IZBOR IZ SVETSKE LIRIKE XX VEKA

(ODN, SEZAR, PREVER, PASTERNAK, AHMATOVA, CVETAJEVA, BRODSKI, SENGOR, SAJFERS )

Mihajlović Valentina IVa

 Svetska lirika XX veka

Književnost 20. veka uključuje dva glavna pravca: modernizam i

postmodernizam. Oba ova pravca se odvajaju od realizma koji je vladao
u 19. veku gde je čitalac obično sveznajući a priča objektivna. Sada su
likovi dosta subjektivni i okreću svoj pogled od spoljašnje realnosti
prema unutrašnjim stanjima svesti pri tome se vrlo često naslanjajući na
tehniku "lavine misli" kao što su to radili James Joyce i Virginia Woolf.
U oba ova pravca analiziraju se fragmenti i priče i likova.
Vistan Hju Odn (1907. do 1973. godine)

◦ Vistan Hju Odn je jedan od najplodnijih pesnika dvadesetog veka.

◦ Zajedno sa Luisom Meknisom, Stivenom Spenderom i Sesilom Dej Luisom pripada „pesnicima tridesetih".
◦ Rođen je 1907. godine u Jorku, u Engleskoj, ali je 1946. postao američki državljanin.
◦ Odrastao je u Birmingemu a studirao u Oksfordu (prvo biologiju pa potom engleski). Bavio se filmom i
izdavaštvom
◦ Osim pesama pisao je i drame u stihu, objavio je knjigu o Kini Put u rat, a sa Meknisom je napisao putopis
pod nazivom Pisma sa Islanda..
◦ Sarađivao je sa Bendžaminom Britnom, koji je komponovao muziku na stihove njegove pesme „O ljubavi
istinu mi kaži".
◦ Bio je, takođe, plodan pisac eseja i prikaza na književne, političke, psihološke i religijske teme, a povremeno
se bavio i dokumentarnim filmom, petstkim pretstavama i drugim formama.
◦ Tokom svoje karijere bio je ujedno i kontroverzan i uticajan.
◦ Oden je izdao 400 pesama od čega ih je 7 bilo vrlo velikih po obimu taku da su dve (svaka za sebe) zauzimale
celu knjigu.
◦ Njegov poetički opus je bio enciklopedijski tako da se kretao od modernizma do tradicionalnih formi kao što su
balade, haiku ili barokna dela.
◦ Ton njegovih dela se kretao između pesama koje spadaju u pop kliše do meditacija i od savremene krize do
evolucije društva .
◦ Nakon smrti neke njegove pesme (posebno „Funeral Blues” („Stop all the clocks”) i „Septermer 1, 1939”)
postale su poznate širim krugovima kroz njihovu upotrebu u filmovima i drugim popularnim medijima.
Romansijer – Vistan Hju Odn

Obložen talentom kao uniformom

Rang svakog pesnika poznat nam je dobro:
Neki su grom, planu, iskre su u tami
Drugi umru mladi, il’ prožive sami;
Neki jure puni husarskoga žara;
On se bori protiv svog dečačkog dara,
Uči da bude jasan, nezgodan, da ubedi
One posle njega da promena ne vredi.

Da postigne ovaj cilj mora postati

Dosadan, i ljubav sa vulgarnim bolom
Da gleda, i mora s pravednima znati.

Da bude pravedan, sa ološem ološ

A njegova ličnost, mora ako stasa,
Tupavo da trpi sve zlo čovečanstva.
 Sesar Valjeho (1892. do 1938. godine)

◦ Sesar Abraam Valjeho Mendoza je bio peruanski pesnik i pisac. Smatra se jednim od najvećih inovatora poezije
20. veka i najistaknutijim predstavnikom peruanske književnosti.
◦ Valjeho je, prema mišljenju književnog kritičara Tomasa Mertona, „najveći katolički pesnik nakon Dantea, a
pod katoličkim podrazumevam univerzalan“, a za Martina Simora Smita „najveći pesnik XX veka na svim
jezicima“.
◦ Objavio je u Limi prve dve zbirke poezije: Crni glasnici (1918), sa pesmama koje u formalnom smislu i dalje
pripadaju modernističkoj struji, ali u isto vreme predstavljaju početak traganja za drugačijim izražajnim
sredstvima; i Trilse (1922), delo koje označava stvaranje izrazito ličnog pesničkog sveta i čiji se nastanak
podudara sa prodorom avangarde na svetskom nivou.
◦ Godine 1923. štampao je svoje prvo prozno delo, Muzičke lestvice, zbirku lirsko-narativnih slika i priča, od
kojih su neke već avangardne. Iste godine je otišao u Evropu iz koje se više neće vratiti u svoju domovinu.
◦ Do smrti je uglavnom živeo u Parizu, a kratko je boravio u Madridu i u drugim evropskim gradovima kroz
koje je prolazio. Živeo je od novinarstva, a bavio se i prevođenjem i podučavanjem.
◦ U poslednjem periodu svog života nije objavljivao knjige poezije, ali je napisao niz pesama koje će se
posthumno pojaviti.
◦ Umesto toga je izdao nekoliko proznih dela: proleterski ili proindijanski roman Volfram (1931) i knjigu
hronika Rusija 1931. godine. U to doba je takođe napisao svoju najpoznatiju priču, Pako Junke, koja će
ugledati svetlost dana dvadeset godina nakon njegove smrti.
◦ Posthumne pesme su podeljene u dve zbirke: Ljudske pesme i Španijo, ukloni ovaj putir od mene, objavljene
1939. godine zahvaljujući trudu njegove udovice Žoržet Valjeho.
◦ Pesme objedinjene u ovim poslednjim tomovima su socijalnog karaktera, sa povremenim temama ideološkog
pozicioniranja i duboko humane.
◦ Za mnoge kritičare „ljudske pesme“ zauzimaju najznačajnije mesto u njegovom poetskom stvaralaštvu, a
kojima je zaslužio epitet „univerzalnog pesnika“.
Žak Prever (1900. do 1977. godine)

