Roman bez romana J.S.

Popovi

PREDGOVOR
U predgovoru se itateljima obraa soinitelj, potpisan u Vrcu, 1. aprila 1832.godine;
predgovor se sastoji od kratkog obrazloenja ta itaoci mogu oekivati u njegovom delu
srpski jezik nema pravi termin za latinski i nemaki izraz, ali bi se moglo prevesti kao
ala, dosetljivost ili lakrdija te njegovo delo ne sadri nita do toga. Upozorava lane
moraliste da e odstupati od loe tradicije pisanja romana, te da takvi ne itaju njegovo
delo. Napominje i to da je svet sve gori, jer su nai oevi od svojih dedova bili gori, a mi,
njihova deca, gori smo od naih oeva; Njegova majka je, im videvi da je muko,
odluila da e on pisac biti i govori da e to i biti sve dok ne umre ili oslepi; izraava
potrebu za smehom radi boljeg kvaliteta ivota i, koristei latinsku sentenciju, objanjava
da nije tano da se istina ne moe iskazati putem ale; obraa se svojim kritiarima i
antikritiarima, nije siguran kakvu e knjievnu revoluciju izazvati njegovo delo; na kraju,
svojim itateljima poruuje da kupuju i itaju njegove knjige
ASTICA PRVA (astica deo, deli)
1. VSTUPLENIJE (uvod)

Autor govori da smatra da je svoje itatelje dovoljno optereivao prethodnim romanima,

pa da su zbog njega plakali, te da e im sada predstaviti lika koji je samo za junakim
stvarima iao i proao ceo svet. Kroz zamiljeni dijalog sa svojim itateljima, zapravo
vri demistifikaciju knjievnog postupka. itatelji ga pitaju da li e to biti epopeja, a on
odgovara potvrdno. Kae da mu sada invokacija predstavlja problem jer ne moe
prizvati muzu o kojoj ne zna nita. itatelji govore da je interesantno to to priznaje da
neto ne zna, a pisac na to odgovara da i ne moe znati o muzama kada nije iveo u
njihovo vreme i da je smeno kako se neki ljudi trude da ukazuju na to da vie znaju od
drugih, raspravljaju da li se debelo jer koristilo hiljadu godina pre u slovenskom jeziku, a
vaspitanje svoje dece preputaju drugima.
Objanjava ta je zapravo invokacija (ironino govori da je, eto, pametno kako pisci
koriste latinske, nemake, francuske izraze kako bi bili pametniji) invokacija je, dakle,
prizivanje neke vie sile koja e pomoi piscu da delo napie bolje nego to bi sam
mogao; smatrajui da nije u redu oslanjati se na druge za svoj posao, kae da e se
ovom prilikom on na samog sebe osloniti, a prizvae, je li, vino koje pije da mu da snage
da dovri svoje delo.

