UDC 886.

1-13:840-13:398
KOSOVSKI CIKLUS I CHANSONS DE GESTE*
Nikola Banaevi

Istoriari kwievnosti uglavnom su zapostavqali prouavawe od-

nosa koji su mogli postojati izmeu jugoslovenske epske poezije** i
francuskih junakih pesama anson de est" (chanson de geste). Ovo
stoga to su dugo i uporno francuske junake pesme smatrane poezijom
romanske forme ali germanskog duha", ali i zato to se za modelima
celokupne evropske epske poezije vie tragalo u nemakoj i skandinav-
skoj poeziji. Danas, posle znaajnih radova u posledwih trideset godi-
na, kako u Francuskoj tako i u drugim zemqama, radova koji su oznaili
preporod u celokupnoj nauci o francuskoj epskoj poeziji, naputene su
zastarele teorije iz posledweg stolea, a istie se ogroman uticaj koji
su imale, tokom celog sredweg veka i gotovo u svim evropskim zemqama,
upravo francuske junake pesme.
Da li se ovaj uticaj irio posredno ili neposredno i na jugoslo-
venske zemqe koje su tako bogate epskim pesmama? Ovo vano pitawe za-
sluuje da bude podrobno razmotreno. Jedno due i mnogo obuhvatnije
istraivawe od ovog koje smo mi mogli da ostvarimo svakako bi bilo
neophodno kako bi se u novoj svetlosti sagledalo sloeno pitawe o
razliitim uticajima na jugoslovensku epsku poeziju. Pitawe francu-
skih uticaja je utoliko tee, budui da do danas ono takorei nije ni
dotaknuto.
Ruski naunik Veselovski, u svom znaajnom delu Iz istorije roma-
na i pripovetke,
1
prouavajui uticaje zapadnih kwievnosti sredwega
veka na slovenske kwievnosti, ukazao je na put u tom pravcu. Danas se
zasigurno zna da je motiv enidba Vukaina kraqa" doao u jugoslo-
venske krajeve posredstvom italijanskih romana o junaku Bovu od Anto-
ne (Bovo d'Antona), koji inae vode poreklo od istoimene francuske ju-
* Objavqeno na francuskom jeziku u Revue des tudes Slaves, tom , sveska 34,
1926, 224244 i u Nikola Banaevi, tudes d'histoire littraire et de littrature compare,
Beograd 1975, 721.
** U originalu: la posie pique yougoslave.
1
Veselovskij, Iz istori romana i povsti, tom , Spb., 1888.
nake pesme (Bueves d'Hanstone).
2
Veselovski je takoe osvetlio, u jed-
nom lanku punom nagovetaja,
3
ulogu Mletake oblasti, koja je, po re-
ima P. Rajne, u prolosti postala druga otaxbina francuske epske
kwievnosti"
4
u procesu irewa francuske kwievnosti kao posred-
nika izmeu Francuske i jugoslovenskog primorja. Iz istog teksta vi-
dimo da je na poetku 16. veka bilo Jugoslovena koji su neposredno poz-
navali francusku kwievnost. Nije li jedan od wih pevao o junacima
Karla Velikog?
5
Zar u 14. i 15. veku slovenski pevai nisu prelazili
na drugu obalu Jadrana, a italijanski ongleri, prenosioci francu-
skih legendi, silazili do Dalmacije. Posebno je fabula o Rolandu mo-
gla da prodre u Dalmaciju preko Umbrije, gde je takoe bila poznata;
popularnost francuskog junaka u Dubrovniku potvruje svakako jedna
hronika za koju se smatra da potie iz 14. veka.
6
Zbog svega ovoga, kao
i zbog iwenice da je Pesma o Rolandu (Chanson de Roland) najlepa
i pre svega najpoznatija francuska junaka pesma, on ukazuje na we-
ne slinosti sa jugoslovenskom epskom poezijom. Naroito je zanimqi-
va analogija izmeu epizode o Rolandovoj smrti i smrti Kraqevia
Marka.
7
Verujemo da se mogu pronai jo vee slinosti izmeu motiva ju-
goslovenske epske poezije i francuskih junakih pesama. U ovom radu
ograniiemo se na prouavawe kosovskog ciklusa i wegovih analogija
sa francuskim junakim pesmama.
Veina francuskih junakih pesama, iji su motivi veoma slini
onima u jugoslovenskoj epskoj poeziji, pripada ciklusu o Viqemu Oran-
skom, koji sadri, kao to je poznato, najlepe francuske junake pe-
sme posle Pesme o Rolandu.
8
Pesme iz ovog ciklusa iroko su raspro-
strawene izvan Francuske. U Italiji su bile prepisivane i adaptira-
ne u stihu i u prozi, preraivane i umnoavane do te mere da su esto
bile neprepoznatqive, kao u jednom obimnom prepisu Andrije iz Bar-
berina (Andrea da Barberino) s kraja 15. veka, pod naslovom Narbonci
(Narbonesi). U Italiji je pronaeno pet rukopisa koji sadre razlii-
te pesme iz ovog ciklusa, to ve dovoqno ukazuje na rasprostirawe
francuske epske poezije;
9
jedan od ovih rukopisa, to je jo karakteri-
stinije za nau temu, uvan je vie od sto godina tokom 14. veka u jed-
122
2
V. takoe T. Mareti, Kosovski junaci i dogaaji u narodnoj epici, Rad JA, HS,
107.
3
Horvatsk psni o Radoslav Pavlovi i italansk pom o Gnvnom Rado",
urnal Ministarstva narodnogo prosveeni, januar 1879, 89111.
4
Romania, , 259.
5
Uprkos mnogim tragawima, nismo mogli da pronaemo kwigu: Juan Paulavichio, Li-
bero del Rado Strizuxo, Venezia 1553, o kojoj Veselovski govori samo na osnovu katalokih
oznaka i bibliografija.
6
V. Veselovskij, Die Rolandsaage in Ragusa, Archiv fr slavische Philologie, V, 1881,
468469.
7
V. Chalanskij, Yno-slavnsk psni o smerti Marka Kralevia, Spb., 1904.
8
V. ovaj ciklus i radove o wemu, J. Bdier, Les lgendes piques, 2. izd., t. I.
9
O irewu pesama iz ovog ciklusa u Italiji v. Gautier, Les popes franaises, 2.
izd., t. IV, 3046.
nom samostanu u Dubrovniku odakle je tek poetkom 15. veka dospeo u
Milano gde se i danas nalazi.
10
Tako su savremenici Kosovske bitke u
Dubrovniku mogli da proitaju, neposredno posle srpske propasti, po-
vest u stihovima o jednom drugom slavnom porazu, onom kod Alikana
ili Arana, koje je opevao francuski peva. Meutim, jugoslovenska
pesma o Kosovskoj bici koju najradije navodimo jeste zapravo zanimqi-
va bugartica pod naslovom Kad je poginuo knez Lazar i Milo Obili
na Kosovu, koja je pronaena u jednom dubrovakom rukopisu iz 18. veka,
ali koja mora biti mnogo starija i na koju emo se malo daqe vratiti.
