Pisma

boj�a�na�8�88
Franc Kafka
PISMA MILENI
Potpuno i preuredeno izdanje
KO JE MILENA
Za Milenu se u svetu najvi�e culo zahvaljujuci ovim pismima u kojima se u stra�an
cvor splicu varljiva osecanja srece i bla�enstva, ocaj, strah, bezumno
samouni�tavanje i
samouni�avanje, ali i radosti, snovi, ma�tanja, potpuna predavanja,
pa i humor uz
svakojaka nadahnuca. Ukratko - �ivot. �ivot za pricu i prevodenje. �ivot kao takav.
I
ukratko, ljubav. Ona koja bi, u ovakvom obliku obecanja da ce se prometnuti u
opipljivi
�ivot, bila mo�da nemogucna bez pisama i koja vrhunce svog ispunjenja do�ivljava
kao
pisanje. Zato je ova knjiga od pisama iz �ivota ljubavni roman kao nijedan drugi.
Ali, ko je Milena koju je strast izvanrednog pisca ucinila cuvenom, a da joj se ni
na
trenutak ne mo�e i ne sme prebaciti da je to ikad �elela? �Ona je �iva vatra kakvu
jo�
nikad nisam video�, napisao je Kafka. Kao �to je i �no� koji je zarinuo u sebe�,
dodace,
�no� ljubavi�.
Milena Jesenska rodena je 10. avgusta 1896. godine kao drugo dete Jana Jesenskog,
uglednog profesora na medicinskom fakultetu u Pragu, specijaliste za ortopediju
vilice.
Kad je imala sedamnaest godina, umrla joj je majka. Kao dete je izvesno vreme
provela u
manastirskom pansionatu gde je pohadala pripremnu �kolu. Upisace se
u cuvenu
devojacku gimnaziju Minerva, tada jedinu na svetu gde su devojke mogle
da dobiju
humanisticko obrazovanje, i po mnogo cemu naprednu, posle koje je svim ucenicama
bio
otvoren put za univerzitetske studije. Milena je kao ucenica bila izuzetna
sportistkinja,
clanica �sokolskog pokreta�. Studirala je samo dva semestra na medicinskom
fakultetu, pa
se okrenula novinarstvu i pisanju.
Svog buduceg mu�a, Ernsta Polaka, upoznace u jesen 1914. godine. On je radio kao
inokorespondent u jednoj od banaka u Pragu, ali je istovremeno, sklon knji�evnosti,
bio
veoma nacitan, upucen u muziku, zanet operom, i stalno se dru�io sa piscima
(najbli�i
prijatelji su mu bili Vili Has i Franc Verfel), mada je naposletku ostao �literata
bez dela�.
Stasom nevelik, za dobru glavu ni�i od Milene, uvek prikladno odeven, bio je poznat
po
svojim mnogim vezama sa �enama, cak i kad je vec bio u braku. Kad se o�enio, pre�ao
je
da radi u Bec, u maticnu banku u cijoj je filijali do tada bio zaposlen u Pragu.
Milena mu
je, jo� kao devojka, cesto cinila poklone, osecajuci se gotovo krivom �to joj
ljubavnik, deset
godina stariji, jedva dopire do ramena. (A i u braku, on nije imao nikakve novcane
obaveze u pogledu zajednickih tro�kova; sve je padalo na Milenina pleca, pa je
pisala,
prevodila, dr�ala casove jezika, nosila kofere na stanici.)
Otac nije odobravao Mileni njenu vezu, i to je i�lo dotle da su izbijale te�ke
prepirke izmedu Jesenskog i Polaka. Konacno je otac smestio Milenu u nervni
sanatorijum
Veleslavin, kod Praga, gde je provela skoro godinu dana. Ali, cim je, postav�i
punoletna,
otpu�tena iz sanatorijuma, Milena se udala i par se preselio u Bec.
Mu� je tamo veceri radije provodio u kafanama (narocito u �Centralu�), u krugu
svojih knji�evnih prijatelja, nego kod kuce, pa je Milena cesto samovala. Tada je
pocela da
pi�e clanke i redovno saraduje s listovima iz rodnog grada. Pocela je i da prevodi
na ce�ki
jezik, najpre s nemackog, a zatim i s francuskog i engleskog.
Kad se Kafka upoznao s Milenom, njen brak se postepeno vec raspadao. Prvi susret
se odigrao u jesen 1919. godine, u jednoj od pra�kih umetnickih kafana, kad je
Milena bila
u kratkoj poseti Pragu. Zatim je Milena, krajem oktobra te
godine, pisala Kafki
saop�tavajuci da �eli da prevodi njegove price (prva je bila prica �Lo�ac�), moleci
ga za
saglasnost. I to je bio pocetak. Slede Kafkina pisma...
Neke cetiri godine kasnije umrece Kafka i nece saznati �ta je dalje bilo s Milenom.
A ona se upravo u godini njegove smrti rastala od mu�a,

pretvorila u uspe�nu
publicistkinju i istinski oslobodenu �enu, odbijajuci svaki disciplinarni poredak,

kretala u
krugovima ce�ke avangarde i tu upoznala svog drugog mu�a, arhitektu Jaromira
Krejcara,
rodila devojcicu, prikljucila komunistickoj partiji i pisala za komunisticke
novine, pa izi�la
iz partije, pisala reporta�e o izbeglicama i situaciji u ce�kim pogranicnim
oblastima, kao i
kriticke clanke o hitlerovskoj Nemackoj, a sa nemackim zaposedanjem
Cehoslovacke
pocela da poma�e jevrejskim beguncima (za to ju je muzej Jad Va�em u Jerusalimu,
1995.
godine, proglasio za �pravednicu medu narodima�) i saraduje u ilegalnim casopisima.
Gestapo ju je uhapsio novembra 1939. godine. Na dan hap�enja poslednji put je

videla
svoju tada jedanaestogodi�nju cerku.
Deportovana je u koncentracioni logor Ravensbrik. Tamo ju je srela Margareta
Buber-Nojman (pre�ivela staljinske i nacisticke logore), njena buduca biografkinja,
koja se
seca kako je Milena, po�rtvovana, uvek svima u logoru bila pri ruci, pru�ajuci
svoju
ljudsku podr�ku bez ostatka, i krala je sa bolesnickog odeljenja, gde je bila
dodeljena,
komadice papira da bi mogla da zapisuje podatke o logorskoj stravi. Tacno godinu
dana
pre oslobodenja logora, Milena ce, 17. maja 1944. godine, umreti od posledica
smi�ljeno
zlocinacke lekarske operacije: otkazali su joj bubrezi. Njene
poslednje misli bile su
upucene cerci.
PISMA
[April 1920]
Merano-Untermais, Pansion Otoburg
Draga gospodo Milena,
Ki�a koja je padala dva dana i noc upravo je prestala, verovatno samo nakratko, ali
i
to je dogadaj koji zaslu�uje da bude proslavljen, i ja to
cinim time �to vam pi�em.
Uostalom, ki�a se mogla i podneti, pa ovde je tudina, dodu�e tek donekle tudina,
ali ipak
prija srcu. A i vi ste, ako je moj utisak bio tacan (prilicno kratak i ne s mnogo
reci,
izolovan susret sigurno nije uspomena na koju je mogucno osloniti se), bili
zadovoljni �to
u Becu otkrivate tudinu; zatim vam je, mo�e biti, to zadovoljstvo bilo poremeceno
zbog
op�teg stanja stvari; ali zar i vama ne prija tudina kao takva? (To je, uostalom,
mo�da rdav
znak, a ne bih hteo da bude.)
Ovde �ivim ba� dobro; smrtno telo jedva da bi moglo podneti vi�e ugodnosti;
balkon moje sobe utonuo je u vrt, sav obrastao obiljem cvetnih bokora (vegetacija
je ovde
izvanredna; kad se lokve gotovo lede u Pragu, ovde se, pred mojim balkonom, lagano
otvaraju cvetovi), i uz to sam potpuno izlo�en suncu (ili, svakako, veoma oblacnom
nebu,
kako je to vec skoro celu nedelju dana), a gu�teri me i ptice, tako raznorodni
parovi,
posecuju: svom snagom bih vam preporucio Merano! Tu skoro ste
mi pisali o
nemogucnosti da di�ete, slikovitost i doslovnost se dodiruju u tim recima, i mo�da
bi oboje
ovde bilo ne�to lak�e.
Sa srdacnim pozdravima,
Va� F. Kafka
*
[April 1920]
Merano-Untermais, Pansion Otoburg
Iz Praga sam vam napisao pisamce, a onda iz Merana. Nisam
dobio nikakav
odgovor. Ta pisamca, u stvari, nisu ni iziskivala neki hitan odgovor, i ako va�e
cutanje nije
ni�ta drugo nego znak dobrog raspolo�enja koje se cesto izra�ava u nesklonosti
pisanju,
onda sam potpuno zadovoljan. Ali, takode je mogucno - i zato vam
pi�em - da ste
povredeni necim u mojim pisamcima (kako mora da je, u tom slucaju, moja ruka te�ka
kad
se tako ne�to dogodilo uprkos mojoj volji) ili, �to bi bilo jo� gore, da je
trenutak spokojnog
predaha, o kojem ste mi pisali, opet minuo i da su za vas opet nai�li lo�i trenuci.
U slucaju
prve mogucnosti, ne znam �ta da ka�em, toliko mi je to bilo daleko od namere, a do
svega
drugog mi je bilo vi�e stalo; u slucaju druge mogucnosti, ne nagadam - kako bih
mogao da
nagadam? - nego samo pitam: za�to malo ne otputujete iz Beca? Ipak niste bez
zavicaja kao
drugi. Ne bi li vam boravak u Ce�koj ulio nove snage? Ako iz nekih razloga, koje ne
poznajem, ne biste mo�da hteli u Ce�ku, onda nekud drugde, mo�da bi cak i Merano
bio
dobar. Da li ga poznajete?
Ocekujem, dakle, ne�to od dvoje. Ili nastavljate da cutite, �to znaci: �Ne brinite,
dobro sam� Ili, eto, nekoliko redaka.

Najsrdacnije,
Kafka
Odjednom primecujem da zapravo ne mogu da se setim nijedne

odredene
pojedinosti na va�em licu. Samo vidim va�u figuru, va�u haljinu, dok se udaljavate
izmedu
kafanskih stolova.
*
[Merano, april 1920]
Mucite se s prevodom usred tog tmurnog Beca. To je nekako dirljivo i postiduje
me. Trebalo bi da ste od Volfa vec dobili pismo, barem mi je on vec pre prilicnog
vremena
pisao o takvom pismu. Novelu �Ubica�, koja bi trebalo da je spomenuta u nekom
katalogu,
nisam ja napisao; to je nesporazum. Ali, po�to je ona, ka�ete, najbolja, ipak mo�e
biti da je
od mene.
Prema va�em poslednjem i pretposlednjem pismu, izgleda da ste se
najzad
oslobodili nespokojstva i briga, a to va�i, smatram, i za va�eg mu�a, kao �to vam
�elim za
oboje. Secam se jednog nedeljnog popodneva pre mnogo godina, kad
sam, ce�uci
ramenom kucni zid na Franjinom keju, sreo va�eg mu�a koji mi je, nimalo krepkije,
nailazio u susret: nas dvojica specijalista za glavobolju, svaki na svoj i potpuno
razlicit
nacin. Ne znam vi�e da li smo nastavili zajedno ili smo se prominuli, jer razlika
izmedu te
dve mogucnosti nije ba� velika. Ali, to je pro�la stvar ili treba da ostane
nepovratno pro�la.
Da li ste se lepo smestili?
Srdacni pozdrav,
va� Kafka
*
[Merano, april 1920]
Radilo se, dakle, o plucima. Celog dana mi se to motalo po glavi, ni na �ta drugo
nisam mogao da mislim. Nisam se narocito prestra�io zbog bolesti; verovatno se, i
nadam
se, a va�i nagove�taji mi dopu�taju da to ka�em, ona kod vas pojavila, izgleda, u
bla�em
obliku i, uostalom, cak i istinska plucna bolest (pola Zapadne Evrope ima vi�e ili
manje
o�tecena pluca), koju sam upoznao otpre 3 godine, donela mi je vi�e dobrog nego
rdavog.
Pocelo je to kod mene otprilike pre 3 godine iska�ljavanjem krvi usred noci. Ustao
sam,
uznemiren kao pred svim �to je novo (umesto da ostanem da le�im, kao �to mi je
kasnije
bilo propisano) i, naravno, donekle prestra�en, oti�ao do prozora, nagnuo se kroz
njega
napolje, oti�ao do umivaonika, hodao po sobi, seo na krevet - neprestano krv. Pri
tome
nisam bio cak ni nesrecan, jer sam iz nekog odredenog razloga postepeno shvatao da
cu
posle 3, 4 bezmalo neprospavane godine, bude li krvarenje prestalo, prvi put
usnuti. I
krvarenje je prestalo (otada se nije vracalo), a ja sam ostatak noci spavao. Ujutro
je,
dodu�e, do�la slu�avka (tad sam stanovao u palati Senborn), dobra, krajnje predana,
ali i
izuzetno objektivna devojka, videla krv i rekla mi: �Pane doktore, s V�mi to dlouho
nepotrv�.�1 Ali, meni je bilo bolje nego inace; oti�ao sam u kancelariju i tek
popodne kod
lekara. Nastavak price ovde nije va�an. Hteo sam samo da ka�em: nije me va�a bolest
prestra�ila (utoliko pre �to ne prestajem da prizivam, da radim na svome secanju,

da
nalazim onu gotovo seljacku krepkost koja se skriva ispod va�e krhkosti i da
tvrdim: ne, vi
niste bolesni, to je upozorenje, nikako plucna bolest), nije me, dakle, to
prestra�ilo, vec
pomisao na ono �to mora da je prethodilo tom poremecaju. Pri tome najpre
iskljucujem
ono �to inace postoji u va�em pismu, recimo: nijedne pare - caj i jabuka -
svakodnevno od
2 do 8 - to su stvari koje ne mogu da razumem, pa ocigledno moraju da budu usmeno
1 Gospodine doktore, s vama nece dugo potrajati.
obja�njene. Dakle, ovde ih ostavljam po strani (razume se, samo u pismu, jer ne
mogu biti
zaboravljene) i mislim samo na obja�njenje koje sam nekad, za sebe, skovao u svom
slucaju, a koje va�i za mnoge slucajeve. Stvari su do�le dotle da mi mozak nije
vi�e mogao
da podnese brige i boli koje su nalegle na njega. Govorio je: �Odustajem, ali ako
ima ovde
jo� nekog kome je stalo do odr�anja celine, onda bi mogao da preuzme ne�to od mog
tereta i moci cemo jo� neko kratko vreme da nastavimo!� U tom trenu su se oglasila
pluca;
ocigledno da nisu imala mnogo �ta da izgube. Te raspre izmedu mozga i pluca, koje
su se
odigravale bez mog znanja, mora da su bile u�asne.
I �ta biste sad da radite? To je sitnica, verovatno, ako vas sad malo pripaze. Ali
da
morate malo biti pripa�eni, ipak svakome kome ste dragi mora biti jasno da sve
ostalo
mora da bude odlo�eno. U tome je, dakle, ovde spasenje? Ja bih rekao da - ali ne,
ne
poku�avam da se �alim, nisam uostalom ni veseo i necu biti sve dok mi ne napi�ete
da ste
svoj nacin �ivota ustrojili iznova i zdravije. Ne pitam vas vi�e, posle svog
prethodnog
pisma, za�to malo ne odete iz Beca, po�to sad to razumem, ali cak i u blizini Beca
ima
lepih mesta za boravak i mnogih mogucnosti da budete negovani. Ne pi�em vam danas
ni�ta drugo, nema niceg va�nijeg da ka�em. O svemu drugom sutra, cak i o
zahvalnosti za
svesku koja me dira i postiduje, rastu�uje me i raduje. Ne, jo� ne�to danas: ako ma
i samo
minut oduzmete od svog sna da biste prevodili, bice to kao da me proklinjete. Jer,
ako
jednom to izide na sud, nece biti preduzimana dalja istra�ivanja nego ce naprosto
biti
utvrdeno: on ju je li�io sna. Time sam osuden, i to pravedno. Za sebe se, dakle,
borim kad
vas molim da to vi�e ne cinite
Va� FrancK.
*
[Merano, kraj aprila 1920]
Danas bih da pi�em o drugom, ali nece mi se. Ne zato �to tu stvar sa bole�cu
uzimam ozbiljno; kad bih to cinio, pisao bih drugacije, ali trebalo bi da je negde
u vrtu za
vas pripremljena le�aljka, na senovitom mestu, i desetak ca�a mleka na domaku va�oj
ruci.
I ni�ta ne bi smetalo da je to u Becu, ba� sad u leto, ali bez gladovanja i
nespokojstva. Da li
je to moguce? Zar nema nikog ko bi to omogucio? I �ta ka�e lekar?
Kad sam izvukao svesku iz velike omotnice, bio sam gotovo razocaran. Hteo sam
da cujem vas, a ne ovaj suvi�e dobro poznat glas iz starog groba. Za�to se on
ume�ao
izmedu nas dvoje? Onda mi je palo na pamet da smo putem njega i uspostavili vezu.
Uostalom, neshvatljivo mi je da ste na sebe preuzeli taj veliki napor, i tako je
duboko
dirljivo s kojom ste verno�cu to postigli, sa svim tim mojim malim recenicama, s
verno�cu
od recenice do recenice i za ciju mogucnost nisam ni slutio da postoji u ce�kom
jeziku sa
takvom prirodnom i divnom opravdano�cu kako ste vi to pokazali. Toliko li su bliski
nemacki i ce�ki jezik? Ali kako god bilo, u svakom slucaju je to u osnovi lo�a
prica, i to bih
vam, draga gospodo Milena, izuzetno lako mogao dokazati, gotovo red po red, kad
samo
ne bih pri tome osecao odbojnost donekle jacu od svakog mog dokazivanja. Ta prica
se
vama dopada i to joj, prirodno, daje vrednost, ali mi malo zatamnjuje sliku sveta.
Necu
vi�e o tome. Seoskog lekara cete dobiti od Volfa; pisao sam mu.
Svakako, razumem ce�ki. Nekoliko puta sam vec hteo da vas pitam
za�to mi
nijednom ne pi�ete na ce�kom. Ne zato �to ne vladate dobro nemackim. Vladate njime
uglavnom zadivljujuce, i ako vam se desi da ponekad njime ne
vladate, on vam se
spontano povinuje, pa je to onda narocito lepo; Nemac se, naime, ne usuduje da se
toliko
nada od svog jezika, ne usuduje se da pi�e na tako lican nacin. Ali, hteo bih da
citam od
vas na ce�kom, jer mu vi ipak pripadate i jer je ipak samo u njemu cela Milena
(prevod to
potvrduje), dok je u nemackom, uprkos svemu, jedino Milena koja dolazi iz Beca ili
se
priprema da krene u Bec. Dakle, na ce�kom, molim. Po�aljite i feljtone koje
spominjete.
Ma bili i tricavi, i vi ste pro�li citajuci kroz tricavost ove price; dokle? - ne
znam. Ne bih li
i ja mo�da to mogao; a ako ne bih mogao, sacuvacu prema njima makar najpristrasnije
predubedenje.
Pitate me o mom vereni�tvu. Bio sam veren dvaput (ako cemo tacno, triput, naime
dvaput sa istom devojkom), dakle triput sam bio tik na nekoliko dana od braka. Prvo
je
potpuno pro�lo (ona je vec u novom braku i ima malog decaka, kako cujem), drugo je
jo�
�ivo, ali bez ikakvog izgleda na brak, pa tako zapravo nije �ivo ili, �tavi�e, �ivi
samostalan
�ivot o tro�ku drugih ljudi. Otkrio sam, u ovom i drugim slucajevima, da u celini
mu�karci
cak mo�da vi�e pate ili, ako hocete tako da gledamo, imaju u
tom podrucju manje
otpornosti, ali da �ene uvek pate bez ikakve krivice, i to ne u smislu da �oko toga
ne mogu
ni�ta da ucine� nego u najistinskijem smislu te reci koji se, naposletku, svodi na
to da �oko
toga ne mogu ni�ta da ucine�. Nekorisno je, uostalom, razmi�ljati o tim stvarima.
To je kao
da se upinjete da rasturite samo jedan jedini kazan u paklu, a da, kao prvo, niste
ni dospeli
do njega, pa i ako ste, kao drugo, dospeli do njega, bivate zapaljeni gorucom masom
koja
se izliva iz njega, s tim da pakao nastavlja da postoji u svoj svojoj velicajnosti.
Stvari se
mora drugacije pristupiti.
Ali, pre svega, u svakom slucaju, opru�iti se u nekom vrtu i izvuci iz bolesti,
narocito kad ona nije istinska, koliko god je mogucno vi�e slasti. U njoj je mnogo
slasti
Va� FrancK.
*
[Merano, april-maj 1920]
Najpre, da ne biste iz mog pisma i�citali ne�to mimo moje volje: vec nekih 14 dana
patim od nesanice koja biva sve te�a, pri cemu to, u osnovi, ne uzimam kao
tragicno; takvi
periodi dolaze i prolaze i uvek imaju nekoliko uzroka (medu njima, po Bedekeru,
koliko
god to bilo sme�no, nalazi se i meranski vazduh) vi�e nego �to je potrebno, cak i
ako su
uzroci ponekad jedva vidljivi; u svakom slucaju, ostajete ukruceni poput neke
klade, a pri
tome nemirni poput neke �umske zverke.
Ali, nisam bez izvesnog zadovoljstva. Vi ste mirno spavali, i to je, dodu�e, jo�
�cudnovato�; dodu�e, jo� koliko juce ste bili �izvan sebe�, ali ste ipak mirno
spavali. Kad
mi, dakle, san pobegne u noc, znam kuda ide i prihvatam to. Bilo bi, uostalom,
glupo da se
bunim, jer je san najnevinije bice, a besani covek najkrivlje.
I tom besanom coveku zahvaljujete u svom poslednjem pismu. Ako bi neki stranac,
bez poznavanja stvari, ovo citao, morao bi da pomisli: �Kakav covek! U ovom slucaju
on bi
trebalo da pomera brda.� A ipak, taj covek nije ni�ta ucinio, ni prst nije pomaknuo
(osim
onog kojim pi�e), hrani se mlekom i dobrim stvarima, nemajuci pred ocima (mada
cesto
ima) �caj i jabuke�, i pu�ta, uostalom, da stvari idu svojim tokom i brda ostaju na
svome
mestu. Poznajete li pricu o prvom uspehu Dostojevskog? Ta prica veoma dobro
rezimira
stvari: navodim je, uz ostalo, samo radi lagodnosti, zbog velikog imena njenog
junaka, jer
bi se takve price mogle naci bli�e nama i sa istim znacenjem. Uostalom, ne secam se
price
ba� dobro, narocito ne imena. Dost[ojevski] je pisao svoj prvi roman Bedni ljudi,
�iveo je
tada s prijateljem knji�evnikom, Grigorjevom. Taj Grigorjev mesecima je gledao
ispisane
listove na stolu, ali rukopis je dobio u ruke tek kad je roman bio zavr�en.
Procitao ga je,
bio je odu�evljen i odneo ga, a da ni�ta nije rekao D[ostojevskom], cuvenom
kriticaru
Nekrasovu. Sledece noci, u 3 sata izjutra, neko kuca na vratima D[ostojevskog]. To
su
Gr[igorjev] i N[ekrasov]; ulaze u sobu, grle i ljube D[ostojevskog]; Njekrasov,
koji ga do
tada nije poznavao, naziva ga nadom Rusije; provode jedan, dva sata u razgovoru
koji se
uglavnom odnosio na roman, i tek pred zoru se rastaju. D[ostojevski], koji je tu
noc uvek
nazivao najsrecnijom u svom �ivotu, naginje se kroz prozor, gleda za njima, ne mo�e
da se
suzdr�i i pocinje da place. Osecanje koje ga je tad obuzelo, i koje je opisao ne
znam gde,
bilo je otprilike: �Ti divni ljudi! Kako su dobri i plemeniti! A ja, ja sam prost.
�ta bi oni
mogli da vide u meni! Ako bih im to rekao, oni ne bi verovali.� Pripoveda se jo� da
je tada
D[ostojevski] sebi obecao da sledi njihov primer, ali to je jo�
samo ukras, jo� samo
poslednja rec za koju nepobediva mladost smatra da joj pripada, i ne spada vi�e u
moju
pricu koja se tu zavr�ava. Primecujete li, draga gospodo Milena, ono tajanstveno u
prici,
nedostupno razumu? Ono je, verujem, u sledecem: Gr[igorjev] i Nekr[asov], koliko se
o
tome mo�e govoriti, svakako nisu bili plemenitiji od Dost[ojevskog], ali ostavite
sad op�te
gledi�te kojem ni D[ostojevski] nije te noci stremio i koje
nicemu ne koristi u
pojedinacnom slucaju, i obratite pa�nju samo na Dost[ojevskog] i bicete uvereni da
su
Gr[igorjev] i N[ekrasov] stvarno bili divni, a D[ostojevski] necist, beskonacno
prost, da on
nikad nece dosegnuti Gr[igorjeva] i N[ekrasova], i da nikad ne mo�e da dode u
pitanje da
je on kadar da plati njihovu neizmernu, nezaslu�enu dobrotu. Vidi
ih, doslovno, sa
prozora, kako se udaljavaju i otuda koliko su nedostupni. - Na�alost, smisao ove
price
izbrisan je velikim imenom Dostojevskog.
Kuda me je odvela moja nesanica? Svakako ni do cega, �to nije bilo u valjanom
naumu.
Va� FrancK.
*
[Merano, maj 1920]
Draga gospodo Milena, samo nekoliko reci, pisacu vam opet sutra izjutra, a danas
pi�em samo zbog sebe, samo da bih ne�to ucinio za sebe, samo da bih od sebe malo
udaljio
utisak koji je na mene proizvelo va�e pismo, inace bi me pritiskao dan i noc. Veoma
ste
neobicni, gospodo Milena: �ivite tamo u Becu, morate sva�ta da trpite, a jo�
nalazite
vremena da se cudite da drugima, recimo meni, nije ba� narocito dobro i da ja svake
noci
uvek ne�to lo�ije spavam nego prethodne. Moje ovda�nje tri male prijateljice (3
sestre,
najstarija ima 5 godina) raspolagale su razboritijim shvatanjem; one su svaki put
kad
bismo se sreli, na recnoj obali i drugde, poku�avale da me gurnu u vodu, i to ne
zato,
recimo, �to sam im naneo neko zlo, ni najmanje. Kad odrasli tako prete deci, onda
je to,
naravno, iz �ale i ljubavi, to naprosto znaci: sada cemo, da bismo se zabavili,
ispricati
najnemogucniju stvar na svetu. Ali, deca su ozbiljna i smatraju da ni�ta nije
nemoguce; ni
deset neuspeha ih ne uveravaju da jedanaesti put nece uspeti da vas gurnu u vodu.
�tavi�e,
ona cak i ne znaju da prethodnih deset puta nisu uspela. Deca bivaju uznemirena ako
njihovim recima i namerama pripisujete znanje odraslih. Kad se neka cetvorogodi�nja
devojcica, koja izgleda kao da je tu samo da bi bili ljubljena i grljena, i pri

tome sna�na
poput malog medveda, pa jo� pomalo trbu�asta od vremena kad je bila dojena, baci na
vas,
sleva i zdesna potpomognuta sestrama, a iza sebe imate samo jo� za�titnu ogradu,
dok vam
se njihov otac, prijateljski, i njihova lepo podgojena majka (kod cetvoropre�nih
kola)
izdaleka smeju i nece cak ni da vam pomognu, onda je s vama bezmalo zavr�eno i
jedva da
je mogucno opisati kako ste se ipak spasli. Razborita ili intuitivna, deca su htela
da me,
bez posebnog razloga, bace sa obale, mo�da zato �to su me smatrala nekorisnim, cak
nisu
ni znala za va�a pisma i moje odgovore.
Ono �u valjanom naumu� iz mog pro�log pisma ne treba da vas pla�i. Bilo je to
vreme potpune nesanice - ovde sam je upoznao mnogo puta - kad sam pisao tu pricu,
cesto razmi�ljajuci o njoj u pogledu vas, ali kad sam je zavr�io, pritisnut sa obe
strane
slepoocnicama, nisam vi�e shvatao za�to sam je ispricao, osim �to je tu bila jo�
gomila
stvari koje sam hteo da vam ka�em iz svoje le�aljke na balkonu i tako je ona ostala
tu,
bezoblicna, i meni ni�ta nije preostalo nego da se ve�em za svoje duboko osecanje;
ni sad
ne mogu drugacije.
Imate sve �to sam objavio, osim poslednje knjige Seoski lekar, zbirke kratkih prica
koju ce vam poslati Volf, barem sam mu pre nedelju dana o tome pisao. Nema niceg u
�tampi, a ne bih znao ni da li ce iceg biti. Sve �to budete ucinili s knjigama i
prevodima,
bice u redu; �teta da to nije vrednije za mene, jer bi time doista bio pravi izraz
poverenja
kad to predajem u va�e ruke. Naprotiv, radujem se da s nekoliko zapa�anja o
�Lo�acu�,
koje �elite, mogu da vam stvarno prinesem malu �rtvu; to ce biti najava ukusa one
paklene kazne koja se sastoji u tome da moram jo� jednom da se okom saznanja
osvrnem
na svoj �ivot, pri cemu najgore nece biti da na svetlo dana iznesem ocevidna nedela
nego
dela za koja sam nekad smatrao da su dobra.
Eto, uprkos svemu, dobro je pisati, osecam se mirniji nego pre 2 sata, napolju, u
le�aljci, s va�im pismom. Le�ao sam tamo, na korak od mene bila je pala neka buba
na leda
i, ocajna, nije bila u stanju da se osovi; rado bih joj bio pomogao, tako je lako
bilo joj
pomoci, samo da sam, ocevidno, ucinio korak i malo je gurnuo, ali zaboravio sam je
zbog
va�e pisma, a nisam mogao ni da ustanem, pa me je tek neki gu�ter podsetio da
primetim
�ivot oko sebe, i njega je put vodio preko bube koja se bila vec sasvim umirila, i
tako,
dakle, rekoh sebi, nikakva se nezgoda nije desila nego samrtni
hropac, redak prizor
prirodnog umiranja �ivotinja; ali, kad je gu�ter pre�ao preko nje, time ju je
okrenuo, a ona
je, dodu�e, jo� trenutak le�ala kao mrtva, pa je onda, kao po sebi razumljivo,
krenula da se
penje uz kucni zid. Time sam i ja, verovatno, nekako povratio malo srcanosti,
ustao, ispio
mleko i pisao vam.
Va� FrancK
Evo, dakle, zapa�anja:
�palta I red 2 jadan ima ovde i drugi smisao: dostojan sa�aljenja, ali bez posebnog
sentimentalnog nagla�avanja, neka nerazumljiva samilost koju je Karl osecao i za

svoje
roditelje, mo�da ubo�i2
I 9 �freie L�fte� je pomalo velicajnije, ali tu svakako nema re�enja
I 17 z dobr� n�lady a ponevad� byl silny chlapec3 potpuno izbaciti.
Ne, radije cu vam poslati pismo; sutra cu vam poslati zapa�anja, bice ih, uostalom,
veoma malo, ponekad nikakvih tokom mnogih stranica; ta

samorazumljiva istinitost
prevoda ne prestaje da me uvek iznova ocarava kad uspem da
zaboravim to �to je
samorazumljivo, jedva da je i�ta pogre�no shvaceno, cega i nema mnogo, nego je uvek
tu
sna�no i odlucno razumevanje. Samo ne znam nece li vam Cesi prebacivati tu vernost,
koja je ono �to mi je najdra�e u va�em prevodu (zbog sebe, ne zbog price); moje
osecanje
ce�kog jezika, jer i ja imam neko, potpuno je zadovoljeno, ali je krajnje
pristrasno. U
svakom slucaju, ako bi vam ikad neko ne�to prebacio, nastojte da povredenost
zalecite
mojom zahvalno�cu.
2 Ce�ki (nominativ u pluralu): Jadni (Milena mora da je upotrebila pridev koji je
ukazivao samo na materijalno
siroma�tvo, na ce�kom chud�).
3 To je mesto u prici �Lo�ac�, pocetak treceg pasusa: i onako neobuzdano, a i zato
�to je bio sna�niji mladic.
*
[Merano, maj 1920]
Draga gospodo Milena (da, ovo oslovljavanje biva dosadno, ali u ovom nesigurnom
svetu to je jedan od onih oslonaca za koje se bolesnici mogu pridr�ati, a jo� nije
nikakav
dokaz njihovog ozdravljenja ako im ti oslonci bivaju dosadni), nikad nisam �iveo
usred
nemackog naroda; nemacki je moj maternji jezik i zato mi je prirodan, ali ce�ki mi
je
znatno bli�i srcu, pa mi i va�e pismo razgoni moje tolike nesigurnosti; vidim vas
jasnije,
kretnje va�eg tela, va�ih ruku, tako �ivahnih, tako odlucnih, to je gotovo
neposredan
susret, ali kad hocu da podignem oci prema va�em licu, onda iz va�eg pisma suklja
vatra -
kakva prica! - i ne vidim ni�ta osim vatre.
To bi coveka moglo dovesti u isku�enje da poveruje u ono �to ustolicavate u zakon
svog �ivota. Samo se po sebi razume da zbog tog zakona kojem se navodno povinujete
ne
�elite da budete sa�aljevani, jer uspostavljanje zakona nije ni�ta drugo nego cista
oholost i
uznositost (ja jsem ten kter� plati),4 �to se tice dokaza koji dajete za njega, o
njima nema
�ta vi�e da se ka�e, mo�e se samo cutke poljubiti va�a ruka. �to se mene tice, ja
verujem u
va� zakon, ali ne verujem da on vlada va�im �ivotom tako bez
ostatka surovo i sa
istaknuto�cu namenjenom da traje dovek; iskustvo je, nesumnjivo, ono koje vam ga je
otkrilo, ali to je tek jedno iskustvo steceno na putu, a put je beskonacan.

Ali, nezavisno od svega toga, u�asno je za zemno ograniceni razum nekog coveka
da vidi u kakvoj pregrejanoj peci vi �ivite. Govoricu samo o sebi. Ako bismo na
stvar
gledali, recimo, kao na �kolski zadatak, u svom odnosu prema meni imate tri
mogucnosti.
Mogli biste, na primer, da mi ni�ta ne ka�ete o sebi; tako biste me li�ili srece da
vas
4 Ja sam onaj koji placa.
upoznam i, ono �to je jo� va�nije od nje, mogucnosti da sebe sagledam kroz vas. Ne
biste
smeli, dakle, da mi to uskratite. Mogli biste i jo� mo�ete, zatim, da mi �to�ta
precutite ili
ulep�ate, ali ja bih to, u sada�njem stanju, osetio, cak i ako to ne bih rekao, i
dvostruko bi
me zabolelo. Pa ni to, dakle, ne biste smeli da uradite. Potom ostaje kao treca i
jedina
mogucnost: da poku�ate sami sebe donekle da spasete. Ta mogucnost se pomalo nazire
u
va�im pismima. Cesto u njima nalazim izraze spokoja i cvrstine, cesto i, svakako,
jo� nekih
drugih koji upucuju na zakljucak: �reelni hruza�.5
Ono �to ka�ete o svom zdravlju (moje je dobro, samo �to mi je san rdav od
planinskog vazduha) nije mi dovoljno. Ne smatram da je lekareva dijagnoza preterano
povoljna, tacnije nije ni povoljna ni nepovoljna, i jedino va�e pona�anje mo�e da

odluci
kako bi trebalo da bude protumacena. Dabome, lekari su glupi ili, recimo tacnije,
nisu
gluplji od drugih ljudi, njihove pretenzije su sme�ne, sa cim stalno moramo
racunati, ali
od trenutka kad se poverimo njihovim rukama oni bivaju sve gluplji, a ono �to u
ovom
trenutku zahteva va� lekar nije ni suvi�e glupo niti nemogucno. Jeste nemogucno da
se
stvarno razbolite i ta nemogucnost mora da ostane. U cemu se va� �ivot izmenio od
casa
kad ste bili kod lekara - to je glavno pitanje.
Potom, ako biste mi dozvolili, jo� nekoliko pratecih pitanja: za�to ste i otkad bez
novca? Jeste li u vezi sa svojim rodacima? (Verujem da jeste, jer ste mi jednom
dali neku
adresu s koje redovno primate pakete. Da li je to prestalo?) Za�to ste ranije, kao
�to pi�ete,
s mnogim ljudima u Becu bili u vezi, a sad ni sa kim?
Necete da mi po�aljete svoje feljtone; mislite, nemajuci poverenja u mene, da necu
umeti da te feljtone smestim na pravo mesto u slici koju stvaram o vama. Dobro,
onda
dakle nisam saglasan s vama u toj tacki, �to uostalom nije nikakva nesreca, jer
nije lo�e za
pravu ravnote�u da u nekom krajicku moga srca le�i malo nesaglasnosti s vama.
Va� FrancK
5 �istinski u�as�.
*
[Merano, 29. maj 1920]
Dan je tako kratak! Dovoljni ste vi i jo� nekoliko sitnica, i on je pro�ao. Jedva
da mi
ostaje delic vremena da pi�em istinskoj Mileni, po�to je ona jo� istinskija celog
dana bila
ovde, u sobi, na balkonu, u oblacima.
Otkuda dolazi ta sve�ina, ta bezbri�nost, ta veselost u va�em poslednjem pismu? Da
li se ne�to izmenilo? Ili se varam? Tu se zbog necega nalaze kratki prozni zapisi ?
Ili ste
toliko ovladali sobom, pa tako i stvarima? �ta se de�ava?
Svoje pismo pocinjete kao sudija; to ozbiljno mislim. I u pravu
ste �to mi
prigovarate �ci ne tak docela pravdu�,6 kao �to ste, u osnovi, bili u pravu u
pogledu �dobre
mineno�.7 To je ocevidno. Ako bih �iveo potpuno i trajno kao �to sam vam to pisao,
ne bih
mogao da izdr�im na svojoj le�aljci uprkos svim preprekama i sutradan bih se vec
nalazio
u va�oj sobi. To bi bio jedini dokaz da govorim istinito, sve
drugo su puste reci,
ukljucujuci i ove. Cak i sva pozivanja na duboko osecanje; ali, ovo ostaje nemo i
cuva ruke
u nedrima.
Kako se to de�ava da jo� ne ostavljate sme�ne ljude koje opisujete (s ljubavlju i
otuda cudesno), pa i onog koji ovo pita i tolike druge jo�. Na vama je, ipak, da
presudite;
na �eni je, ipak, na kraju krajeva da presudi. (U predanju o Parisu
stvar je pomalo
zatamnjena, ali i Paris samo sudi o tome koja boginja raspola�e
najjacim konacnim
sudom.) Sme�ni ne bi mogli biti su�tinska stvar; oni bi mogli biti samo na trenutak
sme�ni,
6 ili ne ba� tako sasvim u pravu.
7 u valjanom naumu.
a onda se, videni u celini, ponovo otkrivaju kao ozbiljni i dobri: da li je to ta

nada koja vas
zadr�ava kod tih ljudi? Ko bi mogao da ka�e da poznaje skrovite misli sudilje poput
vas, ali
imam utisak da vi sme�nima kao takvima opra�tate, da ih razumete, volite i
oplemenjujete
svojom ljubavlju. A oni su, ti sme�ni, ipak, samo poput pasa koji jure u cikcak dok
njihov
gospodar mo�da ne ide pravo posred te cikcak putanje nego ba� onuda kuda vodi put.
Ali,
uprkos svemu, cvrsto verujem da postoji neki smisao u va�oj ljubavi (mada ne mogu
da se
suspregnem da ne pitam i ne cudim se), i da bih se oslonio na samo jedan od
mogucnih
smislova koje u njoj zapa�am pada mi na pamet kazivanje jednog od slu�benika u
ustanovi
u kojoj sam zaposlen. Pre nekoliko godina cesto sam plovio
camcem (manas)8 po
Moldavi,9 veslao sam uzvodno i zatim se, pruciv�i se po dnu camca, prepu�tao recnoj
struji
ploveci ispod mostova. Gledan odozgo, s mostova, mora da sam, zbog svoje mr�avosti,
izgledao prilicno komicno. Taj slu�benik, koji me je tako jednom video s mosta,
po�to je
dovoljno istakao komicnost prizora, sa�eo je svoj utisak recima da ste na trenutak
mogli
poverovati da ste pred Stra�nim sudom: izgledalo je to kao trenutak kad su kovcezi
vec
otvoreni, ali mrtvi jo� u njima le�e nepomicni.
* * *
Bio sam na malom izletu (ne na onom velikom koji sam spominjao i do kojeg nije
moglo da dode) i skoro tri dana sam od umora (nimalo
neprijatnog) bio gotovo
nesposoban da i�ta radim, cak ni da pi�em, samo sam citao, va�e pismo, va�e clanke,
cesto
govoreci sebi da ta proza, naravno, nema druge svrhe nego da bude putokazna tabla
na
stazi koja vodi do nekog coveka, na stazi kojom sam se kretao sve veselije dok u
jedan
mah, u trenu intuicije, nisam opazio da zapravo i ne napredujem nego se jedino
vrtim
ukrug u sopstvenom lavirintu, samo sve uzbudeniji i sve zbunjeniji. Ali, kako god
bilo,
ovu prozu nije nipo�to napisala obicna spisateljka. Sad imam
maltene isto onoliko
8 (mali camac), (cun).
9 Ce�ki naziv te reke: Vltava.
poverenja u va�e pisanje koliko i u vas samu. U ce�kom jeziku, poznajem

(uz moje
neznatno znanje) samo jednu muziku jezika, onu kod Bo�ene Nemcove. Va�a je
drugacija,
ali nalikuje njenoj po odlucnosti, strasti, cari i, pre svega, po lucidnosti. Da li
je to nastalo
ovih godina? Da li ste i pre ovoga pisali ? Mo�ete, dabome, reci da sam vam sme�no
naklonjen i bili biste u pravu, jer sigurno da sam naklonjen, ali naklonjen samo
onom �to
u ovim tekstovima (uostalom, neujednacenim i mestimicno o�tecenim
novinskim
uticajem) nisam na�ao, vec ponovo na�ao. Ali, vi cete odmah pridati manju vrednost
mome sudu kad vam ka�em da su me povela 2 pasa�a, pa sam iseceni clanak o modi
smatrao takode va�im. Voleo bih da zadr�im isecke i poka�em ih barem jo� svojoj
sestri,
ali po�to su vam smesta potrebni, prila�em vam ih u pismu; vidim i neka va�a
racunanja
na obodu.
Drugacije sam prosudivao va�eg mu�a. Od svih u kafanskom krugu, on mi je
izgledao najopu�teniji, najrazboritiji, najmirniji, gotovo preterano
ocinski, dabome i
nedokuciv, ali tako da ranije navedeno nije time osporeno. Uvek sam gajio
po�tovanje za
njega; nisam imao prilike ni sposobnosti da ga bolje upoznam, ali prijatelji,
posebno Maks
Brod, imali su visoko mi�ljenje o njemu, i to mi je onda stalno bilo na pameti kad
bih
pomislio na njega. Narocito mi se, u svoje vreme, dopadalo kod njega da ga u svakoj
kafani
po nekoliko puta pozivaju telefonom. Zami�ljao sam na drugom kraju �ice nekog ko je
spavao na stolici, kod aparata, zabacene glave, pa bi svaki cas skakao da

telefonira. To je
stanje koje veoma dobro razumem, pa je to mo�da jedini razlog za�to o tome pi�em.
Uostalom, Sta�i i njemu dajem za pravo; uvek dajem za pravo svima koje nisam
kadar da opona�am; samo kad niko ne vidi, kri�om dajem Sta�i vi�e za pravo
Va� FrancK
�ta mislite, mogu li jo� da dobijem neko pismo pre nedelje? Bilo bi moguce. Ali,
ova �udnja za pismima je besmislena. Nije li dovoljno jedno jedino, dovoljno za
izvesnost?
Svakako da je dovoljno, ali ipak zabacujemo glavu i ispijamo pisma i vi�e ni�ta ne
znamo
osim da ne bismo da prestanemo da pijemo. Objasnite mi vi to, Milena, uciteljice!

*
Kako je, Milena, s tim va�im poznavanjem ljudi? Vi�e puta sam vec posumnjao u
njega; na primer, kad ste pisali o Verfelu, iz tog pisma je, uz ostalo, izbijala
ljubav i mo�da
samoljubav, ali bila je to, ipak, ljubav iz nerazumevanja, iako se, uz
zanemarivanje svega
�to Verfel jeste, ostane samo kod prekora zbog gojaznosti (�to mi,
uostalom, izgleda
neopravdano, jer ja smatram Verfela iz godine u godinu sve lep�im i prijatnijim,
pri cemu
ga, dabome, vidam samo povremeno), zar ne znate da samo debeli zaslu�uju poverenje?
Samo u tom posudu sa debelim zidovima sve mo�e biti do kraja skuvano, samo su ti
kapitalisti vazdu�nog prostora, koliko je to kod ljudi mogucno,
za�ticeni od briga i
bezumlja i mogu spokojno da se bave svojim poslovima, i jedino su oni, kao �to neko
jednom rece, na celoj zemlji pravi gradani zemlje, jer na severu oni greju, a na
jugu
pru�aju senku. (Mo�e se to, svakako, reci i obrnuto, ali onda nije istinito.)
[...]10
Zatim, jevrejstvo. Pitate me da li sam Jevrejin; mo�da je to samo �ala, mo�da me
pitate samo da li spadam u ono malodu�no jevrejstvo; u svakom slucaju, kao
Pra�anka, ne
mo�ete pitati onako nevino kao Matilda, Hajneova �ena. (Mo�da ne znate
za pricu.
Izgleda mi da bi bilo va�nije da vam je ispricam, i nesumnjivo sebi u neku ruku
na�tetim,
ne putem price nego putem njenog pricanja, ali valjalo bi i da jednom ne�to lepo od
mene
cujete. Majsner, nemacko-ce�ki pisac, nejevrejin, pripoveda je u svojim uspomenama.
Matilda ga je neprekidno ozlojedivala svojim ispadima protiv Nemaca: Nemci su

pakosni,
nadmeni, svadalice, sitnicavi, nametljivi, ukratko nepodno�ljiv narod.
�Ali, vi ne
poznajete Nemce�, rekao je najzad jednom Majsner, �Henri ima
kontakte samo sa
10 Ovde je precrtano oko 40 reci, koje su necitljive.
nemackim novinarima, a oni su ovde, u Parizu, svi Jevreji!� �Ah�, rece Matilda,
�tu
preterujete, tu i tamo je medu njima tek poneki Jevrejin, recimo Zajfert...!� �Ne�,
rece
Majsner, �to je jedini koji nije jevrejin.� �Kako?� rece Matilda, �zar je, recimo,
Jajteles [bio
je to stasiti i sna�ni plavu�an] Jevrejin?� �Dabome�, rece Majsner. �Ali,
Bamberger?� �I
on.� �Ali, An�tajn?� �Takode!� Tako je izredala sve poznanike. Konacno,
iznervirana,
Matilda rece: �Hocete samo da mi se rugate, pa cete naposletku jo� reci da je Kon
takode
nemacko ime, ali Kon je ipak Henrijev rodak, a Henri je luteranac? Na to Majsner
vi�e
ni�ta nije mogao da uzvrati.) U svakom slucaju, izgleda da vi ne osecate nikakav
strah pred
jevrejstvom. Ako pomislimo na dana�nje ili jucera�nje Jevreje u na�im gradovima, tu
postoji ne�to junacko i, �alu na stranu, kad neka cedna devojka ka�e svojim
srodnicima:
�Pustite me� i ode k njima, onda je to vi�e nego odlazak orleanske device iz njenog
sela.
Onda ne smete da Jevrejima prigovarate zbog narocite malodu�nosti, uprkos tome
�to takav op�ti prigovor sadr�i vi�e teorijsko nego prakticno iskustvo sa ljudima,
jer, prvo,
taj prigovor zacelo, po va�em ranijem opisu, ne mo�e biti primenjen na va�eg mu�a,
drugo, po mome iskustvu, ne mo�e biti primenjen na vecinu Jevreja i, trece, mo�e
biti
primenjen samo na pojedince, ali njih pogada veoma jako, na primer mene.
Najneobicnije
kod njega jeste da nema op�te va�enje. Nesiguran polo�aj Jevreja, nesiguran po sebi
i
nesiguran medu ljudima, vi�e je nego dovoljan da shvatimo da se oni usuduju da
veruju da
poseduju samo ono �to dr�e u ruci ili medu zubima, da im, nadalje, samo opipljiv
imetak
obezbeduje pravo na �ivot i da oni kad ne�to izgube to zauvek izgube, da to bla�eno
i
zauvek otplovi niz vodu. Jevrejima prete opasnosti s najneverovatnijih strana, ili
radije, da
bismo bili tacniji, recimo: �Prete im pretnje!� Evo primera iz va�e okoline. Mo�da
sam,
dodu�e, obecao da o tome ne govorim (u vreme kad sam vas jo� jedva poznavao), ali
bez
ikakvog premi�ljanja cu vam reci, jer vam nece kazati ni�ta novo nego vam pokazuje
ljubav rodbine koju u�ivate, a precutacu imena i potankosti, buduci da ih vi�e ne
znam.
Mojoj najmladoj sestri predstoji udaja za Ceha, hri�canina; u nekoj prilici, o
svojoj nameri
on govori jednoj od va�ih rodaka; ona mu ka�e: �To nipo�to,
samo se ne vezujte s
Jevrejima! Cujte: na�a Milena itd.�
Kuda sam hteo da dospem sa svim tim? Malo sam zalutao, ali ne mari ni�ta, jer ste
me vi mo�da pratili i sad smo oboje zalutali. To je ba� ono
�to je lepo kod va�eg
prevodenja: ono je verno (izgrdite me samo zbog ovog �verna�, vi sve mo�ete, ali
umete
mo�da najbolje da grdite; hteo bih da sam va� ucenik i neprestano cinim gre�ke samo
da
biste me neprestano grdili; sedim u svojoj klupi, jedva se usudujem da podignem
pogled,
vi ste se nagnuli nad svojim ucenikom i ja neprestano vidim va� ka�iprst, kojim
isticete
svoje primedbe, kako �estari iznad mene, je li tako?), dakle, ono je �verno� i imam
utisak
kao da vas za ruku vodim za sobom kroz podzemne, tamne, ru�ne hodnike price, gotovo
beskonacne (stoga su recenice beskonacne, niste li to shvatili?), gotovo beskonacne

(samo
dva meseca, ka�ete?), da bismo imali razuma, nadam se, da i�ceznemo kad izbijemo
usred
bela dana.
To je opomena da se za danas prekine, da se za danas pusti va�a ruka koja me
usrecuje. Sutra cu opet pisati i objasnicu za�to necu, u meri u kojoj mogu da budem
siguran u sebe, doci u Bec i necu se smiriti dok ne budete rekli: U pravu je.
Va� F
Molim vas da ispisujete adresu malo jasnije; kad je va�e pismo u omotnici, ono je
vec gotovo moje vlasni�tvo i morate sa tudim vlasni�tvom da postupate bri�ljivije,
s vi�e
odgovornosti. Tak.11 Uostalom imam utisak, a da ne mogu bli�e da ga odredim, da je
jedno
od mojih pisama izgubljeno. Prestra�enost Jevrejina! Umesto da strepi da li mu
pisma
pouzdano sti�u!
Sad bih o istoj stvari da ka�em jo� ne�to glupo, naime glupo je da govorim ne�to
�to
smatram za tacno, bez obzira na to �to mi to �teti. A onda Milena govori jo� o
stra�ljivosti,
zadaje mi udarac u grudi, pitajuci me: jste �id?,12 �to je, na ce�kom, po kretnji
i zvuku
11 Tako.
12 Jeste li Jevrejin?
potpuno isto. Ne vidite li kako se u tom Jste pesnica povlaci da bi [...]13
sabrala snagu
mi�ica? A zatim iz reci ��id� iskrsava udarac, hrleci napred, Veseo i bez gre�ke?
Takva
sporedna dejstva ce�ki jezik cesto ima za nemacko uho. Jednom ste, na primer,
pitali kako
se dogodilo da moj ovda�nji boravak zavisi od jednog pisma i sami odmah odgovorili:
nechapu.14 Rec neobicna u ce�kom, pa cak i u va�em jeziku,

tako je tvrda, stroga,
hladnooka, ekonomicna i, prvenstveno, kao da lomi orah, celjust triput �kljoca u
toj reci,
ili tacnije ovako: prvi slog poku�ava da �cepa orah, ne uspeva, onda drugi slog
razjapljuje
usta, sad vec ulazi potaman, i treci slog ga, najzad, lomi - cujete li zube?
Posebno ovo
zavr�no sklapanje usana koje sabesedniku zabranjuje da ma �ta izgovori �to bi moglo
da
bude pobijanje, a �to je, opet, pokatkad na mestu kad, na primer, taj drugi brblja
poput
mene sad. Na to brbljivac, moleci opro�taj, opet ka�e: �Brblja se ipak samo kad vam
se desi
da ste pomalo veseli.�
Dabome, danas nije do�lo pismo od vas. A ono �to sam, na kraju, zapravo hteo da
ka�em, nisam ni rekao. Sledeci put. Tako bih voleo i voleo da sutra dobijem vesti o
vama;
u�asne su bile poslednje reci koje sam cuo od vas pre nego �to su se vrata
zatvorila - sva
vrata koja se zatvaraju grozna su.
Va� F
* Mogucno je da ta tri sloga oznacavaju i 3 pokreta apostola na Pra�kom casovniku.
Dolaze, pokazuju se i zlovoljno odlaze.
13 Jedna rec precrtana i necitljiva.
14 Ne razumem.
*
Ponedeljak
Dakle, juce obecano obja�njenje:
Necu (pomozite mi, Milena! Shvatite vi�e nego �to ka�em!), necu
(ovo nije
mucanje) da dodem u Bec, jer taj napor duhovno ne bih izdr�ao. Duhovno sam oboleo,
bolest na plucima je samo duhovna bolest koja je prelila obale. Bolestan sam vec 4,
5
godina, pocev�i od moja prva dva vereni�tva. (Nisam odmah mogao sebi da objasnim
veselost zbog va�eg poslednjeg pisma, i tek kasnije mi je sinulo obja�njenje: uvek
iznova
zaboravljam da ste vi tako mladi, mo�da nemate cak ni 25 godina, mo�da tek 23. Ja
imam
37, skoro 38, stariji sam skoro koliko za jedan kratki ljudski vek, bezmalo osedeo
od
ostarelih noci i glavobolja.) Necu da vam �irim tu dugu pricu sa pravim �umama
njenih
pojedinosti od kojih se jo� bojim poput deteta, ali li�en decje
snage da zaboravlja.
Zajednicki imenilac te tri price o vereni�tvu prvenstveno je u tome da sam ja bio
kriv, bez
imalo sumnje kriv, unesrecio sam obe devojke - ovde govorim samo o prvoj, o drugoj
ne
mogu da govorim, osetljiva je, svaka rec, pa i najprijateljska, najdublje bi je
ranila, to
razumem - i to samo time �to sa njom (koja bi se mo�da i �rtvovala, samo da sam ja
to
po�eleo) nisam mogao postati trajno radostan, niti spokojan, niti odlucan, niti
sposoban za
brak, iako sam joj to niz puta spontano potvrdivao, iako sam je ponekad ludo voleo,
iako
mi ni�ta nije izgledalo po�eljnije po sebi od braka. Skoro 5 godina sam se
ostrvljivao na nju
(ili, ako hocete, na sebe); srecom, ona je bila nesalomiva, prusko-jevrejska
me�avina, jaka,
nepobediva me�avina. Ja nisam bio tako sna�an; naravno, ona je imala samo da pati,
dok
sam ja zadavao udarce i patio.
* * *
Na kraju krajeva, ne mogu vi�e ni�ta da pi�em, vi�e ni�ta da obja�njavam, mada sam
tek poceo, ne mogu vi�e da opisujem duhovnu bolest, niti da prizivam druge razloge
zbog
kojih ne mogu da dodem; upravo je do�ao telegram: �Sastanak u Karlsbadu, osmog,
molim
pisanu potvrdu.� Priznajem, kad sam ga otvorio, bila je to za mene u�asna vizija,
mada iza
ovog telegrama stoji najskromnije, najpredanije, najkrotkije bice, i mada je sve
to, najzad,
samo ucinak moje sopstvene volje. Ne mogu to sad da ucinim shvatljivim, jer
naprosto ne
mogu sebe da prenesem na opis bolesti. Sigurno je zasad da u ponedeljak putujem
odavde;
ponekad pogledam na telegram i jedva mogu da ga citam, kao da je u njemu tajnim
slovima, koja bri�u vidljiva slova, napisana poruka koja glasi: Putuj preko Beca!
�to je
ocevidna zapovest, ali bez u�asa zapovedanja. Necu to uciniti;
gledano spolja vec je
besmisleno ne putovati kracim putem, preko Minhena, nego dvostruko du�im, preko
Linca, i onda jo� dalje, preko Beca. Pravim probu: na balkonu je vrabac koji
ocekuje da mu
sa stola bacim hleba na balkon, a ja mu, umesto toga, bacam hleb na pod pored mene,
usred sobe. On je napolju i odande nazire u polutami hranu svog �ivota. U

neizmernom je
isku�enju, trepti, vi�e je ovde nego tamo, ali ovde je tama i pored hleba ja, tajna
sila.
Uprkos tome, on prekoracuje prag, ostaje mu jo� nekoliko skokova, ali se on ne
usuduje na
njih, pa odjednom, u naglom u�asu, odlece. No, kakva se samo snaga krije u jadnoj
ptici,
jer ona se trenutak kasnije vraca, ispituje situaciju, a ja joj jo� malo mrvim da
bih joj
olak�ao stvari i da je nisam malom kretnjom hotimicno-nehoticna (tako deluju tajne
sile)
oterao, ona bi do�la po hleb.
Odmor mi se zavr�ava krajem juna i, prelaza radi, hteo bih - ovde vec biva veoma
toplo �to mi, razume se, ne bi po sebi smetalo - da odem i nekud drugde na selo. I
ona bi
nekud da otputuje, pa treba tamo da se sretnemo; tamo ostajem nekoliko dana, a
potom,
mo�da, jo� nekoliko dana sa roditeljima u Konstantinsbadu, zatim odlazim u Prag;
kad
bacim pogled na sva ta putovanja i pomislim u kojem mi je stanju glava, osecam se

otprilike onako kako se Napoleon morao osecati razvijajuci planove za pohod na
Rusiju,
istovremeno tacno znajuci kako ce poduhvat zavr�iti.
Kad je do�lo va�e prvo pismo, verujem da je to bilo ba� uoci njegovog zakazanog
vencanja (ciji planovi su, recimo, bili iskljucivo moje delo), bio sam srecan i
pokazao sam
mu ga. Kasnije... Ne, ni�ta vi�e, i ovo pismo necu ponovo da
pocepam; po nekim
svojstvima smo slicni, samo �to ja nemam nikakvu pec pri ruci, a izvesni znaci me
gotovo
pla�e da sam jednom onoj devojci poslao �to je bilo napisano na poledini pisma
zapocetog
kao ovo.
Ali, sve je to neva�no; cak i bez telegrama ne bih bio u stanju da krenem za Bec;
telegram je, naprotiv, delovao kao argument da krenem na taj put. Svakako ne
dolazim;
tko bi ipak trebalo - to se nece desiti - na svoje stra�no iznenadenje da nekog
dana budem
u Becu, onda mi ne bi trebalo ni da doruckujem ni da veceram nego pre da mi budu
obezbedena nosila na koja mogu da prilegnem na trenutak.
Budite mi zdravo, a ovde nedelja nece biti nimalo laka
Va� F
Ako biste da mi uputite koju rec u Karlsbad, poste restante... Ne, ipak u Prag.
Kakve su to ogromne �kole, te u kojima predajete, 200 ucenika, 50 ucenika. �eleo
bih da imam mesto pored prozora u poslednjem redu, samo jedan cas, onda bih odustao
od
svakog susreta s vama (do kojeg ce, uostalom, svakako doci), odustao bih od svakog
putovanja i... Dovoljno. Ovaj beli papir koji nece da okonca, pali mi oci i zato
pi�em.
* * *
To je bilo po podne, a sad je oko 11. Ucinio sam tako kako je bilo jedino mogucno
u ovom trenutku. Telegrafisao sam u Prag da ne mogu da dodem u Karlsbad; objasnicu
to
svojom klonulo�cu, �to je, s jedne strane, istina, ali s druge nije ba�
konsekventno, jer sam
upravo zbog te klonulosti ranije hteo u Karlsbad. Eto kako se poigravam sa �ivim
ljudima.
Ali, ne mogu drugacije, jer u Karlsbadu ne bih umeo ni da govorim ni da cutim,
po�to sad
nisam ni�ta drugo osim jedne jedine reci. Kako god, sad nesumnjivo ne putujem preko
Beca nego u ponedeljak preko Minhena, a kuda, ne znam,

