Ežen Jonesko

Ćelava pevačica
antikomad

Naslov originala
Eugèn Ionesco
LA CANTRATICE SHAUVE
Antipièce

Prevela Ivanka Marković

LICA:
G. SMIT
GðA SMIT
G. MARTIN
GðA MARTIN
MERI, služavka
VATROGASNI KAPETAN

SCENA I
Engleski grañanski stan, sa engleskim naslonjačama. Englesko veče. G. Smit, Englez, u
svojoj fotelji i svojim engleskim papučama, puši svoju englesku lulu i čita engleske
novine, kraj engleske vatre. Ima engleske naočare i male prosede engleske brkove. Pored
njega, u drugoj engleskoj fotelji, gña Smit, Engleskinja, krpi engleske čarape. Duga
pauza - englesko ćutanje. Engleski sat otkucava sedamnaest engleskih otkucaja.
GðA SMIT: Gle, devet časova. Večerali smo čorbu, ribu, krompir sa slaninom, englesku
salatu. Deca su pila englesku vodu. Dobro smo večerali večeras. Zato što stanujemo u
okolini Londona i što se zovemo Smit.
G. SMIT nastavljajući čitanje pukne jezikom.
GðA SMIT: Krompir je vrlo ukusan sa slaninom, ulje u salati nije bilo užeglo. Ulje
bakalina na uglu mnogo je bolje od ulja bakalina preko puta, čak je bolje i od ulja
bakalina dole ispod brega. Ali neću da kažem da je njihovo ulje loše.
G. SMIT nastavljajući čitanje pukne jezikom.
GðA SMIT: Meñutim, ipak je ulje bakalina na uglu najbolje.
G. SMIT nastavljajući čitanje pukne jezikom.
GðA SMIT: Meri je ovoga puta dobro ispekla krompir. Prošli put ga nije dopekla. Ja ga
volim samo dobro pečen.
G. SMIT nastavljajući čitanje pukne jezikom.
GðA SMIT: Riba je bila sveža. Prste da oližeš. Dva puta sam se poslužila. Ne, tri puta. A
posle moram da idem u klozet. I ti si se poslužio tri puta. Meñutim, treći put si uzeo
manje nego prva dva puta, dok sam ja sipala mnogo više. Ja sam večeras više jela nego ti.
Otkud to? Obično ti više jedeš. Ne može se reći da nemaš apetita.
G. SMIT pukne jezikom.
GðA SMIT: Ipak, čorba je možda bila malo preslana. Bila je manje bljutava nego ti. Ha-
ha-ha. A bilo je u njoj suviše praziluka a malo luka. Žao mi je što nisam rekla Meri da
doda malo ljutog kopra. Idući put ću znati kako ću.
G. SMIT nastavljajući čitanje pukne jezikom.
GðA SMIT: Naš mali dečko je hteo da pije pivo, on će voleti da prvuče, pravi tvoj sin.
Jesi li video kako je za stolom gledao u bocu? Ali ja sam mu sipala u čašu vodu iz bokala.
Bio je žedan i popio ju je. Helena liči na mene: dobra je domaćica, štedljiva, svira klavir.
Ona nikad ne traži da pije englesko pivo. Kao ni naša mala devojčica, koja pije samo
mleko i jede samo kašicu. Vidi se da joj je tek dve godine. Ona se zove Pegi. Kolač sa
dunjama i pasuljem je bio izvanredan. Možda smo mogli uz kolače da popijemo po
čašicu australijskog burgonjca, ali nisam iznela vino na sto da ne bih deci davala rñav
primer halapljivosti. Treba ih naučiti da budu uzdržani i odmereni u životu.
G. SMIT nastavljajući čitanje pukne jezikom.
GðA SMIT: Mrs. Parker poznaje jednog rumunskog bakalina po imenu Popesko
Rosenfeld, koji je baš stigao iz Carigrada. To vam je veliki stručnjak za jogurt. Ima
diplomu škole proizvoñača andrinopoljskog jogurta. Sutra ću otići da kod njega kupim
veliku šerpu rumunskog folklornog jogurta. Ne nalaze se često takve stvari ovde, u
okolini Londona.
G. SMIT nastavljajući čitanje pukne jezikom.
GðA SMIT: Jogurt je odličan za stomak, bubrege, apendicit i apoteozu. To mi je rekao
doktor MekenziKing, koji leči decu naših suseda, Džonsovih. To je dobar lekar. U njega
čovek može imati poverenja. Ne propisuje nikad lekove koje nije sam na sebi oprobao.
Pre nego što će uputiti Parkera na operaciju, prvo se i sam operisao od žuči, mada uopšte
nije bio bolestan.
G. SMIT: Pa kako se onda doktor izvukao, a Parker umro?
GðA SMIT: Zato što je kod doktora operacija uspela, a kod Parkera nije uspela.
G. SMIT: Onda Mekenzi nije dobar lekar. Trebalo je da kod obojice operacija uspe ili je
trebalo da obojica podlegnu.
GðA SMIT: Zašto?
G. SMIT: Jedan savestan lekar treba da umre sa bolesnikom ako ne mogu zajedno da
ozdrave. Kapetan broda tone sa brodom u talase. A ne preživi ga.
GðA SMIT: Ne može se porediti bolesnik sa brodom.
G. SMIT: A što da ne? I brod ima svoje bolesti; uostalom, tvoj je doktor zdrav kao nov
brod; razlog više da potone kad i njegov bolesnik, kao doktor i njegov brod.
GðA SMIT: Gle, toga se nisam setila... Možda je to i tačno... i kakav zaključak izvlačiš
odatle?
G. SMIT: Da su svi doktori šarlatani. I bolesnici isto tako. Jedino je mornarica poštena u
Engleskoj.
GðA SMIT: Ali mornari nisu.
G. SMIT: Razume se.
ðutanje.
G. SMIT (I dalje drži novine) Ima jedna sgvar koju nikad neću razumeti. Zašto u ličnim
vestima, u novinama, uvek daju godine umrlih, a nikad novoroñenčadi? To je besmislica.
GðA SMIT: Nikad se nisam to pitala.
Opet kutanje. Sat otkucava sedam puta. Tišina. Sat otkucava tri puta. Tišina. Sat ne
otkucava nijedanput.
G. SMIT (I dalje drži novine.): Gle, piše da je Bobi Vatson umro.
GðA SMIT: Bože moj, jadnik, a kad je umro?
G. SMIT: A što se sad čudiš? Znaš vrlo dobro. Umro je pre dve godine. Sećaš se da smo
bili na pogrebu pre godinu i po.
GðA SMIT: Dabogme da se sećam. Odmah sam se setila, ali ne vidim zašto si se ti
iznenadio kad si to video u novinama.
G. SMIT: To i nije bilo u novinama. Ima već tri godine otkako se govori o njegovoj
smrti. Setio sam se asocijacijom ideja.
GðA SMIT: Šteta! Tako se dobro držao.
G. SMIT: Bio je to najlepši leš Velike Britanije! Ne bi mu čovek dao njegove godine.
Jadni Bobi, prošlo je četiri godine od.njegove smrti a još je bio topao. Pravi živi leš. I
kako je samo bio veseo.
GðA SMIT: Jadna Bobi!
G. SMIT: Hoćeš da kažeš ,,jadni" Bobi.
GðA SMIT: Ne, mislim na njegovu ženu. I ona se zvala kao i on, Bobi, Bobi Vatson.
Kako su imali isto ime, nije čovek mogao da ih razlikuje kad ih vidi zajedno. Tek posle
njegove smrti moglo se zaista znati ko je jedno, a ko drugo. Meñutim, još i danas ima
ljudi koji je mešaju sa pokojnikom i izjavljuju joj saučešće. Poznaješ li je?
G. SMIT: Video sam je samo jednom, slučajno, na pogrebu Bobija.
GðA SMIT: Ja je nikad nisam videla. Je li lepa?
G. SMIT: Ima pravilne crte, a ipak ne bi se moglo reći da je lepa. Suviše je velika i
debela. Crte joj nisu pravilne, a ipak se ne bi moglo reći da je vrlo lepa. Malo preterano
mala i mršava. Predaje pevanje.
Sat otkucava pet puta. Dugo kutanje.
GðA SMIT: A kad misle da se venčaju, njih dvoje?
G. SMIT: Idućeg proleća, najkasnije.
GðA SMIT: Moraćemo svakako da im odemo na svadbu.
G. SMIT: Moraćemo da im odnesemo svadbeni poklon. Pitam se samo šta?
GðA SMIT: A što im ne bismo dali jedan od onih sedam srebrnih poslužavnika koje smo
mi dobili kao svadbene poklone i koji nam nikad ničemu nisu služili.
GðA SMIT: Žalosno je što je ostala tako rano udovica.
G. SMIT: Srećom, nisu imali dece.
GðA SMIT: Samo im je još to trebalo! Deca! Jadna žena, šta bi sad s njima!
G. SMIT: Još je mlada. Može lepo da se preuda. Crnina joj tako lepo stoji.
GðA SMIT: Ali ko će se starati o deci? Znaš dobro da imaju dečaka i devojčicu. Kako se
zovu?
G. SMIT: Bobi i Bobi kao i njihovi roditelji. Stric Bobija Vatsona, stari Bobi Vatson,
bogat je i voli dečka. Mogao bi da uzme na sebe školovanje Bobija.
GðA SMIT: To bi bilo prirodno. A tetka Bobi Vatson, stara Bobi Vatson mogla bi opet
da uzme na sebe školovanje Bobi Vatson, ćerke Bobi Vatson. Tako bi majka Bobi
Vatson, Bobi, mogla da se preuda. Ima li koga u vidu?
G. SMIT: Da, jednog roñaka Bobija Vatsona.
GðA SMIT: Koga? Bobija Vatsona?
G. SMIT: O kome Bobiju Vatsonu govoriš?
GðA SMIT: O Bobiju Vatsonu, sinu staroga Bobija Vatsona, drugog strica Bobija
Vatsona, ovoga što je umro.
G. SMIT: Ne, nije to taj. To je Bobi Vatson, sin stare Bobi Vatson, tetke Bobija Vatsona,
ovoga što je umro.
GðA SMIT: Hoćeš da kažeš Bobi Vatson trgovački putnik?
G. SMIT: Svi Bobi Vatsoni su trgovački putnici.
GðA SMIT: Kakav težak posao. Ali ipak ponekad se tu naprave dobri poslovi.
G. SMIT: Da, kad nema konkurencije.
GðA SMIT: A kad nema konkurencije?
G. SMIT: Utorkom, četvrtkom i utorkom.
GðA SMIT: Ah, tri puta nedeljno? A šta radi Bobi Vatson za to vreme?
G. SMIT: Odmara se, spava.
GðA SMIT: A zašto ne radi ta tri dana kad nema konkurencije?
G. SMIT: Ne mogu ja sve da znam. Ne mogu ja da odgovorim na sva tvoja glupa pitanja!
GðA SMIT (uvreñeno): Ti to kažeš da bi me ponizio?
G. SMIT (sa širokim osmehom): Znaš dobro da nije tako.
GðA SMIT: Svi su ljudi isti! Sedite tu po ceo dan, sa cigaretom u ustima, ili se
puderišete i šminkate usta pedeset puta na dan, ukoliko ne pijete bez prestanka!
G. SMIT: A šta bi ti rekla kad bi ljudi kao žene pušili stalno celog dana, puderisali se,
mazali usta ružom, pili viski?
GðA SMIT: Uh, mene je baš briga! Ali ako ti to govoriš da bi me nervirao, onda... znaš
dobro da ne volim takve šale.
Ona baca čarape vrlo daleko i pokazuje zube. Ustaje.
G. SMIT (I on ustaje i prilazi ženi, nežno): O, kokice moja pečena, što bljuješ vatru! Znaš
dobro da se šalim. (Uhvati je oko struka i poljubi.) Kakav smo mi smešan stari zaljubljeni
par! Hajde, ugasićemo svetlost i idemo da pajkimo!