Uistinu, francuski rukopis, koji se nalazio u Dubrovniku, opisuje po-
raz kod Arana samo u kasnijoj verziji dveju pesama, Vitetvo Vivijen
(La Chevalerie Vivien) i Alikan (Aliscans), dok se motivi koje smo otkri-
li nalaze u starijoj varijanti ovih dveju pesama, odnosno u uvenoj Pe-
smi o Viqemu (Chanun de Willame), jednoj od najstarijih i najlepih
epskih pesama posle Pesme o Rolandu, koja je, kao to je poznato, prona-
ena jedino u Engleskoj 1903. godine. Ali rukopis, koji je sreom ot-
kriven poetkom ovoga veka, svakako nije bio jedini, a budunost moda
krije i druga, slina iznenaewa.
Pre nego to uporedimo francuske junake pesme sa kosovskim
ciklusom i u wima potraimo klice koje su mogle da doprinesu da on
nikne, pokuaemo da izdvojimo odlike pesama koje opevaju istorijski
dogaaj iz 1389. godine. Opte je prihvaeno da posebnu grupu pesama
dugog stiha ine takozvane bugartice i da ih treba odvojiti od pesama
u desetercu. Poznato je da su kosovske bugartice sauvane u varijanta-
ma s poetka 18. veka ili ak s kraja 17. veka.
11
Jedan prepisiva saop-
tava da su one bile sakupqene u narodu, ali Bogii, a posle wega i
Jagi, opravdano smatra da su Matei i Betondi mogli da ih pronau u
jo starijim i za nas izgubqenim rukopisima.
12
Istoriari su istica-
li razliku ne samo u formi ve i u tonu i atmosferi koja postoji iz-
meu bugartica i deseterakih pesama. Jagi je smatrao da je veina
bugartica vlastelinskog" (bourgeois" = kleinbrgerlichen Charakter) a
ne narodnog karaktera, ali isto tako da one ne mogu biti delo obrazo-
vanih qudi, nadahnutih pristalica humanizma.
13
Odgovarajui na neke
stavove A. Pavia, Stojan Novakovi je smatrao da one nemaju odlike
pravih narodnih pesama.
14
Najznaajnija kosovska bugartica, po naem miqewu, izdvaja se
izvesnim epskim tokom, vlastelinskom atmosferom i nekolikim arha-
inim detaqima o kojima emo govoriti malo daqe. Pa ipak, kada je da-
123
10
O ovom rukopisu i wegovim seobama v. lanak P. Rajna, Un nuovo Codice di chan-
sons de geste del ciclo di Guglielmo, Romania, VI, 1877, 257261.
11
Bugartice su objavili V. Bogii (Narodne pjesme iz starijih, najvie primor-
skih zapisa, br. 1 i 2, Biograd 1878) i Mikloi (Die Volksepik der Croaten, br. 5, 1870).
12
Bogii, predgovor, 132. Up. Jagi, Die sdslavische Volksepik vor Jahrhunderten,
Archiv fr slavische Philologie, IV, 195.
13
Jagi, nav. d., 216217.
14
Die serbischen Volkslieder ber die Kosovo-Schlacht, Archiv fr slavische Philologie,
III, 449 i daqe.
nas takvu itamo, ova bugartica nam deluje veoma nepotpuno, a mesti-
mino ak i osakaeno. Da navedemo samo jedan primer: prilino je te-
ko da objasnimo duinu prve epizode, posveene Stjepanu Buiu, i
pitamo se: zato se ova linost daqe ne pomiwe. Ono to takoe pada
u oi jeste duina epizode u kojoj se opisuje smrt Miloa Obilia. Ja-
sno je da je pesnik wega uzeo za centralnu linost, da mu je sudbina
ovog junaka ponudila glavnu grau za pesmu koju je opravdano mogao da
nazove i Pesmom o Milou". Druge dve bugartice (Bogii, br. 2 i
Mikloi, br. 5) pripadaju drugom izvoru, kako je ve zapazio A. Se-
rensen (Soerensen).
15
Najznaajnije kosovske deseterake pesme nalaze se u zbirkama Vu-
ka, Petranovia i Matice hrvatske. Iako su sakupqene posle Vukovih,
jedna pesma iz Petranovieve zbirke (tom , br. 26)
16
i dve pesme iz
zbirke Matice hrvatske (tom , br. 58, 59) sadre, ini se, veoma stare
elemente i tvore neku vrstu prelaza izmeu izvora bugartica i izvora
onih pesama koje je Vuk sakupio. Ne ulazei u poetsku lepotu ovih po-
sledwih pesama, rei emo da se takoe odlikuju patriotskim i ver-
skim nadahnuem koje se naroito ispoqava u motivima o Lazarevom
opredeqewu" izmeu carstva nebeskog i carstva zemaqskog i rtvo-
vawu" Srba: ove teme nema ni u pesmama iz Petranovieve zbirke i
zbirke Matice hrvatske, kao ni u bugartici kod Bogiia. Za razliku
od epizodnih pesama* iz Vukove zbirke, tri kosovske pesme u desetercu
koje smo naveli obuhvataju glavne inove kosovske drame, ime su se
pribliile glavnoj bugartici. Ovu srodnost istai emo uporeujui
bugarticu sa Pesmom o Viqemu koju smo pomenuli.

Koja najvanija mesta u Pesmi o Viqemu sadre oigledne slino-

sti sa kosovskim ciklusom? U prvom delu ove pesme opisuje se veliki
francuski poraz kod Arana u kome je Vivijen, mladi neustraivi ju-
nak koji se zavetovao da nikada nee ustuknuti pred neprijateqem, po-
ginuo junakom smru jer ga je izdao Tibo, francuski velika u ijoj je
slubi bio, kao i Esturmi, Tiboov roak.
17
Zar nas ovo odmah ne podse-
124
15
Beitrag zur Geschichte der Entwickelung der serb. Heldendichtung, Archiv fr slavische
Philologie, XV, 230231 (up. srpski prevod: A. Serensen, Prilog istoriji razvoja srpskog
junakog pesnitva, Beograd 1999, 7172).
16
Jagi i Novakovi (Archiv fr slavische Philologie, III, 445448) smatraju da je ova
pesma bila u neku ruku krivotvorena", ali wena dokumentarna vrednost nije umawena.
* U originalu: les chansons pisodiques; misli se na Vukove Komade od razlinijeh
junakijeh pjesama", Vuk , 50 (prev.).
17
Nemaki naunik Herman Suhir (Hermann Suchier) zastupa tezu da ovaj prvi deo
predstavqa nezavisnu i celovitu pesmu. On je ak posebno objavio taj deo koji se, po we-
mu, nastavqa sve do stiha broj 1982 (Hermann Suchier, La Chanun de Willame, Halle 1911).
U jednom radu za ovaj prvi deo predlae naslov La Chanson de Vivien" (Zeitschrift fr ro-
manische Philologie, HHH, 642 i daqe). Mi navodimo prema celokupnom izdawu (3556 sti-
hova) autora Elizabet Sterns Tajler (Elisabeth Stearns Tyler, La Chanun de Willame, New
York 1919).
a na poraz na Kosovu, na smrt Miloevu i izdajstvo Vuka Brankovia?