Njegov junak, Roman, navrivi petnaestu godinu, osedlao je konja i poao u svet.
itatelji ga zaustavljaju, kau da o njemu znaju samo to da ima esnaest godina i da je
seo na konja, moraju imati vie informacija o njemu (da li je iz velike familije, koliko mu
je otac ostavio novca, hoe li se moi oeniti) da bi trali za njegovim konjem (odnosno,
pratili njegov put); ::inteligentne opaske, moram priznati::
Govori da on ne zna te detalje o svom junaku i, iako zna da se danas ueni ljudi sve
znaju, te da se u razgovor ukljuuju ak i kada ne znaju temu, on e ipak da se poslui
spisom u kome postoje te informacije, a kasnije e, iako ih je prepisao, govoriti da je
njegovo delo original (jer, tako se radi)
Dakle, pria poinje ovako: u jednom selu ivela je devojka Roksanda koja je bila toliko
lepa, da je neki stihotvorac iveo u to vreme u tom selu, sigurno bi nokte svih deset
prstiju izgrizao dok njenu lepotu ne opeva, ali nije pa ona, eto, jadna mora da eta
ulicama a da joj se ne dive; pisac e sam sebe liiti takva posla opisivanja njene lepote
kako bi sebi olakao posao. U to selo je jedan dan doao andor (kum Aleksa mu dao
takvo ime). Videvi Roksandu, upitao je gde ide i da li moe da je isprati tamo; ona se,
jadna, postidela i uutala, a on je samo uhvatio pod ruku i krenuo sa njom.
Dok su etali, naili su na umu, te je andor zamolio da sednu da se odmore.
Naalost, ta se tu sve izdeavalo pisac ne zna, jer je mi izgrizao taj deo izgrizao, a on
je tri dana razmiljao ta se tu desilo (zamiljen ba kao kockar koji izgubi sav svoj
novac), ali nije uspeo da smisli; sledee to u rukopisu pie jeste da su se venali, te da
je Roksanda rodila prekrasno detence, a andor nekako nestao zato i to je, veli,
mi izgrizao.
itatelji ga mole da prestane sa tim krpeima (daju mu forintu), a pisac kae da upravo
krpei uvaju kuu.
Autor nastavlja da prati rukopis Roksanda odlazi kod svetenika koji je bio poznat po
svojoj dobroti i ispria mu sve od alfe do omege (to je ono to je mi izgizao), a kako je
on zavrio sa itanjem Ljubomira u Jelisijumu, kae joj da posebno uva i neguje svoje
dete jer e biti posebno; s obzirom da se uda deavaju u romanima, Roksanda odlui
da nazove svoje dete Roman; nakon krtenja, odvede ga kui i pone da brine o njemu
kako joj je svetenik rekao.
*digresija, obraanje publici, utisak neposrednosti govori kako su one koje doje svoju
decu obine paorke; ironija
Ne treba mnogo govoriti o tome koliko je izvandredan deak bio; ipak, ali to pisac tog
rukopisa nije vie panje posvetio njegovom detinjstvu, po tome se vidi da nije dobar
kritiar.

Kada je Roman navrio jednu godinu, majka ga je odvela kod onog svetenika i zamolila
da brine o njemu jer ona nije imala sredstava; svetenik je bio dobar i nije imao decu, te
je preuzeo brigu o njemu;
Jo kada je imao 1 godinu, njegova majka je znala da je bio poseban; ipak, kako autor
istie, nije lako verovati majci, jer svaka majka posebnim oima svoju decu posmatra;
prvo svojstvo koje je on posedovao je bilo nestatvo ne samo u mestu gde je on bio,
ve i 20km dalje se prialo o njemu i ljudi su se udili kako to moe raditi dete (stavljao
iodu pomajci u stolicu od slame, uvek nae pitu koju ona sakrije, make nikad nisu bile
mirne u kui od njega...); poeo je da se zanima za oruje i vojsku kada je imao 8
godina, a mome koje je radilo kod njegovog pooima, svetenika, ga je uputilo u sve to,
napravio mu i oruje od drveta; tada je Roman svoju energiju usmerio na to i svetenik
se tome radovao (slatko je za oteestvo ginuti); pooim ga je odveo kod uitelja, Roman
je odlino i brzo savlaivao gradivo; pisac napominje da roditelji vaspitaju svoju decu u
skladu sa time ime ele da se oni bave; znao je da e Roman biti odlian ega kog da
se prihvati; dao mu je romane da bi video ta ga zanima; na njega su najvie uticali
Velimir i Bosijka, Robinzon Kruso, Ljubomir u Jelusijumu; Roman je odluio da e ii u
svet, ali ne kukavno, nego hrabro i da e se boriti kada mora; sa 16 je svetenik odluio
da je vreme da ga pusti da prati svoj put; svetenik govori Romanu da je vreme da ide,
govori mu da, ako je Velimir sa 12 godina uinio takva uda, ko zna kakva e on sa
svojih 16; Roman je oduevljen, odlazi u talu i apostrofira konja (:D), govori mu da ih
eka put; od silne ushienosti zaboravio je da blagodari svog pooima (dakle,
neblagodarnost na svetu nastaje zbog zaboravnosti); kree na put
Opet neposredno obraanje, kae da voprositelji (onaj ko pita) koji se pitaju ta je jeo i
pio Roman nisu poznavaoci romantieski knjiga, jer kad su junaci takvih knjiga jeli? A
vode za pie ima u izobilju..; elem, dok je autor pravio tu digresiju, Roman je ve stigao
daleko, pa poziva itaoce da se premeste u Egipat kako bi ga stigli; najavljuje zagonetku
koja e im odgovoriti na mnoga pitanja