Karlsbad, Marijenbad, u
svakom slucaju sam. Mo�da cu vam pisati, s tim da cu svakako va�a pisma dobiti tek
u
Pragu, tek za 3 nedelje.
*
[Merano, 1. jun 1920]
Utorak
Racunam: napisano u subotu, bez obzira na nedelju, stiglo vec u utorak u podne, u
utorak istrgnuto iz sobaricine ruke; kako je samo tako lepa po�tanska veza, a u
ponedeljak
moram da otputujem, da je napustim.
Tako ste dobri da se brinete da vam neka pisma nisu izostala; tacno je da pro�le
nedelje nekoliko dana nisam pisao, ali od subote sam svakog
dana, tako da cete u
meduvremenu primiti 3 pisma koja ce uciniti da blagosiljate vreme kad ste
bili bez
pisama. U njima cete videti da su bez izuzetka sva va�a strahovanja opravdana:
videcete da
sam prema vama uop�te veoma zao i da mi se narocito u va�im pismima mnogo �to�ta
nije
dopalo, da su me feljtoni �ivcirali itd. Ne, Milena, ne morate se bojati svega
toga, pre
drhtite od suprotnog!
Kako je to cudesno da sam dobio va�e pismo i da moram da vam odgovorim ovako
besanog mozga. Ne znam �ta bih pisao, samo bludim ovde izmedu redaka, pod svetlo�cu
va�ih ociju, u dahu iz va�ih usta, kao u nekom blistavom i bla�enom danu, koji
ostaje
blistav i bla�en, cak i ako je glava bolna, umorna, i ja moram da u ponedeljak
putujem
preko Minhena.
Va� F
Zar sam ja bio razlog za�to ste se trceci vratili kuci? Niste, znaci, vi�e bolesni
i ne
treba da brinem zbog vas? Ako je tako, necu vi�e da brinem; ne, sad preterujem kao
onda,
ali to je ista vrsta brige kakvu bih imao da ste ovde mojim nadzorom, deleci s vama
mleko
koje pijem, di�uci vazduh koji ja udi�em, taj vazduh koji mi dopire iz vrta, da bih
vas
osna�io zajedno sa sobom; ne, to je suvi�e malo, vi jacate vi�e od mene.
Verovatno, iz razlicitih razloga, necu otputovati u ponedeljak nego tek neki dan
docnije. Onda cu putovati pravo u Prag; sad postoji neki direktni brzi voz Bolcano-
Minhen-Prag. U slucaju da biste �eleli da mi napi�ete jo� nekoliko redaka, mo�ete

to da
uradite; ako me ne zateknu, poslace ih za mnom u Prag.
Ostajte mi dobro! F.
Zaista sam hrpa gluposti. Citam neku knjigu o Tibetu; kod opisa
neke male
naseobine na tibetanskoj granici, u planinama, na srce mi
odjednom pada te�ko: to
izgubljeno selo, ta neute�na napu�tenost, i tako daleko od Beca. Pri tome glupom
smatram
pomisao da je Tibet daleko od Beca. Zar je daleko?
*
Sreda
Dva pisma su stigla zajedno, u podne; ona nisu tu da bi bila citana nego da budu
ra�irena, da se u njih uroni licem i u njima izgubi razum. Ali, sad se pokazuje da
bi dobro
bilo da bude vec gotovo izgubljen, jer onda ostatak traje netaknut jo� veoma dugo.
I zato
mojih 38 jevrejskih godina va�im hri�canskim - 24 - kazuju u lice:
Kako ide? I gde su zakoni sveta i citava policija neba? Ima� 38 godina i umoran si
tako kako se od starosti uop�te ne mo�e biti umoran. Ili tacnije: ti cak nisi ni
umoran nego
si nespokojan i boji� se da ucini� ma i jedan korak po ovoj zemlji s
mnogobrojnim
razapetim zamkama za vukove, pa si zato uvek zapravo sa obe
noge istovremeno
podignute u vazduh, nisi umoran nego se boji� samo od neizmernog umora koji ce
pratiti
ovaj neizmeran nespokoj (ipak si Jevrejin i zna� �ta je strah) i, u najboljem
slucaju, mora
maltene da nalikuje idiotskom zurenju u parku ludnice, tamo iza Karlovog trga.
Pa dobro, to bi, dakle, bila tvoja situacija. Ucestvovao si u nekoliko okr�aja, pri
tome unesrecio prijatelje i neprijatelje (a imao si, �tavi�e, samo prijatelje,

dobre, drage
ljude, nijednog neprijatelja), i zavr�io kao invalid, jedan od onih koji pocinju da
drhte kad
samo vide decji pi�tolj, i sad odjednom umi�lja� da si pozvan za veliku bitku za
spasenje
sveta. Ne bi li to ipak bilo prilicno neobicno?
Pomisli i na to da je mo�da najbolje vreme tvog �ivota, ono o kojem zapravo jo�
nikom nisi istinski govorio, bilo tokom 8 meseci pre neke dve godine u nekom selu
gde si
verovao da si poru�io sve mostove za sobom, gde si se usredsredio jedino na ono �to
je u
tebi nesumnjivo, i bio slobodan, bez pisama, bez petogodi�nje prepiske sa
Berlinom,
za�ticen svojom bole�cu i, uz to, nemajuci niceg previ�e u sebi da menja� nego samo
da
dublje ocrtava� stari i tesni obris svog bica (u licu, pod sivom kosom, jedva da si
se menjao
od svoje �este godine).
Da to nije bio kraj, iskusio si na�alost u poslednjoj godini i po; jedva da si
mogao da
padne� dublje u tom smeru (izuzimam pro�lu jesen kad sam se cestito borio da se
o�enim),
nisi mogao dublje da povuce� sa sobom neko drugo ljudsko bice, dobru i milu
devojku,
predanu do samoporicanja; nisi mogao da padne� dublje, ne, jer ti nije ostao
nikakav izlaz,
cak ni nadole.
Pa dobro, a sad te Milena poziva glasom koji ti jednakom snagom prodire u razum i
srce. Naravno, Milena te ne poznaje; zasenilo ju je nekoliko prica i pisama; ona je
poput
mora, jaka kao more koje zapljuskuje svom svojom vodenom masom i svom svojom
snagom, a da ipak sebe ne shvata, jer jedino Mesec to tako hoce, mrtav i, pre
svega, dalek.
Ona te ne poznaje i otuda mo�da, ako hoce da ti dode�, predoseca istinu. Tako je
tvoje
neposredno prisustvo nece vi�e zasenjivati; mo�e� u to da bude� sasvim siguran. Ako
nece�
da dode�, krhka du�o, nije li to, naposletku, zato �to se upravo toga boji�?
Dopu�tam, medutim, da ima� 100 drugih unutra�njih razloga (ima� ih stvarno) da
ne dode� i, uz njih, jo� jedan spolja�nji, naime da nece� biti u stanju da
razgovara� sa
Mileninim mu�em, pa cak ni da ga samo vidi�, i da cak nisi, podjednako, u stanju ni
da
razgovara� s Milenom, pa cak ni da je vidi� ako njen mu� nije prisutan - neka je
sve to i
tako, ipak se tome suprotstavljaju dva razmi�ljanja:
Prvo, ka�e� li da dolazi�, Milena mo�da cak vi�e nece ni hteti da ti dode�, ne zato
�to se koleba nego zato �to se prirodno zamorila; drage volje ce te i sa olak�anjem
pustiti
da putuje� onako kako ti hoce�.
Drugo, zaista bi da putuje� u Bec! Milena misli samo na to kad se vrata otvaraju.
Vrata ce se, dabome, otvoriti, a �ta onda? Onda ce u njima
stajati �trkljasti mr�avi
mu�karac, prijateljski se osmehujuci (nikad nece prestati sa tim, i to mu je od
neke stare
tetke koja se takode neprestano osmehivala, ali kod oboje je to nenamerno, jedino
iz
spletenosti), i zatim ce sesti tamo gde mu bude pokazano. Time je ceremonija

zapravo
okoncana, jer on jedva da progovara, nedostaje mu za to �ivotne snage (moj novi
sused za
stolom, ovde, rekao je juce u vezi sa vegetarijanskom ishranom te neme osobe:
�Verujem
da je za intelektualni rad apsolutno neophodan obed s mesom), i ni srecan nece
biti, ni na
trenutak, jer mu i za to nedostaje �ivotne snage.
Vidite, Milena, govorim otvoreno. Ali, vi ste pametni, i sve vreme primecujete da
govorim istinu (celu, bez ogranicenja i u dlaku tacnu), ali suvi�e otvoreno. Da, i
bez ovog
upozoravanja, mogao bih da dodem i ra�caram vas malim pokretom ruke. Ali, �to to
ipak
ne cinim, samo jo� dokazuje moju istinu, moju slabost.
Ostajem jo� 14 dana, uglavnom zato �to se stidim i pla�im se da se vratim sa
ovakvim ishodom moje kure. Kod kuce i posebno, �to je jo� zamornije, u mojoj
ustanovi
od ovog putovanja na odmor ocekuju ne�to bezmalo poput ozdravljenja.
Muciteljsko
raspitivanje: koliko si dobio na te�ini ? A ja gubim na te�ini. Ne �tedi! (Usmereno
na moju
�krtost.) Dok, u stvari, placam ceo pansion, ali ne mogu da jedem. I sve takve
�ale.
Imao bih jo� toliko da ka�em, ali pismo ne bi oti�lo. Da, hteo bih jo� da ka�em:
ako
potkraj 14 dana i dalje cvrsto, kao u petak, hocete da dodem, onda cu doci
Va� F.
*
Cetvrtak
Gle, Milena, pre podne je i ispru�en sam na le�aljci, nag, pola na suncu, pola u
senci, posle bezmalo besane noci; kako bih i mogao da spavam po�to sam, odvec lak
na
budenje, neprestano obletao oko vas i po�to sam, tacno kao �to danas pi�ete, doista
bio
u�asnut onim �cime me je sudbina pocastila�, tako u�asnut, u
smislu u kojem se o
prorocima prica da su bili slaba�na deca (bilo da su ostali ili iznova postali
deca, svejedno)
i, cuv�i glas koji ih je pozivao, bili u�asnuti i ne htedo�e, opiruci se,
ukopavajuci se
nogama u tlo, dok im je strah razdirao mozak, jer su i ranije slu�ali glasove, ali
nisu mogli
da shvate otkud dolazi ovaj zvuk koji ih prestravljuje - zbog slabosti njihovih
u�iju ili
jacine tog glasa - i nisu znali, jer su bili deca, ni da je glas vec pobedio i
zaseo u njima ba�
putem tog unapred im namenjenog vidovitog straha, koji je u njima budio, a da im
pri
tome jo� ni�ta nije bilo najavljeno o njihovom proro�tvu, jer mnogi cuju glas, ali
jesu li ga
dostojni, �to je i objektivno jo� pod velikim znakom pitanja,
pa ga je bolje odmah,
sigurnosti radi, odlucno odbiti - dakle, tako sam le�ao kad su mi do�la va�a dva
pisma.
Jedno svojstvo nam je, Milena, verujem, zajednicko: tako smo boja�ljivi i pla�ljivi
da nam je gotovo svako pismo drugacije, gotovo svako je u�asnuto onim �to je receno
u
prethodnom i, jo� vi�e, onim �to ce uslediti kao odgovor. Lako je vidljivo da vi
niste takvi
po prirodi, a mo�da ni ja nisam takav po prirodi, ali to je vec postalo deo moje
prirode i
nestaje samo prilikom ocajavanja i, jo� ponajvi�e, u srd�bi i, da ne zaboravimo, u
strahu.
Ponekad imam utisak da �ivimo u istoj sobi sa dvoje naspramnih vrata, i svako od
nas dvoje se dr�i za kvaku svojih vrata, pa cim jedno trepne, drugo je vec iza
svojih vrata,
doda li prvo samo jednu rec, onda je drugo bez ikakve sumnje vec zatvorilo vrata
za
sobom i ne vidi� ga vi�e. Otvorice se vrata ponovo, jer to je soba koja mo�da ne
mo�e biti
napu�tena. Kad jedno od nas dvoje ne bi bilo ba� kao drugo, zadr�alo bi mirnocu,
naizgled
se ne bi trudilo da gleda �ta cini onaj drugi i soba bi lagano do�la u red
nalikujuci svakoj
drugoj sobi; umesto toga, i taj postupa kao onaj, pa se dogada da su oboje iza
svojih vrata i
lepa soba ostaje prazna.
Iz te situacije nastaju mucni nesporazumi. �alite se, Milena, na nekolika pisma
koja obrcete ovako i onako, a iz njih ni�ta ne proizlazi, ali ipak su to, ne gre�im
li, upravo
ona u kojima sam vam bio tako blizak, sti�ane krvi i tako sti�avajuci va�u, tako
duboko u
�umi, smiren u spokoju, da se doista ni�ta drugo ne mo�e reci nego, eto, da se nebo
vidi
gore kroz kro�nje, i to je sve, a sat kasnije sve se isto ponavlja i u tom, dabome,
a ni jedine
slovo ktere by nebylo velmi dobre uvd�eno.15 Ali, ni to ne traje dugo, najvi�e
trenutak;
trube nesanice ubrzo se ponovo cuju.
Razmislite, Milena, i o stanju u kojem vam dolazim, pomislite na 38-godi�nje
putovanje koje le�i za mnom (a po�to sam Jevrejin, ono je jo� znatno du�e), i kad
vas
sretnem na prividno slucajnom zavoju puta, vas koju nikad zapravo nisam ocekivao da
cu
sresti, posebno sad, posebno tako kasno, onda, Milena, ne mogu ni da kriknem, i sve
je u
meni bez krika, niti kazujem 1.000 ludosti, nema ih u meni (ne govorim o drugoj
ludosti,
onoj koja je u meni u izobilju), i ako sam na kolenima, saznajem to samo tako �to
vidim
va�a stopala blizu svojih ociju i milujem ih.
I ne tra�ite da budem iskren, Milena. Niko ne mo�e vi�e iskrenosti tra�iti od mene
nego ja sam, a ipak mi mo�da, svakako, prilican broj stvari izmice. Ali,
ohrabrivanje da ih
lovim, ne ohrabruje me; naprotiv, ne mogu vi�e da ucinim ni korak: najednom sve
biva
la�, a gonjeni hvata lovca za vrat. Na veoma sam opasnom putu, Milena. Vi cvrsto
stojite
kod nekog drveta, mladi, lepi. Blistavilo va�ih ociju rasteruje patnju sveta. Kao u
igri
�katule, �katule hejbejte se16 �unjam se u senci od drveta do drveta, nasred puta
sam,
15 ni jedna jedina rec koja ne bi bila dobro odvagnuta.
16 Ce�ki, doslovno: Drvce, drvce, menjaj se. Decja igra.
zovete me, upozoravate me na opasnosti, hocete da me ohrabrite, pla�i vas moj

nesiguran
korak, podsecate me (mene!) na ozbiljnost igre, a ja ne mogu vi�e, padam, vec
le�im. Ne
mogu da cujem u isti mah grozne unutra�nje glasove i vas, ali mogu njih da cujem i
to vam
poveravam, vama, kao nikom drugom na svetu.
Va� F.
*
Nije ba� lako, sad po�to sam procitao ovo stra�no pismo, cak i ako nije nimalo
stra�no kad ga dublje citam, da vam zahvalim za zadovoljstvo koje mi je pricinio
njegov
dolazak. Praznik je, i obicna po�ta ne bi vi�e do�la; da bi sutra, u petak, ne�to
stiglo od vas
bilo je takode sumnjivo. Bila je to neka vrsta te�kog zati�ja, ali zacelo ne tu�nog
s va�e
strane; u svom poslednjem pismu bili ste, u stvari, tako sna�ni da sam vas iz svoje
le�aljke
gledao kao �to bih gledao uspinjanje alpinista kad bih odavde mogao da nazrem sneg
tamo
gore. A sad, evo, do�lo va�e pismo tik pred rucak, mogu da ga nosim sa sobom, vadim
iz
d�epa, pola�em ga na sto, ponovo stavljam u d�ep, ba� onako kao �to bi ruke htele
da se
igraju s nekim pismom, a mi ih gledamo �ta rade kao �to cinimo s decom. Nisam uvek
prepoznavao generala i in�enjera (prijatni ljudi, dobricine) koji sede nasuprot

meni, jo�
rede sam ih slu�ao, a ni jelo s kojim sam danas opet poceo (juce nisam ni�ta jeo)
nimalo me
nije ometalo; u racunskim igrama koje su se zametnule posle obeda, kratko
formulisanje
problema bilo mi je znatno jasnije od op�irnih re�enja tokom kojih sam, istina,
mogao
slobodno da gledam kroz otvoreni prozor na jele, sunce, brda,
selo i, pre svega, da
zami�ljam Bec.
Potom sam, razumljivo, pa�ljivo procitao va�e pismo, naime ono od nedelje, jer
citanje pisma od ponedeljka odla�em dok ne primim sledece, buduci da ponedeljnicko

sadr�i stvari koje ne bih bio kadar da citam pa�ljivo zbog toga �to se ocigledno
jo� nisam
oporavio, a uz to pismo je prestarelo; po mojoj racunici, na putu prema vama je 5
pisama,
barem 3 od njih mora da su sad vec u va�im rukama, cak i ako bi opet neko bilo
izgubljeno
ili preporucena pisma du�e putuju. Ostaje mi sad jo� samo da vas molim da mi odmah
ovamo odgovorite, makar jedna rec bi bila dovoljna, ali da bude takva da obesna�i
sve
prekore iz ponedeljnickog pisma i ucini ga citljivim. Uostalom, to je upravo
ponedeljak
kad sam poku�ao da se izbavim od svojih glavobolja (sa izvesnim izgledima na
uspeh).
A sad, drugo pismo. - Ali, kasno je, i ja sam, posle vi�e neodredenih obavezivanja,
danas cvrsto obecao spomenutom in�enjeru da cu otici kod njega da bih video velike
fotografije njegove dece, koje on ne mo�e da ponese sa sobom u trpezariju. On je
tek ne�to
stariji od mene, Bavarac, fabrikant, veoma naucan, ali i veseo i bistrouman; imao
je petoro
dece, pri cemu mu je sad samo dvoje �ivo (uostalom, zbog svoje �ene, nece imati
vi�e),
decak vec ima 13, a devojcica 11 godina. Eto, �to je svet! A on ga dovodi u
ravnote�u. Ne,
Milena, ne biste smeli ni�ta da govorite protiv ravnote�e.
Va� F.
Do sutra. Ali, ispadne li da to bude preksutra, neka onda, molim vas, ne bude
�mr�nje�, nipo�to.
* * *
Jo� jednom sam procitao nedeljno pismo; ono je ipak stra�nije
nego �to sam
pomislio posle prvog citanja. Trebalo bi vas sa oba dlana uzeti za lice i zagledati
vam se
istrajno u oci da biste vi sebe mogli da prepoznate u ocima drugog, i da onda ne
budete
vi�e u stanju cak ni da pomislite stvari koje ste u njemu napisali.
*
Petak
Najpre, Milena: �ta je s tim stanom iz kojeg ste mi pisali u nedelju? Prostran i
prazan? Vi ste sami? Danju i nocu?
Svakako da mora biti sumorno ostati tamo sam, tokom celog
jednog divnog
nedeljnog popodneva, sedeci naspram nekog �stranca� cije je lice samo �ispisani
papir za
pisma�. Koliko li je meni samo bolje! Dodu�e, moja soba je malecna, ali ovde je
istinska
Milena, ona koja vam je u nedelju ocigledno pobegla i, verujte, cudesno je biti s
njom.
�alite se da ste nekorisni. Ostali dani su drukciji i jo� ce biti drukciji. Ta
jedna
recenica (kojom prilikom je izrecena?) Vas u�asava, ali ona je ipak tako jasna i u
tom
smislu vec silno puta bila izgovorena ili mi�ljena. Covek koga
muce njegovi davoli
spontano se sveti na svome bli�njem. Vi biste upravo u takvim
trenucima hteli da
izbavljate, i kad vam to ne polazi za rukom, ka�ete za sebe da ste li�eni cilja. Ko
bi smeo
da �eli tako ne�to bogohulno? Niko jo� u tome nije uspevao, cak ni Isus, recimo.
Mogao je
samo da ka�e: �Sledite me�, i zatim onu veliku poruku (koju, na�alost, potpuno
pogre�no
navodim): cini po mojoj reci i videce� da to nije covecja nego Bo�ja rec. I on je
isterivao
davole samo iz ljudi koji su ga sledili. A ni to nije bilo uvek, jer ako bi ga oni
napustili, i
on bi gubio delotvornost i �cilj�. Dabome - i to je jedino u cemu vam popu�tam - i
njemu
se de�avalo da podlegne isku�enju.
*
Petak
Danas, predvece, prvi put sam zapravo, sasvim sam, bio u dugoj �etnji; uglavnom
sam izlazio sa ostalima ili, vecinom, ostajao u sobi da le�im. Kakva li je to
zemlja! Ah, mili
Bo�e, Milena, kad biste bili ovde, to moja jadna glava nije kadra da zamisli! A
ipak, lagao
bih kad bih rekao da mi nedostajete, jer to je najsavr�enije i najbolnije
carobni�tvo: vi jeste
ovde, upravo kao ja sam i jo� jace; tu gde sam ja, i vi ste kao ja sam i jo� jace.
Ne �alim se,
ponekad mislim da vama koja ste ovde ja ovde nedostajem, i da vi pitate: �Pa gde li
je on?
Zar mi nije pisao da je u Meranu?�
F.
Da li ste dobili moja dva pisma u kojima vam odgovaram?
*
Subota
Stalno se pitam da li ste razumeli da moj odgovor, s obzirom
na celo moje
ustrojstvo, ne bi mogao da bude drugaciji nego �to jeste, da je bio cak suvi�e
blag, suvi�e
obmanjivacki, suvi�e ulep�an. Stalno se to, dan i noc, pitam i drhtim pred va�im
pismom
sa odgovorom, pitam se nekorisno, kao da sam dobio nalog da tokom cele nedelje, ne
predahnjujuci ni nocu, zakucavam klin u kamen, pri cemu sam i radnik i taj klin.
Milena!
* * *
�u�ka se - ne mogu u to da verujem - da se veceras, zbog �trajka, prekida
�eleznicki
saobracaj sa Tirolom.
*
Subota
Stiglo je va�e pismo, sreca koju donosi. Osim ostalog, sadr�i va�no mesto: mo�da
vi�e necete moci da mi pi�ete u Prag.
Najpre to isticem da sav svet to vidi, cak i vi, Milena. Eto, dakle, kako se preti
coveku, a da se i ne poznaju njegovi razlozi, makar pribli�no. I pri tome se jo�
pozivamo
da �elimo dobro tom coveku.
Ali, mo�da biste cak i imali prava da mi vi�e ne pi�ete; mnoga mesta u va�em
pismu ukazuju na tu nu�nost. Ne mogu ni�ta da iznesem protiv njih. To su upravo
mesta
gde tacno i veoma ozbiljno prepoznajem na kojoj visini �ivim, ali ba� zato je tamo
vazduh
suvi�e redak za moja pluca i moram da pocinem.
Va� F.
Sutra cu da pi�em
*
Nedelja
Ovo izlaganje na 2 stranice va�eg pisma, Milena, potice iz dna srca, ranjenog (to -
mne rozbolelo17 pi�e u njemu, a ja sam to uradio, ja vama), i zvuci tako cisto i
ponosito da
bi dirnulo ne srce nego celik i tra�i takode najsamorazumljiviju stvar na svetu, a
zatim me
i ne shvata (jer moji �sme�ni� likovi su, u stvari, upravo va�i, a onda: gde sam to
dr�ao
stranu izmedu vas dvoje? Kako glasi to mesto? Gde mi je tako ne�to sramno palo na
pamet? I otkuda bi mi do�lo da presudujem, ja koji sam u svakom ozbiljnom pogledu -
brak, posao, odva�nost, �rtvovanje, cistota, sloboda, samostalnost, verodostojnost

- znatno
ispod vas dvoje da mi je cak i mrsko da uop�te o tome govorim. I kad bih se usudio
da vam
ponudim aktivnu pomoc i, ako bih se usudio, kako bih mogao da je izvedem? Dovoljno
pitanja; ona su veoma dobro spavala u paklu; za�to ih prizivati na svetlo dana?
Siva su i
tu�na, i ljude cine sivim i tu�nim. Ne ka�ete li da dva sata �ivota vrede, bez
daljnjeg, vi�e
nego dve napisane stranice; pisanje je siroma�nije, ali razgovetnije). Niste me,
dakle,
pogre�no razumeli, ali uprkos tome; va�e izlaganje se odnosi na mene i ja nisam
nevin,
velikim delom i paradoksalno nisam upravo stoga �to na gornja
pitanja mora biti
odgovoreno sa Ne i Nigde.
Potom je stigao va� mili, mili telegram kao uteha tokom nocnih tama, tih starih
neprijateljica (ako uteha nije potpuno dovoljna, to istinski nije va�a krivica nego
njihova;
17 od toga sam se razbolela.
ove kratke zemaljske noci mogle bi gotovo postici da se bojimo vecite noci); i va�e
pismo,
dodu�e, sadr�i mnoge stvari i cudesnu utehu, ali ono je, ipak, jedna jedina celina
u kojoj te
dve stranice gnevno plamte, dok telegram postoji zasebno i ni�ta ne zna o tome.
Ali, uz
telegram, mogu da vam ka�em sledece: ako bih, zanemariv�i sve drugo, do�ao u Bec, i
vi
mi onako govorili (�to, kao �to sam rekao, ne prolazi mimo mene nego me pogada, i
pogada s pravom, ne potpuno, ali ipak jako), oci u oci, a to bi, na neki nacin,
bezuslovno
trebalo ako ne reci ipak misliti, ili barem sadr�inu toga preneti pogledom,
drhtavicom ili,
u najmanju ruku, podrazumevati - onda bih se ja celom svojom du�inom stropo�tao na
tlo
i ne bi se na�la nijedna bolnicka sestra sposobna da me ponovo osovi na noge. I ako
se to
ne bi dogodilo, moglo bi biti samo jo� znatno gore. Eto, Milena:
Va� F.
*
Cetvrtak
Necu vam sad govoriti ni o cemu drugome nego o ovom: i jo� nisam va�a pisma
valjano procitao, samo sam ih obletao poput mu�ice oko svetlosti i vi�e puta sam
oprljio
glavicu; to su, uostalom, kao �to sam vec izneo, dva potpuno razlicita pisma, prvo
za
ispijanje do dna, drugo da vas jeza pro�me, ali to drugo je svakako novije:
Ako sretnete nekog poznanika i napeto ga zapitate koliko je 2 x 2, onda je to
pitanje za ludnicu, ali u prvom razredu osnovne �kole isto pitanje je umesno. U mom
pitanju za vas, Milena, udru�uje se oboje, i ludnica i osnovna �kola; srecom,

dakle, da u
njemu ima i neceg osnovackog. Uvek mi je, naime, bilo potpuno nerazumljivo da je
neko
dopustio da bude uhvacen u moje klopke i mnoge sam ve�e s ljudima (na primer, sa
Vajsom) razorio, poveden logickim stanovi�tem da uvek vi�e verujem u zabludu drugih
nego u cudo (u onome �to se mene tice, inace ne). Za�to da, mislio sam, mutne vode
�ivota
zamucujem jo� takvim stvarima. Vidim pred sobom komad puta koji mi je mogucan, i
znam na kojoj cu ogromnoj udaljenosti, za mene verovatno nedosti�noj, od mesta na
kojem se sad nalazim, biti dostojan (ako razmislite, to nije skromnost nego
oholost) nekog
tek prigodnog pogleda (svog, aka ko tek od drugog!), pazite, dostojan nekog
prigodnog
pogleda, a sad dobijam - va�a pisma, Milena. Kako izraziti tu razliku? Neko
le�i na
samrtnoj postelji, u prljav�tini i smradu, i dolazi mu andeo smrti, najslavniji od
svih
andela, i pogleda ga. Sme li se taj covek uop�te odva�iti da umre? On se okrece,
zavlaci se
vi�e nego ikad u svoju postelju, nemogucno mu je da umre. Ukratko, ne verujem u to
�to
mi pi�ete, Milena, i ne postoji nacin kojim biste mi to mogli dokazati (cak ni
Dostoj[evski]
ne bi to, one noci, nikome mogao dokazati, a moj �ivot traje samo noc), samo bih ja
to
mogao sebi da doka�em, mogu sebi da predstavim da bih bio u stanju (onako kako
biste vi
mogli sebi jednom da predstavite coveka opru�enog na le�aljci), ali ni ja sebi to
ne mogu
da poverujem. Zato je ovo pitanje bila sme�na ispomoc - to ste, naravno, odmah
opazili -
kao �to ce ponekad ucitelj namerno dopustiti, iz umora i zbog ce�njive potrebe, da
ga neki
ucenikov tacan odgovor zavara da ovaj ucenik stvarno razume stvar, dok on odgovor
zna
zapravo samo iz nekog slucajnog razloga, ali mu je nemoguce da stvar shvati u
osnovi, jer
bi jedino ucitelj sam mogao da ga nauci da je su�tinski razume.
Nece on to postici
cmizdrenjem, jadikovkama, ulagivanjem, molbama, snevanjem (imate li poslednjih 5, 6
pisama? trebalo bi da ih pogledate, deo su celine), vec necim drugim nego...

ostavimo to
otvoreno.
* * *
Slucajno vidim da ste u svom pismu aludirali i na devojku. Da ne bi u tome ostalo
ikakve sumnje: pre�av�i preko bola datog trenutka, toj devojci ste posvedocili
najvece
dobrocinstvo. Osim ovog, ne umem da zamislim nijedan drugi nacin kako bi se ona
mogla
odvojiti od sebe. Ona je, dodu�e, nekako bolno naslucivala, ali nije imala ni
najmanji uvid
u to otkud zapravo svoju (onespokojavajucu, ali ne za nju) toplotu dobija mesta�ce
koje je
ona imala pored mene. Secam se: sedeli smo jedno uz drugo na kanabeu u jednosobnom
stanu u Vr�ovicu (bilo je to, verovatno, u novembru, a stan je za nedelju dana
trebalo da
postane na� stan); ona je bila srecna da je, posle tolikih muka, osvojila makar
ovaj stan, pri
cemu je pored nje sedeo njen buduci mu� (ponavljam da sam iskljucivo ja bio taj
kome je
brak padao na um, iskljucivo sam je ja terao na brak, dok je ona na njega
pristajala samo sa
strahom i protiv svoje volje, ali se zatim, naravno, sa�ivela s tom mi�lju). Kad se
prisetim
tog prizora sa svim njegovim pojedinostima, brojnijim od srcanih otkucaja u
groznicavom
damaranju, onda verujem da sam kadar da shvatim svaku ljudsku zaslepljenost (u ovom
slucaju, i ja sam mesecima bio zaslepljen, pri cemu s moje strane nije postojala
samo ta
zaslepljenost nego i drugi uvidi na osnovu kojih bi proizi�ao brak iz racuna u
najboljem
smislu tog izraza), da bih mogao da razumem svaku zaslepljenost do samog njenog dna
i
bojao sam se da ustima prinesem ca�u mleka, jer bi ono moglo da mi, nimalo
slucajno,
skoci pravo u lice i izrova�i ga.
Jedno pitanje: u cemu se sastoje prebacivanja koja ste mi uputili? Da, cinio sam i
ja
vec ljude nesrecnim, ali mi oni ipak nisu prebacivali nego su cutali i verujem da
mi
duboko u sebi nisu nimalo prebacivali. Takav je moj izuzetan polo�aj medu ljudima.
* * *
Ali sve je to neva�no u odnosu na pomisao koja mi je jutros pala na pamet dok sam
se dizao iz postelje i koja me je tako zacarala da sam se umio i obukao a da tog
nisam bio
ni svestan i da bih se u istom stanju jo� i obrijao da me iz omadijanosti nije
trgao posetilac
(advokat, koji mesnu ishranu smatra neophodnom).
Evo pomisli ukratko: na neko vreme napu�tate svog mu�a, i to nije ni�ta novo, vec
se jednom dogodilo. Razlozi za to: va�a bolest, njegova nervoza
(to ce mu pru�iti i
olak�anje) i, najzad, situacija u Becu. Kuda biste oti�li, ne znam; za vas bi
najbolji bio neki
prijatan kraj u Ce�koj. I pri tome bi najbolje bilo da se ja licno ne me�am niti
pokazujem.
Za to neophodan novac dobicete od mene (saglasicemo se vec oko uslova vracanja).
(Spomenucu samo jedno od sporednih preimucstava koje izvlacim iz svega: pretvoricu
se
u cinovnika koji ce raditi sa zanosom; moj posao je, uostalom, sme�no lak i
podjednako
�alostan, ne mo�ete to ni da zamislite, ne znam zbog cega me placaju.) Ako ga ne bi
za
ovaj ili onaj mesec bilo dovoljno, nece biti nimalo te�ko obezbediti onoliko koliko
bude
nedostajalo.
Zasad ne dodajem ni�ta u pohvalu svojoj pomisli, ali vi imate priliku da mi, sudeci
o njoj, poka�ete da li bih smeo da va�em sudu izlo�im ostale svoje pomisli (jer mi
je znana
vrednost ove).
Va� Kafka
Naknadno citam napomenu povodom ishrane - da, svakako bi se i ona sredila kod
nekog tako va�nog coveka kakav bih tada postao. - Citam oba pisma kao �to vrabac
nabada mrvice u mojoj sobi, drhteci, napre�uci sluh, vrebajuci, nakostre�enog
perja.
*
Petak
Kad ce se, konacno, malo ispraviti ovaj svet okrenut naopako? Danju se tumara
okolo, specene glave - ovde je, u brdima, posvuda tako lepih ru�evina, pa verujete
da i
sami morate postati lepi - ali u krevetu, umesto sna, dolaze vam najbolje ideje.
Danas,
recimo, pao mi je na pamet nastavak jucera�njeg predloga da biste tokom leta mogli
da
budete kod Sta�e koja je, pisali ste mi, na selu. Juce sam vam pisao o gluposti da
tokom
nekih meseci novca mo�da ne bi bilo dovoljno, ali to je besmislica, uvek bi ga bilo
dovoljno.
Va�e pismo od utorka, od jutra do veceri mi samo potvrduje
vrednost mog
predloga, �to i nije ne�to narocito, jer je sve, zaista sve potvrduje. Ako u
predlogu ima
nekog lukavstva - a gde ne bi bilo te ogromne zveri koja se, po potrebi, mo�e i
veoma
smanjiti - onda cu ga ja zauzdati, pa cak i sam va� mu� mo�e u tom pogledu da ima
poverenja u mene. Upadam u preterivanje. Ipak: mo�e se imati poverenja u mene. Cak
vas
necu ni videti, ni sad, ni onda. Bicete na selu kao �to volite. (U tome smo slicni,
malo
uzbudljivog predela, s planinama tek osrednje visine, i to mi je najdra�e, sa �umom
i
jezerom.)
Varate se, Milena, u pogledu delovanja va�ih pisama. Jo� nisam sasvim zavr�io sa
citanjem onih od ponedeljka (jen strach o Vas)18 (jutros sam poku�ao, i i�lo mi
je vec
donekle bolje, putem mog predloga u�lo se vec pomalo u podrucje istorije, ali jo�
nisam
mogao da ih docitam). Pismo od utorka, naprotiv (a i neobicna dopisnica - napisana
u
kafani ? - tera da odgovorim jo� i na va�u optu�bu povodom Verfela, nikad vam
zapravo ni
na �ta ne odgovaram, vi odgovarate znatno bolje, i to je veoma prijatno), danas me
dovoljno smiruje, uprkos tome �to zbog pisma od ponedeljka nisam celu noc trenuo, i
budi
poverenje u meni. Razume se, i to pismo od utorka ima svoju iglu koja mi se sve
vreme
zabada u telo, ali ti je vodi�, a �ta bi to - ovo je, naravno, samo istina na
trenutak, trenutak
trepeta od srece i bola - bilo te�ko podneti kad je od tebe?
F
Jo� jednom vadim svoje pismo iz omotnice, ovde ima mesta: reci mi, molim te,
18 (samo strahovanje zbog vas).
ponovi jo� jednom - ne uvek, ne zahtevam toliko - jo� jednom mi reci Ti.
Recite, molim vas, ako vam to nije neugodno, kad ste u prilici, ne�to prijatno s
moje strane Verfelu. Ali, na�alost, ipak ne odgovarate na mnoge stvari, recimo na
pitanja
povodom va�eg pisanja. [...]19
Naposletku, ponovo sam vas sanjao, bio je dug san, ali gotovo se niceg ne secam.
Bio sam u Becu, i vi�e ni�ta ne znam o tome, ali onda sam do�ao u Prag i zaboravio
va�u
tamo�nju adresu, ne samo ulicu nego i grad, sve, samo mi se ime �rajber jo� nekako
zadr�alo, ali nisam znao �ta bi trebalo da radim s njim. Potpuno ste, dakle, bili
izgubljeni
za mene. U svom ocajanju, preduzimao sam razne pametne stvari, ali koje nisu, ne
znam
za�to, uspevale i od kojih sam tek jednu zapamtio. Napisao sam na koverti: M.
Jesenska., a
ispod toga: �Molim da ovo pismo bude isporuceno po�to bi inace Finansijska uprava
pretrpela ogroman gubitak!� Pomocu ove pretnje nadao sam se da ce biti pokrenuti
svi
dr�avni instrumenti da bi vas na�li. Prepredeno, a? Ali, ne izvlacite ni�ta iz toga
protiv
mene. Samo u snu ja cinim tako uznemiravajuce stvari.
*
Subota
Pomalo si me pogre�no razumela, Milena, ipak sam bezmalo saglasan s tobom.
Necu da ulazim u pojedinosti.
Da li dolazim u Bec, danas jo� ne mogu da ka�em, ali verujem da ne dolazim. Imao
sam ranije mnoge protivrazloge; danas bih imao samo jedan, naime da to prevazilazi
moje
duhovne snage, a potom mo�da jo� jedan, dalek i sporedan, da je to za sve nas
bolje. Ipak,
19 Ovde je precrtano i necitljivo nekih devet reci.
dodajem da je za mene isto tako ili jo� vi�e preko mojih snaga ako bi ti, u
okolnostima koje
si opisala (nechat cloveka cekat),20 do�la u Prag.
Nu�nost da se dokuci �ta si tokom pro�lih 6 meseci htela da
mi ka�e� nije
neodlo�na. Ubeden sam da je to ne�to stra�no [...],21 ubeden sam da si pro�ivela
ili cak
pocinila stra�ne stvari, ubeden sam da ja verovatno ne bih mogao podneti da budem
tome
neposredan svedok (mada sam pre nekih 7 godina mogao ba� sve da podnesem), ubeden
sam takode da ni u buducnosti ne bih bio kadar da budem tome neposredan svedok, pa
dobro, �ta bi se sve iz toga moglo zakljuciti? Jesu li tvoji do�ivljaji i cinovi
ne�to su�tinsko
za mene ili si to ti licno? A tebe, tebe poznajem, i bez te price. Poznajem te i
bolje nego
sebe, ali pri tome necu da ka�em da ne znam �ta radim rukama.
Tvoje pismo ne protivreci mome predlogu; naprotiv, jer ti pi�e�: najradeji bych
utekla treti cestou ktera nevede ani k tobe ani s nim, nekam do samoty?22 To jeste
moj
predlog. Ispisuje� ga mo�da istog dana kad i ja.
Ako je bolest u tom stadijumu, svakako da svog mu�a ne mo�e� ni privremeno da
ostavi�, ali to ipak nije, kao �to pi�e�, neka beskrajna bolest, tek nekoliko
meseci, pi�e�, a
jo� mesec i ne�to pa nece� vi�e biti neophodna u svakom trenutku. Tada je tek
avgust,
najvi�e septembar.
Uostalom, priznajem: tvoje pismo je od onih koja ne mogu odmah da procitam i,
ako sam ga ovom prilikom cetiri puta naprosto pro�dirao, ne mogu smesta da iznesem
svoje mi�ljenje. Kako god, verujem da ono malocas receno mo�e donekle da va�i.
Tvoj
20 (dozvoliti da neko ceka).
21 Ovde je precrtano i necitljivo nekih 15 reci.
22 najradije bih pobegla, nekim trecim putem koji ne vodi ni ka tebi ni sa njim,
nekuda u samocu.
*
Subota jo� jednom
Moramo prestati sa ovim pismima koja se ukr�taju i preticu, Milena, sluduju nas,
ne znamo vi�e �ta je napisano niti na �ta odgovaramo, i stalno drhtimo. Veoma dobro
razumem tvoj ce�ki, cujem i tvoj smeh, ali ja dubim i svoju rupu u tvojim pismima
izmedu
reci i smeha, pa cujem samo rec - i, osim toga, celo moje bice je strah.
Da li bi jo� htela da me vidi� posle mojih pisama od srede-cetvrtka? Ne mogu da
racunam na to; poznajem vezu koja mene vezuje za tebe (Ti si deo mene, cak i ako
te
nikad vi�e ne budem video). [...]23 poznajem je u meri u kojoj
ona ne pripada
nepreglednom podrucju straha, ali nimalo ne poznajem vezu koja tebe vezuje za mene;
ona u potpunosti pripada strahu. Ni ti mene ne poznaje�, Milena, ponavljam to.

Ono �to se de�ava za mene je ne�to cudesno, moj svet se stropo�tava, moj svet se
sazdaje, gledaj (to ka�em sebi) kako ce� pri tome da opstane�.
Ne �alim ja zbog
stropo�tavanja, ionako se taj svet vec uru�avao, �alim zbog njegovog sazdavanja,
�alim
zbog svojih slaba�nih snaga, �alim zbog radanja, zbog sunceve svetlosti �alim.
Kako cemo zatim �iveti? Ako na moja pisma-odgovore ka�e� �Da�, nema� vi�e
prava da nastavi� da �ivi� u Becu, to je nemoguce. Istovremeno
s tvojim dana�njim
pismima stiglo je pismo od Maksa Broda, u kojem mi on pi�e izmedu ostalog: �Do mene
je
dospela neobicna prica, o kojoj bih da ti �referi�em� u glavnim crtama. Rajner,
mladi
urednik Tribune (cujem, veoma fin i doista izuzetno mlad covek - mo�da od 20
godina),
otrovao se. To se desilo jo� dok si ti bio u Pragu, verujem, sad je na videlo izbio
razlog: Vili
23 Ovde je precrtano i necitljivo oko jedanaest reci.
Has je imao vezu s njegovom �enom (rodena Ambro�ova, prijateljica Milene Jesenske),
ali
ta se veza kretala u duhovnim granicama. Nije bilo nikakvog hvatanja na delu ili
tako
neceg, ali �ena je mu�a, koga je poznavala niz godina pre njihovog braka, tako
izmucila
svojim recima i pona�anjem da se ovaj ubio u redakciji. Izjutra je ona, u pratnji
gospodina
Hasa, do�la u redakciju da bi saznala za�to se on nije vratio sa nocnog de�urstva.
On je vec
bio u bolnici i umro je pre nego �to je ona stigla tamo. Has, koji je upravo bio
pred
zavr�nim ispitom, prekinuo je studije, posvadao se sa ocem i u Berlinu vodi neke
filmske
novine. Govori se da nije u dobrom stanju. �ena takode �ivi u Berlinu i mnogi
veruju da
ce je on o�eniti. - Ne znam za�to ti pricam ovu okrutnu pricu. Mo�da samo zato �to
patimo od istog demona, pa je ta prica i na�a kao �to smo i mi njeni.�
Tako je u pismu. Ponavljam da ti ne mo�e� da ostane� u Becu. Ba� stra�na prica.
Jednom sam ulovio krticu i odneo je u ba�tu. Tek �to sam je
pustio na tlo, ona se
besomucno zarinu u zemlju kao da je zaplivala po vodi, i nestade. Covek po�eli da
se na
isti nacin sakrije pred ovakvom pricom.
Nije to uop�te u pitanju, Milena, ti nisi za mene �ena nego si devojka i nijednu
devojku nisam video da je vi�e devojka od tebe, necu se usuditi ni da te dr�im za
ruku,
devojcice, ovom prljavom, drhtavom, ko�catom, nepostojanom, nesigurnom, ledenom-
vrelom rukom.
F
�to se pra�kog kucepazitelja tice, to ti je rdav plan. Naci ce� samo pustu kucu. To
je
moja kancelarija. U meduvremenu, bicu na Starogradskom trgu br. 6, na trecem
spratu, za
pisacim stolom, s licem medu dlanovima.
Da, dogada se da me ipak ne razume�, Milena, �jevrejsko pitanje� je bilo tek glupa
�ala.
*
Nedelja
Danas o necemu �to mo�da mnogo toga obja�njava, Milena (kakvo samo bogato i
te�ko ime koje jedva da je od punoce mogucno podici, a u pocetku mi se nije ba�
dopadalo,
licilo mi je na Grka ili Rimljanina zalutalog u Ce�ku, koga je ce�ki nadvladao,
izoblicio u
intonaciji, a ono je ipak, cudesno, po boji i obliku, �ena koju u narucju iznose iz
sveta ili
otr�u od vatre, ne znam, i koja ti se pokorno i poverljivo baca u narucje; samo ne
iskace li
jak naglasak na i, ne izbija li ti ime ponovo iz narucja? Ili je to, mo�da, samo
poskok od
srece koji ti sam cini� sa svojim teretom?):
Pi�e� mi dve vrste pisama; pod tim ne mislim na ona koja pi�e� perom i ona koja
pi�e� olovkom, iako pisanje olovkom po sebi nagove�tava nemalo stvari i vec nas
tera da
oslu�nemo, ali to razlikovanje ipak nije presudno, jer je,
recimo, poslednje pismo, s
docrtom stana, napisano olovkom, a ipak me usrecuje; usrecuju me (uzmi u obzir,
Milena,
moje godine, moju istro�enost i, pre svega, strah, i uzmi u obzir svoju mladost,
sve�inu,
srcanost; i moj strah, pak, biva sve veci, jer je znak
ustuknuca pred svetom, otuda
uvecavanje njegovog pritiska, otuda nadalje uvecavanje straha, dok tvoja srcanost
znaci
prodiranje napred, otuda smanjivanje pritiska, otuda porast srcanosti), naime,
spokojna
pisma, pod cijim stopalima mogu da sedim bezmerno srecan; ona
su poput ki�e po
uzavreloj glavi. Ali, druga pisma, Milena, cak i ako po svojoj prirodi donose vi�e
srece
nego prva (a potrebni su mi dani i dani, zbog moje slabosti, da bih uspeo da
prodrem do te
srece), ta pisma koja pocinju uzvicima (a ja sam ipak tako daleko) i koja
zavr�avaju ne
znam kojom stravom, onda, Milena, pocinjem stvarno da podrhtavam kao da sam ispod
samog alarmnog zvona, ne mogu da ih citam i, dabome, ipak ih citam kao �to i�ednela
�ivotinja pije, pri tome mi se strah sla�e na strah, pa tra�im komad name�taja
ispod kojeg
bih mogao da se zavucem, molim se cepteci i sasvim izbezumljen u co�ku da ti, kao
�to si
u ovom pismu uletela, ponovo izleti� kroz prozor, jer ipak ne mogu oluju da dr�im u
sobi;
ti mora da u takvim pismima ima� velicanstvenu glavu Meduze, tako palacaju zmije
u�asa
oko tvoje glave, a oko moje, dabome, jo� vi�e divljaju zmije straha.
* * *
Tvoje pismo od srede, cetvrtka. Ali, detence, detence (to zapravo ja tako tepam
Meduzi), ti sve moje glupe �ale (sa �id, nechapu i �mr�nja�) uzima� ozbiljno, dok
sam ja
hteo samo da te malo nasmejem; ne razumemo se medusobno iz straha; ne prisiljavaj
me,
molim te, da ti pi�em na ce�kom, u tome nema ni traga prebacivanja, pre bih mogao
da ti
prebacim da o Jevrejima koje poznaje� (ukljucujuci i mene) - ima ih prilicno! -
suvi�e
dobro misli�, a ponekad bih ih ja rado sve, ba� kao Jevreje (ukljucujuci i mene),
strpao u
fioku ormana za ve�, dobro ih zatisnuv�i, onda sacekao, pa fioku malo od�krinuo da
pogledam unutra da li su svi vec pogu�eni i, ako nisu, opet bih fioku zatvorio, i
sve bih
tako nastavljao do njihovog kraja. - Ono �to sam o tvom
�izlaganju� rekao, bilo je,
dabome, ozbiljno (to �ozbiljno� uvek iznova iskrsava u mojim pismima. Mo�da mu
cinim -
ne sti�em da o tome naknadno mislim - u�asnu nepravdu, ali gotovo jednako sna�no je
osecanje da sam sa njim od sad tesno povezan i sve te�nje, gotovo bih rekao: na
�ivot i
smrt. Kad bih mogao sa njim da razgovaram! Ali, bojim ga se; nadmocnije je od mene.
Zna� li, Milena, kad mu prilazi�, krupnim koracima silazi� sa svoje ravni, a
dolazi� li ka
meni, onda se baca� u bezdan. Zna� li to? Ne, to nije bila moja �visina� o kojoj
sam govorio
u svome pismu nego tvoja) - da, rekoh tvoje �izlaganje�, a i ti si ga uzimala
ozbiljno, i u
tome se nikako ne varam.
* * *
Ponovo cujem za tvoju bolest. Milena, ako je nu�no da bude� u krevetu. A mo�da
jeste. A mo�da ti i le�i� dok ja ovo pi�em. Nisam li pre mesec dana bio bolji
covek? Brinuo
sam se za tebe (naravno, samo u svojoj glavi), pratio tvoje zdravstveno stanje, a
sada vi�e
ne, sad mislim samo na svoju bolest i svoje zdravlje, a oboje, dabome, i bolest i
zdravlje,
jesu ti.
F
Danas sam bio na malom izletu, sa onim in�enjerom, mojim miljenikom, da bih se
otrgao iz ove besane atmosfere. Odande sam ti napisao i razglednicu, ali nisam
mogao da
je potpi�em i po�aljem. Ne mogu vi�e da ti pi�em kao nekoj strankinji.
Pismo od petka do�lo je tek u sredu; ekspresna i preporucena pisma idu sporije od
obicnih.
*
Ponedeljak
Jutros, tik pre nego �to cu se probuditi, kao i zamalo po�to sam zaspao, sanjao sam
odvratan san, da ne ka�em stra�an (srecom, utisak od sna je brzo i�cileo), dakle
samo
odvratan san. Uostalom, njemu zahvaljujem �to sam barem malo spavao: iz takvog sna
budite se tek kad on protekne, pre nego �to zavr�i nemogucno vam je da se izvucete;
�cepao vas za gu�u i ne pu�ta.

Bilo je to u Becu, nalik Becu iz mojih sanjarija, koji zami�ljam za slucaj da mo�e
biti u njega otputujem (u tim sanjarijama, Bec se svodi samo na mali, spokojni trg,
koji je s
jedne strane oivicen tvojom kucom, a nasuprot njoj je hotel u kojem cu ja
stanovati, levo
od njega je Zapadna �eleznicka stanica, na koju cu stici, levo stanica �Franja
Josif�, s koje
cu krenuti kad se budem vracao, da, i u prizemlju hotela je,
ba� zgodno, jo� i
vegetarijanska gostionica u kojoj se hranim, ne da bih jeo nego da bih, u neku
ruku, u
Prag oti�ao ne�to te�i. Za�to to pricam? To zapravo ne pripada snu, ocevidno ga se
jo�
bojim). Nije, dakle, bilo ba� tako, bio je to stvaran velegrad, sveceri, vla�no,
mracno,
nepojamno gust saobracaj; kucu u kojoj sam stanovao odvajao je izdu�eni
cetvorougaoni
park od tvoje kuce.
U Bec sam do�ao nenadano, pretekao sam sopstvena pisma, koja su jo� bila na putu
k tebi (docnije me je to narocito bolelo). Ti si, medutim, bila obave�tena i
trebalo je da se
sretnemo. Srecom, nisam bio sam, neko malo dru�tvo i, verujem, jedna devojka bili
su sa
mnom (istovremeno, cinjenicu da nisam sam osecao sam i kao breme), ali o njima ne
znam ni�ta podrobnije, bili su mi takoreci kao sekundanti. Barem da su bili
cudljiviji, ali
ne, neprestano su razgovarali, verovatno o mom slucaju, cuo sam
samo njihovo
nervirajuce mrmljanje, ali ni�ta nisam razumevao niti sam hteo da i�ta razumem.
Stajao
sam desno od svoje kuce na ivici plocnika i posmatrao tvoju. Bila je to neka niska
vila s
divnom, jednostavnom, kru�no zasvodenom lodom koja je izlazila na
ulicu u visini
prizemlja.
Iznenada, bilo je vreme za dorucak, u lodi je bio postavljen sto, izdaleka sam
video
kako je tvoj mu� do�ao, seo u tr�cani naslonjac desno i, jo� sanjiv, protezao se,
�ireci ruke.
Onda si ti do�la i sela za sto, tako da sam mogao da te potpuno vidim. Dabome, ne
ba�
jasno, bilo je daleko, obris tvog mu�a mogao se videti odredenije, ne znam za�to,
ti si
ostajala samo kao ne�to plavicastobelo, protocno, fantomsko. I ti si �irila ruke,
ali ne da bi
se proteglila, nego je u tom pokretu bilo neceg svecanog.
Ubrzo potom, opet je bilo ono ranije vece, bila si na ulici sa mnom, stajala si na
plocniku, ja jednom nogom na kolovozu, dr�ao sam te za ruku i sad je

poceo neki
nesuvislo brzi razgovor sastavljen od kratkih recenica, malo ja,
malo ti, klap-klap, i
potrajalo je to do kraja sna, maltene bez prekida.
Ne mogu da ga prepricam, u pameti su mi zapravo samo 2 prve i 2 poslednje
recenice, sredi�nji deo bio je samo jedna jedina teskoba, pobli�e nesaop�tiva.
Umesto pozdrava, podstaknut necim, brzo sam rekao: �Zami�ljala si me drukcijeg.�
Odgovorila si: �Ako treba da budem iskrena, mislila sam da si
vi�e fe�� (zapravo si
upotrebila neki jo� vecma becki izraz, ali sam ga zaboravio).
To su bile prve 2 recenice (s tim u vezi mi pada na pamet: zna� li zapravo da sam
potpuno nemuzikalan, tako nemuzikalan kako niko nije, koliko znam?) i s njima je, u
osnovi, sve bilo odluceno, �ta bi jo�? Ali, tad su pocela

pregovaranja oko ponovnog
videnja, najneodredeniji izrazi s tvoje strane, neprestano zapitkivanje s moje.
Sad je priskocila i moja pratnja, kod koje je bilo stvoreno mi�ljenje da sam u Bec
doputovao radi pohadanja neke poljoprivredne �kole u beckoj okolini, pa je sad kao
kucnuo trenutak da tamo krenem; ocigledno su hteli da me iz samilosti udalje
odavde.
Prozreo sam to, ali sam ipak po�ao na stanicu, verovatno zato �to sam se nadao da
ce tako
ozbiljna namera da otputujem ostaviti na tebe neki utisak. Svi smo do�li na
obli�nju
stanicu, ali sad se pokazalo da sam zaboravio naziv mesta gde je �kola trebalo da
se nalazi.
Stajali smo pred velikim tablama s redom vo�nje, a oni su istrajno povlacili prste
po
nazivima stanica i propitivali me da li je mo�da ova ili ona, ali nijedna nije bila
od tih.
Dok je to trajalo, pomalo bih te zagledao, i uostalom bio sam krajnje ravnodu�an
kako izgleda�, bilo mi je stalo jedino do tvojih reci. Gotovo nimalo nisi licila na
sebe, u
svakom slucaju bila si tamnoputija, mr�avijeg lica, neko sa
zaokrugljenijim obrazima
poput tebe ne mo�e biti tako okrutan. (Ali, zar je to bilo okrutno?) Tvoja odeca
bila je,
zacudo, od iste tkanine kao i moja, i bila je veoma mu�kog kroja, zapravo mi se
nije
svidala. No, onda sam se setio jednog mesta iz pisma (stiha: dvoje �aty mam a prece
slu�ne
vypadam),24 i tako je veliku moc tvoja rec imala nada mnom da mi se od tog trena
tvoja
haljina veoma dopala.
Ali, onda je nastupio kraj, moja pratnja je jo� prebirala po redu vo�nje, a nas
dvoje
smo stajali po strani i pretresali stvari. Zavr�no stanje tog pregovaranja bilo je
otprilike
ovakvo: sutradan je nedelja; tebi je do odurnosti bilo
neshvatljivo kako mogu i da
pretpostavim da bi u nedelju mogla imati vremena za mene. Ali, naposletku si
popustila i
rekla da bi ipak mogla da odvoji� 40 minuta. (Najstra�nije u tom razgovoru nisu,
naravno,
bile reci, nego ono ispod, besciljnost svega, a tu je bio i tvoj stalni precutni
argument: �Ne
bih da dodem. Od kakve ti, dakle, mo�e biti pomoci ako ipak dodem?�) Ali, kad ce�
tih 40
minuta biti slobodna, nisam uspevao od tebe da saznam. Nisi to znala; uprkos svem
naoko
napregnutom razmi�ljanju, nisi mogla da odredi� kad bi to bilo. Najzad sam zapitao:
�Da li
mo�da da cekam ceo dan?� �Da�, rekla si i okrenula se nekom dru�tvu koje je tu
stajalo i
cekalo na tebe. Smisao odgovora bio je da nece� ni doci i da je jedini ustupak koji
mo�e�
da mi ucini� dozvola da smem da te cekam. �Necu cekati�, pro�aputao sam i, po�to mi
se
ucinilo da me nisi cula, a to je bio moj poslednji adut, viknuo sam te reci
ocajnicki za
tobom. Ali, tebi je bilo svejedno. Nisi hajala vi�e za to. Povodeci se, nekako sam
se vratio u
grad.
* * *
Ali, dva casa kasnije, evo pisama i cveca od tebe, u znak dobrote i za utehu.
Tvoj F
Adrese, Milena, ponovo su nejasne; u po�ti ih ispravljaju i
dopisuju. Adresa
ispisana posle moje prve molbe bila je bez premca, za uzor divnom, raznovrsnom,
dabome
24 (imam samo dve preobuke, a ipak izgledam vitko).
i zapravo citljivom krasnopisu. Ako bi u po�ti imali moje oci, tamo bi citali
gotovo samo
tvoja adresiranja i nicija druga. Ali, buduci da je to po�ta...
*
Utorak
Jutros sam te opet sanjao. Sedeli smo jedno uz drugo, a ti si me odgurivala od
sebe,
ne jarosno, nego prijateljski. Bio sam veoma nesrecan. Ne zato �to me odguruje�
nego zbog
sebe, jer sam se prema tebi ophodio kao �to bih prema nekoj nemoj �eni i precuo sam
glas
koji je govorio iz tebe, i govorio upravo meni. Ili ga mo�da nisam precuo, ali
nisam bio
kadar da mu odgovorim. Oti�ao sam jo� neute�niji nego u prvom snu.
Tim povodom mi pada na pamet da sam jednog dana negde procitao ne�to ovakvo:
�Moja voljena je vatreni stub koji se preko zemlje valja. Sad me dr�i zagrljenog.
Ali, ne
vodi ona te koje grli nego one koji vide!
Tvoj
(sad vec gubim i ime, neprestano biva sve krace, pa sad glasi: Tvoj)
*
Nedelja
Posle male �etnje u kojoj sam bio s tobom. (Kako je lako napisati ove reci: mala
�etnja s tobom. Trebalo bi da se postidim i prestanem da pi�em, po�to je to tako
lako.)
Ono �to je, pre svega, naju�asnije u toj prici jeste ubedenje da je Jevreje
obavezno
ubijati kao �to se ubijaju grabljive zveri, i sa stravom, po�to to ipak nisu zveri
nego
izuzetno lucidna bica i koja ne mogu da se suzdr�e da se ne obru�e na vas. Ti ne
mo�e� da
stekne� utisak o tome u njegovoj punoci i snazi, a sve drugo u prici mo�e� da
razume�
bolje od mene. Uop�te ne shvatam kako je ljudima pre ovih pojava u poslednje vreme
moglo da padne na pamet ritualno ubijanje (nekad je do toga dolazilo najvi�e iz
straha i
zavisti, ali sad je to ipak nedvosmislen prizor, tu vidimo �Hilznera� koji delo
cini korak po
korak; svejedno �to se za to vreme mlada devojka privija u njegovo narucje), a
svakako ne
shvatam kako su ljudi mogli da veruju da Jevrejin ubija, ne mareci da se sam izvuce
od
progona, jer on to cini, ali ljudi se, razumljivo, to ne tice.
Opet preterujem; sve su to preterivanja. Preterivanja su zato �to se oni koji tra�e
spasenje uvek bacaju na �ene, a one podjednako mogu biti hri�canke kao i Jevrejke.
I ako
govorimo o nevinosti devojke, to ne znaci ona obicna telesna nego nevinost u
njihovom
�rtvovanju, koja nije manje telesna.
Mnogo toga sam hteo da ka�em povodom tog izve�taja, ali radije cu da cutim;
najpre, veoma malo poznajem Hasa (uprkos tome �to su njegove cestitke koje mi je
uputio
povodom moje veridbe bile najsrdacnije od svih koje sam dobio), niti uop�te
poznajem
ostale, a zatim ti bi mogla lo�e da primi� da se sa svojim refleksijama me�am u
stvar koja
tebi pripada i, najzad, niko vi�e tu ne mo�e ni�ta da pomogne i sve bi to bila tek
cista
mislena igra.
(Uvek se bojim da me ti nepravedno osuduje� u slucaju devojke s kojom je trebalo
da se sretnem u Karlsbadu i kojoj sam, malo posle svog
telegrama i dve dopisnice
nedovoljno jasne, rekao istinu onoliko valjano koliko je to bilo mogucno - i da bi
bilo u
njenom duhu, stalno sam se trudio da joj ni�ta ne ka�em u pohvalu; bojim se utoliko
vi�e
�to sam ja prirodno roden da budem osudivan, i to veoma
te�ko, ali svakako ne u
su�tinskom smislu tvoje price, dakle mo�da jo� te�e osuden, rekla bi ti; da, vi�e
volim da
podnesem najte�u osudu koja pociva na istini nego lak�u osudu koju ne zaslu�ujem.
Oprosti na ovim nejasnim recima. To je, uostalom, situacija koju sam moram da re�im
sa
sobom, i pri tome nemam prava da te vidim, osim iz daljine.)
�to se tice Maksa, i ja verujem da je nu�no najpre ga licno upoznati da bi mogao da
bude prosuden u celini. Ali, onda ga treba voleti, diviti mu se, biti ponosan na
njega,
svakako i saucestvovati sa njim. Ko se tako ne ophodi s njim (cak i uz
pretpostavljenu
dobronamernost), ne poznaje ga.
F.
*
Ponedeljak
U pravu si, po�to sam tek sad - tvoja pisma sam, na�alost, dobio tek kasno veceras,
a sutra cu rano, sa in�enjerom, na mali izlet do Bolcana - procitao tvoj prekor

zbog
detenceta, stvarno sam sebi rekao: �Dosta, ne mo�e� danas da cita� ova pisma, mora�
ipak
malo da odspava� ako hoce� sutra ujutro na izlet� i samo mi je trenutak bio
potreban pre
nego �to cu nastaviti sa citanjem i razumevanjem i opu�tanjem i da, najzad, mogu da
odahnem i polo�im, kad bi ti bila ovde (pri cemu ne mislim samo na fizicko
prisustvo),
svoju glavu na tvoja kolena. To znaci, eto, biti bolestan, zar ne? Ipak te
poznajem, znam i
da reci �detence� nije ba� neki stra�an nacin obracanja. �tavi�e, shvatam �alu, ali
sve mo�e
predstavljati pretnju za mene. Kad bi mi napisala: �Juce sam izbrojala koliko je
�i� u tvome
pismu i ima ih ba� prilicno; kako mo�e� sebi da dopusti� da mi pi�e� �i� i upravo u
tolikom
broju?� - onda bih mo�da, ako si ti ozbiljna, i ja bio uveren da te time
o�alo�cujem i osecao
bih se prilicno neugodno. A na kraju krajeva, to bi stvarno moglo biti neko
povredivanje,
o cemu je te�ko naknadno procenjivati.
I ne sme� da zaboravi� da se �ala i ozbiljnost mogu, dodu�e, lako razlikovati, ali
to
nije lako u slucaju ljudi dovoljno va�nih da nam �ivot zavisi od njih; rizik je
suvi�e velik,
pocinjemo da gledamo mikroskopski, ikad je jednom tako, uop�te ni�ta vi�e se ne
razabira.
U tom pogledu, cak i u svom najsna�nijem dobu nisam bio sna�an. Na primer, kad sam
bio
u prvom razredu osnovne �kole. Na�a kuvarica, omalena, suvonjava, mr�ava,
�iljonosa,
upalih obraza, �uckasta u licu, ali jaka, energicna i nadmocna �ena, svakog jutra
me je
vodila u �kolu. Stanovali smo u kuci koja razdvaja mali trg od velikog. Najpre smo,
dakle,
prelazili trg, pa u Tinsku ulicu, zatim smo, prolazeci kroz neku vrstu zasvodene
kapije,
izbijali na Mesarsku ulicu odakle smo se spu�tali do Mesarske pijace. I to se
svakog jutra
jednako ponavljalo tokom cele jedne godine. Kad god bismo
izlazili iz na�e zgrade,
kuvarica je govorila kako ce ucitelju ispricati da sam kod kuce bio nevaljao.
Verovatno ja
ba� i nisam bio nevaljao, nego vi�e jogunast, zazjavalo, tu�an, cudljiv, a i od
toga se,
verovatno, dalo sastaviti ne�to prigodno za ucitelja. Znao sam to
i nisam, otuda,
kuvaricinu pretnju uzimao olako. Ipak, kad bismo kretali, verovao sam da je put do
�kole
veoma dug i da se sva�ta tokom njega jo� mo�e dogoditi (iz
takve prividne detinje
bezbri�nosti razvija se postupno, po�to putevi i nisu veoma dugi, ona prestra�enost
i
smrtna ozbiljnost), pa i prilicno sam sumnjao, makar dok smo jo� bili na
Starogradskom
trgu, da li ce se kuvarica, dodu�e besprekorna osoba, ali ipak samo u kucnim
granicama,
uop�te usuditi da razgovara sa uciteljem od op�teg ugleda. Mo�da bih ja tako ne�to
i glasno
rekao, a kuvarica bi obicno odgovorila kratko, tankim i nemilosrdnim usnama, da ja

u to
ne moram da verujem, ali da ce ona to svakako reci. Nekako pre nego �to cemo uci u
Mesarsku ulicu - to mesto jo� je za mene od izvesnog malog istorijskog znacaja (u
kojem
kraju si ti odrasla?) - strah od pretnje poceo bi da raste i prete�e. Sama �kola
vec i po sebi
izazivala mi je u�as, a sad mi ga je kuvarica jo� i pojacavala. Poceo bih da je
molim, a ona
je odmahivala glavom; �to sam je vi�e molio, sve mi je dragocenije izgledalo ono za
�ta sam
je molio i opasnost sve veca; zastajkivao sam i molio je za opro�taj, a ona me je
vukla dalje,
pretio sam joj da ce je moji roditelji kazniti, a ona se smejala, tu je bila
svemocna, hvatao
sam se cvrsto za portale prodavnica, za kamene stubove, nisam hteo da idem dalje
dok mi
ne bi oprostila, dr�eci je za suknju potezao sam je natrag (ni njoj nije bilo
lako), a ona me
je tako zakacenog vukla dalje, tvrdeci da ce i to reci ucitelju; bilo je kasno, sa
Jakovljeve
crkve je otkucavalo 8, cula su se �kolska zvona, ostala deca pocinjala su da trce,
i ja sam se
uvek silno pla�io od zaka�njavanja, pa smo sad i mi morali da trcimo i neprestano
sam u
sebi pretresao: �kazace, nece kazati� - ne, nikad nije rekla, ali uvek je postojala
mogucnost
da ce reci, pa je cak ta mogucnost naizgled rasla (juce nisam rekla, ali danas cu
sasvim
sigurno reci), i ona se nje nikad nije odricala. A pokatkad bi - zamisli, Milena -
lupala
nogama nasred ulice, besna na mene, pa bi poneka trgovkinja ugljem, koja bi se tu
na�la,
zastajala i posmatrala nas. Kakve ludosti, Milena! I kakav sam ti to ja sa svim
kuvaricama i
pretnjama i svom onom silnom pra�inom koju je 38 godina uzvitlalo i koja se sad
sle�e u
mojim plucima.
Ali, sve to nije bilo ono �to sam hteo da ka�em ili barem ne tako; kasno je, moram
da prekinem da bih oti�ao na spavanje, a necu moci da spavam zato �to sam prekinuo
da ti
pi�em. Ako jednom bude� htela da zna� kako mi je bilo ranije,
poslacu ti iz Praga
gigantsko pismo koje sam pre otprilike pola godine napisao svom ocu, ali mu ga jo�
nisam
dao.
A na tvoje pismo cu sutra odgovoriti ili, bude li uvece suvi�e kasno, tek
preksutra.
Ostajem ovde nekoliko dana du�e, po�to sam odustao od posete
roditeljima u
Francensbadu, naravno ako se zapravo odustajanjem mo�e nazvati prosta cinjenica da

ostajem da le�im na balkonu.
F
I jo� jednom hvala za tvoje pismo
*
Sreda
Te�ko je reci istinu, jer postoji, dodu�e, samo jedna, ali Ona je �iva i otuda joj
se
lice �ivo preobra�ava (kr�sn� vubec nikdy, v�ne ne, snad, nekdy hezk�).25 Da
sam ti
odgovorio u noci izmedu ponedeljka i utorka, bilo bi stra�no; le�ao sam u krevetu
kao na
postelji za mucenje, tokom cele noci sam ti odgovarao, jadikovao ti, poku�avao da
te
popla�im i tako oteram, proklinjao sebe. (Tome je razlog bio i da sam pismo dobio
kasno
uvece, pa suvi�e uzbuden ozbiljnim recima i osetljiv na domaku noci.) Zatim sam u
osvit
oti�ao u Bolcano, elektrovozom se popeo do Kolalba, na visini
1200 m, donekle
obeznanjen udisao cisti, gotovo ledeni vazduh naspram prvih venaca Dolomita, onda
ti,
na povratku, pisao ovo �to ti sad prepisujem i cak smatram, barem danas, suvi�e
o�trim;
tako se izmenjuju dani.
Najzad, evo me samog, in�enjer je ostao u Bolcanu, a ja se vracam. Nisam cak ni
prejako patio �to su izmedu mene i tebe uskocili in�enjer i predeli, jer ni ja sam
nisam bio
u pansionskoj sobi. Sinoc sam, do pola sata posle ponoci, proveo u pisanju, a zatim
jo� i u
razmi�ljanju s tobom; potom sam imao jedva nekoliko trenutaka sna, u krevetu do 6
sati,
pa sam se izgurao iz kreveta kao �to neki stranac iz kreveta gura drugog stranca, i
to sam
25 (zaista nikad lepo, svakako ne, mo�da ponekad lepu�kasto).
dobro ucinio, jer bih inace ceo dan proveo u Meranu neute�no sanjareci i pi�uci.
Jedva
sam bio svestan ovog izleta i ostace mi u pamcenju samo kao ne ba� razgovetan san,
nimalo va�an. Noc je tako protekla, jer si mi ti svojim pismom (ima� neki prodoran
pogled, ali to ne bi bilo mnogo, jer ima ljudi koji �ure ulicama i mame poglede,
ali ti
raspola�e� hrabro�cu takvog pogleda i, pre svega, snagom da gleda� jo� dalje, preko
granice
do koje dose�e taj pogled; to gledanje preko granice jeste glavna stvar, a ti si za
to
sposobna) probudila sve one stare davole kojima je jedno oko uvek budno i njime
love
priliku da nas razbude, �to je dodu�e stra�no, obliva me znoj od straha (zaklinjem
ti se: ni
od cega drugog nego od njih, od nedokucivih sila), ali to je dobro, zdravo je:
osmotrimo ih
redom i znamo da su tu. Medutim, tvoje obja�njenje moga �mora� da ode� iz Beca�
nije
potpuno. Nisam ti to napisao lakomisleno (nego pod uticajem one price; zapravo
nisam
dosad pomi�ljao na takve implikacije; bio sam tada toliko izvan
sebe da mi je tvoj
najhitniji odlazak iz Beca bio najsamorazumljivija stvar na svetu, i to iz
najsebicnijeg
zakljucivanja da to �to ce i tvog mu�a, mojom krivicom, samo zakaciti, tek mene
zapravo
punom snagom pogada, desetostruko i stostruko me pogada i rastura; pogada me nimalo
drugacije nego tebe), niti sam se bojao materijalnog opterecenja (ne zaradujem
mnogo, ali
bi to bilo dovoljno za nas oboje, verujem, naravno ako ne bi iskrsnula bolest), i u
tome
sam iskren u meri u kojoj mi to dozvoljava moja snaga mi�ljenja i izra�avanja (bio
sam to,
dabome, i ranije, ali tek si mi ti pomogla svojim istinskim pogledom). Ono cega se
bojim i
oci mi se �ire od straha, pa mi se i svest muti od tog utonuca u strah (kad bih
tako mogao
da spavam kao �to tonem u strah, ne bih vi�e �iveo), jeste samo ona unutra�nja
zavera
protiv mene (razumece� je bolje iz mog pisma ocu, svakako ne sasvim, jer pismo je
ipak
odvec sastavljeno za njega) koja se otprilike zasniva na tome da ja u velikoj
�ahovskoj igri,
u kojoj nisam ni pionov pion, pa i od toga daleko, hocu sad, uprkos svim pravilima
igre i
usred zaplitanja cele igre, hocu sad da zauzmem jo� i mesto kraljice - ja pionov
pion, dakle
figura koja cak i ne postoji, koja cak i ne ucestvuje u igri - a onda mo�da jo� i
mesto samog
kralja ili cak celu tablu, i da bi se to, ako bih ja to doista hteo, moralo
dogoditi na neki
drugi nacin, jo� neljudskiji. Stoga je predlog koji sam ti izneo za mene daleko
znacajniji
nego za tebe. U ovom trenutku, on je ne�to nesumnjivo, neobolelo, apsolutno