Ne verujemo da je ova slinost sluajna i da je treba posmatrati samo
kao istovetnu zamisao dvaju nezavisnih pesnika. Ispitivawem nekoli-
ko pojedinosti najboqe emo se u to uveriti. Recimo najpre da pesme o
Kosovu poivaju na istorijskoj osnovi, pa je pesnik, ma ko da je bio,
bio vezan za neke stvarne iwenice koje nije mogao da promeni. Lazar
jeste bio na elu srpske vojske, ali wegova uloga u bugartici nije ve-
lika, i on nije glavna linost pesme. Legenda je izmenila Miloa i
stavila ga u sredite radwe. Meutim, u Pesmi o Viqemu legenda je
uinila da glavni komandant francuske vojske gotovo iezne pred
Vivijenom; ona ga je ak napravila izdajicom na dan same bitke. Lazar
nije pobegao kao Tibo: peva nije mogao da naini izdajicom junaka ko-
ji je pao na bojnom poqu, ve ga je samo premestio u drugi plan, a Mi-
loa je prikazao u najveem sjaju. U Pesmi o Viqemu postoji i trea
linost: to je Tiboov neak Esturmi, koji ima ulogu Vuka Brankovia
iz kosovskog ciklusa.
U kosovskom ciklusu suparnitvo Miloa i Vuka uzrok je poraza
srpske vojske koje dovodi do fatalne Miloeve smrti. Vuk pred Laza-
rom optuuje Miloa za izdaju; Lazar poveruje u prevaru i uoi boja
nazdravqa nikom drugom do Milou, obraa mu se u zdravici i nudi
mu da ispiju pehar. uvene su viteke rei koje tom prilikom razme-
wuju Lazar i Milo u pesmi koju je Vuk zabeleio (, 50/); poznata
je zasluena popularnost ove epizode kojoj se rado pripisuje izvestan
mistian smisao. Ovaj prelepi prizor u pesmi iz Vukove zbirke osta-
vqa sasvim drugaiji utisak u bugartici iz Bogiieve zbirke. Prvo,
taj prizor se ne dogaa u naveerje slave ve na Kosovu poqu, pod ato-
rima, vee pred bitku. Daqe, ovaj prizor u bugartici zbiqa nedostaje
i rekli bismo da se Vuk usudio da optui Miloa samo zato to ga je
vino razgalilo.
18
S druge strane, Lazar se ne dri ba dostojanstveno
jer moli Miloa da ga ne izda.
19
Ali prosudimo na osnovu narednog
odlomka koji treba itati bez pomisli na bilo koju drugu pesmu sa ovom
temom:
Car je s vojskom padnuo na Maricu plahu r'jeku.
Tu su stali poinut' veericu veerati,
I oni se vesele s zlatnijem aam u trpezi.
125
18
Vuk, rekli bismo, optuuje Miloa bez ikakvog razloga. U bugartici, na dan
bitke, Vuk se ponaa kukaviki, ali ne kao izdajica koji je planirao izdaju. S druge
strane, u celoj pesmi nema nijedne jasne aluzije na prethodnu svau koju su izazvale ene.
Poznato je da je 1601. godine prvi od svih istoriara samo Orbini nairoko ispriao
tu epizodu. Istoriari koji su oko 1500. godine pisali o kosovskoj veeri verovatno su
aludirali na tu svau, ukoliko je poetski motiv postojao u to vreme. U obimnoj bugarti-
ci (Bogii, br. 1) 209. stih govori o Vukovim razbijenim zubima, ali ovaj detaq mogao
je da umetne neki prepisiva ili peva koji je pesmu o svai znao. Jedna varijanta, o kojoj
emo govoriti malo daqe u tekstu, uvruje nas u ovakvom miqewu.
19
U bugartici Lazar se drugaije ponaa, no tamo se kae da je sultan najpre na-
redio da ga sahrane zajedno sa Miloem tako da on bude sa wegove desne strane, kao i sa
Lazarem, tako da on bude ispod sultanovih nogu. Ovo predawe u neto drugaijem obliku
sauvano je u pesmi iz Petranovieve zbirke (t. , br. 26), a jo vie je izmeweno u
zbirkama Matice hrvatske (t. , br. 58, 59).
Ali Vuka Brankovia huda srea nauila,
Poe knezu Lazaru prid gospodom govoriti:
Milo e ti nevjeru na Kosovu uiniti!"
Kad je Vuka Brankovia knez Lazare razumio,
U ruku je uzeo zlatnu au hladna vina,
I on poe Milou zlatnom aom napijati:
Zdrav si, zete Milou, u moje i tvoje zdravqe!
U moje i tvoje zdravqe i oko nas sve gospode.
Tako tebi jedinoga koji te je satvorio,
I tako ti Danice tvoje l'jepe vjerenice,
I tako se tobom dosta diila i podnosila,
Nemoj meni nevjeru na Kosovu uiniti!"
(stihovi 115129).
Pogledajmo sada Pesmu o Viqemu. Zbog qubomore, ali i zbog pol-
tronstva, Esturmi e postati izdajica, uzrok francuskog poraza i ju-
nake Vivijenove smrti. Uvee, pri povratku, kada je glasnik javio da
pagani dolaze u Aran, Tibo i Esturmi su ve bili pripiti, to iz-
gleda udno, budui da su tek izali iz crkve. Vivijen je predloio da
pozovu wegovog strica Viqema pre nego to se upuste u bitku protiv
Saracena, ali Esturmi savetuje Tibou da to ne prihvati, jer e ga na taj
nain sva ast pobede mimoii. Kada mu prebace da ga je strah, Vivijen
odgovara gordo i istie sopstvenu hrabrost. Uvee, za stolom, uoi bit-
ke, odigrava se omawi prizor iji znaaj nikom ne moe da izmakne:
Tada Tedbalt ree: Dones't' der mi vina!
Kad li mi ga donesete, napiu ga Esturmiju.
Al' sutra emo prvo potraiti Arabqane;
Sedam miqa nadaleko ue se jauci,
I zveka slomqenih kopaqa i barjaka."
I sluga wemu donese vino,
Tedbalt ispi i nazdravi Esturmiju.
A Vivijen ode svojoj kui na poinak
(stihovi 9097).
U ovoj strofi nema zdravice u pravom smislu rei (junaci su ve
izgovorili ta su imali), Tibo ne nudi vino Vivijenu ve izdajici
Esturmiju; uprkos tome, ovaj prizor sa vinom koje komandant hrian-
ske vojske pije i nudi drugome vee uoi velike bitke ini se veoma ka-
rakteristian. Ako se pesma u desetercu iz Vukove zbirke od ove znatno
razlikuje po duhu i lepoti, da li se isto moe rei i za bugarticu iz
Dubrovnika koju smo naveli?
Pomenuli smo da su istoriarima oko godine 1500. bili poznati
neki detaqi o kosovskoj posledwoj veeri". Jedan od wih, i to ba
dubrovaki istoriar Ludovik Crijevi (Cerva Tubero) ovako poiwe
svoju zanimqivu pripovest:
Caeterum cum postero die pugna esset ineunda, Lazarus Dardanorum rex
duces sous ad coenam vocat, obiecturus inter coenandum Miloni, ex purpuratis
126
uni, proditionem, cuius a quodam aemulo per invidiam apud se erat criminatus,
eo consilio ut aut in convictum sceleris animadverteret; soient enim Illyrici atque
Macedonici vino aeque ac tormentis arcana elicere; aut eo innoxio comperto, sese
suspicione exoneraret. Itaque dum se pro instanti pugna, licet hilari, non tamen
nimis largo invitarent vino, rex ad Milonem conversus pateram argenteam mero
plenam dextera tenens inquit.