2. ZAGONETKA

Zagonetka se sastoji u prepoznavanju figure koja je opisana na ovom svetu nema

vee stvari od njega, Jupiter, pa ja; sva sudbina od njega zavisi, kad triput dune, pravi
svet (rogate ljude, pametne magarce, ene koje ne priaju mnogo:D), u njegovoj vlasti je
sve; udi se tko sam? Ja sam! Dobro pazi ta ti reko.
Frajlicama poruuje da ree zagonetku dok on ispije tri ae vina i ispui jednu lulu; ipak
ne uspevaju, on se obraa frajlici Jeleni, kae zapalie jo jednu lulu, ali se seti da njoj

smeta dim, pa da bi se iskupio apue joj reenje na uvo (a tom prilikom e je i poljubiti
hoho, u obraz dakako); Jelica verovatno apue odgovor i ostalima jer odjednom sve
znaju da je reenje POETA; one se podsmehuju hihi, haha; kae im da zna zato se
smee zato to je on poeta, a to mu omoguava da prati i stvara Romanov put kako
mu odgovara; poziva ih da se pridrue Romanu u Egiptu dok se nije oladio; govori
frajlicama kako je Roman sad krasan sav u romantieskom vidu; istina, i nema glavnog
junaka a da nije lep, al ko se moe sa njim uporediti; pita da li da ga uporedi sa
Apolonom, Amorom, Venusom...;sva poreenja su ve prethodni romanopisci preuzeli, a
on ne eli da koristi to jer je on originalan; zato preputa frajlicama da ga opiu jer su ga
one, je li, videle; Aljine prave oveka; govori o tome kako je Roman lepo obuen;
njegove haljine su mogle i najveem galaveru prkositi, utoliko to su romantieske bile
videlo se da je iz velike kue; za konja bi svaki paa dao 10 000 groa; Roman se
zaudio videvi sebe tako uglaenog, utinuo se za nos, pa kad je video da boli kao
inae, uverio se u istinost (pokazatelj da ga je autor nainio takvim svojom voljom); nije
poznavao put gde se naao, pa se nadao da e mu neka Ciganka pokazati put,
pogledavi mu u dlan, kao Eneju, pa mu posle postati majka, ali se to nije desilo, pa je
zahrkao na desnom uvetu kraj svog oruja; pisac kae da moe biti udno to to junak
tako spava pred njima, ali u romanima junaci spavaju samo kad silfa eli da im se
prikae i izvesti o budunosti; nakon pola sata hrkanja javlja se silfa Selimandra; opet
imam demistifikaciju, sada fantastine pojave ona je stavila krila na sebe (jer, poznato
je da vetice i vile imaju krila i rep), namazala se mau, oitala neku gatalicu; govori
Romanu da e biti veliki junak, da e ubiti Turaka vie nego Kraljevi Marko, ali da ga
mnogo ljudi trai da ga zarobe; silfa je zaboravila da opet oita gatalicu, pa je udarala
glavom o drvee i tako sva bila izubijana; Roman se probudio, bio je okruen
majmunima, te pod utiskom od privienja u snu pomisli da ga oni ele u ropstvo oterati;
majmuni su poeli da bee u umu, a on za njima; majmuni su ga doveli do neke palate
u umi; ukazuje na to da su junaci tipizirani, pa bi neki drugi junak u palati naao blago,
voljenu dragu ili neto drugo, ali ne i Roman jer je on poao da se obrauna sa
neprijateljima; morae da zanemari Horacija i nee itaocima predstaviti poreklo palate
u umi jer nikome nije bio dozvoljen ulaz u palatu; ali, na palati je bio Horacijev citat
ispisan; u palati su bile sve lentine; pisac kae da lentinama nita ne fali jer oni
promoviu trgovinu; istie Rabenerovo miljenje sa kojim se slae: sila zemlje sastoji se
u hrani; najvie hrane ima onde gde se najvie troi; dakle, lentine nisu tetoine; u
ovoj palati su dakle bile bogate lentine koje su dosta troile zbog uivanja u jelu i piu;
ponajvie su uivali u spavanju; tokom njihovog spavanja je Roman upao u palatu; sluge
su bile zbunjene tim jer se nikad tako neto nije dogodilo, te su probudili gazde; oni su,
zbunjeni, uhvatili egrtaljke, kotao, tepsiju, bubanj, trumbetu...odnosno, pravili buku;
itelji su bili zaueni bukom u vreme njihovog spavanja; starije sluge su odluile da
postave jelo, a zbunjene lentine su sedele, pile rakiju i, ne znajui kako da reaguju na
Romanov upad, ekali da sudba odredi; Roman je eleo da ih napadne, ali je upalo
trideset gologlavih mukaraca (autor ne zna zato su bili gologlavi, pretpostavlja da je

