Bulgakov

-

Majstor i Margarita, kao posebni ljudi bivaju nagradjeni od Volanda. To je proces
obrtanja, pravdu, razum isl zastupa djavo. Zavrsavaju zajedno, ali ne u raju. (negde sam
citala u Limbu, ali to ne bih pisala) Voladn ispunjava Margariti zelju, a ona spasava
Majstora. Vraca mu se stan, a karton iz bolnice nestaje.


-
jesua hanocri je zarobljenik iz grada Gamale.Osudili su ga zbog optuzbe da je
podgovarao narod da sruse jerusalimski grad i jos nesto al ne znam sta....Pilata
naziva dobrim covekom zbog cega se ovaj ljuti i trazi da ga zove
hegemomn.Jesua pogadja da pilata boli glava i kaze mu da ce ga uskoro
prestati,pogodio je da ce pozvati psa..pilat uvidja da je jesua udar i pomislja i d
aje veliki vrac...ipak ga osudjuje,a na dan pogubljenja je pasha i u ime praznika
odlucuje se da se postedi jedan zarobljenik.Odlucuju da to bude Bar Aba,a pilat
je hteo da oslobode jesuu.Na kraju Levij matej odnosi telo jesue.Sta bi jos
trebalo da se kaze,zna li neko?

pilat je simbol vlasti, i ne sme vlast i sila vlasti da se pogazi, te ne sme da
oslobodi jesuu, ali mu je krivo. e, sad, tu ima neka griza savesti,a li ne znam sta
o tome.


Nakon pogubljenja Jeue, izgledalo je kao da je Pilat najednom ostario, pogurio
se, a pored svega toga postao je nekako i uznemiren. On uznemireno eta po
balkonu dok se pribliava praznina no i obuzima ga nekakva potitenost. Pilat
se trudi da otkrije uzrok sopstvenih duevnih muka i brzo dolazi do zakljuka da
je taj uzrok njegovo delo, ali pokuava i da sebe zavara, to mu ne polazi za
rukom. Nareuje da mu se postelja namesti na balkonu i pokuava da zaspi, ali
mu san ne dolazi nekoliko asova. Oko ponoi konano zaspi i sanja da ide
osvetljenim putem ka mesecu. Prate ga pas Banga i Jeua, a lepota tog
putovanja se sastojala u injenici da pogubljenja nije bilo, imajui u vidu da
Jeua koraa pored njega (iv je). Pilat od radosti plae i smeje se u snu, ali je
njegovo buenje strano. Pilat otvara oi i prvo ega se setio bilo je to da je
pogubljenje obavljeno...


1. intertekstualnost kod Majstora i Margarite / kod Bulgakova


- B :

1) "" , ( ,
), ( , , ),
( , )

- Lik djavola preuzet je iz narodne tradicije I verovanja (hramlje na jednu nogu,
zoomorfnost, nosi ogrta, ima sposobnost transformcije)

2) : "" -
, , 33 , ~
, ~ , ~
, ~

- Lik Margarete delom je preuzet I iz istorije Margareta de Valoa

3) , ;
-
, - ;


- Dijalog izmedju Isusa I Pilata inspirisan je Legendom o Velikom Inkvizitoru iz
B.K., kao I Korovjevo odelo, koje je isto kao ono koje nosi djavo koji poseuje
Ivana.

- Uticaj Gogoljeve proze, knjievne tehnike (apsurd I groteska); I spaljivanje
rukopisa (Gogolj je spalio drugi deo Mrtvih dua)

6) - , ,

- Jedno poglavlje nosi naslov koji je aluzija na Anu Karenjinu

- Berlioz nosi ime po uvenom kompozitoru (opera Faustovo prokletstvo)

- Stravinski I Rimski, takodje kompozitori.

2. Interdisciplinarnost u Majstoru I Margariti
Kant je jako bitan. Volandov dorucak sa Kantom. Kant je utemeljivac
antireligiozne filozofije. Bozije nacelo je u coveku. Moralno delo lezi u pojedincu.
Za lik majstora, Bulgakov pozajmljuje I od Kanta


3. .
.

