Sneana Samardija

anrovska uslovljenost fantastike u srpskoj usmenoj knjievnosti

u: Srpska fantastika. Natprirodno i nestvarno u srpskoj knjievnosti, Beograd, SANU, 1989, str. 169-181.

Ve samo postavljanje ovog problema iskljuuje posmatranje "fantastine knjievnosti" kao anra, jer je s jedne strane fantastina knjievnost "ui pojam od pojma fantastika",[1] a s druge, nema toliko izdiferencirane strukturno-semantike elemente da bi mogao oznaavati jedinstven, samostalan anr. Fantastika se na razliite naine ukljuuje u knjievne sisteme, a to se posebno oituje u usmenoj knjievnosti. I najjednostavnija jedinica pripovedanja podreuje se zakonitostima odreenog jednostavnog oblika. Tako, na primer, govor ivotinja ima razliite funkcije u basni, prii o ivotinjama, bajci, predanjima, ali se na poseban nain moe ukljuiti i u zagonetke, lirske pesme i epiku. Distinkcija verovatno/neverovatno za odreivanje pojma fantastike u literaturi veoma je nesiguran kriterijum jer se uvek pred publikom nalazi delo-fikcija, nezavisno od stepena mimetinosti. ak i u memoarima ili jednostavnoj prii iz ivota, anegdoti, odnosno hroniarskoj epskoj pesmi, vienje odnosa meu dogaajima ili jednog trenutka istorije utoliko je "neverovatnije" jer je podreeno doivljaju jednog oveka, a retrospektivom se naruava osnovni zakon proticanja vremena. U usmenoj knjievnosti "odnos prema pojmovima stvarnog i imaginarnog"[2] takoe ne odreuje fantastiku, jer neodlunost izmeu prirodnog i natprirodnog, zauenost ili zastraenost funkcioniu najmanje u dve ravni. Svet usmenog dela i svakodnevica auditorijuma povezani su fantastinim koje je deo svesti, ali i fantastinim u njegovoj estetskoj funkciji. Elementi fantastike ukljueni su u sisteme usmenih rodova kao deo njihove gramatike, "poput simbolinog uenja o formi koje propisuje u kojim oblicima i prema kojim pravilima (...) treba da se pojavi ono neverovatno nemogue".[3] Junak bajke moe biti mrtav pa ponovo oiveti, u baladi umrli brat (verenik) dolazi udatoj sestri (devojci) u pohode, postoje itavi katalozi propisa za "zatitu" od vampira, ali kada lopovi sakriveni u crkvi nou prestrae hajduka, u njegovoj paninoj izjavi "a sad ustali svi mrtvi, pa svakome jedva po dva novca dopalo" (Vuk, SNP, 47), fantastike nema.

Vukovo razgranienje fantastinog ("kojekakva udesa") i realistikog ("nema udesa") podrazumeva odrednice "to ne moe biti" i "zaista (je) moglo biti",[4] ali nijedna od te dve mogunosti NIJE, obe su osobena stvarnost umetnosti rei. Zanimljivo je da Fraj izdvaja upravo dve osnovne kategorije verovatnosti: "jedan pol knjievnosti ini verovatna pripovest, a drugi pripovest u kojoj je sve dozvoljeno".[5] Neverovatni dogaaji deo su strukture onih usmenih anrova koji u osnovi izrastaju iz odnosa ovek-priroda. Ali, ako se fantastika ukljui u realizaciju tema koje se zasnivaju na relaciji ovek-drutvo, ona gubi svoje osnovno obeleje "napetost izmeu realnih i irealnih elemenata".[6] I u aljivoj prii kotao se okoti, pa krepa; Ero izjavljuje da dolazi sa onoga sveta; Grk, trgovac ili hoda odlaze na nebo, ali u snu; uzraste repa u ijem hladu se odmara celo selo i pravi se kazan da bi se ona svarila. Sve to ostaje na nivou jezikog obrta, lai, dosetke, prevare, a ne oznaava realizovano udo. Poslovice takoe iskljuuju doslovnost i zato ljeskovina izlazi iz raja, mraz pada na obraz, ne valja se (prije) leeti dokle krila ne narastu, a pare od mrtvoga iva ine. U noveli devojka ispunjava careve zahteve postavljanjem novog nemogueg zadatka: "Kad te car zapita kako moe roditi vareni bob, a ti reci: kao iz varenih jaja izlei se pilad". (Vuk, SNP, 25) Devojka u poslenikim pesmama reava zadatak da od malenog povesma oprede ator, koulju i sebi darove, ne sprovoenjem rei u dela, ve adekvatnim odgovorom: "Oj, boga ti, kujundija Janko, da ti poljem malenu paricu: sakuj meni vjence i oboce, a to tebi od toga ostane, - potkuj tvoga dobrog konja vranca, neka ti je meu braom fala!" (Vuk, I, 243; 240, 242). U bajci, ena uspeva da podere gvozdene opanke, mladi nalazi paunicu kada smakne gornji klin na donji (Vuk, SNP, 10, 4), ali i u ovom jednostavnom obliku postoji sumnja. Granice neverovatnog i mogueg su jasne, samo je prevazilaenje doputeno kao osnovno strukturno obeleje anra i fantastine motivacije: "Zapovedi mu da uini to ne moe biti (...) i ree mu da posadi vinograd i da za sedam dana donese iz njega nova vina (...) Sad emo mu zapovediti drugo to zaista ne e moi da uini (...) od viljevskih zuba da mi naini dvor". (Vuk, SNP, 12). U onim vrstama usmene knjievnosti koje pokuavaju da prikau ovekov odnos prema prirodnim zakonitostima i njegovu determinisanost u istorijskim zbivanjima, doputena je fantastika. Ona i u folkloru obuhvata "sve duhovne tvorevine iji se

