, savijajui kalendar, mahinalno, kao da mu "lomi kimu". Nakon pauze od nekoliko dugih trenutaku, okree se prema Uenici, naslonjenoj na kontejner. im je pogleda, ona se "vojniki' uspravlja.) Milice, duo, i ti si bila 3 meseca na ulici tokom onih demonstracija. Zato si, molim te lepo, vikala: "Bando crvena?!' Zato si 3 meseca, po onoj zimi, etala ulicama Beograda, u plitkim cipelama i letnjoj jakni, urlajui: "Bando crvena!" UENICA: Pa... pa... PROFESOR: Vikala si samo zato to si itala ovakve svinjarije i to si prestala da gleda televiziju. Meni si rekla, to da krijemo, da bi pre gledala u nokir nego u TV ekran. Dobro, dobro... I, ta se desilo tokom demonstracija? Dobila si batine od "crvene bande'? Je li tako? UENICA: Pa... da. PROFESOR: Dobila si pendrekom po glavi i nogama. Po glavi, da se opameti, a po nogama, da ih ne koristi za etnju sa oloem. Ja sam te spasao od veih batina rekavi ljudima koji su te prevaspitavali, a koje ja poznajem iz samousluge, da si moja sestriina i da si se sluajno zatekla na ulici. Rekao sam da si izala iz kue da mi kupi lekove. Lagao sam zbog tebe... Lagao sam, prvi put u ivotu... Danas ti je jasno da su te ti ljudi u crnim, konim jaknama tukli za tvoje dobro. Je li tako? Milice? UENICA:Pa... da. PROFESOR: I nikad vie nee ii sa huliganima, propalicama, oloem i narkomanima. Dobro, to smo se dogovorili. Proitaj naim dragim prijateljima ovu "epsku pesmu" za mesec novembar. Izvoli, duo... Milica je, inae, posle demonstracija imala upalu plua... Proitaj, Milice. (Uenica posluno prilazi, uzima kalendar, trudei se da joj suze ne "pobegnu". Progutavi neto, tiho ita "pesmu" o sinu koji ne slua majku.) UENICA: Daleko Devojka zala u godine I u umu Gazi sneg prema putu A onda e lako niz planinu Poskakujui do grada Kroz prozor umske kue Posmatra je majka Bore umara Dok Bora sedi kraj pei Pui, kalje i pije kuvanu rakiju Page 25

Dusan Kovacevic - Kontejner sa pet zvezdica Varenu osamnaest puta Gledajui Devojku Majka pita sina kao i prole zime Kada e da se eni, sine? ta ree? Zakalja se sin Bora I stavi lone na pe Rekoh Kad e da se eni? Sluaj, majko Ajde da se pomirimo Pre no to se posvaamo Kad e da se eni Poslednji put te pitam? Kad proe zima, majko A ta e ti ena Kad otopli Ree majka i izae iz kue Da oisti sneg sa praga Kao da e neko uskoro doi Ili otii Daleko. (Profesor osmehnut, uzima kalendar iz ruki: zbunjene Uenice, zahvaljuje joj blagim naklonom glave i, kao to je red, pokazuje joj da se vrati na svoje mesto. Odlazei, devojka se osvre.) PROFESOR: Milice, duo, neto si htela da me pita? Reci, slobodno reci. Ovo su nai prijatelji. Mi smo ovde meu nama. Reci? UENICA: Pa... htela sam da pitam ta e biti sa majstorom? PROFESOR: Sa majstorom? Sa kojim majstorom? UENICA: Pa... onim... to je popravljao bojler. PROFESOR: Aaa, pita za majstora sa kaketom! Pa, ako nije odmah poginuo, preivee... Ako ne umre na operaciji... Nee, valjda, plakati i zbog majstora? Milice? UENICA: Pa... neu... Samo mi je ao... PROFESOR: Mnogo je osetljiva. Mnogo. To nije dobro... Meutim, dragi prijatelji, kad ovako malo bolje razmislimo, nije ni udo. Ona je imala 14-15 godina kad je rat poeo. Provela je mladost u ratu, meu izbeglicama, sa porodicom koje, takorei, nema, selei se preko granica novih drava, bez dokumenata, osnovne egzistencije, prijatelja... Bilo bi nenormalno da je normalna... Njena generacija ima oseaj da se vie nikad u ivotu nee nasmejati. Ako mlad ovek ima to oseanje, onda je to kraj! I kao to sam ve bezbroj puta rekao, uz ve pomenute pritiske iz celog sveta izuzev Kube i Libije, Belorusije i Egipana sa Kosova, najvei defetizam, najpogubnije beznae ire nai ljudi, nai dojueranji prijatelji, koji su uvrteli sebi u glavu da bi oni spasli zemlju samo da njih neko neto pita. Oni bi, uprkos celokupnoj Page 26