20
Ne znamo na ta se Tubero oslawao kada je govorio o kuawu vi-
nom, ali pada u oi da je kosovsku veeru predstavio na nain koji vi-
e podsea na navedenu bugarticu (onako kako je mi razumemo), nego
na pesmu u desetercu iz Vukove zbirke.
Postoji, istina, jedna deseteraka pesma, Car Lazar i vojvoda Mi-
lo, u kojoj se jo postojanije nego u bugartici sauvalo predawe o
tome kako su qudi pod dejstvom pia ili, kako se na osnovu posledweg
primera moe pre rei, pijani qudi,
21
kovali zaveru protiv Miloa.
Ovaj prizor ne deava se vie uoi Kosovske bitke, iako su linosti
ostale iste, a uz to je, naalost, bio spojen sa jednim predawem druga-
ijeg porekla tako da obrazuje zasebnu pesmu. Nas ovde zanima samo po-
etak pesme. U Kruevcu car Lazar sedi za trpezom okruen svojim vi-
tezovima. Oni ispijaju podosta vina i Lazar poiwe da peva. Niko se
ne usuuje da ga prati, ba niko, osim Miloa koji peva kad na wega
doe red.
22
Prilika da ga Vuk Brankovi optui:
Vidi, care, tvoje stare sluge!
Niko tebi otpjevati ne sm'je
Osim Milo u carevu dvoru;
Ako e ti mene posluati,
Ti e wega sutra objesiti
U Kruevu pred bijelom crkvom."
Kad to dou slavan car Lazare,
U pjanosti jemin uinio:
Dr'te sada, moja eco draga!
Saveite moga protivnika,
Sutra emo wega objesiti"
(stihovi 1828).
127
20
Prema S. Novakoviu, nav. d., 439 (prevod Stojana Novakovia prema vantneru,
Godiwica Nikole upia, , 137138: Uoi samog dana kad e biti boj, Lazar kraq dar-
danski pozove svoje vojvode na veeru, kojom prilikom miqae prekoriti Miloa, jed-
noga plemia, za izdaju, jer mu tako bee na Miloa potvorio jedan suparnik Miloev,
pa ako bi se dokazalo namiqeno zloinstvo a obiaj je u Iliraca i Makedonaca da
tajne izmamquju vinom i mukama onda da ga kazni, a ako ne bi, onda da se sam sumwe
oprosti. Stoga kad su se vina ponapili, pa razdragani kraqu za sutrawi boj nazdravqa-
ti stali, kraq, obrnuvi se Milou i drei u desnoj ruci pun pehar vina, progovo-
ri").
21
Petranovi, Srpske narodne pjesme, t. , br. 18. Dve sledee pesme (19 i 20) daju
drugaije verzije o zaveri skovanoj protiv Miloa.
22
Moda je ovo objawewe za izraz carsko grlo koji se primewuje na Miloa i
koji se nalazi u pesmi Marko Kraqevi i vila (Vuk , 38)? Dva motiva su svakako srodna.
I car Lazar je, znai, ba kao i Tibo u Pesmi o Viqemu, predsta-
vqen pijan i spreman da kazni svog najboqeg junaka. Teko je rei da
li je peva preuveliao podatak iz bugartice i da li mu je bila poz-
nata varijanta starija od ove. U svakom sluaju, oigledno je da sveanu
veeru ne shvatamo uvek i u svim krajevima kao zatije uoi bitke i
rtvovawa na Kosovu, kao i da je ova srena izmena usledila znatno ka-
snije, te da ju je ispevao veoma nadaren peva i ovek od ukusa.
23
Jo uvek ne dajemo nikakav zakquak i zasad emo se zadovoqiti sa
jo nekoliko analiza jer slinosti izmeu Pesme o Viqemu i kosovskog
ciklusa, ili pre izmeu francuskih junakih pesama i ove bugartice,
ne zavravaju se ovde. Dvojica protagonista, Vivijen i Milo, skona-
e na istovetan nain kao to su i izdani na osnovu slinih smicali-
ca. Na sam dan bitke, odnosno sutradan posle none pijanke o kojoj smo
govorili, Esturmi i Tibo bee, a Vivijen se junaki bori sa svojim
vernim vojnicima.
24
Kada ostane sam, poto je poginulo posledwih
dvadeset wegovih saboraca, odoleva svim napadima protivnikih vojni-
ka. Neprijateq je uvideo da ne moe da savlada Miloa sve dok mu je
kow u ivotu. Ali ovde emo navesti sledee stihove:
Tako je ostao sam sa svojim titom;
A onda ubrzo dojurie k wemu,
A on sam sa svojim kopqem i stotinu poseenih.
Nevernik ree: Neemo ga savladati
Dokle god je iv wegov kow pod wim.
Neu pobediti plemenitog junaka,
Dok je wegov kow u ivotu."
Dojahivali su i sa brda i iz dolina,
I kao divqe zveri bacali xilite pod oblake.
I druina doe gotovo do polovine poqa,
Bacie xilit i kao zmiju presekoe,
I oborie wegovog kowa,
Drke kopaqa se ne videhu od komada mesa
(stihovi 761773).
Vivijen je nastavio da se bori na zemqi jo neko vreme, do trenut-
ka kada je jedan paganin:
Po glavi hrabrog viteza udario,
Da mu se mozak po travi prosuo
(stihovi 921922).
128
23
Pomenimo kao kuriozitet, ne pridajui odvie pawe poto se podatak moe
lako objasniti, da je turski istoriar Neri (poetak 16. veka) pisao da su Srbi uoi
bitke, dok se sultan molio, mnogo pili i hvalisali se. V. Raki, Boj na Kosovu, Rad JA,
HS, 45.
24
Tibo je ujutro sa prozora svoga dvora ugledao neprijateqsku vojsku, to pomalo
kvari topografiju pesme; u bugartici quba Stjepana Buia jutro uoi bitke takoe sa
prozora svoje palate vidi hriansku vojsku kako se okupqa pred Lazarevim dvorom.
Pagani su ga dohvatili i odneli pod jedno drvo gde ga je, jo u i-
votu, zatekao stric Viqem koji je doao da ga osveti; stigao je taman da
ga priesti pre nego to e izdahnuti.
I Milo, u bugartici, nije mogao da bude savladan sve dok we-
gov kow nije bio oboren. Zgodna prilika za jugoslovenskog pevaa da
uplete onostrano i time unese vie udesnog u svoju poeziju. Bio je to
glas iz oblaka, a ne Turin koji je savetovao da se najpre ubije kow.
Ovim je bitka dobila isti tok kao u francuskoj pesmi:
Ali bjee Milou huda srea priskoila,
Turci wemu bijahu sluge svoje pogubili.
Ali zato on junak joter nita ne hajae,
Ma ti mu je opeta huda srea priskoila,
Glas izie iz oblaka i Turcima govorae:
Ali Turci ne vidite, ispale vam crne oi!
Dje je Milo oklopqen i pod wime kowic dobar,
Svijeh e vas danaske do jednoga pogubiti.
Meite mu prid kowa tite vae i sabqe britke."
Kadar Turci bijahu tega glasa razumjeli,
Prid kowa mu metnue i tite i sabqe britke,
Bjee mu se po wima kowic dobar potaknuo,
I oni ti priskoie ter mu nogu odsjekoe.