produkti ne poklapaju sa slikom stvarnosti koju je racionalno mogue objasniti i svesti na sistem uzrono-posledinih veza".[7] Taj odnos uzroka i posledice posebno je vaan u usmenoj knjievnosti. On pokazuje primarnu ulogu koju delo ima (pragmatinu, didaktinu, estetsku), a uslovljava i pojavu elemenata fantastike. Osim "uverenosti da sve to se u svetu dogaa (...) zavisi pored prisutnih i oiglednih uzroka, jo i od neke druge uzronosti, dublje i obuhvatnije",[8]fantastika u usmenoj knjievnosti temelji se i na neprekidnom tumaenju ove druge uzronosti. Za fantastiku vani efekti ostvaruju se u folkloru pomeranjem odnosa uzroka i posledice. U etiolokim i eshatolokim predanjima fantastino se pojavljuje ne kao skup "fenomena koji ne mogu da se objasne prirodnim zakonima",[9] ve kao okup fenomena kojima se objanjavaju prirodne zakonitosti. Svraka nastaje u trenutku kada avo pljune borei se za sunce, grmi kada sveti Nikola gnevno tera kola, a udarac groma znai da gaa avole (Vuk, iONS, str. 176, 65). Zemlja stoji na volu, pa kada vo mahne uhom onda se zemlja zatrese (Vuk, R). U tom dualistikom poimanju sveta, prirodne pojave objanjavaju se kao posledica odnosa meu ljudima - od ukradene slame nastaje Mleni put, a od skrivenog ruka kornjaa (Vuk, iONS, str. 174). Isti elementi fantastike okruuju oveka u predanjima i junaka bajke (vile, zmajevi, metamorfoze, snovienja, svet umrlih), ali je u predanjima dominantan strah od nerazumljivih zakona i sila izvan saznajnih mogunosti. Iz dodira svetova, ovek izlazi poraen i on, uveravanjem u istinitost, svoj strah deli sa drugima. S druge strane, ako se nepoznatotajanstveno vidi (ili objasni), ono moe biti i savladano. Antagonizam dva sveta za bajku je prirodan i pokazuje se bez traenja uzroka, ali u predanjima ili verovanjima pojaava nesigurnost i ugroenost jer se vidljivim posledicama ne znaju uzroci. Odnos posledice i uzroka poremeen je i u epskoj pesmi: Srbi su na Kosovu izgubili zemaljsko carstvo, jer se Lazar opredelio za nebesko; u ustanikim borbama Srbi pobeuju, jer su na njihovoj strani nebeske sile koje alju svoje znamenja; Kraljevi Marko je junak jer mu je Momilo ujak ili mati vila; ne zna se za Markov grob jer se ostvarila oeva kletva. Zagonetka opisuje, ona ne objanjava, kao to i lirska pesma podrazumeva uzrono-posledinu vezu; otuda fantastina slika postavi samostalna, prestaje da bude fantastina, postaje sredstvo pesnikog izraza. Bez odgonetke (paun) zagonetni opis "Gujina glava, gospodsko ruho, arapske noge" oznaavao bi fantastinu prikazu. Statinost i podrazumevanje sveta boanstva paralelno sa ovekovim svetom, dominira u kraljikoj pesmi: "Tam u naoj zemlji po dva sunca greju po dva sunca greju po dva vetra veju" (Vuk, iONS, 52) Ne treba prevoditi ni u sferu autentine poetske slike, ni u svet mogueg junaka opisanog u dodolskoj pesmi:

"Kakav junak gorom jezdi: nosi sablju u zubima, nosi kiu u oima". (Nedi, Antologija, 34) U metafori elementi fantastike gube svoja osnovna obeleja, to je est postupak, na primer, u svatovskim pesmama: "Durmitore, visoka planino, s tebe mi se bio grad viee, iza grada tri sunca grijahu" gde tri sunca oznaavaju starog svata, prvenca s kumom i devera uz devojku (Vuk, iONS, 112; I, 77, 78). Meutim, slika o ovaru kojem su nou vetice izjele srce, izgubivi preanja znaenja dobija novu dimenziju, nejasna metafora vraa sliku u svet fantastike, nerazjanjenu u uzrono-posledinom nizu. U pesmama "ne mei", baladama, uzrok je ukljuen u posledicu, nema objanjenja, postoji samo konstatacija o traginoj nemogunosti oveka da uestvuje u sopstvenoj sudbini. Iako je Hasanaginiina smrt prikazana bez vidljivog uea elemenata fantastike, itav niz vizuelnih i akustinih opaanja, u novoj, osobenoj situaciji, na samoj su granici fantastike: "Jeka stade konja oko dvora", "Dug pokriva nosi na devojku". udesna dimenzija ovekove slutnje koncentrie se samo u jednom stihu balade o nesrenim ljubavnicima "ul mirie - Omerova dua". U Milievim svatovima, fantastini segment je direktno ukljuen u motivacijski sistem: "Kad su bili gorom putujui/Stie urok na konju evojku" (Vuk, III, 78). Insistiranje na kauzalnosti vano je ne samo u usmenoj umetnosti rei, ve i u irem kontekstu folklora. Verovanja, koja su mnogo blia etnologiji nego umetnosti, doputaju i da se prihvaeno "nemogue" povezuje u uzrono-posledini lanac i time ostvari i dokae nemogue: "Srbi kau: da muko proe ispod duge, postalo bi ensko, a ensko da proe, postalo bi muko"; "Na kojoj bi se lijesi nala mela, pod onom lijeskom ima guja s dragim kamenom na glavi ... (tako pripovijedaju: jer se mela rijetko nalazi na lijesi)", (Vuk, R). Mnoga verovanja ulaze u fond folklorne fantastike i prilagoavaju se zahtevima odreene poetske strukture. "Vilenik (je) ovjek kojega je vila bila ustrijelila pa ga ona sama i izvidala..." (Vuk, R). Ovo verovanje, ne vie u sferi potvrivanja postojanja mitskih bia, iskorieno za odnose u epskom svetu heroja, dobija sasvim drugaija znaenja u pesmi "Marko Kraljevi i vila" (Vuk, II, 37). Elementi fantastike u usmenoj knjievnosti mogu se obogatiti "materijalizacijom" tropa. Vojvoda Gojko govori: "Imao sam od zlata jabuku,/pa mi danas pade u Bojanu" (Vuk, II, 25), ali u bajci fantastina biljka postoji: "Bio jedan car pa ima tri sina i pred

dvorom zlatnu jabuku, koja..." (Vuk, SNP, 4). Bajka veoma esto koristi taj postupak za razvijanje slika i svoj svet temelji na prividno doslovnoj konkretizaciji izraza, idioma ili u "obiaj uzetih rei": "ona ima zlatne ruke", "uao avo u nju", "odneo g a avo", "biser pada iz oiju, rue iz usta", "spava mrtvim onom", "povilenio". To prelaenje iz jedne jezike funkcije u drugu pokazuje vrstu vezu koja postoji izmeu poetskog i fantastinog u usmenoj knjievnosti. Ista slika u bajci u sferi udesnog otvara mogunost za pripovedanje, ali je u lirskoj pesmi podreena iskazivanju oseanja:
"Bila je nekaka evojka koja nije roena od oca i majke, nego je nainile vile od snijega izvaena iz jame bezdanje prema suncu Ilijnskome, vjetar je oivio, rosa je podojila, a gora liem obukla i livada cvijeem nakitila i naresila". "Dvije seje brata ne imale, pa ga viju od bijele svile, od bijele i jo od crvene: struk mu meu drvo imirovo, crne oi dva draga kamena, obrvice morske pijavice, sitne zube dva niza bisera, (Vuk, SNP, 24) zalau ga medom i eerom; To nam jedi, pa nam probesjedi". (Vuk, I, 307)