◦ Žak Prever francuski pesnik pisac scenarija . Prever je jedan od najčitanijih francuskih i svetskih pesnika XX veka.
◦ Poznat i po scenarijima za filmove Marsela Karnea „Obala u magli“, „Hotel Sever“, „Deca raja“ i „Ljubavnici iz
Verone“.
◦ Anarhista, odmetnik i sanjar, Prever u svojoj humornoj i humanistički angažovanoj lirici kazuje o životu u različitim
njegovim aspektima. Svojevrstan moralista i kritičar društva, Prever ukazuje na još uvek moguće prostore čovekove
sreće koju malograđani, klerikalci, militaristi i političari stalno ugrožavaju. Nazvan je i “pesnikom Pariza“.
◦ Prva Preverova zbirka pesama „Reči“ objavljena 1945. godine postigla je nezapamćen uspeh: u kratkom roku
prodato je 150.000 primeraka!
◦ Od smrti Viktora Igoa do Prevera, Francuska nije imala istinskijeg narodnog pesnika, koga podjednako vole i
rafinirani ljubitelji poezije i ljudi skromnog obrazovanja.
◦ Zbirke pesama:
Reči, Priče, Druge priče, Veliki prolećni bal, Čari Londona, Predstava, Kiša i lepo vreme, Priče od škriljca,
Zbrda zdola, Neke stvari i ostalo: izabrane pesme, Sunce noći.
Boris Pasternak ( 1890. do 1960. godine)

◦ Bio je pesnik, novelista, romanopisac i prevodilac. Odrastao je u intelektualnoj sredini, studirao je filozofiju u
Moskvi i Marburgu. U mladosti je bio futurista.
◦ Poezija mu je pretežno tematski apolitična, literarna i intelektualna. Piše i poeme sa temom prve i druge ruske
revolucije.
◦ Za svoj jedini roman, “Doktor Živago”, Pasternak nije dobio Nobelovo priznanje 1958. godine.
◦ Reč “živago” deli koren sa ruskom rečju “život”(жизнь), ipak to nije bio dovoljan razlog ruskim vlastima da
odobre i uzdignu najveće delo svog nadarenog žitelja.
◦ Delo da bi bilo nominovano za Nobelovu nagradu mora da se štampa na maternjem jeziku pisca. Sve se radilo
zarad poniženja SSSR-a, i sve to preko piščevih leđa
◦ Nagrada je uručena tek 1989. godine Borisovom sinu, ali ostaje pitanje da odzvanja kao eho.
◦ Pasternak je bio u neprekidnoj prepisci sa ruskim emigrantima, posebno sa Marinom Cvetajevom.
◦ 1921. objavljuje lirski ciklus pesama“Ruptura”.
◦ 1922. odlučio je da se oženi umetnicom Evgenijom Vladimirovnom koja će mu roditi sina Evgenija.
◦ 1922. objavljuje “teme I Varijacije”,1923-e objavljuje “Poručnik Šmit”… a zbirka pesama ”Drugo
rodjenje”nastala je 1930-1931. godine.

“Moja najveća “greška” je što nisam rođen u nekoj zemlji gde pesnici redovno jedu i ne završavaju u
zatvorima zbog dva stiha ili bez ikakvog razloga.”
Ana Ahmatova (1889. do 1966. godine)

◦ Ana Andrejevna Ahmatova je bila znamenita ruska pesnikinja, kritičar i prevodilac.