bilo vrue), te su savladali Romana i u ropstvo ga svezali; predali su ga naelniku, ali on

nije eleo da mu sudi (non te creavi, non te occidam nisam te stvorio, neu te ni ubiti),
pa ga je predao kadiji koji ga je zatvorio u tamnicu dok ne smisli kako e ga muiti; pisac
priznaje da to postaje tragedija, ali da mu je takvo raspoloenje, pa je najbolje da ostavi
pisanje na nekoliko dana; u tom odmoru od pisanja, pravi digresiju (ooopet), govori kako
mu je kominica kojoj je itao svoj roman prigovorila da kod njega nema ljubavne
tematike, da se on trudi da bude ba drugaiji od ostalih, te mu je obeala poljubac ako
ubaci ljubav u svoj roman; zato ubacuje enskog lika, Famu, ona je klasina torokua:D
uzela je za svoju dunost da izvesti narod o Romanu; ila je od kue do kue i priala
kako je on orujem napao dvesta njih, potukao pedesetoricu, sad se nalazi u tamnici;
tako je stigla do agine kue, i njega je izvestila i pomenula njegovu lepotu; aga je imao
ki koja je imala vie godina no to je obiaj kod nas za neudate; bila je vrlo milosrdna
(zapravo radodajka:D), kada je ula priu o Romanu, odlui da ga po svaku cenu izbavi
iz tamnice, pa da on posle odlui da li eli da je uzme za enu; imala je dobru duu kao
Panteina, ali nije imala majku pa nije bila ba lepa kao Fidija ili Apelesa (ne znam kako
vidi uzrono-posledinu vezu u ovome, al nije kao da je ovo prvi apsurdxD); bila je
niska, na leima imala teret (verovatno grbu), veelika prsa, a kosu toliko arko crvenu
da je mogla veerati u mraku, kratku i otru; otila je u tamnicu i traila kljueve od
kadije da bude sama sa Romanom; on je naravno tada spavao, a ona je odluila da
eka i da ga ne budi; razmiljala je o svom potencijalnom buduem ljubavniku i kako
njen otac sigurno ne bi dao da ona poe za njega, te bi morala s njim da bei a ne bi
volela da srdi oca; utom se Roman probudio i, zaslepljen lepotom (ironino, naravno
haha), protrljao je oi; kako se probudio, ona mu je objasnila kakva je situacija od 20
000 itelja u toj varoi nikome nije palo na pamet da njemu pomogne, osim njoj, a ona je
i jedina koja mu moe pomoi jer je agina ki; to e podrazumevati da moraju zajedno
da pobegnu; njen uslov je da je uzme za enu; brzo je priala, a kako nije imala dva
prednja zuba, skroz ga je popljuvala:D (ENU I PLATNO PRI SVEI NE UZIMAJ :D)
shvativi da mu je to jedina opcija, on odlui da pristane pa posle razmilja ta e;
budui da nije bila naivna i da je znala da je izvesno samo ono to je u ruci, traila je da
se poljube kako bi se osigurala; njen poljubac nije smrdeo ba kao Judina izdaja ili
neverna ena, ali je bio blizu da odustane od svega; bee na konjima; uma je bila
udaljena dva sata od grada i tu je bilo sigurno da se zaustave; ona je odmah zaspala, a
Roman nije mogao od smrada; razmiljao je ta da uradi jer bi pre umro nego nju da
uzme za enu a da je ivota lii? no ja te tragedije vie ne piem (odlino, odlino); on
se seti itija Tezeja i shvati da to ne bi bio prvi put da neko neto obea a ne ispuni;
odlazi od nje, ostavivi je tako ne razmiljajui da li e je neko napasti; naziva je
Arijadnom, kae da je odluila da mu napie pismo kakvo je ona napisala Tezeju (prema
mitu, ona je njega spasila iz lavirinta, obeao joj je brak, pa je napustio); u pismu mu
govori kako se oseala kada se probudila i shvatila da ju je napustio, a ona je planirala
kako e ga milovati (pa je upala kosu i mislila kako lupaju ene koje se ale na mueve
koji ih upaju, jer bi ona silno volela da je umesto nje same on upa hahaha); dakle, tu