usrecujuce.
* * *
Toliko za juce; danas bih, na primer, rekao da cu sigurno doci u Bec, ali po�to je
danas danas, a sutra je sutra, jo� ostavljam sebi slobodu. Ni u kojem slucaju necu
te
iznenaditi, i necu dolaziti posle cetvrtka. Dolazim li u Bec,
uputicu ti poruku
pneumatskom po�tom - ne bih mogao da vidim nikog drugog osim tebe, to znam - ali
svakako ne pre utorka. Do�ao bih na Ju�nu stanicu, a jo� ne znam s koje bih oti�ao;
uzeo
bih, dakle, sobu blizu Ju�ne stanice; �teta da ne znam gde ti dr�i� svoje casove na
Ju�noj
stanici, po�to bih mogao da te tamo sacekam u 5 sati. (Mora da sam tu recenicu vec
procitao u nekoj bajci, nedaleko od one koja ka�e: Ako vec nisu umrli, onda �ive i
danas.)
Video sam danas neki plan Beca; na trenutak mi je izgledalo neshvatljivo da su
izgradili
toliki velegrad, dok je tebi zapravo potrebna samo jedna soba.
F
Mo�da sam pisma za poste restante adresirao i na ime Polak.
*
Cetvrtak
Neispavani, znatno ste razboritiji nego kad ste ispavani; juce sam bio malo
ispavan,
pa sam odmah napisao izvesne gluposti o putovanju u Bec. To putovanje, konacno, i
nije
mala stvar, s njime se ne prave �ale. U svakom slucaju, necu te uop�te iznenaditi,
drhtim
vec na samu pomisao na to. Necu cak ni uci u tvoj stan. Ne dobije� li nikakvu
poruku
pneumatskom po�tom u cetvrtak, onda sam otputovao u Prag. Uostalom, dolazim, kao
�to
cujem, ipak na Zapadnu stanicu - juce sam, verujem, napisao Ju�nu stanicu - ali sad
je to
svejedno. Nisam ja toliko nespretniji, neprenosiviji, nemarniji od op�teg proseka
(uz uslov
da sam malo odspavao), mo�e� u pogledu toga da bude� bez brige; ako se popnem u
vagon
koji ide za Bec, najverovatnije je da cu i sici u Becu; te�koca, naravno, mo�e
biti. Dakle, do
videnja (ali ne nu�no u Becu, jer mogucno je da to bude i putem pisama).
F.
Ropuha je lepa - da, lepa, ali ne veoma lepa - ne veoma lepa; s tom pricom je kao
sa
stonogom. Po�to je jednom bila fiksirana putem duhovitosti, ona nije vi�e u stanju
da se
mice, a paralizovana je i da bi odstupila; sva sloboda i kretanje prve polovine su
izgubljeni.
Ali, zanemarimo li to, onda mo�e biti citano kao neko pismo Milene J.; ako je to
pismo,
onda cu odgovoriti na njega.
A �to se tice Milene, ta stvar nema cak niceg zajednickog ni sa germanstvom ni sa
jevrejstvom. Oni koji najbolje razumeju ce�ki (osim, naravno, ce�kih Jevreja) jesu
gospoda
iz Na�e reci, kao drugi najbolji slede citaoci tog casopisa, kao
treci najbolji dolaze
pretplatnici, a ja sam pretplatnik. Kao takav, ka�em ti da je
u Mileni ce�ki samo
deminutiv: milenka.26 Dopadalo ti se to ili ne, tako kazuje filologija.
26 voljena.
*
Da, pocinjemo da se ne razumemo, Milena. Ti misli� da ja hocu da ti pomognem,
dok ja hocu da pomognem jedino sebi. Ne govorimo vi�e o tome. I necu vi�e od tebe
tra�iti sredstva za spavanje, koliko znam.
* * *
Jedva da sam poznavao Ota Grosa, ali sam primetio da je u njemu postojalo ne�to
su�tinsko od cega se makar ruka pomaljala iz mase �sme�nih�.
Zbunjenost njegovih
prijatelja i cele porodice (�ena, �enin brat, cak i zagonetno cutljivo odojce
izmedu putnih
torbi - da ne bi palo s kreveta kad je samo - i koje je pilo crnu kafu i jelo voce,
jelo je sve
�to bi htelo) podsecala je na zbunjenost Hristovih privr�enika dok su stojali podno
krsta
na kojem je ovaj bio prikovan. Tad sam se upravo vratio iz Budimpe�te kuda sam
otpratio
svoju verenicu i iscrpljen sam se vracao u Prag u susret svom krvarenju iz pluca.
Gros je sa
svojom �enom i �urakom putovao istim nocnim vozom. Kuh je, istovremeno obziran i
bezobziran, kao uvek pevao i pravio buku tokom pola noci, �ena se skutrila u
prljavom
uglu - imali smo samo mesta u hodniku - i spavala (Gros je bdeo nad njom, ali bez
vidljivog uspeha). Gros mi je, medutim, pricao o necem skoro celu noc (osim u
kratkim
predasima kad je sebi, verovatno, davao injekcije), barem mi je tako izgledalo, jer
to o
cemu je govorio nisam zapravo ni najmanje razumevao. Obja�njavao je svoje ucenje na
nekom primeru iz Biblije sa mesta koje nisam poznavao, ali mu to nisam rekao iz
nehaja
ili umora. Neprestano je razlagao to mesto, neprestano iznosio novu gradu,
neprestano
tra�io od mene da se sagla�avam. Mehanicki sam potvrdivao glavom, dok mi je on sam
gotovo naocigled i�cezavao. Uostalom, uveren sam da to ne bih shvatio ni da sam bio
budniji, misao mi je hladna i spora. Tako je protekla noc. Ali, bilo je i nekih
drugih
prekida. Ponekad bi, na nekoliko minuta, on ustajao, dr�eci se rukama cvrsto za
ne�to;
ostajao bi tako potpuno istegnut dok bi ga kretanje voza drmusalo i pritom bi
spavao. U
Pragu sam ga ponovo video samo u prolazu.
* * *
Nije ba� tako neosporno da je nemuzikalnost nesreca; najpre, za
mene nije
nikakva, nasledio sam je od svojih predaka (moj deda po ocu bio je mesar u selu kod
�trakonica, a kad je on klao ja nisam bio obavezan da zbog toga jedem meso), i to
mi
unekoliko pru�a oslonac - da, srodstvo mi mnogo znaci, ali, s druge strane, to je
ipak i
nesreca, nalik ili istovetna cinjenici da ne mogu da placem i ne mogu da spavam. A
razumeti muzikalne osobe gotovo vec znaci nemuzikalnost.
F
Ako dolazim u Bec, telegrafisacu ti ili pisati na po�tanski ured. U utorak ili
sredu.
Siguran sam da sam frankirao sva svoja pisma; ne vidi li se da su marke bile
zalepljene na koverti?
*
Petak, uvece
Jutros sam glupo pisao, a evo sad mi dolaze oba tvoja preobilna pisma. Odgovoricu
na njih usmeno; u utorak sam, ako se ni�ta neocekivano u meni ili izvan mene ne
desi, u
Becu. Bilo bi veoma razborito (utorak je, verujem, praznicni dan, pa ce mo�da
po�tanski
ured gde cu ti, iz Beca, telegrafisati ili napisati poruku
penumatskom po�tom, biti
zatvoren), ako bih ti vec danas rekao za mesto na kojem cu te cekati, ali onda bih
se zbog
toga ovde gu�io: proveo bih tri dana i tri noci na tom mestu tako pustom i sve
vreme bih
cekao utorak da stupim na njega u receni cas. Ima li na svetu toliko strpljenja
koliko mi je
potrebno? Reci mi to u utorak.
F
*
[Po�tanski �ig: Bec 29-VI-20]
[Adresa:] M. Jesenska
Wien VIII
Poste restante
Po�tanski ured Bennogasse-Josefst�dterstra�e
[Po�iljalac:] Dr Kafka
Hotel Riva
Utorak 10 sati
Ovo pismo verovatno nece stici do 12 sati, zapravo nikako nece, jer je vec 10.
Onda tek sutra, a mo�da je tako bolje, jer sam ja, dodu�e, u Becu, sedim u kafani
na Ju�noj
stanici (kakav kakao, kakva peciva, i ti od toga �ivi�?), ali nisam tu potpuno,
nisam dve
noci spavao; a hocu li spavati trece, u hotelu �Riva� gde sam uzeo sobu, na Ju�noj
stanici,
pored neke gara�e? Najbolje u svemu jeste da te cekam u sredu, od 10 sati pre
podne,
ispred hotela. Molim te, Milena, ne iznenaduj me dolazeci sa strane ili iza leda,
ni ja to
necu uciniti. Danas cu, verovatno, da razgledam znamenitosti: Ulicu Lerhenfelder,
po�tu,
pojas od Ju�ne stanice do Ulice Lerhenfelder, trgovkinju ugljem i sl, i da budem
�to je
mogucno vi�e nevidljiv.
Tvoj
*
[Prag, 4. jul 1920]
Nedelja
Danas, Milena, Milena, Milena - ni�ta drugo ne mogu da pi�em. Da. Danas, dakle,
Milena, samo u �urbi, umoran, odsutan (potonje spomenuto, sutra ponovo). Kako i da
ne
bude umoran, bolestan covek kome obecavaju odmor od cetvrt godine, a daju mu 4
dana, i
od utorka i nedelje samo deo, i jo� mu oduzeli veceri i jutra. Nisam li u pravu �to
nisam
potpuno ozdravio? Nisam li u pravu? Milena! (Govorim ti sve to u levo uho dok si ti
duboko i prijatno usnula na sirotinjskom krevetu i lagano se, a da to i ne zna�,

okrece�
zdesna nalevo prema mojim usnama.)
* * *
Putovanje? Najpre sasvim prosto, na peronu nije bilo novina. Razlog da izidem; ti
vec nisi bila tamo, �to je bilo u redu. Onda sam se popeo, voz je krenuo, poceo sam
da
citam novine, sve je jo� bilo u redu, posle jednog trena prestao sam da citam, ali
sad
najednom vi�e nisi bila tu, �tavi�e, bila si tu, osecao sam to u celom svom bicu, s
tim �to je
ta vrsta prisustva bila ipak krajnje drugacija nego u pro�la 4 dana i morao sam da
se na to
tek naviknem. Ponovo sam poceo da citam, ali Barov Dnevnik pocinjao je opisom banje
Krojcen nadomak Grajnu na Dunavu. Ostavio sam citanje, ali kad sam provirio
napolje,
pored nas je upravo prolazio voz na cijem vagonu je pisalo Grajn. Skrenuo sam
pogled na
kupe. Naspram mene, neki gospodin je citao Narodni Listy od pro�le nedelje, i u
tim
novinama sam zapazio feljton Ru�ene Jesenske, pa sam ih pozajmio od gospodina,
uzalud
sam se upinjao, pustio ih da le�e i sad sam sedeo tacno nasuprot tvome licu,
onakvom
kakvo je bilo prilikom rastanka na stanici. Tamo na peronu odigrala se prirodna
pojava
kakvu jo� nikad nisam video: sunceva svetlost koja se, bez pomoci oblaka, mracila
sama od
sebe.
�ta jo� da ti ka�em? Ne vladam svojim grlom, ne vladam svojim rukama.
Tvoj
Sutra sledi cudesna prica o nastavku putovanja
*
[Prag, 4. jul 1920]
Nedelja, trenutak kasnije
Poslu�itelj donosi prilo�eno pismo (odmah ga, molim, pocepaj, kao
i ono
Maksovo), i ono iziskuje odgovor smesta; pi�em da cu biti tamo u devet sati. Ono
�to
imam da ti ka�em veoma je jasno, a ne znam kako da ti to ka�em. O, nebesa, kad bih
bio
o�enjen, vratio se kuci, kad bih umesto poslu�itelja zatekao krevet, nepristupacan
da se u
njega zavucem bez onih podzemnih hodnika koji vode u Bec! Govorim to kako bih sebi
objasnio koliko je lagan te�ak zadatak �to mi predstoji.
Tvoj
�aljem ti ovo pismo da bih se time uverio da bi mogla biti veoma blizu meni dok
idem tamo-amo ispred kuce.
*
[Prag, 4. na 5. jul 1920]
Nedelja, pola 12
3) Numeri�em
barem ova
pisma, nijedno ne sme
da ti nedostaje, kao �to bi
trebalo da ti ja ne nedostajem
u malom parku
Nikakvog rezultata, mada je ipak sve veoma jasno i ja sam to jasno rekao. Necu da
ulazim u potankosti, osim da nije, ni izdaleka, rekla nijednu rdavu rec o tebi ili
meni.
Medutim, ja sam bio tako grubo jasan da sam zbog toga zaboravio na samilost. Mogao
sam
jedino da ka�em, u skladu sa istinom, da se izmedu mene i nje ni�ta nije promenilo
i te�ko
da ce se i�ta promeniti - i ni�ta vi�e, odvratno je, taj d�elatski posao, nije za
mene. Samo
jo� jednu rec, Milena: ako bi se ona te�ko razbolela (izgleda veoma lo�e i bezmerno
je
ocajna, moram sutra po podne ponovo da idem kod nje), dakle ako bi se razbolela ili
joj se
ne�to drugo desilo, necu vi�e ni�ta moci oko toga, jer mogu da joj stalno govorim
samo
istinu, a ta istina nije samo istina nego je ne�to vi�e: da sam, dok idem pored
tebe, jedno s
tobom - ako se, dakle, ne�to dogodi, onda bi, Milena, trebalo da dode�.
F
Glupe reci, jer ti, ba� iz istog razloga, ne mo�e� da dode�.
* * *
Sutra ti na stan �aljem svoje pismo ocu. Pazi ga dobro; mo�da cu jednom ipak
po�eleti da mu ga dam. Cuvaj ga na mestu gde ga niko ne mo�e procitati. A prilikom
citanja, vodi racuna o svim advokatskim smicalicama, jer to je pismo advokata. I

pri tome
nikad ne zaboravi svoje veliko �uprkos tome�.
* * *
Ponedeljak, u zoru
�aljem ti danas Sirotog muzikanta, ne zato �to bih ga smatrao od izuzetnog znacaja
za sebe, mada ga jesam takvim smatrao pre mnogo godina. �aljem ti ga zato �to je on
tako
beclijski, tako nemuzikalan, tako dirljiv, zato �to u gradskom parku nije spustio
pogled na
nas (na nas! Ti si i�la pored mene, pomisli samo, ti si �etala sa mnom), zato �to
je tako
birokratski i zato �to je voleo poslovnu devojku.
*
[Prag, 5. jul 1920]
Ponedeljak, pre podne
4)
Jutros sam dobio tvoje pismo od petka, a kasnije i pismo pisano u petak nocu. Prvo
je tako tu�no (tvoje tu�no lice na stanici), ne tako tu�no zbog njegove sadr�ine
nego zato
�to je ta sadr�ina vec ostarila, sve je vec minulo, u �umi zajedno, u predgradu
zajedno,
zajednicka vo�nja. Ne, nije minula, niti ce ikad, ona zajednicka vo�nja prava kao
konac, u
polasku sa poplocane ulice, u povratku alejom uz suncev zalazak, ona nikad ne
prestaje, a
ipak je glupa �ala reci da ne prestaje. Oko mene le�e slu�beni spisi, nekoliko
pisama koje
sam upravo procitao, pozdravi kod direktora (nije me otpustio), pa ovo i ono tu i
tamo, a
sve je to praceno zvoncem koje mi zvoni u uhu: �Ona vi�e nije s tobom!� Postoji,
dabome,
i neko mocno zvono, negde na nebu, koje zvoni: �Ona te nece napustiti!� Ali, zvonce
je u
samom uhu. A onda opet evo tvog nocnog pisma; nerazumljivo je kako grudi mogu da se
toliko �ire i skupljaju da bi udahnule vazduh koji mi donosi tvoje pismo,

nerazumljivo je
kako mogu biti toliko daleko od tebe.
A ipak, ne �alim se, ni�ta od toga nije jadikovka i ja imam tvoju rec.
* * *
Sad evo price o putovanju, a zatim se usudujem da ka�em da nisi andeo: odavno
sam znao da je moja austrijska viza pravo govoreci (i krivo govoreci) istekla vec
pre dva
meseca, ali su mi u Meranu rekli da ona za prolaz uop�te nije ni potrebna i zaista
mi sad,
prilikom ulaska u Austriju, nisu pravili nikakve pote�koce. Zato sam u Becu potpuno
zaboravio na taj nedostatak. Ali, u Gmindu, na granicnom prelazu, na�ao se

slu�benik,
mladi covek, tvrdi u stavu, koji je odmah ukazao na taj nedostatak. Odlo�io je moj
paso�,
svako je mogao da prode carinski pregled, a ja ne, �to je
vec bilo dovoljno lo�e.
(Neprestano me ometaju, ovo je ipak prvi dan, jo� nisam du�an da slu�am
kancelarijske
brbljarije, a neprestano dolaze i hteli bi da me otrgnu od tebe, tj. tebe od mene,
ali u tome
nece uspeti, zar ne, Milena? Niko i nikad.) Tako je to bilo, ali tu ti vec pocinje�
da se
ukljucuje�. Dolazi neki pogranicni policajac - ljubazan, otvoren,
austrijski, pun
razumevanja, srdacan - i vodi me hodnicima i stepeni�tima u granicni inspektorat.
Tamo
je vec, sa slicnim nedostatkom u paso�u, bila rumunska Jevrejka; o, cudesa, poslala
si je ti,
andelu Jevreja, kao svoju prijateljsku zastupnicu. Ali, protivnicke sile su jo�
znatno jace.
Veliki inspektor i njegov mali pomocnik, obojica �uckasti, mr�avi, razdra�ljivi,
barem u
tom trenu, uzimaju paso� da ga prouce. Inspektor brzo zavr�ava: �Vratite se u Bec i
sredite
stvar u policijskoj upravi!� Nisam kadar ni�ta drugo da ka�em nego da ponavljam:
�To je
za mene stra�no.� Inspektor, svaki put kad to izgovorim, odvraca ironicno i
pakosno. �To
samo vi tako zami�ljate.� �Zar ne mo�e da viza bude dobijena telegrafski?� �Ne.�
�Cak i
ako platim sve tro�kove?� �Ne.� �Ima li ovde neke vi�e instance?� �Ne.� �ena,
izuzetno
stalo�ena, videv�i moju muku, moli inspektora da makar meni dozvoli da prodem. Slab
poku�aj, Milena! Tako me ne izvlaci�. Moram opet da se vratim do paso�kog punkta i

potra�im svoj prtljag; gotovo je, dakle, sa mogucno�cu da danas otputujem. I sad
sedimo
nas dvoje u prostoriji granicnog inspektorata, a onaj isti policajac ne nalazi
mnogo utehe
za nas, osim �to ka�e da mo�emo da produ�imo va�enje voznih karata i sl.; inspektor
je
rekao svoju poslednju rec i povukao se u svoju licnu kancelariju, jedino je tu jo�
mali
pomocnik. Ja racunam: sledeci voz za Bec polazi veceras u 10 casova, sti�e u pola 3
nocu u
Bec. Jo� sam izujedan od buba iz hotela �Riva�; na �ta li ce samo liciti moja soba
kod
stanice �Franja Josif�? Ali, ako uop�te ne budem na�ao nijednu, onda nastavljam
(da, u
pola tri) do Lerhenfelderove ulice i tamo tra�im skloni�te (da, u 5 casova
izjutra). Ali, u
svakom slucaju, u ponedeljak ujutro moram da idem po svoju vizu (hocu li je dobiti
odmah ili tek u utorak?), a onda dolazim do tebe, da te iznenadim na kapiji kad je
bude�
otvarala. Mili Bo�e! Tu na trenutak zastajem s razmi�ljanjem, ali onda nastavljam:
ali, u
kakvom cu stanju biti posle cele noci i putovanja, a iste
veceri cu morati opet da
otputujem vozom koji ide 16 casova, pa kakav cu onda prispeti u Prag i �ta ce reci
direktor
koga cu sad ponovo morati da molim za produ�etak odmora? To svakako nije ono �to ti
hoce�, ali �ta onda ti zapravo hoce�? Nema drugog nacina. Pada mi na pamet da bi
donekle
jedino olak�anje bilo da prenocim u Gmindu i tek ujutro otputujem u Bec, pa vec
sasvim
iscrpljen pitam cutljivog pomocnika za neki jutarnji voz za Bec. U pola �est i
sti�e tamo u
11 casova pre podne. Dobro, njime cu, dakle, putovati, a i Rumunka. Ali, tu
odjednom
dolazi do preokreta u razgovoru, ne znam kako, ali kako god munjevito primecujem da
bi
mali pomocnik da nam pomogne. Ako prenocimo u Gmindu, on ce nas ujutro, kad bude
bio sam u kancelariji, kri�om propustiti na putnicki voz za Prag, tako da u Prag
sti�emo u
4 po podne. Inspektoru, medutim, treba da ka�emo da cemo putovati jutarnjim vozom u
Bec. Cudesno! Dabome, samo donekle cudesno, jer ipak cu morati da telegrafi�em u
Prag.
Ali, najzad. Dolazi inspektor, a mi odigravamo tu komedijicu s jutarnjim vozom za
Bec, a
potom nas pomocnik upucuje: da ga potra�imo kasnije radi daljnjeg dogovora. U svom
slepilu, verujem da prepoznajem tvoju ruku, dok je, u stvari, u pitanju zavr�ni
udarac
protivnickih sila. Tako, �ena i ja polagano izlazimo iz stanice (brzi voz s kojeg
su nas
skinuli, jo� je tu, jer provera prtljaga traje dugo). Koliko je daleko do grada?
Sat vremena.
Znaci, jo� kulucenja. Ali, ispostavlja se da pored stanice postoje 2 hotela, i
otici cemo u
jedan od njih. Blizu hotela prolazi pruga koju moramo da predemo, ali njome upravo
prolazi neki teretni voz; dodu�e, ja bih da brzo predem ispred njega, ali me �ena
zadr�ava
- no, teretni voz staje tacno kod nas i moramo da sacekamo. Jo� jedan mali dodatak
nevolji, mislimo. Naprotiv. Upravo to cekanje, bez kojeg ja ne bih vi�e stigao u
nedelju u
Prag, donosi obrt. Reklo bi se kao da si ti obigrala sve kapije neba, onako kao �to
si
obigrala sve hotele oko Zapadne stanice, moleci za mene, jer sad ka nama trci onaj
policajac, sav zadihan, i vice: �Brzo, vratite se, inspektor vam dozvoljava prolaz!
� Da li je
to moguce? Takav trenutak vas ste�e za grlo. Deset puta molimo policajca da primi
od nas
ne�to novca. Ali, sad trcimo natrag, da preuzmemo prtljag iz inspektorata, pa sa
njim do
paso�ke kontrole, onda na carinski pregled. Sad si ti vec, medutim, sve dovela u
red; ne
mogu dalje da vucem svoj kofer, ali pored mene slucajno iskrsava neki nosac, pa u
mete�u
sti�em do paso�ke kontrole, policajac mi raskrcuje put, na carinskom pregledu
gubim, a da
to nisam ni primetio, futrolicu sa zlatnim dugmadima za ko�ulju, jedan od
slu�benika je
nalazi i pru�a mi je. U vozu smo i odmah polazimo; konacno mogu da obri�em znoj sa
lica
i grudi. Ostani uvek pored mene!
F
*
[Prag, 5. jul 1920]
Ponedeljak
5) verujem
Morao bih, naravno, da idem na spavanje, jedan sat je posle ponoci, veceras sam ti
vec dugo pisao, ali Maks je bio kod mene, �to me je veoma obradovalo, a kod koga,
zbog
devojke i brige koje mi ona stvara, nisam mogao da odem da bih ga video. Do pola
devet
sam bio sa njom, a Maks mi se najavio za 9, pa smo lunjali okolo do pola jedan.
Zamisli,
ono �to sam verovao da sam mu u svojim pismima rekao sa zaslepljujucom jasnocom, da
si
to bila ti, ti, ti - pisanje mi ponovo malo zastaje - da si to ti o kojoj sam
govorio, a on to jo�
nije shvatio; tek veceras je saznao za tvoje ime (priznajem da mu to nisam pisao s
nekom
grubom jasno�cu, jer moglo se desiti da njegova �ena, uprkos svemu, cita pisma). A
sad,
Milena, jo� jedna moja la�, druga: pitala si me jednom, u�asnuta, da li sam pricu o
Rajneru
iz [Mile] (htedoh da napi�em �Maks�, a napisao sam �Milena�, pa
precrtao ime, ne
proklinji me zbog toga, to me ra�alo�cuje do plakanja) Maksovog pisma smatrao nekim
upozorenjem. Ne, ne bih sad da verujem da je to neko upozorenje, nego pre ne�to
poput
muzike uz tekst; ali, sucelice tebi, videci koliko si u�asnuta,
[Na desnom obodu prve stranice ovog pisma, od njegovog pocetka, pa do reda u
kojem je rec ra�alo�cuje]: I uprkos svemu, ponekad verujem: ako je mogucno umreti
od
srece, to ce se meni dogoditi. I ako je sreca u stanju da u �ivotu odr�i nekog
coveka
osudenog na smrt, onda cu ja ostati �iv.
porekao sam (morao sam da ustanem, jer sam cuo grebanje nekog iz mi�jeg naroda
koji me pla�i), svesno la�uci, da postoji ma kakva veza. Sad se, dabome,
ispostavilo da
stvarno nema nikakve veze, ali ja onda toga nisam bio svestan i, dakle, lagao sam.
Devojka: danas je bilo bolje, ali po visoku cenu da sam bio
prinuden da joj
dozvolim da ti pi�e. Veoma se kajem zbog toga. Znak mog strahovanja za tebe jeste
telegram koji sam ti danas poslao na po�tanski ured (�Devojka ti pi�e odgovori
ljubazno i�
- ovde sam hteo zapravo da dometnem jedno �veoma� - �strogo i ne napu�taj me�). Sve
u
svemu, danas je pro�lo mirnije, nadma�io sam sebe, stalo�eno sam pricao o Meranu,
atmosfera je bila manje napeta. Ali, kad smo opet govorili o glavnom, devojka je
niz
minuta celim telom drhtala pored mene, na Karlovom trgu, pa sam ja mogao jedino da
ka�em kad sam licem u lice s tobom, cak i ako se stvari ne menjaju, sve nestaje i
pretvara
se u ni�ta. Ona je postavila svoje poslednje pitanje, pred kojim sam bio bez
odbrane,
naime: �Ja ne mogu da odem, ali ako me ti otera�, onda cu otici. Da li me tera�?�
(Cak
zanemarujuci oholost, postoji ne�to duboko ogavno u tome da to pricam, ali pricam
zato
�to se bojim za tebe. �ta ne bih ucinio od straha za tebe? Vidi samo kakav si mi
nov i
neobican strah proizvela!) Odgovorio sam: �Da.� Na to ce ona: �Ipak ne mogu da
odem!� I
tad poce ona da prica sa recito�cu koja je prevazilazila njene snage, dobro milo
bice, da
ona sve to ne shvata, da ti voli� svog mu�a, da si sa mnom u potajnoj vezi itd. I
da cela
istina bude recena, izgovarala je i rdave reci o tebi, zbog kojih sam po�eleo i
trebalo je da
je izudaram, ali nisam li morao, barem to, da joj dopustim da se izjada? Spominjala
je da
hoce da ti pi�e, a ja sam joj, zabrinut za nju i u svom beskonacnom poverenju u
tebe, to i
dozvolio, uprkos tome �to sam znao da ce me to stajati nekoliko besanih noci.
Uznemirila
me je cinjenica da je ta dozvola nju umirila. Budi ljubazna i stroga sa njom, ali
vi�e stroga
nego ljubazna - ali, �ta ja to govorim, ne znam li da ce�
ti napisati ono �to je
najcelishodnije, ono �to se da napisati. I nije li moj strah da ce ona, u svojoj
nevolji,
napisati ne�to nisko i time tebe okrenuti protiv mene, duboko obe�ca�cavajuci za
tebe?
Obe�ca�cavajuci je, ali �ta da radim ako mi umesto srca taj strah kuca u grudima?
Ipak nije
trebalo da joj dozvolim. Sutra cu je ponovo videti, praznik je (Husov dan), a ona
me je
tako usrdno molila da po podne izidemo; tokom citave nedelje nadalje, rekla je,
necu vi�e
morati da dolazim. Mo�da jo� mogu da je odvratim od nauma da ti pi�e, ako ti vec
nije
pisala. Ali,
[Na levom obodu poslednje stranice ovog pisma, pored reda u
kojem je rec
zabrinut]: Jo� jedan razlog za�to sam joj dozvolio da pi�e. Htela je da vidi tvoja
pisma
meni. Ali, ja ne mogu da joj ih poka�em.]
rekao sam sebi onda: mo�da ona doista hoce samo obja�njenje, mo�da ce je smiriti
tvoja rec upravo svojom ljubaznom strogo�cu, mo�da ce - tako sad teku sve moje
misli -
ona pasti na kolena pred tvojim pismom.
Franc
*
[Prag, 6. jul 1920]
Utorak, izjutra
6)
Mali udarac za mene: telegram iz Pariza, po kojem moj stari ujak, koga uostalom
veoma volim, koji �ivi u Madridu i nije vec godinama dolazio ovamo, sti�e sutra
uvece. To
je udarac zato �to ce mi on oduzeti, a meni je sve vreme i hiljadu puta vi�e od
sveg
vremena, i najradije sve vreme koje postoji, potrebno za tebe, za secanje na tebe,
za
disanje u tebi. Ovde stan takode biva bucan, veceri nemirne, hteo bih da sam negde
drugde. Mnogo je stvari koje bih voleo da su drugacije i hteo bih i da kancelarije
nema, ali
zatim opet verujem da zaslu�ujem �amare �to �elim ne�to izvan ovog trenutka,
sada�njeg
trenutka koji tebi pripada.
* * *
Mogu li da odem kod Laurina? On poznaje Pika, recimo. Ne bi li se onda lako
moglo desiti da se tako sazna da sam bio u Becu? Pi�i mi o tome.
* * *
Maks je veoma uzbuden onim �to prica� o P�ibramu, u sanatorijumu; prebacuje
sebi �to je lakomisleno prekinuo ono �to je vec poceo da cini za njega. A sad je on
i u
takvim vezama sa nadle�nima da bi bez vecih pote�koca mo�da mogao da postigne ono
�to
je neophodno. Veoma te moli da ukratko iznese� sve �to se tice nepravde kojoj je
P�ibram
bio izlo�en. Ako mo�e�, u pogodnoj prilici mi po�alji taj kratki sa�etak. (Rus se
zvao
�prah)
* * *
Nekako ne umem ni�ta vi�e da ti pi�em osim onoga �to se, u mete�u sveta, samo
nas dvoje tice. Strano mi je sve �to je strano tome. Kakve li nepravde! Kakve li
nepravde!
Ali, ustima zamuckujem, a lice mi je zagnjureno u tvoje krilo.
* * *
Iz Beca mi je ostala gorcina, mogu li to da ti ka�em? Gore, u �umi, verujem da sam
ti drugog dana rekao: �Ovo ratovanje s predsobljem ne mo�e dugo potrajati.� A sad,
u
svom pretposlednjem pismu upucenom u Merano, pi�e� o bolesti. Kako da izmedu te 2
stvari pronadem izlaz? Ne govorim to iz ljubomore, Milena, nisam ljubomoran. Ili je
svet
tako maju�an ili smo mi gorostasni - u svakom slucaju ga oboje potpuno ispunjavamo.
Na
koga bih bio ljubomoran?
*
[Prag, 6. jul 1920]
Utorak, uvece
7)
Vidi, Milena, ovog puta ti sam �aljem pismo, a cak i ne znam �ta pi�e u njemu.
Ovako se odigralo: obecao sam joj da cu danas u pola cetiri po podne biti pred
njenom
kucom. Trebalo je da odemo na izlet brodom; ali, sinoc sam legao veoma kasno i
jedva da
sam spavao, pa sam joj zato izjutra napisao pismo koje sam poslao pneumatskom
po�tom:
po podne moram da odspavam i dolazim tek u 6 sati. U svom nespokojstvu koje se ne
da
umiriti nikakvim uveravanjem pismima i telegramima, tome sam dodao: �Ne pi�i i ne
�alji
nikakvo pismo u Bec pre nego �to o tome porazgovaramo. Ona je, medutim, napola
izgubljene glave, vec u ranu zoru napisala to pismo - nije u stanju vi�e ni da ka�e
�ta je
napisala - i odmah ga ubacila u sanduce. Kad je dobila moju
poruku pneumatskom
po�tom, odjurila je, nesrecnica, sva u strahu, na glavnu po�tu, nekako se dokopala
pisma, i
tako je, radosna, dala slu�beniku sav novac koji je imala pri sebi, pa mi uvece
donela
pismo. �ta sam mogao da ucinim? Moja nada u neko skora�nje srecno re�enje pociva na
tom pismu i delovanju tvog odgovora, a to je, priznajem, bezumna nada, ali jedina
koju
imam. Ako bih sad otvorio pismo i procitao ga pre nego �to ga po�aljem, prvo,
razboleo
bih se, a drugo, siguran sam da onda necu smoci snage da ti ga po�aljem. Dakle,
predajem
ga zatvorenog u tvoje ruke, takvo kakvo jeste i netaknuto, ba� onakvo kakvo je meni
dato
u ruke.
Vreme u Pragu pomalo je rdavo, jo� nisam dobio nikakvo pismo, srce mi nekako
slabo tuce, a nesumnjivo je nemogucno da je ikakvo pismo moglo vec da stigne ovamo,
ali
objasni to srcu.
F
Njena adresa: Julija Voricek
Prag II
Na Smeckach 6
*
[Prag, 6. jul 1920]
Utorak, jo� kasnije
8)
Samo �to sam pismo ubacio u sanduce, kad mi je naglo sinulo: kako sam pa i mogao
da tra�im tako ne�to od tebe. Bez obzira na to �to je jedino na meni da u ovoj
stvari cinim
ono �to je pravo i nu�no, tebi je ipak nemoguce da napi�e� takav odgovor u pismu
nekoj
strankinji i da joj se poverava�. Oprosti mi, Milena, na pismima i telegramima;
pripi�i ih
mom razumu oslabljenom rastankom s tobom; nema veze ako joj ne odgovori�, ionako se
mora naci neko drugo re�enje. Zato ne brini. Umoran sam veoma od ovih �etnji, danas
po
Vi�ehradskom bregu, i to je to. Sutra mi dolazi i ujak, pa jedva da cu biti sam.
Ali, govorimo o necem vedrijem: zna� li kad si u Becu bila zapravo
najlep�e
odevena, ali ba� ludo lepo? O tome ne mo�e biti nikakvog dvoumljenja: u nedelju.
*
[Prag, 7. jul 1920]
Sreda, uvece
9)
Samo nekoliko reci, u najvecoj �urbi, tek da osve�tam svoj novi stan; u najvecoj
�urbi, jer u 10 sti�u roditelji iz Francensbada, u 12 ujak iz Pariza, a sve ih
treba sacekati;
novi stan, jer sam se preselio u prazan stan svoje sestre koja je u Marijenbadu, e
da bi bilo
mesta za ujaka. Veliki prazan stan, to je ba� divno, ali ulica je bucnija od moje,
pa ipak
promena nije suvi�e lo�a. A trebalo je da ti pi�em, Milena,
jer iz mojih poslednjih
jadikovki u pismima (ono najgore sam danas pre podne iscepao od stida; zamisli,
nemam
jo� nikakve vesti od tebe, a �aliti se na po�tu ipak je nedotupavno, �ta ja imam s
po�tom)
mogla bi da zakljuci� da nisam siguran u tebe, da se bojim da te ne izgubim; ne,
nisam
nesiguran. A da li bi ti za mene mogla biti ono �to jesi ako ja u tebe ne bih bio
siguran? Taj
utisak je izazvan kratkocom na�e fizicke blizine i naglim fizickim rastajanjem
(za�to ba� u
nedelju? za�to ba� u 7 sati? za�to uop�te?), a to ipak mo�e donekle da pomete cula.
Oprosti!
I sad, veceras, za laku noc primi u istoj bujici sve �to jesam i sve �to imam, sve
�to je
presrecno da pociva u tebi.
F
*
[Prag, 8. jul 1920]
Cetvrtak, izjutra
10)
Ulica je bucna, a i ukoso, preko puta, zidaju; preko puta nije ruska crkva nego
kuce
sa stanovima punim ljudi, a opet biti sam u sobi mo�da jeste pretpostavka �ivota,
biti sam
u nekom stanu - privremeno da budem precizan - pretpostavka je srece (tek jedna
od
pretpostavki, jer cemu bi mi slu�io stan ako ne bih �iveo, ako bih bio bez
zavicaja, u
kojem mogu da se odmorim, a koji sacinjavaju, recimo, dva svetla plava
oka, �iva i
ispunjena neshvatljivom milo�cu); ali takav kakav je u ovom trenu ovaj stan spada u
srecu,
sve je u njemu tiho, kupatilo, kuhinja, predsoblje, ostale 3 sobe, nema u njemu
buke kao u
zajednickim stanovima, tog bluda, te razbludne zbrke od tela, misli, �elja, kojom
se ne da
zagospodariti, i gde se, u svim co�kovima, radaju nedopustivi odnosi izmedu
name�taja,
gde se u svakom komadu name�taja skrivaju neprikladne i slucajne stvari, nezakonita
deca, i gde se sve uvek dogada ne kao u nedeljni dan u tvojim tihim i pustim
predgradima
nego kao u beskrajno subotnje vece kad je ispunjeno divljanjem prenaseljenih i
zagu�ljivih
predgrada.
* * *
Do�la je sestra, dugo je putovala, da bi mi donela rucak (to nije bilo neophodno,
jer
sam svracao do kuce), morala je da zvoni nekoliko minuta, jer sam bio izgubljen u
pismu
za tebe i odsutan iz sveta.
F
Stan mi ne pripada potpuno; cesto ce, tokom leta, i moj zet dolaziti da boravi u
njemu
*
[Prag, 8. jul 1920]
Cetvrtak, pre podne
11)
Najzad, tvoje pismo! Zasad samo nekoliko reci, u �urbi, o glavnoj stvari, mada bi
�urba mogla da unese netacnosti zbog kojih cu kasnije �aliti: ne poznajem slucaj
koji bi
bio nalik medusobnim odnosima nas troje, pa ga ne treba ni zatamnjivati iskustvima
iz
drugih slucaja (le�evi - mucenje utroje, udvoje - nestaje ovako ili onako). Nisam
njegov
prijatelj, nisam izneverio prijatelja, ali nisam ni naprosto njegov
poznanik nego sam
veoma tesno s njim povezan, u ponecemu i vi�e nego sa
prijateljem. Ni ti ga nisi
izneverila, jer ga voli�, kao �to to ume� da ka�e�, i ako
se nas dvoje zdru�ujemo
(zahvaljujem vam, draga pleca!), to je na nekoj drugoj ravni, ne u njegovom
podrucju. Iz
toga sledi da na�a situacija nije samo situacija koju valja cuvati kao tajnu, i ona
nije samo
od muke, straha, bola, brige - tvoje pismo me je silovito otrglo iz nekog
srazmernog
spokoja koji je svoj koren vukao jo� iz na�eg beckog susreta i koji ce se sad
ponovo mo�da
izgubiti u kovitlacu poput onog u Meranu, premda jo� postoje jake prepreke za
povratak
meranskih okolnosti - nego je ona otvorena i u svojoj otvorenosti jasna situacija
utroje,
cak i ako ti mora� da cuti� o svemu jo� neko vreme. I ja sam veoma protiv
razmatranja
izvesnih mogucnosti - jesam protiv zato �to imam tebe, a kad bih bio sam, ni�ta me
ne bi
moglo zadr�ati od tog razmatranja - buduci da bi to bilo vec sad od sebe uciniti
popri�te
borbi za buducnost, a kako bi onda razriveno tlo nosilo zdanje buducnosti?

Vi�e ni�ta ne znam; treci dan otkako sam u kancelariji, i ni redak jo�
nisam
napisao; mo�da ce sad krenuti. Uostalom, dok sam ti pisao, bio mi je Maks u poseti,
po
sebi se razume da ce on cutati; za sve, osim za sestre, roditelje, devojku i njega,
doputovao
sam preko Linca.
F
Mogu li da ti po�aljem novac ? Recimo, preko Laurina, kome cu reci da si mi ga ti
pozajmila u Becu i koji ce ti ga poslati s tvojim autorskim honorarom?
Donekle sam i prestra�en time �to mi najavljuje� da ce� pisati usled straha.
*
[Prag, 9. jul 1920]
Petak
Sve pisanje mi izgleda nekorisno, i jeste takvo. Verovatno bi najbolje bilo da
krenem u Bec i povedem te sa sobom, a mo�da cu to i uciniti, uprkos tome �to ti ne
bi
htela. Doista postoje samo dve mogucnosti, jedna lep�a od druge. Ili dolazi� u Prag
ili u
Libe�ic. Onako nepoverljivo, voden drevnom jevrejskom ume�no�cu, juce sam banuo kod
Jilovskog, ba� pre nego �to ce on otputovati u Libe�ic; nosio je tvoje pismo za
Sta�u. On je
izuzetan covek, vedar, otvoren, razborit, uzima vas pod ruku,
beskrajno rasprican, i
spreman je na sve, sve razume i jo� malo preko toga. Nameravao je da, sa svojom
�enom,
ode do Florijana, blizu Brina, a odande da nastavi putovanje u Bec, do tebe. Danas
po
podne vraca se u Prag, donece Sta�in odgovor, videcu se s njim u 3 sata po podne, a
onda ti
telegrafi�em. Oprosti na hrpi od 11 pisama, odbaci ih na stranu, jer sad na red
dolazi
stvarnost, koja je veca i bolja. Verujem da u ovom trenutku treba strahovati samo
zbog
jednog, zbog tvoje ljubavi prema tvome mu�u. U pogledu novog zadatka o kojem pi�e�,
on
je svakako te�ak, ali ne potcenjujmo snage koje mu pru�a tvoje prisustvo. Uhvatila
me je,
u ovim trenucima, nesanica, ali sam znatno spokojniji nego �to sam mislio da sam
sinoc
suocen s tvo-ja dva pisma (Maks se tu slucajno zatekao, �to nije nu�no bilo dobro,
jer to je
ipak bila suvi�e moja licna stvar; eto, jadna Milena, vec
pocinje ljubomora ovog
neljubomornika). I tvoj dana�nji telegram mi je doneo malo smirenja. Za tvog mu�a,
u
ovom trenutku, barem u ovom trenutku, ne brinem se ni preterano, ni nepodno�ljivo.
On
je preuzeo ogroman zadatak; u su�tini, on ga je delimicno izvr�io, i mo�da casno
ako
gledamo u celini, ali ne cini mi se da je sposoban da ga nastavi, i to ne zato �to
bi mu
nedostajalo snage (kolike su pa moje u odnosu na njegove?) nego zato �to je on
suvi�e
opterecen, suvi�e rastocen onim �to se do sada dogodilo, suvi�e
s rasturenom
usredsredeno�cu koja je za to neophodna. Mo�da ce cak, pored ostalog, osetiti
izvesno
olak�anje. Za�to mu ne bih pisao?
F
*
[Prag, 9. jul 1920]
Petak
Samo nekoliko reci uz Sta�ino pismo; ovog trena sam malo rastrojen, ceka me ujak,
inace veoma drag. A sad, Sta�ino pismo: da, veoma je ljubazno i srdacno, ali u
njemu ipak
ne�to nedostaje, mo�da tek formalno ne�to malo (to ne znaci da pismo nije, i bez
toga,
izuzetno srdacno, mo�da cak naprotiv), i �ta god tu nedostajalo ili bilo previ�e u
njemu,
mo�da je to moc mi�ljenja koja, uostalom, izgleda da potice od mu�a, jer upravo je
tako
juce govorio sa mnom, a danas, naprotiv, kad sam hteo da se
izvinim zbog svog
jucera�njeg nepoverenja (z Kafky to vytahl)27 i pomalo rasteretim svoje srce, on
me je
gotovo izbacio, uz punu srdacnost, sa Sta�inim pismom i upucujuci me na randevu
koji mi
je Sta�a obecala za ponedeljak. Ali, kako ja to govorim o tim zaista izuzetnim
ljudima?
Ljubomora, to je zaista ljubomora; obecavam ti, Milena, da te njome nikad necu
muciti, ja
pa ja, jedino cu ja patiti. Izgleda mi da, ipak, u pismu postoji neki nesporazum;
ti nisi od
Sta�e ni trenutka tra�ila savet, a ni da ona razgovara s tvojim mu�em; tra�ila si
ne�to �to
nicim ne mo�e biti zamenjeno: njeno prisustvo. Tako je meni izgledalo. A pitanje
novca je
cak bez ikakvog znacaja, i to sam ja juce i rekao mu�u. Kako god, u ponedeljak cu
razgovarati sa Sta�om (Jilovskom se, uostalom, mo�e oprostiti, veoma je zauzet

poslovima:
Piterman i Ferenc Futurista sedeli su za njegovim stolom i prilicno nestrpljivo
cekali na
pocetak razgovora povodom nekog novog kabarea). Zaista, da me ujak ne ceka, iscepao
bih ovo pismo i napisao drugo, posebno zato �to je u Sta�inom pismu mesto koje, po
meni,
sve posvecuje: s Kafkou �it.28
Nadam se da cu danas jo� dobiti vesti od tebe. Kapitalista je, uostalom, onaj ko ne
zna �ta sve poseduje od svega. Ovog popodneva, u kancelariji, u trenutku kad sam se
uzalud raspitivao o vestima, doneli su mi tvoje pismo, koje je bilo stiglo ubrzo
(uostalom,
zajedno sa P�ibramovom dopisnicom) posle mog odlaska u Merano; bilo ga je neobicno
citati.
Tvoj
27 (to je izvukao od Kafke).
28 �iveti s Kafkom.
*
[Prag, 10. jul 1920]
Subota
14)
Nije dobro; prekjuce su do�la dva tvoja nesrecna pisma, juce samo telegram (bio je,
dodu�e, smirujuci, ali izgledao je ipak i donekle zbrkan, kakvi su valjda

telegrami), a danas
ba� ni�ta. A spomenuta pisma nisu bila, ni u kojem pogledu, preterano ute�na za
mene; u
njima si najavila da ce� mi ubrzo pisati i nisi pisala. A preksinoc sam ti poslao
hitni
telegram s placenim urgentnim odgovorom, i odgovor bi davno vec morao da je ovde.
Ponavljam tekst: �To je bilo jedino ispravno, budi mirna, ovde si kod kuce,
Jilovski sa
�enom dolazi u Bec verovatno za 8 dana. Kako da ti po�aljem novac?� Na to, dakle,
nije
stigao nikakav odgovor. �Putuj u Bec�, ka�em sebi. �Ali, Milena to nece, veoma
odlucno
to nece. Ti bi bio odluka; to nisi ti koga ona hoce; u brigama je i sumnjama, zato
hoce
Sta�u.� Uprkos tome, trebalo bi da putujem, ali nisam zdrav. Miran sam, srazmerno
sam
miran, kako se nikad, tokom poslednjih godina, nisam nadao da bih mogao biti, ali
tokom
ovih dana jako sam ka�ljao, a nocu bi ka�alj trajao i po cetvrt sata. Mo�da je u
pitanju samo
prvi period u prilagodavanju na Prag i posledice groznog vremena u Meranu kad te
jo�
nisam poznavao niti gledao u tvoje oci.
Kako je mracan postao Bec, a ipak je bio tako svetao tokom 4 dana. �ta se tamo
kuva za mene dok ja ovde sedim, di�em ruke od pisanja i u ruke pola�em lice?
F
Zatim sam iz svoje naslonjace, kroz otvoren prozor, gledao kako pada ki�a;
razlicite
mogucnosti mi padaju na pamet, da si mo�da bolesna, umorna, le�i� u postelji, da bi
gospoda Koler mogla da nam poslu�i kao posrednik, a onda - neobicno, ali
najprirodnija,
najsamorazumljivija mogucnost - da se vrata otvaraju i ti stoji� na pragu.
*
[Prag, 12. jul 1920]
Ponedeljak
15)
Bila su to najmanje dva grozna dana. Ali sad vidim da si u tome sasvim nevina, a
bice to neki zli vrag koji je zadr�ao sva tvoja pisma od cetvrtka. U petak sam
dobio samo
tvoj telegram, u subotu ni�ta, u nedelju ni�ta, a danas 4 pisma - od cetvrtka,
petka, subote.
Zapravo sam suvi�e umoran da bih doista mogao da ti pi�em, suvi�e umoran da bih
odmah
na�ao u ta 4 pisma, u tom brdu ocaja, bola, date ljubavi, primljene ljubavi, ono
�to mo�e da
ostane za mene; tako je umor sebican, a iscrpljivali ste se
dva dana i dve noci u
najstra�nijim pomislima. Pa ipak - i to opet spada u tvoju �ivotodavnu snagu, majko
Milena - ipak sam ja, u osnovi, manje rastocen nego mo�da svih 7 poslednjih godina,
izuzimajuci godinu provedenu na selu.

Jo� ne razumem, dabome, za�to jo� nisam dobio nikakav odgovor na moj hitni
telegram od cetvrtka uvece. Onda sam telegrafisao gospodi Koler, i opet bez
odgovora. Ne
boj se, necu pisati tvome mu�u, a i ba� ne �udim mnogo za tim. �udim samo da
otputujem
u Bec, ali ni to necu uciniti, cak i da nema takvih prepreka kao �to su tvoje
odbijanje da
doputujem, te�koce s paso�em, kancelarija, ka�alj, umor, vencanje moje sestre
(cetvrtak).
Bolje bi, ipak, bilo otputovati nego ponovo provesti takvo popodne kakvo je bilo u
subotu
ili nedelju. U subotu: lunjao sam malo okolo sa ujakom, malo s Maksom i svaka 2
casa
odlazeci u kancelariju da se raspitam za po�tu. Uvece je bilo bolje; oti�ao sam kod
Laurina,
koji nije imao nikakvih rdavih vesti o tebi nego me je cak podsetio na ono pismo
koje me
je usrecilo, telefonirao je Ki�u u Neue Freie Presse, koji takode ni�ta nije znao,
a nije hteo
da se o tebi obave�tava kod tvog mu�a i vi�e je voleo da veceras telefonira. Tako
sam sedeo
kod Laurina, slu�ao cesto spominjanje tvog imena, i bio mu za to zahvalan.
[Na levom obodu druge stranice ovog pisma, od reda sa recima necu pisati tvome
mu�u do reda sa recima za to zahvalan: Pogre�no si shvatila �ravan�, nisam tako
mislio;
sledeci put cu o tome.
Razgovarati s njim, dabome, nije ni lako ni prijatno. On je nekako poput deteta
koje se nije sasvim osvestilo; razmece se, vara, komedija, i kad se nadete, sedeci
mirno na
stolici, licem u lice s njim, slu�ajuci ga, imate utisak da se odigrava ne�to
preterano
pakosno i odvratno komedijantski. To je utoliko istaknutije �to on nije samo dete
nego je i
odrasli i veoma ozbiljan covek u kojem ima dobrote,
saucestvovanja, spremnosti da
pomogne. Iz te protivrecnosti nema izlaska, i ako se ne bi sebi sve vreme govorilo:
hocu
jo� jednom da cujem Milenino ime, samo jo� jedan jedini put, ne bi me ni�ta
zadr�avalo da
smesta odem. Istim tonom mi je pricao i o svom vencanju (utorak).
Nedelja je bila jo� gora. Hteo sam, zapravo, da odem na groblje, i to bih ucinio,
ali
sam citavo prepodne ostao le�eci u krevetu, a po podne sam morao u posetu kod
roditelja
sestrinog mu�a, kod kojih jo� nikad nisam bio. Tad je bilo 6 sati. Pa natrag u
kancelariju da
vidim ima li telegrama za mene. Ni�ta. �ta sad? Bacio sam pogled na raspored
pozori�nih
predstava, jer je Jilovski, tokom razgovora, onako u�urbano, spomenuo da ce Sta�a u
ponedeljak da ide na neku Vagnerovu operu. Sad vidim da predstava pocinje u 6 sati,
a mi
smo ugovorili randevu u 6 sati. Lo�e. �ta sad? Oti�ao sam u Vocnu ulicu da bacim
pogled
na kucu.
[Na desnom obodu trece stranice ovog pisma, od reda sa recima dabome, nije ni
lako do reda sa recima u kancelariju da vidim]: Veoma ti hvala za slike, ali
Jarmila ipak ne
lici na tebe; u najboljem slucaju, izvesna svetlost, neki sjaj koji prelazi njenim
licem kao
na tvom.
Tiha je; niko ne ulazi u nju, niko ne izlazi iz nje. Malo sam sacekao ukraj kuce,
pa
preko puta nje, ni�ta; ove kuce su znatno lukavije od ljudi koji zure u njih. A
posle? U
pasa� Lucerna, gde je ranije bio izlog dobre dilo.29 Nema ga vi�e tamo. Mo�da onda,
dakle,
otici do Sta�e, �to se mo�e veoma lako uciniti po�to ona sigurno nije kod kuce.
Lepa tiha
kuca, mala ba�ta iza nje. Na vratima stana, zasun; mogu, znaci, da zvonim
neka�njeno. U
prizemlju kuce jo� kratki razgovor sa kucepaziteljkom s ciljem da izgovorim
�Libe�ic� i
�Jilovski�, a za �Milena� na�alost nije bilo prilike. I �ta dalje? Sad dolazi ono
najgluplje.
Odlazim u kafe �Arko�, u kojem nisam bio vec niz godina, da bih na�ao nekoga ko te
poznaje. Srecom, nikog nije bilo tamo i odmah sam mogao da nastavim. Ne vi�e,
Milena,
takvih nedelja!
F
[Na levom obodu poslednje stranice ovog pisma, od reda sa recima u kancelariju da
vidim]: Juce nisam mogao da pi�em, sve mi je bilo suvi�e mracno u Becu.
29 dobro delo.
*
[Prag, 13. jul 1920]
Utorak, ne�to kasnije
17)
Kako si umorna u pismu od subote uvece! Imao bih mnogo da ti ka�em povodom
tog pisma, ali necu danas ni�ta da govorim umornoj Mileni, i ja sam umoran; zapravo
prvi
put od svog dolaska u Bec glava mi je izmucena nesanicom. Ne ka�em ti ni�ta nego te
samo sme�tam u naslonjacu (ti ka�e� da nisi bila dovoljno mila prema meni, ali ima
li vece
miline i ljubaznosti nego da mi dopusti� da tamo sednem i da sedi� ispred mene i
bude�
kraj mene), posedam te sad, dakle, u naslonjacu i ne znam kako da obuhvatim srecu
recima, ocima, rukama i jadnim srcem, srecu da si ti tu i da mi, uprkos svemu,
pripada�.
Pri tome cak i ne volim tebe nego vi�e volim svoje postojanje �to mi je poklonjeno
kroz
tebe.
Za danas ti ni�ta ne pricam o Laurinu, ni o devojci; sve ce to vec proci svojim
putem; sve je to daleko.
F
Sve je tacno to �to ka�em o Sirotom muzikantu. Kad sam rekao da mi ni�ta ne
znaci, bilo je to jedino iz predostro�nosti, jer nisam znao kako ce� ti reagovati,
a i zato �to
se stidim te price, kao da sam je sam napisao; cinjenica je da ona pocinje la�no i
s
mno�tvom je netacnosti, sme�nih stvari, diletantizama, u hropcu je
od manirizama
(narocito je to uocljivo kad se cita naglas; mogao bih da ti poka�em ta mesta), a
posebno je
ta vrsta upra�njavanja muzike, ipak, jadan i sme�an izum, ude�en tako da mladu
devojku
podjaruje da se baci, u nastupu krajnjeg gneva, koji ce svi deliti, na prvom mestu
ja sam,
na pricu sa svim onim �to postoji u prici i satre je do njenih poslednjih
elemenata, jer bolje
ne zaslu�uje. Uostalom, nema lep�e sudbine za neku pricu nego da nestane, i to na
ovaj
nacin. I sam pripovedac, taj komicni psiholog, bice saglasan s tim, jer je
verovatno on
siroti muzikant; to je on koji pred nama muzicira ovu pricu na najnemuzikalniji
nacin, i
divno je, do preteranosti, nagraden suzama iz tvojih ociju.
*
[Prag, 13. jul 1920]
Utorak
Ovde su tvoja dva telegrama; shvatam da se ti, dokle god je bilo Jarmilinih pisama,
nisi pitala oko Kramerove po�te; sve je u redu i ti, pre svega, ne mora� da se
boji� da cu ja
i�ta uciniti samostalno, a da pre toga nemam tvoje odobrenje. Ali, najzad, su�tina
je da sam
ja, naravno, skoro celu bogovetnu noc proveo bez sna pred ovim pismom koje mi
izgleda
beskrajno va�no. Sva pisma koja sam ti pisao iz Praga, nisu morala biti napisana,
narocito
poslednja, i jedino ovo pismo bi trebalo da postoji, pa cak bi i ostala mogla da
ostanu, ne
mari, s tim da ovo bude na vrhu. Na�alost, necu moci da ti ka�em ni hiljaditi deo
onoga
�to sam ti sinoc rekao po�to sam oti�ao od Sta�e ili �to sam ti nocas ili jutros
ispricao. U
svakom slucaju, evo su�tinskog: �ta god drugi koji te okru�uju, u �irokom krugu,
pocev�i
od Laurina preko Sta�e do ostalih koje ne znam, sa svom njihovom uzvi�enom pamecu
ili
�ivotinjskom glupo�cu (ali ni �ivotinje nisu tako glupe), u svojoj davolskoj
dobroti, u
ubilackoj ljubavi, mogli da ka�u o tebi - ja, Milena, ja znam da si do kraja u
pravu u tome
�to cini�, bilo da ostaje� u Becu ili dolazi� ovamo, bilo da ostaje� lebdeci izmedu
Beca i
Praga ili cini� jednom ovo, a drugi put ono. �ta bih ja uop�te pa imao s tobom, ako
to ne
bih znao. Kao �to na dnu mora nema ni najmanjeg mesta koje
nije stalno izlo�eno
najjacem pritisku, tako je u tebi; ali svaki drugaciji �ivot je sramota i izaziva
mi muku; do
sada sam mislio da ne bih mogao da podnesem �ivot, da ne bih mogao da podnesem
ljude,
i zbog toga sam se veoma stideo. Ali, ti mi danas potvrduje� da to i nije bio �ivot
kad mi je
izgledao nepodno�ljiv.
Sta�a je grozna, oprosti. Juce sam ti napisao pismo o njoj, ali se nisam usudio da
ti
ga po�aljem. Jeste ona, kao �to ka�e�, srdacna, ljubazna, lepa, blaga, vitka, ali
grozna. Bila
je tvoja prijateljica i mora da je nekad u njoj bilo ne�to poput nebeske svetlosti,
ali to je
sasvim i na stra�an nacin utrnulo. Stajati pred njom jeste u�as kakav bi se mogao
osetiti
pred palim andelom. Ne znam �ta se dogodilo s njom; verovatno ju je njen mu�
zagasio.
Iscrpljena je i mrtva, a to ne zna. Ako hocu sebi da docaram pakao, mislim na nju i
njenog
mu�a, i - dok mi zubi cvokocu - ponavljam recenicu �hajdemo onda u �umu�. Oprosti,
Milena, draga, draga Milena, oprosti, ali tako je.
Bio sam, istina, samo tri cetvrt casa sa njom, u njenom stanu, a zatim na putu do
Nemackog teatra. Bio sam krajnje ljubazan, krajnje razgovorljiv,
ispunjen krajnjim
poverenjem, pa bila je to, konacno, prilika da govorim jedino o tebi, a ti si mi
odvec dugo
maskirala njeno istinsko lice. Kakvo joj je celo samo od kamena i kakvim je samo
zlatnim
slovima na njemu ispisano: �Ja sam mrtva i prezirem svakog ko nije isto tako
mrtav.� Ali,
naravno, bila je ona i ljubazna, i o svemu mogucem smo
govorili povodom jednog
putovanja u Bec, ali nisam u stanju da uverim sebe da bi moglo biti od nekog
blagotvornog
znacaja za tebe ako bi ona do�la, a za nju bi mo�da bilo od takvog znacaja.
Uvece sam potom oti�ao do Laurina, ali on nije bio u redakciji - ja sam zakasnio;
nakratko sam s nekim covekom koga sam od ranije poznavao posedeo na kanabetu na
kojem je, pre nekoliko meseci, Rajner odle�ao do svoga kraja.
Taj covek je cele te
poslednje veceri bio s njim i ispricao mi je mnoge stvari.
[Na levom obodu druge stranice ovog pisma, od reda sa recima �ivotinjskom
glupo�cu do reda sa recima ali grozna]: Veoma sam za Cikago kao plan, uz uslov da
budu
kori�ceni i momci-trkaci koji ne umeju da trce.

Tako mi je dan bio suvi�e �estok, i nisam mogao da zaspim, a i moja sestra je do�la
iz Marijenbada s mu�em i detetom, na dva dana, da bi se videla sa ujakom iz

�panije; tako,
divan stan nije vi�e prazan. Ali, pogledaj kako su dobri prema meni (iznosim to
samo kao
da im time, �to ti to govorim, zahvaljujem za njihovu dobrotu): prepustih su mi
spavacu
sobu, izneli jedan krevet, raspodelili se po drugim, nename�tenim sobama,
prepustili mi
kupatilo, prali se u kuhinji itd. Da, dobro mi je.
Tvoj
Nekako mi ne godi ovo pismo; to su tek ostaci jednog najintenzivnijeg, najtajnijeg
razgovora.
*
[Prag, 14. jul 1920]
Sreda
Pi�e�: �Ano ma� pravdu, mam ho rada. Ale F., i tebe mam rada!30 Veoma pa�ljivo
citam tu recenicu, svaku rec, posebno zastajem kod z; sve je u njoj tacno. Ti ne bi
bila
Milena ako to ne bi bilo tacno, i �ta bih ja bio ako ti ne bi bila? A i bolje je da
ti to pi�e� iz
Beca nego da to izgovara� u Pragu, i sve to ja tacno razumem, mo�da bolje od tebe;
a ipak,
ne znam kakva me slabost sprecava da dospem do kraja te
recenice, pa je citam
beskonacno i, najzad, ovde je prepisujem samo da je i ti vidi�, i da je zajedno
citamo,
30 �U pravu si, volim ga. Ali, F., i tebe volim.�
slepoocnice uz slepoocnicu. (Tvoja kosa uz moju slepoocnicu)

* * *
Ovo sam vec bio napisao kad su stigla tvoja dva, olovkom napisana pisma. Veruje�
li, nisam bio ni svestan da ce ona stici. Ali, duboko u sebi sam to znao, a tamo se
ne
provodi ceo �ivot nego se �ivi na zemlji gde se pojavljujemo u najjadnijem oblicju.
Ne
znam za�to kod tebe raste strah kad ja ne�to samostalno cinim. Nisam li ti dovoljno
jasno
pisao o tome ? A gospodi Koler sam telegrafisao jedino zato �to
sam skoro 3 dana,
neugodna 3 dana, bio bez vesti o tebi, bez odgovora na telegram i bezmalo sam morao
da
pomislim da si bolesna.
* * *
Juce sam bio kod svog lekara; utvrdio je da sam otprilike u istom stanju kao pre
Merana. Tri meseca su pro�la gotovo bez traga na plucima; na vrhu levog plucnog
krila
bolest je podjednako sve�a kao onda. On takvo stanje smatra za obeshrabrujuce, a ja
ga
smatram prilicno dobrim, jer kako bih, mogu misliti, izgledao da sam to vreme
proveo u
Pragu. On veruje i da cak ni�ta nisam dobio na te�ini, a po mome racunu jesam,
otprilike
3 kg. U jesen ce poku�ati sa injekcijama, ali ja ne verujem da bih ih otrpeo.
Kad bih sa ovim nalazom uporedio kako se ti igra� sa svojim zdravljem - naravno,
nemam nikakve potrebe da tome bilo �ta pridodajem - ponekad mi izgleda da nam,
umesto da �ivimo zajedno, ostaje da samo jednog dana spokojno i zadovoljno legnemo
jedno uz drugo i cekamo da umremo. Ali, �ta god da se dogodi, barem ce se dogoditi
blizu
tebe.
Uostalom, znam da mi je, nasuprot lekaru, potrebno Samo mira, i to posebne vrste
mira ili, gledamo li drugacije, posebne vrste nemira, pa da napola ozdravim.

* * *
To �to mi pi�e� povodom Sta�inog pisma, pricinjava mi veliko zadovoljstvo, ali to
je
bilo i samorazumljivo. Ona tvoje sada�nje stanje smatra tek za kapitulaciju, i
spominje vec
tvoga oca, a to spominjanje iz njenih usta dovoljno mi je vec da bih ga mrzeo, dok
ga
zapravo volim - ukratko, ona o slucaju izgovara najgluplje reci koje se, tek uz
najveci
napor, daju zamisliti, ali kod nje one teku tako lako s njenih divnih usana. I
naravno, �to
ne sme biti zaboravljeno, sve to iz ljubavi prema tebi; zapravo pru�a ruke za tobom
iz
svoga groba.
* * *
Evo francuskog nacionalnog praznika: u povratku sa parade, trupe mar�iraju u
kasarne. Ima neceg velicanstvenog u tome za mene koji di�em u tvojim pismima. Nema
pompeznosti, niti muzike, niti mar�iranja, nema ni onog starog Francuza
u crvenim
pantalonama i plavoj bluzi, iz nekog (nemackog) muzeja, i koji mar�ira na celu
svoje cete,
nego nekakvo ocitovanje snaga koje zazivaju iz dubine: �Uprkos svemu, vas koji
mar�irate
bez reci, ispunjeni poverenjem do freneticne krajnosti, uprkos
svemu necemo vas
napustiti, cak ni u va�im najvecim glupostima, narocito u njima!� I zatvorenih
ociju
gledati u te dubine i gotovo potpuno zaranjati u tebe.
* * *
Najzad mi je donesena gomila spisa koji su se nakupili za mene, mislim, otkako
sam u kancelariji, i ja sam napisao, tacno brojeci, 6 slu�benih pisama; to se da
podneti.
Mnoge poslove koji su cekali na mene, nisam do danas dobijao,
na svoje veliko
zadovoljstvo, usled lenjosti odeljenja koje me opslu�uje. Ali sad su poslovi tu.
Uprkos
svemu, to nije mnogo kad bih makar malo bio ispavan. Danas, dabome, ba� to nisam
bio.
F
*
[Prag, 15. jul 1920]
Cetvrtak
Evo, �ureci, pre nego �to odem u kancelariju: hteo sam da cutim, 3 dana otkako se
suzdr�avam od toga, da ocutim makar sad dok ti tamo vodi� stra�nu borbu, hteo sam
da
cutim, ali je nemoguce, tice se i mene, jer je to moja borba. Mo�da primecuje� da
vec
nekoliko noci ne spavam. To je naprosto od �straha�. To je doista ne�to �to me cini
bezvoljnim, vrti me kako god �eli, ne znam vi�e ni gde je gore ni dole, ni desno ni
levo.
Ovog puta je to pocelo sa Sta�om. Nesumnjivo je da iznad nje stoji napisano: �Vi
koji
ovamo ulazite, ostavite svaku nadu.� Uz to, u tvojim poslednjim pismima bile su
upletene
dve-tri napomene koje su me usrecile, ali usrecile ipak ne bez pratnje ocaja, jer
ono �to mi
o tome govori� podjednako ubeduje razum, srce i telo, no tu je i neko dublje
ubedivanje
cije mesto ne poznajem i koje ocito ni�ta nije kadro da ubedi. Konacno, ono �to je
znatno
doprinelo mom slabljenju, cudesni umirujuce uznemirujuci uticaj tvoje fizicke

blizine,
rasplinjava se iz dana u dan. Kad bi vec bila ovde! Ovde nemam nikog, ba� nikog
osim
straha s kojim se, on grcevito zakacen za mene, a ja za njega, valjam kroz noci.
Zaista je
ne�to veoma ozbiljno s tim strahom [(koji je, neobicna stvar, uvek okrenut ka
buducnosti,
ali ne, to nije tacno)]31 koji se u izvesnom smislu obja�njava cinjenicom da mi on
stalno
oslikava nu�nost ovog priznanja: i Milena je samo ljudsko bice. Ono �to ti o tome
ka�e�
jeste tako lepo i dobro da se gubi svaka �elja da se cuje i�ta drugo kad se vec
culo to, ali
nije li ovde rec o najvi�im vrednostima, u �ta ipak veoma sumnjam, jer taj strah
nije moj
privatni strah - iako je i to, i to je stra�no - nego je isto tako strah svake
vere, i to oduvek.
Time vec �to sam ti ovo napisao, glava mi je hladnija.
Tvoj
*
[Prag, 15. jul 1920]
Cetvrtak, kasnije
Do�lo je tvoje pismo napisano nocu u �Belom petlu�, kao i ono od ponedeljka; prvo
je ocigledno kasnije, ali nisam u to ba� siguran. Procitao sam ih samo jednom, na
brzinu,
odmah moram da ti odgovorim i da te zamolim da ne misli� lo�e o meni. Ono �to je
Sta�a
napisala bilo je prazna i odvratna besmislica. Kako mo�e� da pomisli� da joj dajem
za
pravo? Daleko li je Bec od Praga da ti tako ne�to mo�e� da pomisli�, a kako blizu
je le�ati
skupa u �umi i koliko dugo. I nije to nikakva ljubomora nego ti samo lici na nju;
jer, ja
hocu da te uhvatim odasvud, dakle i sa strane ljubomore, ali to je glupo i nece do
toga
31 Ovo mesto u uglastim zagradama u izvornom rukopisu pisma bilo je precrtano, ali
tako da je tekst jo� ostao
potpuno citljiv.
doci; to su samo nezdravi snovi samotnosti. I o Maksu ima� la�nu predstavu; juce
sam mu,
konacno, preneo tvoje pozdrave, od jeda (vidi gore!) zato �to ga neprestano
pozdravlja�.
Ali, po�to on obicno za sve ima obja�njenje, rekao je da ga ti pozdravlja� cesto
samo zato
�to ja tebi nikad ne prenosim njegove najsrdacnije pozdrave, pa bi to trebalo
najzad da
ucinim i da ce onda, na moje olak�anje, tvoji pozdravi prestati.
Mogucno, pa da to
poku�am.
A inace, Milena, nikako ne brini za mene, jer nece nedostajati toga da brine� za
mene. Bez �straha� koji me dr�i od pre nekoliko dana i na koji sam ti se jutros
�alio, bio
bih gotovo zdrav. Kako se, uostalom, dogodilo da onda tamo u �umi, ka�e� da stvari
nisi
drugacije ni zami�ljala? Bilo je to gore, u �umi, drugog dana. Tacno razlikujem
dane: prvi
je bio nesiguran, drugi suvi�e siguran, treci je bio pokajnicki, cetvrti je bio
dobar.
Odmah na gospodu Koler �aljem onoliko koliko se upravo zateklo kod mene, 100
ce�kih kruna u novcanicama od 50 kruna i 100 austrijskih kruna. Ako bi ubrzo umela
da
nade� neki drugi nacin slanja novca, a ne preporucenim pismom, bilo bi bolje. Novac
je
mogucno uputiti, na primer, i telegrafski na poste restante,
naravno ne pod la�nim
imenom, tra�i se pravo ime. A �to se tice mesec dana na selu, za�to je ocev ili
Laurinov
novac bolji od mog? Uostalom, to je svejedno, samo nikad ne reci da je mnogo to �to
tra�i�. A Jarmila? Da li dolazi?