Pripovedanje u Majstoru i Margariti podeljeno je na tri dela - Voland, Ivan
Bezdomni, Margarita. Kada Voland govori nejasno je da li cita, prepricava ili je
svedok desavanja u Majstorovom romanu. Postoje i tri oblika pripovedanja -
prepricavanje, san i citanje. Kompozicija je raslojena..ne tece nekim normalinm
sledom vec je sve razbacano. i da prica ide u 2 vremenska sloja vreme hrista i
30te godine 20og veka..to je valjda simultanost jer te price idu paralelno, a
povezuju se u momentu kada jesua ode sa pilatom ka mesecu, i kada levi matej
dodje kod volanda da moli za mastora i margaritu
postupak obrtanja ne znam sta znaci mozda ima veze sa tim da su volandi
njegova svita prikazani realisticno, iako je sve nije realno

simultanost,pppostupak obrtanja,neko raslojavanje istine..?
raslojavanje istine - odnosi na razg ivana i berlioza s pocetka romana kada razgov o
hristu,o tome da li on uopste postoji,a stranac(voland)ih ubedjuje u suprotno i tako tu
voland zastupa istinu kojoj se i sam podsmehuje i svojim postojanjen je dovodi u
sumnju.......


o Bog (Volandov doruak sa Kantom) i pitanje da li ovek bez Boga moe da
veruje u ljudske vrednosti


Jedan od osnovnih postupaka kojima se Bulgakov slui je postupak obrtanja (slino
Kafki). Legendarna pria o Isusu potuje realistiku motivaciju, dok je realistika pria iz
moskovske svakodnevice ne potuje, ispriana je skoro fantastino.

Kompozicija i knjievnoumetniki postupak Roman se sastoji iz etiri fabularna
niza koji se mogu posmatrati relativno odvojeno:
1. Dogaaji vezani za pesnika Bezdomnog
2. Dogaaji vezani za Volanda i njegovu druinu
3. Dogaaji vezani za Majstora i Margaritu
4. Majstorev roman o Isusu i Pontiju Pilatu.
Od dva sasvim samostalna fabularna toka u romanu prvi ine dogaaji u Moskvi, i tu
spadaju prva tri spomenuta niza, a etvrti ini drugi samostalni fabularni tok. U prvom su
povezani likovi, njihovi odnosi, susreti, mesto i vreme, dok se u drugom javljaju drugi
likovi u sasvim drugom vremenu. Lik koji se javlja u oba sluaja je Voland. Tokove
povezuje i lik Majstora, ali to nije otkriveno na poetku romana. Zbog toga to nije jasno
ko pripoveda priu o Pilatu, i zbog toga to je ona data u odlomcima, ovaj roman u
romanu naruava konvencije uklapanja u opti fabularni tok. Meutim, njegovi odlomci
imaju vlastitu logiku pripovedanja. Takoe, veze izmeu pojedinih delova romana ne
mogu se fiksirati u jednoj dimenziji, npr. uzajamnog objanjavanja ili prostorno-
vremenskih odnosa. Majstorev roman je zapravo glavna veza izmeu svih tokova.
Jedan od osnovnih postupaka kojima se Bulgakov slui je postupak obrtanja (slino
Kafki). Legendarna pria o Isusu potuje realistiku motivaciju, dok je realistika pria iz
moskovske svakodnevice ne potuje, ispriana je skoro fantastino. Voland zastupa
istinu, kojoj se sam podsmehuje i svojim postojanjem je dovodi u sumnju. U vezi sa tim
je i raslojavanje istine, kao vaan knjevni postupak koji u realistikom romanu ne
moe postojati. Stvarnost je u Majstoru i Margariti posledica interpretacije. Postupak
obrtanja ima i dimenziju koju su ruski formalisti nazvali ogoljavanje knjievnog
postupka, koje se u romanu ostvaruje kao realizacija metafore: kolokvijalno se kae
avo te odneo u romanu avo stvarno odnosi ljude. Ovakvi postupci imaju dvostruk
smisao: razaraju ideju vrstog oslonca pripovedanja i oslanjaju se na odreenu jeziku
dimenziju. Obrtanje i ogoljavanje esto je praeno ironijom i humorom, koji se bore
protiv onoga to je strano u stvarnosti. U pripovedakom postupku, Bulgakov koristi
simultanost.
Javljaju se dve vremenske ravni: 33. godina i 1933. godina, a iako je vremenski raspon
veliki nema znaajnijih promena. To Bulgakov pokazuje ponavljanjem istih situacija:
Judina izdaja za 30 srebrnjaka scena sa novcem u Varijeteu, ega u Judeji ega u
Moskvi. Ono to je takoe zajedniko Moskvi i Jerusalimu je to to se nalaze na istoj
geografskoj irini. Moska se u ruskoj srednjovekovnoj knjievnosti naziva trei Rim.
Mehanizam tajne odvija se i u oblasti postupka i na podruju ideja romana u nekoliko
koncentrinih krugova: Voland u roman unosi tajnu, Majstor ima ulogu u procesu
otkrivanja tajne (on je autor romana), zatim postoji krug Margarite i njene akcije
(demaskiraju se sve tajne i veze izmeu junaka oba romana), i krug Bezdomnog.
Roman ima odlike bajke, legende, ljubavnog romana, modernog istorijskog romana,
drutvenog romana... Za delo se vezuje i pojam maginog realizma.