mu pie ogoreno pismo (overly attached gf); svrivi pismo odluuje da se obesi;
traei drvo, padne joj neka kaplja na kosu (ne zna pisac odakle), pa kako joj je kosa
bila crvena, napravi se zlato; tu je primeti gospa Sudbina sa Olimpa, pa kako nije mogla
vie da gleda kako se devojke veaju (dosta se momcima o rame veaju, je li), odlui da
ona mora biti spasena, te naredi Merkuru da se to uvede u protokol, a ona e potpisati,
samo da popije kafu; e tu se obraa itaocima, kae da je svrio 21.stranu, to je njegova
granica, a ako ele da saznaju njenu sudbinu, moraju da plate jo forintu heheheheh
ASTICA DRUGA
itateljke se dele na one ije suze idu od srca i one ije suze ne idu od srca; ove prve
se dele na one ije suze idu iz lukavog srca i na ove iz dobrog, dalje se dele na suze od
alosti i od radosti; kae da je to sve trgovina suzama (ena koja plae i pada na grobu
svoga mua, to je zapravo pekulacija za udadbu:D); kae da e itateljkama prepustiti
da odlue kom tipu suza pripadaju suze agine ki; ona je, dakle, tako ila umom traei
mesto da se obesi i naila na gimnofistu to su indijski filozofi, asketi koji tee
moralnom opredeljenju; itatelji znaju kako su oni odeveni, a itateljke bolje da ne znaju
(upozorava ih da i ne pokuavaju da saznaju bar dok se ne udaju); pita ih ta bi one
uradile da naiu na takvog stranca u nepoznatoj pustinji jedna kae da bi se uplaila,
druga vritala, trea pobegla; agina ki nije uradila nita od toga, odnosno jeste vriskala
ali da bi ga dozvala da bi joj pomogao; izvinjava se zato to je ne zove imenom, ali
njeno je previe runo i ne moe se nikako ublaiti impepri; i ona je mrzela svoje
ime, pa je bila raa da joj izvade zub nego je nazovu njim, pa je zato i ostala sa pet
zuba; govori gimnofisti ta joj se desilo; ovaj je pita da li oe da se uda za njega; govori
da oni ne mogu da se ene dok ne ispune zakletvu; njoj se svia njihova ivotna
filozofija te sekte i pristaje; onda su oni krenuli zajedno i vrlo je bitno napomenuti da je
ona njega pod ruku drala, a ne on nju tako da je ta moda odatle kod nas prela; otili
su njegovoj kui, tamo su ih venali; veselje je bilo takvo da su njih osmorica zavrila sa
polomljenom glavom, pa se pretpostavlja da je taj obiaj kod nas preao isto od
Egipana :D
Pisac se vraa na Romana, on dakle sad razmilja gde e da nastavi; kuda zlatna re
koja u sebi sadri dosta filozofije; on je tako iao ponavljajui KUDA kao
dvadesetogodinjak koji je itav ivot bio lenjivac pa sad ostao sam bez igde ikog, bez
kole, druga, hleba...; autor se sea oevih rei: e, moj sinko, doi e pamet, ali nee
nai glavu; tako iznuren lee preko konja i opet zahre; sanja da ga duh hvata za kosu i
vodi u zvezdu gde poivaju magarci; tu su Valamov, Muhamedov i magarac Sana
Pase; Valamov magarac pria kako je loe kada ne prati svoju prirodu jer on nije bio
magarac, ve filozof; istina, video je stvari koje njegova braa nisu, ali mu je na kraju
gazda polomio tri rebra; Muhamedov magarac morao je da nosi gospodara na Mesec;
tamo je izgubio ui, traili mu meseni magarci; magarac S. Pase govori da je on dobro
proao, on nije sluio gospodu ve obinom seljaku koji je brinuo o njemu i njegovim