Sad moram da idem na vencanje svoje sestre. Za�to sam ja, uostalom, covek sa svim
mukama vezanim za tu najnejasniju sudbu ispunjenu groznom
odgovorno�cu? Za�to,
recimo, nisam srecni orman u tvojoj sobi i koji ti mo�e� potpuno da vidi� kad
sedne� u
naslonjacu ili za pisaci sto ili kad se opru�i� ili spava� (neka ti je spavanje
blagosloveno!),
za�to nisam taj orman? Zato �to bih se raspao od bola ako bih te video u jadu koji
te je
zahvatio ovih poslednjih dana ili cak ako bi trebalo da otputuje� iz Beca.
F
Pomisao da ce� uskoro imati paso� deluje veoma blagotvorno.

Maksova adresa je Prag V, Obalska ulica 8, ali zbog njegove �ene ne bi mo�da bilo
dobro ako bi pisala na tu adresu. Inace, on ima jo� dve adrese, ba� zbog �ene ili,
ako hoce�,
zbog njega: adresa Dr Feliksa Velca, Prag, Univerzitetska biblioteka, ili upravo
moja.
*
[Prag, 15. jul 1920]
Cetvrtak
Ovog popodneva, s mirtom zadenutom u zapucak, jedva pri sebi, izmucene glave
(razdvojenost, razdvojenost!), izdr�ao sam do kraja svadbeni rucak izmedu
dobrostivih
sestara moga zeta. Ali, sad sam skoncao.
Pogledaj dokle mo�e dosegnuti glupost nekog ko je neispavan! Preporuceno pismo
za gospodu Koler moralo je, kako sam saznao na po�ti, biti ostavljeno otvoreno, �to
nije
valjalo zbog novca; stoga sam morao da ga po�aljem drugacije ili kao obicno pismo,
a u
tom slucaju direktno na tebe poste restante. Ali, stajao sam vec, sa svojom
kovertom, kod
po�tanskog sanduceta, pa sam ga tako naprosto nehotice poslao na gospodu Koler.
Nadam
se da ce stici.
Kako li ce nam lak �ivot biti kad budemo zajedno - kakva li sam budala kad pi�em
o tome! Odgovor ce se oglasiti odmah za pitanjem, pogled ce odgovarati pogledu. A
sad na
svoje jutro�nje pismo treba da cekam odgovor najmanje do ponedeljka. Shvati me
pravo i
dobro mi ostaj
F
*
[Prag, 16. jul 1920]
Petak
Hteo bih da se izdvojim u tvojim ocima, da poka�em snagu volje, da sacekam s
pismom tebi, najpre da sredim neki spis, ali soba je prazna, niko se ne maje oko
mene, kao
da su rekli: pustite ga, zar ne vidite da se bavi nekom svojom stvari, kao da ce mu
glava
prsnuti! Tako sam napisao samo polovinu stranice, pa sam se opet vratio tebi, legao
preko
svog pisma kao �to sam onda u �umi legao pored tebe.
Danas mi nije do�lo nijedno pismo, ali ne bojim se; molim te, Milena, ne shvati me
pogre�no, nikad se ne bojim za tebe; izgledam li ponekad tako, a cesto tako
izgledam, to je
samo slabost, hir srca koje ipak savr�eno dobro zna zbog koga kuca; pa i divovi
nisu bez
slabosti, i samog Herakla je, mislim, jednom obuzela nemoc. Ali, stisnuv�i zube i s
tvojim
ocima pred sobom, koje vidim cak usred bela dana, mogu sve da podnesem: udaljenost,
strepnju, brigu, odsustvo pisama.

Kako sam srecan, kako li me samo cini� srecnim! Do�la mi je neka stranka, zamisli,
ja imam i stranke. Taj covek me je prekinuo dok sam ti pisao; bio sam ljut, ali on
je imao
dobro, ljubazno, puno lice, onako korektno nemacko iz Rajha, bio je tako drag, moje
�ale
je primao kao zvanicne odluke, ali �ta ce�, ipak me je prekinuo, nisam mogao da mu
oprostim, a onda sam jo� morao i da ustanem da bih s njim oti�ao u drugo odeljenje;
no, to
je vec bilo suvi�e za tebe, dobra moja, i ba� kad sam se digao, do�ao je
poslu�itelj i doneo
mi tvoje pismo, pa sam ga otvorio na stepeni�tu i, mili Bo�e, u njemu je bila
fotografija,
dakle ne�to neiscrpno, pismo za celu godinu, pismo za vecnost.
Tako je dobra ta
fotografija, cak bolja ne mo�e biti, sirota slika, koju bi trebalo gledati jedino
kroz suze i
dok mi srce tuce, nikako drugacije.
* * *
I opet sedi neki stranac za mojim stolom.
* * *
Nastavljam gore zapoceto: sve mogu da podnesem, s tobom u srcu, i ako sam ti
jednom napisao da su dani koji prolaze bez pisma od tebe u�asni, to nije bilo
tacno, jer su
oni bili samo u�asno te�ki, kao �to bi brod bio te�ak dok u njega probija voda, ali
ipak
plovi na tvojim talasima. Samo jednu stvar, Milena, ne mogu da podnesem bez tvoje
izricite pomoci: �strah�, za njega sam isuvi�e slab, nisam kadar cak ni da ga
pogledom
obuhvatim u njegovoj neizmernosti; on me vitla i potapa.
To �to mi ka�e� o Jarmili, upravo jedna od tih slabosti srca; onda kad na trenutak
tvoje srce prestaje da mi bude verno, takva ti misao pada na um. Jesmo li mi,
znaci, jo� dve
odvojene osobe u tom smislu? I da li je, znaci, moj �strah� znatno drugaciji od
straha pred
tim da sebe uprljam?
* * *
Ponovo prekid; necu vi�e moci da pi�em u kancelariji.
* * *
Op�irno pismo koje mi najavljuje� moglo bi kod mene gotovo da izazove bojazan
kad ovo pismo ne bi bilo tako umirujuce. �ta ce biti u njemu?
Pi�i mi odmah da li je novac stigao. Ako se dogodilo da se izgubio, poslacu ti
drugi,
a ako se i taj bude izgubio, ponovo cu ti poslati treci, i tako dalje sve dok ne
budemo vi�e
ni�ta imali i tek onda ce sve biti u redu.
F
Nisam dobio cvet, za koji si, izgleda, u poslednji trenutak zakljucila da je suvi�e
dobar za mene.
*
[Prag, 17. jul 1920]
Subota
Dobro sam znao �ta ce biti u tvome pismu; to se nalazilo gotovo izmedu redaka u
svim tvojim pismima, bilo je u tvojim ocima - �ta se sve ne cita na njihovom jasnom
dnu?
- bilo je u borama na tvome celu; dobro sam to znao poput nekoga ko je ceo dan
proveo
potopljen u nekakvoj sme�i spavanja, sna i straha iza zatvorenih prozorskih kapaka,
pa
kad uvece otvara prozor nije nimalo, naravno, iznenaden onim �to vidi, jer je to
vec znao,
da je tog trenutka mrak, cudesno duboki mrak. I vidim koliko se ti muci� i vrpolji�
i ne
uspeva� da se oslobodi� i - ukre�imo varnicu u barutani! - nikad nece� uspeti da se
oslobodi�, i vidim to, a ipak se ne usudujem da ka�em: ostani, gde god da jesi.
Ali, ja ne
ka�em ni suprotno; Stojim licem prema tebi i gledam u tvoje mile sirote oci (ipak
je tako
tu�na fotografija koju si mi poslala, pogled na nju je mucenje,
a tom mucenju se
podvrgavam stotinu puta na dan, pri cemu je i blago koje bih bio u stanju da branim
od
desetorice sna�nih mu�karaca), i doista sam jak kao �to ti pi�e�, posedujem izvesnu
snagu
koja je, ako hocemo da je kratko i nejasno odredimo, u stvari moja nemuzikalnost.
Ona
nije, medutim, tolika da bih, barem ne ovog istog trenutka, bio kadar sad da
nastavim s
pisanjem. Zahvata me neka bujica bola i ljubavi i odnosi me daleko od pisanja.
F
*
[Prag, 18. jul 1920]
Nedelja
Jo� uz ono �to je juce receno:
Polazeci od tvog pisma poku�avam da sagledam celu stvar sa strane s koje do sada
uglavnom nisam poku�avao da je posmatram. Odatle sagledana, evo �ta proizlazi:
Ne borim se ja nikako s tvojim mu�em da bih tebe zadobio; borba se odigrava
jedino u tebi. Ako bi odluka zavisila od neke borbe izmedu tvoga mu�a i mene, davno
bi
sve bilo odluceno. Pri tome nikako ne precenjujem tvoga mu�a, pre bih rekao da ga,
�tavi�e, verovatno potcenjujem, ali ja znam ovo: ako me on voli, onda je to ljubav
bogatog
coveka prema sirotinji (pri cemu od toga ima ne�to i u tvom odnosu prema meni). U
atmosferi tvog zajednickog �ivota sa njim, ja sam, u stvari,
tek mi� u �velikom
domacinstvu�, kome se, u najboljem slucaju, samo jednom godi�nje mo�e dozvoliti da
javno pretrci tepih.
Tako jeste, i to nije neprirodno, ne cudim se tome. Ali, ono cemu se cudim, i to je
verovatno potpuno nerazumljivo, jeste da ti, koja �ivi� u tom �velikom

domacinstvu�, sa
svim svojim culima pripada� njemu, da najjace izraze svog �ivota izvlaci� iz njega,
u njemu
si velika kraljica, a ipak - i to tacno znam - ima� mogucnosti (ali ba� jedino zato
jer sve
mo�e�, j� se prece nezastavim ani pred - ani pred - ani pred -)32 ne samo da me
voli� nego i
da bude� moja, da trci� preko svog sopstvenog tepiha.
Ali, to jo� nije vrhunac cudnog. On se sastoji u tome da ako bi htela da dode� k
meni, ako bi, dakle, muzicki govoreci, htela da se odrekne� celog sveta da bi si�la
ka meni
tako duboko da se s tvog stanovi�ta ne da videti ne samo malo nego uop�te ni�ta
vi�e, ti bi
morala - neobicne li, ba� neobicne stvari! - ne da side� nego da se na nadljudski
nacin
uzdigne� nad sobom da segne� iznad sebe, i to tako silno da ce� morati pri tome
mo�da da
se slomi�, stropo�ta�, nestane� (i ja onda s tobom, naravno). I sve to da bi se
dospelo do
mesta kojem ni�ta ne mami, gde ja sedim i bez srece i bez nesrece, bez zasluge i
bez
krivice, jedino zato �to sam tamo bio sme�ten. Na lestvici covecanstva ja sam ne�to
poput
predratnog bakalina u tvojim predgradima (cak ni muzikant, cak ni to); pa i ako bih
izborio za sebe to mesto - ali ja ga nisam izborio - ne bi to bila nikakva zasluga.
* * *
Ono �to mi govori� o korenju, krajnje je jasno. To je sigurno tako. U Turnau je,
dabome, glavni zadatak bio naci, najpre, sve sitno korenje i odstraniti ga, i kad
se, zatim, u
rukama ima glavni koren, istinski rad je okoncan, jer tad se a�ovom samo podigne
taj
koren i vadi se celina. Jo� mi u uhu zvoni to krckanje. Moglo se tamo, dabome,
dobro seci,
jer je to bilo drvo za koje se znalo da bi i na drugom tlu moglo nastaviti da
raste, a osim
32 (ja se ipak ne zaustavljam ni pred � ni pred � ni pred -).
toga, to cak i nije bilo drvo nego dete.

* * *
Nemam ni najmanju �elju da uop�te razgovaram sa Jarmilom. Jedino ako bi ti imala
neki odredeni nalog do kojeg ti je posebno stalo, tad bih, naravno, odmah oti�ao do
nje.
* * *
Sa Laurinom sam juce ponovo razgovarao. Potpuno smo saglasni u pogledu njega.
Ipak, mnogo �ta govori njemu u prilog, na primer da se on uvek, kad govori o tebi,
malo
usredsreduje; da, u njemu je ipak dobro jezgro. �ta mi je pricao? Bio sam, dakle,
dvaput sa
njim i svaki put mi je on, u glavnim crtama, ispricao istu pricu, uz obilje
potankosti. Neka
devojka, necija verenica, dolazi kod njega i, uprkos njegovom
najnedvosmislenijem
protivljenju, sedi 8-10 casova s njim (prvi put je to bila devojka koja je do�la u
njegov
privatni stan, pre podne, a drugi put devojka dolazi u redakciju nocu) i obja�njava
kako ga
bezuslovno mora imati, a bude li je on odbio - da ce skociti kroz prozor. On je
odbija, ali
otvara prozor. Pa sad, devojke dodu�e ne skacu, ali dogada se ne�to u�asno, u
jednom
slucaju devojka vri�ti i dobija konvulzivni napad, a u drugom devojka - vec sam
zaboravio
�ta. E, pa sad, ko su te devojke? Jedna je (u stanu) bila Jarmila, uoci svog
vencanja, a druga,
u redakciji, od cetvrtka je njegova vencana �ena (o njoj je, naravno, pricao ne�to
ne�nije,
ali ne mnogo, jer on, u izvesnom smislu, govori uvek ne�no). Ne sporim ja da se u
stvarnosti sve ba� tako ili jo� gore odigralo, samo ne razumem za�to je to tako
zamorno.
U pricama o njegovoj verenici bilo je, uostalom, jedno zgodno mesto. Njen otac je
tokom dve godine patio od melanholije, a ona ga je negovala. Prozor u bolesnikovoj
sobi
morao je uvek da bude otvoren, ali morao bi, ako bi neka kola prolazila dole
ulicom, brzo
da bude zatvoren na trenutak, jer otac nije podnosio buku. O tom zatvaranju se
brinula
cerka. Kad mi je Laurin to pricao, dodao je: �Zamislite, istoricarka umetnosti!�
(Ona je,
naime, istoricarka umetnosti.)
Pokazao mi je i njenu fotografiju. Verovatno lepo, melanholicno jevrejsko lice,
pripijeni nos, oci sa te�kim pogledom, ne�ne duge ruke, skupa haljina.
* * *
Raspituje� se za devojku; ne znam ni�ta novo o njoj. Otkako mi je onda dala pismo
za tebe, nisam je vi�e vidao. Dogovorio sam se, dodu�e, tada za sastanak s njom,
ali upravo
u to vreme su mi do�la tvoja prva pisma o razgovorima koje si vodila sa svojim
mu�em, pa
se nisam osecao sposobnim da se s njom vidim i otkazao sam
joj iznev�i istinito
obrazlo�enje, sa svom naklono�cu koju sam osecao prema njoj. Kasnije sam joj jo�
napisao
kratku poruku, ali ona je ocigledno nije razumela, jer sam od
nje dobio pismo s
materinskim poukama (u kojem mi je ona, izmedu ostalog, tra�ila adresu tvog mu�a) i
odgovorio sam joj, pneumatskom po�tom, onako kako to zaslu�uje; od tada nisam vi�e
ni�ta cuo o njoj, ne znam jo� ni �ta si joj ti napisala i kako je to na nju
delovalo.
Poznajem tvoj odgovor, ali voleo bih da ga vidim napisanog.33
* * *
Pi�e� mi da ce� sledeceg meseca mo�da doci u Prag. Gotovo da sam po�eleo da te
zamolim: ne dolazi. Ostavi mi nade da ce�, ako te jednom u krajnjoj nu�di budem
zamolio
da dode�, doci odmah, ali da sad radije ne dolazi�, jer ce� opet morati da
otputuje�.
33 Ova recenica je ba� na ovom mestu ispisana na levom obodu stranice pisma.
* * *
�to se tice prosjakinje, nesumnjivo da u tome nije bilo niceg ni dobrog ni rdavog;
bio sam naprosto suvi�e rastrojen ili prejako obuzet necim drugim da bih bio u
stanju da
svoje cinove usredsredim na bilo �ta drugo osim na maglovite uspomene. A jedna od
takvih uspomena, recimo, kazuje: �Ne daj prosjakinji suvi�e, jer ce� se kasnije
kajati.�
Jednom sam, kad sam bio veoma mali, dobio novcic od deset krajcara i goreo sam od
�elje
da ga dam nekoj staroj prosjakinji koja je stalno sedela izmedu Velikog i Malog
trga. Ali,
tad mi je vrednost tog novcica izgledala ogromna, cinilo mi se da toliko blago
verovatno
jo� nikad nije bilo dato nekom prosjaku, pa sam se otuda pred prosjakinjom stideo
da
ucinim ne�to tako bezumno. Ali ipak sam morao da joj ne�to dam i stoga sam usitnio
desetokrajcarku, prosjakinji dao krajcaru, obi�ao ceo kompleks vecnice i arkada na
Malom
trgu, i iznova do�ao, s leve strane, kao sasvim novi dobrocinitelj, opet udelio
prosjakinji
krajcaru, pa ponovo optrcao okolo, i tako sam to uspe�no ponavljao deset puta (ili
mo�e
biti manje puta, jer je prosjakinja, verujem, onda izgubila strpljenje i nestala mi
s vidika).
U svakom slucaju, naposletku sam bio potpuno iscrpljen, i moralno, da sam odmah
otrcao
kuci i tamo dugo jecao sve dok mi majka nije drugim novcicem nadoknadila mojih
deset
krajcara.
Vidi� da ja nemam srece s prosjacima, ali se ipak pokazujem spreman da sav svoj
sada�nji i buduci imetak, u malim beckim novcanicama, polagano
udeljujem nekoj
prosjakinji tamo kod Opere, uz uslov da ti bude� prisutna i da ja [...]34 mogu da
osecam
tvoju blizinu.
Franc
34 Ovde je vi�e reci precrtano i necitljivo.
*
[Prag, 19. jul 1920]
Ponedeljak
Ne razume�, Milena, i gre�i� u nekoliko stvari:
Prvo, nisam ba� tako jako bolestan, i kad malo odspavam, osecam se, �tavi�e,
prilicno dobro, jedva da sam se tako osecao kad sam bio u Meranu. Plucne bolesti su
ipak,
i uglavnom, najpristojnije od svih bolesti, narocito tokom �arkog leta. Kako cu
kasnije
izici na kraj s jeseni, pitanje je koje ce se tek kasnije postaviti. U ovom
trenutku, moje
nevolje su tek neznatne, na primer: ni�ta ne mogu da radim u kancelariji. U vreme
kad,
recimo, ba� nisam u toku pisanja tebi, ispru�en sam u svojoj naslonjaci i gledam
kroz
prozor. Prilicno toga mo�e da se vidi, jer je kuca nasuprot jednospratnica. Necu da
ka�em
da se, dok gledam kroz prozor, osecam narocito setno, ne, nikako, samo �to ne mogu
da se
otrgnem od gledanja.
Drugo, cak ni novca mi ne nedostaje; imam ga vi�e nego dovoljno, a jedan njegov
deo me, na primer, onaj namenjen tvom odmoru, upravo doslovno opterecuje time �to
je
jo� kod mene.
Trece, ti si za moje zdravstveno stanje vec, jednom zasvagda, ucinila presudnu
stvar i, osim toga, svakog trenutka kad s naklono�cu misli� na mene cini� je
iznova.
[Na levom obodu prve stranice ovog pisma, od reda sa recima presudnu stvar]: A
osim toga budi mirna �to se mene tice, cekacu te do poslednjeg dana ba� kao �to sam
do
prvog.
Cetvrto, sve �to onako sumnjicavo govori� o pra�kom putovanju potpuno je tacno.
�Tacno�, bila je to i rec koju sam napisao u telegramu, ali tamo je upotrebljena za
moj
razgovor s tvojim mu�em i u celoj stvari bila je, naravno, i jedina tacna rec.
Jutros rano,
recimo, najednom je poceo da me hvata strah, da me hvata strah u mojoj ljubavi, da
mi se
srce steglo od straha da bi ti mogla, zavedena nekom slucajnom sitnicom, iznenada
da
dode� u Prag. Ali, mo�e li takva sitnica da doista bude presudna kod tebe kod koje
se
stvarni �ivot �ivi i odvija u takvim dubinama? Pa cak ni na�i becki dani ne bi
smeli da
dopuste da padne� u zabludu. Nismo li tamo mnogo �to�ta mo�da zahvaljivali tvojoj
nesvesnoj nadi da ce� moci da ga ponovo vidi� uvece? Ne govorimo vi�e o tome. Ili,
jo�
ovo: nedavno sam saznao dve novosti iz tvog pisma: najpre, plan za Hajdelberg i,
kao
druga, plan za napu�tanje banke i bekstvo u Pariz; prva stvar mi pokazuje da sam
ja, u
neku ruku, ipak u nizu �izbavilaca� i aktivnih ucesnika. Ali, ja doista ne pripadam
tom
nizu. Druga stvar mi pokazuje da se i tamo ipak razmatra pitanje buducnosti i
�ivota
ubuduce, pa se pretresaju planovi, mogucnosti, perspektive,
ukljucujuci i tvoje
perspektive.
Peto, rec je o delu s tvojim groznim samomucenjem - i to je jedina bol koju mi
nanosi� - a koje se sastoji u tome da mi svakodnevno pi�e�. Pi�i rede, a ja cu, ako
hoce�,
nastaviti da ti i nadalje svakodnevno �aljem po pisamce.
I tako ce� moci da ima� vi�e mira za rad koji ti pricinjava zadovoljstvo.
* * *
Zahvaljujem za Donadjeovu. (Ne mogu li i ja tebi nekako da �aljem knjige ?) Jedva
da cu u ovom trenutku moci da je citam, a to je druga mala nevolja: ne mogu da
citam, a
opet to me cak nimalo ne rastu�uje; naprosto, nemogucno mi je. Opse�ni Maksov
rukopis
(Jevrejstvo, hri�canstvo, paganizam - debela knjiga) ceka me da ga procitam; Maks

me vec
po�uruje, a ja jedva da sam zapoceo. Danas mi je neki mlad pesnik doneo 75 pesama,
poneke su duge nekoliko stranica; na kraju cu ga pretvoriti u svog neprijatelja,
kao �to mi
se, uostalom, vec jedared desilo: tada sam odmah procitao Klodelov ogled, i to samo
jednom i odvec na brzinu, ali moja �urba nije bila uperena ni protiv Klodela ni
protiv
Remboa - nisam hteo da pi�em o tome pre nego �to drugi put procitam, �to se do
danas
nije dogodilo, ali vec sam sebe obradovao time da si upravo to - dali je zavr�eno?
- ti
prevela (�ta je to � pamatikalni?35 tako se tamo ka�e, ako se dobro secam);
zapamtio sam
jedino, i to veoma jasno, prvi stubac gde se govori o tome kako izvesno pobo�no
bice
do�ivljava Ave Maria.
Prila�em ti devojcino pismo sa odgovorom, iz kojeg ce� ti moci da zakljuci� o
sadr�ini mog pisma, tako ce� videti kako me ona odbacuje, i to ne bez zdravog
razuma.
Necu joj vi�e odgovarati.
Jucera�nje popodne nije bilo znatno bolje od onog prethodne nedelje. Krenulo je,
dodu�e, veoma dobro; kad sam izi�ao iz kuce i po�ao na groblje, bilo je 36 stepeni
u hladu,
a tramvajd�ije su �trajkovale, ali upravo to mi je narocito prijalo; da idem pe�ke
putem
pricinjavalo mi je gotovo jednako zadovoljstvo kao onda, u subotu, na putu u parkic
pored
Berze. Ali, kad sam se konacno na�ao na groblju, nisam mogao
da pronadem grob,
kancelarija za obave�tenja je bila zatvorena, nigde poslu�itelja niti �ene koji bi
ne�to znali,
bacio sam pogled u neku registarsku knjigu, ali to nije bila ona prava, satima sam
tamo
lutao okolo, u glavi mi se vec sasvim zavrtelo od citanja natpisa po grobnicama i u
takvom
stanju sam izi�ao sa groblja [�]36
F
35 To je �tamparska gre�ka u spomenutom ogledu; ispravno je gramatikalni, to jest
(na ce�kom) gramaticki.
36 Tri ili cetiri reci precrtane, necitljive.
*
[Prag, 20. jul 1920]
Utorak
Izmedu dva diktiranja slu�benih pisama za koje sam danas pribrao
dovoljno
srcanosti:
Takva vesela ili makar samorazumljiva pisamca, kao ova dva dana�nja, to je vec
maltene (maltene maltene maltene maltene) �uma, i vetar u tvojim rukavima, i pogled
na
Bec. Milena, kako je ugodno biti pored tebe!
Danas mi je devojka poslala tvoje pismo, ne poprativ�i ga nijednom reci, samo sa
nekoliko podvlacenja olovkom. Ocigledno da njime nije bila zadovoljna; istina, kao
i
svako pismo u kojem se mesta podvlace, ono nije bez nedostataka i, gledajuci ga,
bivam
svestan da sam od tebe tra�io ne�to nemogucno i besmisleno kad sam hteo da ga
napi�e�, i
hiljadu puta te molim da mi oprosti�. Morao bih, naravno, i nju da molim da mi
oprosti,
jer kako god da je ovo pismo bilo sroceno, moralo bi da je povredi. Kada ti,
recimo, s puno
obzira pi�e� �ponevad� o Vas nikdy ani nepsal ani nehovorir,37 onda to mora da je
povredi,
ba� kao �to bi je povredilo i suprotno. Jo� jednom, oprosti mi.
S drugim pismom si mi, onim Sta�i, uostalom veoma pomogla.
Po podne
Uspeo sam da se ne bavim du�e ovim pismom u kancelariji, ali ono nije iziskivalo
37 �jer on niti je pisao niti govorio o Vama�.
neki neznatan rad, jer sam gotovo svu snagu ulo�io u njega i nimalo mi nije ostalo
za
posao u kancelariji.
U pogledu pisma Sta�i: Jilovski je juce pre podne bio kod mene i spomenuo mi da
je dobio neko pismo od tebe, koje je on video na stolu izjutra pre nego �to ce poci
iz kuce,
ali jo� nije znao �ta je u njemu napisano, Sta�a ce mi to veceras reci. Njegova
ljubaznost je,
dok smo bili tako oci u oci, izazvala kod mene prilicno nelagode, jer �ta bi moglo
biti u
tom tvom pismu za koje sam ja bio delimicno odgovoran!? Ali, veceras se ispostavilo
da je
ono ipak bilo veoma dobro i da su njih dvoje bili njime veoma zadovoljni, barem
zbog (ja
ga nisam citao) njegovog prijateljskog tona; u njemu je pre svega bila, posebno
namenjena
mu�u, mala recenica zahvalnosti, koja je mogla da proistekne jedino iz stvari o
kojima sam
ja govorio, i Sta�u je doista usrecilo: oci su joj sijale vi�e nego inace. Oni su
ipak, ako se
potrudimo da zaboravimo izvesne stvari i ubla�imo ih, a da stomak, osetljivi stomak
to
prihvata, dobri ljudi, narocito kad su zajedno ili kad je on sam (samo je Sta�a
sporna); a
Sta�a je imala cudesno divan minut kad je zapravo nerazumljivo dugo posmatrala
tvoju
fotografiju, i gledala ju je napregnuto i bez reci i ozbiljno. Mo�da cu ti jo�
pone�to ispricati
o tom vecernjem susretu; bio sam umoran, ispra�njen, dosadan, ravnodu�an, gotov da
planem, i od pocetka ni�ta drugo nisam �eleo nego da se ispru�im u postelji. (Treba
da ti
po�aljem prilo�eni list na kojem je Sta�in crte� - govorili smo o polo�aju tvoje
sobe - sa
obja�njenjima Jilovskog.) Oni �ive, uostalom, veoma bogato; godi�nje im je
potrebno
preko 60.000 ce�kih kruna i tvrde da sa manje ne bi mogli da izidu na kraj.
Naravno da sam s tvojim prevodom potpuno saglasan. On se prema mome tekstu
jednostavno odnosi kao Frank prema Francu, kao tvoje veranje uz brdo prema mojem
itd.
I ako covek ima dovoljno snage za nutno i abich,38 ne bi mu uop�te bilo neophodno
da
dotle sti�e i mogao bi zapravo da se i o�eni, taj glupi, glupi matori samac. Ali, u
svakom
slucaju, pusti to, molim te, neka bude kako ti hoce� i podari mi srecu da malo
prodi�em.
Juce sam ti preporucio da mi ne pi�e� svakog dana; jo� nisam
izmenio svoje
38 nu�no i s tim ja.
mi�ljenje, i to bi bilo veoma dobro za nas oboje, i danas ti jo� jednom isto
preporucujem,
ponovo cu - samo, Milena, molim te, nemoj me poslu�ati i ipak mi pi�i svakodnevno,
i
mo�e to pisanje i da bude veoma kratko, krace nego tvoja dana�nja pisma, samo 2
retka,
samo jedan, samo jedna rec, ali te reci mogao bih da se li�im jedino uz stra�an
bol.
F
*
[Prag, 21. jul 1920]
Sreda
Ko je odva�an, taj ipak posti�e izvesne rezultate:
Najpre: koliko ga ja razumem, Gros mo�da i ne gre�i; barem jedna cinjenica govori
mu u prilog, to jest da ja jo� �ivim, a zapravo, s obzirom
na vrstu svoje raspodele
unutra�njih snaga, davno vec vi�e ne bi trebalo da sam �iv.
Zatim: nije rec o tome kako ce kasnije biti, a sigurno je samo da ja daleko od tebe
ne mogu da �ivim drugacije nego da potpuno zapravo dam strahu i dajem mu zapravo
vi�e
nego �to on iziskuje i cinim to bez ikakve prinude, u zanosu, sav se prelivam u
njega.
Ima� pravo da mi, u ime straha, prebacuje� zbog mog pona�anja u Becu, ali on je u
tome na zaista poseban nacin, ne poznajem njegove unutra�nje zakone, poznajem samo
njegovu ruku obavijenu oko moga grla, i to je zaista najstra�nije od svega �to sam
ikad
do�iveo ili bih mogao ikad da do�ivim.
Iz tog onda mo�da proizlazi da smo sad oboje vencani, ti u Becu, a ja vencan
strahom u Pragu, i da ne samo ti svoj nego i ja svoj brak poku�avam uzalud da
rasturim.
Jer, vidi, Milena, [...]39 da sam uspeo da te u Becu sasvim ubedim (da smo se
slo�ili dotle da
ti ucini� korak, a u �ta ti nisi bila ubedena), ti ne bi danas, �uprkos svemu�,
vi�e bila u
Becu, ili cak ne bi ni bilo nikakvog �uprkos svemu�, jednostavno bi bila u Pragu, a
sve �to
ti ka�e� u svom poslednjem pismu da bi se ute�ila naprosto je samo uteha. Zar ne
misli�
tako?
Kad bi ti odmah do�la u Prag ili makar odmah donela takvu odluku, to ne bi ni bio
nikakav dokaz u prilog tebi - meni nikakav dokaz u prilog tebi nije potreban, u
tvoju
vrhunsku jasnost i pouzdanost kod mene nema sumnje - nego bi to bio veliki dokaz
u
prilog meni, a takav mi sad nedostaje. I time se, po prilici, hrani moj strah.
Stvar stoji cak mo�da jo� gore, i upravo te ja, �izbavilac�, zadr�avam u Becu, kao
niko drugi do sada.
* * *
Takva je, eto, bila oluja koja nam je neprestano pretila u �umi, ali smo ipak dobro
pro�li. Nastavljamo da �ivimo pod njenom pretnjom, po�to nemamo drugog izlaza.
Laurin mi je telefonirao da se u Tribuni pojavio jedan prevod, ali po�to ga ti nisi
spominjala, nisam znao da li si htela da ga citam, pa ga, dakle, jo� nisam

procitao. Sada cu
poku�ati da ga nabavim za sebe.
Ne razumem �ta ima� protiv gospodicinog pisma. Ona je ipak postigla svoj cilj,
ucinila te pomalo ljubomornom, pa �ta onda? Ubuduce cu ti slati, s vremena na
vreme,
slicna pisma, koje cu, jo� bolja, izmi�ljati i sam pisati za tebe, s tim da me na
kraju ne
odbaci�.
Molim te za nekoliko reci o tvojim radovima! Cesta? Lipa? Kmen? Politika?
39 Jedna rec precrtana, necitljiva.
* * *
Htedoh da ti ka�em jo� ne�to, ali opet je ovde bio mladi pesnik - i ne znam vi�e
�ta
je to bilo; cim mi neko dode, ja se prisecam svojih slu�benih spisa i tokom cele
posete ne
mogu ni na �ta drugo da mislim - umoran sam, ni�ta ne znam, i ni�ta drugo ne bih
hteo
nego da lice polo�im u tvoje krilo, da osetim tvoju ruku na glavi i tako ostanem
celu
vecnost
Tvoj
Evo �ta sam ono jo� hteo da ka�em: u tvome pismu je velika istina (jedna izmedu
ostalih istina): �e vlastne ty jsi clovek ktery nem� tu�eni o tome...40 To je
istina od reci do
reci. Nije bilo niceg osim blata, naj�alosnijeg u�asa, ogreznuca u pakao, a ja sam
zaista
pred tobom, usred svega toga, stojim poput deteta koje je ucinilo ne�to veoma rdavo
i stoji
pred majkom, i place i place i zaklinje se da nikad vi�e nece: nikad to vi�e necu
uraditi.
Ali, ba� odade strah crpi svoju snagu: �Ba�, ba�!� ka�e ona �nem� tuseni! Ni�ta se
jo� nije
dogodilo! Dakle-mo�e-on-jo�-da-bude-spasen!�
* * *
Skacem. Telefon! Pravac kod direktora! To je prvi put otkako sam u Pragu da me
pozivaju zbog slu�bene stvari! Sad ce najzad citava lagarija da izide na videlo.
Tokom 18
dana ni�ta nije uradeno osim pisanja pisama, citanja pisama, pre svega gledanja
kroz
prozor, dr�anja pisama u ruci, njihovog odlaganja, pa ponovo uzimanja, onda
primanja
poseta, i samo to, ni�ta drugo. Ah, kad sam si�ao dole kod njega, on je ljubazan,
osmehuje
40 ti si zapravo covek koji ni�ta ne sluti o tome...
se, prica ne�to o poslu �to ne razumem, pozdravlja se, jer odlazi na odmor,
neshvatljivo
dobar covek (ja sam mu, dabome, nerazgovetno promrmljao da sam gotovo sve vec
zavr�io
i sutra pocinjem sa diktiranjem). I sad o svemu tome izve�tavam svog dobrog duha.
Neobicna je stvar da na njegovom stolu jo� le�i pismo koje sam mu napisao iz Beca,
a na
njemu jo� neko drugo iz Beca, i najpre sam nejasno gotovo poverovao da je rec o
tebi.
*
[Prag, 22. jul 1920]
Cetvrtak
Da, to pismo. To je kao kad se zagledate duboko dole u pakao, a onaj odozdo zove
onog odozgo i obja�njava mu svoj �ivot i kako se on tamo smestio. Najpre se pece u
ovom
kodu, a onda u onom, i onda seda u ugao da se malo znoji i uhvati daha. Ali ja je
ne
poznajem odranije (samo mi je pitomec M41 znan odavno; i Laurin ga naziva tako,
nisam
to zapazio), mo�da je ona zaista izgubila glavu ili poludela. Kako od takve sudbine
ne bi
izgubila glavu, pa i nas je sludela, i verujem da sam bio veoma uzbuden kad sam se
na�ao s
njom oci u oci, jer ona nije vi�e samo ljudsko bice nego u isti mah ne�to drugo. I
ne mogu
sebi da zamislim da ona to i ne primecuje i da oseca tvoju odvratnost pred njenim
pismom
ba� kako je ti sam oseca�. Cesto govorimo stvari koje su u jeziku drugo bice, ali
tad
moramo tako stalno da govorimo, kao �to cini mo�da Jarmila! Izgleda, uostalom, da
je Has,
ako dobro razumem (ali to cak nije nikakvo pismo, pre je to pijana jadikovka, i ja
to ne
razumem), nije potpuno napustio.
41 budala, tj. Pitomec M - budala M[are�].
* * *
Milena, marljivice, tvoja soba mi se preobra�ava u secanju: ni pisaci sto ni ostalo
nisu izgledali nimalo taknuti radom, ali sad rada u izobilju i osecam ga; on me
ubeduje da
u sobi mora biti velicanstveno toplo i sve�e i veselo. Jedino orman ostaje sa
svojom
te�inom, s tim da se pokatkad njegova brava kvari i ni�ta ne pu�ta napolje, skuplja
se, grci,
i narocito odbija da ti isporuci haljinu koju ima� za �nedelju�. To i nije nikakav
orman;
trebalo bi jednom da zameni� name�taj, a ovaj cemo izbaciti.
* * *
Veoma mi je �ao �to sam ti, u poslednje vreme, napisao izvesne stvari; ne uzmi mi
za zlo. I molim te da se ne muci� neprestano mi�lju da je, ako se ne oslobada�, to
samo
tvoja ili prete�no tvoja krivica. To je, �tavi�e, moja krivica, i pisacu ti jednom
o tome.
*
[Prag, 23. jul 1920]
Petak
Ne, to stvarno, dakle, nije bilo tako naporno. A zatim, kako bi se du�a, inace,
rasteretila svog bremena nego putem malo zloce? A osim toga, cak i danas, gotovo
sve �to
sam napisao smatram za tacno. Ti nisi mnogo �ta razumela, recimo ono o jedinoj
boli; jer,
tvoje samomucenje jeste ta jedina bol, nikako tvoja pisma, koja me svakog jutra
okrepljuju
snagom da bih mogao da prebrodim dan i da ga tako dobro prebrodim da nijednog

jedinog
(od tvojih pisama, �to je po sebi razumljivo, ali nijednog jedinog) od tih dana ne
bih hteo
da se odreknem. U tome me ni pisma koja le�e na stolu u
predsoblju nimalo ne
osporavaju; sama mogucnost da pi�em ta pisma i tamo ih odla�em
vec je ne�to. A
ljubomoran, veruj mi, nimalo nisam, ali doista je te�ko shvatiti da bi biti
ljubomoran bilo
izli�no. Meni uvek uspeva da ne budem ljubomoran, ali mi samo ponekad uspeva da
shvatim da je izli�no biti ljubomoran. Ah, da, i �izbavioci�. Svojstvo �izbavilaca�
- i to im
se neizbe�no dogada, dok ja stojim po strani i u�ivam u tome, to jest ne u�ivam u
nekom
pojedinacnom slucaju, vec u op�toj zakonitosti koja se na njih odnosi - jeste u
tome,
naime, da ono �to bi hteli da izvuku zapravo zabijaju, sa zverskom ozbiljno�cu, jo�
dublje.
Konacno imam, dakle, ne�to da ispricam o Maksu: tvoj sud, naravno pone�to
kratak, o njegovoj velikoj knjizi. On, naime, neprestano pita za tebe i kako si i
�ta se
dogada, i sve prima k srcu. Ali, ja ne mogu bezmalo ni�ta da mu ka�em; srecom, sam
jezik
mi to vec ne dopu�ta. Ne mogu, ipak, da pricam o nekoj Mileni u Becu, a potom
nastavim
da �ona� ovo i ono misli i ka�e i cini. Ti ipak nisi �Milena� niti �ona�, to je
cista besmislica,
pa dakle ne mogu ni�ta da ka�em. To je tako ocigledno da mi je zbog toga, ne
jednom, �ao.
Da, svakako, mogu o tebi da govorim strancima, i to mi cak pricinjava probrano
zadovoljstvo. A ako pri tome mogu sebi da dozvolim i malo komicnog poigravanja, �to
me
veoma mami, zadovoljstvo biva jo� vece. Na kraju, sreo sam Rudolfa Fuksa. On mi je
veoma drag, ali radost �to ga vidim bila je, uostalom, znatno manja i ruku sam mu
stegao
tako grubo i cvrsto. Znao sam, medutim, da ishod nece biti neki narocit, ali
svejedno,
pomislio sam. Razgovor se odmah poveo o Becu i o sredini u kojoj se on tamo krece.
Bio
sam veoma zainteresovan da cujem imena, i on je poceo da ih nabraja; ne, nisam tako
mislio, hteo sam da cujem imena �ena. �Pa dobro, tamo je, dakle, bila Milena Polak,
koju
poznajete!� �Da, Milena�, ponovio sam za njim i pogledao niz Ferdinandovu ulicu da
vidim dolazi li ona koja je bila spomenuta. Potom su se redala i druga imena, a
mene je
uhvatio stari ka�alj i razgovor je poceo da jenjava. Kako da ga ponovo podstaknem?
�Mo�ete li mi reci u kojoj sam to ratnoj godini bio u Becu?� �U 1917!� �Onda
E[rnst]
P[olak] jo� nije bio u Becu?� �Nisam ga tada video. Jo� nije bio o�enjen?� �Ne.�
Kraj.
Mogao sam jo� malo da razgovaram o tebi, ali nisam za to imao potrebne snage.
* * *
Kako ti sad ide s tabletama, a i u poslednje vreme ? Ovo je prvi put da mi iznova
pi�e� o glavoboljama.
�ta ti je, u stvari, Jarmila odgovorila na tvoj poziv?
Mo�e� li da mi ka�e� nekoliko reci o planu za Pariz?
Kuda ce� sad da otputuje�? (Neko mesto sa dobrom po�tanskom vezom?) Kada? Na
koliko dugo? �est meseci?
Uvek mi i odmah navodi casopise u kojima se pojavljuje ne�to od tebe.
Kako si zapravo rasporedila to putovanje u Prag na 2 dana? (pitanje je iz ciste
radoznalosti)
Hvala ti za ono Uprkos-svemu; caroban izraz; ulazi mi pravo u krv.
*
[Prag, 23. jul 1920]
Petak, po podne
Kod kuce sam zatekao ovo pismo. Ono je od devojke koju vec odavno poznajem,
mo�da smo donekle i u srodstvu, imamo barem jednog zajednickog rodaka, ba� tog
rodaka
koga ona spominje i koji je le�ao veoma te�ko bolestan u Pragu, a ona i njena
sestra su ga
negovale mesecima. Ona mi je fizicki maltene odbojna, prevelikog, okruglog lica,
crvenih
obraza, malog i okruglastog tela, glas joj neprijatno �u�keta. Ali, inace sam sve
dobro o njoj
slu�ao, naime, cak je i rodaci opanjkavaju iza leda.
Pre 2 meseca moj bi odgovor na takvo pismo bio veoma jednostavan: ne, ne, ne.
Sad verujem da na to nemam prava. To ne znaci, naravno, da verujem da bih ikako
mogao
da joj pomognem. Bizmark je odbacivao tu vrstu pisama, primecujuci da je �ivot lo�e
organizovana praznicna gozba na kojoj se nestrpljivo ceka na predjelo dok je glavno

jelo
vec pro�lo, a da ga niko nije ni opazio, pa se prema tome tako i valja ravnati -
ah, glupa li
je ova mudrost, u�asno glupa! Otpisacu joj, ne zbog nje nego zbog sebe, da sam
spreman
da se vidim s njom; pone�to mi je, Milena, zahvaljujuci tebi, dato u ruke, pa
verujem da ne
smem da ih dr�im zatvorene.
Moj ujak sutra odlazi, a ja cu izici da uhvatim malo vazduha, da izidem na neku
vodu, izvan grada, to mi je veoma potrebno.
Ona pi�e da njeno pismo smem jedino ja da citam, i tu molbu ispunjavam kad ga
tebi �aljem. Pocepaj ga. U njemu je, uostalom, jedno zgodno mesto: �eny
nepotrebuji
mnoho.42
*
[Prag, 24. jul 1920]
Subota
Vec neko pola sata citam tvoja 2 pisma i kartu (ne zaboravimo i omotnice za pisma;
cudi me da se citavo odeljenje za prijem po�te ne penje kod mene i moli opro�taj za
tebe) i
42 �enama nije potrebno mnogo.
tek sad primecujem da se za sve to vreme smejem. Da li se ma i jedan car u celoj

svetskoj
istoriji ikad bolje osecao od mene, bio srecan poput mene? On ulazi u svoju odaju,
a tamo
vec cekaju 3 pisma, i nema ni�ta drugo da ucini nego da ih otvori - prstima, onako
lagano!
- i da se zavali u svoju naslonjacu i - da ne veruje da je bilo moguce da mu se
desi takva
sreca.
Ne, nisam se stalno smejao; ni�ta ne ka�em o no�enju prtljaga, ne mogu, naime, u
to da poverujem, a ako i mogu da poverujem, ne mogu to da zamislim; jesi li jo�
onoliko
lepa - ne, to nije vi�e bila lepota, bilo je to nebo zalutalo na zemlju - kao one
�nedelje�, i
razumem �gospodina� (dao je, eto, 20 kruna, s tim da mu budu vracene 3). Ali, ipak
ne
mogu u to da poverujem, iako se, uprkos mojoj neverici, prizor doista odigrao,
priznajem
da je to bilo podjednako u�asno i velicanstveno. Ali da ti ni�ta ne jede�, a gladna
si (dok se
ja ovde, bez ikakve gladi, pretrpavam hranom preko svake mere), i da su ti kolutovi
oko
ociju (oni ipak ne mogu biti uneti na fotografiju i oduzimaju mi pola radosti pred
slikom,
a, istina, ostaje mi jo� dovoljno te radosti da bih �eleo da ti ljubim ruku toliko
dugo da ti
vi�e ne padne na pamet da prevodi� ili na stanici da bude� nosac prtljaga) - e, pa
to, dakle,
ne mogu da ti oprostim i nikad ti necu oprostiti, i mrmljacu ti prekore zbog tog
cak i posle
100 godina kad jednom budemo sedeli pred na�om kolibom. Ne, ne �alim se. �ta pa
znaci
ta protivrecnost! Tvrdi� mi da me voli�, dakle da postoji� za mene, a gladuje�
protivno
mojoj volji; ovde novac le�i bez ikakve koristi, a tamo je �Beli petao�.
Izuzetno ti opra�tam to �to ka�e� o devojcinom pismu, jer me (najzad!) naziva�
tajnikom (zovem se tajemnik,43 jer je ono �to ovde tokom protekle 3 nedelje radim
veoma
Tajemn�),44 a i u ostalom si u pravu. Ali, da li je dovoljno biti u pravu? I pre

svega: ja
nisam u pravu; ne bi li ti, dakle, htela - premda, znam, to nije moguce, pa govorim
samo o
dobroj volji - da na sebe preuzme� malo i od moje pogre�nosti time �to ce� u
citanju
zanemariti ono �to je napisano u devojcinom pismu prema cijem smo tekstu ravnodu�ni
i
u tom pismu i�citati moju pogre�nost koja je u njemu ispisana velikim slovima?
Uostalom,
43 sekretar ili tajnik.
44 tajno.
nije mi vi�e nimalo stalo da slu�am o toj prepisci za koju sam se besmisleno
okrivio. Tvoje
pismo sam joj vratio, napisav�i uz njega nekoliko ljubaznih redaka. Otada ni�ta
nisam cuo,
a da joj mo�da predlo�im neki susret prema�a moje snage, pa nadajmo se da ce sve
proci
mirno i dobro.
Ti brani� svoje pismo Sta�i, dok ti ja na njemu zahvaljujem. Ja ne prestajem,
svakako, da gre�im kod obe i jednom cu ipak mo�da dospeti dotle da ne cinim
pogre�ke ni
prema jednoj.
Bila si u Noj-Valdegu? I ja sam cesto tamo, pa je cudnovato da se nismo sreli. Pa
da,
ti se penje� i trci� tako brzo da mi samo proleti� ispred ociju, onako kao �to si
cinila i u
Becu. �ta se, dakle, zbivalo za ta 4 dana? Neka boginja je izi�la iz bioskopa, a
mala nosacica
prtljaga stajala je na peronu - i to bi trebalo da su bila 4 dana?
* * *
Jo� tokom dana�njeg dana Maksu ce biti uruceno pismo. Nisam mogao da i�citavam
�ta je skrovito u njemu vi�e od onoga �to sam i�citao.
Da, s Landauerom stvarno nisi imala srece. Da li je tvoj utisak jo� dobar i u
slucaju
nemackog teksta? �ta si ti od toga napravila, jadno dete (ne ka�em detence, sacuvaj
Bo�e!),
izmucena i sludena mojim pismima? Nemam li prava kad tvrdim da te pisma remete?
Ali,
kakva je pomoc od toga imati prava? Ako primam pisma, imam prava i sve ostalo, a
ako ne
bih dobio nijedno, ne bih imao ni prava, ni �ivota, niti cega god bilo.
Ah, da, imao bih prava da odem u Bec!
Molim te, po�alji mi prevod; ne umem ipak dovoljno stvari od tebe da dr�im u
rukama.
Ovde je neki veliki sakupljac po�tanskih maraka, otima mi marke iz ruku. Sad vec
ima dovoljno od ovih maraka po jednu krunu, ali tvrdi da postoje i druge po jednu
krunu,
vece, crno-smede. Ja mislim ovako: po�to ja dobijam pisma, zar ne bi trebalo da
poku�am
da ga snabdevam markama? Dakle, ako bi mogla da koristi� te druge marke od jedne
krune ili i nekakve vece od 2 krune.
*
[Prag, 26. jul 1920]
Ponedeljak
Telegram, dakle, nije bio nikakav odgovor, ali pismo od cetvrtka uvece jeste. Moje
nespavanje je, dakle, bilo veoma na mestu i grozna tuga jutros je bila veoma na
mestu. Zna
li tvoj mu� za krv? Ne treba preterivati, jer to mo�da i nije ni�ta, krv se
pojavljuje iz
svakojakih razloga, ali to je ipak krv i to ne sme biti zaboravljeno. I ti na njoj
�ivi�, svoj
junacki veseli �ivot, �ivi� kao da se obraca� krvi: �Pa dodi, dakle, dodi, konacno!
� I onda
ona ba� dolazi. A �ta ja ovde treba da radim, za to ti cak i ne mari� i, prirodno,
ti nisi
nikakvo nemluvne45 i zna� �ta radi�, ali ti hoce� to da ja ovde stojim na pra�koj
obali i ti mi
promice�, hotimicno, pred ocima u beckom moru. I ako ti ni�ta nema� da jede�, nije
li
onda to nu�da pro sebe.46 Ili misli� da je to pre moja nego tvoja potreba? U tom
slucaju, u
pravu si. I necu, na�alost, moci vi�e da ti �aljem novac, jer u podne idem kuci i
tim
nekorisnim novcem cu da nalo�im kuhinjsku pec.
Tako smo, dakle, Milena, potpuno razdvojeni i, izgleda, jedina �elja koju osecamo
45 malo dete, odojce.
46 po sebi.
zajedno svom snagom jeste da ti bude� ovde, i da tvoje lice bude koliko je god
mogucno
tik uz mene. I, prirodno, zajednicka nam je i �elja za umiranjem, �elja za tim
�udobnim�
umiranjem, ali to je zapravo vec �elja male dece, onakva kakvu sam, recimo, ja
osecao
tokom casa racuna kad bih video profesora, gore, za katedrom, dok
prelistava svoju
bele�nicu da bi, verovatno, u njoj na�ao moje ime i dok sam ja poredio bezgranicnu
ni�tavnost svojih znanja sa tom figurom snage, u�asa i
stvarnosti, i sanjareci pred
sopstvenim strahom �eleo da mogu kao duh da se podignem, kao duh proletim izmedu
klupa, mimo profesora, lagan kao moje matematicko znanje, da nekako prodem kroz
vrata, napolju se priberem i budem slobodan na divnom vazduhu koji na celom meni
poznatom svetu nije ispunjen takvom napeto�cu kakva vlada tamo u ucionici. Da, to
je
znacilo osecati se �udobno�. Ali, nije bilo tako. Bio sam prozvan da izidem na
tablu, dobio
zadatak, a za njegovo re�avanje bile su neophodne logaritamske tablice koje sam bio
zaboravio kod kuce, ali slagao sam da su mi u klupi (verovao sam, naime, da ce mi
profesor pozajmiti svoje), pa sam poslat da ih donesem i kod klupe sam, s
glumljenim
u�asom (u �koli do tada nikad nisam morao da izigravam u�asavanje), primetio da ih
tamo
nema, a profesor mi (prekjuce sam ga sreo) rece: �Vi, krokodilu!� Odmah mi je dao
ocenu
nedovoljan, i to je zapravo bilo veoma dobro, jer sam, u

stvari, bio ocenjen samo
formalno, uz to i nepravedno (jesam, dodu�e, lagao, ali to niko ne bi mogao
dokazati, pa
zar to nije nepravedno?), ali makar nisam morao da poka�em svoje sramotno neznanje.
Sve u svemu, bilo je i to jo� sasvim �udobno�; bilo je mogucno, pod izvesnim
uslovima,
�nestati� i u ucionici, a mogucnosti za to su bile beskonacne i bilo je mogucno
�umirati�
cak i u �ivotu.
Ovako brbljam samo zato �to mi je, uprkos svemu, dobro s tobom.
[Ovo je napisano vecim i izrazitijim slovima preko druge i trece stranice
(dvostruki
list) ovog pisma, i to se prostire od reda sa recima nalo�im kuhinjsku pec do
reda sa
recima �umirati� cak i u �ivotu.]
Samo je jedno nemogucno - a jasnost toga prete�e nad svim brbljanjem - da ti ovog
trenutka ude� u ovu sobu i bude� ovde i nas dvoje, sa svom temeljito�cu,
porazgovaramo o
tvom ozdravljivanju, a ipak bi upravo to nemogucno bilo najneodlo�nije.
* * *
Hteo sam, pre nego �to sam procitao tvoja pisma, da ti mnogo toga danas ispricam,
ali �ta bih mogao da ti ka�em suceljen s krvlju? Molim te da mi napi�e� odmah �ta
je lekar
rekao i kakva je on osoba?
Netacno opisuje� prizor sa stanice; nisam oklevao niti jednog trenutka, sve je bilo
tako po sebi razumljivo tu�no i lepo i bili smo tako sami da je bilo neshvatljivo
komicno
videti ljude, kojih tamo ipak nije bilo, kako su odjednom nagrnuli i hteli da
otvore izlazna
vrata prema peronima.
Ali, ispred hotela je, dabome, bilo onako kako ti ka�e�. Kako si lepa bila tamo!
Mo�da to cak nisi ni bila ti. Bilo bi, da, i veoma neobicno ako bi se ti tako brzo
vec digla.
Ali, ako to nisi bila ti, otkud tako tacno zna� kako je bilo.
Ba� dobro da ti hoce� marke, jer dva dana sebi prebacujem zbog svoje molbe oko
maraka, i vec sam to sebi prebacivao dok sam molbu pisao.
*
[Prag, 26. jul 1920]
Ponedeljak, kasnije
Ah, koliko li mi je samo spisa ba� sad stiglo! I za koga ja to radim, i to cak dok
mi
glava puca od neispavanosti ? Za koga? Za kuhinjsku pec.
* * *
A sad evo jo� i pesnika, prvog; on je i drvorezac graficar, urezuje u drvo cezapom,
do�ao mi i ne odlazi, a tako je pun �ivota i sve na mene obru�ava, pri tome vidi da
treptim
od nestrpljivosti, ruka mi drhti nad ovim pismom, glava mi je bezmalo klonula na
grudi, a
on ne odlazi, tako dobar, dinamican, srecno-nesrecan, izvanredan, ali upravo mi
sad
grozno dosadan mladic. A tebi krv provaljuje na usta.
* * *
A u stvari, ti i ja neprestano pi�emo isto. Jednom te ja pitam da li si bolesna, a
ti mi
onda pi�e� o tome, jednom ja po�elim da umrem, a onda i ti to po�eli�, jednom bih
ja hteo
marke, a onda i ti to hoce�, jednom po�elim da se poput decacica isplacem pred
tobom, a
onda bi ti preda mnom poput devojcice. A jednom bih i deset puta i hiljadu puta i
neprestano da budem s tobom, a i ti to ka�e�. Dosta, dosta.
* * *
I jo� nemam nikakvog pisma o tome �ta je lekar rekao, ti,
sporacu, ti, lo�a
korespondentkinjo, nevaljalice, ljubavi, pa sad i... �ta to? Ni�ta, ni�ta, nego
cutati u tvome
krilu.
*
[Prag, 27. jul 1920]
Utorak
Gde je taj lekar? Pretra�ujem tvoje pismo i ne citajuci ga, samo da bih na�ao
lekara.
Gde li je on?
Ne spavam; necu da ka�em da zato ne spavam, jer istinske brige
ne smetaju
nemuzikalnima kakav sam ja da pre usnu od ostalih, ali ipak ne spavam. Zar je vec
toliko
vremena proteklo od putovanja u Bec? Jesam li odvec slavio svoju srecu? Ne poma�u
ni
mleko, ni maslac, ni salata, pa da li mi je potrebno da se hranim u tvome
prisustvu?
Verovatno to nije ni iz jednog od tih razloga, ali dani nisu lepi. Uz to, vec je 3
dana otkako
vi�e ne osecam ni srecu od praznog stana, pa sam se vratio kuci (otuda sam odmah u
ruke i
dobio telegram). Zacelo cak ni cinjenica da u nekom stanu nema nikog nije ono �to
mi
prija, ili makar nije su�tinski razlog da se osecam dobro, nego cinjenica da su mi
na
raspolaganju dva stana, jedan za dan i drugi, udaljen, za vece i noc. Razume� li to
? Ja ne,
ali tako jeste.
Da, orman. On ce svakako biti predmet na�e prve i na�e poslednje prepirke. Ja cu
reci: �Izbacujemo ga napolje!� Ti ce� reci: �On ostaje tu gde jeste!� Ja cu reci:
�Biraj izmedu
njega i mene.� Ti ce� reci: �Odmah. Frank ili Schrank [nem. orman], to se rimuje.
Biram
Schrank.� �Pa dobro�, kazacu i sporo cu sici stepeni�tem (kojim?), i - ako jo�
nisam
prona�ao dunavski kanal, �iv sam jo� i danas.
A uostalom, i ja sam veoma za orman, samo ne bi trebalo da nosi� ikakvu odecu.
Sasvim ce� je otrcati i �ta ce onda meni ostati ?
Cudnovato, s tim grobom. Tra�io sam ga, pravo govoreci (vlastne),47 na dobrom
mestu, ali jedino boja�ljivo, a potom sam, naprotiv, sa sve vecom sigurno�cu kru�io
oko
njega u sve �irim krugovima i, najzad, ocrtao oko njega ogroman krug, pa sam,
konacno,
neku sasvim drugu kapelu smatrao za pravu.
Ti, dakle, putuje�, a vizu i nema�. A time ja gubim sigurnost da ce� ti, u slucaju
nu�de, odmah doci. I onda bi jo� htela da ja spavam!

[...]48
A lekar? Gde je on? Jo� li ga ovde nema?
Posebne marke povodom Kongresa nisu objavljene, a i ja sam verovao da jesu. Na
moje veliko razocaranje, donose mi danas �kongresne marke�, koje nisu ni�ta drugo
nego
obicne marke sa kongresnim �igom; uprkos tome, samo zbog tog �iga one bi morale
biti
dragocenije, ali to mladic nece razumeti. Svaki put cu prilagati samo po jednu
marku,
najpre zbog njihove dragocenosti i, zatim, da bih iz dana u dan dobijao zahvalnost.
Vidi� sad, potrebno ti je pero; za�to nismo bolje iskoristili vreme u Becu? Za�to,
recimo, nismo sve vreme bili u papirnici? Tamo bi nam ipak bilo lepo i bili bismo
blizu,
jedno uz drugo.
Valjda ipak nisi i�la dotle da ormanu cita� moje glupe �ale? Kako god, do nemoci
47 (pravo govoreci).
48 Ovde je mesto izostavljeno iz obzira prema licnim pravima spomenutih osoba.
volim gotovo sve �to stoji u tvojoj sobi.

A lekar?
Vida� li cesto skupljaca maraka? Koliko god tako moglo izgledati, ovo nije nikakvo
prepredeno pitanje. Kad lo�e spavate, onda postavljate pitanja, a ne znate za�to.
Vecito
biste pitali; nespavanje znaci pitati, pitati; ako imate odgovor, onda zaspite.
* * *
A tvoja objava o neodgovornosti, pravo govoreci, ipak nije na nekoj snazi. Na kraju
krajeva, da li si dobila paso�?