Kad se Milo vidio bez junake desne noge,
U ruku se bijae bojna kopqa dobavio,
Ter se ide na wemu mjete noge podapirat'.
I ne da se joter vrlijem Turcim pogubiti
(stihovi 183199).
25
Milo nije rawen u glavu ve mu je noga odseena, to ga nije
spreilo da nastavi da se bori, ba kao i Vivijen, sve dok nije bio sa-
vladan.
26
Ovaj detaq sa odseenom nogom pomalo zauuje, jer se, po na-
em miqewu, ne nalazi ni u jednoj drugoj epskoj jugoslovenskoj pesmi.
Taj nain vojevawa svakako ne odgovara stvarnom nainu naoruawa u
balkanskim zemqama u vreme nastanka bugartica. On pretpostavqa ce-
129
25
U pesmi iz Petranovieve zbirke (t. , br. 26) neka baba, koja je stajala iza ste-
ne, davala je savete Turcima (stih 1015 i daqe). U jednoj pesmi iz zbirke Matice hrvatske
(t. , br. 58) to ini neka stara bula (stih 422 i daqe); u drugoj pesmi iz iste zbirke (br.
59) opet je to neka baba Urisava (stih 330 i daqe). U Vukovoj zbirci o Miloevoj smrti
ne peva se na taj nain. Od tog predawa ipak je neto ostalo u sledeim stihovima iz pe-
sme br. 49, t. :
I ja videh Milo Obilia
On stojae u poqu Kosovu,
Na bojno se kopqe naslonio
Bojno mu se kopqe prelomilo,
Pak na wega Turci navalie,
Do sad mislim da je poginuo.
26
U pesmi iz Petranovieve zbirke Milo je oboren s kowa, ali je savladan tek
posle oajnikog otpora. U jednoj pesmi iz zbirke Matice hrvatske (t. , br. 58) Milo je
vie puta rawen i savladan takoe posle ogorene borbe; u drugoj pesmi iz iste zbirke
(br. 59) Milou je odseena leva ruka i obe noge i ubijen je u toku borbe.
lokupan oklop, znai kakav se koristio u sredwem veku u zapadnim ze-
mqama. Ovaj detaq bi mogao biti onda samo kwievna reminiscencija.
U Pesmi o Viqemu paganskog kraqa Deramea na isti nain je savladao
Viqem, Vivijenov stric:
Viqem udari nevernika posred lema,
Jedna polovina pade na desnu stranu,
On se okrete i nagnu ka zemqi,
I desnom rukom epa ga za vrat i useke na oklopu.
Tako ga vrli grof Viqem savlada
I sve bedro mu u sedlu posee,
I truplo wegovo pade s druge strane na zemqu
(stihovi 19221928).
27
Slinosti na koje smo do sada ukazali kao da su dovoqne da bi se
utvrdile srodnosti izmeu Pesme o Viqemu i kosovskog ciklusa. Poka-
zali smo koliko se dva dramska zapleta podudaraju i naveli nekoliko
epizoda ije slinosti smatramo znaajnim. Druge, mawe izrazite sli-
nosti, koje verovatno ne bismo posebno zapazili u drugim pesmama, sa-
da moemo da pomenemo. Ovoga puta re je o epizodama koje su preuzete
iz Vukove zbirke, ime moda moe da se objasni mawe bliska veza sa
Pesmom o Viqemu.
U pesmi Car Lazar i carica Milica (Vuk, , br. 45), u trenutku
polaska u boj na Kosovo, Milica moli redom svakog od svoje brae da
ostane s wom kako bi joj ostao jedan zatitnik, brat od zakletve. Ali
oni ne ele da ostanu i ostavqaju svoju sestru u nesvesti. Lazar pove-
rava Milicu svome slugi Golubanu dozvolivi mu da ostane na dvoru.
Goluban odnosi caricu u dvor, ali ne moe da se pomiri s tim da bude
daleko od bojita, uzima svoga kowa i odlazi na Kosovo. U Pesmi o Vi-
qemu, pre nego to je krenuo u Aran, Viqem je odredio svog sinovca
Gijoa, mladia od petnaest godina, za svoga naslednika i naredio svojoj
eni Giburk da ga dobro pazi. Ali deak ne namerava da ostane na dvo-
ru i, poto vojska ode, moli Giburk da mu d oruje, kowa i da mu doz-
voli da i on poe, na ta je ona bila primorana da pristane (stih 1433
i daqe).
elimo takoe da istaknemo jednu scenu iz Pesme o Viqemu (stiho-
vi 23392388), kada Giburk ispred dvora doekuje svoga mua grofa Vi-
qema i raspituje se o sudbini francuskih junaka koje ne vidi da se
vraaju, i saznaje za wihov poraz i wihove podvige. Ova scena umnogom
podsea na pesmu Carica Milica i Vladeta vojvoda (Vuk, , br. 49), u
kojoj preiveli oevidac poraza na Kosovu, na Miliino pitawe pri-
a, ispred dvora u Kruevcu, kako su poginuli Lazar, Jug Bogdan, devet
Jugovia i Milo Obili.
Moglo bi se tragati i za drugim srodnostima Pesme o Viqemu i ko-
sovskog ciklusa; ne bismo da preteramo sa poreewima, ve samo da ka-
130
27
U Pesmi o Viqemu mnogim paganima bila je odseena jedna ruka, ba kao Milou
u pesmi pomenutoj u prethodnoj napomeni.
emo da drugi deo Pesme o Viqemu ne sadri podudarnosti sa kosov-
skim ciklusom. Francuski pesnik je pevao o osveti i konanom porazu
neprijateqa; jugoslovenski pesnik to nije mogao, jer je znao da je turska
pobeda bila potpuna. I u Pesmi o Rolandu Ronsevo je bio osveen i ko-
nana pobeda je pripala Francuzima.
28
Ako peva prve kosovske pesme nije opevao neposrednu i momental-
nu osvetu Miloa, ovaj junak se kasnije pojavquje u mnogim pesmama ko-
je su slavile wegove podvige i pripovedale o wegovom bajkovitom pore-
klu. Zadrimo se samo na jednom detaqu iz ovih pesama:
29
Milo nije
upoznao svoga oca i majku i oni ga nisu podigli. Ne uputajui se da-
qe u slinosti, niti u zakquivawe o francuskom uticaju, zanimqivo
je istai samo kao primer za zajedniki postupak da je posle Pesme o
Viqemu, u kojoj se prvenstveno pria o junakoj Vivijenovoj smrti, jedan
drugi pesnik, znatno kasnije, spevao Detiwstvo Vivijenovo u kome je
ispriao o junakim pustolovinama (pokadto kominim) ovog deaka
koji je veoma rano bio odvojen od roditeqa.
30
Spomenuli smo da je jedna epizoda iz Pesme o Rolandu bila upore-
ivana sa jednom pesmom o smrti Marka Kraqevia. Poto postoje ana-
logije izmeu Pesme o Viqemu i Pesme o Rolandu, onda bi i ova pesma
mogla da se uporedi sa pesmama kosovskog ciklusa. Slini detaqi ipak
se ne mogu pronai, kao na primer oni o kojima smo govorili dosad
povodom Pesme o Viqemu, osim jednog jedinog koji nam se ini zani-
mqivim. U ve navedenoj bugartici, iji ogroman znaaj za prouava-
we kosovskog ciklusa ne treba preuveliavati, Milo je, borei se sa
Turcima, ali ve na kraju snage, morao da pozove pomo:
Paka jadan pokliknu iz svojega grla tanka:
Dje si, knee Lazare, vidio ti Bog veliki?