Da li e slika, opis, dogaaj delovati kao fantastini ili ne, ne zavisi od elemenata od kojih su izgraeni, nego od anra u kojem se pojavljuju. Tako u bajci uz pomo ive vode odseena glava se spaja sa telom i junak oivi, u epskoj pesmi sveta glava estitoga kneza posle 40 godina se pripaja telu, u predanju o nastanku Carigrada "Kau da je nekakav car lovei nagazio na mrtvu ljudsku glavu i pregazio je s konjem; onda mu glava progovorila: "to me gazi kad u ti i mrtva dosaditi" (Vuk, iONS, str. 180), a u bici na okeini odseena glava Damnjanovi Panta "sa zemlje govori", psujui krvnika. U aljivom nadlagivanju dete pripoveda kako je skinuvi glavu probilo led: "Kad donesem vodu eteocima, a oni poviu: 'kamo ti glava?' Ja se maim rukom, a to nema glave, zaboravio je na vodi" (Vuk, SNP, 44). Sastavljanje tematolokog registra fantastike u usmenoj knjievnosti bilo bi uzaludno, ne zbog toga to tema ima bezbroj, ve zato to su one deo fantastike samo ako im zakonitosti anra to doputaju. Kao to ne postoje motivi koji bi "sami po sebi pripadali ovoj ili onoj knjievnoj vrsti",[10] tako nema elementa fantastike koji se ne podreuje zahtevima anrovskog sistema. Iako se jedni siei mogu nai sa veim brojem obrada i varijanata u odreenim vrstama usmene knjievnosti, oni ipak ostaju samo "shema i apstrakcija sve dok se u konkretnoj ivoj formi ne ostvare kao pjesma, bajka ili koja druga vrsta".[11] Internacionalna tema o preprekama koje se postavljaju junaku da bi doao do devojke obraena je u srpskohrvatskim bajkama, ali i u epskim pesmama "starijih vremena" o enidbi junaka. U nizu zadataka koje postavlja

gospodar Zlatnog Rasudenca, siromani mladi mora da prepozna svog pomagaa najmlau izmeu devet jednakih sestara, "sve lijepe, da nijesi mogao poznati koja je od koje ljepa" (ajkanovi, I, 40). Milo Vojinovi ima isti zadatak, da izmeu tri leanske devojke prepozna pravu nevestu. Ali, u toj epizodi nema nieg nemogueg, ona je ak potpuno realistiki motivisana. Devojku prethodno niko nije od svatova video, a pri prstenovanju izvedena je u potpunoj tami. Ovaj primer, meutim, ne iskljuuje elemente fantastike iz epskog pesnitva uopte. U zakonitostima epske poezije, prodor natprirodnog u stvarni svet "starjeina naroda naega"[12] determinisan je potrebom da se prikae herojski podvig. Uprkos tome to u njima ne treba "traiti istinite istorije", jo je Hektorovi primetio da se bugartice "scine i dare" za "stvari istine".[13] Elementi fantastike u savrenoj kontaminaciji paganskih i hrianskih mitolokih predstava, prate prikazivanje dogaaja i junaka. Svi elementi razvijene epske biografije izrastaju iz fantastinih vizija likova i prolosti. Marko ivi 300 godina, a smrt od jedinog protivnika kojeg se dosledno boji - Boga, najavljuju vila i posrtanje konja. Musa ima tri srca junaka, Balako tri plamene glave, Obilia je rodila "sura bedevija", on prebacuje buzdovanom latinske crkve, konj Vojinoviev "po tri koplja uprijeko skae,/po etiri nebu u visine,/unapredak ni broja se ne zna". Protivnik zastraen i Markovim brkovima doivljava junaka koji "neto crno dri u zubima/kolik' jagnje od pola godine" (Vuk, II, 41). Ranjeni sluga Milutin dolazi sa Kosova, a "nosi desnu u lijevoj ruku/na njemu je rana sedamnaest". Da bi saznala sudbinu trojice pobratima, kosovka devojka nalazi "u ivotu" Orlovia Pavla: "desna mu je ruka odseena/i lijeva noga do kolena,/vita su mu rebra izlomljena,/vide mu se digerice bele". U svatovima se nalaze pripadnici razliitih generacija epskih junaka. Fantastika uklopljena u zakonitosti epike funkcionie kao hiperbola, alegorija, metafora, ali jedan drugi sloj udesnog zadrava svoja osnovna svojstva. Verovanje u snove, blagoslove i kletve, mogunost predskazivanja sudbine po znamenjima i starostavnim knjigama - odnosno unapred odreen put ovekov; volja Boija; pojavljivanje anela - kao odraz predstave o pretku zatitniku, ali i kao bojeg izaslanika na zemlji; mo hrianskih svetaca i svetitelja i njihovih motiju, zadravaju svojstva uda, nemogueg, ak zastraujueg. U usmenoj knjievnosti svako tumaenje prirodne pojave moe postati segment fantastike, ali i svako zaboravljeno znaenje realija i konkretnih predmeta dobija fantastina svojstva. Najbolji primer takvog procesa je udesna "sablja sa oima" vojvode Momila, koja se mora zatopiti krvlju. Jednostavni oblici imaju zajedniki motivsko-tematski i stilsko-izraajni repertoar.[14] Iz njega se biraju odreeni segmenti koji u strukturnoj organizaciji tekstova-varijanata postaju dominantni. Takav je sluaj i sa fantastikom. ak i onda kada se isti element fantastike pojavljuje u razliitim anrovima, u konkretnom sieu ima razliite funkcije. Snovienja su u bajkama esto osnovni motivacijski elementi,