*
[Prag, 28. jul 1920]
Sreda
Poznaje� li povest o Kazanovinom bekstvu iz Olovne tamnice? Da, zna� je. U njoj
je letimicno opisan najstra�niji nacin utamnicenja, dole, u podrumu, u mraku, u
memli, u
ravni laguna, covek cuci na uskoj dasci do koje bezmalo se�e voda, s plimom voda
stvarno
i dopre do daske, ali najgore predstavljaju divljacni vodeni pacovi, njihov pisak u
noci,
njihovo glo�enje, glodanje i kidanje (verujem da je covek morao da se s njima bori
oko
hleba), a prvenstveno njihovo nestrpljivo i�cekivanje da se covek, onemocao,
strovali s
klupice. Eto, vidi� li, na to lice price koje mi iznosi� u svome pismu. U�asne i
neshvatljive,
i pre svega, u isti mah, tako bliske i tako daleke kao �to je to coveku njegova
pro�lost. A on
se zgrbio gore na dasci, od cega mu leda ne izgledaju ponajlep�e, i noge su mu
zgrcene i
strah ga je, a opet ni�ta mu drugo ne preostaje da cini nego da gleda u te velike
crne
pacove i oni ga zableskuju posred tame, pa konacno ne zna da li sedi jo� gore ili
je vec dole
i gromko cijuce i otvara gubicu sa zubima koji iz nje prosijavaju. Daj, ne pricaj
takve price,
dolazi ovamo, jer cemu one, dolazi ovamo. Neka ti ih, tih �zvercica�, ali jedino
pod
uslovom da ih istera� iz kuce.
* * *
A lekara uop�te vi�e ne spominje�? A izricito si, medutim, obecala da ce� ici kod
lekara; uvek dr�i� svoju rec. Po�to vi�e ne vidi� nikakvu krv, ne ide�? Ne navodim
ti sebe
kao primer, ti si neuporedivo zdravija od mene; ja cu uvek biti samo gospodin koji
sebi
priu�cuje da mu nose kofer (ali �to jo� ne oznacava nikakvo
istaknuto mesto na
hijerarhijskoj lestvici, jer najpre dolazi.
[Na levom i gornjem obodu prve stranice ovog pisma, do reda u kojem su reci
gubicu sa zubima]: Na ovim pismima ono Uprkos-tome \Trotzdem\ bilo
je stvarno
potrebno; ali nije li taj izraz lep i kao izraz? U trotz kao da je neki sudar,
po�to �sveta� jo�
ima tu, unutra, a u dem se tone, i onda nema vi�e niceg.
gospodin koji daje znak nosacu, zatim sledi nosac, a tek onda gospodin koji nosaca
moli da mu ponese kofer, po�to bi se on inace sru�io na glavu; kad sam se onomad -
onomad! - sa stanice vracao kuci, krenuo je sam, od sopstvenog nahodenja,
poslu�itelj koji
je nosio moj kofer, a da mu u tom smislu zapravo nisam ni�ta ni spomenuo, da me
te�i,
govoreci da se ja svakako razumem u stvari o kojima on pojma nema i da je no�enje
njegov
posao, kao i da mu on ni�ta ne smeta itd., i dok je on to govorio, meni je u taj
trenutak
proletelo kroz glavu na �ta bi to moglo biti odgovor (potpuno nedovoljan), pri cemu
ja,
kad bismo stvari jasno izrekli, nisam na�ao taj odgovor) - da, ne poredim se,
dakle, u tome
s tobom, ali moram ipak da pomislim na stanje u kojem sam tada bio, a ta mi pomisao
zadaje brige i ti obavezno mora� da ode� kod lekara. Moglo bi to biti pre 3 godine,
nikada
nisam imao ikakve tegobe s plucima, ni�ta me nije zamaralo, mogao sam da hodam
beskonacno, nikada tad, hodajuci, nisam dospevao do granica svojih snaga (u

mi�ljenju,
dabome, jesam neprestano), i odjednom, otprilike u avgustu - bilo je, dakle, toplo,
bilo je
divno, sve je bilo na mestu osim moje glave - na kupanju u Gradanskoj plivackoj
�koli,
iska�ljao sam ne�to crveno. Bilo je to cudnovato i zanimljivo, zar ne? Pogledao sam
to na
trenutak i odmah zaboravio. A onda je to pocelo da se ce�ce dogada, i uglavnom bih,
kad
god bih hteo da ka�ljem, bio u stanju da izbacujem crveno, samo je od moje volje to
zavisilo. To vi�e nije bilo zanimljivo nego je postalo dosadno,

i ponovo sam na to
zaboravio. Da sam tada odmah oti�ao kod lekara - sve bi se onda, verovatno,
de�avalo
jednako ovako kako se i odvijalo bez lekara, samo �to tada niko nije znao za krv,
zapravo
ni ja to nisam znao, i niko se nije bio zabrinuo. Ali, sad se neko brine, pa te
dakle moli, idi
kod lekara.
[Na ovom mestu je Kafka, naoko bez motiva - ali po svemu sudeci u vezi s recima
na levom i desnom obodu poslednje stranice pisma (pocev�i od reda u kojem su reci
postalo dosadno) koje glase: Za�to uplice� Jilovskog u te price?
Preda mnom je, na
papirnom upijacu, jo� njegov crte� olovkom koji se odnosi na tebe - nacrtao ne�to
nalik
slovu K, i uz taj mali crte� napisao: Crte� je otprilike ovakav: te�ka likovna
zagonetka]
Cudnovato je �to tvoj mu� ka�e da ce mi pisati ovo i ono. I da ce me tuci i

zadaviti?
Stvarno to ne razumem. Naravno da ti potpuno verujem, ali mi je tako silno nemoguce
da
to zamislim da naprosto pri tome ni�ta ne mogu da osetim; to je kao neka strana
prica koja
se odigrava negde veoma daleko. Tako, kao da si ovde i ka�e�: �Sad, u ovom
trenutku,
nalazim se u Becu i cuju�e krici, i tako to.� I nas dvoje bismo pogledali kroz
prozor prema
Becu i, naravno, ne bismo uocili ni najmanji povod za ma kakvo uzbudivanje.
Ali, ipak ne�to: ne zaboravlja� li ponekad, kad govori� o buducnosti, da sam ja
Jevrejin? (jasne, nezapletene).49 Ostaje to opasno, jevrejstvo, cak i podno tvojih
nogu.
*
[Prag, 29. jul 1920]
Cetvrtak
To je veoma lep listic, taj od Sta�e. Ali ne mo�emo reci da je ona u tome napisanom
na listicu tada bila drugacija nego �to je sad; nje uop�te nema u tom pisamcetu,
ona govori
za tebe, i to je neverovatno sjedinjenje nje i tebe, bezmalo ne�to �to se odigrava
u duhu,
49 (jasno, nezapleteno).
kao neko ko sam ostaje gotovo netaknut, jer se ne usuduje da bude vi�e od
posrednika, i
nastavlja da prica ono �to je cuo, �to je, dabome, samo on - sa sve�cu o tome da
igra svoju
ulogu i doprinosi oholoj lepoti celine - smeo da cuje i razume. No, verujem, da ona
nije
postala drugacija otada; takvo bi pisamce, ako bi okolnosti bile slicne, ona mo�da
i danas
napisala.
Cudnovato je sa tim pricama. Ne mislim da me pritiskaju zato �to su jevrejske i
zato �to, kad je cinija jednom stavljena na sto, svaki Jevrejin mora da uzme svoj
deo od
zajednickog, odvratnog, zatrovanog, ali i drevnog i, u osnovi, vecitog jela; ne
bih, dakle,
rekao da me zbog toga pritiskaju. Ne bi li mi ti sad, pre�av�i preko tih prica,
pru�ila ruku i
dugo, dugo mi je ostavila u mojoj ruci?
Juce sam prona�ao grob. Ako se za njim traga boja�ljivo, doista ga je nemogucno
pronaci; nisam ipak znao da je to grobnica tvoje rodbine po majci, a natpisi se
mogu
procitati - zlato se gotovo potpuno olju�tilo - samo ako se nagne� pa�ljivo nad
njih. Dugo
sam ostao tamo, grobnica je lepa, tako istrajna u svom kamenu, naravno bez ijednog
cveta,
ali cemu toliko cveca po mnogim grobovima, to nisam nikad pravo razumeo. Polo�io
sam
nekoliko vi�ebojnih karanfila na ivicu spoljnjeg ruba. Bolje sam se osecao na
groblju nego
u gradu, i to je osecanje potrajalo u meni, pa sam jo� dugo i�ao kroz grad kao da
prolazim
kroz groblje.
Jenicek je bio tvoj mladi brat?
* * *
I jesi li ozdravila? Na slici iz Noj-Valdega, ocigledno si bolesna; to je svakako
preterano, ali naposletku samo preterano. Nemam jo� neku istinsku tvoju
fotografiju. Na
jednoj si odnegovana, krhka, sladana devojcica koja samo �to vec nije pro�la
boravak u
samostanskom internatu, recimo za jo� godinu, dve (krajevi usana su joj donekle
spu�teni,
ali to je od plemenitosti i pobo�nosti); a druga fotografija je preterano

propagandna slika:
�Evo da vidite kako se sad �ivi u Becu!� Uostalom, na toj drugoj slici pocinje� da
lici� na
jednog od mojih tajanstvenih prvih prijatelja; jednom cu ti pricati o njemu.
* * *
Ne, ne dolazim u Bec: ionako bih to mogao samo ako bih lagao time �to bih se u
kancelariji dr�ao kao da sam bolestan, ili ako bih iskoristio dva uzastopna
praznicna dana.
A opet, to su tek spolja�nje prepreke, jadni moj mladicu (govorim o sebi).
Sta�a je toliko bila kod tebe u Veleslavinu?
Pisao sam ti svakodnevno, pa ce� svakako jo� primiti pisama.
Za telegram zahvaljujem, zahvaljujem, povlacim sve svoje prigovore; a to i nisu
bili
prigovori nego milovanje rukom po ledima, jer su ona vec tako dugo bila ljubomorna.
Kod
mene je ponovo ba� pesnik graficar (ali on je uglavnom muzicar), stalno dolazi, a
danas mi
je doneo 2 otiska drvoreza (Trocki i Bogojavljenje, vidi�, raspon njegovog
sveta nije
malen); da bih ga razgalio i da bih sebi stvar ucinio bliskijom, brzo sam je doveo
u vezu s
tobom, rekav�i da cu otiske poslati prijateljici u Bec, �to je za nepredvidivu
posledicu
imalo da sam umesto po jedan dobio po dva primerka radova (tvoje cu da ti ovde
cuvam,
ukoliko ne bi vec htela da ti ih odmah po�aljem?). Ali onda je ba� stigao telegram,
i dok
sam ga ja citao i procitavao, nikako ne prestajuci da budem radostan i zahvalan, on
je, ne
zbunjujuci se, nastavljao da prica (ipak, on ne bi pri tome da smeta, ne, nikako;
ka�em li
da bih ne�to morao da uradim i ka�em li to dovoljno glasno
tako da ga trgnem iz
zanetosti, on prekida sebe u pola recenice i odlazi, nimalo uvreden). Sve o cemu me
izve�tava� veoma je va�no, ali pojedinosti ce biti jo� va�nije. No, pre svega: kako
bi o sebi
vodila racuna? To je naprosto nemoguce, barem meni nijedan lekar nije u stanju da
ka�e
ni�ta sumanutije. Ah, znaci da je ipak lo�e, ali kako god hvala ti, hvala.
*
[Prag, 29. jul 1920]
Cetvrtak, kasnije
Dakle, da ne bi ostalo ikakve sumnje, Milena:
Mo�da sad nisam u najboljem mogucnom stanju, mo�da bih mogao da podnesem
jo� vi�e srece, jo� vi�e sigurnosti, jo� vi�e obilja, uprkos tome �to to nije
potpuno izvesno,
cak ni u Pragu. U svakom slucaju, onako u proseku, osecam se dobro i veselo i
nesputano,
i to sasvim nezaslu�eno, osecam se dobro dotle da me zbog toga hvata strah, pa ako
sada�nji uslovi potraju neko vreme bez vecih potresa i ja svakog dana budem od tebe
dobijao poneku rec i u njoj ne opazim da sebe odvec muci�, onda ce to vec verovatno
biti
dovoljno da napola prezdravim. A sad, Milena, molim te, ne muci se vi�e, a fiziku
nikad
nisam razumevao (vrhunac mi je bio ono sa vatrenim stubom; valjda je to fizika?), i
ni
vaha sveta50 ne razumem, kao �to, svakako, i ona mene podjednako malo razume (�ta
bi pa
i jedna tako ogromna vaga imala s mojih 55 kg ciste te�ine; ona taj teret ne bi cak
ni
primetila i ne bi se zbog toga svakako ni pokrenula), tako da sam ovde kao �to sam
bio u
Becu i dr�im tvoju ruku u svojoj sve dotle dok mi je ti prepu�ta�.
50 vaga sveta (samo �to je Kafka ispustio dijakriticki znak u reci v�ha).
Franc/precrt!/ la�no, F/precrt!/ la�no, Tvoj/precrt!/ la�no

ni�ta vi�e, mir, duboka �uma
* * *
Verfelova pesma je kao portret koji gleda u svakog, i u mene gleda, a pre svega u
zloduha koji je to jo� i napisao.
* * *
Ne razumem potpuno tvoju napomenu o odmoru. Kuda bi to putovala?
*
[Prag, 30. jul 1920]
Petak
Uvek bi htela da zna�, Milena, da li te volim, ali to je te�ko pitanje na koje ne
mo�e
biti odgovoreno u pismu (nije moglo cak ni u pro�lom nedeljnom pismu). Ako bismo se
videli u neki od sledecih dana, sigurno bih ti rekao (ako me glas ne bi izneverio).
Ali, ne bi trebalo da mi pi�e� o putovanju u Bec; necu doci, ali svaki put kad je
spomenuto, deluje kao plamicak koji mi ti odr�ava� na goloj ko�i; to je vec mali
po�ar i on
ne trne nego nastavlja da jednako plamsa, pa cak i sa sve vecom snagom. To ipak ne
mo�e
biti ono �to ti hoce�.
Cvece koje si dobila, baca me u prilicnu �alost. Od te �alosti nisam kadar cak ni
da
pogodim koje je to cvece. A evo ga sad u tvojoj sobi! Ako bih ja stvarno bio orman,
odjednom bih usred bela dana za�dio iz sobe. Ostao bih u predsoblju makar dok cvece
ne
bi uvenulo. Ne, to nije lepo. I sve je tako daleko, a ipak mi je kvaka na tvojim
vratima tako
blizu ocima kao moja mastionica.
[Na desnom obodu prve stranice ovog pisma, do reda u kojem je rec mastionica]:
[Ne taj covek je osobenjak, zanimaju ga samo austrijske marke; mo�da da koristi�,
ako nisi
na�la one marke od jedne krune, marke manje vrednosti, recimo marke od 25 para ili
slicne.] Ali, ne, pusti to sve, molim te pusti to.51
Da, razume se, dobio sam tvoj jucera�nji telegram, ne i prekjucera�nji, ali tog
dana
ni cvece jo� nije bilo uvenulo. I za�to te ono tako raduje? Ako je to ono tvoje
�najdra�e�,
onda bi svi cvetovi na svetu, od svake vrste, trebalo da te raduju, pa za�to upravo
ovo
narocito? Ali, mo�da je i to jedno od te�kih pitanja, i na koje se mo�e odgovoriti
jedino
usmeno. Da, ali gde si ti onda? Jesi li u Becu? I gde je to?
Ne, ne uspevam da se otarasim tog cveca. Kertnerova ulica, pa dobro, to je sad tek
fantomska prica ili san, snevan nekog smracenog dana, [...]52 ali cvece je stvarno,
ispunilo
je vazu (naruc,53 ka�e� ti i stiska� ga uz sebe), a nije dopu�teno ni da ga nosi� u
ruci, jer je
to ipak tvoje �najomiljenije cvece�. Neka, sacekaj da Milena jednom izide iz sobe,
pa cu da
te se docepam i zavitlam te dole u dvori�te.
Za�to si setna? Da li se ne�to dogodilo? I ti mi o tome ne govori�? Ne, to ipak
nije
mogucno.
51 Deo oznacen zagradama [ ] precrtan je olovkom. Podvucena recenica u izvorniku
istaknuta je plavom i
crvenom olovkom.
52 Precrtano �est reci, i necitljive su.
53 narucje.
[Na levom obodu druge stranice ovog pisma, od reda sa recima razume se do reda
u kojem su reci ipak nije mogucno]: I za�to si tu�na?

Pita� za Maksa, ali on ti je odavno otpisao, dodu�e ne znam �ta, ali ubacio je
pismo
u sanduce u nedelju, pre mene. Da li si ti uop�te dobila moje pismo od te nedelje?
Jucera�nji dan je bio najnespokojniji dan, ne nespokojan zbog mucenja, nego samo
nespokojan, mo�da cu ti o tome pricati sledeci put. Pre svega, imao sam tvoj
telegram u
d�epu, a ta cinjenica namece i poseban nacin hodanja. Ljudi se
ponekad odlikuju
dobrotom, a da za to i ne znaju. Recimo, idete put Cehovog mosta, vadite telegram i
citate
ga (on je uvek nov; kad je dobro i�citan i tako mu posisana sadr�ina, papir je
prazan, ali
tek �to ga vratite u d�ep, on se tamo smesta iznova i naj�urnije ispisuje). Onda se
osvrcete
okolo i zami�ljate kao �to morate, i videcete pakosne izraze na licima, zapravo ne
od
zavisti, ali ipak poglede koji saop�tavaju: �Kako to? Ba� ti si dobio taj telegram?
Odmah
cemo o tome da javimo tamo gore. U najmanju ruku ce odmah biti poslato cvece (puno
narucje) u Bec. U svakom slucaju, odlucili smo da telegram ne uzimamo olako.� Ali,
umesto toga, sve je mirno, dokle pogled dopire, pecaro�i nastavljaju da pecaju,
posmatraci
nastavljaju da gledaju, deca igraju fudbal, covek kod mosta zvecka krajcarama u
cancetu.
Pogleda li se pa�ljivije, ceo prizor nije li�en izvesne nervoze, ljudi se upinju da
nastave sa
svojim poslovima, da ni�ta ne oda njihove misli. Ali, upravo to da se upinju, ipak
zaslu�uje
na�u simpatiju, i taj glas koji progovara iz celog prizora: �Tacno je da telegram
pripada
tebi, saglasni smo s time, ne ispitujemo opravdanost da ga ti dobije�, zatvoricemo
oci pred
tim i mo�e� da ga zadr�i� za sebe.� I kad ga ja posle kratkog trenutka ponovo
izvadim,
mogli biste da pomislite da ce ih to razdra�iti, po�to ja ni najmanje necu da
mirujem i da
se skrivam, ne, to ih ne razdra�uje, i dalje su takvi kakvi su do malocas bili.
[Na levom obodu poslednje stranice ovog pisma, od reda sa recima ne uzimamo
olako]: I za�to si tu�na?
* * *
Veceras sam jo� jednom razgovarao sa izvesnim palestinskim
Jevrejinom;
nemogucno mi je, verujem, da ti u pismu docaram njegovu va�nost za mene: gotovo
sitan,
slaba�an, bradati, jednooki mu�karac. Ali, pola mi noci potom nije izbijao iz
glave. O tome
cu ti jo� govoriti sledeci put.
* * *
Ti, dakle, nema� nikakav paso� i nikakav nece� dobiti?
*
[Prag, 31. jul 1920]
Subota
U ovom trenutku sam rastrojen i tu�an, izgubio sam tvoj telegram, to jest mo�e biti
da nije izgubljen, ali vec cinjenica da moram da ga tra�im, dovoljno je mucna.

Uostalom,
za to sam jedino ja kriv; da nije bio tako lep, ne bih ga neprestano dr�ao u
rukama.
Jedina stvar koja me te�i jeste da govori� o lekaru. Krv, dakle, nije ni�ta
znacila, ba�
kao �to sam i pretpostavljao kao stari vidar. Ali, �ta ka�e o o�tecenju pluca?
Svakako ti nije
prepisao gladovanje i no�enje kofera. I da li ti je naglasio da bi trebalo da
nastavi� da me
voli�? Ili me cak nije ni spominjao? Ali, da, kako bih i mogao da se smatram
zadovoljnim
ako lekar nije otkrio ni traga od mene? Ili ce biti da je moje o�tecenje ono koje
je otkrio u
tvojim plucima?
I stvarno nije lo�e? I nije imao ni�ta da preporuci osim da te �alje na selo na 4
nedelje? To je doista gotovo ni�ta.
Ne, nemam ni�ta vi�e protiv putovanja nego �to imam protiv �ivota u Becu. Putuj
samo, putuj, molim te. Pisala si mi negde o nadi koju pola�e� u to putovanje; to je
i za
mene dovoljan razlog da ga i ja �elim.
[Na levom obodu prve stranice ovog pisma, do reda sa recima putuj, molim te]:
Citam li dobro? Da li je to neko veliko T na koverti? Pecat je ba� iznad, pa tako
ne znam
tacno.
No, ponovo o putovanju u Bec. Ako o tome pi�e� ozbiljno, jo� je najgore, onda ovde
tlo pocinje da se ljulja poda mnom i ja strepim od toga da me ne baci. Suzdr�ava se
od
toga. O spolja�njim preprekama - o unutra�njim necu da govorim, jer uprkos tome �to
su
one jace, ne verujem da bi me zadr�ale, ne zato �to sam ja sna�an nego zato �to sam
slab da
bih dopustio da me one zadr�e - vec sam pisao: putovanje bih mogao sebi da priu�tim
jedino putem la�i, a od la�i se bojim, ne poput nekog po�tenog

coveka nego poput
ucenika. Osim toga imam neko osecanje ili makar slutim mogucnost da cu jednom, zbog
sebe ili zbog tebe, bezuslovno, neizbe�no morati da putujem u Bec, a ne bih mogao
da i
drugi put la�em kao lakomislen ucenik. Tu mogucnost la�i cuvam,
dakle, kao svoju
rezervu od koje �ivim, kao i od tvog obecanja da ce� uskoro doci. Stoga necu sad da
dolazim; umesto sigurnosti u ta 2 dana - molim te, Milena, ne opisuj ih, tako me
gotovo
muci�, jo� oni nisu nu�da, ali jesu bezgranicna potreba - na raspolaganju mi je
neprekidna
mogucnost za njih.
A cvece? Da li je, prirodno, vec uvenulo? Da li ti se vec neki put dogodilo da ti
cvece �zastane u grlu�, kao �to je meni ovo? To je, naime, veoma neprijatno.
U spor izmedu tebe i Maksa ne me�am se. Ostajem po strani, dajem svakom pravo
koje mu pripada i ostajem za�ticen na sigurnom. Nesumnjivo da ti ima� pravo u onome
�to
ka�e�, ali zamenimo sad mesta. Ti ima� svoju domovinu, a mo�e� i da je se odrekne�:
to je
mo�da i najbolje �to se sa domovinom mo�e uraditi, posebno zato �to se od nje nikad
ne
odricete onog od cega je nemogucno se odreci. Ali, on nema domovinu i stoga ne mo�e
ni
da se odrekne nicega, i mora neprestano da misli na to da je tra�i ili izgraduje, i
to ba�
neprestano bilo da skida �e�ir sa ve�alice ili le�i na suncu u Plivackoj �koli, ili
da pi�e o
knjizi koju si ti prevela (tom prilikom je on, mo�da, ponajmanje napet - ali ti,
sirotice,
ljubavi, koliko samo posla prti� na plecima zbog svesti o krivici, i ja te vidim,
pognutu nad
poslom, obna�enog vrata, stojim iza tebe, a ti to i ne zna� - molim te da se ne
popla�i� ako
moje usne oseti� na potiljku, nije mi bila namera da te poljubim nego je to samo
izraz
bespomocne ljubavi) - da, Maks mora neprestano na to da misli cak i dok ti pi�e.
I cudnovato je kako se ti u celini tacno brani� od njega, a u pojedinostima te on
pora�ava. On je ocigledno pisao u svojim pismima o stanovanju kod roditelja i o
Davosu.
U obe stvari on gre�i. Svakako da je stanovanje s roditeljima veoma lo�e, ali ne
samo
stanovanje nego i �iveti kao da si u tom okru�ju progutan dobrotom, ljubavlju, da,
ti ne
poznaje� moje pismo ocu, da se koprca� kao muva zalepljena na muholovnoj traci, a
uostalom to nije i bez svoje dobre strane: neki se bore na Maratonskom polju, drugi
u
trpezariji; bog rata i boginja pobede nalaze se svugde. Kakvu bi, pak, svrhu
trebalo da ima
cisto fizicko preseljavanje narocito ako bih se hranio kod kuce, gde je ipak, ovog
trenutka,
za mene najbolje? O Davosu sledeci put. Jedino �to bi po meni od Davosa moglo da
va�i
jeste poljubac prilikom odlaska.
[Na levom obodu poslednje stranice ovog pisma, do reda sa recima pi�e o knjizi]:
Da, po�alji mi, molim te, Nesrecnost, hteo sam vec da te za to zamolim.
Neprijatno je
tra�iti to od Tribune.
*
[Prag, 31. jul 1920]
Subota, kasnije
Kako god obrtao tvoje dana�nje pismo, tako drago, odano, veselo,
usrecujuce
pismo, ono je ipak pismo �izbavioca�. Milena medu izbaviocima! (Kad bih i ja bio
medu
njima, da li bi ona vec bila kod mene ? Ne, tek onda ne bi.) Milena medu
izbaviocima, a
koja stalno, na samoj sebi, spoznaje da se drugi mogu izbaviti jedino putem
sopstvenog
prisustva i nikako drugacije. I kad me je ona vec svojim prisustvom izbavila, sad
to
poku�ava naknadno i s drugima, i to beskrajno malenim instrumentima. Izbaviti
drugog
od davljenja u vodi, prirodno, jeste izuzetan podvig, ali ako se potom izbavljenom
jo� i
pokloni pretplata na casove plivanja, �ta to znaci? Za�to izbavilac hoce sebi
toliko da
olak�a, za�to nece da drugog i dalje, stalno, izbavlja svojim prisustvom, svojom
neprestano,
spremno�cu da bude tu, prisutan, za�to on hoce da zadatak prebaci na ucitelje
plivanja i
hotelijere u Davosu? A uostalom, sad te�im cak 55,40 kg! I kako mogu da poletim ako
se
dr�imo za ruke? Ako poletimo oboje, �ta ce se onda zbiti? I osim toga - a to je
osnovna
misao do sada recenog - nikad vi�e necu otici tako daleko od tebe. Tek �to izlazim
iz
meranske Olovne tamnice.
Subota, uvece
To sam bio napisao, i hteo sam danas da napi�em jo� ne�to, ali sad je to nebitno.
Vratio sam se kuci, i u tami, na pisacem stolu, video neocekivano pismo, preleteo
ga
pogledom dok su me neprekidno zvali na veceru, da �tagod pojedem, i mogao

sam,
na�alost, jedino da ispraznim tanjir gutajuci sa njega, pa sam onda temeljito
procitao
pismo, polako, brzo, divlje, srecno, najpre zacudeno - u neverici, ali to se u
njemu ipak
nalazi, ma i da ne verujem, stropo�tavam se u to, �to je ipak dokaz verovanja - i,
najzad, sa
ocajem, ocajavajuci, sa srcem koje ocajnicki lupa. �Ne mogu da dodem�; znao sam to
kod
prvih reci i znao sam to kod poslednjih reci, a izmedu njih sam bio, naravno, u
vi�e
navrata u Becu, kao �to se tokom neke besane, probdevene noci snevaju desetinu puta
poluminutni snovi. Onda sam oti�ao do po�te, telegrafisao ti, malo se smirio i sad
sedim tu.
Sad sedim tu sa �alosnim zadatkom da ti dokazujem da ja ne mogu da dodem. Eto,
ka�e�
da ja nisam slab, pa ce mi to mo�da poci za rukom, ali ce mi prvenstveno mo�da poci
za
rukom da prebrodim sledece sedmice, iz kojih mi se vec u ovom trenutku svaki sat
krevelji s pitanjem: �Dakle stvarno nisi bio u Becu? Dobio si ovo pismo, a nisi bio
u Becu?
Nisi bio u Becu? Nisi bio u Becu?� Ne razumem muziku, ali ovu muziku razumem bolje
od
svih muzikalnih ljudi.
Nisam mogao da dodem zato �to ne mogu da la�em na poslu. Mogu da la�em i na
poslu, ali samo iz 2 razloga: od straha (kad to spada u kancelarijsku stvar, tad
la�em
nepripremljeno, spontano, nadahnuto) ili iz krajnje nu�de (kad se, dakle, �Elza
razbolela�,
Elza, Elza, ne ti, Milena, ti se nece� razboleti, jer bi to bila poslednja od
poslednjih nu�di,
o kojoj uop�te ne govorim), dakle iz nu�de bih mogao odmah da la�em, i onda nikakav
telegram ne bi bio potreban; nu�da je ne�to �to mora postojati naspram kancelarije,
i onda
putujem ili sa dozvolom ili bez nje. Ali, u svim slucajevima u kojima postoje
razlozi za
laganje, a gde je sreca, sreca kao nu�da, glavni razlog, ne mogu da la�em, ne mogu
kao �to
ne mogu da podignem sportske tegove od 20 kg. Dodem li sa Elzinim telegramom kod
direktora, on bi mi sigurno ispao iz ruke, ja bih ga hvatao, tu la�, i kad bih ga
uhvatio,
sigurno bih istrcao od direktora, a da ga nisam ni molio za
i�ta. Promisli, Milena,
kancelarija nije tek nekakva glupa, proizvoljna ustanova (ona jeste i to, i u
preobilju, ali
ovde o tome nije rec; uostalom, vi�e je fantasticna nego glupa) nego je ona moj
dosada�nji
�ivot, kojeg ne mogu da se otarasim, sigurno, a to mo�da ne bi cak ni bilo lo�e,
ali do sada
je, takav kakav jeste, moj �ivot; mogu da se s njom ophodim traljavo, da radim
manje nego
iko drugi (�to i cinim), da kudim posao (�to i cinim), da se uprkos tome prikazujem
va�nim (�to i cinim), da mirno prihvatam, kao ne�to �to mi pripada, najljubazniji
mogucan
odnos prema sebi, koji se u kancelariji da zamisliti, ali da la�em, da bih najednom
bio
slobodan covek, dok sam ja ipak samo cinovnik u radnom odnosu, i da otputujem tamo
kuda me �ni�ta drugo� osim samorazumljivog damara srca ne tera, ne, ne mogu tako da
la�em. Ali, pre nego �to sam cak i primio tvoje pismo, hteo sam da ti napi�em da cu
odmah
tokom ove nedelje da obnovim svoj paso� ili ga drukcije vec sredim, tako da budem u
stanju, kad se to bude moralo, da dodem najbr�e moguce.

* * *
Procitavam to �to sam napisao i ne izgleda mi kao da sam ba� tako mislio; ocito da
nisam �jak�, po�to nisam umeo da to �to sam hteo tacno iska�em, pa cu dodati: mogu
tamo
da la�em mo�da lo�ije od nekog drugog (takva je tamo vecina cinovnika) kome se, po
njegovom mi�ljenju, neprestano cini nepravda i koji radi preko svih svojih granica
- kad
bih tako i ja o sebi mislio, to bi vec gotovo znacilo da sam u brzom vozu za Bec -
i na
kancelariju gleda kao na glupo vodenu ma�inu, a on bi to radio znatno bolje, ma�inu
u
kojoj je on, upravo zbog gluposti rukovodstva, zaposlen na pogre�nom mestu, s
obzirom
na njegove sposobnosti, i da bi trebalo da je on tocak nad tockovima, a eto mora da
radi
samo kao �rafcic ispod svih �rafova itd... Ali, za mene je kancelarija - a tako sam
gledao i
na osnovnu �kolu, gimnaziju, univerzitet, porodicu, na sve - �ivo ljudsko bice koje
na
mene, ma gde da sam, gleda svojim ocima punim nevinosti, ljudsko bice s kojim sam
povezan na neki meni neznani nacin, uprkos tome �to mi je vi�e tude od ljudi koje u
ovom
trenutku cujem dok voze automobile preko trga. Dakle, tude mi je do nesuvislosti,
ali
upravo iziskuje od mene obzire: jedva da od njega skrivam osecanje da mi je tude,
ali kad
sam takvu nevinost prepoznao - ne mogu, dakle, da la�em - ne, nisam jak i ne umem
da
pi�em i ni�ta ne umem. A sad, Milena, i ti se okreni od mene, ne nadugo, znam, ali
vidi,
covek ne mo�e dugo da izdr�i, a da mu srce ne bije; kako pa da bije dokle god si ti
okrenuta od njega?
Kad bi mi samo mogla telegrafisati posle ovog pisma! To je usklik, ne molba. Ucini
to samo ako to mo�e� da ucini� spontano. Samo u tom slucaju, vidi�, nijednom nisam
podvukao ove redove.
Jo� ne�to trece, �to mi omogucava da la�em, a zaboravio sam: kad bi ti bila pored
mene. Ali, tada bi to bila najnevinija la� na svetu, jer onda u sobi direkcije ne
bi stajao
niko drugi nego ba� ti.
*
[Prag, 1. avgust 1920]
Nedelja
Jo� ne znam �ta ce� reci o mome pismu od subote uvece i jo� dugo necu znati �ta
ce� reci o njemu; u svakom slucaju, po�to sad sedim ovde u kancelariji, jer je
radna nedelja
(to je neobicna obaveza: treba da sam tu, i to je sve; i ostali kad je radna
nedelja rade
manje nego inace, a ja radim tacno onoliko koliko i drugih dana u sedmici); tmurno
je, tek
�to nece ki�a, tek �to me svetlost oblacnog neba ne poremeti u pisanju, a i ono je
ba� kako
je okolo mene, tu�no i te�ko. A ti mi pi�e� da �ivim ispunjen zadovoljstvom, ali
danas
jedva da je to tako; �ta me se tice dana�nja noc, �ta dana�nji dan? Duboko u sebi,
uprkos,
nisam bez zadovoljstva (vraca mi se s vremena na vreme, dobar izraz), ali na
povr�ini
jedva da ima tog zadovoljstva. I tako malo se sebi dopadam; sedim ovde ispred vrata
direktorata, direktor nije tu, ali ne bih se zacudio ako bi on banuo kroz ta vrata
i rekao:
�Ni meni se ne dopadate, dajem vam otkaz!� �Hvala�, rekao bih, �ba� mi je to bilo
hitno
potrebno zbog puta u Bec!� �E, pa�, kazao bi on, �sad mi se ponovo dopadate i
povlacim
otkaz!� �Ah�, rekao bih ja, �sad opet, dakle, ne mogu da putujem!� �Oh, da�, kazao
bi on,
�jer mi se sad ponovo ne dopadate i dajem vam otkaz!� I to bi bila jedna beskonacna
prica.
Danas sam te sanjao, verujem prvi put otkako sam u Pragu. San uoci zore, kratak i
te�ak, docepav�i se s njim jo� malo spavanja posle rdave noci. Malo o njemu znam.
Bila si
u Pragu, i�li smo Ferdinandovom ulicom, negde naspram Vilimeka, put keja, neki
tvoji
poznanici prolazili su s druge strane, okrenuli smo se za njima, govorila si o
njima, mo�da
je rec bila i o Krasi (nije u Pragu, to znam, raspitacu se za njegovu adresu).
Govorila si kao
obicno, ali je u tome bilo nekog nepojmljivog, neuhvatljivog odbijanja. Nisam ni�ta
od tog
spominjao, ali sam sebe proklinjao, i time samo izrekao prokletstvo koje je le�alo
na meni.
Potom smo bili u kafani, verovatno u �Kafe-Unionu� (ta nam je kafana bila usput, i
bila je
to kafana Rajnerove poslednje veceri), neki mu�karac i devojka sedeli su za na�im
stolom,
ali ne uspevam da ih se setim, zatim mu�karac koji je veoma licio na Dostojevskog,
ali
mlad, brade i kose crne kao ugalj, s neobicno, recimo,
istaknutim ocnim kapcima i
obrvama. Zatim si ti bila tu i ja. Ni�ta u tvom dr�anju nije odavalo odbijanje, ali
odbijanje
je bilo prisutno. Lice ti je bilo napuderisano - mucno zgranut
nisam mogao oci da
odvratim od njega - i to napuderisano previ�e upadljivo, neuko, lo�e, a bilo je
verovatno i
toplo, pa su ti se obrazovali citavi crte�i od pudera na licu, jo� ih vidim pred
sobom. Cesto
sam se naginjao ka tebi, ponavljajuci pitanje za�to si napuderisana; kad bi opazila
da hocu
da pitam, presretala bi me pitanjem - cija odbojnost se nije dala primetiti - ��ta
hoce�?�
Ali, ja nisam mogao da pitam, nisam se usudivao, a pri tome sam nekako naslucivao
da je
ta napuderisanost izvesna proba za mene, neko odlucujuce isku�avanje, i da bi
upravo
trebalo da pitam i hteo sam da pitam, ali se nisam usudivao. Tako se taj �alosni
san
svaljivao na mene. Uz to me je mucio i onaj koji je licio na Dostojevskog. I on se
ophodio
prema meni poput tebe, ali ipak i donekle drukcije. Kad bih ga ne�to zapitao, bio
je veoma
prijatan, dru�eljubiv, nagnuo bi se prema meni, onako srdacno, a ja ni�ta vi�e

nisam znao
da pitam ili ka�em - i to se dogadalo svakog trenutka - i on bi se naglo povlacio,
zaranjao u
neku knjigu, nije bio vi�e svestan sveta oko sebe i narocito mene, i�cezavao je u
svojoj
bradi i kosi. Ne znam za�to mi je to bilo nepodno�ljivo, uvek iznova sam - nisam
mogao
drukcije - morao nekim pitanjem da ga privlacim sebi i uvek iznova sam ga gubio
svojom
krivicom.
Imam malu utehu, nema� prava da mi je danas oduzme�, Tribuna le�i preda mnom;
nisam cak ni prekr�io tvoju zabranu da je kupujem, pozajmio sam je od zeta, ne, zet
mi ju
je pozajmio. Molim te da mi ostavi� ovu srecu. Najpre ne hajem za ono �to je u
novinama
nego cujem glas, svoj glas! - u buci sveta, ostavi mi srecu. A zatim, cela stvar je
tako lepa!
Ne znam kako se to dogodilo, jer ipak citam samo ocima, a ipak je odmah i moja krv
osetila stvar i vec je prokljucala. I zabavno je. Ja pripadam, naravno, drugoj
grupi; ovaj
teret u nogama upravo je ono �to jesam, a ja cak nisam ni saglasan s tim da cisto
moja licna
stvar bude objavljena; neko je jednom rekao da ja plivam kao labud, ali to nije bio
nikakav
kompliment. Ali, to je i uzbudljivo. Izgledam sebi poput gorostasa koji
raskriljenih ruku
sprecava publiku da dopre do tebe - nije mu lako, treba da zadr�i publiku, a ne bi
ni da
izgubi nijednu od tvojih reci i, ni na sekundu, nijedan od tvojih pogleda - tu
publiku, koja
je verovatno zatucana, iskonski glupa i, povrh toga, �enska publika, i koja mo�da
vice:
�Gde je moda? Pa gde je najzad moda? �to smo dosad videli jeste samo Milena.� Samo,
a od
tog Samo ja �ivim. I dohvatio sam sve �to jo� postoji od ostatka sveta i zavitlao
ga na
morsku pucinu, kao �to je to ucinio Minhauzen s topovima kod Gibraltara. Kako to?
Sav
ostatak sveta? I laganje? Ne mo�e� da la�e� u kancelariji? Pa sad, sedim tu,
podjednako je
tmurno kao i ranije, a sutra nece doci pismo i poslednje vesti koje imam o tebi
poticu iz
sna.
*
Nedelja, uvece
Po�urimo, dakle, evo mogucnosti, imamo je svake sedmice; kako to da mi nije
ranije pala na pamet? Dabome, moram najpre da imam paso�, a
to nije ba� tako
jednostavno kako ti misli�, gotovo je nemogucno bez Otle:
Putujem brzim vozom u subotu po podne, sti�em otprilike (sutra cu se obavestiti o
tacnom redu vo�nje) u 2 sata nocu u Bec. Ti mi, u meduvremenu, vec u petak, kupuje�
kartu za nedeljni brzi voz za Prag; telegrafi�e� mi da si je kupila, jer bez tog
telegrama ne
bih mogao da putujem iz Praga. Sacekuje� me na stanici, i imamo vi�e od 4
zajednicka
casa, a u 7 sati izjutra, u nedelju, putujem natrag.
Eto, dakle, mogucnosti, dodu�e donekle sumorne, samo 4 umorna nocna casa da
budemo zajedno (i gde? u nekom hotelu na stanici �Franja Josif�?), ali ipak
mogucnosti;
ona se, medutim, da i znacajno pobolj�ati time �to ce� mi ti - samo je pitanje da
li je to
mogucno - doci u susret do Gminda, a u Gmindu cemo prenociti. Gmind je austrijski,
zar
ne? Ne treba ti, znaci, nikakav paso�. Ja tamo sti�em verovatno oko 10 sati uvece,
mo�da i
ranije i vracam se brzim vozom u nedelju (u nedelju se svakako lak�e dobijaju
mesta), u 11
sati pre podne, a mo�da i kasnije, ako kasnije ima neki prolazni putnicki voz. Kako
bi ti
mogla da doputuje� i otputuje�, ne znam.
Pa �ta ka�e� ? Neobicno mi je da te sad pitam, a ceo dan sam s tobom razgovarao.
Adresa Krase: Marijenbad, hotel �Zvezda�
*
Ponedeljak
Prema redu vo�nje jo� je bolje nego �to sam mislio, uz nadu da u njemu nema
gre�ke, pa dakle ovako:
I. Mogucnost, znatno lo�ija: odavde polazim u 4.12 u subotu po podne, u Becu sam
uvece u 11.10, za sebe imamo 7 casova, jer putujem u nedelju ujutro u 7 sati
natrag.
Pretpostavka o 7 casova zasnovana je, dabome, na tome da sam prethodne noci (nimalo
lak zadatak) makar malo spavao, inace ce� ti pred sobom imati samo jadnu
bolesnu
�ivotinju.
II. Mogucnost koja je, sudeci po redu vo�nje, upravo sjajna: polazim odavde takode
u 4.12, ali sam vec (vec! vec!) u 7.28 uvece u Gmindu. Cak ako otputujem u nedelju
pre
podne, �to je tek u 10.46, imamo dakle vi�e od 15 casova, od kojih nekoliko mo�emo
i da
spavamo. Ali, evo jo� boljeg: ne moram ni da putujem tim vozom, jer po podne u 4.38
ide
jo� jedan putnicki voz za Prag, kojim bih takode mogao. Bilo bi to 21 cas zajedno,
a to
nam je (zamisli!), makar teorijski, na raspolaganju svake nedelje.
Samo, tu je i jedna kvaka, ali verujem da nije ozbiljna, i morace�, u svakom
slucaju,
da se o njoj podrobnije obavesti�. Naime, �eleznicka stanica u Gmindu je ce�ka, a
grad je
austrijski; da li paso�ka glupost ide dotle da od nekog Beclije zahteva paso� samo
za prolaz
kroz ce�ku �eleznicku stanicu? A onda bi i stanovnici Gminda koji putuju u Bec
morali da
imaju paso� sa ce�kom vizom, u �ta ja ipak ne mogu da poverujem, jer bi to bilo
upereno
ba� protiv nas [...]54 Dovoljno je vec lo�e da cu ja morati da cekam mo�da citav
cas na
54 Ovde je precrtano oko 10 reci, necitljivo.
carinskom pregledu u Gmindu pre nego �to mi bude dopu�teno da izidem sa stanice i
da
cemo za toliko da umanjimo 21 cas.
* * *
Ovako velikim stvarima, dabome, ni�ta ne treba dopisivati. Veoma ti hvala da me
ni danas nisi ostavila bez pisma. A sutra? Necu telefonirati, jer sam, kao prvo,
suvi�e
uzbuden i, kao drugo, nemogucno je (vec sam se o tome obavestio) i, kao trece, zato
�to
cemo se [...]55 ubrzo videti. Otla danas, na�alost, nije imala vremena da zbog
paso�a ode u
policijsku upravu nego ce sutra. Da, s markama se odlicno snalazi� (nekud sam,
na�alost,
zaturio one ekspresne po�tanske marke, pa je covek gotovo zaplakao kad sam mu to
rekao). Donekle si mi, naravno, olako udelila zahvalnost za marke od mene, ali i
drago mi
je, i to u tolikoj meri da cu ti, pazi samo, poslati jo� i marke s legionarom.
Pricanje bajki
danas mi nije neko zadovoljstvo. Glava mi je poput �eleznicke stanice, vozovi
odlaze,
ulaze, carinski pregled, glavni granicni inspektor podozrivo se udubljuje u moju
vizu, ali
ovog puta je ona ispravna, molim, evo ovde, vidite. �Da, u redu je, mo�ete da
napustite
stanicu.� Molim, gospodine glavni granicni inspektore, da li biste bili jo� tako
ljubazni da
mi otvorite vrata, jer ja nisam u stanju da ih otvorim. Jesam li mo�da tako slab
zato �to me
[...]56 napolju ceka Milena?� �O, molim�, ka�e on, �nisam to znao.� I vrata
uzlecu...
55 Jedna ili vi�e reci su precrtane i necitljive su.
56 Precrtane dve reci, necitljive.
*
[Prag, 2. na 3. avgust 1920]
Ponedeljak, uvece
Kasno je vec; posle, uprkos svemu, pone�to tmurnog dana. Sutra svakako nece biti
pisma od tebe, jer mi je ono od subote u rukama, ono od nedelje mogao bih da
dobijem
tek preksutra; dan ce, dakle, biti li�en neposrednog uticaja nekog pisma. Cudnovato
je,
Milena, kako me tvoja pisma zableskuju. Osecam, ipak, vec nedelju dana ili du�e da
ti se
ne�to dogodilo, ne�to iznenadno ili postepeno, ne�to su�tinsko ili prigodno, ne�to
jasno ili
samo napola svesno; u svakom slucaju, to znam. Ne prepoznajem to toliko iz
pojedinosti u
tvojim pismima, uprkos tome �to u njima ima i takvih pojedinosti, koliko iz
cinjenice da
su ti pisma puna uspomena (i to puna ba� narocitih uspomena), da ti, dodu�e,
odgovara�
na sve, kao inace, ali ipak ne na sve, da si bezrazlo�no tu�na, da me �alje� u
Davos, da ti je
tako odjednom stalo do ovog na�eg videnja. (Ranije si odmah bila prihvatila moj
savet da
ne dolazi� ovamo, za Bec si tvrdila da je potpuno neprikladan da se tamo vidimo,
rekla si
da ne treba da se sretnemo pre tvog putovanja, a sad, u dva, tri pisma, ovolika
�urba.
Morao bih da se tome veoma radujem, ali ne mogu, jer je nekakav skroviti strah u
tvojim
pismima, da li za mene ili protiv mene ne znam, a strah je u toj naglosti i �urbi s
kojima ti
je stalo do videnja. U svakom slucaju sam veoma radostan da sam otkrio mogucnost, a
izvesno je da to jeste mogucnost. Ako ti ne mo�e� da preko noci bude� izvan Beca,
mo�emo da �rtvujemo nekoliko zajednickih casova, i to je onda sredeno. Otputovace�
nedeljnim brzim vozom, oko 7 sati izjutra, za Gmind (kao �to sam ja onda i�ao),
sti�e�
tamo u 10 sati, ja te sacekujem, i po�to putujem tek u pola pet po podne, ipak cemo
imati
nekih 6 casova za dru�enje. Ti se, potom, vraca� u Bec vecernjim brzim vozom i tamo
si u
11 i cetvrt, i to ti je kao manji nedeljni izlet.)
Evo, dakle, za�to sam nespokojan ili cak nisam ni nespokojan, tolika je tvoja moc.
Umesto da mi nespokojstvo raste, jer ti, pi�uci, ne�to precutkuje�, ili mora� da
cuti�, ili
cuti� nehotice, dakle umesto da zbog toga bivam sve nespokojniji, ostajem spokojan,
toliko je, �ta god ti smerala, moje poverenje u tebe. Precutkuje� li ne�to, ka�em
sebi, i to
precutkivanje je valjda na mestu.
Ali, ostajem spokojan i iz drugog, zaista izvanrednog razloga. Odlikuje te
osobenost
- za koju verujem da spada duboko u tvoje bice, a na drugima je krivica ako ta
osobenost
ne dolazi do izra�aja svuda - koju jo� nisam ni kod koga na�ao i koju, uprkos tome
�to sam
je otkrio kod tebe, zapravo nisam kadar da predstavim. Ta je osobenost u tome da ti
ne
mo�e� da nanosi� bol. Ne mo�e� da nanosi� bol, i to ne, recimo, zbog nekog
sa�aljenja,
nego zato �to ti to ne mo�e�. Ne, to je fantasticno, skoro celo popodne sam o tome
razmi�ljao, ali sad se ne usudujem da to napi�em, jer je sve to mo�da tek vi�e ili
manje
velicanstveno izvinjenje da bih te zagrlio.
A sad u krevet. �ta bi ti sad pa radila, u ponedeljak oko 11 sati uvece?
Utorak
Veoma slabo poznavanje ljudi, Milena! Oduvek sam to govorio. Dobro, Elza se
razbolela, to bi bilo moguce i zato bi mo�da bilo neophodno da se putuje u Bec, ali
stara
tetka Klara je te�ko (bolesna) ? Veruje� li ti da bih mogao, zanemariv�i sve drugo,
da odem
kod direktora i da mu, bez smeha, ispricam o tetki Klari? (Prirodno, u tome je opet
i stvar
s poznavanjem ljudi: kod Jevreja, naime, svako ima tetku Klaru, ali moja je vec
odavno
pokojna.) To je, dakle, nemogucno. Dobro je �to nam to vi�e nije potrebno. Neka
umre,
ipak nije sama, Oskar je uz nju. Ko je pa taj Oskar? Tetka Klara je tetka Klara,
ali ko je
Oskar? Kako god bilo, On je uz nju. Nadajmo se da se nece i on razboleti, njen je
naslednik.
* * *
Ipak, ispalo pismo, i ovo! Ono �to sam malocas rekao ne va�i za noca�nja pisma, ali
to (kao �to sam rekao: spokojno) nespokojstvo, kad je jednom tu, ne mo�e biti
uklonjeno.
Kako je dobro da cemo se videti! Mo�da cu da ti telegrafi�em sutra ili preksutra
(Otla je
danas vec oti�la da sreduje paso�) da li vec u subotu mogu da dodem U Gmind (za Bec
ove
sedmice je u svakom slucaju suvi�e kasno, jer morala bi da je kupljena karta za
nedeljni
brzi voz). Ti mi telegrafski odgovori da li i ti mo�e� da dode�. Odlazi, dakle,
uvek uvece na
po�tu da bi telegram dobila blagovremeno. Evo, znaci, kako ce biti: ja cu
telegrafisati:
�nemoguce�, to jest da ove sedmice ne mogu da dodem. U tom slucaju ne ocekujem
nikakav telegrafski odgovor i o ostalom cemo govoriti putem pisma (na� susret tokom
sledece 4 nedelje zavisi, naravno, od toga kuda ti putuje� na selo, verovatno

prilicno dalje
od mene, pa se onda ne mo�emo videti mesec dana). Ili cu telegrafisati: �Mogu da
budem
u subotu u Gmindu.� Na to ocekujem uzvratni odgovor koji mo�e da glasi ili
�Nemoguce�
ili pak �U subotu sam u Gmindu� ili �U nedelju sam u Gmindu�. U ova dva poslednja
slucaja, stvar je utvrdena i nema potrebe za daljnjim telegrafisanjem (ne, da bi
ti bila
sigurna da sam dobio tvoj telegram, ja cu ti ga potvrditi), oboje putujemo u Gmind
i
vidimo se vec ove subote ili nedelje. Sve to zvuci, bez sumnje, veoma jednostavno.
* * *
Izgubljena skoro dva casa: morao sam da odlo�im pismo, jer je ovde bio Oto Pik.
Umoran sam. Kad se vidimo? Za�to sam tokom jednog i po casa jedva 3 puta cuo tvoje
ime? Cak i sa ucinjenim ustupcima, ako se prizna da se bilo u Becu i da se, dabome,
ni sa
kim nije razgovaralo, nije li na� susret ipak bio �razgovor�? Gde si ti? Na putu u
selu u
kojem je koliba? I ja sam na putu, a to je dugo putovanje. Ali ne muci se ipak,

molim te; u
svakom slucaju smo na putu, a vi�e od polaska na put ne mo�e biti ucinjeno.
*
Sreda
Vi�e bih voleo da zaboravim �ta mi tvoje pismo ka�e povodom mog putovanja
(cek� a� to Tob e bude nutn�);57 prvo, zastarelo je, bolno je, mada, istina,
nije potpuno
bezrazlo�no (za�to su moja pisma od subote uvece i nedelje ujutro bila tako
ocajnicka?) i
trece, mo�da cemo se videti u subotu. (Ne izgleda kao da si u ponedeljak ujutro
primila
prvi od moja tri telegrama, nadajmo se da ce� treci dobiti na vreme.)
Ne shvatam tvoje ocajanje povodom pisma od tvog oca koje te, u meri u kojoj i
svaka potvrda tako bolnih odnosa kakve vi odavno odr�avate, ponovo baca u ocajanje.
Nije mogucno da u pismu procita� bilo �ta novo. Cak ni ja, koji nikada nisam
procitao
nijedno pismo tvoga oca, nisam tu procitao ni�ta novo. Srdacno je i tiransko; on
misli da
mora biti tiranin kako bi zadovoljio zahteve svoga srca. Potpis zaista ni�ta ne
znaci, to je
samo slika tiranina; iznad je napisano lito i stra�ne smulne,58 a to sve
nadoknaduje.
[Levo, na obodu prve stranice ovog pisma iznad reda sa recima slika tiranina]:
Sakupljac maraka je odu�evljen, to je prava radost.
Ali, ono cega se ti pla�i� mo�da je nesrazmera izmedu tvog i njegovog pisma? Ne
57 (Ceka� dok Tebi ne bude nu�no).
58 ��alost�, �u�asno tu�an�.
znam �ta si ti pisala; ali, pomisli na nesrazmeru koja postoji izmedu njegove
�sasvim
prirodne� �urbe i tvoje �nezamislive� tvrdoglavosti.
Ima� li nedoumica oko toga kako treba da odgovori� ? Ili je tacnije da si ih imala,
po�to mi sada ka�e�: zna� �ta treba da ka�e�. Cudno. Da si vec dala odgovor i da me
pita�:
��ta sam odgovorila?�, bez oklevanja bih ti rekao �ta si po mom shvatanju
odgovorila.
Ocigledno, izmedu tvog mu�a i mene nema nikakve razlike u ocima tvoga oca,
nema ni tracka sumnje; za Evropljanina, obojica imamo isto crnpurasto lice, ali,
nezavisno
od cinjenice da povodom toga ni�ta sigurno ne mo�e� da ka�e� u ovom trenutku, za�to
bi
to moralo da ude u odgovor? I za�to bi bilo neophodno da la�e�?
Mislim da samo mo�e� da odgovori� ono �to bi tvome ocu nu�no rekao neko ciji bi
pogled bio uprt u tvoj �ivot, sa strepnjom i uz lupanje srca, ne videci vi�e ni�ta
drugo na
svetu: �Svi �predlozi�, sve �cvrste i precizne obaveze� li�ene su smisla, Milena
�ivi svoj �ivot
i ne bi mogla �iveti neki drugi. Taj je �ivot tu�an, nema sumnje, ali na kraju
krajeva i
�zdrav i spokojan� koliko i onaj koji je vodila u sanatorijumu. Milena od vas tra�i
samo
jedno, a to je da to shvatite; ona ne tra�i ni�ta drugo, nikako ne �organizovanje�.
Od vas
samo tra�i da se ne zgrcite i ne zatvorite pred njom, nego da poslu�ate svoje srce
i da sa
njom razgovarate onako kako covek razgovara sa sebi ravnim, onoliko ljudski koliko
to
covek licno mo�e da bude. Ako uspete u tome, jednoga dana cete iz njenog �ivota
izbrisati
mnogo �tuge�; ona vi�e nece moci da vam nanosi �bol�.
* * *
�ta hoce� da ka�e� napomenom da ce tvoj odgovor ocu pasti na
dan tvog
rodendana? To je datum koji zaista pocinje da me zabrinjava. Da li cemo se videti u
subotu
ili ne, telegrafi�i mi, molim te, u svakom slucaju, 10. avgusta uvece.
* * *
Samo kad bi mogla da bude� u Gmindu u subotu, ili barem u nedelju! To je zaista
sasvim neophodno.
Ovo pismo ce, dakle, biti poslednje koje ce� primiti pre nego �to se budemo videli
licem u lice. I moje oci koje vec mesec dana nisu znale cime da se bave (da citaju
pisma,
recimo, ili da gledaju kroz prozor), te oci ce te videti.
* * *
Clanak je mnogo bolji nego na nemackom. Jo� ima rupa, naravno, ili bolje reci, po
njemu se gaca kao po mocvari i stopala tonu. Neki citalac Tribune mi je nedavno
rekao da
mora biti da sam mnogo proucavao ludnicu. �Samo svoju�, odgovorio sam mu, na �ta je
on
poku�ao da me pohvali povodom moje �licne ludnice�! (Postoje dve-tri sitne gre�ke u
prevodu.)
Ostavi mi prevod jo� neko vreme.
*
Sreda, uvece
Veceras sam oko 10 oti�ao u kancelariju, telegram je vec bio tu! Gotovo da se covek
upita da li je to zaista odgovor na moj telegram od juce, ali lepo je napisano:

poslato 4/VIII
u 11 pre podne. Bio je tu jo� u 7 sati, trebalo mu je, dakle, samo osam casova da
stigne. To
je jedna od uteha koje telegram sam po sebi pru�a: to �to smo dovoljno blizu jedno
drugome u prostoru: mogu da dobijem tvoj odgovor skoro za dvadeset cetiri casa. I
taj
odgovor nece uvek nu�no glasiti: ne kreci.
Takode ostaje jedna sasvim mala mogucnost. Mo�da jo� nisi primila pismo u kojem
sam ti objasnio da mo�e� doci u Gmind na celu noc, a da i ne napu�ta� Bec (ali to
si zacelo
i sama otkrila). Kako bilo, jo� se pitam treba li, zbog te sasvim male mogucnosti,
da
nabavim vizu, koja va�i samo trideset dana (vreme tvog letovanja) i da rezervi�em
kartu
za brzi voz.
Necu to uciniti, tvoj telegram je suvi�e jasan, mora biti da ima�, u svakom
slucaju,
nepobitne zamerke protiv tog putovanja. Ali ni�ta ne mari, Milena, nikada ne bih
imao
smelosti (imao sam je, priznajem, samo zato �to nisam ni slutio koliko je prosto
sresti se)
da preduzmem ne�to u �elji da te vidim �vec� posle cetiri nedelje; da smo se sreli,
na tome
bih imao samo tebi da zahvalim, i (nezavisno od cinjenice da, ako ne dode�, dobro
znam,
tako i treba da bude) time si stekla pravo da uni�ti� tu mogucnost koju si sama
stvorila. Ne
bi trebalo ni da govorim o tome, samo sam sa toliko radosti istra�ivao uzan put
koji vodi
od mog sumornog stana do tebe i, malo-pomalo, ubacivao sve �to ja jesam u sam taj
hodnik, koji je mo�da trebalo (svakako! svakako! govorio sam u svojoj ludosti) da
me
dovede do tebe, i odjednom je taj hodnik naleteo na neprobojnu [...]59 stenu Molim-
te-ne-
dolazi tako da se sada treba polako vratiti i zatrpati rov [...]60 koji smo sami
tako brzo
iskopali. To malo boli, ali ne mo�e biti previ�e stra�no, po�to mogu o tome toliko
dugo da
govorim. Na kraju krajeva, stara krtica kakva sam ja vec je pocela da kopa nove
podzemne
hodnike.
Gore je to �to je na� susret mogao biti veoma va�an iz razloga koje sam, cini mi
se,
naveo juce. U tom pogledu ga ni�ta ne mo�e zameniti, i to je glavni razlog �to me
je tvoj
59 Precrtano nekih pet reci, necitljivo.
60 Precrtana i zato necitljiva jedna rec.
telegram rastu�io. Ali, mo�da ce mi tvoje pismo preksutra reci ne�to ute�no povodom
toga.
[Na levom obodu druge stranice ovog pisma od reda sa recima imao smelosti do
reda sa recima malo boli]: Ni najmanje na svetu se ne protivim tvom letovanju. Kako
bih
mogao, i za�to tako misli�?
* * *
Imam samo jednu molbu da ti uputim: u tvom dana�njem pismu ima dve grube
recenice. Prva (a ty neprijede� ponevad� cek� a� to Tob e jednou bude nutn�,
to, abys
prijel)61 ima neko opravdanje, ali ne u potpunosti; druga ka�e: Mej se pekne
Franku62
dodajem nastavak da bi shvatila kako ta recenica zvuci:
telegrafovat ti ten fale�ny
telegram nem� tedy smyslu, neposil�m ho,63 za�to ga ipak nisi poslala ? Ono Mej se
pekne
Franku ne mo�e se opravdati. Eto, to su te dve recenice. Da li bi mogla, ovako ili

onako,
da ih povuce�? da ih povuce� izricito, Milena? Prvu samo delimicno, ako hoce�, ali
drugu
potpuno.
* * *
Jutros sam zaboravio da pismo tvoga oca stavim u kovertu, izvini. Nisam primetio
ni da je to prvo koje ti je napisao u poslednje tri godine, tek sada shvatam kakav
je utisak
ono na tebe ostavilo. Tvoje pismo time postaje mnogo va�nije,
mora sadr�ati ne�to
su�tinski novo.
61 a ako ne dolazi�, to je zato �to ceka� trenutak da tebi bude nu�no da dode�.
62 Cuvaj se, Frank.
63 Bilo bi besmisleno da ti �aljem la�ni telegram, pa ga i ne �aljem.
Uzgred budi receno: uvek sam se varao i mislio sam da tvoj otac i tvoj mu� nikada
nisu razgovarali. Ali, Sta�a je spomenula cinjenicu da su razgovarali u vi�e
navrata. �ta li
su imali jedan drugome da ka�u?
U tvom pismu postoji i treca recenica koja je mo�da jo� i vi�e uperena protiv mene
nego one druge dve. Ona koja se tice slatki�a �to kvare stomak.
Cetvrtak
Danas je, dakle, dan bez pisma, od kojeg toliko dugo strahujem. I �to je jo� gore,
do�ao je nenadano. Tvoje pismo od ponedeljka je, dakle, ozbiljno govorilo kada si
rekla da
sutradan nece� moci da pi�e�. Na kraju ipak imam tvoj telegram da se za njega
zakacim.
*
Petak
Eto, lo�e ti je, gore nego ikada otkako te poznajem. I
nesavladivo rastojanje,
zajedno sa bole�cu, daje mi utisak da se nalazim u tvojoj sobi a ti ne mo�e� da me
prepozna�, i da bespomocno tumaram izmedu kreveta i prozora, nemajuci vi�e
poverenja
ni u koga, ni u kojeg lekara, ni u kakvo lecenje, prazne glave, gledajuci ono
tmurno nebo
�to ce se, posle svih karnevalskih maski koje je nosilo svih ovih godina, konacno
prvi put
pokazati u svoj svojoj pusto�i, jednako bespomocno kao i ja. U krevetu si? Ko ti
donosi da
jede�? i �ta? a one glavobolje? Kada bude� mogla, pricaj mi malo o tome. Imao sam
prijatelja, glumca, Jevrejina rodom sa Istoka, koji je svaka tri meseca po nekoliko
dana
patio od stra�nih glavobolja; ostalo vreme mu je bilo dobro, ali tih dana je bio
prinuden da
se nasred ulice naslanja na zidove, i ni�ta se nije moglo uciniti za njega nego
cekati po
citavo pola sata da on napravi stotinu koraka. Bolesnik ostaje napu�ten od onoga ko
se
oseca dobro, ali i onaj ko se dobro oseca takode je napu�ten od bolesnika. Da li su
to
bolovi koji se redovno vracaju? A lekar? I od kada ih oseca�? Zacelo ti daju da
pije� pilule?
Tu�na stvar, tu�na stvar, a ja cak nemam ni prava da te nazovem �detence moje�.
Nezgodno je �to je tvoj polazak ponovo odlo�en; sada nece� krenuti pre cetvrtka u
osam. I sreca da te gledam kako o�ivljava� izmedu jezera i �ume, u planinama, ta
sreca
bice mi uskracena. Koliko onda meni to treba srece, kakav sam halapljiv? �teta �to
si
prinudena da jo� tako dugo ostane� u Becu da se muci�.
Ponovo cemo razgovarati o Davosu. Ne �elim tamo da idem zato �to je predaleko,
preskupo, i previ�e uzaludno. Ako odem iz Praga, a zaista bi trebalo, radije cu
otici u bilo
koje selo. Ali, gde ce me neko primiti? Treba jo� da razmislim o tome, u svakom
slucaju ne
krecem pre oktobra.
Sinoc sam sreo izvesnog �tajna; mo�da ga poznaje�; vida se po kafanama, uvek su
ga poredili sa kraljem Alfonsom. On je sekretar nekog advokata, bio je veoma
zadovoljan
�to me je na�ao; ima, rekao je, da razgovara sa mnom o nekoj usluzi, i da me nije
video,
morao bi sledeceg dana da mi telefonira. �ta je to dakle bilo? Nekakav razvod, u
koji sam
ja, kako je rekao, pomalo ume�an ili tacnije u koji me moli da se ume�am. �Kako to?
�
Nisam mogao da se uzdr�im da ne prinesem ruku srcu. Ali, obja�njenje je pokazalo da
je
rec samo o razvodu roditelja jednog od dvojice pesnika; majka, koju ne poznajem,
tra�ila
je od doktora �tajna da me zamoli da uticem malo na njenog sina kako bih ga naveo
da
bolje postupa prema njoj i da je malo manje vreda.
Neobican brak, uostalom, zamisli. �ena je vec jednom bila udata; tokom prvog
braka dobila je, sa svojim sada�njim mu�em, dete, spomenutog pesnika, koji, dakle,
ne
nosi prezime svog pravog oca nego prezime prvog mu�a. Zatim su se vencali, a sada,
posle
dugih godina, evo opet se razvode, na predlog mu�a (oca spomenutog pesnika). Razvod
je
vec svr�ena stvar. Ali, po�to �ena, uz sada�nju krizu sa stanovima, ne mo�e da nade
sme�taj, �ive zajedno, samo iz tog razloga, i taj bracni �ivot zbog krize sa
stanovima nije
pomirio mu�a i �enu niti ih naveo da odustanu od razlaza. Nismo li mi, do ivice
sme�nog,
jadna stvorenja? Poznajem mu�a, cestit covek, razuman, krajnje sposoban, i prijatan
za
razgovor.
Po�alji mi, naravno, ceo spisak svojih deziderata; �to du�i, to bolje. Zavuci cu se
u
svaku knjigu, u svaki predmet koji �eli�, kako bih sa njima otputovao u Bec
(direktor ne
vidi nikakve prepreke za to); pronadi mi �to vi�e mogucnosti da tako putujem. A i
ti meni
mo�e� da pozajmi� clanke koji su vec objavljeni u Tribuni.
Uostalom, bezmalo sam zadovoljan zbog tvog odmora, osim zbog lo�e po�tanske
veze. Opisace� mi ukratko, zar ne, mesto, tvoj �ivot, tvoj stan, tvoje �etnje,
tvoje obroke,
pogled koji bude� imala sa prozora, kako bih mogao malo da �ivim sa tobom?
*
Subota
Ljubazan? Strpljiv? Da li sam ja ljubazan i strpljiv? Zaista ne znam. Samo znam da
takav telegram prija, da tako ka�em, celom mom telu, a to je ipak samo telegram, a
ne
pru�ena ruka.
Ali, on se oseca i na umor, tugu, reci bolesnika u krevetu. To je tu�no, a nije
bilo
pisama; jo� jedan dan bez pisma, znaci, mora biti da ti je veoma lo�e. �ta mi
dokazuje da si
licno odnela telegram na po�tu? da ne provodi� dan u krevetu, u onoj sobi, tamo, u
kojoj
�ivim vi�e nego u svojoj?
Nocas sam zbog tebe ubio, divalj san, lo�a, lo�a noc. Jedva da i�ta znam o tome
podrobnije.
* * *
Tvoje pismo je ipak stiglo. Barem ima tu zaslugu da je jasno. Druga, pravo da
ka�em, nisu bila manje jasna od ovog, ali se nisu odva�ila da idu do jasnoce.
Uostalom,
kako bi mogla lagati? Nema� celo la�ljivice.
Ne optu�ujem Maksa. �ta god da je u njegovom pismu moglo stajati, zacelo je
pogre�no, ni�ta ne sme da se ispreci izmedu nas, cak ni najbolji medu ljudima. Eto
za�to
sam ubio, nocas. Bio je neko, neki rodak, koji je rekao tokom razgovora, kojeg se
ne
secam, ali ciji je smisao bio otprilike da ovaj ili onaj ne bi bio u stanju da tako
ne�to uradi -
rodak je, pak, naposletku, rekao ironicno: �Da, Milena mo�da bi.� Na to sam ga
nekako
ubio, zatim uzbuden oti�ao kuci, majka je neprekidno trckala za mnom, i tu je u
toku bio
slican razgovor, konacno sam razjareno viknuo: �Ako iko Milenu po zlu spomene,
recimo
otac (moj otac), ubicu i njega i sebe.� Tu sam otvorio oci, ali niti je bilo
ikakvog spavanja
niti ikakvog budenja.
Vracam se na prethodna pisma, bila su slicna, u krajnjoj liniji, pismu devojci. I
vecernja su bila samo �aljenje zbog onih jutarnjih. I jedne veceri, napisala si da
je sve
mogucno, osim jednog, a to je da te izgubim; ipak je bio dovoljan jo� samo jedan
potres,
sasvim blag potres, i nemogucno se desilo. I mo�da je taj potres i do�ao zato da bi
se
nemogucno desilo.
U svakom slucaju, ovo pismo je olak�anje, bio sam �iv sahranjen pod prethodnim i
mislio sam da moram ostati tako i ne pisnuti ni rec, zato �to sam mo�da zaista
mrtav.
* * *
Ni�ta od toga me, dakle, nije stvarno zacudilo, ocekivao sam to, pripremio sam se
najbolje �to sam mogao da to podnesem kada dode trenutak; sada kada je trenutak
do�ao,
ja, naravno, jo� nisam dovoljno spreman; ali, na kraju krajeva, jo� nisam potpuno
uni�ten.
Zauzvrat, to �to mi ka�e� o svom stanju uop�te i o stanju tvog zdravlja, potpuno je
zastra�ujuce i prevazilazi moje snage. Ali, razgovaracemo ponovo o tome kada se

vrati� sa
tog puta; mo�da ce on uciniti cudo, mo�da ce se desiti cudo, bar fizicko cudo koje
ceka�,
ali ja osim toga u tom pogledu imam toliko poverenja u tebe da tra�im nikakvo cudo
i da
bih te, da nema svega ostalog, mirne du�e (takvu cudesnu prirodu kakva si ti,
ranjenu i
ranjivu) poverio �umi, jezeru i hrani.
Kada razmi�ljam o tvom pismu - jedva sam ga jednom procitao - o tome �to ka�e� o
svojoj sada�njosti i o svojoj buducnosti, o tome �to ka�e� o svom ocu, o tome �to
ka�e� o
meni, samo se savr�eno jasno pokazuje ono �to sam vec jednom rekao: da sam tvoja
istinska nesreca ja, i niko drugi, samo ja - dodajem ogranicenje: tvoja spolja�nja
nesreca -
jer bi bez mene jo� pre 3 meseca oti�la iz Beca i, ako to nisi vec uradila,
uradice� sada. Ne
�eli� da napu�ta� Bec, znam, ne bi to �elela cak ni da ja ne postojim, ali upravo
zato se
mo�e reci - gledajuci na stvari potpuno iz pticije perspektive - da sentimentalni
znacaj
koji ja imam za tebe jeste - izmedu ostalog, naravno - cinjenica da ti ja
dozvoljavam da
ostane� u Becu.
Ali, uop�te nema potrebe ici toliko daleko i u tolike tancine; dovoljno je videti,
to
je razmi�ljanje koje dolazi sasvim prirodno, da si svog mu�a vec jednom napu�tala,
i da
ce�, pod mnogo jacim pritiskom kakav se danas na tebe vr�i, moci ponovo da ga
napusti�,
ali da ce� to, naravno, uciniti samo zato �to ima� nameru da ga napusti�, a ne zbog
nekoga
drugog.
Sva ova razmi�ljanja su, uostalom, suvi�na; ona samo slu�e jasnoci.
* * *
Dve molbe, Milena, jedna mala i jedna velika. Mala: prestani da rasipa� marke, cak
i ako nastavi� da mi ih �alje�, ja ih vi�e necu davati zainteresovanome. To je
zahtev koji
sam ipak podvukao crvenom i plavom, �to znaci - da zna� za ubuduce - najstro�e �to
mogu
da ka�em.
Velika molba: prestani da se dopisuje� sa Maksom, to je zahtev koji mi je te�ko
njemu da uputim. U sanatorijumu je veoma dobro, posle posete, u poverenju pitati
dobrog
lekara: Kako je �na� bolesnik�? Ali, cak i u sanatorijumu, to bolesnika ne sprecava
da
isplazi jezik gledajuci u vrata.
* * *
Naravno da cu se drage volje pozabaviti tvojim narud�bama. Ali, mislim da bi bolje
bilo d�emper kupiti u Becu, po�to je za to verovatno potrebna dozvola za izvoz
(nedavno,
u nekoj po�ti, odbili su mi cak i knjige za koje nisam imao dozvolu; odmah dodajem
da su
mi ih u sledecoj po�ti primili bez reci); ali mo�da ce u radnji znati da me
posavetuju. Uvek
cu prilo�iti i ne�to novca uz svoja pisma. Kada mi bude� rekla �dosta�, prestacu.
Hvala na dozvoli da citam Tribunu. Nedavno sam, jedne nedelje, na Vencelovom
trgu, video devojku kako kupuje Tribunu, to je ocigledno bilo zbog modne rubrike?
Nije
bila narocito lepo odevena, jo� ne. �teta �to nisam bolje zapamtio njen licni opis,
pa necu
moci da pratim njen razvoj. Ne, gre�i� �to tako zanemaruje� svoje clanke o modi.
Stvarno
sam ti zahvalan �to sad mogu otvoreno da ih citam (kri�om sam, u stvari, kakav sam
mangup, to odavno cesto radio).