uima; istupa Buridanov magarac, neto lupeta, magarac S.Pase im zato oitava
bukvicu:D Roman govori o, blaeno, preblaeno stvorenje i tada se budi; shvatio je dve
stvari: treba biti zadovoljan svojim stanjem i ovek ne treba da tei onome ta nije
njegova priroda (sto asova briga ne mogu platiti nijednu krajcaru duga);
Rado bi nastavio pripovest o Romanu, ali zna da njegovi itatelji oekuju vie detalja o
magarcima; Valamov magarac je jedini poznati koji je znao govoriti; Muhamedov on je
iao na mesec sa gospodarom; moda bi itetelji hteli znati vie o tome, ali on bi
napisao knjigu Dnevnik Muamedov, prilikom njegovog putovanja u mesec; itateljke
pitaju kakva je moda na mesecu, pisac govori da ene ne nose cipele, eire i to i ne
priaju (ook, jedan itatelj kae da moe dati etvrtinu jezika svoje ene i bie dovoljno
za sve na mesecu:D autor brani ene to se toga tie); ene na mesecu govore samo
kada imaju tajnu zato to na mesecu postoji neka trava koja raste na svakih sedam
godina i to muevi daju svojim enama, pa ih nateraju da govore tajne (trava se tanko
isecka, stavi se pod levi pazuh onom od koga ele uti tajne i gleda im se u oi); kae
pisac da uzmu muevi tu travu ako e ih to uveriti da ene nisu nita ispod mukaraca,
no da su nekad i pametnije od njih; nastavlja priu o enama sa mesecu; one su dakle
plave ili zelene, ali to ne znai da su rune; jedna pita da li to znai da nemaju belila i
rumenila, pisac kae da imaju zelenilo i plavetnilo u to mora da je grdno; a belilo je pa
lepo :D (parafraziram); to se tie braka, do njega dre kao mi do haljina - braku su dok
im je po volji, kad nije po volji rastaju se i mu uzima devojku, a ene mukarca (valjda
druge suprunike); ena moe imati mueva koliko hoe zato to nije obiaj kuvati;
nema slukinja, sve su gospoe, patke i guske se same peku i jedva ekaju da ih neko
jede; pitaju se kako se dele na balu kad nema sluavki; izdvajaju se ako imaju malecka
stopala haha; autor se zaustavlja kod itateljkinog komentara da bi volela da vidi kako
se tamo muevi slau sa enama jer je skrenuo sa teme Muhamedovog magarca, a
ostatak e drugom prilikom opisati; Muhamedov magarac je beslavno umro, kao i mnogi
ljudi, pa se iz toga treba nauiti da ne treba nikad pre vremena izjavljivati srean sam,
nita mi ne fali itd; to se tie magarca S.Pase, za njega bi trebali znati svi koji su Don
Kihota itali, a oni koji nisu neka se stide i neka se Srbi stide jer ga nemaju na svom
jeziku; S.P. i magarac su imali poseban odnos, a to ide u prilog filozofskom sistemu
matempsihozist, odnosno metensomatozista (izlomiti jezik izgovarajui ili prosto ne
pamtiti ovo, hm hm #problemi) sistem se sastoji u verovanju da dua prelazi iz jednog
tela u drugi, pa i u ivotinjsko, dok se ne oisti od grehova; to se tie Buridanovog
magarca, govori o pojavi da bi mogao stajati izmeu dva plasta sena i skapati od gladi
budui da oba plasta istom jainom privlae da ga pojede (tru); takva pojava naziva se
enialitet; primer: majka iekuje svog sina koji je otiao da studira; on se vraa, majka
ga se uelela, ali on je sada upav, zamiljen i odbija majku od sebe; dobro, kae majka
sebi, moj sin je filozof i uzme preslicu da prede; sin pita majku ta radi, majko? Ona
odgovara da prede, a on joj kae ne, ne, ti ne prede, ti samo misli da prede; a
majka mu kae- a ti si majki lud... (svia mi se ova opaska intelektualnom snobizmu);

