Majstor i Margarita

Prepričano:
- Roman počinje susretom i razgovorom izmedju Berlioza (predsednik udruženja pisaca –
Massolita) i mladog pesnika Bezdomnog. Berlioz je dao zadatak mladom pesniku da napiše poemu sa
antireligioznim sadržajem o Isusu Hristu. Tu je trebalo da pokaže da Hrista uopšte nije bilo i da su široke
mase vekovima bile u zabludi kada su verovale da je on postojao. Bezdomni je napisao poemu o Hristu,
ali nije poricao njegovo postojanje, već ga je naslikao kao negativnog junaka poeme.

- Berlioz ne pristaje na takvu viziju o Hristu, smatra da nije problem u tome da li je Hrist bio
dobar ili zao. Trebalo je samo poricati njegovo postojanje. U toj situaciji Berliozu počinje da se dešava
nešto čudno: sparan vazduh se pretvorio u građanina koji je na sebi imao džokejski kačket i na sebi je
imao vazdušast sako. Taj čovek se klatio levo desno, ne dotičući nogama zemlju, a odjednom je nestao.
To je prvi nagoveštaj neobične pojave i prisustva nečastivih sila koje će ispuniti stvarnost.

- Odmah posle rastanka sa tim strancem koji je bio „profesor crne magije“, kao što je on
prorokovao, Berlioz je stradao: Anuška je prosula zejtin, Berlioz se okliznuo i tramvaj mu je odsekao
glavu. Bezdomni, koji je bio užasnut onim što je video, juri nepoznatog po gradu, sa još jednim čovekom
u društvu.

- Dom Grivojedova je središte udruženja moskovskih pisaca. Pisci imaju književničko odmaralište
koje je mali raj, ali u čijim lepotama najviše uživaju oni najlojalniji. Dolazak Bezdomnog u dom u pidžami,
a još i njegova priča o čudnovatom strancu kao o sotoni koji je bio sa Pontijem Pilatom na početku prvog
milenijuma, bili su dovoljni razlozi da se posumnja u njegovo zdravlje, pa je odmah stavljen u bolnicu za
umobolne.

- Radnja se zatim vezuje za Sadovu ulicu, u kojoj je živeo Berlioz sa Stjopom Lihodejevim,
direktorom pozorišta Varijete. Pisac govori kako stanari nestaju bez ikakvog traga. U ovome vidimo
društveno stvarnost koja deluje nestvarno, koja se ne razlikuje mnogo od fantastike. Kada se Lihodejev
probudio posle noćnog provoda, negde oko 11 sati, ugledao je istog onog stranca koji se pojavio pored
Patrijarškog ribnjaka, koji se predstavio kao Voland, profesor crne magine. Sa njim je bio i mačak koji je
u jednoj šapi držao čašu sa vodkom a u drugoj viljušku. Sa Volandom se takođe pojavio i Azazel.
Zatraženo je od Lihodejeva da odmah napusti stan, i odjednom se probudio na Jalti.

- Jedan od centralnih dogadjaja u romanu je velika predstava u pozorištu, u kojoj učestvuju:

Voland, asistent Korovjoj, mačak i svi prisutni građani.

- U međuvremenu, na klinica za duševne bolesnike, u sobu Ivana Bezdomnog, preko terase, ulazi
drugi bolesnik. (Svi smo mi ovde nepouzdani) Gost u sobi Bezdomnog je ustvari čovek koji je pre godinu
dana napisao roman o Pilatu. On je ustvari taj Majstor u delu. Iz njegove ispovesti saznajemo da je bio
istoričar u jednom muzeju i da se bavio prevođenjem, takođe da je dobio na lutriji...Bolnica postaje
središte svih onih koji su na bilo koji način došli u dodir sa nečastivim: Bezdomni, Majstor, Bosi.. U isto
vreme u Moskvi nastupa trenutak masovne hipnoze.
 - Drugi deo ovog romana pomera težište prema liku Margarite. Tu saznajemo ime majstorove
ljubavi: Margarita, ima 30 godina, bez dece je, lepa i pametna. Otišla je od majstora da bi mu se opet
vratila, ali kao nesrećni Levi Matej, kasno. Upoznaje Azazela, Volandovog asistenta. On traži da ona
dođe Volandu, a ona nestrpljiva da sazna šta je sa Majstoro, pristaje i svoju dušu prodaje đavolu. Od
Azazela dobija neku kutiju sa čudotvornom kremom, sa upustvom da se svuče i gola namaže istom.