*
Nedelja
Tvoj telegram! Da, zaista je najbolje da se vidimo. Inace, koliko vremena ce biti
potrebno da dovedemo u red na�e stvari? Odakle se sve to moglo sruciti izmedu nas?
Jedva
da je mogucno videti na korak daleko. I koliko si morala patiti zbog toga sred
svega
ostalog! A ja sam odavno mogao da zaustavim stvar, dovoljno
jasno sam video, ali
malodu�nost je bila jaca. A zar nisam i ja lagao, po�to sam odgovarao na pisma koja
ocigledno nisu bila meni namenjena, kao da su za mene? Nadam se da ovo nece biti
jedan
od onih �la�ljivih� odgovora koje ti je iznudilo putovanje u Gmind.
Uop�te nisam tako tu�an kao �to bi to ovo pisamce moglo pokazivati; ali, trenutno
ne mogu ni�ta drugo da ka�em. Nastala je duboka ti�ina, u ti�ini se ne usudujemo da
bilo
�ta ka�emo. Konacno cemo, u nedelju, biti zajedno, pet, �est sati, premalo da bismo
razgovarali, dovoljno da bismo cutali, dr�ali se za ruke, gledali se u oci.

*
Nedelja, uvece
Ima ne�to �to mi smeta u tvom dokazivanju; narocito je
upadljivo u tvom
poslednjem pismu; to je nedvosmisleno gre�ka koju ce� lako moci da savlada�: kada
ka�e�
(�to je istina) da svog mu�a voli� toliko da ne mo�e� da ga ostavi� (ako bi to bilo
samo zbog
mene, nemoj to ciniti; shvatam da bi, ako bi ga ipak ostavila, za mene to bilo
ne�to
stra�no), verujem ti i dajem ti za pravo. Kada ka�e� da bi ti njega i mogla
ostaviti, ali da on
za tobom oseca moralnu potrebu i ne bi umeo �iveti bez tebe, da ga zbog toga ne
mo�e�
napustiti, i u to verujem i opet ti dajem za pravo. Ali, kada ka�e� da se
materijalno bez
tebe ne bi sna�ao, i da ga zato ne mo�e� ostaviti (to cak navodi� kao glavni
razlog), ili to
cini� zato da bi sakrila prethodne razloge (ne zato da bi ih potkrepila, to su
razlozi koje ne
treba potkrepljivati), ili je to samo jedna od onih igrarija uma (o cemu govori
tvoje
poslednje pismo) [...]64 pod kojima se koprca telo, i ne samo telo.
[Na gornjem i desnom obodu prve stranice ovog pisma do reda sa recima: pod
kojima se koprca telo]: Hvala na markama; tako je podno�ljivo, ali taj covek ne
radi, on
samo ocarano gleda marke, kao �to ja, sprat ni�e, gledam tvoja pisma. Na primer,
marke
od 10 para postoje na debelom papiru i na tankom papiru; na tankom papiru su rede;
u
svojoj dobroti poslala si one na tankom papiru.
64 Jedna rec precrtana, necitljiva.
Ponedeljak
Hteo sam da dodam ne�to u istom smislu kao i ono �to sam juce rekao, kada sam
primio cetiri tvoja pisma; uostalom, ne istovremeno; najpre, ono u kojem mi prica�
o
svojoj nesvestici; malo potom, ono koje si napisala odmah posle nesvestice, a
zajedno sa
njim i drugo, recimo ono koje je prelepo, a jo� trenutak docnije ono koje govori o
Emiliji.
Ne vidim jasno kojim redom slede, vi�e ne navodi� dane.
Odgovoricu, dakle, na pitanje strach i touha;65 jedva da bih to u jednom potezu
uspeo, ali ako se na to budem vracao u vi�e pisama, mo�da ce mi poci za rukom.
Dobro bi
bilo i da procita� pismo mome ocu (uostalom osrednje i zaludno). Mo�da cu ga doneti
u
Gmind.
Ako zaogranicimo strach i touha, kao �to ti radi� u poslednjem pismu, nije lako,
ali
je vrlo jednostavno odgovoriti na tvoje pitanje. Osecam samo strach. A evo
kako:
Secam se prve noci. Tada smo �iveli u Celtnerovoj ulici, preko puta prodavnice
gotovih odela: neka prodavacica je stalno bila na vratima radnje; ja, koji sam imao
ne�to
vi�e od dvadeset godina, provodio sam vreme tako �to sam pravio i stotine koraka po
svojoj sobi, uceci, po cenu velike �ivcane napetosti, za svoj prvi dr�avni ispit,
stvari u
kojima nisam nalazio nikakvog smisla. Bilo je to tokom leta,
bila je velika vrucina,
temperatura je bila nepodno�ljiva; stajao sam kraj prozora, pre�vakavao odvratnu
istoriju
rimskog prava; na kraju smo znacima ugovorili sastanak. Trebalo je da odem po nju u
osam uvece; ali, kada sam se pojavio, neki drugi vec je bio tu; to nije mnogo
menjalo na
stvari; po�to sam se svega pla�io, upla�io sam se i od tog coveka, pa cak i da i on
nije bio tu,
ja bih se ipak upla�io od njega. Ali, sve pripijajuci se uz njega, devojka mi je
dala znak da
podem za njom. Tako smo oti�li do Streljackog ostrva, gde smo sve troje popili
pivo, oni za
jednim stolom, ja za susednim; zatim su oni izi�li i polako krenuli, i ja za njima,
ka
65 Strah i �udnja.
devojcinoj kuci (bilo je to na uglu Mesarske pijace). Na pragu se onaj covek

oprostio,
devojka je brzo u�la; ja sam malo sacekao. Ona je zatim izi�la da mi se pridru�i i
zajedno
smo oti�li u i neki hotel u Maloj strani. Sve to, vec pre hotela, imalo je u sebi
necega
uzbudljivog, dirljivog i odvratnog; ni u hotelu nije bilo drugacije. A kada smo se
ujutro
vratili - jo� je bilo lepo i toplo - preko Karlovog mosta, naravno da sam se osecao
srecan,
ali ta je sreca dolazila pre svega od cinjenice da sam se konacno otarasio tog tela
koje je
samo jecalo, a osim toga, i od cinjenice da sve to nije bilo jo� odvratnije, jo�
gnusnije.
Devojku sam sreo jo� jednom, 2 noci docnije, cini mi se; sve je pro�lo isto onako
dobro kao
i prvi put, ali kada sam, odmah potom, oti�ao na letovanje na selo, i po�to sam
malo
ocijukao sa nekom devojkom, vi�e nisam mogao ni da pogledam prodavacicu; nisam sa
njom progovorio vi�e ni rec, ona je za mene postala neprijatelj - a bila je valjana
i dobra
devojka - i neprestano me je pratila pogledom ne shvatajuci. Necu da ka�em (to bi
bilo
pogre�no) da je moje neprijateljstvo do�lo iskljucivo od onoga �to je mala uradila
u hotelu,
sasvim nevino, sitnu gadost (koja ne zaslu�uje da bude spomenuta) i da je
izgovorila neki
sitan bezobrazluk (koji to jo� manje zaslu�uje), ali uspomena je ostala, istog
trenutka sam
znao da to nikada necu zaboraviti i, u isti mah, znao sam ili sam mislio da znam da
taj u�as
i ta prljav�tina nu�no predstavljaju deo celine, naravno, ne spolja, nego iznutra,
i da su me
upravo taj u�as i ta prljav�tina (ciji su njen beznacajan pokret, njena beznacajna
rec bili
beznacajni simboli) privukli tako ludom �estinom u taj hotel koji
bih svim silama
izbegavao u normalno vreme.
I tako kako je tada bilo, ostalo je uvek. Moje telo, koje je cesto po nekoliko
godina
ostajalo mirno, zatim se nepodno�ljivo treslo od bolne �udnje za nekom sitnom
gado�cu,
za nekom krajnje odredenom malom grozotom, za jednom pomalo odvratnom, mucnom,
gnusnom sitnicom; cak i u najboljim trenucima, ostajala je uspomena, ne znam kakav
zadah, malo sumpora, malo pakla. Bila je to privlacnost pomalo nalik onoj koju
oseca
Jevrejin lutalica, besmisleno se povlaceci, besmisleno tumarajuci gnusnim i
besmislenim
svetom.
Medutim, bilo je i vremena kada telo nije bilo smireno, kada

ni�ta nije bilo
smireno, ali kada ja ipak nisam bio nicim opsednut, vodio sam dobar, miran �ivot, u
koji je
samo nada unosila nemir (poznaje� li ti nemir bolje?) U ta vremena, cim bi malo
potrajala,
uvek bih ostajao sam. Prvi put u �ivotu, sada znam za takvo vreme kada nisam sam.
Eto
za�to sam u isti mah smiren i uznemiren, ne samo zbog tvoje fizicke blizine, nego
zbog
tebe same. Zato nimalo ne �alim za razvratom (tokom prve polovine mog boravka u
Meranu, danju i nocu, i protiv volje sam kovao planove kako da se domognem sobarice
-
ili jo� gore - potkraj boravka neka devojka pala mi je u narucje, neka vrlo podatna
devojka
(najpre sam nekako morao da prevedem na svoj jezik �ta ona to govori kako bih uspeo
da
shvatim �ta hoce). Bukvalno ne vidim vi�e ni�ta prljavo, vi�e ne utice nikakvo
spolja�nje
uzbudenje, nego samo sve ono �to iznutra donosi �ivot, ukratko, pomalo di�em vazduh
koji se disao u Raju pre greha. Samo malo tog vazduha, dakle, nema touhe, ne sav
taj
vazduh, i onda ima �straha�. Eto, sada zna�. Eto za�to sam, odista, osecao �strah�
da
prenocim u Gmindu, ali to je bio samo obican �strah� - on je, na�alost, vi�e nego
dovoljan
- isti onaj koji osecam i u Pragu, ne neki narocito gmindski strah.
A sada mi pricaj o Emiliji, jo� mogu u Pragu da primim tvoja pisma.
* * *
Uz svoje dana�nje pismo ne prila�em ni�ta, tek sutra. Ovo pismo je va�no: hocu da
ga primi� i da se nikako ne izgubi.
* * *
Nemoc je samo jedan izmedu drugih znakova. Molim te, svakako dodi u Gmind.
Ako u nedelju ujutro bude padala ki�a, nece� moci da dode�? [...]66 U svakom
slucaju cu te
cekati pred stanicom u Gmindu. Nije ti potreban paso�, cini mi se? Ali, da li si se
vec
obavestila? Da ii treba ne�to da ti ponesem? Da li mi zato da bi mi rekla da treba
da vidim
Sta�u govori� o njoj? Ona skoro nikada nije u Pragu. (Kad je u Pragu, onda ju je,
naravno,
jo� te�e videti.) Cekam da mi ponovo govori� o tome, ili da budemo u Gmindu. Sta�a
mi
je, uostalom, rekla, ako se dobro secam, kao ne�to sasvim ocigledno da su tvoj otac
i tvoj
mu� razgovarali cak vrlo cesto.
* * *
Pogre�no si protumacila moju napomenu povodom Laurina. (Kakvo pamcenje! -
Nije ironija nego ljubomora, nije ljubomora nego neslana �ala.) Samo sam bio
zaprepa�cen
dok sam slu�ao kako za sve koje poznaje govori da su budale, �prevaranti� ili
�skakacice
kroz prozor�, dok si ti bila samo Milena, i to vrlo po�tovana Milena. To mi je
pricinilo
zadovoljstvo i ne govorim ti zato o tome, ne zato da bih tebi povratio ugled, nego
njemu.
Uostalom, ako hocu da budem tacan, pravio je i druge izuzetke; kada je bio u
pitanju
njegov tada buduci tast, na primer, svastika i pa�enog, i biv�i verenik njegove
verenice,
koji su svi bili stvarno �divni� ljudi.
[...]67
Tvoje dana�nje pismo tako je tu�no i zatvoreno u svoj bol da se osecam kao izbacen
iz tvoje kuce. Ako treba da izidem iz svoje sobe, preskakao bih sve po cetiri
stepenika
penjuci se i isto se tako ponovo niz njih spustio kako bih smesta vratio nazad i
zatekao
tvoj telegram: �Takode u subotu u Gmindu.� Ali jo� ni�ta nije stiglo.
66 Precrtane cetiri reci, necitljivo.
67 Precrtana otprilike tri reda, pa necitljiva.
[Na levom i gornjem obodu poslednje stranice ovog pisma i od reda sa recima: Nije
ti potreban paso�]: Stici ce� odmah iza devet sati, ne dozvoli da te, po�to si
austrijska
dr�avljanka, zadr�i prolazak kroz carinarnicu: ne mogu sate da provedem deklamujuci
reci kojima cu te pozdraviti.

*
[Subota] Ponedeljak, po podne
(ocigledno mislim samo na subotu)
Trebalo bi da budem veliki la�ov, pa da veceras ne ka�em jo� i
vi�e nego u
jutro�njem pismu, pre svega tebi, sa kojom mogu da razgovaram slobodnije nego sa
bilo
kim, po�to niko nikada nije uz mene bio kao ti, kao ti mi�lju i voljom, uprkos
svemu,
uprkos svemu (dobro razlikuj ovo veliko Uprkos-svemu i veliko Uprkos-tome).
Najlep�a od svih tvojih pisama (a preterano je reci najlep�a, po�to su sva ona
zajedno i gotovo svakim svojim retkom ne�to najlep�e �to mi se dogodilo u �ivotu)
jesu
ona u kojima daje� za pravo mome �strahu�, poku�avajuci da objasni� za�to ne treba
da ga
osecam. Jer i ja, mada ponekad izgleda da sam njegov placeni advokat, verovatno mu
sasvim duboko u sebi dajem za pravo, �ta ka�em? On cini moju supstancu i to je
mo�da
ono najbolje �to imam. A po�to je to ono najbolje �to imam, to je onda mo�da i
jedina stvar
koju ti u meni voli�. �ta bi se, odista, drugo moglo naci da se toliko voli u mojoj
licnosti?
Ali on, on je dostojan ljubavi.
Jednom si me pitala kako mogu da ka�em da je �dobra� ona subota koju sam
proveo sa teskobom u srcu; to je sasvim lako objasniti. Po�to te volim (a volim te,
tvrda
glavo, kao �to more voli sitan �ljunak u svojim dubinama: moja ljubav ni�ta te
manje ne
guta - i kamo srece da i ja za tebe budem, ako dadu nebesa, ono �to je taj �ljunak
za more!)
po�to te volim, volim i ceo svet; tvoje levo rame je deo svega toga; ne, desno je
bilo prvo i
zato ga ljubim, ako mi tako dode (i ako ti bude� tako ljubazna da ga malo oslobodi�
iz
svoje bluze); tvoje drugo rame takode je deo toga, i tvoje lice iznad moga u �umi,
i tvoje
lice ispod moga u �umi, i moja glava koja se odmara na tvojim bezmalo golim
dojkama. I
eto za�to si u pravu kada ka�e� da smo vec samo jedno; nije to ono �to me pla�i,
nego je to
naprotiv sama moja sreca, sama moja gordost, i ne ogranicavam je iskljucivo na
�umu.
Ali ba� izmedu tog dnevnog sveta i ono �pola casa u krevetu� o kojem si mi jednom
govorila u nekom pismu, sa prezirom, kao o nekoj mu�koj prici, za mene stoji
provalija
koju ne mogu da savladam, verovatno zato �to ne �elim. S druge strane, to je nocna
stvar;
u svakom pogledu, u svakom smislu, to je nocna stvar; ovde je svet, i ja ga
posedujem; a
trebalo bi da skocim u noc, s druge strane provalije, ako �elim da povratim
vlasni�tvo nad
njim? Mo�e li se povratiti vlasni�tvo nad nemom stvari? Zar to ne znaci izgubiti
je? Ovde
je svet koji je moje vlasni�tvo, a preci cu na drugu stranu za ljubav kakvog
uznemirujuceg
napitka, trika, kamena mudrosti, alhemije, carobnog prstena? Ni�ta od toga, to me
u�asno
pla�i.
�elja da se uhvati uz pomoc magije, u jednoj noci, na brzinu, prigu�eno di�uci,
bespomocno, opsesivno, �elja, ka�em, da se uz pomoc magije uhvati ono �to svaki dan
daje
otvorenim ocima! (�Mo�da� se dete i ne mo�e imati drugacije, �mo�da� su i deca
magija,
ostavimo za sada to pitanje.) Eto �to sam toliko zahvalan (i za tebe i za sve) i
eto za�to je
samozrejme68 da kraj tebe nalazim najveci nemir u isti mah kada najveci mir, i
vrhunsku
slobodu u isti mah kada i vrhunsku putanost, i za�to sam se, takode, kada sam to
shvatio,
odreko svakog drugog �ivota. Pogledaj me u oci!
68 Ocigledno.
* * *
Gospoda Koler me je prva obavestila da su knjige sa nocnog stocica prebacene na
sekreter. Trebalo je najpre da me pitaju da li dozvoljavam tu selidbu. A ja bih
rekao: Ne.
* * *
A sada mi zahvali. Na srecu sam suzbio �elju da ovde, u poslednjim redovima,
napi�em ne�to ludo (ludo ljubomorno).
* * *
Ali sada je, evo, dosta, sada mi pricaj o Emiliji.
*
Utorak
Nisam ba� najbolje pripremljen za godi�njicu rodenja; spavao sam gore nego inace:
glava u vatri, prazne oci, bolne slepoocnice; i ka�alj. Mislim da ne bih mogao da
izgovorim
malo du�e �elje a da se ne zaka�ljem. Na srecu, �elje nisu neophodne, dovoljna je i
zahvalnost, dovoljno je da ti zahvalim �to postoji� na svetu, od kojeg, na prvi

pogled (vidi�
da cak i ne poznajem svet ne�to mnogo, samo �to ja to priznajem, za razliku od

tebe), od
kojeg na prvi pogled ne bih ocekivao da tebe u njemu mogu naci. Zahvaljujem ti (da
li je
ovo zaista zahvaljivanje?) poljupcem tacno nalik onome koji si dobila na
�eleznickoj
stanici, iako ti se nije dopao (danas se osecam malo izazivacki raspolo�en).
Nisam se stalno osecao ovako lo�e u poslednje vreme, imao sam cak i vrlo dobrih
trenutaka, ali dan moje velike slave bio je pre otprilike nedelju dana. U svoj
svojoj slabosti
sam, u Plivackoj �koli, beskonacno kru�io oko bazena, �etajuci se; bilo je to
predvece,
mnogo sveta vec je bilo oti�lo, ali ga je ipak dosta bilo i ostalo: preda mnom se
stvori drugi
ucitelj plivanja, koji me ne poznaje; osvrce se na sve strane, kao da hoce nekoga
da nade,
opazi me, izabere me pogledom i upita: Chtel byste si zajezdit?69 Tu je, u stvari,
bio neki
gospodin koji je bio do�ao sa ostrva Svete Sofije i hteo da se prebaci na Jevrejsko
ostrvo;
neki veliki gradevinski preduzimac, cini mi se; na Jevrejskom ostrvu se mnogo
gradi.
Ocigledno, ne treba preterivati: ucitelj plivanja video je sirotog mladica i hteo
je da mu
ucini zadovoljstvo da se besplatno provoza; ali je na kraju, iz obzira prema
velikom
gradevinskom preduzimacu, bio prinuden da izabere decka u koga se mogao pouzdati
zbog njegove snage i obrati mu se, kao i zato da camac ne bi koristio, kada njegov
zadatak
bude obavljen, za privatne vo�nje, nego da bi se odmah vratio. Sve je ovo, dakle,
pomislio
da je otkrio u meni. Veliki Trnka (vlasnik lokala, o kojem cu morati ponovo da ti
pricam)
takode je do�ao i upitao da li mladi covek zna da pliva. Ucitelj plivanja, koji je,
kako
izgleda, sve procitao na mom licu, uverio ga je da je tako. Nisam ni rec morao da
ka�em.
Putnik je stigao, i krenuli smo. Kao lepo vaspitan mladic, malo sam pricao. On je
rekao da
je vece lepo, a ja sam rekao ano,70 zatim je on rekao da je ipak prilicno sve�e,
i ja sam
rekao ano, na kraju, da idemo vrlo brzo; tog puta, koliko se secam, nisam mogao da
ka�em
vi�e ni rec. Naravno, u izvanrednom stilu sam pristao na Jevrejsko ostrvo, on se
iskrcao,
mnogo zahvalio, ali je zaboravio napojnicu, na moje veliko razocaranje (jeste, kad
neko
nije devojka...). Vratio sam se pravo nazad, veliki Trnka je bio zapanjen �to me
tako brzo
69 Hteli biste da se provozate?
70 da.
ponovo vidi. Nikada nisam bio toliko naduven od ponosa, ucinilo mi se da sam sasvim
malcice dostojniji tebe (sasvim malcice, ali ipak malcice)! Od tada svake veceri
cekam na
ivici bazena da se pojavi neki novi putnik, ali nema ih vi�e.
[Na levom i gornjem obodu prve stranice ovog pisma do reda sa recima: preda
mnom se stvori]: Covek je srecan, pre nekog vremena mi je dao - ne, nego pozajmio,
to
mu je jedina koju je imao - primerak one marke od jedne
krune, ali ja nisam bio
raspolo�en da ti je �aljem. Na�alost, dao mi je jo� i jedan primerak marke, takode
od jedne
krune, ali uzane i crvenosmede, a ja sam je izgubio.
Nocas, dok sam nakratko bio poluuspavan, navrlo mi je da bi tvoj rodendan trebalo
da proslavim tako �to cu posetiti sva tebi va�na mesta. I odmah sam potom, bez
ikakve
svoje volje, bio pred Zapadnom stanicom. Bila je to tek malena zgrada, pa ni u njoj
nije
moglo biti vi�e mesta, jer ba� je bio stigao brzi voz, i vagon za koji nije bilo
dovoljno mesta
nalazio se izvan stanice. Bio sam obuzet zadovoljstvom �to su tu ispred stanice
stajale tri
zgodno obucene devojke, nosacice prtljaga (jedna od njih sa pletenicom), dabome,
izrazito
mr�ave. Palo mi je na pamet da ono �to si ti, dakle, ucinila nije ba� tako
neuobicajeno.
Uprkos tome, bio sam radostan �to nisi tu, ali mi je, svakako, bilo i �ao �to te
nema. Ipak,
za utehu sam na�ao malu aktenta�nu koju je neki putnik izgubio i iz te male ta�ne,
na
cudenje putnika oko mene, izvadio velike komade odece. Ali kaput koji tra�i
nedeljna
Tribuna u �Otvorenom pismu� �to mi je uputila, na�alost, nije bio medu tom odecom;
moracu da po�aljem svoj, iako nije ba� dobar.

Drugi deo Typusa je savr�en, otrovan, surov, antisemitski, sjajan.
Jo� nisam
primetio istancanu zlobu onih koji pi�u za publiku. Citaocu govori� mirno,
poverljivim
tonom, o necemu �to ti le�i na srcu, zaboravio si sve na svetu, zanima te samo taj
citalac, i
odjednom mu na kraju ka�e�: �Da li je lepo ovo �to sam napisao? Lepo je? Pa dobro,
vrlo
mi je drago! Uostalom, veoma sam daleko od vas i ne dozvoljavam da me ljube u znak
zahvalnosti.� Iza toga, zavesa, i tebe vi�e nema.
Zna� li ti, uostalom, da si mi data na dan krizmanja? (I kod Jevreja postoji neka
vrsta krizmanja.) Roden sam 83. i imao sam, dakle, trinaest godina kada si se ti
rodila. Dan
kada covek napuni trinaest godina veliki je praznik; morao sam da idem u hram da
odrecitujem kratak odeljak koji sam s te�kom mukom naucio napamet, gore, kraj
oltara, i
da zatim kod kuce odr�im besedu (koju sam isto tako naucio).
Takode sam dobio mnogo poklona. Ali, cini mi se da nisam bio
ba� sasvim
zadovoljan, nedostajalo mi je ne�to, i to sam zatra�io od neba; ono je odugovlacilo
do 10.
avgusta.
* * *
Jeste, naravno, mnogo volim da iznova procitavam tvojih poslednjih deset pisama,
iako ih napamet znam. Ali procitaj ti ponovo moja, i u njima ce� naci citav
devojacki
pansionat zapitkivanja.
* * *
U Gmindu cemo pricati o tvome ocu. Pred �Gretom�, kao i pred vecinom devojaka,
ostao sam bespomocan. Da li sam i u jednom trenutku pomislio ne�to �to se tebe
tice? Ne
mogu da se setim. Volim da dr�im tvoju ruku u svojoj, volim da ti gledam u oci, to
je sve,
nema Grete!
�to se tice onoga da �ne zaslu�uje� - nech � pu jak takovy clovek71 - i sam
se, sa svoje
strane, nalazim pred istom zagonetkom; i ne verujem da cemo nas dvoje sami moci da
je
71 Ne razumem kako covek...
re�imo. Uostalom, ona je bogohulna. U svakom slucaju ne nameravam

ni minut da
posvetim Gmindu. A ti si sada evo prinudena da la�e� vi�e nego �to bih ja to morao.
To me
�alosti. Ako postoji neka ozbiljna prepreka, mirno ostani u Becu - cak me nemoj
ni
obave�tavati - bice mi dovoljno �to sam napravio mali izlet do Gminda i �to sam
tokom tri
sata bio bli�e tebi. Imam vec vizu. �to se telegrafisanja tice, nece� to moci,
barem ne
danas, pored tog �trajka kod vas.
*
Sreda
Ne razumem za�to od mene tra�i� opro�taj. Kada je stvar pro�la, zar nije ocigledno
da ti opra�tam? Nisam bio onako nemilosrdan kao ranije, a ti se tada nisi brinula.
Kako bih
mogao da ti ne oprostim neku stvar kada je ona vec pro�la? Kakva li je zbrka u
tvojoj glavi
kada ti tako ne�to pada na pamet.
[...]72
Poredenje sa tvojim ocem, barem u ovom trenutku, ne dopada mi se. Zar bi trebalo
i ja da te izgubim? (Pravo da ka�em, ja nemam, poput tvog oca, snage koje su za to
potrebne.) Ali, ako istrajava� u svom poredenju, po�alji nazad d�emper.
Za njegovu kupovinu i slanje bila je potrebna cela trocasovna pustolovina, koja me
je zaista opustila - tada sam imao veliku potrebu za time - i na kojoj sam ti veoma
zahvalan. Danas sam previ�e umoran da bih ti je ispricao, vec dve noci nisam
spavao. Da li
72 Precrtano oko �est reci, necitljivo.
bih mogao da se malo odmorim kako bih zaslu�io neku pohvalu u Gmindu?
Zar ozbiljno zavidi� putnici iz Amsterdama? Naravno, to �to ona radi vrlo je lepo,
ako to radi iz ubedenja, ali ti pravi� logicku gre�ku. Onaj ko ovako postupa
pokorava se
nu�di svoga �ivota, a tek za onoga ko ne mo�e tako da �ivi to bi bila sloboda.
�Zavist�, kao
�to je tvoja, u stvari jeste samo �elja za smrcu.
Otkuda, uostalom, poticu tiha, nevolnost, hnus?73 Kako sve to
pomiriti sa
�zavi�cu�? To je, uostalom, potpuno nepomirljivo. Tek u smrti se �iv covek mo�e
pomiriti
sa ce�njom.
Povodom cinjenice da si ostala u Becu, rekao sam ti stvari jo� prepredenije nego
�to
su one koje spominje�, ali nesumnjivo si u pravu. Zaprepa�cujuce je, po meni, samo
to �to
tvoj otac stice sve vecu moc u odnosu na prethodne godine.
(Ostavljam ti, dakle,
d�emper.)
Sa Maksom postupi prema svom nahodenju. Ali, sada kada znam �ta si ga naterala
da ka�e, naredicu da me odnesu kod njega, kada dode kraj, kako bismo porazgovarali
o
izletu od nekoliko dana �zato �to se osecam narocito dobro�, posle cega cu otici
kuci,
odvuci cu se, kako bih se poslednji put opru�io.
Ovako govorim, naravno, zato �to nisam tamo. Ali, cim budem imao 37,5 (ili 38
stepeni po ki�i) mali telegrafisti ce se saplitati jedni preko drugih celom du�inom
tvojih
stepenica. Nadajmo se da ce biti u �trajku i da ce izabrati bolji trenutak nego �to
je to tvoj
rodendan.
Po�ta je previ�e doslovno uzela moju pretnju da vi�e necu davati marke na�em
coveku; marka za �ekspresno� pismo vec je bila odlepljena kada sam ga primio.
Uostalom,
treba dobro da razume� tog coveka sa markama. Ne pravi on svoju zbirku sa po jednom
markom od svake vrste; on ima velike listove za svaku marku, i velike klasere za
velike
listove; kada je list sa jednom vrstom pun, on uzme novi, i tako redom. Tim poslom
se
bavi svakog popodneva, i debeo je, veseo i zadovoljan. I uz svaku vrstu ima nov
razlog da
73 Teret, nelagodnost, gadenje.
se raduje; na primer, danas su to marke od 50 para: po�tanska

tarifa je porasla od
dana�njeg dana (jadna Milena!) i marke od 50 para bice rede.
To �to ka�e� za Krojcen svida mi se; Aflenc ne, to je pravi sanatorijum zaplucne
bolesnike, tamo se daju injekcije; u�as! Za nekog na�eg slu�benika to je bila
poslednja
stanica pred smrt; volim takav kraj, i tu se mogu naci istorijske uspomene. Nego,
da li
Krojcen ostaje otvoren krajem jeseni? Primaju li strance? Da im ne tra�e vi�e
tarife? I neko
drugi, osim mene, da li bi shvatio za�to idem u zemlju gladi da bih se podgojio?
Ipak cu im
pisati.
Juce sam razgovarao sa tim �tajnom. To je jedno od onih bica prema kojima smo
uglavnom nepravedni. Ne znam za�to mu se podsmevaju. On sve poznaje i upoznat je sa
privatno�cu svakoga �ivog; uz to skroman, mudrog rasudivanja,

inteligentno
iznijansiranog, punog po�tovanja; to �to je upadljivo ta�t samo uvecava njegove
zasluge,
kada nam je dobro poznat karakter ljudi koji su potajno, pohlepno,
zlocinacki ta�ti.
Navalio sam na Hasa, okrznuo Jarmilu, trenutak docnije pre�ao na tvog mu�a, i na
kraju...
Uostalom, nije tacno da volim da slu�am o tebi; uop�te ne; samo bih tvoje ime voleo
neprestano da slu�am po ceo dan. Da sam ga zapitkivao, i on bi mi mnogo pricao o

tebi;
po�to ga nisam pitao ni�ta, zadovoljio se time da iskreno ucveljen konstatuje kako
ti
gotovo vi�e i ne �ivi�, kako te je uzdrmao kokain (koliko sam u tom trenutku bio
srecan
�to si �iva!) Osim toga je dodao, sa uobicajenim oprezom i skromno�cu, da on ni�ta
nije
video licno, nego samo ponavlja ono �to se �u�ka. Govorio je o tvome
mu�u kao o
mocnom carobnjaku. Navodno je bio sa Jarmilom, Hasom i Rajnerom
2 dana pre
samoubistva. Rajner je bio vrlo ljubazan prema Hasu i pozajmio mu je novac.
Spomenuo je
neko ime koje mi nije bilo poznato, iz vremena kada si bila u Pragu: cini mi se da
je rekao
Kreidlova. Mogao je satima da nastavi u istom stilu, ali ja sam oti�ao; osetio sam
se malo
zgaden nad stvarima koje nisam �eleo da slu�am i koje me se ne ticu.
* * *
Ponavljam: ako postoji bilo kakva prepreka koja bi mogla da kao posledicu ima to
�to bi ti zadala i najmanji bol, ostani u Becu, cak mi nemoj ni javljati, ako je
potrebno. Ali,
ako krene�, smesta isprovociraj pogranicne carke. Ako mi se iz bilo kakvog
zastranjenja
koje ne bih umeo da predvidim gde si da ne mogu da krenem, a da ne bude vremena da
ti
to javim u Bec (u tom slucaju bih telegrafisao gospodi Koler) zateci ce� telegram
za sebe u
Gmindu, u Stanicnom hotelu.
* * *
Da li je svih 6 knjiga stiglo?
* * *
Kada sam citao tvoju Kav�rna, imao sam isti utisak kao kada sam slu�ao �tajna, ali
ti prica� mnogo bolje od njega. Ko jo� tako dobro prica? Ali, za�to to prica� svima
koji
kupuju Tribunu? Dok sam citao, zami�ljao sam kako pravim stotinu koraka ispred
kafane,
danju i nocu, godinama; svakoga gosta koji dode ili ode posmatram kroz otvorena
vrata ne
bih li se uverio da si jo� tamo i nastavljam da se �etkam i da cekam. Nije to bilo
ni tu�no ni
zamorno. Kakvu tugu, kakav zamor bi covek mogao osetiti pred vratima kafane u kojoj
se
ti nalazi�?
*
Cetvrtak
Danas cu ici da posetim Laurina, telefoniranje je previ�e neizvesno i previ�e
te�ko.
Ali Piku mogu samo da pi�em, a cak ne znam ni njegovu tacnu adresu; verovatno cu
naci
njegovo poslednje pismo. Na selu je, nedavno je svega nekoliko dana bio u Pragu i
ponovo
oti�ao. Odu�evljen sam �to je Minhauzen dobro ucinio: ako cemo pravo, vec je imao i
mnogo te�e podvige. A ru�e ce biti negovane kao cvece poslednji put? (N�ruci!)74 A
koje je
ono cvece bilo? I od koga?
Za Gmind sam ti vec odgovorio i pre nego �to si me pitala. Gledaj da sebe muci� �to
je manje mogucno, tako ce� i mene manje muciti. Nisam dovoljno razmi�ljao o tome da
si
prinudena tako lagati. Ali, kako tvoj mu� mo�e poverovati da ti ja ne pi�em i da ne
�elim
da te vidim, kada sam te jednom video?
Pisala si mi da ponekad ima� �elju da me stavi� na isku�enje. To je bila obicna
�ala,
zar ne? Nemoj ciniti ni�ta, molim te. Kada mi to �to te poznajem vec tro�i tolike
snage,
koliko bi tek snaga bilo potrebno da te ne poznajem?
Veoma sam zadovoljan �to voli� najave, gutaj ih, gutaj ih.
Mo�da, ako danas
pocnem da ostavljam novac u stranu, ako bude� htela da saceka� dvadeset godina i
ako
tada krzno bude manje skupo (po�to ce se Evropa vratiti u divlja�tvo, pa ce tako i
�ivotinje
sa krznom trckarati ulicama), mo�da ce moja u�tedevina u tom trenutku biti dovoljna
za
bundu.
I da li bi mi mogla reci kada cu konacno spavati? U subotu nanoc? U nedelju?
74 Puno narucje.
One ukinute marke, samo da zna�, jesu istinska �elja na�eg coveka (nikada i nema
nicega drugog osim �istinskih� �elja). To je krasa! To je krasa!75 ka�e on. �ta li
on to vidi u
njima!
A sada cu ici da jedem i onda otici u deviznu menjacnicu - bice to kancelarijsko
prepodne.
*
Petak
Ne znam tacno zbog cega pi�em, verovatno zbog nervoze, zbog one iste nervoze
koja me je naterala da jutros dam nespretan telegrafski odgovor na pismo koje sam
sinoc
primio ekspresnom po�tom. Po podne, po�to se budem raspitao kod �enkera, najhitnije
cu
odgovoriti.
* * *
Inace ova razmena pisama nikada nece dovesti ni do cega drugog
osim do
zakljucka da si vezana za svoga mu�a neraskidivim brakom, savr�eno sveto tajstvenim
(koliko sam nervozan! Mora biti da je poslednjih dana moj brod izgubio kormilo!), a
ja,
istim takvim brakom, za... ne znam koga, ali pogled te stra�ne supruge cesto se
spu�ta na
mene, osecam ga. A ono �to je izvanredno jeste to �to svaki od ta 2 braka, iako su
neraskidivi, �to znaci da se o tome vi�e nema �ta reci,
uprkos tome predstavlja ili
75 To je divota! To je divota.
potkrepljuje u najmanju ruku neraskidivost onog drugog, i u svakom slucaju, kao �to
pi�e�,
postoji jo� samo jedna presuda koja je va�na: nebude toho nikdy,76 nemojmo vi�e
nikada
govoriti o buducnosti, bavimo se samo sada�njo�cu.
* * *
Ova je istina apsolutna, neoboriva, to je stub na kojem pociva svet, mada priznajem
da je to u meni (samo u meni, ali istina ostaje, i dalje je neosporna). Zna� li da

se, kada se
spremim da napi�em ne�to kao ovo �to ce uslediti, macevi ciji vrhovi prave krunu
oko
mene vec polako primicu mom telu, i to je najsavr�enije mucenje: kada me zaparaju -
kada
me zaseku, da i ne govorim - kada me samo okrznu, to je vec tako u�asno da smesta,
pri
prvom kriku, sve izdam, tebe, sebe i sve; priznajem, dakle, uz ove ograde, da takva
razmena pisama povodom ovih pitanja u mojoj unutra�njosti ostavlja isti utisak
(ka�em
samo utisak, ponavljam to moje ko�e radi) kao da �ivim u nekom kutku centralne
Afrike,
kao da sam tamo �iveo celog �ivota, i da te obave�tavam, tebe koja �ivi� usred
Evrope, o
svom nepokolebljivom mi�ljenju o politickoj konstelaciji koja ce ubrzo zavladati.
Ali, to je
samo poredenje, blesavo poredenje, nespretno i pogre�no, sentimentalno, jadno i
namerno
slepo; ni�ta drugo, molim vas, macevi.
* * *
U pravu si �to mi navodi� pismo svoga mu�a, ne razumem ba� tacno (ipak mi ga
nemoj slati), ali tu vidim stil �ne�enje� koji hoce �da se �eni�. �ta je njegovo
slucajno
�neverstvo�, koje cak nije ni neverstvo, po�to ostajete na istom putu, a on je samo
malo
skrenuo ulevo unutar tog istog puta, �ta je to �neverstvo�, koje, medutim, i dalje
�iri
76 To se nikad nece desiti.
najdublju srecu kroz tvoju najgoru patnju, �ta je ono pored spona koje mene zauvek
vezuju!
* * *
Nisam te pogre�no shvatio povodom tvoga mu�a. Ti neprestano svodi� svu tajnu,
bogatu i neiscrpnu tajnu va�e neraskidive veze na svoju brigu o njegovim cipelama.
U
tome ima necega �to me muci, ne znam tacno cega. Ipak, vrlo je jednostavno: ako bi
ti
oti�la, on bi ili �iveo sa nekom drugom �enom, ili bi negde uzeo pansion; njegove
bi cipele
samo bile bolje uglancane. To je glupo, i nije glupo: ne znam �ta je to �to me u
ovim
razmi�ljanjima muci. Mo�da ti zna�.
* * *
Juce sam bio kod Laurina, nije bio u redakciji, danas sam s
njim razgovarao
telefonom, uznemirio sam ga usred korekture nekog tvog clanka. Rekao mi je da je
juce
pisao tvome mu�u kako treba da se obrati direktno Masarikovom sekretaru, Laurinovom
poznaniku. - Juce sam pisao Piku u Hajndorf-Ferdinand�tal. - Nisi morala da kvari�

svoj
rodendan da si mi ranije pisala za novac. Donecu ga. Ali, mo�da se necemo videti,
to je
sasvim mogucno sred sve ove zbrke.
To je to. Prica� o ljudima koji zajedno provode i vece i jutro i o onima koji to ne
cine. Upravo mi se polo�aj ovih drugih cini po�eljnijim. Oni su, bez sumnje, ili
mo�da,
ucinili ne�to lo�e, i prljav�tina tog prizora potice, kao �to dobro ka�e�, u
krajnjoj liniji iz
cinjenice da su oni jedno za drugoga stranci, i ta prljav�tina je zemljana, kao
prljav�tina
kuce u kojoj nikada niko nije stanovao i koju odjednom otvore. To je, dakle,
ozbiljna
stvar, ali ne i presudna, jo� se nije desilo ni�ta �to bi formalno presudilo, na
nebu ili na
zemlji; to je u stvari samo �loptanje�, da upotrebim tvoj izraz. To je kao da je

Eva ubrala
jabuku (ponekad mi se cini da praroditeljski greh shvatam bolje nego iko), ali samo
zato
da bi je pokazala Adamu, zato da bi se njemu dopala. Zagrizanje u tu jabuku jeste
ono �to
je bilo presudno, igranje njome nesumnjivo nije bilo dozvoljeno,
ali nije bilo ni
zabranjeno.
*
Utorak
Odgovor na ovo pismo imacu tek za 10-14 dana; ako razmi�ljam u poredenju sa
nekada, to je gotovo napu�tanje, zar ne? A upravo u ovom trenutku mi se cini da
imam da
ti ka�em stvari koje ne mogu ni da se ka�u, ni da se napi�u, ne zato da bih
popravio ono
�to sam pogre�no uradio u Gmindu, da bih povratio stvar koja je i�cezla, nego zato
da bih
ti dovoljno duboko objasnio gde se nalazim, kako ne bi dozvolila da ti se zgadim
kao �to se
to medu ljudskim bicima uprkos svemu mo�e desiti. Ponekad imam
utisak da sam
opterecen tolikim olovnim balastom da bi me on namah morao povuci na najdublje dno
mora i da bi onaj ko bi hteo da me uhvati, ili, jo� pre, da me �spase�, od toga
odustao, ne iz
slabosti, cak ne ni zbog nedostatka nade, nego iz ljutnje. Naravno, ove stvari ne
govorim
tebi, nego tvom bledom odrazu na kojem se jo� mo�e razaznati glava, ne ka�em
nesrecna,
ne ka�em uznemirena, (to bi jo� bila stanja zbog kojih bi se bezmalo moglo biti
zahvalan)
nego glava te�ka i prazna.
* * *
Juce sam, dakle, bio kod Jarmile. Po�to si do toga mnogo dr�ala, nisam vi�e hteo da
cekam ni jedan jedini dan; pravo da ka�em, nisam imao mira uz pomisao da u svakom -
slucaju treba da razgovaram sa njom, pa sam zato hteo da to ucinim odmah, dok jo�
ne
budem izmo�den (vec sam bio prevazi�ao stepen naje�enosti), �to, uostalom, uop�te
nije
moglo �koditi uspehu mog zadatka. Oti�ao sam tamo, dakle, oko pola sedam; zvonce
nije
zazvonilo; uzalud sam lupao; Narodni listy su virile iz po�tanskog sanduceta,
ocigledno
nije bilo nikoga u kuci. Malo sam se muvao okolo kuce i ugledao dve �ene kako
dolaze iz
dvori�ta, jednu, koja je bila Jarmila, i drugu koja je mogla biti njena majka.
Jarmilu sam
odmah prepoznao, mada uop�te ne lici na svoje fotografije, a na tebe ba� nimalo,
[...]77
Odmah zatim smo izi�li i �etali se tamo-amo tih deset minuta. Plima reci, koja me
je umnogome podsecala na op�irnost njenog pisma �to si mi ga jednoga dana poslala.
Op�irnost koja je izgledala delimicno nezavisna od svoje pripovedacice i koja je
ovoga
puta bila jo� vi�e zaprepa�cujuca, zato �to se nije radilo o tako konkretnim
pojedinostima
kao u pismu. Njena �ivahnost obja�njava se pomalo cinjenicom da je, kako je rekla,
vec
danima uznemirena zbog one stvari, da je telegrafisala Hasu povodom Verfela (jo�
nije
dobila odgovor), da je i tebi poslala telegram, i ekspresno pismo, da je smesta
spalila pisma
kao �to si je zamolila i da vi�e ne vidi drugog nacina da te brzo uveri nego da po
podne
dode kako bi barem mogla da o toj stvari razgovara sa nekim ko je upucen. (U stvari
je
mislila da zna moju adresu. Evo kako: jednom, jesenas, cini mi se - ili proletos,
ne znam
vi�e - i�ao sam da se vozim camcem sa Odom i malom Ru�enkom - onom �to mi je
prorekla skori kraj u palati �enborn - kada smo sreli, ispred Rudolfinuma, Hasa i
neku
�enu koju toga dana jedva da sam i pogledao. Bila je to Jarmila. Has je rekao moje
ime i
Jarmila je ubacila kako je vi�e puta razgovarala sa mojom sestrom, nekada
davno, u
Gradanskoj plivackoj �koli, dobro je se secala, zato �to joj se ta Jevrejka koja je
posecivala
Plivacku �kolu u vreme kada je ova bila vrlo hri�canska ucinila kao zanimljivost;
naime, u
to vreme mi smo �iveli preko puta Gradanske plivacke �kole i Oda joj je pokazala
na� stan.
Eto, zavr�io sam svoju dugu pricu.) I eto za�to se Jarmila tako iskreno obradovala
mojoj
poseti, i izgledala tako raspolo�ena, mada veoma nesrecna zbog te�koca koje su
�zacelo,
zacelo� okoncane, i iz kojih nece proizici, sa �arom je to potvrdila, zacelo,
zacelo vi�e
ni�ta. Pravo da ka�em, moja te�nja nije bila u potpunosti zadovoljena; sanjao sam,
ne
shvatajuci potpuno va�nost svega toga - ali upravo zato �to me je moj zadatak bio
potpuno
obuzeo - da licno spalim pisma i da njihov pepeo raspem po Belvederu.
Ona sama je malo toga rekla: da ne izlazi iz stana - njen izgled to dokazuje - i ni
sa
kim ne razgovara; izlazi samo da bi oti�la po ne�to kod knji�ara, ili do po�te da
po�alje
pismo. Kada je to rekla, pricala je jo� samo o tebi (ili sam to bio ja? posle svega
to je vrlo
te�ko reci); kada sam joj ispricao koliko si se obradovala kad si primila pismo iz
Berlina,
kada si nazrela mogucnosti da ti ona dode u posetu, ona mi je rekla da vi�e jedva
mo�e da
shvati kako je mogucno radovati se, a narocito kako bi ona mogla da nekome pru�i
radost.
To je bilo receno jednostavno i zvucalo je istinito. Rekao sam joj da se staro
vreme ne
mo�e tako lako izbrisati, i da uvek mo�e ponovo o�iveti. Ona mi je odgovorila da se
to
odista mo�e i desiti, ako bi do�lo do tog susreta, i da ju je u poslednje vreme
veoma
radovala pomisao da ce te ponovo videti; cinilo joj se ocigledno i neophodno da ti
bude�
tu, tu pred njom (upirala je prstom u sunce, i uostalom, sve vreme je mahala
rukama). Sa
te strane, podsetila me je na Sta�u. Obe su na mukama kada govore o tebi, i o tebi
govore
nekako umorno, a ti si tako �iva. Pravo da ka�em, Jarmiline muke sasvim su
drugacije; sa
Sta�om pati posmatrac, a ovde, Jarmila. Cini mi se da joj je potrebno mnogo obzira.
[...]78
Pred njenim vratima smo se brzo rastali.

Malo me je gnjavila op�irnom pricom o nekoj tvojoj i narocito lepoj fotografiji
kojoj je �elela da se ja divim. Posle mnogo pojedinosti, ispostavilo se da je tu
fotografiju
dr�ala u ruci pred putovanje u Berlin, kada je spalila pisma i hartije, i da ju je
tog istog
dana jo� imala, ali je od tada uzalud tra�i.
Zatim sam ti telegrafisao, rekav�i sa preterivanjem da je moj zadatak obavljen.
Ali,
da li sam mogao da ucinim vi�e ? Pa da li si [...]79 zadovoljna mnome?
Besmisleno je da ti se obracam molbom u pismu koje ce� primiti tek za petnaest
dana, ali je to mo�da samo mali doprinos besmislenosti molbi uop�te: u meri u kojoj
je i
takva stvar mogucna na ovom nestalnom svetu (na kojem, kada se covek zanese, zanese
se
bez priziva), ne dozvoli da se okrene� od mene, cak i ako te, jednom ili hiljadu
puta ili ba�
u ovom trenutku ili uvek u svim trenucima, ja razocaram. To uostalom i nije molba,
i nije
upuceno tebi, i ni sam ne znam kuda je to upuceno. To je samo prigu�eni dah
pritisnutih
grudi.
Sreda
Tvoje pismo od ponedeljka ujutro. Od ponedeljka ujutro, ili tacnije, od ponedeljka
u podne, od trenutka kada se vec malo raspr�ila blagotvornost putovanja (nezavisno
od
svega, svako putovanje po sebi je vec neko ponovno preuspostavljanje, kao da te
uzmu kao
prtljag i protresu poput drveta �ljive), od tog trenutka neprestano pevam jednu te
istu
pesmu; stalno razlicitu i uvek istovetnu, bogatu kao san bez snova, jednolicnu i
zamornu,
toliko da sam sebe ponekad uspavam; raduj se �to ne mora� da je slu�a�, raduj se
�to si
za�ticena od mojih pisama na toliko dugo vreme.
79 Precrtane dve reci, necitljivo.
* * *
Oh! Znanje ljudsko! Kakav bih prigovor mogao imati na to da ti stvarno dobro
uglanca� cizme? Uglancaj ih, ostavi ih u njihovom co�ku, i neka to bude svr�ena
stvar.
Jedino �to me cesto muci jeste to �to ih u mislima glanca� po ceo bogovetni dan (a
one
ipak zbog toga ne postaju ni�ta cistije).
*
[Prag, od 19. do 23. avgusta 1920]
Cetvrtak
Neprestano �elim da cujem neku drugu recenicu od tebe, ovu: Jsi muj.80 Za�to ba�
tu? Ona cak ne znaci ni ljubav, nego pre blizinu i noc.
Jeste, la� je bila velika, i ja sam u tome bio saucesnik, a �to je jo� gore, uradio
sam
to u svom co�ku, sa nevinim izrazom.
Uvek mi, na nesrecu, daje� zadatke koji su, kada ja stignem, vec obavljeni. Zar
odista ima� tako malo poverenja, i hoce� li makar malo poverenja da mi uka�e�? Onda
je
ono u�iveno previ�e belim koncem.
Pik mi pi�e da je pro�le nedelje vec odgovorio na molbu gospode Milene Polak (ko
li je to, sa imenom kao te�ki trokorak?). �tavi�e, izgleda nema izdavaca, ali se
vraca krajem
avgusta u Prag i potra�ice nekog. Nedavno sam cuo da je Ernst Vajs te�ko bolestan i
da je
bez para, i da je u Francensbadu za njega organizovano prikupljanje novca. Da li si
cula za
80 Moj si.
to?
Ne shvatam kakve veze Jarmilin telegram (koji je, uostalom, poslat pre na�eg
susreta) ima sa mnom ili narocito sa ljubomorom. Ona je izgledala, istina,
zadovoljna �to
me vidi (zbog tebe), ali jo� i zadovoljnija da mi vidi leda (zbog mene, ili
tacnije, zbog nje
licno).
[Na levom obodu prve stranice ovog pisma do reda sa recima: poslat pre na�eg
susreta]: Da li je Laurin pisao? I �ta je rekao advokat?
Mogla si da mi ka�e� neku rec vi�e povodom svog zahladenja [�]81 da li ono dolazi
od Gminda ili od kafane �Put kuci�? Ovde je, uostalom, i dalje lepo leto; jo� u
nedelju je
ki�a padala samo na jugu Ce�ke; osecao sam se kao na sedmom nebu; po mojoj
nakva�enoj
odeci ceo svet je mogao videti da dolazim od strane Gminda.
Petak
Kada se cita izbliza, uop�te ne mo�e da se shvati sve to rastrojstvo u kojem �ivi�
u
ovom trenutku; treba se malo izmaci unazad, ali ni tada se ni�ta ne razume.
Pogre�no si shvatila to o kand�ama; to, uostalom, i nije bilo
namenjeno
razumevanju. To �to ka�e� za Gmind tacno je, i u naj�irem smislu reci. Secam se, na
primer, da si me pitala da li sam ti bio neveran u Pragu. To je bilo pola u �ali,

pola
ozbiljno, pola ravnodu�no: jo� jednom tri polovine; upravo zato �to je nemogucno.
Znala
si moja pisma i postavila si mi to pitanje! Da li je to mogucno pitanje? Ali, to
nije bilo
dovoljno, ja sam stvar ucinio jo� vi�e nemogucom. Rekao sam ti, jeste, rekao sam ti
da sam
81 Precrtano, u zagradama, nekih pet reci, necitljivo.
ti bio veran. Kako se mo�e desiti da tako razgovaramo? Toga dana smo govorili jedno
drugom, slu�ali smo jedno drugo, cesto, dugo, kao stranci.

Moj prijatelj iz Beca ne zove se Jajteles, a, osim toga, i nije mi prijatelj,
uop�te ga ne
poznajem, to je neki Maksov poznanik, on nas je povezao, ali oglas ce se na kraju
zaista
pojaviti, sasvim je lako odneti ga u odgovarajuci biro za male oglase.
Jarmila me je posetila juce, predvece (ne znam odakle je dobija moju sada�nju
adresu); nisam bio kod kuce, ona je ostavila pismo za tebe, i poruku ispisanu
olovkom u
kojoj me moli da ti pismo po�aljem, po�to ona ima tvoju adresu na selu, ali joj ta
adresa ne
izgleda dovoljno pouzdano.
Jo� nisam telefonirao Vlasti, ne usudujem se da previ�e rizikujem, posle 9 sati,
mogao bih da telefoniram samo iz kancelarije, sred cele gomile slu�benika (nemamo
kabinu), a osim toga, tako lo�e umem da telefoniram (to je razlog zbog kojeg
gospodica sa
telefona najce�ce odbija da mi da vezu); a s druge strane, zaboravio sam njeno
prezime, i
�ta bih radio kada bih naleteo na tvog oca na telefonu? Radije bih joj pisao;
pretpostavljam
da bi to trebalo uraditi na ce�kom?
Ne spominje� advokata?
Oglas ce se prvi put pojaviti u sredu. Ako treba da prima� pisma posle oglasa,
tra�ice� da ti se proslede iz Beca?
Ponedeljak
Na kraju krajeva, i�lo je br�e nego �to sam mislio, primio sam tvoja 2 pisma iz
Salcburga; pod uslovom da bude lepo vreme u Sankt-Gilgenu, po�to je jesen vec tu,
stvar
je gotova. Dobro mi je, i lo�e, kako se uzme; nadajmo se da ce me zdravlje
poslu�iti jo�
neki trenutak do sredine jeseni. Trebalo bi jo� da pi�emo jedno drugom povodom
Gminda,
ili da razgovaramo - to je zbog mog lo�eg zdravlja - ne, nije istina, ba� naprotiv,
pisacu ti
podrobnije; [�]82 - u prilogu ti �aljem Jarmilino pismo. Odgovorio sam joj na

posetu,
pneumatskom po�tom, da cu ti, naravno, vrlo rado poslati njeno pismo, ali samo ako
ne
sadr�i ni�ta hitno, po�to cu tvoju adresu imati tek za nedelju
dana. Nije mi vi�e
odgovarala. Ako je mogucno, molim te, po�alji neku sliku tvoje kuce.
*
Cetvrtak
Upravo sam procitao samo tvoje pismo olovkom; iz onoga od ponedeljka samo sam
preleteo podvuceni odeljak; radije sam ga ostavio; koliko se samo pla�im i koliko
sam
nesrecan �to ne mogu da se bacim u svaku rec telom i du�om, tako da bih se, ako sam
napadnut, mogao ceo braniti ili ceo biti uni�ten. Ali, ni tu vi�e nema nicega osim
smrti, a
ima i bolesnika.
Nisam bio dovr�io citanje tvog pisma kada sam se iznenada upitao - i sama potkraj
ka�e� ne�to takvo - da li bi ti mo�da bilo mogucno da ostane� malo tamo, koliko to
dozvoli
jesen. Da li bi to bilo nemogucno?
Iz Salcburga su tvoja pisma brzo stigla, iz Gilgena im treba vi�e, ali napabircio
sam
i ja ovde-onde neke vesti. Od Polgara, skice u novinama; one govore o jezeru;
beskrajno je
to tu�no, i coveka ostavlja zbunjenog, po�to se trudi da bude veselo; sitnica je
to, ali ovde-
onde ima vesti iz Salcburga, o festivalu, i o neizvesnim vremenima, koja vi�e nisu
vesela;
oti�la si prekasno; zatim od Maksa tra�im da mi prica o Sankt-Volfgangu i Sankt-
Gilgenu,
gde je on bio veoma srecan u detinjstvu, nema sumnje da je nekada bilo bolje. Ali,
sve bi
to bilo malo da nema Tribune, te svakodnevne mogucnosti da nadem ne�to tvoje, i one
82 Precrtano oko petnaest reci, necitljivo.

srece da, ponekad, cak zaista ne�to i nadem. Ne svida ti se da ti govorim o tome?
Ja to
citam sa toliko u�ivanja! A i ko bi ti o tome govorio, ako ne ja, tvoj najbolji
citalac? Cak i
mnogo pre nego �to si mi kazala da ti se de�ava da misli� na mene dok pi�e�, osecao
sam da
tvoj tekst stoji u nekakvom odnosu prema meni, time hocu da ka�em da sam ga
pritiskao
na srce, otkako si mi to izricito rekla, ja sam mo�da jo� bri�niji, i ako, na
primer, govori� o
zecu koji trci po snegu, i ja ga vidim kako trci.
[Na levom obodu prve stranice ovog pisma do reda sa recima: ima vesti]: 100 kruna
dnevno, to je tako malo; zar ne bi mogla da ostane� du�e, u Gilgenu, Volfgangu,
Salcburgu
ili negde drugde?
[Na desnom i donjem obodu iste stranice ovog pisma]: Smatram da je iskljuceno da
Maks interveni�e kod Topica; bilo bi previ�e nespretno sa Pikove strane kada bi
hteo da se
krije iza Maksa, ni�ta mi povodom toga nije pisao, samo mi je obecao da ce sam
poku�ati
kada se vrati u Prag.
Ceo sat sam proveo na Sofijinom ostrvu sa Landauerovim ogledom; shvatam za�to
si bila besna kada si izi�la iz tog bri�ljivog posla prevodenja
- ali je taj bes bio
dobronameran; uostalom, prilicno je lepo, pa i ako ne ide
previ�e duboko, ipak je
za�murilo kako bi se spremilo da to ucini. Cudno je koja te oblast privlaci, 3
clanka
(Klodel, Landauer, Prepiska), svi idu u istom smeru. Kako si do�la do Landauera? (U
onoj
svesci Kmena nalazi se prvi originalan tekst za koji sam na�ao da je dobar u tom
casopisu,
ne secam se vi�e tacno imena pisca, Vladislav Vancura ili tako ne�to.)
* * *
Ipak sam na kraju procitao i drugo pismo; uostalom, samo od odeljka: Nechci abys
na to odpovidal.83 Ne znam �ta prethodi, ali sam spreman da zatvorenih ociju

potpi�em,
kada bi to znacilo da svedocim protiv sebe pred najvi�im instancama, jer sve ono
�to mi
pi�e� nepobitno potvrduje sliku o Mileni koja je zatvorena u najvecoj dubini moga
srca. Ja
sam necist, Milena, beskrajno necist, zato toliko govorim o cistoti. Niko ne peva
cistije od
onih koji su u najdubljem paklu; ono �to smatramo za pesmu andela, u stvari je
njihova
pesma.
* * *
Od pre nekoliko dana sam nastavio svoju �vojnu slu�bu� ili, tacnije, ��ivot na
manevrima�, �to je povremeno najbolje za moju higijenu, kako sam to otkrio pre
mnogo
godina. Po podne, spavanje u krevetu koliko god je mogucno; zatim dva
sata, malo
protegnem noge; zatim ne spavati, takode koliko god je mogucno. Ali, u tom �koliko
god
je mogucno� upravo je kvaka. Nije to mogucno dugo vremena, ni po podne ni nocu, a
ipak, izjutra sam bukvalno smo�den kada stignem u kancelariju. Stvarna blagodat
dolazi
tek duboko u noc, tokom drugog, treceg, cetvrtog sata, ali u tom casu, ako ne
zaspim pre
ponoci, ako nisam u krevetu pre toga, izgubim i noc i dan. To, uostalom, nije
va�no, takva
�vojna slu�ba� je dobra stvar, cak i kada nema ishoda. A nece ih ni biti, potrebno
mi je �est
meseci takvog �ivota, najpre da bih �razvezao jezik�, zatim da bih sebi dozvolio da
vidim
da je gotovo, da je dozvola da �obavljam vojnu slu�bu� istekla. Ali, kao �to rekoh:
to je po
sebi dobra stvar, mada se posle manje ili vi�e dugog razdoblja ka�alj tiranski
ukljuci.
Nema sumnje da pisma nisu bila tako grozna, ali ipak ne zaslu�ujem ono pismo
olovkom. Gde bi se uostalom na nebu ili na zemlji na�ao onaj ko bi ih zaslu�ivao?
[Na levom i donjem obodu druge stranice ovog pisma od reda sa recima: ima vesti
do reda sa recima: ali je taj bes]: Znao sam da sam ne�to preskocio dok sam citao,
i da, iako
83 Ne �elim da mi na to odgovara�.
nisam mogao da zaboravim, nisam mogao ni da se setim: groznica?