SCENA II
ISTI, MERI
MERI (ulazi): Ja sam kućna pomoćnica. Provela sam vrlo prijatno popodne. Bila sam u
bioskopu sa jednim muškarcem i gledala film o ženama. Posle bioskopa išli smo da
pijemo rakiju i mleko, a onda smo čitali novine.
GðA SMIT: Nadam se da ste vrlo prijatno proveli popodne, da ste išli u bioskop sa
jednim muškarcem i da ste pili rakiju i mleko.
G. SMIT: I novine.
MERI: Gospoña i gospodin Martin, vaši gosti, pred vratima su. Čekali su me. Nisu smeli
sami da uñu. Trebalo je večeras da večeraju sa vama.
GðA SMIT: Ah da. Čekali smo ih. A bili smo gladni. I kako ih nije bilo, hteli smo da
večeramo bez njih. Ništa nismo jeli celog dana. Nije trebalo da izlazite.
MERI: Vi ste mi to dozvolili.
G. SMIT: Nismo to namerno učinili.
MERI (prsne u smeh. Potom plače. Osmehuje se.): Kupila sam noćni lonac.
GðA SMIT: Draga Meri, budite dobri pa otvorite vrata i uvedite gospodina i gospoñu
Martin, molim vas. Idemo brzo da se obučemo.
Gña i G. Smit izlaze desno. Meri otvara vrata levo na koja ulaze g. i gña Martin.

SCENA III
MERI, SUPRUZI MARTIN
MERI: Zašto ste došli tako kasno! To nije učtivo. Treba doći na vreme. Jeste li razumeli?
Sedite ipak, i sad čekajte. (Izlazi.)