(gogolja I bulgakova spaja gorteska)


jel imas o kraju majstora i margarite? oni su mrtvi, ali ce biti vecno zajedno (ne
u rau, vec, ako se dobro secam na ivici raja). hm?

Azazel daje vino (otrov) majstoru i Margariti. Nakon ispijanja, majstor i Margarita
umiru, a Azazel uliva Margariti u usta nekoliko kapi onog istog vina kojim ju je i
otrovao. Margarita ustaje, a zatim i majstor. Azazel pali stolnjak, a sa njim i
rukopis. Majstor zbaci sa police knjigu u vatru (spaljuje prethodni ivot). Njih
troje polete i nestaju u niskom crnom oblaku. Majstor hoe da se oprosti od
grada. Preleteli su grad, a zatim se pretvaraju u tri ogromna vodena mehura.
Sputaju se na proplanak u imarku, u blizini klinike Stravinskog. Azazel im
doputa da se oproste, ali im nareuje da poure. Majstor i Margarita ulaze u
Ivanovu sobu i razgovaraju sa njim, pa se javlja nepogoda, kao znak da treba da
se oproste i nastave dalje. eka ih grupa konjanika. Dok lete, u toku noi,
menjaju se svi likovi. Majstor saznaje od Volanda da sada moe da zavri svoj
roman jednom jedinom reenicom, a zatim vie: Slobodan si! Slobodan! On te
eka!. Nakon toga, rue se planine. Voland pokazuje Majstoru put kojim treba
da idu i sa svojom svitom pada u bezdan. Sve nestaje, a Majstor i Margarita
ugledaju obeano svanue i prelaze preko kamenog, mahovinom obraslog
mostia. Iza njih ostaje potok, a ispred je njihovo veito utoite, njihov veiti
dom. Margarita vidi venecijanski prozor i lozu. Majstorovo nespokojno pamenje
poinje da se gasi. Neko je putao na slobodu majstora, kao to je on upravo
pustio junaka koga je stvorio.

Borhes

(postmodernista)
-
-

1. Intertekstualnost na primeru Borhesa I Bulgakova
2. Objasniti pojam palimpsest na osnovu Borhesovih prica
3. Borhes pripovetka / Borhesova prica-sadrzaj I znacenje / Dati kratak
sadraj jedne Borhesove prie
4. Intertekstualnost kod Borhesa i Eliota


pa slicno..koliko sam ja razumela, palimpsest je delo preko dela..tacnije da se
vidi osnovno delo na koje se naslanja novo delo ranije je to bilo bukvalno zbog
stednje pergamenta, a sada je samo smisao taj..u alefu se vidi dante i
bozanstvena komedija..
a intertekstualnost je kada su tekstovi na neki nacin povezani..tipa majstor i
margarita ima slicnosti sa faustom, biblijom...

izvorno, palimpsesti su tekstovi koji su se pisali preko nekadanjih tekstova koji
su izbrisani... e sad u kontekstu knjievnog dela, to je ovo to Milena kae

da se oslanja na boz. komediju. likovi su: beatris koja je umrla rano...to je
Beatrice
razaznaju se konture BK-silazak u podrum je silazak u pakao,ime Beatris
upucuje na Beatrice...ja imam samo ovo

njen brat od strica je karlos daneri..(DANtE AligijeRI)

bise spev zamlja...*boz.komedija* koji je nagradjen

naisla sam na podatak da je Alef posvecen Esteli Kanto. Tj. naisla sma na ovo:
Estela Kanto (estela = zvezda, re kojom se zavravaju sva tri dela Boanstvene
komedije).