Prava groznica?
Termometrom merena groznica?
[Na desnom obodu trece stranice ovog pisma od reda sa recima: ali je taj bes do
reda sa recima: najdublji pakao]: Pretpostavljam da se vi�e ne mo�e kupati? Sliku

tvoje
kuce, molim te.
[Na levom i gornjem obodu poslednje stranice ovog pisma od reda sa recima:
najdublji pakao]: Jarmila mi je uprkos svemu odgovorila, tri reda da mi ka�e kako
njeno
pismo nije ni hitno ni va�no, i da mi zahvali. �to se tice Vlaste, cekam vesti.
*
Cetvrtak, uvece
Danas nisam ni�ta drugo radio osim �to sam sedeo, citao odavde-odande, ali pre
svega nisam radio, ili sam oslu�kivao neki sasvim blag bol u slepoocnicama koji me
je
iznurivao. Ceo dan sam bio zabrinut zbog tvojih pisama, rastrzan izmedu muke,
ljubavi,
brige i neodredenog straha od necega neodredenog cija se neodredenost sastoji pre
svega u
tome �to bezmerno prevazilazi moje snage. Nisam se ni usudio da ponovo procitam
tvoja
pisma, ima cak polovina stranice koju se uop�te nisam usudio da procitam. Za�to ne
mogu
da prihvatim cinjenicu da se ne mo�e uraditi ni�ta bolje nego �iveti u ovoj
jedinstvenoj
napetosti nalik stalno odlaganom samoubistvu? (Vi�e puta si mi rekla ne�to tako, a
ja sam
se trudio da ti se podsmevam kada si to cinila.) Cemu �elja da ta napetost popusti,
cemu
be�anje od nje poput �ivotinje li�ene razuma (koja povrh toga to odsustvo razuma
voli) i
skretanje na sopstveno telo tako oslobodenog i pomahnitalog elektriciteta, i po
cenu da se
�iv bude spr�en?
Ne znam tacno �ta time hocu da ka�em; samo poku�avam da pohvatam jadikovke
koje su se omakle u tvojim pismima, jadikovke koje su ubijene, a ne jadikovke koje
su
izrecene; i mogu to, jer su one u su�tini moje. To �to treba da se nademo tako
sjedinjeni u
tmini zaista je izvanredno cudnovata stvar, i ne mogu stvarno u nju da poverujem
vi�e od
jednom na svaka dva puta.
Petak
Umesto da spavam, noc sam proveo sa tvojim pismima (ne sasvim dragovoljno,
moram poznati). Medutim, nisam jo� sasvim proniknuo u njih. Pravo da ka�em, nisam
primio pismo, ali ni to nije va�no. Sada je mnogo bolje da ne pi�emo svakodnevno;
ti si to
potajno shvatila pre mene. Svakodnevna pisma, umesto da jacaju, deprimiraju; nekada
sam tvoje pismo ispijao nadu�ak, i smesta bih postao (govorim o Pragu, ne o Meranu)
deset puta jaci i deset puta uznemireniji. Ali sada je sve postalo tako
ozbiljno, sada
grizemo usne kada citamo pismo i vi�e nema nicega sigurnog,
izuzev slabog bola u
slepoocnicama. Ali to je malo va�no, osim jedne stvari, jedne jedine stvari,
Milena: najpre,
ne razboleti se. Ne pisati, to je dobro. (Koliko dana mi je potrebno da bih stigao
do kraja
pisama kao �to su ona od juce? Glupo pitanje, kako bi mogli biti dovoljni dani da
bi se
stiglo do njihovog kraja?) Ali, ne treba da bolest bude tome uzrok. Kada ovako
govorim,
mislim samo na sebe. �ta bih ja radio da si ti bolesna? Vrlo verovatno, isto �to i
sada radim,
ali kako? Ne, ne �elim na to ni da mislim. A ipak, kada mislim na tebe, najjasnija
slika
uvek je da te vidim u krevetu, pomalo onako kako si le�ala u Gmindu, uvece, na
poljani
(gde sam ti govorio o svom prijatelju i gde si me jedva malo slu�ala). I ta slika
nije bolna,
to je, naprotiv, odjednom najbolje �to sam kadar da pomislim u ovom trenutku: ti si
u
krevetu, ja te malo negujem, odlazim, dolazim, spustim ti ruku na celo, zaronim u
tvoje
oci kad se nagnem nad tebe, osecam kako me tvoj pogled prati dok se krecem tamo-amo
po sobi, i stalno osecam, sa ponosom koji vi�e ne mogu da savladam, da �ivim za

tebe, da
imam dozvolu za to, i zahvaljujem sudbini za to �to si jednoga dana zastala kraj
mene i
pru�ila mi ruku. I to bi bila samo bolest koja bi brzo pro�la i ostavila te u
boljem zdravlju
nego �to si ranije bila, iz koje bi ustala veca, dok bih jednoga dana, uskoro,
nadajmo se,
bez bola i bez buke, ja utonuo u zemlju. Ne muci mene to nego pomisao da se
razboleva�
toliko daleko od mene.
* * *
Evo oglasa, mogao je biti malo upadljiviji i razumljiviji, narocito �becke
Trgovacke
i jezicke �kole� izgledaju napu�teno i li�ene smisla; pravo da ka�em, nisam ja
odgovoran za
crticu posle �profesor�. Ali, reci mi �ta �eli� da bude ispravljeno i ja cu
neodlo�no dati da
se ispravke unesu. Za sada, pojavio se 26. i potom ce biti objavljen 1, 5. i 12.
* * *
Maks nikako ne mo�e poslu�iti kao posrednik. Tiho Brahe se zaista pojavio kod
Topica, ali potom je trebalo da se pojavi neka jevrejska bro�ura sa politickom
tendencijom,
vec je bila prihvacena, ali je zatim bila odbijena pod izgovorom da nedostaje
papir, zbog
tro�kova �tampe itd... Maks se, dakle, naljutio na Topica.
*
[Prag, kraj avgusta 1920]
Ono �to sam rekao i dalje va�i, ne mogu da lomim preko kolena, ali to nema
nikakve druge veze sa ovim �to sledi osim cinjenice da jo� izvlacim koristi iz
tvoje patnje,
da tvoja patnja radi za mene, ne zato �to mogu [...]84 da donesem novac, nego zato
�to
mogu malo da se ume�am, iz daleka, gde se nalazim, sa tankog dna daljine - naravno,
ako
mi je to dopu�teno, nije da strahujem od tvog odbijanja - za to nema nikakvog
razloga -
nego zato �to odbija� da ode� u sanatorijum. A ipak ti se sve
to onoliko svidelo, u
Krojcenu, naprimer. Ima� 1.000 kruna od oca, zar ne? Ili 1.200? Najmanje koliko
mesecno
mogu da ti po�aljem jeste 1.000 kruna. To je ukupno oko 8.000
austrijskih kruna.
Sanatorijum ne mo�e ko�tati vi�e od 250 kruna dnevno. Tako mo�e� da provede� jesen
i
zimu, ako ne u Krojcenu, onda na drugom mestu. Priznajem da, od srece �to cu ponovo
moci da udi�em vazduh u tvojoj blizini koji mi daje toliko snage, jedva da i mislim
na
tebe. Ah to ne menja ni�ta u onome �to sam rekao.
Kako bih ti dao dokaz, umesto da ti po�aljem pismo, sledeci put kada ti budem
pisao poslacu ti prospekt.
84 Jedna rec precrtana i necitljiva.
*
Subota
�to je lepo, �to je lepo, Milena! �to je lepo! Ne govorim o samom tvom pismu (od
utorka), nego o miru, o poverenju, o vedrini koja ga je govorila u pero.
Jutros, vrlo rano, nije bilo nicega; sasvim sam lako prihvatio stvar; na kraju
krajeva,
�to se tice primanja pisama, sada je sve postalo drugacije; �to se tice njihovog
pisanja,
naprotiv, bezmalo ni�ta se nije promenilo; to �to moram da pi�em pisma za mene je u
isti
mah nu�da i sreca. Tako sam se dakle izgleda veoma dobro prilagodio ovoj stvari; U
cemu
mi pismo mo�e zaista biti od koristi kada sam, na primer, ceo dan, celo vece i pola
jucera�nje noci proveo vodeci sa tobom dijalog u koji sam ja

uneo svu iskrenost i
ozbiljnost deteta, a ti svu moc primanja i ozbiljnosti majke? (Nikada u stvarnosti
nisam
video takvo dete ni takvu majku.) Stanje bi, dakle, bilo prihvatljivo, ali bi
trebalo da nam
razlog koji te sprecava da pi�e�; da ne zami�ljam stalno da si bolesna, u krevetu,
u svojoj
sobici, napolju jesenja ki�a, a ti potpuno sama sa svojom groznicom (ti si govorila
o tome),
spu�tanje temperature (ti si govorila o tome), nocna preznojavanja i umor (o svemu
tome
si ti govorila); iako to nije ni�ta, dobro je; za sada ne tra�im ni�ta bolje.
Necu se usuditi da odgovaram na prvi odeljak tvog pisma, jo� mi nije poznat ni
onaj iz prethodnog, koji izaziva tolike komentare. To su stvari nerazmrsive, koje
se mogu
raspetljati samo u razgovoru izmedu majke i deteta, i koje se i tu mogu raspetljati
samo
zato �to i nema opasnosti da se dese. Necu se u to upu�tati ovim putem, zato �to
bol vreba
iz mojih slepoocnica. Da li su to mo�da strelu ljubavi usmerili ka mojim
slepoocnicama
umesto da je hitnu put moga srca? Ni o Gmindu vi�e necu govoriti, barem ne namerno.
Mogao bih o tome reci mnogo stvari, ali bi se sve one u su�tini svele na tvrdnju da
prvi
dan u Becu nije mogao biti bolji, iako sam uvece oti�ao; Bec je osim toga imao i tu
prednost nad Gmindom �to sam tamo stigao mrtav od iscrpljenosti i strepnje, dok sam
u
Gmind stigao a da nisam ni primetio, toliko sam bio glup, sa ogromnim
samopouzdanjem,
kao da vi�e nikada ni�ta ne mo�e da mi se desi; stigao sam tamo kao posednik. Cudno
je
�to uprkos nemiru koji me neprestano potresa mogu da osecam ovu
malaksalost
posedovanja, i �to je ona mo�da cak moj istinski nedostatak, u toj oblasti i u
mnogim
drugim.
Vec je 2 i cetvrt, a tvoje pismo sam primio tek ne�to pre 2 casa; prekidam i idem
na
rucak, zar ne?
Nije da to za mene ima znacaja, jedino iskrenosti radi: juce sam cuo da Lizi Ber
mo�da ima vilu u Gilgenu. Da li ti to predstavlja nekakvu neprijatnost?
Prevod zavr�ne recenice je izvrstan. U toj prici je svaka recenica, svaka rec,
svaka
muzika - ako smem da ka�em - u vezi sa �strahom� (u to doba se rana otvorila prvi
put u
jednoj dugoj noci); prevod savr�eno prenosi tu vezu, po mom osecaju; prenosi ga
onom
carobnom rukom kakva je tvoja.
Ono �to je surovo u primanju tvojih pisama, to je... ali, cemu? Ti to dobro zna�.
Izmedu tvog pisma i mog dana�njeg nastao je trenutak svetlosnog
i spokojnog
sjedinjavanja, jednog od onih trenutaka kada duboko udahnemo, koliko je to mogucno
usred ovolike neizvesnosti, a sada treba da sacekam odgovore na moja prethodna
pisma,
odgovore od kojih me je strah.
Kako ti, uostalom, mo�e� da ocekuje� moje pismo u sredu, ako cu tvoju adresu
imati tek u ponedeljak?
*
I ti voli� konduktere u tramvajima, zar ne? Ah! Becki kondukter, onako veseo, a
ipak onako mr�av, poput svih Beclija! I ovde su to sjajni ljudi. Deca sanjaju da
postanu
kondukteri, da i ona budu mocna i uva�avana, da stalno putuju, da stoje na
stepeniku, da
se saginju sasvim nisko kako bi razgovarali sa decom, da imaju ma�inicu za bu�enje
i
velike kolicine karata; ja, koji bih pre bio upla�en svim tim mogucnostima, voleo
bih da
budem kondukter da bih bio tako veseo i toliko ucestvovao u svemu koliko i
kontrolori u
tramvaju. Jednoga dana sam i�ao za tramvajem koji je vozio polako, i kondukter
(Pesnik je do�ao po mene da izidem iz kancelarije; neka saceka dok ne zavr�im sa
kondukterima)
se bio duboko nagnuo preko ograde na zadnjoj platformi i vikao mi ne�to �to kroz
buku na Jozefplacu nisam mogao da cujem; pravio je mahnite pokrete obema rukama da
bi mi ne�to pokazao; ali ja nisam shvatao, i tramvaj je
nastavljao svojim putem i
kondukterovi napori su sve vi�e gubili svaki izgled na uspeh... kada sam konacno
shvatio:
igla na mom okovratniku, igla sa sigurnosnom kopcom, od zlata, otkacila se, i on je
na to
hteo da mi skrene pa�nju. Mislio sam na to jutros, kada sam se, iscrpljen svojom
noci,
nalik kljastoj sablasti, penjao u tramvaj, i kada mi je kondukter, vracajuci mi
kusur od pet
kruna, da bi me razveselio (ne mene licno, po�to me nije ni pogledao, nego zato da
bi
ugrejao atmosferu) dobacio neku prijateljsku misao, koju uostalom nisam ni cuo,
povodom
sitnine �to ju je vadio iz torbice; na �ta mi je neki gospodin koji je stajao pored
mene
takode uputio (zbog pocasti koja mi je upravo bila ucinjena) osmeh na koji sam samo
mogao da uzvratim drugim osmehom, tako da je zatim sve bilo malo bolje. Neka ova
prica
isto tako razvedri nebo od ki�e nad Sankt-Gilgenom.
*
Nedelja
Cudna gre�ka! Juce u podne tvoje me je pismo (od utorka) toliko usrecilo! A uvece,
kada sam ga ponovo citao, primetio sam da je u su�tini jedva razlicito od
poslednjih i da je
nesrecno, mnogo vi�e nego �to priznaje. Ta zabluda dokazuje koliko samo na sebe
mislim,
koliko sam zatvoren u sebe; od tebe zadr�avam samo ono �to mogu da uzmem, i nema mi
dra�e �elje nego da sa time pobegnem u pustinju, kako mi niko ne bi ukrao to blago.
Zato
�to sam se trkom vratio u svoju sobu sa diktiranja slu�bene po�te, zato �to me je,
kada sam
stigao kuci, iznenadilo tvoje pismo, zato �to sam ga procitao u jednom dahu, srecno
i
�udno, zato �to u njemu nije bilo debelih slova sa stvarima upucenim protiv mene,
zato
�to mi je, slucajno, krv normalno kucala u slepoocnicama, zato �to sam bio o�amucen
zami�ljajuci te kako mirno le�i� medu �umama i planinama i jezerom, iz svih tih
razloga i
jo� nekih drugih, od kojih nijedan nije imao ni najmanje veze sa tvojim pismom i
stvarnim
stanjem stvari, to pismo mi se ucinilo veselo, i pisao sam ti isto onako besmisleno
kakva je
bila i moja reakcija.
Ponedeljak
Pogledaj, draga Milena, ovog bespomocnog coveka koga oluja baca tamo-amo po
moru �to iz ciste zlobe nece da ga proguta. Nedavno sam te zamolio da mi ne pi�e�
svakodnevno, to je bilo iskreno, strahovao sam od tvojih pisama: ako mi kojim
slucajem
ne bi stiglo, bio sam mirniji; kada bih ga video na svom stolu, morao sam da
prikupljam
sve svoje snage; i tada daleko od toga da su bile dovoljne. A danas bih bio
nesrecan da ta
pisma nisu stigla (prisvojio sam oba). Hvala.
[...]85 Rad u kancelariji.
* * *
Od svih op�tih stvari koje sam do sada procitao o Rusiji, prilo�eni clanak je
ostavio
najjaci utisak na mene, ili tacnije, na moje telo, moje �ivce, moju krv. Pravo da
ka�em,
nisam ga uzeo tacno onakav kakav je tu, poceo sam tako �to sam ga transponovao za
svoj
orkestar. (Izbacio sam kraj, sadr�ao je optu�be protiv komunista kojima U toj
celini nema
mesta: uostalom, i ceo clanak je samo odlomak.)
* * *
Adresa sa svim tim kratkim recima, jedna preko druge, zvuci kao litanija, kao
obo�avanje, zar ne?
85 Precrtano oko pedeset reci, necitljivo.
*
Utorak
Pismo od petka: ako ga nisi napisala u cetvrtak, dobro je; nijedno nikako ne sme da
se izgubi.
* * *
Ono �to pi�e� o meni u�asno je pronicljivo. Ni�ta tome ne
�elim da dodam;
ostavljam ga takvo kakvo je, necu da ga diram. Zadovoljicu se time �to cu reci malo
otvorenije jednu od stvari koje tu stoje: moja je nesreca �to mislim da su svi
ljudi dobri
(pocev�i, naravno, od onih koje stavljam na prvo mesto), �to srcem i razumom
smatram da
su dobri (neki covek je u�ao i upla�io se, po�to je moje lice uprazno poku�avalo da
prika�e
to mi�ljenje); samo moje telo na izvestan nacin odbija da poveruje da ce, kada bude
neophodno, biti zaista dobri; moje telo se pla�i i, umesto da saceka to isku�enje
koje ce biti
zaista iskupiteljsko, radije se polako penje uza zid, vere se uz njega.
* * *
Opet pocinjem da cepam pisma; jedno sinoc. Veoma si nesrecna [...]86 zbog mene
(zbog drugih stvari takode, svakako, sve se sabralo), govori to sve otvorenije i
otvorenije.
Odjednom, naravno, nije mogucno.

* * *
Juce sam i�ao kod lekara. Protivno mom ocekivanju, ni on ni vaga nisu na�li da
sam se popravio, kao ni, ako cemo pravo, da sam u gorem stanju. Ali, on misli da
treba da
promenim vazduh. Po�to je priznao, posle obja�njenja koja sam mu dao, da je ju�na
�vajcarska nemogucna, odmah je naveo, bez ikakvog me�anja sa moje
strane, dva
sanatorijuma u Donjoj Austriji: sanatorijum u Grimen�tajnu (sa doktorom
Frankfurterom)
i �Becku �umu�; ali ne zna koje po�te opslu�uju jedan i drugi. Zar ne bi mogla ti
da se
raspita�, kada si u prilici, u nekoj apoteci ili kod nekog lekara, ili da potra�i�
u po�tanskom
ili telefonskom godi�njaku? Nije hitno. To uostalom i ne znaci da cu tamo ici. To
su
lecili�ta namenjena samo plucnim bolesnicima, kuce koje imaju groznicu i ka�lju po
celi
dan i noc, gde treba gutati meso i gde vam stari d�elati i�ca�e ruke ako se branite
od
injekcija, pod okom jevrejskih lekara koji glade bradu i ne znaju ni za Jevreje ni
za
hri�cane.
* * *
U jednom od tvojih poslednjih pisama (ne usudujem se da istaknem ta poslednja
pisma: mo�da sam i sebe prezreo - to je najverovatnije - citajuci povr�no) rekla si
mi da se
ona tvoja stvar, tamo, bli�i raspletu. Koliko je u tom sudu bilo uce�ce trenutne
patnje, a
koliko trajne istine?
* * *
Ponovo sam procitao tvoje pismo, i povlacim ono �u�asno�; tvom pismu nedostaju
neke stvari, drugih ima previ�e, ono je, dakle, naprosto �pronicljivo�. Ljudima je
vrlo
te�ko da se igraju jurke sa sablastima.
* * *
Jesi li videla Blaja? �ta on radi? Da je cela ta prica bila glupa, u to verujem bez
dvoumljenja, kao i u to da ostajemo zapanjeni. U stvari, u tome ima necega lepog,

ali to je
na 50.000 milja odavde i odbija da se vrati i kada bi sva zvona u Salcburgu
zazvonila, to bi
se iz opreza povuklo jo� nekoliko hiljada milja.
*
[Prag, 1. septembar 1920]
Sreda
Nema pisma danas. Glupo je: kada nema pisma, ja nadem za
shodno da to
ponavljam, a kad pismo stigne, prebacujem zbog toga; ali, imam pravo na to; dobro
zna�
da to nije prebacivanje ni u jednom ni u drugom slucaju.
* * *
Danas je Jarmila do�la da me poseti u kancelariji, �to je, dakle, drugi put da je
vidim. Ne znam tacno za�to je dolazila. Sela je za moj radni sto, malo smo pricali
o ovome
i onome, zatim smo stajali pored prozora, pa pored stola, onda je ona ponovo sela,
i onda
je oti�la. Zakljucio sam da je zaista prijatna, smirena, naprosto manje mrtva nego
poslednji
put, malo ru�icastija, ne previ�e lepa, ako cemo pravo: narocito dok je sedela, a i
zaista
ru�na, sa �e�irom duboko natucenim na lice. Ali, ne znam za�to je dolazila, mo�da
je
previ�e sama i, po�to ni�ta ne radi, iz nacela i iz nu�de, ta poseta meni
nesumnjivo je bila
deo te njene dokolice. Ceo susret imao je svojstva ni�tavila, a osim toga i
prijatnost
nekorisnog. Na kraju su, istina, stvari postale zamr�enije, po�to je kraj vec
uprkos svemu
pomalo stvarnost, koja se razlikuje od ni�tavila; ali sve je jo� ostalo koliko je
god mogucno
daleko od stvarnosti; samo je bilo u pitanju to da nekog dana koji nije tacno
naveden, bilo
kada, ako sam u �etnji i prodem kraj nje, svratim da proverim da li je kod kuce,
kako
bismo se mo�da malo pro�etali. Ali cak i ta neodredenost je previ�e odredena i
veoma bih
�eleo da je budem osloboden. Ali, na kraju krajeva, ona je vec dva puta dolazila
kod mene,
a to je uprkos svemu neko koga ne bismo mogli da povredimo, cak ni sasvim izdaleka,
a da
ne ucinimo nasilje i nad samima sobom. Dakle, �ta treba da radim? Ako bi imala
neku
dobru ideju, mo�da bi mogla da mi telegrafi�e�, po�to bi odgovor pismom do mene
stigao
tek za deset dana.
Takode je spomenula - onim svojim cudnim slaba�nim glasicem - da je primila
pismo od tebe. Da li joj je to pismo mo�da bilo izgovor za posetu? Ili joj je u
prirodi da
tako lepr�a svetom? Ili to cini samo za tobom?
Odgovori mi, molim te, povodom toga, cesto zaboravlja� da odgovori� na moja
pitanja. Istina je da si mi juce pisala: hlava nesnesitelne boli.87 Jutros sam
u�ivao u lepom
87 Glava me nesnosno boli.
vremenu, vec sam te video u jezeru, ali po podne je vreme ponovo turobno.
*
Cetvrtak
Tvoja pisma od nedelje i ponedeljka, i jedna karta. Budi pravicna, Milena. Ovde
sam veoma izolovan, veoma daleko, u relativnom miru, prolaze mi stvari kroz glavu,
strah, nemir, pricam o tome, cak i ako to nema mnogo smisla, na sve zaboravim kada
ti
pricam, cak i na tebe, pa treba 2 pisma da mi stignu kao ova danas da me prizovu
svesti.
Sutra cu telefonirati Vlasti, telefoniracu joj sa automatskog aparata, ne mogu da
je
zovem odavde. Nema odgovora od tvog oca?
Jedna od tvojih briga, povodom ove zime, koju ne razumem ba� najbolje. Ako je
tvoj mu� toliko bolestan, posebno od dve bolesti, i ako je to ozbiljno, ne mo�e da
ide u
kancelariju, ali ne mogu ni da ga otpuste, zato �to je cinovnik sa stalnim
zaposlenjem, a
zbog svoje bolesti treba i �ivot drugacije da organizuje, to ipak pojednostavljuje
situaciju i
cini je, barem spolja gledano, jednostavnijom, ma koliko sve to bilo tu�no.
Ali, jedna od najbesmislenijih stvari na zemlji, kako se barem meni cini, jeste
ozbiljno se baviti problemom odgovornosti. Ne cini mi se besmisleno to �to se
upucuju
prekori; dabome, kada smo u nevolji, upucujemo prekore na sve strane (mada to nije
tacno za najte�e slucajeve, tada nikome ni�ta ne prebacujemo); uzimati takve
prekore k
srcu u vreme velikog uzbudenja i totalne poremecenosti, jednako
je razumljivo; ali
zami�ljati da se o tim stvarima mo�e raspravljati kao o bilo kojoj drugoj stvari za
koju se
smatra da je toliko jasna da mo�e odredivati pravila svakodnevnog pona�anja, to
uop�te ne
razumem. Naravno da si ti kriva, ali je onda kriv i tvoj

mu�; a ti, sa svoje strane,
sledstveno tome; i opet on; i tako redom, a i ne mo�e biti drugacije kada dva bica
�ive
zajedno; i krivica se nagomilava do beskonacnosti, sve do starog praroditeljskog
greha,
koji se gubi u noci vremena; ali kakve potrebe imam ja da ceprkam po
praroditeljskom
grehu da bih proveo svoj dana�nji dan ili da bih oti�ao kod lekara u I�l?
Napolju neprestano pada ki�a i nece da stane. Licno, to mi uop�te ne smeta, na
suvom sam, i samo me je stid �to vilju�kom jedem obilan dorucak pred nosom molera
�to
u ovom trenutku stoji tacno naspram mog prozora na svojim lebdecim skelama i, besan
zbog ki�e koja je donekle uminula, i zbog kolicine putera koji ja razmazujem po
hlebu,
uzaludno prska prozore, �to je uostalom verovatno moja cista izmi�ljotina, jer je
njega
zacelo hiljadu puta manje briga za mene nego mene za njega. Ne, sada zaista radi po
pljusku i po oluji.
Za Vajsa su mi naknadno rekli da verovatno nije bolestan, ali je bez novca; barem
je to letos bila istina, po�to je za njega prikupljan novac u Francesbadu.
Odgovorio sam
mu, mora biti da tome ima tri nedelje, preporucenim pismom, u �varcvald, ako cemo
pravo, pre nego �to sam cuo za tu stvar. Nije mi odgovorio. Sada je na �tarnber�kom
jezeru
sa svojom prijateljicom, koja Baumu pi�e melanhohcna i ozbiljna pisma (takav joj je
temperament), ali ne zaista nesrecna (i to cini deo njenog temperamenta). Pre

polaska iz
Praga (gde je imala mnogo uspeha u pozori�tu) razmenio sam nekoliko reci sa njom,
ima
tome mesec dana. Izgledala je jadno; uostalom, uvek je krhka i ne�na, ali svemu
odoleva;
rad u pozori�tu ju je izmo�dio. O Vajsu govori otprilike
ovakvim recima: �U ovom
trenutku je ti �varcvaldu i nije mu dobro, ali zajedno cemo ici na �tarnber�ko
jezero, i
bice bolje.�
Jeste, Landauer se pojavljuje Kmenu. Jo� nisam pa�ljivo procitao drugi nastavak,
danas se pojavljuje treci i poslednji.

Stvar sa Jarmilom danas je mnogo manje va�na nego juce, samo me je njena druga
poseta upla�ila; verovatno joj necu ni pisati ni odlaziti u posetu. Cudno je
ubedenje koje
covek stekne kada se nade licem u lice sa njom da ona ne radi sve to �to radi zbog
svoje
zanemarljive male osobe nego zato �to se pokorava nekoj zapovesti, zapovesti koja
nije
nipo�to ljudska.
*
Petak
Milena, u najvecoj �urbi. Pismo danas nije stiglo, ali moram
ponovo da te
preklinjem da ne pomisli� da ovo znaci bilo �ta ozbiljno. Sinoc, ili tacnije nocas,
proveo
sam ceo sat nad tvojim poslednjim pismima.
Moj veliki telefonski napor je uspeo, Vlastu treba da vidim danas u �est ispred
Parlamenta. Nije to bio ba� lak telefonski razgovor, nijedan telefonski razgovor za
mene
nije lak. Ovaj je poceo stvaranjem i otklanjanjem nesporazuma: nije razumela za�to
bi
stranac kao �to sam ja hteo sa njom da razgovara ili da se srece sa njom. U stvari,
nije bila
cula tvoje ime, a po�to ja to nisam znao, cudio sam se razlozima kojima je
poku�avala da
me odvrati. Ali, cim je shvatila o cemu je rec, naprotiv, vrlo se obradovala i
stvar uzela
veoma ozbiljno; po�to mi je najpre predlo�ila sastanak u subotu, predomislila se, i
tako
treba da se sretnemo danas.
Juce sam kod Maksa video pismo tvoga mu�a povodom dozvole. Smiren rukopis,
smiren jezik. Mislim da bi Maks tu mogao da mu pomogne.
Malocas sam primio pismo od Pika - vec se vratio u Prag, ali jo� nije bio da me
poseti - u kojem ka�e: �Nesumnjivo vec znate da je Ernst Vajs u Pragu i da se dobro
vlada!� Nisam to znao.

Primio sam tri retka od Jarmile, u kojima se izvinjava (�to je ceo sat ostala kod
mene - u stvari, radi se o manje od pola sata. Ali sada cu joj odgovoriti, ba� se
zgodno
namestilo, to ce na�em jucera�njem razgovoru dati zakljucak koji mu i dalje
nedostaje.
Uop�te ne znam, pravo da ka�em, o cemu cu razgovarati sa Vlastom, ali mislim da
uop�te nije mogucno reci budala�tine koje bi mogle da na�kode.
Lo�e novine, ta Tribuna: jo� nema prikaza Svakog.
*
[Prag, 3. na 4. septembar 1920]
Petak, uvece
Da smesta predem na najva�nije:
U celini, mo�da je sve dobro pro�lo. Tramvajem smo oti�li do Klajnzajte, u stan
njenog zeta; nije bilo nikoga kod kuce, ostali smo sami pola sata i razgovarali smo
o tebi; i
zatim je stigao njen verenik - izvesni gospodin Riha, koji se odmah ume�ao (ali na
prijatan
nacin) u razgovor, kao da je upucenost u tvoje stvari ne�to ocigledno - zbog toga
se,
medutim, sve zavr�ilo malo prebrzo; ja sam, istina, vec bio rekao ono su�tinsko,
ali gotovo
da nisam ni postavljao pitanja; ali u krajnjoj liniji je ono �to sam imao da ka�em
bilo
va�nije.
Ona je veoma dopadljiva, iskrena, promucurna, mo�da malo rasejana, nije potpuno
u onome �to radi. Ali, za prvi put, moji zahtevi su bili preveliki sa tog
stanovi�ta, a drugo,
ta rasejanost imala je i svoje prednosti: u stvari sam se u sebi pla�io da te
stvari isuvi�e
izbliza diraju nju licno, kao i sa stanovi�ta tvoga oca; to nije slucaj. Mo�da ta
rasejanost
ima veze sa cinjenicom da je verena; u svakom slucaju, potom sam je video na ulici
sa
verenikom, u razgovoru cija �ivost nije bila daleko od svade.
Pocela je time �to mi je rekla da je htela da ti pi�e (tako pocinju svi sa kojima
razgovaram o tebi), ali nije znala tvoju adresu; zatim ju je slucajno na�la na
omotu pisma
koje si poslala ocu, ali nije znala da li je to jo� valjana adresa - ukratko, malo
se zapetljala,
bilo iz rasejanosti, bilo iz malog osecaja krivice.
Zatim je opisala tvog oca, pomalo nalik tebi. On je, rekla je, �to se tebe tice,
mnogo
pristupacniji za argumente nego �to je nekada bio, ali to je samo relativno, i
dalje strahuje
da ti previ�e izlazi u susret. Nema nikakvu �elju da �alje vi�e od predvidene
mesecne rente
(ali ta mesecna renta nikako nece biti smanjena); misli da bi to bio izgubljen
novac i da
niko od toga ne bi imao ni najmanje koristi. Posle tvog pisma, Vlasta mu je
predlo�ila da ti
dozvoli boravak od oko tri meseca u sanatorijumu da se oporavi�; on je odgovorio da
bi to
zaista bilo vrlo dobro (trudila se da ponovi reci koje je on upotrebio, kako bi
opisala koliko
je te�ak, neodlucan ili tvrdoglav u pogledu toga), ali se potom vi�e nije vracao na
to i
zatim je otputovao na odmor.
Nisam uspeo da steknem tacnu predstavu o tome �ta su njegovi poslednji zahtevi.
Kada sam joj jednom uzgred postavio to pitanje, ona se zadovoljila time da
pribli�no
ponovi ona tri reda iz njegovog pisma i, po�to sam ja navaljivao, jo� je samo
dodala kako
time nije hteo da ka�e da treba da dode� da �ivi� sa njim. Nikako ne, barem prvo
vreme.
Kada sam zatim rekao da je to u su�tini sadr�aj njegovog pisma, ona se slo�ila i
dodala:
�Jeste, pisma koje je potpisao Jesenski�, iz cega se jasno vidi, u op�tem
kontekstu, da u
tome postoji neka zamka - u �ta nisam hteo da poverujem kada si mi ti to kazala.
Kada me je upitala, po�to sam joj opisao situaciju, �ta ja savetujem i �ta bi ona
trebalo da poku�a da postigne, rekao sam joj ne�to �to se, da ti
pravo ka�em, malo
pribojavam da ti saop�tim.
Ne, prethodno jo� moram da ti napomenem da moje izlaganje zacelo nije bilo lo�e
u pojedinostima, ali je bilo jednako dobro i �to se tice namere koju je Vlasta u
njemu
mogla da otkrije. Pre svega, nikoga nisam optu�io, ni na koji nacin. Ne nagla�avam
to kao
neku posebnu zaslugu mojih osecanja - kako bih mogao osudivati i s kojim pravom? I
uostalom, ubeden sam da ni mnogo bolji advokat ne bi na�ao ni�ta �to bi mogao
osuditi -
ne, necu to da ka�em, to nagla�avam jednostavno kao besednicku zaslugu, po�to nam
se
lako mo�e desiti, kada govorimo s namerom da dovedemo do
odredenog ishoda, da
optu�ujemo i protiv svoje volje. Mislim da se to nije desilo, ili barem, ako je i
postojala
takva opasnost, da je ona odmah ispravljena. Ni ona, uostalom,
uop�te nije zauzela
optu�ujuci stav - ali mogucno je da je za njenu rasejanost bilo nekakvog razloga.
Ja sam, s druge strane, mo�da uspeo da joj objasnim za�to se ti nu�no nalazi� u
stisci. Gledano spolja, to i nije tako ocigledno. Vlasta i svi zajedno sa njom
racunaju ovako:
mu�evljevi dobri prihodi, 10.000 kruna od oca, tvoj posao, tvoji mali zahtevi, i
samo dve
osobe, za�to biste bili u stisci? I Vlasta mi je jednom rekla - mo�da je ponavljala
reci tvog
oca, ne znam tacno: �Slati novac nema nikakvog smisla. Milena i novac...� Tada sam
je ja
na neki nacin retoricki uhvatio za ruku, ako smem tako da ka�em. Dakle, verujem da
je
moje izlaganje bilo dobro.
Ali, isto tako i �to se tice tvog unutra�njeg stanja, cini mi se da se varaju;
samo, u
toj tacki ne uspevam da shvatim, ne shvatam ljude potpuno. Tvoj otac i Vlasta
veruju da si
spremna da odmah napusti� mu�a i da se preseli� u Prag; cak misle da si na to vec
odavno
spremna i da jedina prepreka koja te je zadr�ala jeste bolest tvoga mu�a. Mislio
sam da mi
je bolje da se ne me�am u to i da ni�ta ne �obja�njavam�, ali, ako tvoj otac u to
veruje, �ta
onda vi�e hoce? Zar vec sada nema sve �to �eli? Konacno je, dakle, upitala koji je
moj
savet. Ja sam na�ao da je �predlog sa sanatorijumom� veoma dobar, ali sam ipak malo
zakerao (verovatno iz ljubomore, zato �to to lici na moj predlog iz Merana), po�to
ti ba� i
ne �eli� da se udaljava� od mu�a tokom njegove bolesti. �U protivnom�, rekao sam,
�ne
vidim da ima leka nego da se ostane na pojedinostima i da se odrekne od
ambicioznijih
poduhvata, izuzev ne�to vece pomoci, povecanja uzdr�avanja ili drugih re�enja te
vrste.
Ali, ako ne �eli da se daje novac, po�to nije sigurno da ce on biti valjano
upotrebljen,
mo�da ima i drugih mogucnosti, naprimer, ali ta mogucnost je samo moja licna ideja,
Milena ce se mo�da razbesneti kada cuje za taj predlog i, ako cuje da je potekao od
mene,
mo�da ce se neopozivo na mene naljutiti, ali po�to mi se sada ona cini prilicno
dobra i
po�to me vi, gospodice Vlasta, to pitate, treba i da ka�em, zar ne ? Druga
mogucnost bila
bi da se uplati za dobar obrok kod �Belog petla� Jozefova gradnulica, za rucak i
veceru.�
Vlasta je zatim do�la na dobru ideju, ne govoreci zasada ni�ta
tvome ocu o
obave�tenjima koja sam joj dao (barem sam je tako shvatio), da ti sutra pi�e i da s
tvojim
ocem razgovara samo u skladu sa vezom koju tako bude sa tobom uspostavila. Dao sam
joj
tvoju becku adresu (koje se ona odjednom prisetila, a pravila se da je ne zna), ne
znam
dovoljno tacno adresu u Sankt-Gilgenu (iako sam je juce video pismu od tvoga mu�a:
Hotel �Post�), ne znam ni koliko vremena ce� tamo ostati, a naravno da sam izbegao
da joj
dam adresu po�te.
Iz svega toga sam stekao utisak da sve to otvara prilicnu perspektivu za buducnost
i
da se ovde iskreno brinu zbog tebe (ali haoticno i nekako mlitavo). Novac, u svakom
slucaju, igra odredenu ulogu. Jo� vidim njeno zabrinuto lice (svakako zbog
rasejanosti)
kada je, polazeci ni od cega i bez i najmanjeg izgleda da stigne do najmanjeg
racunskog
rezultata, poku�ala da vidi koliko bi ukupno i grubo sracunato mogla da ko�ta
pretplata
kod �Belog petla�. Ali, to je bezmalo zlobno sa moje strane, i te�ka je nepravda;
da sam ja
bio na njenom mestu i da sam sebe posmatrao, svakako bih video neuporedivo sramnije
stvari. Kao �to sam vec rekao, to je izvanredna devojka,

ljubazna, dobronamerna,
nesebicna (samo - i ponovo evo zlobe - morala bi da stavlja manje pudera kada sedi
na
ispitima, i kao profesorski asistent, morala bi imati manje zlatnih zuba).
Eto, to je manje-vi�e sve; ako mi postavi� pitanja, mo�da cu moci da se prisetim
drugih pojedinosti.
Danas po podne izvesna gospodica Rajman (po recima moje majke, koja nema
mnogo dara za imena) dolazila je da s od mene tra�i savet povodom ne znam koje
stvari;
prema opisu, mogucno je da je to bila Jarmila. Moja majka, cuvarka moga sna, bez
ikakve
muke je la�ljivo izjavila da nisam tu, dok sam ja le�ao u krevetu na pet koraka
odatle.
Laku noc - cak me je i mi� u uglu vrata na kupatilu upozorio da je skoro ponoc.
Nadam se da me nece na isti nacin upozoravati na svaki sat tokom noci. Kako je
�ivahan!
Nedeljama je vec bio miran.
Subota
Da ni�ta ne skrivam: Vlasti sam procitao i nekoliko odlomaka iz tvoja 2 poslednja
pisma i povrh toga sam je posavetovao da ti direktno po�alje
novac za ovaj mesec
po�tanskom uputnicom.
�to se tice mi�a, nisam ga vi�e cuo tokom noci, ali kada sam ujutro hteo da uzmem
rublje koje je stajalo na kanabetu, iz njega je izi�la neka malecka stvar tamne
boje koja je
imala dugacak rep i koja je cicala, da bi odmah zatim nestala ispod kreveta. To je
lako
mogao biti mi�, zar ne? Cak i ako je samo u mojoj ma�ti imao dugacak rep i cicao? U
svakom slucaju, pod krevetom se nije moglo naci ni�ta (u meri u kojoj je bilo
hrabrosti da
se tra�i).
Pismo od srede je zabavno? Ne znam. Ne verujem vi�e u zabavna pisma, bezmalo
bih rekao da vi�e uop�te ne verujem u pisma; cak i u onom najlep�em ima neki crv.
Moram da budem ljubazan prema Jarmili? Naravno! Ali kako? Treba li danas da
odem kod nje, po�to je gospodica Rajman juce rekla da �eli da razgovara sa mnom?
Nezavisno od gubitka vremena i sna, ona me pla�i. To je andeo smrti, ne neki vi�i
andeo,
koji se zadovolji time da polo�i ruku, nego neki ni�i andeo,
kome je jo� potreban
morfijum.
*
Nedelja
Da li je ovde glavna stvar, Milena, u onome �to misli� da si napisala, i nije li to
pre
poverenje? Ipak si se tom temom pozabavila u nekom pismu; bilo je to u jednom jod
poslednjih tokom mog boravka u Meranu, nisam vi�e stigao da ti odgovorim.
Gledaj, trebalo je da Robinzon nade posao, da pode na opasno putovanje, da do�ivi
brodolom i hiljadu drugih stvari, a meni bi bilo dovoljno da te izgubim da bih
smesta
postao Robinzon. Ali ja bih bio veci Robinzon od njega. On je jo� imao svoje
ostrvo, i
Petka, i svakojake stvari, da i ne racunamo brod koji je do�ao po njega i koji je
sve sveo na
san; ja necu imati ni�ta, cak ni svoje ime, i njega sam ti dao.
I eto za�to sam u izvesnoj meri nezavisan od tebe; upravo zato �to je moja
zavisnost
prevazi�la sve granice. Alternativa je prevelika. Ili si moja, i sve ide dobro, ili
te gubim, i
onda se ne mo�e reci da sve ide lo�e, nego da vi�e ni�ta ne ostaje, ni ljubomora,
ni patnja,
ni strah, ni�ta. Ocigledno, svetogrde je tako graditi na nekom ljudskom i bicu, i
eto za�to
se strah �unja oko temelja zgrade, ali to nije strah koji se tice tebe, to je strah
�to smo se
usudili da gradimo na taj nacin. I eto za�to, kako bi mi pomogli da se odbranim od
tog
straha, na tvom dragom zemaljskom licu ima toliko bo�anskih
elemenata (ali ih je
nesumnjivo bilo jo� od pocetka).
Eto, sad je Samson rekao Dalili svoju tajnu, i ona mo�e da mu odsece kosu, kroz
koju je, radi pripreme, toliko cesto provlacila �ake; po svojoj volji! Ako i ona
nema neku
slicnu tajnu, sve ostalo neva�no.
* * *
Od pre tri noci spavam veoma lo�e, ne znam za�to. Barem valjda ti nisi bolesna?
* * *
Odgovor je stigao brzo, ako je to odgovor, telegram upravo sti�e. Stigao je tako
neocekivano, i jo� povrh toga otvoren, da nisam imao vremena da se upla�im.
Stvarno,
mislim da mi je danas bio potreban; kako si pogodila? Uvek ta savr�ena prirodnost
kojom
ti uvek uradi� ono �to je potrebno.
*
Ponedeljak
Nema pisma.
* * *
�to se tice Maksovog clanka, treba znati da li je to �samo�
tvoja ideja ili je
Laurinova. U ovom drugom slucaju, to bi nesumnjivo bilo mogucno, ali ne kao clanak
iz
glave, samo kao feljton. Ovde su ukljucena razlicita razmi�ljanja koja se ticu
politike
partija i koje bi ovde bilo mucno nabrajati.
Juce sam ti telegrafisao adresu: H[ans] J[anovic], kod Karla Majera, Berlin W 15
Lietzenburger (ili Lutzenburgerstra�e, Nr 32.
Tvoj telegram je bio vrlo umestan. U protivnom ne bih oti�ao do Jarmile; posle
tvog telegrama oti�ao sam do nje. Zaista je ona prethodnog dana dolazila kod mene.
Pravo
da ka�em, cak ni uz pomoc njenih reci, nisam uspeo da saznam �ta hoce: htela je da
ti
po�alje pismo i htela je da me pita da li tamo mo�e� da je za�titi� od pogleda tvog
mu�a
(za�to da je za�titi�?); a zatim je razmislila i vi�e nije htela da �alje pismo,
ali je i dalje
mogucno da ga ipak uprkos svemu uskoro po�alje; u tom slucaju, poslace ga ili ce ga
doneti
meni - sve je to isto tako nejasno. Ali glavno je to �to sam ja bio (uostalom,
sasvim protiv
svoje volje) u�asno dosadan, te�ak kao poklopac na mrtvackom kovcegu, i �to je ona,
Jarmila, osetila olak�anje kada sam oti�ao.

* * *
Pisma (od srede i petka) uprkos svemu su upravo stigla (kao i pismo od nedeljnika
Woche), naslovljena na Frank K; otkud pa oni znaju da se ja zovem Frank? Hvala na

adresama, pisacu. Biti blizu tebe, da. U protivnom, imam ja pametnija posla nego da
pu�tam da rezbare po meni, le�eci u sanatorijumu, i da di�em oci ka vecnom prekoru

zimskog neba.
* * *
Od danas vi�e nisam sam u kancelariji, to je naporno, po�to sam toliko dugo bio
sam, cak i ako pitanja... ah! Evo, pesnik je ostao ovde dobra dva sata i upravo je
u suzama
pobegao. Verovatno je nesrecan zbog toga, mada su suze ono najbolje �to postoji.
Da, naravno, nemoj mi pisati, ako je to �obaveza�, nemoj mi pisati cak ni ako
��eli�� da mi pi�e�, cak ni ako �mora�� da mi pi�e�: da, ali onda, �ta ostaje? Ono
�to ostaje i
jeste sve to zajedno.
* * *
Prila�em ne�to za nevaljalu sestricinu.
* * *
Da, pisacu Sta�i.
*
Utorak
Potpuno me prezire�, Milena - ne, to je gore od obicnog prezira - cak i pored toga
�to, naravno, dobro shvata� �ta je receno na povr�ini, ali ovde nema �ta da se
shvati ili da
se ne shvati? To je prezir koji se pojavljuje neprestano, koji se vec pojavio
jednom ili
dvaput u Meranu. Nisam ti ipak [...]88 tra�io savet, kao �to bih ga tra�io, na
primer, od
coveka koji u kancelariji sedi naspram mene. Razgovarao sam sa sobom, od sebe sam
tra�io savet u svom dobrom snu, a evo, ti me budi�.
Nema vi�e �ta da se doda, stvar sa Jarmilom je svr�ena i to konacno, kao �to sam ti
pisao juce, mo�da ce� to pismo tek primiti. Pismo koje mi �alje� je, odista,
Jarmilino.
[...]89
Ne znam kako da tra�im od nje to �to hoce�, malo je verovatno da cu je ponovo
videti ili joj pisati, a da joj napi�em ba� to - ?
* * *
Takode sam shvatio iz jucera�njeg telegrama da vi�e nemam obavezu da pi�em
Sta�i. Nadam se da sam dobro shvatio.
* * *
Juce sam ponovo razgovarao sam Maksom povodom Tribune. �to se tice pitanja
partijske politike, on ne mo�e da se re�i da objavi ne�to u Tribuni. Ali reci mi
samo za �ta
�eli� da ima� jevrejski clanak i moci cu da ti citiram ili da ti po�aljem mnogo
drugih stvari.
* * *
Ne znam da li si dobro shvatila moje razmi�ljanje povodom clanka o bolj�evizmu.
Ono �to mu pisac zamera opravdava u mojim ocima najvi�u pohvalu koja se ovde mo�e
dodeliti.
* * *
Janoviceva adresa, za slucaj da nisi primila moje poslednje
pismo: kod Karla
Majera, Berlin W15, Lietzenburgerstra�e 32. Ali, kako sam rasejan,
vec sam ti je
telegrafisao.
* * *
Sinoc sam bio sa P�ibramom. To me je vratilo daleko unazad. On mi je vrlo
ljubazno govorio o tebi, uop�te ne kao o nekoj �sobarici�. Uostalom, vrlo smo se
lo�e
poneli prema njemu, Maks i ja, pozvali smo ga da provede vece sa nama, dva sata smo
nevino razgovarali o ovome i o onome i odjednom smo srucili na njega (ja prvi) onu
stvar
sa njegovim bratom. Ali on se sjajno branio, bilo je te�ko
suprotstavljati mu se
argumentima, cak ni spominjanje izvesne �pacijentkinje� nije mnogo cemu poslu�ilo.
Ali,
poku�acemo ponovo.
* * *
Juce, u osam uvece, gledajuci sa ulice u svecanu salu Jevrejske vecnice, gde je
sme�teno mnogo vi�e od stotinu jevrejskih iseljenika iz Rusije,
koji su tu cekali na
americku vizu, video sam dvoranu punu puncatu ljudi, kao na nekom javnom skupu, a
pola sata posle ponoci sam ih ponovo video kako spavaju, le�eci jedno uz drugo;
neki su se
opru�ili u foteljama; neki su ka�ljali ili se prevrtali; ili su obazrivo prolazili
izmedu redova
spavaca; elektricna svetlost gori cele noci. Da su mi tada ponudili mogucnost da
budem �ta
god �elim, izabrao bih da budem mali Jevrejin sa Istoka, bezbri�an, u uglu dvorane,
dok se
njegov otac na sredini raspravlja sa mu�karcima, dok majka, umotana u debele
prekrivace,
pretura po svom zave�ljaju u dronjcima, a njegova sestra se svada sa drugim
devojcicama
ce�ljajuci svoju lepu kosu; i kroz nekoliko nedelja bili bismo u Americi. Stvari,
istina, nisu
tako jednostavne; vec je bilo slucajeva dizenterije, ljudi, sa ulice, kroz prozore
dobacuju
pogrde; cak i medu Jevrejima ima svada, dvojica su vec no�evima nasrnuli jedan na
drugog. Ali kada ste mali, sve se brzo zaboravi, brzo prosudi;
�ta bi vam se moglo
dogoditi? Od te dece, cela se gomila verala na madrace ili puzala izmedu nogu
stolica,
vrebajuci hleb koji bilo ko (jedan je to narod) premazuje (sve je za jelo) bilo
cime.
*
Petak
Tvoj telegram je upravo stigao, savr�eno si u pravu, sve sam uradio tako glupo i
grubo da to baca u ocajanje; ali nije moglo biti drugacije,
zato �to �ivimo u
nesporazumima; na�i odgovori poni�tavaju vrednost na�ih pitanja. Treba da
prestanemo
da se dopisujemo i da pustimo buducnost da bude �to mo�e.
Po�to Vlasti ne mogu da pi�em, nego samo da joj telefoniram, moci cu da joj ka�em
tek sutra.
*
Utorak
Danas, 2 tvoja pisma i tvoja razglednica. Pisma sam otvorio
drhteci. Ili si
nezamislivo dobra, ili se nezamislivo savladuje�; sve naginje u korist prvoj
pretpostavci,
neke stvari zastupaju i ovu drugu.
Jo� jednom ponavljam: savr�eno si u pravu. I da si ti meni, �to je nemogucno,
ucinila ne�to slicno mojem susretu sa Vlastom, ne�to �to bi
svedocilo o jednakom
nedostatku obzira, takvoj zaslepljenosti, takvoj detinjastoj gluposti,
takvoj
samodovoljnosti, pa cak i tako dubokoj ravnodu�nosti, mislim da bih izgubio pamet,
i to
ne samo zbog telegrama.
Procitao sam ga samo dvaput, prvi put brzo, kada sam ga primio, i drugi put
nekoliko dana docnije, neposredno pre nego �to sam ga pocepao.
Te�ko mi je da opi�em �ta sam osetio dok sam ga citao prvi put. Najjasnije je bilo
to
da mi zadaje� udarce; pocinjalo je, kako mi se cini, jednim �odmah�; to je rec koja
je nosila
udarac.
Danas ne mogu da govorim o tome podrobno, ne zato �to sam narocito umoran,
nego se osecam �trom�. Osetio sam dah onog ni�tavila o kojem sam ti jednom govorio.
Sve bi to bilo neshvatljivo da sam verovao da sam postupio gre�no; zato �to bih
tada s razlogom primio udarac. Ne, oboje smo krivi, i nijedno od nas nije krivo.
Mo�da bi ipak mogla, kada jednom savlada� opravdanu odbojnost, da se pomiri� sa
Vlastinim pismom, koje ce� zateci u Becu. Potra�io sam Vlastu odmah onog popodneva
kada sam primio telegram, kod tvog oca. Dole se moglo procitati 1. schody90 uvek
sam to
tumacio kao �1. sprat�, a shvatio sam da je to sasvim gore. Otvorila mi je neka
mlada
slu�kinja, lepa i nasmejana. Vlasta nije bila tu, to sam i ocekivao, ali samo sam
hteo da
ne�to uradim, da saznam kad ujutro sti�e. Prema natpisu na vratima, tvoj otac je
izgleda
urednik Sportovni revue. Onda sam je cekao pred kucom, rano izjutra; dopala mi se
vi�e
nego poslednji put, inteligentna je, otvorena, objektivna. Nisam joj rekao bogzna
koliko
vi�e od onoga �to sam telegrafisao.
[Na levom obodu druge stranice ovog pisma od reda sa recima: sve bi to bilo
neshvatljivo do reda sa recima: �to sam telegrafisao]: Delimicno bih mogao da
pobijem
tvoja strahovanja povodom tvog oca; uskoro.
Nakjuce, Jarmila je dolazila da me vidi u kancelariji, odavno nije imala nikakvih
vesti o tebi, ni�ta nije bila cula o poplavi i do�la je da se raspita za vesti od
tebe. To je vec
bilo dovoljno. Ostala je samo kratko. Zaboravio sam da joj prenesem tvoju molbu u
vezi sa
njenim pismom, o tome sam joj govorio malo docnije, u poruci.
Jo� nisam dobro procitao tvoja pisma, ponovo cu ti pisati.
* * *
I telegram je upravo stigao. To je istina? To je istina? I vi�e ne �eli� da mi
zadaje�
udarce?
Ne, ne mo�e biti da si zadovoljna, to nije mogucno. To je telegram trenutka, kao i
prethodni; istina se ne nalazi ni�ta vi�e ovde koliko ni tamo; ponekad, kada se
probudim
rano, zami�ljam da je ona tik uz moj krevet: i to je grob ukra�en ponekim uvelim
cvetom,
90 Stepeni�te.
otvoren, spreman da me primi.

Jedva se usudujem da procitam tvoja pisma; uspevam u tome samo uz predahe; ne
podnosim patnju koju mi izazivaju. Milena (ponovo pravim razdeljak u tvojoj kosi i
sklanjam je u stranu), zar sam toliko nevaljala �ivotinja? Nevaljao za sebe, ni�ta
manje za
tebe? Nije li pre ono �to je iza mene i �to me proganja u stvari nevaljalo? Ali cak
se ne
usudujem ni da ka�em da je nevaljalo; samo kada ti pi�em cini mi se da je tako, i
to i
ka�em.
Inace, sve je zaista onako kako sam ti rekao. Kada ti pi�em, spavanje uop�te ne
dolazi u obzir, ni pre ni posle; kada ti ne pi�em, odspavam
barem nekoliko sati
(najlaganijim snom). Kada ti ne pi�em, samo sam umoran, tu�an, trom; kada ti pi�em,
razdiru me nemir i strah. Tra�imo jedno od drugog milost, ja tebe molim da mi

dozvoli�
da se sada vratim u svoju rupu, ti mene moli�... to �to je takvo stanje mogucno
najstra�nija
je besmislica.
Kako je to mogucno?, pita� ti. �ta ja hocu? �ta ja radim?
Evo otprilike �ta je: bio sam �umska �ivotinja koja, u to vreme, skoro nikad nije
�ivela u �umi, nego zakopana bilo gde u prljavoj jami (prljavoj zbog samog mog
prisustva,
naravno), kada mi se na jarkom suncu ukazalo ne�to najcudesnije �to sam ikada
video;
nisam mislio vi�e ni na �ta, potpuno sam se zaboravio; ustao sam, pri�ao,
boja�ljivo, okrilju
te nove slobode koja me je ipak podsecala na vazduh rodenja, pri�ao sam uprkos
strahu, i
stigao sam do tebe. Kako si ti bila dobra! Legao sam kraj tvojih nogu, kao da na to
imam
pravo, i spustio sam lice u tvoje �ake, osetio sam se srecan, ponosan, slobodan,
mocan, kod
kuce; toliko kod kuce! (Uvek, uvek toliko kod kuce!) Ali sam
u dubini du�e ostao
�ivotinja, spadao sam samo u �umu, i �iveo sam ovde, na svetlosti dana, samo
zahvaljujuci
tvojoj milosti. I ne znajuci (sve sam bio zaboravio) citao sam svoju sudbinu iz
tvojih ociju.
To nije moglo trajati. Nisi mogla izbeci, cak ni milujuci me najdobronamernijom
rukom,
da u meni otkrije� posebnosti koje poticu iz �ume, od onog porekla, iz one istinske
otad�bine; tada su pocele rasprave o �strahu�, te neizbe�ne i

neizbe�no ponavljane
rasprave koje su me mucile (kao i ti, ali nepravedno) kao da su mi �ivci ogoljeni;
i to je
neprestano raslo u meni, osecao sam kakvu gnusnu napast, kakvu sveop�tu prepreku ja
predstavljam za tebe; nesporazum sa Maksom to je pokazao, u Gmindu, postalo je jo�

jasnije, zatim je do�lo moje razumevanje ili nerazumevanje Jarmile i konacno moje
glupo,
prostacko, ravnodu�no dr�anje prema Vlasti i hiljadu drugih
pojedinosti izmedu tih
dogadaja. Setio sam se �ta sam bio, nisam vi�e citao opcinjenost u tvojim ocima;
pla�io sam
se, kao u snovima gde se ustrucavamo da se pona�amo kao kod kuce na mestu na kojem
smo se na�li kao uljez; taj sam strah osetio u stvarnosti, morao sam da se vratim u
svoju
tminu, nisam vi�e podnosio sunce; bio sam ocajan kao zalutala �ivotinja, potrcao
sam
koliko su me noge nosile, opsednut mi�lju: �Kada bih mogao da je odnesem sa sobom�
i
suprotnom mi�lju: �Mo�e li biti tmine tamo gde se ona nalazi?�
Pita� me kako �ivim: eto kako.
*
Moje prvo pismo vec je bilo oti�lo kada je tvoje stiglo. Nezavisno, od svega cega u
njemu mo�e biti - �strah� itd. - od cega mi pripadne muka, ne zato �to je to ne�to
gadno,
nego zato �to mi je stomak previ�e ne�an, nezavisno od svega toga, mo�da je to
mnogo
jednostavnije nego �to ti ka�e�. Evo mo�da jednog obja�njenja: nesavr�enstvo smo,
kada
smo sami, prinudeni da trpimo u svakom trenutku; nesavr�enstvo udvoje, na to nismo
prinudeni. Zar nemamo dva oka da budu i�cupana, i samo jedno srce da sa njime bude
ucinjeno to isto? Nije to tako stravicno, to je samo la� i preterivanje; sve je
preterivanje,
samo je �elja istinita, iskljucivo strasna �elja ne mo�e biti preterana. Ali cak i
istina �elje
manje izra�ava tu istinu nego la� svega ostalog. To izgleda zamr�eno: medutim, tako
je.
Takode, kada ka�em da si ti ono �to najvi�e volim, mo�da to i nije ljubav u pravom
smislu reci; ljubav je u tome da si ti no� koji u sebe zarivam i njime rijem.
Uostalom, i sama ka�e�: nem�te sily milovat;91 zar to nije dovoljno da se povuce
razlika izmedu ��ivotinje� i �coveka�?
*
Sreda
Nema zakona koji mi zabranjuje da ti ponovo pi�em kako bih ti zahvalio na ovom
pismu, koje sadr�i mo�da najlep�u od svih stvari koje si mi mogla reci, ovu: �Znam
da me
ti...�
Drugim recima, odavno smo istog mi�ljenja: nema potrebe da se dopisujemo; puka
je slucajnost �to sam ja to prvi rekao, to si isto tako lako mogla biti i ti. A
po�to mislimo
isto, suvi�no je obja�njavati za�to bi cinjenica da se ne dopisujemo bila dobra.
Nezgodno je to �to od sada (od ovog trenutka, nemoj vi�e odlaziti na po�tu) vi�e
necu imati nacina da ti pi�em, osim da ti po�aljem kartu bez teksta; ona bi znacila
da te
pismo ceka na po�ti. Ti meni mora� i dalie da pi�e�, cim se uka�e i najmanja
potreba, ali to
je sasvim ocigledno.
Ne spominje� nikakvo Vlastino pismo. Ona je, medutim, trebalo da ti pi�e u ime
tvoga oca da ti predlo�i da na nekoliko meseci ode� u sanatorijum po tvom izboru
(pod
uslovom da to bude u Cehoslovackoj). S obzirom na to da ti niko nije tra�io casove
(�to
nimalo ne cudi, zanimanje za ce�ki je sada verovatno opalo) mo�da bi mogla da
prihvati�
91 Nemaju snage da vole.
predlog. Ja ti ovim ne dajem savet, zadovoljavam se time, u�ivam u toj pomisli.

Vrlo sam se lo�e poneo prema Vlasti, u to nema nikakve sumnje, ali manje lo�e
nego �to si ti to pomislila pod �okom od prvog u�asa. Najpre, nisam i�ao da
moljakam, i
nikako ne u tvoje ime. Oti�ao sam kao stranac koji te dobro poznaje, koji je pomalo
video
stanje stvari u Becu i koji je od tebe primio 2 tu�na pisma.
Ja sam, istina, oti�ao kod Vlaste u tvoju korist, ali barem isto toliko i u korist
tvoga
oca. Su�tinska ideja mog izlaganja, ne potpuno izricita, ali uvek vrlo jasna, bila
je ova: tvoj
otac sada nece moci da izvojuje pobedu koja bi se sastojala u tome da vidi Milenu
kako mu
se dobrovoljno vraca, ponizna i ubedena, na to ne treba ni pomi�ljati; ali
naprotiv, vrlo je
mogucno, mogu to da tvrdim, da mu se za tri meseca vrati te�ko bolesna. Da li bi to
bila
pobeda, da li je zaista to ne�to po�eljno?
To je bila prva tacka; druga tacka ticala se novca. Izlo�io sam situaciju tacno
onakvu kako mi je izgledala, imajuci u vidu 2 pisma koja su mi tada oduzela svaku
mogucnost da razmi�ljam, cini mi se da su me svi obziri koji bi me mogli navesti da
krivotvorim svoju pricu pred Vlastom samo jo� malo dublje zakopali u Bec. (Nije se
sve
ba� tako desilo, to vec pomalo jevrejski advokat ovako govori,
sa svojom vecitom
slatkorecivo�cu - ali nije va�no, i�lo je u tom smeru.) Ja sam, dakle, otprilike
rekao:
�Milenin mu� celu svoju platu tro�i na sebe. Nema mu se �ta prebaciti, Milena ne bi
ni
�elela da bude drugacije, ona ga voli takvog, i dalje ne �eli da se on pona�a
drugacije, to je
cak delimicno i njena odluka. Kako bilo da bilo, osim obroka njenog mu�a, ona mora
da
podmiruje sve ostalo, s jedne strane i tro�kove svoga mu�a koji, s obzirom na
u�asnu
skupocu �ivota u Becu, ne mo�e da sastavi kraj s krajem, cak ni on sam, sa svojom
platom.
Ona bi, bez ikakve sumnje, mogla da ispuni svoje obaveze i bila bi srecna; ali do
toga je
stigla tek ove godine; kada je do�la od kuce, bila je razma�eno, neiskusno dete,
nije
istinski poznavala svoje snage i mogucnosti. Bilo joj je potrebno dve godine - �to
i nije
previ�e dugo - pre nego �to je do�la u novu situaciju, pre nego �to je potpuno sama
mogla
da izdr�ava svoje celokupno domacinstvo; davala je privatne casove,
predavala je u
�kolama, prevodila i sama pisala. Ali sve to, ponavljam, tek ove godine; prethodne
dve
godine morali su se praviti dugovi; odnosno, nije u mogucnosti da potpuno vrati
te
dugove, �to je takode ko�ta novca, samo plodovima svoga rada; ti dugovi je
uni�tavaju,
stavljaju je na muke, sprecavaju je da pronade ravnote�u, primoravaju je da prodaje
ono
�to ima, prinuduju da se iscrpljuje od posla (nisam zaboravio ni da govorim o
name�taju i
kovcezima koje si ponela, o pijaninu itd.) teraju je da se razboli. Eto, to su
cinjenice.�
Ne ka�em ti zbogom. Ovo nije zbogom, osim ako me tromost koja me vreba ne
povuce na samo dno. Ali, kako bi to bilo mogucno, kada si ti �iva?
*
Ne mo�e� tacno da shvati� o cemu se radi, Milena, ili o cemu se radilo; ni ja to ne
shvatam; mogu samo da se tresem kada dode do napada, da se mucim i da ludim; ali
�ta je
to, cemu to smera u daljini, uop�te ne znam. Samo znam �ta to neposredno zahteva:
ti�inu,
tamu, da se covek nacini sasvim mali; i prinuden sam da se
pokoravam, ne mogu
drugacije.
To je napad, prolazna stvar; vec je delimicno pro�la, ali sile koje je
izazivaju
neprestano cepte u meni, i pre i posle; �ta to ka�em? moj �ivot, moje postojanje
sacinjeno
je od te podzemne pretnje; ako ona prestane, prestajem i ja, to je moj nacin da
ucestvujem
u postojanju; ako prestane, napu�tam �ivot jednako lako i jednako ocigledno kao
kada se
zatvore oci. Zar niie oduvek bila tu, ta pretnja, otkako se poznajemo, i da li bi
ti ijedan
pogled bacila na mene da ona nije bila tu?
Ne treba hteti da se ka�e: a sad je pro�lo, od sada cu biti sama sreca, spokojstvo,
zahvalnost u na�em novom zajednickom �ivotu. Ja nemam prava da to ka�em, cak i ako
je
to bezmalo istina (u potpunosti za zahvalnost [...],92 samo u izvesnom smislu za

srecu i
nikako za spokojstvo), po�to ja nikada necu prestati da izazivam strah, pre svega
kod sebe
licno.
Spominje� moje vereni�tvo i druge stvari iste vrste; to je bilo sasvim jednostavno,
naravno; ne patnja, nego njena posledica. Bilo je to kao da sam �ivot provodio u
razvratu, i
da su me odjednom uhapsili da me kazne; kao da su mi glavu stavili u mengele, �raf
na
desnoj slepoocnici, �raf na levoj slepoocnici, i da je trebalo da ka�em, dok polako
ste�u:
�Da, i�trajacu u svom razvratnom �ivotu�, ili: �Ne, odricem ga se!� Naravno, ja sam
tako
urlao �ne� da su mi pluca pucala.
U pravu si i kada ono �to sam upravo uradio stavlja� u istu ravan sa pro�lo�cu; ne
mogu ni�ta drugo osim da uvek budem isti i da ponovo pre�ivljavam iste muke. Jedina
je
promena to �to sada imam iskustva i vi�e ne cekam da stegnu �raf kako bi mi
iznudili
priznanje pa da onda kriknem, nego pocinjem da urlam cim ih postave na mesto, vicem
cak i dok cujem kako se mrdaju u daljini, toliko je moja svest postala izvanredno
bistra. A
ipak, ne, nije preterano bistra, potrebno je mnogo da postane cak dovoljno bistra.
Ali,
postoji jo� jedna razlika: tebi mogu da ka�em istinu kao nikome drugom, i povodom
sebe,
i povodom tebe; cak mogu neposredno od tebe da saznam koja je moja istina.
Ali, kada mi gorko zamera�, Milena, �to sam te toliko molio da me ne napu�ta�, nisi
u pravu. Kada sam to cinio, nisam bio drugaciji nego danas. �iveo sam od tvog
pogleda
(�to jo� nije znacilo da sam bogotvorio tvoju licnost, bilo ko bi se pod tim
pogledom osecao
bo�anski); nije bilo, u pravom smislu reci, nikakvog tla pod mojim nogama, i to me
je
stra�no pla�ilo, mada to nisam zaista shvatao, nisam znao na kojoj visini lebdim
iznad
sopstvenog zemlji�ta. To nije bilo dobro; ni po mom shvatanju, ni po
tvom. Bila je
dovoljna jedna rec istine, neminovne istine, pa da se spustim za jedan sprat, zatim
sledeca
rec dvadeset i novi pad i na kraju vi�e ni�ta ne zaustavlja pad, padamo, sa
osecajem da jo� i
previ�e sporo padamo. Namerno ne navodim nijedan primer za te �reci istine�: to
samo
92 Precrtano jedanaest reci, necitljivo.
uslo�njava stvar i nikada nece biti savr�eno tacno.