SCENA IV
ISTI BEZ MERI
G. i Gña Martin sedaju jedno preko puta drugog, ćutke. Osmehuju se jedno drugom
stidljivo.
G. MARTIN (Dijalog treba da se govori otegnutim, jednoličnim, malo pevajućim
glasom, bez ikakvih preliva): Izvinite, gospoño, ako se ne varam, negde smo se već sreli.
GðA MARTIN: I meni se, gospodine, čini da sam vas već negde videla.
G. MARTIN: Da vas nisam video, slučajno u Mančestru, gospoño?
GðA MARTIN: To je lako moguće. Ja sam rodom iz Mančestra. Ali se ne sećam dobro,
gospodine, ne bih mogla reći da li sam vas tamo videla ili nisam!
G. MARTIN: Bože moj kako je to čudno. I ja sam poreklom iz Mančestra, gospoño.
GðA MARTIN: Kako je to čudno!
G. MARTIN: Kako je to čudno!... Samo ja sam, gospoño, napustio grad Mančester pre
otprilike pet nedelja.2
GðA MARTIN: Kako je to čudno! Kakva neobična podudarnost! I ja sam, gospodine,
napustila grad Mančester pre pet nedelja, otprilike.
G. MARTIN: Uhvatio sam voz u trideset minuta prošlo osam, koji stiže u London u
četvrt pred pet, gospoño.
GðA MARTIN: Kako je to čudno! Kako je to neobično! i kakva podudarnost! I ja sam
uhvatila taj isti voz, gospodine!
G. MARTIN: Bože moj, kako je to čudno, možda smo se čak, gospoño, i videli u vozu?
GðA MARTIN: To je lako moguće, to nije isključeno, to se drži, i najzad što da ne!... Ali
ja se toga uopšte ne sećam, gospodše!
G. MARTIN: Putovao sam drugom klasom, gospoño. Nema druge klase u Engleskoj, ali
ja ipak putujem drugom klasom.
GðA MARTIN: Kako je to neobično, kako je to čudno i kakva podudarnost. I ja sam,
gospodine, putovala drugom klasom.
G. MARTIN: Kako je to čudno! Možda smo se ipak videli u drugoj klasi, draga gospoño!
GðA MARTIN: Stvar je lako moguća i to uopšte nije isključeno. Ali ne sećam se toga
baš najbolje, dragi gospodine!
G. MARTIN: Moje je mesto bilo u vagonu broj 8, šesti kupe, gospoño!
GðA MARTIN: Kako je to čudno! I moje je mesto bilo u vagonu broj 8, šesti kupe, dragi
gospodine.
G. MARTIN: Kako je to čudno i kakva neobična podudarnost! Možda smo se sreli u
šestom kupeu, draga gospoño?
GðA MARTIN: To je najzad lako moguće. Ali se toga ne sećam, dragi gospodine!
G. MARTIN: Istinu govoreći, draga gospoño, ni ja se toga ne sećam, ali je moguće da
smo se tamo videli, i ako dobro razmislim, stvar mi se čini čak vrlo moguća.
GðA MARTIN: O zaista, svakako, zaista, gospodine!
G. MARTIN: Kako je to čudno!... Imao sam mesto broj 3 kraj prozora, draga gospoño.
GðA MARTIN: O, bože moj, kako je to čudno i kako je neobično, ja sam imala mesto
broj 6, kraj prozora, preko puta vas, dragi gospodine.
G. MARTIN: O, bože moj, kako je to čudno i kakva podudarnost?... Znači, bili smo
jedno preko puta drugog, draga gospoño! I tu smo se morali videti.
GðA MARTIN: Kako je to čudno! To je moguće, ali ja se toga ne sećam, gospodine.
G. MARTIN: Istinu govoreći, draga gospoño, ni ja se toga ne sećam. Meñutim, vrlo je
lako moguće da smo se videli tom prilikom.
GðA MARTIN: Istina je, ali ja u to nimalo nisam sigurna, gospodine.
G. MARTIN: Da niste to bili vi, draga gospoño, ona dama koja me je zamolila da stavim
njen kofer u mrežu, koja mi se potom zahvalila i dozvolila mi da pušim?
GðA MARTIN: Pa da, to sam morala biti ja, gospodine! Kako je to čudko, kako je to
čudno, i kakva podudarnost.
G. MARTIN: Kako je to čudno, kako je to neobično, kakva podudarnost! E pa onda,
možda smo se upoznali u tom trenutku, gospoño?
GðA MARTIN: Kako je to čudno i kakva podudarnost! To je lako moguće, dragi
gospodine! Meñutim, ne bih rekla da se toga sećam.
G. MARTIN: Ni ja, gospoño.
Trenutak ćutanja. Sat otkucava 2 - 1.
G. MARTIN: Otkad sam došao u London, stanujem u Ulici Bromfild, draga gospoño.
GðA MARTIN: Kako je to čudno, kako je to neobično! I ja od svog dolaska u London
stanujem u Ulici Bromfild, dragi gospodine.
G. MARTIN: Kako je to čudno, ali onda, ali onda, možda smo se sreli u Ulici Bromfild,
draga gospoño.
GðA MARTIN: Kako je to čudno, kako je to neobično! To je lako moguće, najzad! Ali
se toga ne sećam, dragi gospodine.
G. MARTIN: Ja stanujem u broju 19, draga gospoño.
GðA MARTIN: Kako je to čudno, i ja stanujem u broju 19, dragi gospodine!
G. MARTIN: Pa onda, pa onda, pa onda, pa onda, pa onda, mi smo se možda videli u toj
kući, draga gospoño?
GðA MARTIN: To je lako moguće, ali se toga ne sećam, dragi gospodine.
G. MARTIN: Moj je stan na petom spratu, stan broj 8, draga gospoño.
GðA MARTIN: Kako je to čudno, bože moj, kako je to čudno! I kakva podudarnost! I ja
stanujem na petom spratu, u stanu broj 8, dragi gospodine!
G. MARTIN (zamišljeno): Kako je to čudno, kako je to čudno, kako je to čudno i kakva
podudarnost! Znate, u svojoj spavaćoj sobi imam jedan krevet. Moj je krevet pokriven
zelenom perinom. Ta soba sa tim krevetom i njegovom zelenom perinom nalazi se u dnu
hodnika, izmeñu toaleta i biblioteke, draga gospoño!
GðA MARTIN: Kakva podudarnost, o bože moj, kakva podudarnost! I u mojoj spavaćoj
sobi ima krevet sa zelenom perinom i ona se nalazi u dnu hodnika, izmeñu toaleta, dragi
gospodine, i biblioteke!
G. MARTIN: Kako je to neobično, čudno, izuzetno! Onda, gospoño, mi stanujemo u istoj
sobi i spavamo u istom krevetu, draga gospoño. Možda smo se tu sreli!
GðA MARTIN: Kako je to čudno i kakva podudarnost! Lako je mogupe da smo se tu
sreli, i to možda prošle noći. Ali se toga ne sećam, dragi gospodine.
G. MARTIN: Ja imam ćerčicu, malu ćerčicu, ona stanuje sa mnom, draga gospoño. Ima
dve godine, plava je, jedno joj je oko belo, a drugo crveno, lepa je, zove se Alisa, draga
gospoño.
GðA MARTIN: Kakva čudna podudarnost! I ja imam ćerčicu, dve joj je godine, ima
jedno oko belo, a drugo crveno, vrlo je lepa i zove se takoñe Alisa, dragi gospodine.
G. MARTIN (Isti otegnuti glas, jednoličan.): Kako je to čudno i kakva podudarnost! I
neobično! To je možda ista devojčica, draga gospoño!
GðA MARTIN: Kako je to čudno! To je lako moguće, dragi gospodine!
Dosta dugo ćutanje... Sat otkucava dvadeset devet otkucaja.
G. MARTIN (pošto je dugo razmišljao, diže se lagano i, ne žureki se, uputi se gñi Martin,
koja, iznenañena svečanim izgledom g. Martina, i sama ustaje, sasvim lagano; g. Martin
ima isti škrti, jednolični glas i govori malo pevajući): Onda, draga gospoño, mislim da
nema sumnje, već smo se ranije videli i vi ste moja roñena žena... Elizabet, opet sam te
našao!
GðA MARTIN (prilazi g. Martinu ne žureki se. Poljube se bezizrazno. Sat otkuca jedan
vrlo glasan otkucaj. Otkucaj treba da je tako glasan da gledaoci podskoče. Supruzi Martin
ga ne čuju.)
GðA MARTIN: Donalde, to si ti, darling!
Sedaju u istu naslonjaču, zagrljeni, i zaspe. Sat opet otkuca nekoliko puta. Meri, na
vrhovima prstiju sa prstom na usnama, tiho ulazi na scenu i obraka se publici.

SCENA V
ISTI, MERI
MERI: Elizabet i Donald su sad suviše srećni da bi mogli da me čuju. Mogu dakle da
vam otkrijem jednu tajnu. Elizabet nije Elizabet, Donald nije Donald. A evo dokaza: dete
o kome govori Donald nije Elizabetina ćerka, nije to ista osoba. Donaldova devojčica ima
jedno oko belo, a drugo crveno kao i Elizabetina devojčica. Ali dok Donaldovo dete ima
levo oko crveno, a desno belo, Elizabetino, pak, ima desno oko crveno, a levo belo. I tako
se ceo dokazni sistem Donaldov ruši spotičući se o tu poslednju prepreku koja uništava
celu njegovu teoriju. Uprkos izvanrednim podudarnostima koje se čine kao konačni
dokazi, Donald i Elizabet, pošto nisu roditelji istog deteta, nisu ni Donald i Elizabet.
Uzalud on misli da je Donald, uzalud ona misli da je Elizabet. Uzalud ona misli da je on
Donald: oboje se gorko varaju. Ali ko je pravi Donald? Ko je prava Elizabet? Kome to
ide u račun da odužuje ovu zabunu? Ja to ne znam. Ne treba ni da pokušavamo da
saznamo. Pustimo stvari takve kakve su. (Poñe nekoliko koraka ka vratima, zatim se
vraća i obraća se publici.) Moje je pravo ime Šerlok Holms. (Izlazi)

SCENA VI
ISTI, BEZ MERI
Sat otkucava koliko hoke. Posle dugih trenutaka, gña i g. Martin se razdvajaju i vraćaju
se na mesta na kojima su bili na ponetku.
G. MARTIN: Zaboravimo, darling, sve ono što se nije desilo meñu nama i sad, kad smo
se opet našli, pokušajmo da se više ne gubimo i da živimo kao pre.
GðA MARTIN: Da, darling.