XX vek
1. Jedan savremeni roman po izboru / Savremeni roman / Roman 20. Veka

Pojava novih knj tehnika,razaranje fabule,nepouzdanost i iscekivanje
pripovedaca,sklonost ka menjanju pripovedacevih perspektiva,uvodjenje naucne
gradje,sklonost prema fragmentu,niihilisticki odnos prema tradiciji,raznolikost
tematike,izgubljenost pojedinca u otudjenom svetu,problem opstanka
knjizevnosti u veku tehnike...treba imati u vidu i raslojavanje knjizevnosti i uticaj
radija,telev i filma

DZ. KUCI- Iscekujuci varvare

Da li neko ima nesto o romanu Iscekujuci varvare?
Iekujui varavare je treci roman Dz.Kucija i doneo mu je veliki
ugled i doziveo brojna izdanja i prevode.Vreme i mesto radnje nisu precizno odredjeni-
sve se dogadja u nekoj koloniji,gde zivi nacelnik,neimenovani protagonista,koji je ujedno
i pripovedac romana.Na pocetku nacelnik opisuje sebe kao sitnog cinovnika,koji zeli
mirno da upravlja gradom,bez upotrebe sile.Medjutim,dalja desavanja nisu u skladu sa
njegovim zeljama,jer u posetu dolazi pukovnik koji remeti miran zivot u gradu
upotrebljavajuci nasilje.Nacelniku to smeta,ali on to ne govori,pokusava da se ne
mesa,precutkuje sve sto vidi i cuje.Medjutim,iako se trudi da gleda svoja posla,griza
savesti mu to ne dozvoljava-on gaji ambivalentna osecanja kako prema varvarima,tako
prema civilizaciji,varvare sazaljeva aili ih se i gnusa.Svestan da ga cutanje cini
saucesnikom,samog sebe se stidi i adi.Iz tog razloga on leci varvarku koju je pukovnik
oslepeo,masira joj izlomljena stopala,a potom je vraca varvarima.Nacelnika optuzuju da
je opstio sa varvarkom,komunicirao sa neprijateljima preko plocica koje je pronasao,te i
on postaje zrtva torture.Zato se on sve vise identifikuje sa varvarima,moralno sazreva i
dolazi do pozicije humanosti.Na kraju je oslobodjen,vraca se u stari stan,sprema se za
zimu,buduci da je pukovnik slomljen napustio grad usled neuspesnih pokusaja da protera
varvare.Glavna tema romana je totalitarni sistem,a glavno pokrenuto pitanje moze li
civilizator biti moralan u kontekstu kolonizacije.Nacelnik shvata da se u srcu njegovog
civilizovanog ponasanja krije varvarski poriv,te se na taj nacin potvrdjuje da su sukobi
neminovni,jer ce jaka drzava uvek imati neprijatelje tj.da nemacivilizacije bez varvarstva.
OVAKO TREBA DA GLASI ODGOVOR NA TO PITANJE,BAR SAM JA ZA OVO
DOBILA 10 POENA.
Maggie Sim nije totalitarni sistem, ve kolonizacija i ta sve ona podrazumeva.