Pomozi me, moj taste, sadar ili nikad vee.
Turke sam ti stjer'o na Maricu plahu r'jeku.
Weto ih sam pogubio a weto se istopilo!"
Sve to dobro sluae nevjerni Brankovi Vue,
Tere ide ovako prid gospodom pop'jevati:
Vlada' mi se, Milou, moje gospodsko koqeno,
Pokli hoe ratiti i s Turcima bojak biti,
Sada e meni sve zube ob jednoga zaplatiti."
Ali knee Lazare zetu Vuku govorae:
Mu', pomukni, zete Vue, zamuklo ti grlo tanko,
Sad sam, ree, zauo na daleko glas weigov.
Sve bih rek'o da je glas Miloa Obilovia.
Strah je mene da nije u potrebi u velikom."
I pooe da skoe na wihove kowe dobre
(stihovi 200215).
131
28
Pomenuli smo da je jedan nemaki naunik tvrdio da je dokazao da drugi deo Pe-
sme o Viqemu nije napisao isti autor koji je napisao prvi deo, a ista teza je poznata i za
Pesmu o Rolandu.
29
V. posebno Petranovi, t. , br. 5, 24, 25, 26.
30
V. Wahlund et Feilitzen, Les Enfances Vivien, Upsala Paris 1895.
Upravo istu situaciju nalazimo u dobro poznatom prizoru u Pesmi
o Rolandu:
Roland prinese usnama svoj olifant (rog prev.)
vrsto ga obujmi i zasvira iz sve snage,
Visoke su planine i zov roga dopire daleko:
Na dobrih trideset miqa ulo se kako odjekuje.
Karlo ga zau i svi wegovi odredi.
Tad kraq ree: Nai qudi vode bitku!"
A Ganelon mu napreac odvrati:
Kad bi drugi to kazao, liilo bi na krupnu la!"
(izd. Bdier, stihovi 17531760).*
Roland je zasvirao jo dva puta u nadi da e ga Karlo Veliki uti.
Car je u stvari uo i, uprkos lanim objawewima izdajiinim,
31
shvativ da mu je roak u opasnosti, naredio je da uhapse Ganelona i iz-
dao nareewe da se Rolandu poaqe pomo. U bugartici Lazar, Vuk i
veina srpske vojske nisu suvie udaqeni od Miloa i wegovih sabo-
raca, i glas srpskog junaka mogao je dopreti do cara Lazara. Na drugoj
strani, Vuk nije bio uhapen jer je pobegao na dan same bitke, kao to
je Esturmi uinio u Pesmi o Viqemu. Osim ovih neznatnih razlika koje
se mogu objasniti, motivi oba prizora su identini.
Moe se primetiti da dosad nismo govorili o devetorici brae
Jugovia i wihovom ocu, starom Jug-Bogdanu. Ovo zato to ni u Pesmi
o Viqemu, ni u Pesmi o Rolandu nismo nali nita to bi odgovaralo
ovoj grupi epskih likova ili to bi makar moglo da podsea na wih.
Uostalom, uloga Jugovia u glavnoj radwi, u dramskoj intrigi, kako bi
se reklo jezikom pozorita, nije od veeg znaaja, naroito u sauva-
nim bugarticama; oni se u pesmama sakupqenim u kosovskom ciklusu
pojavquju kao ukrasni deo koji se savreno uklapa ali koji je ubaen
naknadno. Mogli bismo i da se zapitamo: nije li u poetku legenda o
Jugoviima postojala nezavisno od kosovske legende o Milou i Vuku?
U svakom sluaju, u francuskoj epskoj poeziji koja je nezavisna u odnosu
na legendu o Aranu (ali su obe napisane u obliku ciklusa) postoji
jedna druga legenda koja u nekim crtama podsea na legendu o Jugovii-
ma. Ovde ne moe biti rei o uporeivawu pasusa ili ak situacija
poto nema pesama koje su posebno posveene Jugoviima i wihovim
podvizima. Ali kada se svede na sutinsko, takva kakva je danas sauva-
132
* Prevod na srpski: dr Vlado Drakovi, Pesma o Rolandu, Beograd 1987, 141.
31
Ganelon je odgovorio da Roland nije u opasnosti, ve da svira zbog jednog zeca".
U pesmi br. 59 zbirke Matice hrvatske Vuk ovako objawava:
Nije ono grlo Miloevo,
Tursko vile u vojsci carevoj"
(stihovi 395396).
Nisu li ovo tragovi prvobitnog, veoma iskrivqenog predawa, ali koje je boqe ouvano
nego u bugartici? U ovoj istoj pesmi Lazar se nalazi daleko od Miloa (uje Lazar u
gori zelenoj", stih 387), kao i Karlo Veliki u Pesmi o Rolandu.
na, legenda o Jugoviima moe tako da se predstavi. Ostareli srpski
gospodar Jug-Bogdan ima devet sinova: najstariji Boko je barjaktar
srpske vojske, a ki Milica je supruga Lazara, cara muenika. Sve mu-
ke glave iz ove porodice najvri su oslonci carstva i wihovog go-
spodara Lazara, jer u bici na Kosovu svaki od sinova komanduje odre-
dom od devet hiqada vojnika, a Jug-Bogdan odredom od dvanaest hiqada
vojnika, i svi su oni dali ivot za svoga cara.
32
U ciklusu o Viqemu
Oranskom, a posebno u pesmi pod naslovom Narbonci (Les Narbonnais),
33
opevaju se mnogobrojni dogaaji, ali su wihovi uesnici lanovi jedne
od najuvenijih porodica, porodice Narbona. Ne uputajui se u pore-
klo ove porodice i ne pomiwui wene potomke a poznato je da je ovaj
rodoslov kasnije napravqen porodici Narbona pripadao je stari
Emeri iz Narbone, wegovih sedam sinova, od kojih je jedan Viqem,
upravo onaj koji je u Pesmi o Viqemu osvetio Vivijenovu smrt i bio
barjaktar kraqeve vojske, i ki Blanfler koja se udala za nejakog kra-
qa Luja Francuskog.
34
Razlika u broju brae Narbone i brae Jugovia nije velika. Jo je
i mawa kada se zna da su brojevi sedam i devet (3 h 3) u isto vreme sve-
ti brojevi i esto se upotrebqavaju kod hriana. Tako upravo u pesmi
Narbonci, pre napada Saracena, kraq Luj deli svoju vojsku na devet od-
reda od po dvadeset ili po deset hiqada vojnika, od kojih je prvim ko-
mandovao barjaktar Viqem (stih 6648 i daqe). U jugoslovenskim pesma-
ma broj sedam se esto i naroito koristi da oznai broj godina ili
carstava, ali isto tako i broj lanova jedne porodice, kao u pesmi koju
smo ve navodili (Petranovi, , broj 18):
S desne strane stari Jug Bogdane,
A do wega devet Jugovia,
A s lijeve Vue Brankoviu
I do wega sedam Brankovia.