Dusan Kovacevic - Kontejner sa pet zvezdica svetskoj zaveri, uinili neto vie i neto bolje! Oni, opozicija, bili bi pametniji, mudriji i hrabriji od naeg predsednika? Opozicija? Oni su opozicija? Pa, da li ste vi negde proitali, uli ili videli, potovani prijatelji, da je neka opozicija u svetu imala "mercedese", ofere, telohranitelje i dravne zgrade kao opozicione "kancelarije"? Kakva je to opozicija koja svaki dan tri kod tog istog "unesreitelja naeg naroda" da mu izglanca cipele, ispegla odelo i prostre ve na konopu u Belom dvoru? Koji su to "opozicioni lideri" koji imaju jednu jedinu elju da budu On? Pa ako se, ve, bore da budu on, ta e nam oni mi njega ve imamo! Dobro... Pod datumom 22. 12. i naslovom "Staljinov roendan" pie: "I dan danas, mnogo godina posle fizike smrti oveka od elika, na njegov grob neko donosi cvee. Ko bi mogao da donosi crvene karanfile jednom od najveih zlikovaca u istoriji ljudskog roda? Stogodinji saborci, deca partijskih prijatelja ili on sam sebi, nou kad ga niko ne vidi?" I tako, list po list, stranu po stranu, glupost po glupost, doli smo i do meseca decembra. A u decembru pada sneg, koava zavija sa Dunava, pale se furune i pei, nad prestonicom koja ulazi u 21. vek osea se prijatan miris planinskih drva. A kad ulice zaveje sneg i balkone ukrasi led, kreu Srbi na slave, Nove godine, Boine praznike do prolea. Komunisti slave Svetog Nikolu, a antikomunisti komunistiku Novu godinu. Jede se, pije se, peva se... ivi se kao da smo jedna od najbogatijih zemalja na svetu. Mi, kao to vamje poznato, potovani prijatelji, jesmo u tehnolokom smislu malo... tako... po strani; ima, mora se priznati, neka ostane meu nama, razvijenijih i bogatijih zemalja, ali sigurno nismo mrtvi ljudi, sigumo nismo ovakvi kao to je ovaj satanistiki, petokolonaki "manifest" ispisao u "pesmi" "Nikoljdan". Znai, imamo i jednu priu o malom, obinom oveku iz nae porodice ili komiluka. Milice, duo, je li ti plae? Izvini, uinilo mi se... Dakle: Nikoljdan Jovan Lazarevi zvani Laza Gara Odaar u invalidskoj penziji Umro je dva dana uoi Svetog Nikole Na Kalenievoj pijaci Dok je kupovala suve ljive 1 jo neke posne trave Za mnogobrojne goste ivc I one koji ga Kroz ohlak gledaju Uhvatio se za srce Pridrao se za tezgu Da ne padne I mrtav nastavio Da obilazi pijacu Kad je doao kua ena ga je upitala Kao da je neto predoseala Page 27

Dusan Kovacevic - Kontejner sa pet zvezdica Zato je tako bled I zato su mu ruke tako hladne Jovan je pitanja outao Nije nita rekao Jer se plaio Ako joj kae da je umro Da nee slavu spmniti Zbog prevelike tuge I bola Na Nikoljdan I dva dana kasnije Kroz kuu je prolo Pedeset i neto gostiju I niko nije primetio Da je domain bled Neobino miran Skoro nepomian Kad odoe i kumovi Tree noi posle ponoi Jovan poe da legne I zaspi zauvek Kao to je red Kad do smrti doe Ali ga sin nazva Sa obale nekog jezera u Kanadi Da estita slavu i da kae Da dolazi za Novu godinu Sa novom enom I starom decom Pa dobro Odlui Jovan Izdrau zbog sma I Novu godinu Prooe i novogodinji I Boini i svi ostali Januarski praznici I Jovan lee I taman sklopi oi Kao to je obiaj Kad do smrti doe erka ga nazva iz Australije Sa obale neke reke I zamoli radosnim glasom Da pusti majku da je poseti Jer se trei put poraa Page 28