◦ Jedna je od predstavnika književnog pravca akmeizma. Bila je u užem izboru za Nobelovu nagradu 1965. godine i
dobila je tri nominacije za nagradu naredne godine.
◦ Prva zbirka joj je izašla 1912.
◦ Pesme je objavljivala pod pseudonimom Ahmatova (tatarsko prezime njene bake), jer se ocu nije dopadala ideja da
ih objavljuje pod pravim prezimenom.
◦ Preživela je Opsadu Lenjingrada i pisala o njoj.
◦ Epoha Staljinizma joj je zabranila da piše. Posle Staljinove smrti, režim je dopustio objavljivanje cenzurisanih
izdanja Anine poezije.
◦ Jedne od najpoznatijih Aninih pesama su:
„ U snu“,
„Sahrani“,
„Aleksandru Bloku“,
„Večernja soba“,
„Put“.

◦ Delo Ahmatove je u rasponu od kratkih lirskih pesama do velikih pesničkih dela, poput njenog glavnog dela
Rekvijem. Anine omiljene teme su prolaznost vremena, uspomene i teškoće života i književnog stvaralaštva
pod diktaturom.
Marina Cvetajeva (1892. do 1941. godine)
◦ Marina Ivanovna Cvetajeva je bila ruska i sovjetska lirska pesnikinja i spisateljica.
◦ Kombinovala je teme ženske seksualnosti i emocija, prožimala je stihove simbolizmom i dubokim
zapažanjima, onim u kojima se ogleda sva komplikovanost i slojevitost života i melanholije – one teške,
zamorne, ali istovremeno neodoljivoj.
◦ Sa 16 godina, 1908. Cvetajeva je upisala istoriju književnosti na Sorboni. Za to vreme, u ruskoj poeziji dogodila
se velika revolucionarna promena – cvetanje ruskog simboličkog pokreta koji je trebalo da oboji većinu njenih
kasnijih dela.
◦ Nije teorija bila ta koja ju je privukla, već poezija i gravitacija koje su stvorili pisci poput Andreja Belija i
Aleksandra Bloka.
◦ Prvu zbirku pesama “Večernji album” samostalno je objavila 1910. godine. Bila je dobro prihvaćena, iako je
smatrano da je njena rana poezija bila nepristojna u poređenju s njenim kasnijim radom.
◦ Cvetajeva je bežala od buržoaskog života, ne sluteći da će jednog dana završiti u bedi. Budućeg supruga carskog
višeg oficira Sergeja Efrona, upoznala je u poznatom utočištu za pesnike u Pavla Visini.
◦ Pisala je o Oktobarskoj revoluciji 1917. i moskovskoj gladi koja je usledila.
◦ Između 1917. i 1922. napisala je epski stihovni ciklus “Lebedinyi stan” o građanskom ratu, slaveći one koji su se
borili protiv komunista.
◦ Između 1917. i 1922. napisala je epski stihovni ciklus “Lebedinyi stan” o građanskom ratu, slaveći one koji su se
borili protiv komunista.
◦ Ciklus pesama u stilu dnevnika počinje na dan abdikacije cara Nikolaja II u martu 1917, a završava krajem 1920.
godine, kada je antikomunistička bela armija konačno poražena. Naslov “labudovi” odnosi se na dobrovoljce u
Beloj armiji, u kojima se njen muž borio kao oficir.
◦ Godine 1922. objavila je dugačku pro-imperijalnu stihovnu bajku “Car-devica”.
◦ Raskid sa Rodžievičem 1923. godine bio je inspiracija za njenu “Pjesmu o kraju” i “Pesmu o planini”.
◦ Njen život je bio avantura puna strasti, patnje i ljubavi.
◦ Iza sebe je ostavila veliki broj esejističkih proza, drama i zbirki stihova.
Poetika Marine Cvetajeve
◦ Njena poetika spaja suprotstavljene tendencije simbolizma i akmeizma.
◦ Najvažniji sloj njene poezije je sloj zvučanja na kom se snažni umetnički efekti postižu odstupanjima,
nesavršenostima, namernim lomovima.
◦ ,,Postoji u stihu nešto važnije od smisla – njegovo zvučanje”.
◦ Bavila se temama seksualnosti i emocija.
◦ Neke od najpoznatijih pesama Marije Cvetajeve:
Belezi, Glad, Grešnica, Htela Bih Da Zaspim, Ja Ću Te Oteti, Ja Sam Vaš San, Marina, Mesečev Sjaj, Moja Kuća,
Noćas Sam Sama, Pesma O Bloku, Psiha, Strpljivo, Trošnost, Tvoja..
◦ Tragični život Marine Cvetajeve je bio prepun ljubavi i strasti. Bila je nestalna poput vetra.
◦ Buran život okončala je u 1941. godine, samoubistvom.

,,Bože, ne sudi, ti nikad na ovoj zemlji nisi bio žena.”