SCENA VII
ISTI, SMITOVI
Gña i g. Smit ulaze zdesna, bez ikakve promene u odelu.
GðA SMIT: Dobro veče, dragi prijatelji. Izvinite što ste nas tako dugo čekali. Smatrali
smo da treba da vam odamo počast na koju imate pravo i čim smo saznali da hoćete da
nam pričinite zadovoljstvo posetivši nas ne najavljujući svoju posetu, požurili smo se da
obučemo svoja svečana odela.
G. SMIT (besan): Ništa nismo jeli celog dana. Već četiri sata vas čekamo. Zašto ste
zakasnili.
Gña i g. Smit sedaju prema posetiocima. Sat podvlači replike sa više ili manje snage, već
prema slučaju. Martinovi izgledaju zbunjeni i stidljivi. Zato razgovor u početku nikako da
krene i reči dolaze s mukom. Na početku duga neprijatna pauza, pa posle duge pauze i
oklevanja.
G. SMIT: Hm.
Pauza
GðA SMIT: Hm, hm.
Pauza
GðA MARTIN: Hm, hm, hm.
Pauza
G. MARTIN: Hm, hm, hm, hm.
Pauza
GðA MARTIN: O, zaista.
Pauza
G. MARTIN: Svi smo nazebli.
Pauza
G. SMIT: A, meñutim, nije hladno.
Pauza
GðA SMIT: Nema promaje.
Pauza
G. MARTIN: Nema, sva sreća.
Pauza
G. SMIT: Jao, jao.
Pauza
G. MARTIN: Žalosni ste?
Pauza
GðA SMIT: Ne, gnjavi se.
Pauza
GðA MARTIN: O, gospodine, u vašim godinama, ne bi trebalo.
Pauza
G. SMIT: Srce ne zna za godine.
Pauza
G. MARTIN: Istina je.
Pauza
GðA SMIT: Tako kažu.
Pauza
GðA MARTIN: Kažu i sasvim suprotno.
Pauza
G. SMIT: Istina je negde na sredini.
Pauza
G. MARTIN: To je tačno.
Pauza
GðA SMIT (supruzima Martin): Vi mnogo putujete, trebalo bi da znate ipak mnogo
zanimljivih stvari da nam ispričate.
G. MARTIN (svojoj ženi): Reci, draga, šta si danas videla?
GðA MARTIN: Ne vredi, ne bi mi verovali.
G. SMIT: Mi nećemo posumnjati u vašu dobronamernost.
GðA SMIT: Uvredili biste nas ako to pomislite.
G. MARTIN (svojoj ženi): Uvredila bi ih ako bi to pomislila.
GðA MARTIN (ljupko): Pa evo, prisustvovala sam danas jednoj izvanrednoj stvari.
Jednoj neverovatnoj stvari.
G. MARTIN: Reci brzo, draga.
G. SMIT: Eh, ala ćemo se nasmejati.
GðA SMIT: Najzad.
GðA MARTIN: E lepo, danas, pošla sam na pijacu da kupim povrće, koje je sve
skuplje...
GðA SMIT: Dokle će samo to tako da ide.
G. SMIT: Ne treba da prekidaš, draga, gaduro.
GðA MARTIN: I videla sam, na ulici, ispred jedne kafane, jednog gospodina, pristojno
odevenog, pedesetih godina, čak i mlañeg, koji je...
G. SMIT: Koji je, šta?
GðA SMIT: Koji je šta?
G. SMIT (svojoj ženi): Ne treba da prekidaš, draga, baš si odvratna.
GðA SMIT: Dragi, ti si prvi prekinuo, ñubre.
G. MARTIN: Pst! (svojoj ženi) Šta je radio taj gospodin?
GðA MARTIN: E sad ćete reći da izmišljam, klekao je na zemlju i sagao se.
G. MARTIN, G. SMIT, GðA SMIT: O!
GðA MARTIN: Da, sagao se.
G. SMIT: Nije moguće.
GðA MARTIN: Da, sagao se!
G. SMIT: Nije moguće!
GðA MARTIN: Da, sagao se. Prišla sam mu da vidim šta to radi...
G. SMIT: I onda?
GðA MARTIN: Vezivao je pertle na cipeli, jer su se odvezale.
TROJE OSTALIH: Fantastično!
G. SMIT: Da mi niste vi to rekli, ne bih verovao.
G. MARTIN: A što da ne? Danas se mogu videti još neverovatnije stvari, kad čovek
izañe. Eto, danas sam ja lično video u podzemnoj železnici kako na jednoj klupi sedi
jedan gospodin koji je mirno čitao novine.
GðA SMIT: Kakav ekscentričan tip!
G. SMIT: Možda je to taj isti čovek.
Čuje se zvono na ulaznim vratima.
G. SMIT: Gle, neko zvoni.
GðA SMIT: Mora da je neko došao. Idem da vidim. (Ide da vidi. Otvara i vraka se.)
Nema nikoga. (Opet seda.)
G. MARTIN: A sad ću vam dati drugi primer...
Zvono.
G. SMIT: Gle, neko zvoni.
GðA SMIT: Mora da je neko. Idem da vidim.
Ide da vidi. Otvara i vraka se. Nema nikoga. Vraća se na svoje mesto.
G. MARTIN (koji je zaboravio gde je stao): Ovaj!
GðA MARTIN: Rekao si da ćeš dati drugi primer.
G. MARTIN: A, da!
Zvono.
G. SMIT: Gle, neko zvoni!
GðA SMIT: Ja više neću da idem da otvaram.
G. SMIT: Da, ali nekog mora da bude.
GðA SMIT: Prvi put nije bilo nikoga. Ni drugi put. Zašto bi sad nekog bilo?
G. SMIT: Zato što je neko zvonio!
GðA MARTIN: To nije razlog.
G. MARTIN: Kako? Kad se čuje da zvoni na ulaznim vratima, znači da je pred vratima
neko, koji zvoni da mu otvore vrata.
GðA MARTIN: Ne uvek. Eto videli ste maločas.
G. MARTIN: U većini slučajeva je tako.
G. SMIT: Kad ja odem nekome, ja zvonim da bih ušao. I mislim da svi rade to isto i da
svaki put kad zvonce zazvoni ima nekoga.
GðA SMIT: Teorijski to je tačno. Ali u stvarnosti stvari se dešavaju drugačije. Vrlo si
dobro video maločas.
GðA MARTIN: Vaša je žena u pravu.
G. MARTIN: Eh, vi žene uvek jedna drugu branite.
GðA SMIT: Pa dobro, idem da vidim. Nećeš moći da mi kažeš da sam tvrdoglava, ali ćeš
videti da nema nikoga! (Ide da vidi. Otvara vrata i zatvara ih.) Eto vidiš, nema nikoga.
(Vraća se na svoje mesto.)
GðA SMIT: Eh, ljudi uvek hoće da su u pravu, a nikad nisu u pravu.
Čuje se opet zvono.
G. SMIT: Gle, neko zvoni. Mora da ima nekoga.
GðA SMIT (dobija napad besa): Ne šalji me više da otvaram vrata. Video si da je to
nepotrebno. Iskustvo nas je naučilo da kad se čuje zvono na vratima, znači nikad nema
nikog.
GðA MARTIN: Nikad.
G. MARTIN: To nije sigurno.
G. SMIT: To je čak pogrešno. U većini slučajeva, kad se čuje zvono na vratima, znači da
ima nekoga.
GðA SMIT: On baš ne popušta.
GðA MARTIN: I moj je muž vrlo tvrdoglav.
G. SMIT: Ima nekoga.
G. MARTIN: To nije nemoguće.
GðA SMIT (svome mužu): Ne.
G. SMIT: Da!
GðA SMIT: Ja ti kažem da nema. U svakom slučaju, nećeš me više nzterati da izlazim ni
za šta. Ako hoćeš da znaš, idi sam!
G. SMIT: I idem!
Gña Smit sleže ramenima. Gña Martin odmahuje glavom.
G. SMIT (odlazi da otvori): A, how do you do! (Pogleda gñu Smit i supruge Martin, koji
su vrlo iznenañeni.) To je vatrogasni kapetan