Zar analogije u ulogama Narbonaca i Jugovia i wihovim rodbin-
skim vezama sa kraqevskim porodicama nisu dovoqno oigledne da bi
mogle biti samo sluajne?

Ako bismo hteli da ukratko izloimo rezultate naeg istraiva-

wa, rei emo da smo uoili izvesne zanimqive slinosti izmeu ne-
kih francuskih junakih pesama i pesama kosovskog ciklusa. Ne bismo
133
32
V. Vuk, , br. 45.
33
Francuska junaka pesma koju je objavio Herman Suhir (Hermann Suchier, Pariz
1898, 2 sveske; izd. Socit des anciens textes franais).
34
U drugom delu Narbonaca (stih 7766) pomiwe se samo jedna Emerijeva ki, Blan-
fler, koja se udaje za kraqa Luja; u poetku (stih 648) wih je bilo vie, ali su nepoznata
i wihova imena i wihovi muevi.
da odluno tvrdimo, zbog nedostatka preciznijih dokaza, da je postojao
neposredan i kwievni uticaj ove ili one francuske junake pesme na
jugoslovensku epsku poeziju. Ali na osnovu podataka i zakquaka koje
smo izneli zar ne moemo da prihvatimo da postoje izvesni posredni
i neposredni odnosi izmeu ovih dveju poezija ili, jo preciznije, zar
ne moemo da prihvatimo da postoji uticaj francuskih junakih pesama
na nastajawe kosovske pesnike legende? Uz to, ne treba zaboraviti da
nam nisu poznate sve verzije junakih pesama i da je Pesma o Viqemu, na
primer, koja je najsrodnija Kosovskom ciklusu, sauvana u jednom jedi-
nom rukopisu napisanom u Engleskoj. Drugi rukopisi iste pesme mogli
su da krue po Italiji, na granicama sa jugoslovenskim teritorijama,
ili ak da prodru u neki dalmatinski grad, kao to je sluaj sa znaaj-
nim zbornikom koji sadri vei broj junakih pesama o kojima smo go-
vorili u ovom tekstu, koji je bio pohrawen vie od sto godina u Du-
brovniku. Pomenuli smo da najznaajnijoj kosovskoj bugartici, koja je
naena u jednom rukopisu u Dubrovniku, nedostaju stihovi i da je ote-
ena, pa dakle ne znamo kako je izgledala wena prvobitna verzija koja,
po naem miqewu, predstavqa prvu epsku kosovsku pesmu.
Ali ovde dotiemo i druga znaajna pitawa i neemo oklevati da
ih sasvim slobodno postavimo. Dakle, ako se prihvati, kao to smo mi
uinili, da postoji francuski uticaj ili zapadni uticaj uopte u na-
stajawu kosovske legende, time se precizira ak i u kom je kraju ova le-
genda mogla da se formira i koje je odlike imala prva kosovska pesma.
Jer samo je profesionalni pesnik/peva a malo je vano je li to bio
putujui peva ili poluueni" pesnik, kako se to kae mogao znati
epske pesme koje su pevane na Zapadu i mogao se wima inspirisati da
bi potom sastavio pesme na sopstvenom jeziku. Sledi da je u poetku
postojala nenarodna kosovska pesma u smislu da je bila delo profesio-
nalnog pesnika koji je poznavao zapadnu epsku poeziju. Je li ovaj pe-
snik, pre nego to je ispevao svoju pesmu, sluao/uo narodne pesme sa
istom temom? Nita, apsolutno nita nam ne omoguuje da to tvrdimo
niti da preciziramo na bilo koji nain. Da je bilo narodnih pesama u
svim jugoslovenskim zemqama od najstarijih vremena sasvim je mogu-
e; ali da se u tim pesmama opeva istorijski dogaaj iz 1389. godine
neposredno posle velikog poraza, to je po pravilu prihvaeno, hipo-
teza je i te kako proizvoqna.
35
U narodu se, bez sumwe, govorilo o bici na Kosovu i wenim juna-
cima i moda je iznaeno objawewe za poraz; mogle su se priati, kao
i uvek posle slinog dogaaja, prie bez vrste osnove i verovatno raz-
liito od jednog kraja do drugog. Ali imajmo na umu da ni stare srpske
hronike, ni Konstantin Filozof, biograf despota Stefana, koji je
pisao oko 1431. godine, ne pomiwu nijedan detaq niti o kosovskoj ve-
eri, niti o izdaji Vukovoj, niti bilo kog drugog velikaa srpskog.
Oni govore neodreeno, u nekoliko redaka i na veoma konvencionalan
134
35
Po naem saznawu, T. Mareti je jedini izneo sumwu u starinu jugoslovenske
epske poezije uopte (v. wegovu kwigu Naa narodna epika, Zagreb 1909, 7 i daqe).
nain, o nekoliko zavidqivaca ili o zamoru srpske vojske.
36
Sigurno je
da bi bili daleko precizniji da je u to vreme pesnika legenda ve bi-
la stvorena i da se rairila u narodu.
ak i kada smo primorani da iznosimo pretpostavke, pre bi se
moglo prihvatiti da je kosovska pesnika legenda nastala znatno posle
dogaaja i u kraju koji nije morao biti samo istorijsko poprite. Koji
bi to razlog imao narod toga kraja da Vuka Brankovia naini izdaji-
com? Nijedan, jer on je jedan od retkih srpskih velmoa koji su nasta-
vili borbu protiv Turaka posle Kosovske bitke.
37
Ne, izdajica na Koso-
vu u poetku nije bio niko drugi do kwievni tip kakvih je bilo u izo-
biqu u gotovo svim francuskim i francusko-italijanskim epskim pe-
smama u sredwem veku. Ova je uloga bila dodeqena Vuku Brankoviu
znatno posle wegove smrti, zbog razloga koje bi u svakom sluaju bilo
zanimqivo objasniti.
Nadamo se da smo dokazali da se kosovska legenda formirala pod
uticajem francuskih junakih pesama. Nepotrebno je ponavqati da je taj
uticaj mogao da se ostvaruje samo u dalmatinskim gradovima ili na
ostrvima kraj jadranske obale. Jagi, koji je vrsto verovao u veoma sta-
ro poreklo kosovskog ciklusa (i celokupne jugoslovenske epske poezije,
o emu takoe moe da se raspravqa), lucidno je objasnio ulogu Dalma-
cije u nacionalnom ivotu srpskog naroda u 15. veku. Dotok vlastele i
seoba naroda ka moru pojaali su se krajem 14. veka tako da e se u 15.
veku promeniti ak i fizionomija gradova. Jagi se pitao nisu li se
bugartice sauvale naroito u krugovima onog plemstva koje se iz sta-
re Srbije i june Bosne selilo ka moru.
38
Dodajmo da je meu tim plem-
stvom bilo potomaka junaka sa Kosova i da su dalmatinski gradovi pri-
mili meu svoje zidine gotovo celu porodicu kneza Lazara. Zar nije za-
nimqivo to se u Dubrovniku, na samom kraju 14. veka, nala porodica
Kobili, ije je prezime, sada znamo, nosio kosovski junak?