Josif Brodski ( 1940. do 1996. godine)

◦ Josif Aleksandrovič Brodski, ruski je pesnik i esejista jevrejskog porekla, dobitnik Nobelove nagrade za
književnost 1987. godine.
◦ Rođen je u jevrejskoj porodici u Lenjingradu (današnji Sankt Peterburg).
◦ U petnaestoj godini napustio je školu i pokušao da se upiše u podmorničku školu, ali bez uspeha. Nakon
odluke da postane lekar radio je razne poslove u bolnicama. Pored toga radio je na svom obrazovanju. Naučio
je engleski i poljski jezik (kako bi mogao da prevodi poeme Česlava Miloša, koji je bio njegov prijatelj).
◦ Počeo je da piše 1956. godine. Na njegovu poeziju uticala je Ana Ahmatova.
◦ U Sovjetskoj Rusiji njegova dela nisu objavljena, dok je u SAD objavio Pesme i poeme (1965), Sećanja na T.
S. Eliota (1967) i zbirku poezije Stanica u pustinji (1970).
◦ Godine 1972, bio je prinuđen da napusti SSSR.
◦ Nastanjuje se u SAD gde kao američki državljanin predaje istoriju ruske i engleske književnosti na koledžu u
Maunt Holioku
◦ U SAD objavio je sledeća dela:
◦ Kraj bel epoka (1977),
◦ Deo govora (1977),
◦ Nove stanice za Avgust (1982),
◦ dramu Mramor (1984),
◦ eseja Udovoljiti senci (1986), Uranija (1987),
◦ Vodeni žig (1991),
◦ O tugovanju i razumu.

◦ Za zbirku eseja Udovoljiti senci dobio je prestižnu nagradu američke književne kritike 1986, a naredne godine
postaje počasni doktor univerziteta u Jejlu kao i član Američke akademije i Instituta za književnost.
◦ Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1987. godine, a 1991. odlikovan je Legijom časti.
◦ Josif Brodski je umro od srčanog udara u Njujorku 28. januara 1996. godine.

Čovjek je to, šta on čita.

Leopold Sedar Sengor ( 1906. do 2001. godine)
Umetnost je animirana od nevidljive sile koja
vlada univerzumom.

◦ Leopold Sedar Sengor je bio afrički vođa, prvi predsednik nezavisnog Senegala, pesnik, političar i osnivač
Senegalskog demokratskog bloka.
◦ Napisao je nekoliko knjiga, a za jednu od njih je predgovor napisao čak Žan-Pol Sartr.
◦ Smatra se začetnikom književnosti crne Afrike te najvećim njenim pesnikom.
◦ Pisao je svoju poeziju pod uticajem dva francuska velika pesnika Artura Remboa i Šarla Bodlera, ali je u
poeziju takođe umetao i verovanja i običaje crnog čoveka Afrike…
◦ Od njegovih zbirki pomenimo: “Pesme iz tame”, “Crne žrtve”, “Pesme za Naetu”, “Etiopske pesme”,
“Nokturna”; “Pisam u doba kiša”, “Antologija nove crnačke i madagaskarske poezije”, esej “Doprinos crnog
čoveka”, itd…
◦ Umro je u 95. godini, u Normandiji, a sahranjen je u rodnom mestu.
Jaroslav Sajfert ( 1901. do 1986. godine

◦ Jaroslav Sajfert, bio je češki pisac, pesnik i novinar, rođen u tadašnjoj Čehoslovačkoj.
◦ Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost.
◦ Prvu zbirku pesama je objavio 1921. godine.
◦ Tokom 1920-ih smatran je vodećim predstavnikom čehoslovačke avangarde.
◦ Bio je jedan od osnivača časopisa Devětsil. Tokom 1930-ih i 1940-ih radio je kao novinar u jednom
socijaldemokratskom listu.
◦ Sajfert je 1949. godine napustio novinarstvo i potpuno se posvetio književnosti.
◦ Njegova poezija je nagrađivana značajnim državnim nagradama. Nekoliko godina je bio na čelu
Čehoslovačkog udruženja pisaca.
◦ Sajfert je 1984. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost
◦ Jaroslav Sajfert- pesme:
„ Ljubav“
„ Uvodna pesma“
„ Pesma o smeću“
„Koralne minđuše“
„Kišobran sa Pikadilija“

◦ Zbog lošeg zdravlja nije bio u mogućnosti da prisustvuje ceremoniji dodele nagrade, pa je u njegovo ime
Nobelovu nagradu primila njegova kćerka (neki izvori kažu da mu vlada nije dozvolila da primi nagradu).
Iako je to bilo od izuzetne važnosti, nagrada je u državnim medijima kratko prokomentarisana.
◦ Umro je 1986. godine i sahranjen je na opštinskom groblju u Karlupu na Vltavi
HVALA NA PAŽNJI