SCENA VIII
ISTI, KAPETAN VATROGASNE ČETE
VATROGASAC (Razume se, ima ogroman šlem koji blista i uniformu.): Dobar dan,
dame i gospodo. (LJudi su još malo iznenañeni. Gña Smit, ljuta, okreke glavu i ne
odgovara na njegov pozdrav.) Dobar dan, gospoño Smit. Kao da ste nešto ljuti.
GðA SMIT: Oh!
G. SMIT: To jest, vidite... moja se žena malo postidela zato što nije bila u pravu.
G. MARTIN: Došlo je, gospodine kapetane vatrogasne čete, do razmimoilaženja izmeñu
gospoñe i gospodina Smita.
GðA SMIT (gnu Martinu): To se vas ne tiče! (gnu Smitu) Molim te da ne mešaš ljude sa
strane u naše porodične svañe.
G. SMIT: Ali, draga, to nije tako ozbiljno. Kapetan je stari prijatelj kuće. NJegova mi se
majka udvarala, i oca sam mu poznavao. Tražio je da mu dam za ženu svoju ćerku, kad je
budem imao. I umro je a nije dočekao.
G. MARTIN: Za to nije ni on kriv, a niste ni vi.
VATROGASAC: Ali u čemu je stvar?
GðA SMIT: Moj je muž tvrdio...
G. SMIT: Ne, ti si tvrdila.
G. MARTIN: Da, ona je.
GðA MARTIN: Ne, on je.
VATROGASAC: Ne uzbuñujte se. Ispričajte mi stvar, gospoño Smit.
GðA SMIT: Pa evo. Vrlo mi je neprijatno što moram da vam kažem iskreno, ali
vatrogasac vam je pomalo i ispovednik.
VATROGASAC: Dakle?
GðA SMIT: Prepirali smo se zato što je moj muž govorio da kad se čuje zvono na
vratima, uvek mora da ima nekoga.
G. MARTIN: Stvar izgleda verovatna.
GðA SMIT: A ja sam govorila da svaki put kad zvoni nema nikoga.
GðA MARTIN: Stvar može izgledati neobična.
GðA SMIT: Ali je dokazana, i to ne teorijskim demonstracijama, već činjenicama.
G. SMIT: Nije istina, pošto je vatrogasac tu. On je zvonio, ja sam otvorio, i on je bio tu.
GðA MARTIN: Kad?
G. MARTIN: Pa sad odmah.
GðA SMIT: Ali, tek pošto smo čuli četvrti put zvono našli smo nekoga. A četvrti put se
ne računa.
GðA MARTIN: Tako je. Samo se prva tri puta računaju.
G. SMIT: Gospodine kapetane, dozvolite mi da vam sad ja postavim nekoliko pitanja.
VATROGASAC: Izvolite.
G. SMIT: Kad sam otvorio i kad sam vas video, baš ste vi zvonili?
VATROGASAC: Da, ja sam zvonio.
G. MARTIN: Bili ste pred vratima? I zvonill ste da biste ušli?
VATROGASAC: Ne poričem.
G. SMIT (svojoj ženi, pobednički): Eto vidiš? Bio sam u pravu. Kad se čuje zvono, znači
neko zvoni. Ne možeš reći da kapetan nije neko.
GðA SMIT: Daleko od toga. Ponavljam ti da ti go~ vorim samo o ona tri prva puta,
pošto se četvrti put ne računa.
GðA MARTIN: A kad je prvi put zazvonilo, i to ste bili vi?
VATROGASAC: Ne, nisam to bio ja.
GðA MARTIN: Eto vidite? Zvonilo je, i nije bilo nikoga.
G. MARTIN: Možda je to bio neko drugi?
G. SMIT: Jeste li dugo stajali pred vratima?
VATROGASAC: Tri četvrti časa.
G. SMIT: I nikog niste videli.
VATROGASAC: Nikoga. U to sam siguran.
GðA MARTIN: Jeste li čuli da zvoni drugi put?
VATROGASAC: Jesam, ali ni to nisam bio ja. A nije opet bilo nikoga.
GðA SMIT: Pobeda! Ja sam bila u pravu.
G. SMIT (svojoj ženi): Ne žuri toliko. (Vatrogascu) A šta ste radili pred vratima?
VATROGASAC: Ništa. Stajao sam. Mislio sam na razne stvari.
G. MARTIN (vatrogascu): Ali, treći put, zar niste vi zvonili?
VATROGASAC: Jesam, to sam ja.
G. SMIT: Ali kad smo otvorili, nismo vas videli.
VATROGA.SAC: Jer sam se sakrio... šale radi.
GðA SMIT: Ne smejte se, gospodine kapetane... Stvar je tako žalosna.
G. MARTIN: U stvari, mi još ne znamo da li, kad neko zvoni, ima nekoga ili nema.
GðA SMIT: Nikad nikoga.
G. SMIT: Uvek ima nekoga.
VATROGASAC: Ja ću vas sad pomiriti. Pomalo ste u pravu oboje. Kad zvoni na
vratima, ponekad ima nekoga, ponekad nema nikoga.
G. MARTIN: To mi se čini logično.
GðA MARTIN: I ja tako mislim.
VATROGASAC: Stvari su proste, u stvari. (Supruzima Smit.) Poljubite se.
GðA SMIT: Već smo se poljubili maločas.
G. MARTIN: Poljubiće se sutra. Ima vremena.
GðA SMIT: Gospodine kapetane, pošto ste nam pomogli da sve to razjasnimo,
raskomotite se, skinite šlem i sedite malo.
VATROGASAC: Izvinite me, ali ne mogu dugo da ostanem. Rado ću skinuti šlem, ali
nemam vremena da sednem. (Seda ne skidajući šlem.) Priznajem da sam k vama došao
zbog nečeg sasvim drugog. Došao sam službeno.
GðA SMIT: A čime možemo da vas uslužimo, gospodine kapetane?
VATROGASAC: Moliću vas da mi oprostite moju indiskreciju (vrlo zbunjeno) ovaj...
(Pokazuje prstom supruge Martin.)... smem li... pred njima.
GðA MARTIN: Nemojte se ustručavati.
G. MARTIN: Mi smo stari prijatelji. Oni nam sve pričaju.
G. SMIT: Kažite.
VATROGASAC: Pa eto. Ima li vatre kod vas?
GðA SMIT: A zašto nas to pitate?
VATROGASAC: Zato što... izvinite, ali imam nareñenje da ugasim sve požare u gradu.
GðA MARTIN: Sve?
VATROGASAC: Da, sve.
GðA SMIT (zbunjeno): Ne znam... ne verujem, hoćete li da odem da vidim?
G. SMIT (šmrkke): Biće da nema ništa. Ne miriše na paljevinu.
VATROGASAC (očajan): Baš ništa? Da nemate neki zapaljeni odžak? Nešto što gori na
tavanu ili u podrumu? Bar neki početak požara?
GðA SMIT: Čujte, ne bih htela da vas žalostim, ali mi se čini da kod nas za sada nema
ništa. Obećavam da ću vam javiti čim nešto bude.
VATROGASAC: Svakako, učinićete mi uslugu.
GðA SMIT: Obećavam vam.
VATROGASAC (supruzima Martin): A kod vas, ni kod vas ništa ne gori?
GðA MARTIN: Ne, na žalost.
G. MARTIN (vatrogascu): Poslovi su slabi u poslednje vreme.
VATROGASAC: Vrlo slabi. Nema skoro ničega. Neke sitnice, neki odžak, ili ambar.
Ništa ozbiljno. To se ne isilati. A kako nema učinka, nagrada prema proizvodnji je vrlo
slaba.
G. SMIT: Ništa više ne ide. Svuda isto. U trgovini, poljoprivredi, svuda je kao i sa
vatrom, sve je stalo.
G. MARTIN: Nema žita, nema ni požara.
VATROGASAC: A nema ni poplava.
GðA SMIT: Ali ima šećera.
G. SMIT: Samo zato što ga uvoze.
GðA MARTIN: Sa požarima je teže, takse su velike.
VATROGASAC: Ipak ima, ali i to je dosta retko, poneko gušenje gasom. Tako se jedna
mlada žena prošle nedelje ugušila gasom, ostavila je gas otvoren.
GðA MARTIN: Zaboravila ga je?
VATROGASAC: Nije, već je mislila da je to njen češalj.
G. SMIT: Te su zabune uvek opasne.
GðA SMIT: Jeste li bili kod prodavca šibica?
VATROGASAC: Tu ništa nema. Osigurao se lrotiv požara.
G. MATRIN: Mogli biste od moje strane da odete do vekfildskog vikara.
VATROGASAC: Nemamo prava da gasimo požars kod sveštenika. Biskup bi se naljutio.
Oni sami gase svoje požare ili ih gase vestalke.
G. SMIT: Pokušajte kod Dirana.
VATROGASAC: Ne mogu ni tamo. On nije Englez. Samo je primio državljanstvo. A
naturalizovani grañani imaju pravo da imaju kuće ali ne i da ih gase ako gore.
GðA SMIT: Meñutim, kad je izbila vatra prošle godine, ipak su je ugasili.
VATROGASAC: Sam je to uradio. Ilegalno. Oh, neću ja ići da ga prijavim.
G. SMIT: Ni ja.
GðA SMIT: Pošto vam se ipak ne žuri toliko, gospodine kapetane, ostanite još malo.
Biće nam milo.
VATROGASAC: Hoćete li da vam pričam anegdote?
GðA SMIT: O svakako, baš ste zlatni.
Poljubi ga.
G. SMIT, GðA MARTIN, G. MARTIN: Da, da, anegdote, bravo! (Pljeskaju.)
G. SMIT: A još je zanimljivije to što su vatrogaske priče istinite, sve i preživljene.
VATROGASAC: Ja govorim o stvarima koje sam sam iskusio. Priroda, samo priroda, a
ne knjige.
G. MARTIN: Tačno, uostalom, istina i nije u knjigama već u životu.
GðA SMIT: Hajde počnite!
G. MARTIN: Hajde, počnite!
GðA MARTIN: Tišina, on počinje.
VATROGASAC (kašljucne nekoliko puta): Izvinite me, nemojte me tako gledati.
Nezgodno mi je. Znate dobro da sam stidljiv.
GðA SMIT: Baš je zlatan! (Poljubi ga.)
VATROGASAC: Pokušlću ipak da počnem. Ali mi obećajte da nećete slušati.
GðA MARTIN: Ali ako ne slušamo, nećemo vas čuti.
VATROGASAC: Toga se nisam setio!
GðA SMIT: Kažem ja vama, pravo derište.
G. MARTIN, G. SMIT: O, milo dete! (Poljube ga.)
GðA MARTIN: Samo hrabro!
VATROGASAC: E pa evo. (Opet kašljuca, pa počinje glasom drhtavim od uzbuñenja)
„Pas i vo", eksperimentalna basna: jednom je drugi vo pitao drugog psa: zašto nisi
progutao svoju surlu? Izvini, odgovori pas, zato što sam mislio da sam slon.
GðA MARTIN: A kakvo je naravoučenije?
VATROGASAC: To vi treba da nañete.
G. SMIT: Ima pravo.
GðA SMIT (besno): Još jednu.
VATROGASAC: Jedno je tele jelo suviše tucanog stakla. I prema tome, moralo je da se
porodi. I donese na svet jednu kravu. Meñutim, kako je tele bilo muško, krava nije mogla
da ga zove ,,mama". Nije mogla ni da mu kaže „tata" jer je tele bilo suviše malo. Onda je
tele moralo da se oženi jednom osobom, a opština preduze sve mere predviñene na
savremen način.
G. SMIT: Način kao u Kanu.
G. MARTIN: Kao škembići, na kanski način.
VATROGASAC: Zar ste je znali?
GðA SMIT: Sve su je novine objavile.
GðA MARTIN: To se desilo nedaleko od nas.
VATROGASAC: Ispričaću vam drugu priču, „Petao i pas". Jednom je jedan petao hteo
da izigrava psa. Ali nije imao sreće, jer su ga odmah poznali.
GðA SMIT: Naprotiv, psa koji je hteo da izigrava petla niko nije poznao.
G. SMIT: A sad ću ja da vam ispričam jednu: „Zmija i lisica". Jednom jedna zmija priñe
lisici i reče: „Čini mi se da vas poznajem!" A lisica joj odgovori: „I meni se čini." „Onda"
- reče zmija - „dajte mi novaca." „Lisica nikad ne daje novac", odgovori lukava životinja
i, da bi pobegla, skoči u duboku dolinu punu jagoda i kokošjeg meda. Zmija je tu već
čekala, smejući se mefistofelskim smehom. Lisica izvadi svoj nož vičući: „Naučiću ja
tebe pameti!" - pa prbeže okrenuvši leña. Nije imala sreće. Zmija je bila brža. Dobro
smišljenim udarcem pesnice udari lisicu posred čela, a ova se raspade u paramparčad,
vičući: ,,Ne, ne, četiri puta ne. Nisam ja tvoja kći!"
GðA MARTIN: Zanimljivo.
GðA SMIT: Nije loše.
G. MARTIN (čestita g. Smitu): Čestitam.
BATROGASAC (ljubomorno): Nije slavna. A ja sam je već znao.
G. SMIT: Užasno je to.
GðA SMIT: Ali to nije istina.
GðA MARTIN: Na žalost, jeste.
G. MARTIN (gospoñi Smit): Sad je na vas red, gospoño.
GðA SMIT: Ja znam samo jednu priču. Ispričaću vam je. Naslov je ,,Buket".
G. SMIT: Moja je žena uvek bila romantična.
G. MARTIN: Prava Engleskinja!
GðA SMIT: - Evo: jednom je jedan verenik doneo buket cveća svojoj verenici, koja mu
je rekla hvala; ali pre no što će mu reći hvala, on, bez reči, uze cveće koje joj je dao da bi
joj dao lekciju i, govoreći, uzimam ih natrag, reče joj do vmñenja i ode tamoamo.
G. MARTIN: O, zaista ljupko. (Poljubi ili ne poljubi gñu Smit.)
GðA MARTIN: Vama, gospodine Smit, svi zavide na ženi.
G. SMIT: Istina je. Moja je žena sušta inteligencija. Čak je inteligentnija i od mene. U
svakom slučaju mnogo je ženstvenija. Tako bar kažu.
GðA SMIT (vatrogascu): Još jednu, kapetane.
VATROGASAC: A ne, kasno je.
G. MARTIN: Pričajte, ipak.
VATROGASAC: Suviše sam umoran.
G. SMIT: Učinite nam to.
G. MARTIN: Molim vas.
VATROGASAC: Ne.
GðA MARTIN: Vi ste ledenog srca. Mi smo na žeravici.
GðA SMIT (pada na kolena, jecajući, ili to ne čini): Preklinjem vas.
VATROGASAC: Neka vam bude.
G. SMIT (gñi Martin na uho): Pristaje! Sad će opet da nas gnjavi!
GðA MARTIN: Uh!
GðA SMIT: Nemam sreće, bila sam suviše učtiva.
VATROGASAC: „Kijavica": Moj je šurak imao, sa očeve strane, brata od tetke, čiji je
ujak imao tasta čiji se deda po ocu oženio, po drugi put, jednom uroñenicom čiji je brat
upoznao na jednom od svojih putovanja devojku koju je zavoleo i sa kojom je imao sina,
koji se oženio jednom neustrašivom apotekaricom, koja je bila upravo nećaka jednog
krmanoša nepoznatog u Britanskoj mornarici i čiji je poočim imao tetku koja je tečno
govorila španski i bila, možda, jedna od unuka jednog inženjera, rano preminulog, unuka
jednog vlasnika vinograda odakle se dobija osrednje vino, ali je njegov unuk, povučen
čovek, narednik, imao sina koji se oženio jednom lepom mladom raspuštenicom, čiji je
prvi muž bio sin jednog iskrenog rodoljuba koji je umeo da vaspita u želji da se obogati
jednu od svojih ćerki, te se ova udala za jednog lovca, koji je poznavao Rotšilda i čiji se
brat, pošto je promenio nekoliko zanimanja, oženio i dobio ćerku čiji je pradeda, slabašan
i sa naočarima, koje mu je dao jedan njegov roñak, zet jednog Portugalca, vanbračni sin
jednog mlinara, ne suviše siromašnog, čiji je brat po mleku uzeo za ženu ćerku jednog
bivšeg seoskog lekara, a sam je bio brat po mleku sina jednog mlekara, koji je i sam bio
vanbračni sin drugog jednog seoskog lekara, koji se ženio tri puta jedno za drugim, čija je
treća žena...
G. MARTIN: Mislim da sam znao tu treću ženu, ako se ne varam. Jela je piletinu u
osinjaku.
VATROGASAC: Nije to ta.
GðA SMIT: Pst!
VATROGASAC: Kao što rekoh:... čija je treća žena bila ćerka najbolje babice u okrugu i
koja se, obudovela rano...
G. SMIT: Kao moja žena.
VATROGASAC:... preudala za jednog stakloresca, punog života, koji je sa ćerkom
jednog šefa stanice imao dete koje je znalo da sebi kroz život prokrči put...
GðA SMIT: Prav kao železnica.
G. MARTIN: Kao u dečjoj igri.
VATROGASAC: I da se oženi piljaricom čiji je otac imao brata, gradskog oca jednog
malog grada, koji je za ženu uzeo plavokosu učiteljicu čiji je nećak, pecač večito na
straži...
G. MARTIN: Mrtvoj straži?
VATROGASAC:... Kraj reke uzeo za ženu drugu plavokosu učiteljicu koja se isto tako
zvala Marija, čiji se brat oženio drugom Marijom, opet plavokosom učiteljicom...
G. SMIT: Kad je plavokosa, može samo Marija da bude.
VATROGASAC:... čiji je otac odrastao u Kanadi kod jedne stare žene koja je bila nećaka
jednog popa čija je baba ponekad, zimi, dobijala kijavicu kao i svi.
GðA SMIT: Čudna priča. Skoro neverovatna.
G. MARTIN: Kad čovek dobije kijavicu, treba da uzme skije.
G. SMIT: To je nepotrebna mera predostrožnosti, ali apsolutno neophodna.
GðA MARTIN: Izvinite, gospodine kapetane, ali nisam baš sasvim dobro razumela vašu
priču. Na kraju, kad stigne do babe popa, kao da se ukopa.
G. SMIT: Svaki put kad čovek dopadne do popa, on se zakopa.
GðA SMIT: Oh, molim vas, kapetane, hajde još jednom, svi vas mole.
VATROGASAC: Ne znam da li ću moći. Na službenoj sam dužnosti. Zavisi od toga
koliko je časova.
GðA SMIT: Mi nemamo časovnika u kući.
VATROGASAC: A ovaj sat?
G. SMIT: Ne radi dobro. Voli da je u opoziciji. Uvek pokazuje suprotno od vremena koje
treba.