39
Ne prida-
jui vei znaaj ovoj posledwoj pojedinosti, vrsto verujemo, do prona-
laska nekog novog, sigurnijeg dokaza, da je prva kosovska pesma roena u
ovome kraju, poto teorija po kojoj su se kosovske pesme pojavile odmah
posle dogaaja, zatim posle turske najezde bile prenesene na sever da
bi opet izbegle i to u Dalmaciju, naprosto niti je osnovana, niti je
mogua; s druge strane, mi smo pokazali da su i uticaji sa Zapada pri-
sutni u formirawu kosovske legende.
Videli smo da su istoriari oko 1500. godine znali za detaqe ove
legende. Sve nas navodi na to da verujemo da je oko ovog datuma ivot
pesme o Kosovskoj bici tek bio poeo, jer smo kazali da ona nije posto-
jala u prvoj polovini 15. veka.
40
Oko sredine 15. veka novi krstaki
135
36
V. Raki, Boj na Kosovu, Rad JA, HS, 39.
37
V. Jireek-Radoni, Istorija Srba, , 93.
38
Jagi, nav. d., 217. Up. i Cviji, Des migrations dans les pays yougoslaves: leurs
consquences, Revue des tudes slaves, III, 264.
39
V. Jireek-Radoni, Istorija Srba, , 91, n. 2.
40
Tako se pesma o Kosovu pojavila neposredno pre poezije X. Dria i . Mene-
tia, prvih poznatih dubrovakih pesnika. Dodajmo samo da su se u Francuskoj takoe pr-
ve junake pesme, anonimne epske pesme pojavile neposredno pre lirske poezije poznatih
pesnika.
rat protiv nevernika termin istoriara N. Jorge bio je veoma po-
pularan, posebno u katolikom svetu. Seawa na poraz kod Varne (1444)
i drugi poraz na Kosovu (1448) verovatno da su oivela uspomene na
prvu bitku na Kosovu. Uostalom, istorijski dogaaj iz 1389. godine bio
je daleko pogodniji da prui materijal za jednu epsku pesmu. Istorija
koja se pomerila za jedan vek, smrt dvojice vladara, herojski in srp-
skog kneza doneli su tom dogaaju ugled bez presedana. S druge strane,
sie je bio prvenstveno nacionalnog karaktera, to nije spreilo ju-
goslovenske pevae da u wega ukque junake iz druge kosovske bitke. I
uvoewe ugarske gospode u kosovsku bugarticu Novakovi je pogreno
shvatio kao kasniji falsifikat nekog srbofobinog prepisivaa. Ja-
gi je dobro objasnio znaewe rei ugarska gospoda" u primorskim
krajevima i mi samo moemo da uputimo na wegov lanak.
41
Mogli bi-
smo jo da dodamo da bi trebalo traiti objawewe za ulogu koja se
pripisuje Vuku Brankoviu, ali ne kao to se to obino radi u wego-
vom drawu ili u odnosu wegovih potomaka prema naslednicima kneza
Lazara i srpskom narodu ve pre u ulozi koju je imao wegov sin ura
Brankovi u savezu hriana za vreme bitke kod Varne i u drugoj ko-
sovskoj bici. Pesnik koji je pevao u Dalmaciji morao je biti pod uti-
cajem neprijateqske okoline porodice Brankovi, ali je isto tako mo-
rao znati da je Vuk, a ne wegov sin ura Brankovi, uestvovao u pr-
voj bici na Kosovu.
42
Uz to, da li moemo da budemo sigurni da se Vu-
kovo ime pomiwalo u prvoj kosovskoj pesmi? Orbini je prvi istoriar
koji govori o Vukovoj izdaji i o svai ena. Oko 1500. godine italijan-
ski prevodilac grkog istoriara Duke, koji je slobodno dopuwavao"
izvorni tekst, pomiwe izdaju izvesnog Dragoslava Probiscija.
43
Da li
je Vuk kasnije zamenio nekoga?
Pokuali smo da istaknemo karakter, mesto i priblino vreme
prve kosovske pesme. Kako se ova prva pesma, koja prema naim zakqu-
cima nije bila narodnog porekla, rairila u narodu (Kuripei je
sluao pesme o Milou 1530),
44
kako se tako lepo razvila u deseterake
pesme poetkom posledweg stolea, kako se ovo predawe, koje, po naem
miqewu, nije bilo zatieno od stranih uticaja, oblikovalo i izme-
nilo u osnovno, sutinsko nacionalno predawe pitawa su koja za-
htevaju posebnu studiju i na koja moda i ne moe da se sa sigurnou
136
41
Jagi, nav. d., 213216. Up. i Vl. Maurani, Izvori dubrovakoga historika Ja-
kova Lukarevia, Narodna Starina, , 128. Neto od ovog predawa zadralo se u pesmi
koju je zapisao Vuk a koja opeva Miloevu smrt. U pesmi Milo u Latinima (Vuk, , br.
36) car Lazar kae pred Latinima: Di u na vas Srbqe i Maxare" (stih 108).
42
Lukarevi (1605), govorei o animozitetu naroda u Zeti oko 1422. prema ocu iz-
dajice na Kosovu, po nama, prikazuje potowu duhovnu klimu koja je vladala u primorskim
krajevima. V. komentare u Vl. Maurani, nav. d., 136.
43
V. Raki, nav. d., 55.
44
V. P. Matkovi, Putovawa po balkanskom poluotoku H vijeka, Rad JA, ,
177180. Mi ne verujemo da je Kuripei verno reprodukovao kosovsko predawe iz 1530.
Kao da je ulepao pripovest, naroito mesto o povlaewu turske vojske i oigledno je da
je imao kwievne ambicije" kada je poredio Miloa sa dvojicom rimskih junaka. U sva-
kom sluaju treba primetiti da Kuripei pesmu o Milou nije uo u oblastima koje su
se graniile sa Kosovom i da je junaki podvig stavio u vreme vladavine Amurata , to
jest, pomeao je dve kosovske bitke: onu iz 1389. i onu iz 1448. godine.
odgovori. Da li je postojalo kontinuirano usmeno predawe od poetka
16. veka pa do kraja 18. veka i zbog ega je ono mawe izmeweno u krajevi-
ma u kojima su sakupqene pesme iz Petranovieve i zbirke Matice hr-
vatske? Zar u tim oblastima nismo nailazili, naprotiv, na rukopise
koji su boqe ouvali ovu tradiciju? S druge strane, da li za obnavqawe
siea u Vukovoj zbirci treba da zahvalimo radu obrazovanih qudi, na-
roito pravoslavnih crkvenih poslenika koji su mogli da itaju ruko-
pise bugartica ili drugih kosovskih pesama i starih srpskih letopi-
sa? Verujemo da bi za ovu studiju trebalo naroito prouiti predawa u
prozi o Kosovskoj bici koja su do nas dola tokom 18. veka. Zar nije
udno to to veoma znaajan zbornik Erlangenski rukopis (Sremski
Karlovci, 1925) iz sredine 18. stolea, koji je objavio Gerhard Geze-
man (Gerhard Gesemann) u ediciji Zbornika Akademije u Beogradu, ne
sadri ni jednu jedinu kosovsku pesmu? ta moemo da zakquimo? Da
jo uvek nisu bile u modi ili da nisu bile poznate u kraju u kome je
radio autor zbornika? Odgovori na sva ova pitawa mogli bi umnogome
da izmene naa saznawa o jugoslovenskoj epskoj poeziji.
S francuskog prevele
Gordana i Sowa Petrovi
137