koji se javljaju u inicijalnoj poziciji (Vuk, SNP, 22, 27) i pokazuju ne samo da se u njih ne sumnja, ve itava pria predstavlja ponovljenu, realizovanu situaciju ili savet iz sna, ishod je uvek srean. Meutim, u epskoj poeziji, ma koliko se proroki san pokazao kao taan, istaknuta je sumnja u mogunost predskazivanja. Ona je naglaena najee formulom "san je laa, a bog je istina", ali i racionalnim objanjenjem: "runo si se glavom naslonio,/a muno si neto pomislio" (Vuk, II, 88). Jedan izuzetak u Vukovim zbirkama pokazuje kako postupak tipian za povezivanje elemenata fantastike zadrava osnovno znaenje i oekivane posledice u sieu, ali koristi konkretne pojmove. Samo u jednom sluaju u epskoj pesmi u san se veruje, savet se poslua i donosi srean ishod: "Ima, gospo, u dravi vaoj ravno polje, iroko Kosovo, i grad Prilip u Polju Kosovu, u Prilipu Kraljeviu Marko, vale Marka da je dobar junak". (Vuk, II, 65). San koji donosi jedino reenje sultanu i govori gde je snaga njegovog carstva, organizovan je postupkom koji je tipian za fantastino opisanu spoljanju snagu: "... u onom jezeru ima jedna adaja, a u adaji vepar, a u vepru zec, a u zecu golub, a u golubu vrabac, u onome je vrapcu moja snaga". (Vuk, SNP, 8). Realistiki elementi zadravaju svoja znaenja, ali dobijaju osobene funkcije povezujui se u cilju graenja fantastike. Isti je motiv - snovienje, pojaan fantastinim savezom sa avolom i kopanjem blaga u pripoveci kojom Vuk objanjava poslovicu "Dobro je (kato) i avolu sveu zapaliti". Ali, obrt koji donosi kraj prie maksimalno destruira sve elemente fantastike: "oek avola poslua, ali kad se u tom prene, a to se on u postelji oneredio u gae" (Vuk, Poslovice, br. 965, str. 91-92). U usmenoj knjievnosti uvek postoje mogunosti sretanja dva sveta, samim tim i "strah zbog prodora natprirodnih sila".[15] Ali, anrovi koji ne insistiraju na tumaenju uzroka i posledica, kao to su aljiva pria, novela, anegdota, poslovica, niz porodinih pesama, koji su okrenuti sferi ovek/drutvo, ne prihvataju fantastiku kao deo svoje strukture. Nasuprot njima su anrovi u kojima je dominantna uloga elemenata fantastike. Meutim, time to se junak bajke bori sa adajom, a pripovedanje podrazumeva postojanje udesnih prostora i bia, u bajci ostaje mesta

"za strah koji nastaje iz naruavanja prirodnih zakona".[16] Adaja je uvek "velika", "strana", "gadna" i careve keri oplakuju svoje nesrene sudbine. I u bajci tek kada dva sveta prekorae svoje granice i stupe jedan u drugi, otvara se mogunost za pripovedanje. Da je "normalno" za junake bajke da im sestre ive sa zmajevima, oni ih ne bi ni traili po svetu, niti bi se uputali u borbu u kojoj ginu (ajkanovi, I, 11, 12). Sem toga, ako bi se odreeni segmenti bajke iskljuili iz uobiajene, mada anrovski uslovljene, doslovnosti, pokazala bi se neverovatna bliskost sa epikom. Mladi, koji noen udnjom kree za paunicom i ostaje zauvek u njenom carstvu ima savrenu analogiju u metaforinom oznaavanju smrti epskih junaka u bugarticama: junak ostaje u dalekoj zemlji iz koje se nikada nee vratiti, jer mu je tamo devojka dala vina i cvea od zaborava. Pre tano pola veka Petar Bakoti je ralanio svetove narodne knjievnosti na: svet ivotinjskih nagona, demona, mitoloki, legendarni, herojski, viteki, realni svet i svet boanske pravde. Svoju studiju je naslovio "Pojav uda i zakon reda u narodnoj knjievnosti".[17] Ali, osim pojave uda i zakona reda, u anrovima usmene knjievnosti postoje i zakonitosti pojavljivanja udesnog, onostranog, fantastinog. Sami elementi dinamino se ukljuuju u tri nivoa: 1) u konkretan tekst - varijantu; 2) u niz dela-varijanata meusobno povezanih u sistem sa jasnim strukturnim obelejem; 3) u horizont oekivanja publike. Fond fantastike u usmenoj knjievnosti ine razliiti elementi - arhaine predstave; rudimenti paganske mitologije; hriansko -religijsko poimanje ivota; "pomerena" tumaenja istorije; ak i stilska sredstva. Tako je mogue govoriti o slojevima fantastike, jasno "profiliranoj tipologiji likova, slika i situacija",[18] ali i njihovom razliitom funkcionisanju u sklopu koherentnih anrovskih sistema. U fantastici srpske usmene knjievnosti mogu se uoiti etiri osnovna tipa:

U neprekidnim saodnosima mogui su elementi ovih tipova u anrovima usmene knjievnosti koji doputaju realizaciju fantastike, ali je u sferi svakog pojedinanog tipa dominantan odreeni anr. U tipu ritualno-obredne fantastike ostvaruju se vrste sa periferije umetnosti rei - verovanja, kletve, blagoslovi, basme i obredne pesme u kojima estetska funkcija nije primarna, ve je tekst samo jedan element u procesu ovekovog komuniciranja sa prirodom. Elementi fantastike izrastaju kao posledica i cilj praktine, a ne estetske potrebe. U osnovi sinkretinosti ovih vrsta je "slabo ralanjeno sinkretino jedinstvo nesvesno-pesnikog stvaralatva, prvobitne religije i

zaetak prenaunih shvatanja o okolnom svetu".[19] Tip ritualno-obredne fantastike deo je i izraz prvobitnog prelogikog miljenja, onog civilizacijskog trenutka u kojem ovek, osetivi se delom prirode, nije u mogunosti da objasni, a jo manje ovlada zakonima ivota. Tekst je samo segment rituala, povezan sa melodijom, ritmom, pokretom, mimikom, koreografijom. "Ta povezanost i uslovljenost svekolikog izraza u jedinstvu obredne imaginativne moi doprinosila je da obredne pesme sauvaju (...) relativno dosta tragova svog porekla."[20] Moda i vie nego u samom tekstu, fantastika je prisutna u nizu strogo propisanih radnji, maski ili kostima. Veruje se u mo pokreta, dodira, posebno u magina svojstva rei. Mitoloka fantastika ukljuuje elemente paganske i hrianske religije, kao i one predstave koje su rezultat njihovog proimanja. Ona objedinjuje dve osnovne kategorije, koje Vuk oznaava kao "pobone" i "osobito mitologike", a sem odgovarajuih lirskih vrsta, svoj umetniki izraz u ovom tipu ostvaruju bajke, etioloka i eshatoloka, mitoloka i demonoloka predanja, usmene obrade apokrifnih spisa i biblijskih motiva. Odreene elemente iz ovog fonda ukljuuje i epska fantastika, ali se ona pojavljuje radi isticanja junakog podviga, univerzalnih etikih zakonitosti ili posrednog iskazivanja emocija. Osnovna osobenost epske fantastike je u odnosu istorijske injenice i njene umetnike transpozicije, a sinhrono i dijahrono udaljavanje od konkretnog istorijskog dogaaja ili lica poveava udeo fantastike. U tipu fantastike metafore dominantno je poetsko vienje sveta. Metafora se u ovom sluaju kao odrednica proiruje na svaku figuru, "koja podrazumeva semantiku promenu (...), sastoji se u odreenoj transformaciji nekog doslovnog znaenja".[21] Elementi fantastike funkcioniu u onoj meri u kojoj "fikcija pokazuje blisko srodstvo s metaforom: dati nekoj misli (...) crte ili boje neke druge misli".[22]Kao samostalni, iz konteksta izdvojeni segment, ona je potpuno u sferi iracionalnog. U zagonetanju, uz uvodnu formulu i neizbenu odgonetku, fantastino se, na primer, potpuno istiskuje, iako je povezivanje nemogueg najslobodnije izvedeno. Basna, svojim naglaenim finalnim segmentom, takoe istie da se njen svet izvan iskustveno mogueg koristi u funkciji demaskiranja svakodnevice. Fantastika metafore, kao posebna realizacija principa semantike promene, ukljuuje zapravo niz stilskih sredstava od aliteracije, preko metonimije i poreenja do alegorije. Govoriti o ovom tipu fantastike je mogue, jer figura "nije nita drugo do oseanje figure, i njeno postojanje u celosti zavisi od svesti koju italac ima, ili nema o dvosmislenosti diskursa s kojim je suoen".[23] Kada svesti o dvosmislenosti nema, kada je zaboravljena ili je oslabljena veza oznaenog i oznake, metafora iz stilskog sredstva automatski moe postati element fantastike. U nju se ukljuuju obredne pesme sa nejasnim znaenjem i tu su elementi fantastike najdominantniji. Zagonetke, basne, prie o ivotinjama, veliki deo lirskih vrsta koriste kao svoje osnovno obeleje mogunosti koje doputa vieznanost jezika.