dakle, takav karakter zastupljen je kod naih mladih ljudi; ...vraa se na Romana koji na
svojoj Rozinanti (ako nisam ranije rekla, to je njegov konj) jahao umom; jo otkako je
sluao pripovest magarca, Roman je shvatio da je besmisleno padati u oajanje, te je
iao putem i nije mislio ni o emu (psiholozi raspravljaju da li je mogue da ovek ne
misli ba ni o emu, veina tvrdi da nije, a autor smatra da jeste); mozak se manje
umara, pa mu manje sna treba (interesantno kako indiskretno navodi da je Romanu
trebalo manje sna, ba pred epizodu sa devojkom, kao da se ukazuje na to da devojka
nije produkt fantazije, a paradoksalno, bajkovito je opisana); nekad je otvarao karte
preko konja da bi video budunost i hoe li se oeniti; utom je spazio devojku koja bei
od neke zveri na jelenu, on je za svoju viteku dunost imao da je brani nevinost, te je
oborio buzdovanom zver, a devojka je pobegla (dupli standardi, nju brani, a aginu ki je
ostavio na milost i nemilost u umi, li ce mer ni o vi ni sta); bilo mu je, eto, jedino ao
to niko ko bi mogao opevati njegovu hrabrost nije svedoio dogaaju; poinje da
razmilja o devojci, ko je, ta je, odakle je (od koji' je kua; izvinjavam se opaskama u
zagradama, ali evo ne znam koji je sat i koja kafa kako ovo radim:D); odluuje da krene
tim putem kojim je ona pobegla; prativi taj put, shvatio je da mora malo okrenuti lea
magarevoj filozofiji i da sad mora malo da razmilja; uporeujui oseanja agine keri i
toga kako se on osea, zakljuio je da je on zaljubljen u Jelenu Devojku (tako je
nazvae); pisac dokazuje da se moe zaljubiti u nepoznatu devojku: kako se odjednom
momak zaljubi u devojku koja ima 20-30 000 miraza, eto tako je i Roman mogao u nju
da se zaljubi; uostalom, brak je u svakom sluaju lutrija, te sve od sree zavisi ta e
dobiti; prenosi neke zamiljene situacije i dijaloge sklapanja braka naravno, kritikuje,
nije mnogo bitno, u svakom sluaju govori kako mukima nije bitno kakve su devojke,
ve koliko miraza imaju, a devojke to vie imaju, to vie biraju, a pisac ih podsea da
novac ostaje, ali se godine uveavaju, tako da ne bi trebale toliko da biraju; opet, ima i
drugih koji trae samo lepe, a to je opet pogreno; opet umetnuta epizoda, razvija
gorepomenutu sliku mladoenja iz Vrca, devojka sa 15 000 u Beeju; on hoe da je
prosi, nisu se upoznali, ali on nju poznaje jer u svom dnevniku ima popis svih devojaka i
udovica i koliko miraza imaju; kree kod nje, ali tajno, to svaki trgovac zna, krije tragove
da ga ne bi drugi pretekao; i mladoenja i provodadija se kite, uzimaju se satovi,
haljine, dukati za dar, kako bi pomislili da su iz dobre kue; pritom, valjalo bi napomenuti
i to da devojka nema 15 ve 8 000 ali su roditelji mislili da e bolje prilike imati ako
podignu na 15; gosti su najavljeni, doekuju ih, posluuju, provodadija hvali Vrac,
govori kako je to odlino mesto za ivot (ciganin hvali svoga konja hah); u jednom
trenutku, provodadija sa roditeljima odlazi u drugu prostoriju, a devojka i momak ostaju
sami u sobi; oni tu razgovaraju o balovima, utom dolaze ostali; provodadija pita da li
mu se svia, momak odobrava (uinie ga srenim sa svojih 15 000); kae to bi ekali
jesen, da je daruju odmah; mladoenja se slae, ali apue provodadiji na uvo da pita
za novac; momak daruje devojku i provodadija onda pita za miraz; tek kad kupi haljinu
za mladu, kad se istroi, sazna se da nema vie od 8 000, a tad je ve kasno i onda se
venaju; opet se vraa Romanu on se, dakle, zaljubio; tu se pita ta je zapravo ljubav,