Dusan Kovacevic - Kontejner sa pet zvezdica I ode majka A doe leto I sa letom se pojavi erka Sa troje dece Da se vide posle jedanaest godina Na erkino pitanje Zato je tako bled Tih i zamiljen Samo je slegao ramenima I rekao Da je malo umoran Od svega I ponovo doe zima I pade sneg I priblii se Sveti Nikola I kao obino Uze: Jovan torbu I ceger I poe na pijacu Kalenievu. Da kupi ta treba I neto malo vie Neka se nae Kad je kupio Dve ake suvih ljiva Vie nije izdrao Ispustioje torbu i ceger I lagano pao Pokraj tezge I suvih ljiva U snegu Sahrana je bila velika I lepa Govorili su ljudi od imena I prezimena Sve najlepe Mi niko nije pominjao Jer niko nije znao Da je Jovan Lazarevi zvani Laza Gara Preminuo godinu dana Pre smrti. (Suzdravajui "napad besa", Profesor nekoliko trenutaka uti... Kad ponovo pogleda "potovane prijatelje u sali, pria trudei se da ne eksplodira) Drugim reima, potovani prijatelji, kad se sve ovo prevede sa srpskog na srpski, znai Page 29

Dusan Kovacevic - Kontejner sa pet zvezdica da je ovo zemlja pokojnika, zemlja mrtvih ljudi, koji odlau sopstvene sahrane dok ne obave jo po neki posao. Eto, dokle smo doli. Kad sam sve ovo proitao sudiji, kao to sam proitao veeras vama, sudija me je pogledao, osmehnuo se nekako tuno, nemono, bezvoljno, brino, alosno i, briui stakla naoara kravatom, rekao: "Idi kui. A to ubre baci u ubre." (Iz kontejnera se uje zvuk telefona Uenica dohvati slualicu i javi se, kao i obino.) UENICA: Pa... Kontejner Profesora... Da... Pa... ne znam... da li je ovde... Izaao je iz kontejnera... Da... Pa... rei u mu im se vrati u kontejner... PROFESOR: Ko je? UENICA: Pa... gospodin Jagoda... Neto kalje... i pominje nekog ofera... i neka kola. PROFESOR: Daj mi ga... Izvinite, molim Vas, morau da mu odrim jedno krae predavanje. Pa, ne misle, valjda, da mi daju "mesto" ofera?! O, ljudi moji! (Izvinjavajui se publici, Profesor prilazi kontejneru, usput, ljutito, povlai lanac. Uzimajui slualicu, pripreti Uenici kaiprstom, jer mu se ini da ona, opet, "neprimetno plae") Da... Da... Da... Aha... Mesto dekana je popunjeno? I sva ministarska mesta... Pa, to me onda zove? Da... ta? ali se? Ambasador? Ma, nije mogue? Poslao si ofera i kola... Aha! Nije problem to ne znam nemaki, francuski i engleski? E, ba ti hvala... Dobro, dobro. Dolazim! Vidimo se! (Profesor vraa slualicu Uenici, osmehujui se kao ovek koji je posle silnih muka i "dugogodinje borbe" uspeo da ostvari ono to je eleo, pa, ak, i neto malo vie.) Potovani prijatelji, evo, bili ste svedoci kako se dosledna i principijelna borba za slobodu, ljudska prava i dostojanstvo svoga naroda na kraju nagradi. Kolega Jagoda mi je upravo javio da sam dobio mesto ambasadora. Ne zna tano gde, ali to nije bitno. Bitno je da u svet ode ovek koji e svakog trenutka braniti ast, potenje, dostojanstvo i integritet nae zemlje. Na kraju, poto urim, ofer me ve eka, rekao bih vam nekoliko osnovnih podataka o ovom kontejneru, koji e se pojaviti na sajmu visoke tehnologije. Evo, sada ete videti koje su prednosti ovog modela za naredni milenijum. Obratite panju, moda e Vam zatrebati, ako kupite ba ovaj model! (Priajui brzo, Profesor odlazi do kontejnera, povlaei lanac Uenica ga posmatra kao da joj neto nije jasno... Otvorivi vrata kontejnera, budui ambasador ulazi u limeno udo demonstrirajui sve njegove prednosti i vrline.) Prvo, opremljen je sa dva leaja... i tuem. Zatim, poseduje stereo ozvuenje... (Izvlai tu, a onda putiska neko dugme; uje se, kao na poetku "pliani" glas Hulija Iglesijasa.) Kontejner pokree motor od 55 konja i 700 kubika! (Pali motor) Za vonju na otvorenom putu, ako budete radili i po drugim gradovima ili u inostranstvu, u sluaju snega, kie i magle, imate halogena svetla! (Iz "lica" kontejnera izranjaju dva fara osvetljavajui "potovanu publiku") UENICA: Pa... Profesore... Profesore... PROFESOR: Ne prekidaj me, Milice. Znai, potovana gospodo... UENICA: Pa... doao je neki ovek. (Iz dubine scene pojavljuje se mladi ovek u crnom odelu, "kockaste" grae. Profesor mu prilazi i, posle nekoliko razmenjenih reenica, vraa se do kontejnera.) Page 30