Dok se tip ritualno-obredne fantastike i fantastike metafore zasnivaju na statinosti slike ili opisivanju stanja, mitolokoj i epskoj fantastici svojstveno je dinamino povezivanje elemenata. U tom nizu svaki je segment ujedno celina za sebe, ali govori i o celini u koju je uklopljen. Imenovanje arca, na primer, pokree sloene asocijacije koje se odnose ne samo na predstave o krilatom konju, nego celinu Markove epske biografije. Takvu funkciju osobenog poetskog koda imaju i odreeni lokaliteti - Romanija, Kosovo, Primorje, Budim, Dunav, ali i poetske konstrukcije poput Leangrada ili Tamnog vilajeta. Slino je i sa bajkama, u kojima inicijalna najava uesnika nosi poruke o moguim preprekama, a ponekad i o postupcima realizacije fantastike. U verovanjima ili basnama segmenti najbolje funkcioniu u konkretnoj celini, a upotrebljeni samostalno pokreu slobodnije asocijacije. Svaki od ovih tipova fantastike moe se povezivati i ukrtati prema zahtevima koje postavlja anr usmene knjievnosti. Ali kada se u jednom tekstu ostvari povezivanje tri tipa fantastike, posledica je novo sloenije ukljuivanje tradicionalnih elemenata. Fantastika u ovom sluaju pojavljuje se kao rezultat parodijskog pristupa svetu i oveku. Njeni elementi oznaavaju "vii nain satirinog oblikovanja stvarnosti (...) komedijsku nadgradnju i hiperbolu koja deformira sliku i daje joj fantastian karakter".[24] Ambivalentnost fantastike u ovom tipu podrazumeva ne samo razaranje oblika ili celokupne stvarnosti, ve i predstavljanje kominog "u obliku udesnog".[25] Prelaznu kategoriju izmeu fantastike parodije i ostalih tipova fantastike zastupljenih u srpskoj usmenoj knjievnosti predstavljale bi usmene tvorevine koje udesno naglaavaju kao neistinito, koriste ga za svesno obmanjivanje ili podvalu. To su upravo oni jednostavni oblici koji u osnovi izrastaju na elementarnoj opoziciji ovek/drutvo. U njima nema tumaenja, ve konstatovanja, optuivanja i razotkrivanja "ovog" sveta u kojem je racionalno i ljudsko dovoljno zastraujue, da mu fantastika i natprirodno nisu potrebni. Za isticanje tog sveta i poretka meu ljudima, fantastika u parodijama usmenih vrsta (bajke, predanja, basne, epske pesme) sukobljava se sa samom sobom, pokazuje udesno kao groteskno. Naruena oekivanja uobiajenih anrovskih konvencija pokreu razmiljan ja ne o poretku uzroka i posledica, ve samog smisla ovekovih odnosa sa drugim ljudima. Ovaj tip ukljuuje i one vrste usmene knjievnosti ako je se ostvaruju u oblasti ozbiljno-smenog,[26] a na ovim elementima fantastike esto se temelji obrada trivijalnih i opscenih tema. U zavisnosti od anra u kojem funkcioniu elementi fantastike, uslovljeno je i njihovo uee u sintagmatikim i semantikim nivoima teksta. U bajci, predanju ili obrednoj pesmi elementi fantastike su ravnomerno zastupljeni unutar granica-okvira teksta. U baladama je fantastika iskoriena .najee u finalnoj poziciji. Metamorfozama se, na primer, naglaavaju plemenitost rtve i kazna za vinovnika njenog stradanja. U epskoj

pesmi segment fantastike u inicijalnoj poziciji ili neposredno posle produene ekspozicije nagovetava tragian ishod ("Smrt majke Jugovia", "Bolani Dojin", "enidba Vukainova", "Smrt Marka Kraljevia", "Smrt Senjanina Iva", "Zidanje Skadra", "Sekula se u zmiju pretvorio", "Propast carstva srpskoga"). Kada se u epskoj pesmi povezuju elementi svojstveni jednom tipu fantastike, iako ne dominiraju u odnosu na razvijanje herojskog podviga, signaliziraju (kao u bajci) srean ishod po glavnog junaka ("Marko Kraljevi i vila", "Marko Kraljevi i Musa Kesedija", "Marko Kraljevi i Arapin", "enidba Duanova", "enidba Grujice Novakovia"). Tako anrovi usmene knjievnosti uslovljavaju i tip fantastike i mesto koje e izabrani elementi imati u strukturnoj organizaciji teksta. Potpuno izvan doivljaja zauenosti ili zastraenosti (koji inae ne mogu biti relevantni za odreivanje umetnikog teksta), tipovi fantastike uestvuju kao manje-vie konstitutivni elementi strukture usmenih oblika. Slojeviti i meusobno povezani, tipovi fantastike u srpskoj usmenoj knjievnosti realizovali su se u dugom procesu trajanja i transformacija vrsta i anrova u irokom rasponu od elementarnih oblika do visoko-organizovanog poetskog izraza. Iako sastavni deo usmene knjievnosti, folklorna fantastika traje i nezavisno od anrova u kojima se ostvarivala i njihovih normi kojima je bila podreena, ukljuujui se u umetnike postupke pisane literature.