majka svojoj erki govori da je to strana kletva, filozofira neto o ljubavi; ljubav se deli
na smrtnu ljubav (to je kad kau ja sam smrtno u vas zaljubljen, a to zapravo znai
muiu vas svojom ljubavlju dok ne umrete), zatim na ljubav koja nosi karakter ili novce
(to je pria od gore, ali postoje i tu odreene kategorije; uglavnom se svodi na interes s
obe strane, to devojka ima vie miraza, to se momak vie trudi da iskae ljubav i
naklonost i obratno, to on ima vie imanja, to e se ona vie praviti da ga voli), zatim
postoji ljubav iz mode (uglavnom nije od vee vanosti od poljupca), a postoji i ljubav
kakvu je imao Petrarka, koja se opeva u pesmama, on umire zbog ljubavi a da ga ona
uglavnom i ne poznaje; itateljke pitaju da li e Roman zapoeti svoju ljubav pa da
odrede koji je njegov tip ljubavi, a pisac poruuje da je potrebno strpljenja; dakle, dugo
je jahao a da nije naiao ni na kakav trag od devojke; doao je do raskrsnice gde je hteo
svom konju da prepusti izbor kuda e da krenu, kad je primetio nekakvu divlju maku za
koju je mislio da je Adamov potomak i da e mu pomoi; potrao je ka ivotinji, oborio i
ona se branila; pisac objanjava da to nije nikakva maka, ve da je samo izgledao
specifino; to je bio Agan iz Alepa; Roman ga pita da li bi hteo da slui kod njega, Agan
kae da bi kada on ne bi imao taj ma, a ovaj mu odgovara da on to vie pro forme nosi;
itatelji se pitaju kako to da Roman do tad nije imao slugu isto tako kao to mogu da
izvesni gavaleri etaju nakieni a kod kue suv lebac jedu; Agan poljubi gospodara u
ruku; ta e biti sa Romanom dalje, saznae se u treem delu; itatelji se bune, kau da
je knjiga kratka, a pisac govori da ima i drugih malih stvari koje su dopadljive, pa to ne
bi i knjiga bila mala? Toga naroito kod Srba ima, uglavnom knjigu otvaraju da vide
koliko strana ima.
Theee end