SCENA IX
ISTI, SA MERI
MERI: Gospoño... Gospodine.
GðA SMIT: Šta ste hteli?
G, SMIT: Šta ćete vi ovde?
MERI: Neka me gospoña i gospodin izvine... i dama i gospodin takoñe... ja bih htela... ja
bih htela... i ja... da vam ispričam jednu priču.
GðA MARTIN: Šta kaže?
G. MARTIN: Čini mi se da je devojka naših prijatelja poludela... Kaže da i ona hoće da
ispriča jednu priču.
VATROGASAC: Šta ona zamišlja? (Pogleda je.) Oh!
GðA SMIT: Šta se vi u to mešate.
G. SMIT: Zaista vam nije mesto ovde, Meri...
VATROGASAC: O, pa to je ona! Nije moguće!
MERI: Nije moguće! Ovde?
GðA SMIT: Šta sve to znači, sve to?
G. SMIT: Vi ste u prijateljstvu?
VATROGASAC: Kako da ne!
Meri se baca vatrogascu oko vrata.
MERI: Tako sam srećna što vas opet vidim, najzad.
G. i GðA SMIT: Oh!
G. SMIT: To je preterano, ovde, kod nas, u okolini Londona.
GðA SMIT: To nije pristojno!
VATROGASAC: Ona je ugasila moje prve vatre.
MERI: Ja sam njegov mali vodoskok.
G. MARTIN: Ako je tako... dragi prijatelji... to su osećanja objašnjiva, ljudska, časna...
GðA MARTIN: Sve što je ljudsko časno je.
GðA SMIT: Ipak ne volim da je gledam ovde... meñu nama...
G. SMIT: Nema potrebno obrazovanje...
VATROGASAC: Oh, vi imate suviše predrasuda.
GðA MARTIN: Ja mislim da je jedna služavka, u stvari, mada se to mene ne tiče, uvek
samo služavka...
G. MARTIN: Čak i ako ponekad ima dosta dobre detektivske sposobnosti.
VATROGASAC: Pusti me.
MERI: Ne uzbuñujte se!... Nisu oni tako strašni.
G. SMIT: Hm, hm... dirljivi ste vas dvoje, ali, i malo... malo...
G. MARTIN: Da, to je prava reč.
G. SMIT:... Malo nametljivi...
G. MARTIN: Postoji i britanska uzdržanost, izvinite me još jednom što preciziram svoju
misao, koju stranci ne shvataju, čak ni stručnjaci, zahvaljujući kojoj, da tako kažem...
najzad, ne kažem to zbog vas...
MERI: Htela sam da vam ispričam...
G. SMIT: Ne pričajte ništa.
MERI: O, molim vas.
GðA SMIT: Idite, mala moja Meri, idite lepo u kuhinju i čitajte svoje pesme pred
ogledalom.
G. MARTIN: Gle, mada nisam služavka, i ja čitam pesme pred ogledalom.
GðA MARTIN: Jutros kad si se pogledao u ogledalu, nisi se video.
G. MARTIN: Zato što još nisam bio tu...
MERI: Možda bih ipak mogla da vam izrecitujem jednu malu pesmu.
GðA SMIT: Mala moja Meri, užasno ste tvrdoglavi.
MERI: Da vam izrecitujem jednu pesmu, onda, važi? Pesma se zove „Vatra" u čast
kapetana.
VATRA
Polikandri su blistali u šumi
Jedan se kamen zapali
Dvorac se zapali
Šuma se zapali
LJudi se zapališe
Žene se zapališe
Ptice se zapališe
Ribe se zapališe
Voda se zapali
Nebo se zapali
Dim se zapali
Vatra se zapali
Sve se zapali,
Zapali, zapali.
Recituje pesmu dok je Smitovi guraju iz sobe