Skraenice u tekstu
Vuk, I, II, III ... - Vuk Stefanovi Karadi, Srpske narodne pjesme, knj. I, II i III, Prosveta, Beograd, 1953. Vuk, SNP ... - Vuk Stefanovi Karadi, Srpske narodne pripovijetke, Prosveta, Beograd, 1969. Vuk, R ... - Vuk Stefanovi Karadi, Srpski rjenik istumaen njemakim i latinskim rijeima, Biograd, 1898. Vuk, (iONS ... - Vuk Stefanovi Karadi, Etnografski spisi - O Crnoj Gori,Prosvjeta, Beograd, 1969. Vuk, Poslovice ... - Vuk Stefanovi Karadi, Srpske narodne poslovice,Prosveta, Beograd, 1965. Nedi, Antologija, ... - Vladan Nedi, Antologija narodnih lirskih pesama,SKZ, Beograd, 1977.

ajkanovi, I ... - Veselin ajkanovi, Srpske narodne pripovetke, knjiga I, Beograd, 1927.

Fusnote
1 R. Vukovi, Oblici fantastine knjievnosti, Izraz, 30, 1986, 7-8, str. 13. 2 C. Todorov, Uvod u fantastinu knjievnost, Rad, Beograd, 1987, str. 29. 3 L. Gustavson, O fantastinom u literaturi, Knjievna kritika, 16, 1985, 4, str. 115125. 4 V. S. Karadi, Srpske narodne pripovijetke, Prosveta, Beograd, 1969, str. 58. 5 C. Todorov, nav. delo, str. 16. 6 R. Vukovi, nav. studija, str. 16. 7 Isto, str. 12. 8 B. V. Tomaevski, Teorija knjievnosti, SKZ, Beograd, 1975, str. 214. 9 Renik knjievnih termina, Nolit, Beograd, 1985, str. 200. 10 M. Bokovi-Stuli, Siei narodnih bajki u hrvatskosrpskim epskim pesmama,Narodna umjetnost, Zagreb, knj. 1, 1962, str. 16. 11 Isto, str. 35. 12 V. S. Karadi, Srpske narodne pjesme, knjiga IV, Prosveta, Beo-grad, 1975, str. 378. 13 P. Hektorovi, Ribanje i ribarsko prigovaranje, Pet stoljea hrvatske knjievnosti, knj. 7, Matica hrvatska, Zagreb, 1968, str. 225. 14 N. Miloevi-orevi, Zajednika tematsko-siejna osnova srpskohrvatskih neistorijskih epskih pesama i prozne tradicije, Filoloki fakultet Beogradskog univerziteta, 1971. 15 R. Kajoa, Od bajke do science-fiction, Knjievna kritika, 2, 1971, 5-6, str. 61-81.

16 Isto. 17 P. Bakoti, Pojav uda i zakon reda u narodnoj knjievnosti, Zbornik za narodni ivot i obiaje Junih Slavena, Zagreb, 31, 1937, 1, str. 1-66. 18 R. Vukovi, nav. studija, str. 15. 19 E. Meletinski, Poetika mita, Prosveta, Beograd, 1984, str. 165. 20 X. Krnjevi, Lirski istonici, BIGZ, Beograd, 1986, str. 288. 21 M. Blek, Metafora, u knjizi Metafora, figure, znaenje, prir. L. Kojen, Beograd, Prosveta, 1986, str. 65. 22 R. Ricoeur, iva metafora, Zagreb, 1981, str. 70. 23 . enet, Figure, Zodijak, Beograd, knj. 60, 1985, str. 57. 24 O. Barto, Biljeke uz teoriju i tipologiju groteske, Umjetnost rijei, Zagreb, 9, 1965, 1965, 1, str. 72. 25 M. Bahtin, Stvaralatvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjega veka i renesanse, Nolit, Beograd, 1978, str. 54. 26 M. Bahtin, Problemi poetike Dostojevskog, Nolit, Beograd, 1967, str. 162-223.

// Projekat Rastko / Knjievnost / Nauka o knjievnosti //

[ Promena pisma | Pretraga | Mapa projekta | Kontakt | Pomo ]