2. Drama 20. veka po izboru / Savremena drama

elava pevaica - insistira se na farsi,odlike
mjuzikla,cirkusa,pantomima,obred,balet,odsustvo radnje i dramskog sukoba
.,, "
- ...
, ;
. ,
.
Jonesko se koristi skeevima, ali ih slae bez ikakvog reda (odbacuje kretanje od uzroka
ka posledicama). U ovom dramskom kolau poslednja scena nema nikakve veze za
poetnom: prva scena izvodi SMitove na scenu koji brbljaju o svemu i svaemu i na
kraju se odlucuju da odu na spavanje, poslednja slika je namerno suludo i buno
ponavljanje azbuke, izraza besmislenih izgovorenih u ubrzanom ritmu. Delo je
antipsiholosko i antitradicionalno.
Podnaslov je "antikomad", delo pocinje na apsurdan nacin: kada engleski sat otkucava
12, ga Smit uzvikuje : "Gle, 9 asova".......
pojaavanje polazne situacije do neverovatnih razmera: protagonisti su u prvoj sceni
luckasti, a na kraju se potpuno gube u besmislu (nezadrzivo kretanje ka poonoru)
osvetljenje nema samo dekorativnu funkciju, ovde ono pripada tekstu koliko i sam
dijalog (potpuni mrak na kraju)
prisutna je gruba komika, forma i sadrzaj se potpuno uskladjuju......kompozicija je
kruzna- kruzno vraanje koje znai dA je ivot veito kruno apsurdno vracanje iz kog
nema izlaza
junaci su stavljeni u situacije koje nisu izabrali, oni nemaju nikakvu mogucnost izbora...
junaci su stavljeni u situacije koje nisu izabrali, oni nemaju nikakvu mogucnost izbora...



, .

20 , .
, .
.
,
,
: , ,
, , , , , .
, ...
,
.
, .
: , , , , ,
( ).
: , . .

.
,
.



4 . . .
, .

: ,

.
'' '' , .

: , .
, . .
'' '' ,
.
: ,
, ,
( ). ,
.
: ,
. , , ,
.
'' - ''


MAJAKOVSKI

Ruski futurizam je bio revolucionaran u vie razliitih smislova. Majakovski je od
poetka bio buntovnik, privlaio ga je revolucionaran karakter pokreta. On nije bio uen,
njegova poezija nije nita dugovala prethodnicima, imao je svoje shvatanje o tome ta je
poezija. Imao je originalno oseanje za rei. Od poetka je slike nalazio i crpeo iz prizora
gradskog ivota. Renik, kako je dolikovalo futuristima, eksperimentalan i neobian, ali
nije kao kolege teio zaumnom jeziku. Svoj jezik utemeljio je na razgovoru, slengu. Bila
je to snanija i izrazitija verzija svakodnevnog govora. Koristio je sve slobode koje
doputa ruski jezik, u sferi sintakse. Sve njegove talente pokazuje Oblak u pantalonama,
pesma podeljena u 4 dela koji govore o ljubavi, umetnosti, drutvu i religiji. Sve teme
imaju snanu, linu boju. To je pre svega iskrena i intimna pesma. Motivacija u nesrenoj
ljubavi, sa koje se potom fokus pomera napadom na mnoge vidove sveta koji ga
uznemiruju.




Pojmovi


1. Univerzalne analogije i slobodna asocijativnost - pisci i dela / Univerzalne
analogije -


.
, ,
.
,
,
.
,
. .
, .
,

.
, .
, ,
.
, .,
.


Slobodna asocijativnost ventejeva sonata Jedna Svanova ljubav; slobodna
asocijativnost je postupak kojim se poveyuju pojave po unutrasnjoj slinosti, fenomeni koji na prvi pogled nemaju
nikakve veze jedni sa drugima, postaju osnovni dinamiki elementi, a njihova fragmentiranost, montaa i kolana
tehnika pisanja - najvaniji strukturni princip.


Univerzalne analogije - vitmen
2. Sta je tok svesti, za koje vreme, pisce, dela se vezuje / primer /
? .