SCENA X
ISTI, BEZ MERI
GðA MARTIN: Jeza me je uhvatila.
G. MARTIN: Ali ipak ima neke topline u njenim stihovima...
VATROGASAC: Meni se ovo učinilo divno.
GðA SMIT: Ipak...
G. SMIT: Preterujete.
VATROGASAC: Čujte, istina je... sve je to vrlo subjektivno... ali to je moje shvatanje
sveta. Moj san. Moj ideal... i podseća me da treba da poñem. Pošto vi ne znate koliko je
sati, a ja, za tri četvrti časa i šesnaest minuta tačno, imam požar na drugom kraju grada.
Treba da požurim. Mada je to sitnica.
GðA SMIT: Šta će to biti, mala vatra u odžaku?
VATROGASAC: Čak ni to, malo slame i tištanje u stomaku.
G. SMIT: Žao nam je što odlazite.
GðA SMIT: Bili ste vrlo zabavni.
GðA MARTIN: Zahvaljujući vama proveli smo pravu kartezijansku četvrt časa.
VATROGASAC (kreće ka izlazu, zaustavlja se): Tim povodom, a Ćelava pevačica?
Opšte, neugodno ćutanje.
GðA SMIT: I dalje se češlja na isti način.
VATROGASAC: Tako! E, do viñenja, dame i gospodo.
G. MARTIN: Mnogo sreće i mnogo vatre!
VATROGASAC: Nadajmo se, u opštem interesu.
Vatrogasac odlazi. Svi ga prate do vrata i vraćaju se na svoja mesta.