Dusan Kovacevic - Kontejner sa pet zvezdica PROFESOR: U sluaju ponovnih pretnji NATO pakta, kontejner je napravljen od neprobojnog lima, testiranog viecevnim bacaima! Ima i sopstveni radarski sistem. (Iz kontejnera se pojavhuje satelitska antena) A u sluaju napada NATO aviona pri ruci Vam je protivavionski mitraljez! (Pokazuje "teki" mitraljez) Ako sve ovo ne pomae, ako se "sudarite" sa veim formacijama kopnene vojske, onda Vam ne preostaje nita drugo nego da se povuete uz pomo "maskirne magle". (Iz kontejnera se pojavljuje oblak "maskirne magle" obavijajui limeno udo Profesora.) UENICA: Pa... Profesore... On kae da morate da krenete! PROFESOR: Potovani prijatelji, ao mi je to se ovako, na brzinu, rastajemo! Sledei put, kad se vidimo, nadam se da e svako od Vas imati svoj kontejner sa kojim e zapoeti novi ivot, kao to sam ja zapoeo! I nemojte da Vas obeshrabre poetni neuspesi! Nemojte dozvoliti da sumnjate u sebe; imate dovoljno onih koji sumnjaju u vas; nemojte biti na njihovoj strani! Ako budete radili za dobro svoje zemlje, zemlja ce znati da vam se odui! Moja Milica, moja najbolja uenica, objasnice Vam kako se klasifikuje, obrauje, pakuje i marketinki plasira pronaena roba. Ona je to za mene radila besprekorno! Milice, duo, objasni gospodi... I uzmi ovo, vei se... (Profesor otkopava "ogrlicu" na nozi, daje lanac od kontejnera Uenici, poljubi je, pozdravljajui "potovanu gaspodu" mahanjem desne ruke, opa u pratnji ofera telohraniteija, oveka koji je odmah poeo da se osvre, da ga "markira" i da mu titi lea.) elim Vam srean ostanak! Vidimo se! iveli! iveli! iveli! (Kad Profesor napusti scenu, Uenica ostaje pokraj kontejnera drei lanac i uplaeno gledajui as publiku, as put kojim je uitelj otiao. Oko kontejnera su ostale i stvari iz Profesorovog "predambasadorskog ivota": kue na dasci, s tokiima, punjeni papagaj u kavezu, "neuspeli" maak, papirnate maramice, zguvane i baene posle Uenicinih plakanja... I dok panski peva ali za "odbeglom enom", Uenica pokuava da nastavi tamo gde je njen Profesor stao. Pokuava...) UENICA: Pa... pa... pa...paaaa... paaa... (..ali nije uspela; zaplae i, valjda, uplaena, ili postiena, sakrije se u kontejner. Na sceni ostaju samo "preparirani" kuni ljubimei biveg Profesora i u vazduhu, glas pevaa tunih ljubavnih pesama.) NASTAVIE SE...

Page 31