Tok svesti pripovedna tehnika kojom se prikazuje neprekidan sled opaaja, misli i
oseanja onako kako se on odvija u svesti junaka. Delovanje svesti podrazumeva ono to
je razumski nekontrolisano i procese koji su logiki ureeni. U knjievnosti ovaj termin
oznaava tehniku svojstvenu modernoj prozi, mada se javlja i ranije (koriste je Tolstoj i
Henri Dejms, a razvijaju Dojs, Virdinija Vulf i Fokner). Tok svesti podrazumeva
nastojanje da se do kraja, bez pieve intervencije, zabelei neprekidan razvoj junakovog
mentalnog procesa u kojem se prepliu svesno i nesvesno sa seanjima, asocijacijama i
oseanjima. Dela koja se od poetka do kraja uobliavaju pomou ove tehnike esto se
nazivaju romanima toka svesti
Nastaju nedoumice u razlici izmeu termina tok svesti i unutranji monolog, teoretiari
imaju suprotna miljenja o tome koji je optiji. Jedni smatraju da je tok svesti optiji
pojam i da se odnosi na svako prikazivanje junakovog unutranjeg sveta i da se slui
odreenim postupcima:
unutranjim monologom - prikazivanje toka junakvoih misli, upravo onako kako
se one razvijaju, bez logikog, povezivanja, gramatike sreenosti, hronolokog
redosleda (direktnim nema autoreve intervencije, iznose se smao junakove
misli; i indirektnim sveznajui pripoveda prikazuje neizgovoreno tako kao da
proistie iz junakove svesti, ali dopunjuje svojim opisama i komentarima),
solilokvijumom (govor sa samim sobom, razmiljanje naglas),
sveznajuom deskripcijom i naracijom (pisac objanjava oseanja junaka i
njegova razmiljanja).
Drugi teroretiari smatraju da je unutranji monolog optiji pojam, a da se tok svesti
odnosi samo na neprekidni prikaz junakovih misli i njegove svesti.
Termin je prvi upotrebio Henri Dejms kada je za svest metaforino rekao da ona tee.
Termin unutranji monolog prvi je upotrebio ernievski u prikazu Tolsojevih
Sevastopoljskih pripovetki, a definiciju je dao Diarden u tekstu Unutranji monolog.



3. ? , .
?
Kod bodlera npr. Ona sva Muzika struji dahom njenim, kao to njen dah mirie,
Uzajamnosti mirisi boje zvuci, sve se to odaziva jedno drugome (ovde je
objanjava), aprimer ima mirisa sveih ko deija koa

.
1.
,
, .
( ).
,
( , , ).
19. , .
() (). ,
, , .
,
..
, () ,
, .
, ,
.
2.
.



4. . - palimpsest je delo
preko dela..tacnije da se vidi osnovno delo na koje se naslanja novo delo ranije je to bilo bukvalno zbog
stednje pergamenta, a sada je samo smisao taj..u alefu se vidi dante i bozanstvena komedija..

izvorno, palimpsesti su tekstovi koji su se pisali preko nekadanjih tekstova koji su izbrisani.
palim. definise anet

Alef palimpsest - da se oslanja na boz. komediju. likovi su: beatris koja je umrla rano...to je Beatrice /
razaznaju se konture BK-silazak u podrum je silazak u pakao,ime Beatris upucuje na Beatrice..
njen brat od strica je karlos daneri..(DANtE AligijeRI)
bise spev zamlja...*boz.komedija* koji je nagradjen

.
1.
. ,
. ,

, .
, .
2.
.
( ,
) .
.
,
.

.




,
.
,
. , ,
.
,
. . ,
, .
,
. ,
.
:
.
,
. .

Zahvaljujui a.s. izgubljeni fragment vremena ponovo je naen I sada vie ne ivi
u vremenu, ve postaje vean, vanvremenski doivljaj.


(intertekstualnost)
Intertekstualnost predstavlja osobinu teksta koja se zasniva na njegovoj unutranjoj
povezanosti sa drugim tekstovima. Termin prvi put upotrebljava Julija Kristeva i ona
intertekstualnost tumai kao odliku svih tekstova, ne kao postupak ili efekat. Ovakvo
shvatanje je slino poststrukturalistikom po kome se tekst posmatra u zavisnosti od
drugih tekstova i u odnosu prema njima, kao deo jedne kulturne ostavtine. Na taj nain
intertekstualnost se ne bavi pruavanjem uticaja nekog pisca na neki tekst. Drugaije
stanovite zastupa enet koji intertekstualnost posmatra kao konkretno prisustvo jednog
teksta u drugom, kao to je sluaj sa citatom, aluzijom, plagijatom.






, .
, , .
().
,
, .
;
.
. ,
, a
(Kol, , ).


,
,
. ,
.

.
1. ,
.
2. , ,
, , .
19.
, . 20.
. , . . ( ) .
. .