SCENA XI
ISTI, BEZ VATROGASCA
GðA MARTIN: Ja mogu da kupim džepni nož za mog brata, ali vama ne može Irsku da
kupi tata.
G. SMIT: Hoda se nogama, ali se greje strujom ili ugljem.
G. MARTIN: Onaj ko danas proda vola, imaće sutra prazna kola.
GðA SMIT: U životu treba gledati kroz prozor.
GðA MARTIN: Može se sesti na stolicu, kad ga stolica nema.
G. SMIT: Treba uvek misliti na sve.
G. MARTIN: Tavanica je gore, pod je dole.
GðA SMIT: Kad ja kažem da, to je tek da se kaže.
GðA MARTIN: Svakom svoja sudbina.
G. SMIT: Uzmite krug, poMilujte ga, postaće začaran.
GðA SMIT: Učitelj uči decu da čitaju, ali mačka doji mačiće kad su mali.
GðA MARTIN: Dok nam krava daje svoje repove.
G. SMIT: Kad sam na selu, volim samoću i mir.
G. MARTIN: Još niste dovoljno ostareli za to.
GðA SMIT: Bendžamen Franklin je bio u pravu: vi niste mirni kao on.
GðA MARTIN: Koji su dani u nedelji.
G. SMIT: Monday, Tuesday, Wednesdey, Thursday, Friday, Saturday, Sunday.
G. MARTIN: Edward is a clerck, his sister Nancy is a typist, and his brother William a
shop-assistant.
GðA SMIT: Čudna porodica!
GðA MARTIN: Više volim pticu u polju nego par čarapica iz kolica.
G. SMIT: Bolje ribu i kolibu nego salatu i palatu.
G. MARTIN: Kuća Engleza je dvorac kneza.
GðA SMIT: Ne znam dovoljno španski da bih se sporazumela.
GðA MARTIN: Daću ti papuče moje svekrve ako mi daš kovčeg tvoga muža.
G. SMIT: Tražim monofizitskog sveštenika da ga oženim našom služavkom.
G. MARTIN: Hleb je drvo, dok je hleb takoñe drvo, a iz hrasta se raña hrast, svakog jutra
u zoru.
GðA SMIT: Moj ujak živi kraj rečice, ali to se ne tiče babice.
G. MARTIN: Hartija je za pisanje, mačka za miša, a sir za grebanje.
GðA SMIT: Automobil ide vrlo brzo, ali kuvarica bolje sprema jela.
G. SMIT: Ne budite ćurani, bolje poljubite zaverenika.
G. MARTIN: Charity beigins at home.
GðA SMIT: Čekam da akvadukt doñe da me vidi u mlinu.
G. MARTIN: Može se dokazati da je socijalni progres mnogo bolji sa šećerom.
G. SMIT: Dole mast za cipele.
Posle ove poslednje replike g. Smita, ostali kute trenutak, zaprepašćeni. Oseća se neka
zategnutost. I otkucaji sata su nervozniji. Iduke replnke ke bnti izgovorene prvo ledenim
tonom, neprijateljskim. Neprijateljstvo i iznerviranost će da rastu. Pri kraju scene četiri
lica će stajati, jedno uz drugo, vičući replike, dižući pesnice, spremni da se bace jedno na
drugo.
G. MARTIN: Ne blistaju naočari od crne masti za cipele.
GðA SMIT: Da, ali za novac se može kupiti sve što se hoće.
G. MARTIN: Više volim da ubijem zeca nego u vrtu da pevam.
G. SMIT: Kakadu, kakadu, kakadu, kakadu, kakadu, kakadu, kakadu, kakadu, kakadu,
kakadu.
GðA SMIT: Kakva kakana, kakva kakana, kakva kakana, kakva kakana, kakva kakana,
kakva kakana, kakva kakana, kakva kakana, kakva kakana, kakva kakana.
G. MARTIN: Kakva kakana kajgana, kakva kakana kajgana, kakva kakana kajgana,
kakva kakana kajgana, kakva kakana kajgana, kakva kakana kajgana, kakva kakana
kajgana, kakva kakana kajgana, kakva kakana kajgana.
G. SMIT: Psi imaju buve, psi imaju buve.
GðA MARTIN: Kaktus, koksis, kokošar, kokardaš, kopile.
G. MARTIN: Više volim jaje da izležem, nego tuñeg vola da vežem.
GðA MARTIN (široko otvara usta): Ah, oh, ah, oh! Pustite me da škripim zubima.
G. SMIT: Krokodil!
G. MARTIN: Hajde da ošamarimo Ulisa.
G. SMIT: Odoh da živim u kolibi meñu kakaovim drvećem.
GðA MARTIN: Kokosove palme iz kokosovih šuma ne rañaju kokoške, već kokos.
Kokosove palme iz kokosovih šuma ne rañaju kokoške, već kokos. Kokosove palme iz
kokosovih šuma ne rañaju kokoške, već kokos. Kokosove palme iz kokosovih šuma ne
rañaju kokoške, već kokos.
GðA SMIT: Pacovi nemaju papke, papci nemaju pacove.
GðA MARTIN: Ne pipaj mi papuču.
G. MARTIN: Papuču ne dirni.
G. SMIT: Dirni muhu, nemirni duhu.
GðA MARTIN: Muha se miče.
GðA SMIT: Miči ti mače.
G. MARTIN: A mače muholovku, a mače muholovku.
G. SMIT: Olovku lovačku.
GðA MARTIN: Lovačka priča.
GðA SMIT: Priča kao čiča.
G. MARTIN: Priče puna kola.
G. SMIT: Kao sveti Nikola.
GðA MARTIN: Nikola svetac dira mi metak.
GðA SMIT: Ne pipajte, slomljen je.
G. MARTIN: Sili!
G. SMIT: Pridom!
GðA MARTIN i G. SMIT: Fransoa!
GðA SMIT, G. MARTIN: Kope!
GðA MARTIN, G. SMIT: Kope Sili!
GðA SMIT, G. MARTIN: Pridom Fransoa!
GðA MARTIN: Glagoljivci glagoljivi, glagoljivci glagoljivi.
G. MARTIN: Marica, lonca trtica.
GðA SMIT: Krišnamurti, Krišnamurti, Krišnamurti!
G. SMIT: Papa će da skapa! Papa nema kapu, kapa ima papu.
GðA MARTIN: Bazar, Balzak, Bazen.
G. MARTIN: Lakoma, likovna, lukava.
G. SMIT: A, e, i, o, u, a, e, i, o, u, a, e, i, o, u.
GðA MARTIN: Be, ce, de, ef, ge, el, em, en, pe, er, es, te, ve, ve, iks, cet.
GðA MARTIN: Luk s vodom, mleko s lukom.
GðA SMIT (podražavajući voz): Tef, tef, tef, tef, tef, tef, tef, tef tef.
G. SMIT: Nije
GðA MARTIN: to
G. MARTIN: O
GðA SMIT: Nuda.
G. SMIT: Već
GðA MARTIN: je
G. MARTIN: O
GðA SMIT: Vuda.
Svi zajedno, na vrhuncu besa urlaju jedno drugom u uši. Svetlost se gasi. U mraku se čuje
u sve bržem ritmu
SVI UGLAS: Nije to onuda, već je ovuda, nije to onuda, već je ovuda, nije to onuda, već
je ovuda, nije to onuda, već je ovuda, nije to onuda, već je ovuda.

ZAVESA

Iznenada reči prestaju. Opet svetlost. G. i gña Martin sede kao Smitovi na početku
komada. Komad počinje sa Martinovima, koji govore tačno iste replike Smitovih u 1.
sceni dok zavesa lagano pada.1

ZAVESA

1 Na predstavi su neke replike ove poslednje scene brisane ili im je izmenjen red. S druge strane, finalno
ponavljanje - da tako kažemo - uvek je bilo sa Smitovima dok autoru nije sinula blistava ideja da zameni
Smitove Martinovima tek posle stote predstave.