* * *
Pronadi mi, molim te, Milena, neki drugi nacin da ti pi�em. Previ�e je blesavo
slati
la�na pisma, i jo� ne znam koje knjige treba da ti po�aljem;
konacno, ne podnosim
pomisao da bi mogla uzalud da ide� na po�tu; nadi ne�to drugo, molim te.
*
Ponedeljak, uvece
U sredu ce� ici na po�tu i tamo nece� zateci pismo; ipak, naci ce� ono od subote. U
kancelariji nisam mogao da ti pi�em zato �to sam hteo da radim, a nisam mogao da
radim
zato �to sam mislio na nas. Po podne nisam mogao da ustanem, zato �to sam bio, ne
previ�e umoran, nego previ�e �trom�, uvek ista rec, jedina koja mi odgovara, da li
ti to
zaista razume�? Pomalo �tromost� broda koji je izgubio kormilo i govori talasima:
�Previ�e
sam te�ak za sebe i previ�e lagan za vas.� Ali ni to nije ba� tako, poredenja to
(ne mogu da
izraze.
Ali u krajnjoj liniji, ako ti nisam pisao, to je zato �to sam imao nejasan osecaj
da
treba da ti ka�em toliko stvari, i to stvari toliko va�nih da nikada necu imati
slobodnog
vremena dovoljno da priberem sve potrebne snage... I zaista je tako.
Ali, ako sam nemocan da govorim o sada�njosti, koliko sam nemocniji da govorim
o buducnosti! Jedva, bukvalno, i da ustajem iz bolesnickog kreveta (�bolesnicki
krevet� sa
spolja�njeg stanovi�ta); jo� sam prikovan za njega i samo �elim da se u njega

vratim, iako
dobro znam �ta taj bolesnicki krevet znaci.
Ono �to si mi rekla o ljudima, Milena, bilo je tacno (nem�te sily milovat),93 mada
nisi verovala u to dok si pisala. Mo�da se njihova sposobnost da vole sastoji samo
u tome
da mogu biti voljeni. Pa cak i u tome prave razliku koja jo� vi�e oslabljuje stvar.
Kada neko
od njih ka�e onoj koju voli: �Mislim da me voli��, to je ne�to sasvim drugo i mnogo
manje
nego kada ka�e: �Voljen sam od tebe.� Ali, to vi�e i nisu pravi ljubavnici, to su
gramaticari.
�Nesavr�enstvo udvoje� navelo te je da izrazi� prezir. Pod time sam podrazumevao
naprosto to da �ivim u svojoj prljav�tini i da je to moja stvar. Da te u nju
uvucem, to je
sasvim druga prica, ne samo zato �to bi to bio greh prema tebi: to bi bilo samo
uzgredno;
ne verujem da bi mi greh prema drugome, u meri u kojoj bi se ticao samo toga
drugog,
remetio san. Nije, dakle, rec o tome. U�asnije je to �to kraj tebe postajem
svesniji svoje
prljav�tine, a narocito toga da bi ona moje iskupljenje ucinila mnogo te�im, ne,
bolje da
ka�emo: mnogo vi�e nemogucnim (nemogucno je u svakom slucaju, ali ovde bi se radilo
o
pojacanoj nemogucnosti). Nekakav znoj od strepnje izbija mi po celu; o nekom tvom
grehu, Milena, ne, o tome nema ni govora.
Ali pogre�io sam, u svom poslednjem pismu, i mnogo sam se pokajao zbog toga �to
sam pravio poredenja sa pro�lo�cu. Precrtajmo to u dogovoru.
* * *
Dakle, nisi stvarno bolesna?
93 (nemaju snage da vole).
*
[Prag, septembar 1920]
Naravno, Milena, ti ovde, u Pragu, ima� svoje vlasni�tvo; uostalom, niko ti ga ne
osporava, osim noci, ali noc �eli sve da prigrabi. Ima�
vlasni�tvo, ali kakvo! Ne
predstavljam ga manjim nego �to jeste, ono nije ni�ta; cak je toliko veliko da bi
moglo
pomraciti pun mesec u tvoje sobi. A ti se ne pla�i� toliko mraka? Mraka bez topline
mraka!
Da vidi� pone�to od onoga cime se �bavim�, prila�em crte�. To su 4 direka, kroz

dva srednja prodenute su �ipke za koje su pricvr�cene ruke
�delinkventa�; kroz dva
spoljna prodenute su �ipke za noge. Kad je covek tako privezan polagano potiskuju
�ipke u
stranu sve dok coveka ne rasece napola. Uz stub je naslonjen
pronalazac i dr�i se,
prekr�tenih ruku i nogu, krajnje oholo kao da je sve to njegov originalni izum, a
zapravo
se samo ipak ugledao na mestu koji tako pred svojom radnjom cereci rasporenu
svinju.
* * *
Kada te pitam da li se ne bi pla�ila, to je zato �to covek o kome govori� ne
postoji i
nikada nije ni postojao; on iz Beca nikada nije postojao, onaj iz Gminda isto tak
ali onaj iz
Gminda mo�da malo vi�e nego onaj drugi, i s svim je umesno proklinjati ga. To je
va�no
znati zato �to ako treba da se sretnemo, onaj iz Beca, ili cak onaj iz Gminda, mogu
savr�eno nevino ponovo da se pojave, kao da se ni�ta nije desilo, dok ce onaj
pravi,
nepoznat svima drugima i samome sebi i jo� manje postojeci nego
oni drugi, ali u
ispoljavanjima svog autoriteta stvarniji nego sve (za�to konacno ne izide? za�to se
ne
poka�e?) pretiti odozdo i jo� ce sve polupati.
*
Jeste, Mici Kuh je dolazila, bilo je vrlo dobro. Ali, u meri mogucnog, nikada ti
vi�e
necu govoriti o trecim osobama, njihovo me�anje u na�u prepisku je uzrok sveg zla.
Ipak,
nije to razlog zbog kojeg vi�e necu govoriti o drugima (u stvari, nisu oni ni za
�ta krivi, oni
su samo otvorili put istini i svemu �to je iz toga moglo uslediti), uop�te ne cekam
da ih
kaznim, priznajuci da moje cutanje mo�e biti videno kao kazna; ne, samo mi se cini
da im
vi�e ovde nije mesto. Ovde je crno; to je mracno stani�te u kojem mogu prebivati
samo
urodenici, pa i oni s te�kom mukom.
* * *
Kada bih samo znao da ce to proci? Znam da to nece proci.
Kao dete, kada bih uradio ne�to veoma lo�e, ne lo�e ili zaista jako lo�e u znacenju
koji ceo svet daje toj reci, nego u mom posebnom znacenju (�to to nije bilo lo�e u
javnom
smislu reci, to nije moja licna zasluga, nego slepilo, dreme�
sveta), bio bih krajnje
iznenaden �to se tok stvari ne menja; �to se odrasle osobe i dalje krecu oko mene,
malo
zacudene, ako cemo pravo, ali bez ikakvog drugog preobra�aja, i �to njihova usta,
kojima
sam se oduvek odozdo divio jo� od najranijeg detinjstva, �to nisu izgubila
smirenost i �to
su ostala zatvorena, kao da je to ne�to ocigledno, i dalje su bila zatvorena. Iz
svega toga
zakljucio sam, po�to sam na trenutak posmatrao, da ocigledno nisam uradio ni�ta
lo�e, ni u
kojem smislu reci, da je detinjasta zabluda pomisliti tako ne�to, i da je
sledstveno tome
samo trebalo da nastavim na mestu na kojem sam stao kada me je prvi put uhvatio
u�as.
To stanovi�te o mojoj okolini potom se malo-pomalo izmenilo. Najpre sam poceo
da mislim da drugi izvanredno dobro primecuju sve �to covek radi, da cak veoma
jasno
izra�avaju svoje mi�ljenje i da ja to samo jo� ne umem da vidim, u nedostatku njuha
koji
sam posle toga brzo stekao.
I drugo, njihova hladnokrvnost, ako je zaista postojala, vi�e mi nije izgledala, i
dalje me iznenadujuci, kao dokaz u moju korist. Dobro. Oni dakle ni�ta nisu
primecivali;
ni�ta od onoga �to sam ja bio nije se probijalo u njihov svet; u njihovim ocima sam
bio
besprekoran; put moga postojanja, moj put, prolazio je izvan njih; ako je moje
postojanje
bilo reka, postojao je najmanje jedan veliki rukavac koji nije prolazio kroz njihov
svet.
* * *
Ne, Milena, molim te, nadi mi drugi nacin da ti pi�em. Ne treba uzaludno da
odlazi� na po�tu, pa cak ni tvoj mali po�tono�a - gde je on? - ne treba cak ni
gospodicu u
po�ti izlagati nevolji da je nepotrebno ispituju. Ako ne nade� drugi nacin,
moracemo da se
prilagodimo, ali barem poku�aj.
* * *
Juce sam te sanjao. Jedva da vi�e znam �ta se potanko de�avalo; samo jo� znam da
smo se neprestano preobra�avali jedno u drugo, ja sam bio ti, ti si bila ja.
Naposletku je
tebe zahvatila nekakva vatra, setio sam se da se vatra gasi krpama, uzeo neki stari
kaput i
njime udarao po tebi. Ali, preobra�avanja su ponovo pocela i to je sezalo tako
daleko da ti
cak vi�e nisi bila tu, nego sam ja bio taj koji gori i ja sam bio taj koji udara
kaputom. To
udaranje, medutim, nije nimalo pomagalo i samo se potvrdila moja stara bojazan da
takve
stvari ne mogu da se nose s vatrom. Ali, za to vreme je pristigla i vatrogasna
slu�ba i
nekako je jo� uspela da te spase. No, bila si drugacija nego ranije, gotovo
sablast, iscrtana
[...]94 kredom na crnom, i pala si mi be�ivotno u narucje, mo�da samo obeznanjena
od
radosti �to si spasena. Ali, i dalje je delovala neizvesnost preobra�avanja, mo�da
sam to bio
ja koji je pao u necije narucje.
94 Jedna rec precrtana, necitljivo.
* * *
Paul Adler odlazi odavde, poznaje� li ga? Kada bi samo sve
posete mogle da
prestanu! Ljudi nikako da prestanu da �ive, stvarno su besmrtni! Nesumnjivo, nije
da idu
ka pravoj besmrtnosti, nego ka dnu svog trenutnog �ivota. Pla�e me. Iz straha,
�eleo bih
da procitam u njihovim ocima sve do najmanje �elje i u znak zahvalnosti da im
izljubim
noge, ako pristanu da odu a da ne zatra�e da im uzvratim posetu. Sam, jo� i uspevam
da
�ivim; ali, ako mi neko dode u posetu, taj me doslovno ubija zato da bi potom mogao
da
me o�ivi zahvaljujuci sopstvenim snagama; na nesrecu, on tu snagu nema. Moram da mu
odem u posetu u ponedeljak, i vec mi je bolesna glava.

*
Za�to mi govori�, Milena, o zajednickoj buducnosti koje nikada nece biti? Da li je
to upravo zato �to je nece biti? U Becu, jo� one veceri kada smo dotakli ovo
pitanje, imao
sam utisak da se stvari de�avaju kao da tra�imo nekoga koga dobro poznajemo, ko nam
je
mnogo nedostajao i koga iz tog razloga nazivamo najlep�im imenima, ali nam odgovor
ne
dolazi; kako bi i mogao odgovoriti, kad nije tu, toliko je daleko da se o tome samo
sanjati
mo�e?
Malo je izvesnih stvari, ali jedna od njih jeste da nikada necemo �iveti zajedno, u
istoj kuci, rame uz rame, za istim stolom, nikada; cak ne ni u istom gradu. Umalo
da nisam
rekao da mi se to cini jednako izvesno koliko i da sutra necu ustati (trebalo bi da
se sasvim
sam pridignem. Zatim vidim sebe dole, spljo�tenog na stomaku kao pod te�kim krstom,
potreban mi je ogroman trud pre nego �to uspem da se sklupcam i malo pridignem le�
koji
je poda mnom), jednako izvesno kao da zatim necu ici u kancelariju. Da, to je
istina,
nikako necu ustajati; to je ipak kretnja koja samo malo prevazilazi ljudske snage,
mo�da cu
jo� i uspeti, upravo na onoj ravni iznad ljudskih snaga da jo� mogu da se
pridignem.
Ne uzimaj previ�e bukvalno ovu pricu o ustajanju; nije toliko ozbiljno kao �to
govorim; u svakom slucaju, ima vi�e izgleda da ja ustanem nego �to ima, ni
izdaleka,
mogucnosti da nas dvoje ikada �ivimo zajedno. Uostalom, ni ti sama, Milena, zacelo
ne
misli� drugacije kada sebe ispituje�, i mene, i �more� izmedu �Beca� i �Praga�, sa
njegovim
visokim talasima u kojima se pogled izgubi.
�to se tice moje prljav�tine, za�to ti je ne bih stalno poturao pod nos? (Ona je
moje
jedino vlasni�tvo, jedino vlasni�tvo svakog coveka, ali to vec ne znam toliko
dobro.) Iz
skromnosti? To bi bio jedini branjivi razlog.
Pla�i� li se kad misli� na smrt? Ja se samo u�asno pla�im patnje. To je lo� znak.
�eleti smrt bez patnje je lo� znak. Inace, covek mo�e rizikovati smrt. Bio je
poslat kao
biblijska golubica, nije na�ao nijedno zeleno mesto, i vraca se da se zavuce u
mracni
kovceg.
* * *
Primio sam prospekte dva sanatorijuma. Nisu mogli nicim da me iznenade, osim
cenom, i udaljeno�cu od Beca. U ta dva pogleda su jednaki. Ludo skupi, vi�e od 400
kruna
dnevno, recimo 500, i bez rezervacije. Tri sata vozom iz Beca, i pola sata kolima,
dakle,
takode veoma daleko; otprilike koliko i Gmind, ali �inobusom. Grimen�tajn bi mo�da
bio
ne�to jeftiniji; u slucaju nu�de - samo u slucaju nu�de! - njega bih, dakle,
izabrao.
* * *
Vidi�, Milena, kako uvek mislim samo na sebe, ili tacnije, na usko polje koje nam
je zajednicko, usko polje koje je, po mom osecanju i mojoj volji, za nas presudno,
i kako
zanemarujem sve ostalo! Cak ti jo� nisam zahvalio na Kmenu i Tribuni, mada je to
ponovo
velicanstveno. Poslacu ti svoj primerak, imam ga ovde u fioci, ali mo�da �eli� da
dodam
nekoliko napomena? Trebalo bi da ga ponovo procitam, a to nije lako. Koliko volim
tvoje
prevode stranih pisaca! Da li je razgovor sa Tolstojem preveden sa ruskog? [...]95
* * *
Dodatak. Da, jednom, primi� od mene ne�to �to ce te nasmejati: �Je, ona nevi, co je
bijak? Kind�sek.�96
*
Znaci, imala si grip! Ja ne mogu, sa svoje strane, sebi da prebacim da sam vreme
proveo previ�e veselo. (Ima trenutaka kada ne razumem kako su
ljudi otkrili ideju
�veselosti�; verovatno su je smislili tek kao suprotnost tuzi.)
Bio sam ubeden da mi vi�e nece� pisati, ali nisam bio ni tu�an ni iznenaden. Nisam
95 Precrtano oko cetrdeset reci, necitljivo.
96 �ta, ona ne zna �ta je to bioskop ? Pa to je bionja.
bio tu�an, zato �to mi se ta stvar cinila previ�e nu�na da ne bih pre�ao preko
tuge, i zato
�to nesumnjivo na svetu nema dovoljno tereta kojim bi se stvorila protivte�a mom
sirotom
malom licnom teretu; nisam bio iznenaden, zato �to se u su�tini nikada ne bih
iznenadio,
ranije, da si mi rekla: �Do sada sam bila dobra prema tebi, ali je sada gotovo,
odlazim.�
Postoje znamo zaprepa�cujuce stvari, ali ovo je bila jedna od onih koje su
ponajmanje
takve; koliko je vi�e zaprepa�cujuce, na primer, �to ustajemo svakoga jutra. Ali to
nije
iznenadenje koje bi vas ohrabrilo, to je pre neka cudna stvar koja vam na kraju
mo�e
izazvati mucninu.
Da li zaslu�uje� neku lepu rec, Milena? Ja sam taj koji nesumnjivo ne zaslu�uje da
ti je ka�e; inace se ni�ta ne bi isprecilo.
Videcemo se pre nego �to mislim? (Pi�em �videcemo�, a ti pi�e�
��ivecemo
zajedno�.) Mislim (i svuda vidim potvrdu, svuda, u stvarima koje nemaju nikakve
veze sa
time, zato �to sve o tome govori) da necemo �iveti i nikada necemo moci da �ivimo
zajedno; a �pre� nego �nikada�, to je ipak nikada.
* * *
Grimen�tajn je ipak bolji. Razlika u ceni je cak pedesetak kruna dnevno; osim toga,
u drugom sanatorijumu treba poneti sav materijal za le�ecu kuru (grejac za noge;
jastuke,
prekrivace itd., a ja ni�ta od toga nemam), u Grimen�tajnu vam to pozajme; u
�Beckoj
�umi� treba polo�iti veliku kauciju, a u Grimen�tajnu ne; a osim toga, Grimen�tajn
je na
vecoj visini itd. Uostalom, jo� ne krecem. Zaista sam proveo jednu vrlo lo�u
nedelju (malo
groznice i toliko te�kog disanja da sam strepeo da ustanem od stola; takode i mnogo
ka�lja), ali to je nesumnjivo bila samo posledica duge �etnje tokom koje sam malo
pricao;
sada mi je bolje, tako da je sanatorijum postao sporedan.
Ovde imam sve prospekte: u �Beckoj �umi� se ne mo�e imati soba na jugu sa
balkonom za manje od 380 kruna: u Grimen�tajnu najskuplja soba ne prelazi 360

kruna.
Razlika je preterana, mada su oba jezivo skupa. Konacno, treba platiti mogucnost da
te
bockaju, �to naknadno treba ponovo platiti. Voleo bih da odem na selo, a jo� i vi�e
da
ostanem u Pragu; tu bih rado naucio neki zanat; sanatorijum mi najmanje ka�e. �ta
cu da
radim? Da pustim da me neki lekar stisne medu kolena i da me udavi cuftama od mesa
koje ce mi trpati u usta i proterivati kroz �drelo prstima koji mu se osecaju na
karbolnu
kiselinu?
* * *
Sad sam se vratio od direktora, poslao je po mene, Otla je bila kod njega pro�le
nedelje protiv moje volje; pregledao me je, protiv moje volje, lekar Zavoda, i
dobicu,
protiv svoje volje, odmor od Zavoda.
* * *
Kupec je bez gre�ke. Ti samo misli� da u njemu nalazi� gre�ke, ocigledno zato �to
ne mo�e� da zamisli� da je tekst tako bedno lo� i da ga ima� pred ocima. Ali ba� je
tako lo�
kao to �to ima� pred ocima.
Samo da vidi� da sam ga procitao da potra�im gre�ke u njemu: umesto boli uvnitr v
cele a v spancich - uvnitr na97 ili ne�to slicno - misli se da, kao �to kand�e
mogu da
napadnu celo spolja, to mo�e da se desi i iznutra; potirajice se znaci ispreplesti,
zamrsiti?98
- odmah zatim, umesto voln� misto mo�da bolje n�mesti;99 pron�ssledujte jen100 ne
znam
97 Prevod recenice iz prvog pasusa price: �koji mi bolno pritiskaju celo i
slepoocnice�.
98 U petom pasusu price od kraja: �preplicu se jedno sa drugim�.
99 U istom pasusu: �ne oslobadaju trg�. Reci koje je Milena upotrebila znace �neko
mesto�; Kafka predla�e
n�mesti, �to znaci trg.
100 U trecem pasusu od kraja: �samo navalite�.
da li nur u nemackom tekstu ovde jen, to nur je u stvari jedno nur iz

�argona pra�kih
Jevreja, ono oznacava poziv, ne�to kao �samo se ne ustrucavajte da to uradite�;
poslednje
reci nisu prevedene doslovno. Ti razdvaja� slu�avku i trgovca, dok se u nemackom
oni
me�aju. Bubacke dopisy101 - u pravu si. Ali one su prave, ne zadovoljavaju se time
da nose
car�ave.
*
Evo, upravo sam dva sata proveo le�kareci na kanabetu i ne misleci gotovo ni na
�ta drugo osim na tebe. Zaboravlja�, Milena, da smo jedno uz drugo i da
na zemlji
posmatramo to bice koje sam ja; ali ja koji ga gledam, ja sam, pravo da ka�em,
li�en svake
stvarnosti.
Uostalom, i jesen se poigrava mnome; vrucina mi je, hladno mi je, na neki sumnjiv
nacin; ali ja na to ne obracam pa�nju; nece to biti ni�ta narocito ozbiljno. I ja
sam vec
razmi�ljao, odista, da prodem kroz Bec, ali samo zato �to su mi pluca bolesnija
nego letos -
�to je uostalom sasvim prirodno - te�ko mi je da govorim kada sam na ulici, �to ima
neprijatne posledice. Ako treba da izidem iz ove sobe, hocu da �to pre odem da se
bacim u
neku naslonjacu u Grimen�tajnu. Povrh toga, samo putovanje ce mi mo�da prijati, i
becki
vazduh, koji mi se ucinio kao sam dah �ivota.
�Becka �uma� mo�da i jeste bli�i, razlika u rastojanju nije velika: sanatorijum
nije u
Lebersdorfu nego jo� dalje, a od stanice do sanatorijuma treba racunati jo� pola
sata. Ako
je lako otici iz sanatorijuma do Badena - pravila se tome zacelo protive - ni�ta
manje lako
nece biti ni otici, recimo, od Grimen�tajna do Viner-Noj�tata; razlika nije velika,
ni za
101 �Pisma o sablastima�.
tebe ni za mene.
* * *
Kako to, Milena, da te vi�e ne pla�im i ne u�asavam, ili ne�to slicno? Koliko tvoja
uzdr�anost i tvoja snaga se�u duboko!

Citam neku kinesku knjigu (bub�ck� kniha),102 to me je nateralo na razmi�ljanje,
govori samo o smrti. Tu se vidi neki covek na samrti koji ka�e, sa nezavisno�cu
koju mu
pru�a pribli�avanje smrti: �proveo sam �ivot braneci se od �elje da ga okoncam�, i
neki
ucenik �to se podsmeva ucitelju koji samo o smrti prica, govoreci mu: �Stalno
govori� o
njoj, a nikako ne umire�. Ipak cu umreti, odgovori ucitelj. Ovo �to govorim je
upravo moja
poslednja pesma. Pesma jednog coveka je du�a, drugog kraca. Razlika je uvek samo u
nekoliko reci.�
To je tacno; gre�e ljudi kada se smeju junaku koji le�i na pozornici smrtno ranjen
sve pevajuci neku ariju. Svi mi le�imo i pevamo, godinama.
Da, procitao sam Spiegelmensch. Kakvo bogatstvo �ivota! Samo jedno mesto je
malo slabije, ali je sve ostalo utoliko bujnije, cak je i bolest tu rasko�na. �udno
sam ga
procitao do kraja, za jedno popodne.
* * *
�ta te sada muci, �tamo�? Nekada sam stalno mislio da sam ja, ovamo, nemocan, ali
tek sam sada takav. A pritom, ti si tako cesto bolesna!
102 Knjiga o sablastima.
*
[Prag, 22. oktobar 1920]
Milena, primio sam to pismo namenjeno Vlasti. To je mo�da gre�ka, sitna nezgoda,
ocigledno namenjena tome da se iskoriste sve mogucnosti i da se ja na taj nacin jo�
malo
mucim. Najpre sam hteo brzo da predam pismo Vlasti, ali to bi bilo izvanredno
glupo,
po�to bi ona smesta uvidela, da je to bio slucaj, da je ona primila moje pismo.
Kako bilo,
bilo je izvanredno zlobno �to to nije ucinjeno ili tacnije i ne toliko zlobno, jer
me je u
pocetku vec sama slo�enost zahvata sprecila da to ucinim. U svakom slucaju, sve to
nije
narocito ozbiljno - to je samo mala rubrika u racunici mojih dugova.
Danas u petak primio sam prilo�eno pismo od Ilovog - po sebi, ono je bez velike
va�nosti, ali ipak predstavlja malo uplitanje u na�e stvari i ja bih to sprecio da
sam ranije
saznao (Ilovi - miran covek, preterano skroman - i ten maly Illovy,103 moglo se
procitati u
poslednje vreme u Cervenu - kada je desnicarska partija popisivala Jevreje - bio
mi je
�kolski drug na nekoliko casova u gimnaziji; godinama vi�e nisam sa njim razgovarao
i ovo
je prvo pismo koje sam ikada od njega primio).
Sada je gotovo izvesno da cu otputovati. Moj ka�alj i te�koce
sa disanjem
primoravaju me na to. Takode cu, izvesno, boraviti u Becu i videcemo se.
103 Cak i mali Ilovi.
*
Tvoj dnevni raspored me zabavlja. Proucavam ga kao geografsku kartu. Evo barem
jedne stvari u koju se mo�emo pouzdati. Ali svakako cu stici tek
za petnaest dana;
verovatno i kasnije. Razne stvari me jo� sprecavaju u kancelariji; sanatorijum,
koji mi je
revnosno pisao, iznenada je zacutao, kada sam pitao za vegetarijansku ishranu; s
druge
strane, za putovanje se bukvalno spremam onako kako se narod di�e na bunu;
odlucnost
stalno ovde-onde nedostaje, jo� treba ohrabriti jednog, poduciti drugog, i na kraju
svi
cekaju i ne mogu da krenu zato �to neko dete place. A onda, maltene se pla�im
putovanja:
ko ce me trpeti u hotelu, ako neprestano budem ka�ljao, kao na primer juce od 9 i
cetvrt
do 11 casova (bio sam u krevetu u 9 i cetvrt, �to mi se vec godinama nije desilo);
ko ce me
podnositi ako, kada zaspim, ponovo pocnem da ka�ljem u ponoc, zato �to sam se
okrenuo
sleva nadesno, i ako ka�ljem sve do jedan sat? Svakako se vi�e necu usuditi da
putujem
spavacim kolima, kao �to sam to bez te�koca radio jo� pro�le godine.
Da li dobro citam? Litija? Nije mi poznata ta imenica.
Nije ba� to, Milena. Iz Merana zna� onoga ko ti danas pi�e. U ono vreme bili smo
jedno, nije vi�e bila rec o tome da se upoznajemo, a zatim smo se ponovo
razdvojili.
Imao bih jo� ne�to da ti ka�em povodom toga, ali to ne mo�e da izide iz mog
stegnutog grla.
* * *
Ale snad ma� pravdu, snad to jini prelozi lepe.104 Ponavljam ovu recenicu samo
zato da ne bih dozvolio da se izgubi.
Pismo od Ilovog sam primio u petak, a evo, zacudo, u nedelju se pojavljuje �Pred
zakonom�.
* * *
Nisam odgovoran, ili barem nisam previ�e odgovoran, ako se oglas nije u nedelju
pojavio u novinama. Danas je sreda; juce je bilo osam dana otkako sam oglas predao
u
agenciji (istina je da sam pismo primio prethodnog dana); ako je agencija odmah
poslala
oglas, kao �to su mi obecali, u cetvrtak bi trebalo da bude u Becu i u nedelju u
novinama.
Bio sam gotovo nesrecan u ponedeljak �to ga tamo nisam zatekao. Juce su mi pokazali
kartu iz novina, u kojoj je stajalo da je stigao prekasno. Po�to treba da se pojavi

u nedelju,
verovatno je bilo prekasno za ovu nedelju i pojavice se tek u sledecu nedelju.
*
[Prag, 8. novembar 1920]
Da, do�lo je do kratkog zastoja, ocigledno usled toga �to se jedno tvoje pismo
izgubilo.
104 Ali mo�da si u pravu, mo�da drugi prevode bolje.
Oglas se, dakle, juce konacno pojavio. Izricito si htela da rec �ce�ki� stoji
zasebno,
gore na sredini, ali je to za nevolju bilo te�ko postici, radije su se opredelili
za besmisleno
razdvajanje izmedu �Profesor� i �aktivna�. Uostalom, bio sam nepravedan prema
agenciji,
vracam se odade i moram to da ti ispricam, psihologija ljudi je te�ka.
Cetiri stvari sam prebacio �enama koje su tamo bile:
1) Mada sam tamo predao gomilu oglasa, one i dalje tra�e kaparu ocigledno mnogo
vi�u od tacne tarife, za koju se prave da im nije poznata i nije mogucno postici da
tacno
izracunaju.
2) Odgovorne su za zaka�njenje ovog oglasa.
3) Nisu mi dale nikakvu priznanicu za poslednju uplatu, dakle za uplatu koja se
tice oglasa koji se stalno odla�e i vec je napola zaboravljen.
4) Nisu imale u vidu nalog koji sam im izdao pre 14 dana da oglas objave najkasnije
8. nov. i to masnim slovima. Istina, radnja je toga dana bila puna sveta.
Tako sam, dakle, danas tamo oti�ao, ubeden da oglas nije
iza�ao, da cu biti
prinuden da obja�njavam tu uplatu za koju nije dobijena priznanica, da mi nece
verovati i
da cu na kraju biti prinuden da odem u drugu agenciju, gde ce me jo� vi�e
prevariti.
Umesto toga: oglas je izi�ao, ispravno, bezmalo onako kako sam hteo, a kada sam
narucio jo� oglasa, devojka mi je rekla da za sada ne treba ni�ta da platim, da ce
ona
zajedno sa mnom sve sracunati posle objavljivanja. Zar to nije carobno? Posle tako
necega
odlucimo da po�ivimo jo� malo, barem jedno popodne, dok ne zaboravimo na tu stvar.
*
[Prag, sredina novembra 1920]
Oprosti mi, Milena, mo�da sam ti previ�e sa�eto pisao u poslednje vreme, uzbuden
zbog te sobe koju treba unapred rezervisati (�to na kraju nije ucinjeno, kao �to je
dogadaj
to upravo pokazao). Ipak hocu da idem u Gr[imen�tajn]. Ali, tu jo� ima sitnih
uzroka za
ka�njenje koje bi covek osrednje snage odavno uklonio (istina je i da takav covek
ne bi ni
i�ao u Grimen�tajn), ja ne. Povrh toga, upravo sam cuo da mi je, suprotno
uveravanjima iz
sanatorijuma, potrebna dozvola boravka od vlasti; to je isprava koja ce verovatno
biti
odobrena, ah ne toliko verovatno da ipak ne po�alju zahtev.
Sada se svakog popodneva �etam ulicama; one se kupaju u antisemitskoj mr�nji.
Upravo sam cuo da Jevrejima govore da su Pra�ive plemeno.105 Nije li ocigledno da
treba
otici iz zemlje u kojoj si tako omra�en (za to nije potreban cionizam ili osecaj
nacionalne
pripadnosti). Juna�tvo koje se sastoji u tome da se ipak ostane lici na juna�tvo
buba�vaba
koje nikako ne uspevamo da isteramo iz kupatila.
Upravo sam pogledao kroz prozor: policija na konjima, �andarmi sa bajonetima
nataknutim na cevi, gomila be�i urlajuci, a ovde, na mom prozoru, u�asan sram �to
se
stalno �ivi pod za�titom.
* * *
Moje pismo je vec neko vreme tu, ali nisam mogao da ga po�aljem koliko sam bio
105 �ugava rasa.
obuzet sobom; a onda, stalno zami�ljam isti razlog kada od tebe ne primim ni�ta.
Vec sam poslao svoj zahtev vlastima; cim dobijem dozvolu, ostalo
(paso�, i
rezervacija sobe) ici ce brzo, a zatim sti�em. Sestra �eli da me isprati do Beca i
mo�da ce to
i uciniti; volela bi da tamo provede dan-dva, da jo� malo proputuje pre nego �to
dode beba
(vec je u cetvrtom mesecu).
Eren�tajn, ako sudim prema onome �to ti je pisao, ima bolji njuh nego �to sam
mislio. Ne tra�im ni�ta vi�e nego da prema tome preispitam utisak koji je na mene
ostavio,
ali, po�to vi�e ne mogu da ga vidim, to nije mogucno. Kod njega sam se osecao vrlo
dobro
- istina, nisam tamo ostao du�e od cetvrt sata - uop�te ne kao stranac, ali ne ni,
ako cemo
pravo, kao u zemlji po izboru, to je bila ona vrsta lagodnosti i prisnosti koje
sam, kada sam
bio �kolarac, osecao prema onome ko bi sedeo kraj mene. �eleo sam mu dobro, nisam
mogao bez njega, bili smo saveznici pred svim �kolskim u�asima, manje sam se
preru�avao
pred njim nego pred bilo kim drugim - ali, kakvi su to jadni odnosi bili, uprkos
svemu.
Slicno kod Eren�tajna, nisam osetio da izmedu nas tece neka prava struja. On je
vrlo
dobronameran, vrlo dobro govori i mnogo se trudi, ali kada bi se na svakom co�ku
nailazilo na takve sagovornike, oni mo�da i ne bi primakli dan Stra�nog suda, ali
bi dane
ovde dole ucinili nepodno�ljivijim. Zna� li onaj dijalog izmedu popa i Tanje u
Tanji? To je,
uostalom nehoticno, model one vrste pomoci koja nije kadra da pomogne; Tanja zacelo
umire od te utehe, koja je za nju poput ko�mara.

Po sebi, Eren�tajn je svakako vrlo jak, to �to je juce citao bilo je krajnje lepo
(izuzev, medutim, nekih odlomaka iz knjige o Krausu). I jo� jednom, ima njuh.
Uostalom,
postao je gotovo debeo, u svakom slucaju glomazan (i gotovo lep: kako to mo�e� da
osporava�?), a kada su ljudi mr�avi, covek je osetljiv samo na njihovu mr�avost.
Istina, kod
vecine, kod mene, na primer, to je dovoljno.
* * *
Casopisi su u zaka�njenju, reci cu ti za�to kada se uka�e prilika, ali stici ce.
* * *
Milena, medu nama nije mogucno zajedni�tvo, ono �to smo verovali da smo imali u
Becu ne postoji, cak i u tom trenutku ja sam gledao �preko plota�, dr�ao sam se za
njega
rukama, ponovo sam pao odranih ruku. Svakako, postoje i druge mogucnosti, svet je
pun
mogucnosti, ali mi jo� nisu poznate.
*
[Prag, sredina novembra 1920]
Ja sam poput tebe. Cesto mislim da treba da ti pi�em jedno, a potom ne uspem.
Mo�da adutant Perkins i meni zaustavlja ruku; i ne mogu da na�vrljam ni rec, na
brzinu i
kri�om, kada mi je na trenutak pusti?
Mora postojati slicnost ukusa medu nama da bi ti prevela upravo taj odlomak. Da,
mucenje je za mene od velike va�nosti, ne bavim se nicim drugim osim time da ga
trpim
ili sprovodim. Za�to? Iz razloga nalik onom Perkinsovom, i
jednako nepromi�ljeno,
mehanicki, radi pokoravanja tradiciji, hocu da ka�em, zato da bih iz prokletih usta
saznao
prokletu istinu. Jednom sam ovako izrazio glupost koje ima u tome (nicemu ne slu�i
priznati je): ��ivotinja otima bic od gospodara i sama se bicuje kako bi postala
gospodar, a
ne zna da je to samo prividenje koje je proizveo novi cvor na gospodarovom remenu.�
Naravno, mucenje ima i svoju jadnu stranu. Aleksandar nije mucio Gordijev cvor
kada ovaj nije hteo da se razve�e.
* * *
Uostalom, na izvoru svega toga mora postojati neko jevrejsko predanje. Venkov, u
kojem se u ovom trenutku mnogo pi�e protiv Jevreja, nedavno je dokazao u nekom
uvodniku da oni sve kvare i uni�tavaju: cak! [...]106 u srednjem
veku pokvarili su
upra�njavanje samobicevanja. Na nesrecu, uvodnik o tome vi�e ni�ta ne ka�e,
zadovoljava
se time �to navodi neko delo na engleskom. Previ�e sam �trom�
da bih oti�ao do
Univerzitetske biblioteke, ali bih voleo znati kakve su veze
Jevreji mogli imati sa
pokretom koji im je (u srednjem veku) bio tako stran. Mo�da medu prijateljima ima�
nekog eruditu koji bi to znao.
* * *
Poslao sam ti knjige. Izricito izjavljujem da mi to nije bilo te�ko, uop�te ne, da
je to
ba� naprotiv jedina donekle razumna stvar koju sam odavno uradio. Ale� je
rasprodat,
ponovo ce se pojaviti tek oko Bo�ica; zamenio sam ga Cehovom.
Babicka je, pravo
govoreci, tako lo�e �tampana da je maltene necitljiva; mo�da je ne bi kupila da si
je videla.
Ali ja sam bio dobio zadatak.
Rimovana knjiga o pravopisu poslata ti je privremeno, u
nedostatku bolje;
raspitacu se o nekom dobrom pravopisu i knjizi diktata.
106 Precrtano oko cetiri reci, necitljivo.
Da li si zaista primila pismo u kojem sam ti objasnio zaka�njenje oglasa?

* * *
Da li si saznala nove pojedinosti o po�aru u sanatorijumu? U svakom slucaju,
Grimen�tajn ce sada biti prenatrpan i postavljace zahteve. Kako bi H. mogao da mi
dode u
posetu? Zar mi nisi pisala da je u Meranu?
* * *
Ne mo�e� �eleti jace od mene da ne sretnem tvoga mu�a. Ali, osim ako narocito ne
dode da me vidi - �to verovatno nece uciniti - gotovo je nemogucno da se sretnemo.
* * *
Putovanje je malo odlo�eno po�to imam posla u kancelariji. Pi�em, kao �to vidi�,
�imam posla� i ne crvenim zbog toga. To bi ocigledno mogao biti posao slican svakom
drugom; za mene je to polusan, jednako blizak smrti kao i sam san. Venkov je
uveliko u
pravu. Treba se iseliti, Milena, iseliti!
*
[Prag, novembar 1920]
Ti ka�e�, Milena, da to ne razume�. Poku�aj da je shvati� nazivajuci je bole�cu. To
je jedno od brojnih bolesnih ispoljavanja za koja psihoanaliza veruje da ih je

otkrila. Ja to
ne nazivam bole�cu i vidim nesrecnu gre�ku u terapeutskom delu psihoanalize. Sve te
navodne bolesti, ma koliko tu�no delovale, samo su pitanje

uverenja, ukotvljavanja
coveka u nevolji na nekom majcinskom tlu; isto tako, psihoanaliza ne nalazi ni�ta
drugo u
izvoru religija osim onoga �to, po njoj, cini temelj �bolesti� pojedinca; istina, u
na�e vreme
verska zajednica je najce�ce odsutna. Postoje nebrojene sekte,
svedene na nekoliko
pojedinaca; ali mo�da je tako samo za pogled onoga ko dozvoli
da ga povuce slika
sada�njosti.
Ali ukotvljavanja te vrste, pod uslovom da naidu na istinsko tlo, ne predstavljaju
pojedinacnu i razmenljivu svojinu; ona su predskazana u prirodi svakoga ponaosob i
docnije nastavljaju da oblikuju tu prirodu (i samo telo) u istom smeru. Da li je to
ono �to
bi trebalo da ona leci?
U mom slucaju, mogu se zamisliti tri kruga: A u sredi�tu, zatim B, pa C. A, jezgro,
obja�njava B za�to je taj covek prinuden da se muci i da sumnja u sebe, za�to mora
da se
odrekne (ne, to nije odricanje, �to bi bilo veoma te�ko, to je nu�no mirenje sa
sudbinom),
za�to ne mo�e da �ivi. (Zar u tom pogledu Diogen, na primer, nije bio ozbiljno
bolestan?
Ko od nas ne bi bio srecan da se nade pred Aleksandrovim blistavim pogledom, koji
se
konacno spusti na njega? Diogen je, medutim, ocajnicki preklinjao Aleksandra da mu
ne
zaklanja sunce, ono jezivo grcko sunce koje nemilosrdno pr�i i dovodi do ludila. To
bure
bilo je puno sablasti.) C, delatnom coveku, ni�ta se ne obja�njava, B mu samo
izdaje
zapovesti. C dela pod neumoljivim pritiskom i u znoju strepnje (ima li goreg znoja
od
njenog? on mu lije sa cela, iz obraza, slepoocnica, kosmate ko�e, cele lobanje). C,
dakle,
dela vi�e iz bojazni nego po pameti; ima poverenja, veruje da je A sve objasnilo B,
i da je B
sve shvatilo i prenelo kako treba.
*
Nisam neiskren, Milena (ipak, tacno je da imam utisak da sam ranije pisao jasnije,
otvorenije, zar ne?), onoliko sam iskren koliko to dozvoljava �zatvorski red�, a to
je
mnogo; uostalom, �zatvorski red� postaje sve popustljiviji. Ali ne mogu da �dodem
sa tim�;
�doci sa tim� nemogucno je. Postoji jedna osobenost koja me veoma jako, u stepenu,
ne
su�tinski, razlikuje od svih ljudi koje poznajem. Oboje znamo mno�tvo tipicnih
primera
zapadnih Jevreja; od svih njih sam ja, koliko znam, najzapadniji Jevrejin, �to
znaci, uz
preterivanje, da nema ni trenutka mira, da mi ni�ta nije dato, da sve moram da
steknem,
ne samo sada�njost i buducnost, nego i pro�lost, tu stvar koju covek prima
besplatno kao
prirodan dar; i to ja moram da steknem, to je mo�da najte�i argatluk; ako se zemlja
okrece
udesno - ne znam da li je tako - ja moram da se okrecem ulevo kako bih stigao
pro�lost.
Ali, ja nemam ni najmanje snage da udovoljim tim obavezama, ne mogu da nosim svet
na
svojim plecima, ona jedva da podnose i teret mog zimskog kaputa. Zbog tog
nedostatka
snage, uostalom, ne treba nu�no �aliti; koje bi snage bile dovoljne za takve
zadatke? Ludo
je ako covek hoce sopstvenim snagama da se izvuce iz toga, i to se placa ludilom.
Zato je
nemogucno da �dodem sa tim�, kao �to mi pi�e�. Sopstvenim snagama ne mogu da sledim
put koji �elim, ne mogu cak ni da �elim da ga sledim, ne mogu da ostanem

nepokretan,
ni�ta drugo ne mogu da �elim, a ni�ta drugo i ne �elim.
* * *
Sve se za mene de�ava maltene kao za nekoga ko, kad god izlazi, mora ne samo da
se umije, oce�lja itd. - �to je vec dovoljno zamorno - nego jo�, po�to
mu svaki put
nedostaje ono neophodno, da sa�ije odelo, da napravi cipele, izradi �e�ir, odelje
�tap itd.
Naravno, ne mo�e sve to da postigne, stvari bi izdr�ale dok ne prode jednom ih
dvema
ulicama, a onda, na Prikopu, na primer, sve bi se odjednom raspalo, odjednom bi
ostao
potpuno go sred dronjaka i komada. Kakvo je mucenje pod tim se uslovima vratiti do
Starogradskog trga! Konacno, u �eleznoj ulici, naleteo bi na skup koji je krenuo u
lov na
Jevreje.
Nemoj me pogre�no shvatiti, Milena, ne ka�em da bi taj covek bio izgubljen;
nikako; ali bio bi, ako bi oti�ao na Prikop; tamo bi se osramotio, i svet sa njim.
* * *
Primio sam tvoje pismo u ponedeljak i odgovorio ti smesta istoga dana.
* * *
Tvoj mu� je izgleda ovde rekao da bi �eleo da se preseli u Pariz. Da li se to radi
o
nekoj novini u starim planovima?
*
Danas sam primio 2 pisma. Ocigledno, u pravu si, Milena. Jedva se usudujem da
otvorim tvoje odgovore, toliko se stidim svojih pisama. A ipak, ona su istinita,
ili su barem
na putu istine; �ta bi bilo da su la�na? Odgovor je lak: poludeo bih. Ta iskrenost,
dakle,
nije velika zasluga; i oslanja se na tako malo stvari! Uvek se trudim da saop�tim
ne�to
nesaop�tivo, da objasnim ne�to neobja�njivo, da ka�em ne�to �to mi je u sr�i
kostiju i �to bi
se moglo do�iveti samo u sr�i kostiju. To mo�da u su�tini nije ni�ta drugo do onaj
famozni
strah o kojem toliko cesto govorim, ali pro�iren na sve: strah od najveceg
kao i od
najmanjeg; grceviti strah da se ka�e jedna jedina rec. Mo�da ipak, ako cemo pravo,
taj
strah nije samo strah, nego i strasna �elja za necim vecim od svega �to ga izaziva.
O mne rozbil,107 ka�e�. To je potpuno besmisleno. Sva krivica je na meni: premalo

istine sa moje strane, to je moj greh; vecito premalo istine, vecito splet la�i,
la�i izazvanih
strahom, strahom koji osecam od sebe i ljudskim strahom uop�te. Taj krcag vec je
bio
razbijen jo� mnogo pre nego �to je po�ao na vodu. I sada zatvaram usta kako bih
ostao
donekle verodostojan. Lagati je zastra�ujuce, nema gore muke za duh. Eto za�to te
molim,
dozvoli mi da ucutim, sada u mojim pismima, u Becu na recima.
Pi�e�: o mne rozbil, ja samo zapa�am da se ti muci�, da ne pronalazi�, pi�e� mi to,
mir nigde drugde osim na ulici, dok ja sedim u veoma toploj sobi, u kucnoj haljini
i
pantofnama, onoliko spokojan koliko mi to dozvoljava moja �opruga u casovniku�
(jer,
dopu�tam, ne mogu sebe da sprecim da �odbrojavam sate�).
107 O mene se razbio.
* * *
Necu moci da ti ka�em kada cu krenuti dok ne budem primio dozvolu boravka. Za
vi�e od tri dana, sada je potrebna narocita dozvola od vlasti. Tra�io sam je pre
nedelju
dana. Za�to ti vi�e nisu potrebni casopisi? Poslao sam sveske i jednu Capekovu
knji�icu.
[...]108
Odakle poznaje� devojku? Poznata mi je ta bolest zato �to sam je video kod dvoje
svojih rodaka, kod oboje se ubla�ila, mada nije potpuno i�cezla. Naravno, ako je
devojka u
nu�di, utoliko gore. (U Grimen�tajnu postoji odeljenje za bolesti te vrste.)
* * *
Jo� mislim na ono tvoje o mne rozbil, to je jednako pogre�no kao i zami�ljati
suprotnu mogucnost.
U tome nema ni moga greha, ni greha ljudi. Moje je mesto u najdubljoj ti�ini, to je
ono �to mi odgovara.

* * *
Isekao sam pricu za tebe. Levine je zaista pogubljen u Minhenu, zar ne?
108 Precrtano oko petnaest reci, necitljivo.
*
Danas je cetvrtak. Do utorka sam bio cvrsto re�en da idem u Gr. Zaista sam
ponekad osecao nekakvu unutra�nju pretnju kada sam o tome mislio; takode sam
shvatao
da me delimicno i ta pretnja tera da odugovlacim, ali sam mislio da cu lako moci
sve to da
savladam. U utorak u podne neko mi je rekao da nema potrebe na dozvolu boravka
cekati
u Pragu, da se ona vrlo verovatno mo�e dobiti i u Becu. Dakle, put je bio slobodan.
Po
podne sam proveo muceci se na svom kanabetu; uvece sam ti napisao pismo, ali ga
nisam
poslao, jo� sam mislio da cu moci da prevazidem svoje prepreke, ali proveo sam
besanu
noc bukvalno se uvijajuci od muke. Dva komada mene, onaj koji je hteo da krene i
onaj
koji se pla�io da to uradi, i jedan i drugi samo po deo mene, ali i jedan i drugi
verovatno
jednake bitange, pokarabasili su se. Ustao sam kasno, kao u najgora vremena.
Nemam vi�e snage da krenem; unapred ne mogu da podnesem pomisao da cu se
naci pred tobom, to je napetost u mozgu koju me je strah da pretrpim.
Tvoje pismo vec izra�ava ogromno, nesavladivo razocaranje koje sam ti priredio, i
sad jo� i ovo. Pi�e� mi da vi�e nema� nade, ali da ima� nade da ce� moci da se
potpuno
udalji� od mene.
Ne mogu da objasnim ni tebi niti bilo kome �ta se u meni de�ava. Kako bih mogao
da objasnim za�to je tako? Cak ni samom sebi to ne mogu da ucinim razumljivim. Ono
su�tinsko, uostalom, i nije u tome; ono su�tinsko je sasvim jasno: ljudski je
nemogucno
�iveti u mojoj okolini; ti to vidi� i jo� ne �eli� da poveruje�?
*
Subota, uvece
Jo� nisam primio tvoje �uto pismo, vraticu ti ga neotvoreno.
Ako nije dobro da prestanemo da se dopisujemo, onda se ja jako varam. Ali, ne
varam se, Milena.
Necu da govorim o tebi, ne zato �to to nije moja stvar, to jeste moja stvar, ali ne
�elim da govorim o tebi.

Dakle, samo o meni: ono �to si ti za mene, Milena, ono �to si ti za mene i s onu
stranu ovoga sveta na kojem �ivimo, nije napisano na komadicima hartije koje sam ti
svakodnevno slao. Ta pisma, onakva kakva su, mogu poslu�iti samo za to da bi

mucila; ako
ne muce, utoliko gore. Ona ne mogu slu�iti nicemu osim tome da jednoga dana dovedu
do
Gminda, da izazovu nesporazume i stid, gotovo neizbrisiv stid. �elim da te vidim
isto
onako jasno kao prvi put, na ulici; ali pisma me u tome sprecavaju mnogo vi�e nego
Ulica
Lerhenfelder sa svom svojom bukom.
Ali cak ni to nije presudno; presudna jeste nemoc, koja postaje sve nagla�enija u
na�im pismima, da iz tih istih pisama izidemo, i ti kao i ja; 1.000 tvojih pisama,
1.000
mojih �elja nimalo nece promeniti stvar; presudan je (mo�da usled te nemoci, ali
svi
razlozi su ovde u tami) onaj neodoljivi glas, to je tvoj glas, da, bukvalno, koji
mi zapoveda
da ucutim. [�]109 I sada ni�ta od onoga �to se tebe tice jo� nije receno; to se,
naravno,
najce�ce nalazi u tvojim pismima (mo�da i u onom �utom, ili tacnije: u telegramu
kojim
mi tra�i�, uostalom s pravom, da ti ga vratim); cesto u
odeljcima kojih se bojim, u
109 Precrtano oko �est reci, necitljivo.
odeljcima od kojih be�im kao davo od krsta.

* * *
Cudno, i ja sam tebi hteo da telegrafi�em (dugo sam se poigravao tom mi�lju, po
podne u krevetu, uvece na Belvederu), ali nije bila rec ni o cemu drugom osim o
ovom
tekstu: �Tra�im izricit i potvrdan odgovor na podvucene odeljke u mom poslednjem
pismu�; na kraju sam u tome uvideo nekakvo gnusno i neosnovano nepoverenje, i nisam
telegrafisao.
* * *
Sve svoje vreme sam, dakle, proveo nad tim pismom, ne radeci ni�ta drugo, do pola
dva ujutro; gledao sam ga, i tebe kroz njega. Ponekad (ne u snu) evo �ta vidim:
kosa ti
skriva lice, uspevam da je razmaknem i zabacim je levo i desno, tada se pojavi
tvoje lice,
predem prstima preko tvog cela i slepoocnica, i zadr�im ga medu dlanovima.
Ponedeljak
Hteo sam da pocepam ovo pismo, da ga ne po�aljem, da ne odgovorim na telegram
- telegrami su tako dvosmisleni - a evo tvoja karta i tvoje pismo su tu; ova ovde
karta, ono
onde pismo. Ali, cak i pred njima, Milena, trebalo bi da pregrizem taj jezik koji
toliko
hoce da prica... kako bih mogao poverovati da su ti ta pisma potrebna, kada ti je
sada
potreban samo odmor, kao �to si toliko cesto govorila samo napola shvatajuci to? Ta
pisma
su samo mucenje, ona dolaze od neizlecive muke, mogu da proizvedu samo neizlecivu
muku. �ta bismo time dobili ove zime? I sve je gore i gore. Jedini nacin da �ivimo
jeste da
ucutimo, ovde i u Becu. �alost u srcu, neka bude; i onda? Tuga cini da san bude
vi�e
detinji, dublji. Ali muka, to je plug kojim oremo svaku svoju noc i svaki svoj dan,
nije to
ne�to podno�ljivo.
[Na desnom obodu trece stranice ovog pisma od reda sa recima: proveo nad tim
pismom do reda sa recima: neka bude; i onda?]: Ako podem u sanatorijum, pisacu
ti,
naravno.
*
[Prag, kraj marta 1922]
Evo, vec je pro�lo mnogo vremena, gospodo Milena, otkako vam nisam pisao, pa
cak i danas to cinim samo usled slucajnosti. U stvari, nema potrebe da se
izvinjavam zbog
cutanja, znate koliko mrzim pisma. Sva nesreca mog �ivota - ne ka�em to da bih se
�alio,
nego da bih izvukao pouku od op�teg interesa - dolazi, ako hocete, od pisama ili od
mogucnosti da se ona pi�u. Ljudi me nikada nisu prevarili, ali pisma, uvek, hocu da
ka�em, nisu me prevarila tuda, nego moja. To za mene predstavlja licnu nesrecu, na
kojoj
ne �elim da se zadr�avam, ali je ta nesreca i op�ta. Velika lakoca pisanja pisama
mora biti
da je u ovaj svet uvela - sa cisto teorijskog stanovi�ta - u�asan nered du�a: to je
op�tenje sa
sablastima, ne samo sa sabla�cu primaoca, nego jo� i sa sopstvenom; sablast raste
pod
rukom onoga ko pi�e, u pismu koje ruka ispisuje, a jo� pre u nizu pisama u kojem
jedno
podupire drugo i mo�e da se na njega pozove kao na svedoka. Kako se mogla roditi
zamisao da ce pismo ljudima dati sredstvo da op�te medu sobom? Mo�emo misliti na
neko
daleko bice, mo�emo dodirnuti neko blisko bice: ostalo prevazilazi ljudsku snagu.
Pisati
pisma znaci skinuti se go pred sablastima; one �eljno i�cekuju taj trenutak. Pisani
poljupci
ne sti�u na svoje odredi�te, sablasti ih usput ispiju. Zahvaljujuci toj obilnoj
hrani one se
tako cudesno razmno�avaju. Covecanstvo to oseca i bori se protiv pogibelji; koliko
god je
moglo, poku�avalo je da uni�ti sablasnost medu ljudima, trudilo
se da medu njima
uspostavi prirodne odnose, da vrati mir u du�e izmisliv�i �eleznicu, auto,
aeroplan; ali to
vi�e nicemu ne slu�i (ti izumi su nacinjeni kada je pad vec bio zapoceo); protivnik
je
toliko smireniji, toliko jaci; posle po�te, izmislio je telegraf, telefon, be�icnu
telegrafiju.
Duhovi nece umreti od gladi, ali mi, mi cemo izginuti.
Cudim se da jo� niste ni�ta objavili o toj temi; ne zato da biste bilo �ta izbegli
ili
izazvali - prekasno je za to - nego barem zato da biste �njima� pokazali da su
primeceni.
�One� se, uostalom, mogu prepoznati, osim nekoliko izuzetaka; ponekad, odista,
puste da
neko pismo prode bez prepreka, ono se spusti u va�u ruku, lagano, ne�no poput ruke
prijatelja. Pazite! To je verovatno samo privid. Takvi slucajevi su mo�da
najopasniji, oni
od kojih najvi�e treba strahovati! Ali, barem, ako je to varka, savr�ena je.
Danas mi se desila pustolovina te vrste, ona me tera da vam pi�em; primio sam
pismo od jednog prijatelja, i vi ga poznajete: odavno se vi�e ne dopisujemo, �to je
krajnje
razumno: pisma, gore ste videli �ta sam o tome rekao, u stvari su cudesan
rasanjivac.
Kakva sve samo ne sti�u! usukana, prazna i nesnosna, radost trenutka, za kojom
sledi duga
patnja. Dok, ako zaboravimo da ih procitamo, ono malo sna �to imamo raspr�i se i
odleti
kroz prozor; nece se brzo vratiti. I ne dopisujemo se vi�e. Ali ja cesto mislim na
tog
prijatelja, mada previ�e kratkotrajno: sva moja misao previ�e je kratkotrajna.
Ipak, sinoc
sam satima mislio na njega; te nocne sate, koji su mi tako
dragoceni zbog svog
neprijateljstva, upotrebio sam da mu u glavi napi�em pismo u kojem mu beskonacno
istim
recima ponavljam stvari koje su mi se cinile izvanredno va�ne. I zaista, jutros sam
od
njega primio pismo; u njemu je stajalo da vec mesec dana ima utisak da treba da
dode da
me vidi, ili tacnije, da je taj utisak imao pre mesec dana, i ta napomena se
neobicno
podudara sa stvarima koje sam do�iveo.
Ova prica sa pismom podstakla me je da napi�em jedno, i sada, kad je to gotova

stvar, kako da ne pi�em i vama, gospodo Milena, koji ste mo�da licnost kojoj
najvi�e na
svetu volim da pi�em (ukoliko se to zanimanje mo�e voleti; ali ne ocekujem da ovde
govorim bilo kome drugom osim sablastima koje po�udno opsedaju moj sto).
* * *
Vec odavno ni�ta va�e nisam na�ao u novinama, osim clanaka o modi koji su mi se,
nekoliko izuzetaka na stranu, ucinili, u poslednje vreme, smireni
i veseli, narocito
poslednji prolecni clanak. Istina, upravo sam bio proveo 3 nedelje ne citajuci
Tribunu (ali
potrudicu se da je nabavim), bio sam u �pindelmileu.
*
Moram priznati da sam jednoga dana mnogo zavideo nekome: on je bio voljen, pod
dobrom za�titom, pod za�titom inteligencije i snage, mirno opru�en pod cvecem. Kada
treba zavideti, ja nikada nisam daleko.

Mislio sam da cu iz Tribune, koju nisam citao stalno nego samo nekoliko puta,
moci da zakljucim da ste dobro proveli leto. Jednoga dana sam je nabavio na stanici
u
Plani; neka dama na letovanju dr�ala ju je iza leda dok je razgovarala sa drugim
�enama;
reklo bi se da mi ju je nudila; moja sestra ju je zamolila da mi je pozajmi. Tu ste
napisali,
ako se ne varam, vrlo veseo clanak protiv nemackih banja. Drugi put ste govorili o
sreci
ljudi koji se na letovanju nadu daleko od �eleznicke pruge: i to je bilo vrlo lepo;
ali, da nije
to mo�da bilo u istom clanku? Ne verujem. Divno, nadmocno, kao i svaki put kada se
pojavite u Narodnim listima, ostavljajuci za sobom jevrejsku �kolu (mode), sa
svojim
clankom o izlozima. Zatim, preveli ste clanak o kuvarima, za�to? Va�a tetka ima
cudne
teme: cas prica o pismima na koje treba staviti odgovarajuce marke, cas o novcu
koji ne
treba bacati kroz prozor; toliko nespornih ciljeva, toliko beznade�nih bitaka; ipak
joj se
ponekad omakne, ako hocemo dobro da obratimo pa�nju, poneka
ljubazna, dobra i
dirljiva rec; ali, morala bi malo manje mrzeti Nemce; Nemci jesu i ostaju
velicanstveni.
Znate li Ajhendorfovu pesmu O, dolovi �iroki, o, visije.110 Ili onu Justinusa
Kernera o
testeri? Ako ih ne znate, prepisacu vam ih jednog dana.
O Plani bih imao �ta da vam pricam, ali to je vec pro�lo. Otla je bila vrlo dobra
prema meni, mada je dobila jo� jedno dete. Moja pluca, barem kada sam na vazduhu,
nisu
se previ�e lo�e pona�ala; ovde sam vec petnaest dana i jo� nisam bio kod lekara;
ali ne
mo�e biti previ�e ozbiljno po�to mi se na primer de�avalo - o, sveta ta�tino! - da
cepam
drva po sat i vi�e, napolju, i da se ne umorim, i da cak na trenutke budem srecan.
Ostalo,
san i prateca nesanica, ponekad su bili gori.
A va�a pluca, taj namuceni organ? - to ponosno i sna�no stvorenje? - taj nesalomivi
ratnik?
* * *
Od va�eg prijatelja Mare�a upravo sam primio ljupko pismo koje prila�em. Pre
nekoliko meseci, u iznenadnom nadahnucu, nasred ulice me je pitao, na�i odnosi
zapravo
su sasvim uzgredni, mo�e li da mi po�alje svoje knjige; dirnut tom ponudom, zamolio
sam
ga da to ucini. Sledeceg dana je stigla njegova zbirka stihova
sa lepom posvetom:
110 Joseph von Eichendorff, O T�ler weit, o H�hen!
dlouholet�mu priteli,111 ali, nekoliko dana docnije, primio sam

drugu knjigu sa
po�tanskom uplatnicom. Uradio sam ono �to je bilo najlak�e uraditi, nisam ni
zahvalio ni
platio (druga knjiga, Policejni �tara,112 uostalom je vrlo dobra, hocete li je?)
i evo sti�e
zaista hitna opomena. Ja mu po�aljem novac uz nekoliko reci na povratnoj dopisnici,
koje
ce ga, nadam se, podstaci da mi vrati dvostruko.
Da li u sliku spada namcor? Za�to bi? Dovoljno je imati nekog �bira u glavi.
Va� K.
*
[Prag, januar/februar 1923]
Mislim da je bolje ne pricati previ�e o za�titi zadnjice i svemu �to se za to
vezuje,
kao �to se u ratno vreme izbegava da se previ�e prica o veleizdaji. To su stvari
koje ne
mogu potpuno da razumem, koje u krajnjoj liniji mogu samo da naslutim, pred kojima
smo samo �pe�adija�. Imamo uticaja na dogadaje, po�to je nemogucno voditi rat
bez
pe�adije, iz cega zakljucujemo da imamo prava i mi koju rec da ka�emo, ali se o
stvarima
zaista sudi i odlucuje u beskonacnoj hijerarhiji nadle�nosti. I ako se desi da
nekad uticemo
na dogadaje svojim recima, iz toga mo�e proizici samo nepravda, zato �to reci
nemaju
nikakvu merodavnost, izgovorene olako, kao u snu, a svet je pun uhoda koje su
naculile
u�i. Pred time je najbolje ostati miran, dostojanstven, neosetljiv na provokacije.
Ali, ovde
je sve provokacija, cak i trava na kojoj vi sedite na ivici dugackog kanala
(savr�eno
neodgovorno, uostalom, dok se ja za to vreme smrzavam pod car�avima, sa ugrejanom
111 Mom starom prijatelju.
112 Policijska patrola.
peci, pod perinom, sa termoforom i dva cebeta). Na kraju, mo�e se suditi samo o
utisku
koji na svet ostavlja spolja�nji izgled, a u tom pogledu, sa bole�cu, u prednosti
sam nad
vama sa va�im zastra�ujucim �etnjama. Jer, ako o bolesti govorim ovim drugim tonom,
niko mi nece verovati, a i ja se, uostalom, samo �alim.

Spremam se da uskoro pocnem sa citanjem Donadjeove, ali bih mo�da bolje uradio
kada bih prvo vama poslao delo; znam �ta predstavlja ta vrsta zavisti, potom
zavidimo
onome ko nas je li�io dragocene knjige. Dugo sam, na primer, imao predubedenja
prema
ljudima od kojih sam svakoga sumnjicio, ne moguci to da doka�em da zadr�avaju Pozno
leto,113 i sin Oskara Bauma se navrat-nanos vratio iz �kole na otvorenom u kojoj se

nalazio
u blizini Frankfurta, pre svega zato �to su mu nedostajale njegove knjige, narocito
Stalki i
dru�ina, koja mu je bila omiljena (od Radjarda Kiplinga) koju je

procitao, mislim,
sedamdeset pet puta. Ako je Donadjeova za vas knjiga od takve va�nosti, poslacu vam
je,
ali bih voleo da je procitam. Kada bih imao feljtone, mo�da ne bih citao clanke o
modi (�ta
je sa njima bilo u nedelju?) Ako mi navedete datume, pricinicete mi veliko
zadovoljstvo.
Potra�icu �avola kad [...]114 budem mogao da izidem, za sada jo� imam neke bolove.
Od Georga Kajzera mi nije bogzna �ta poznato, i nisam ni imao �elju da znam vi�e;
ako cemo pravo, nikada nisam video ni�ta njegovo �to je igrano. Njegovo sudenje pre
dve
godine ostavilo je na mene utisak (u Tatrama sam citao izve�taje), narocito veliki
pledoaje
u kojem je izjavio da je njegovo neosporno pravo da od drugoga uzme �ta mu
odgovara,
gde je sa Luterovim poredio svoj polo�aj u istoriji Nemacke i zahtevao, ako bude
osuden,
da sve zastave spuste napola koplja. Ovde, kraj uzglavlja mog kreveta, najvi�e je
govorio o
svom najstarijem sinu (ima troje dece), desetogodi�njem decaku koga ne pu�ta u
�kolu i
koga nikako drugacije ne poducava, koji tako ne zna ni da cita ni da pi�e, ali lepo
crta i po
ceo dan provodi u �umi i na jezeru (�ive u usamljenoj seoskoj kuci u Grinhajdeu kod
Berlina). Kada sam Kajzeru rekao, opra�tajuci se od njega: �U svakom slucaju,

veliki je to
poduhvat�, on mi je rekao: �To je jedino �to je va�no, ostalo je uglavnom �ala!�
Cudno je i
113 Rec je o romanu Adalberta �tiftera (Stifter): Der Nachsommer.
114 Precrtano oko devet reci, u zagradama, necitljivo.
ne narocito zabavno gledati ga tako pred sobom, napola bezbri�nog i veselog, sa
izgledom
berlinskog trgovca, a napola ludog. Ne izgleda potpuno caknuto, ali je na odredenim
tackama mnogo zastranio; bice da su mu samo tropi, kako izgleda, zadali taj udarac
(u
mladosti je radio u Ju�noj Americi; po povratku, bolestan, osam godina je ostao kod
kuce
ne radeci ni�ta, le�eci na divanu, i povratio se u �ivot u nekom lecili�tu). Ta
dvostruka
priroda se, uostalom, izra�ava i na njegovom licu: pljosnato, sa
svetloplavim ocima,
zacudujuce praznim, koje odjednom pocnu da skacu levo-desno, u isti mah kada i
mnogi
drugi delovi lica, dok ostatak izgleda kao da je drven, nepokretan. Uostalom, Maks
o
njemu ima sasvim drugaciji utisak nego ja, nalazi da je okrepljujuc: nesumnjivo ga
je u
svom prijateljstvu iz tog razloga naterao da me obide. I evo, sada je zauzeo celo
moje
pismo. Imao sam drugih stvari da ka�em. Bice sledeci put.
*
[Prag, januar/februar 1923]
Draga gospodo Milena, procitao sam �avola, divan je, cak ne toliko u prvi mah
zbog onoga cemu uci, cak ne zbog onoga �to otkriva, nego zbog
prisustva nekog
nezamislivo odva�nog bica i, da bi taj nezamislivi lik bio jo� veci, to je bice
koje, kao �to
pokazuje zavr�na recenica, zna i za druge stvari osim odva�nosti, a ipak ne
prestaje da
bude odva�no. Ne iskazujem drage volje ovo poredenje nego mi se ono zaista previ�e
namece: to �to ovde citamo vec samo po sebi je poput braka ili kao dete, [...]115
rodeno iz
braka izmedu jevrejstva na ivici samouni�tenja koje je u tom trenutku uhvatila
sna�na
ruka andela - andela koji, sada kada mu je brak oduzeo sjaj zemaljskom svetlo�cu,
vi�e nije
ba� vidljiv, ali koga je ranije ovde dole bilo potpuno nemogucno videti, po�to je
prevelik
za ljudske oci - dakle, sna�nom rukom andela koji to jevrejstvo, kako ne bi
dozvolio da
115 Precrtano oko tri reci, necitljivo.
propadne, toliko voli da se sjedinjuje sa njim u brak. I sada evo deteta rodenog iz
tog
braka, osvrce se oko sebe, i prva stvar koju vidi jeste davo na ognji�tu, u�asna
vizija, a ipak
ne�to �to nije postojalo pre rodenja tog deteta. Roditelji, u svakom slucaju, nisu
znali za
tako ne�to. Jevrejstvo, stiglo - umalo nisam rekao: srecno stiglo - do svoga kraja
nije znalo
za tog davola, nije vi�e bilo kadro da napravi razliku medu davolskim stvarima, ceo
svet za
njega je bio davo i ono samo, davolje delo - a taj andeo? �ta andeo, ukoliko nije
pali andeo,
ima zajednicko sa davolom? Ali, dete sada sasvim jasno vidi davola na ognji�tu. I
sada u
detetu pocinje bitka roditelja, bitka izmedu ubedenja njegovih roditelja da bi se
saznalo
kako imati davolski razum. Andeo stalno uzdi�e jevrejstvo u visine, tamo gde treba
da
pru�i otpor, a jevrejstvo stalno iznova pada i andeo mora da pada sa njim ako ne
�eli da
dopusti da se potpuno surva. I nema se �ta zameriti ni jednom ni drugom, oboje su
onakvi
kakvi su, jedan jevrejski, drugi andeoski. Jednostavno, ovaj drugi pocne da
zaboravlja na
visoko poreklo, a drugi postane nadmen zato �to na trenutak pomisli da je za�ticen.
Nema
sumnje da beskonacni dijalog koji se medu njima odvija mo�emo sa�eti u sledece
recenice,
u kojima se ne mo�e izbeci da jevrejstvo po potrebi preuzima andeoske reci,
izla�uci se i
mogucnosti da ih izoblici kada njegova usta izgovore:
Jevrejstvo: Msti-li se neco na tomto svete, jsou to ucty a cifry v du�esevnich
zale�itostech.116
Andeo: Dva lide mohou mit jen jediny rozumny duvod proto aby se vzali, a to je
ten �e se nemohou nevzit.117

Jevrejstvo; Dobro, evo moje racunice.
Andeo: Racunice?
ili
Jevrejst.: v hloubce clovek klame, ale na povrchu ho pozna�?118
116 Ako postoji ne�to �to se sveti na ovom svetu, to su racun i brojke u pitanjima
morala.
117 Dva ljudska bica mogu imati samo jedan razuman razlog da se uzmu, a to je da ne
mogu a da se ne uzmu
(recenica iz Mileninog clanka ��avo na ognji�tu�).
118 U dubini je covek varalica, ali na povr�ini ce� ga poznati (recenica iz ��avola
na ognji�tu�).
Andeo: Proc si lide neslibuji, �e nebudou treba kricet, kdy� se spali pecene
atd.119
Jevrejstvo: Dakle, i na povr�ini treba lagati! Uostalom, nema potrebe to od njega
tra�iti, on bi to sam od sebe uradio da je mogao
ili
Jevrejstvo: Potpuno si u pravu: Procsi neslibuji, �e si vzajemne ponechaji svobodu
mlceni, svobodu samoty, svobodu volneho prostoru?120

Andeo: Zar sam ja to rekao? Nikada to nisam rekao, to bi znacilo poreci sve �to sam
rekao.
ili
Andeo: bud prijmout svuj osud... pokorne... anebo hledat svuj osud...121
Jevrejstvo: ...na hledani je zapotrebi vtry.122
I sada, konacno, konacno, pravedno nebo, andeo odbacuje jevrejstvo i oslobada se.
Cudesan i dirljiv clanak u kojem munjevitost va�e misli pogada i dira. Onaj ko nije
vec pogoden - to ce, naravno, biti slucaj najveceg broja - sakriva se, onaj ko je
vec smrtno
pogoden ponovo le�e u san. A u snu se ka�e: Makoliko zemaljski bili zahtevi, opet
nisu
dovoljno zemaljski. Nema nesrecnih brakova, postoje samo preuranjeni brakovi, a oni
su
preuranjeni zato �to oni koji su ih zakljucili jo� nisu bili zreli, zato �to je to
bio svet
zaustavljen usred razvoja, svet koji treba opleviti iz njive pre �etve. Poslati u
brak ljude te
vrste, to je kao kada bismo poucavali algebri u prvom razredu
osnovne �kole. U
odgovarajucem vi�em razredu, algebra je lak�a nego tablica mno�enja na pocetku, to
je
cak istinska tablica mno�enja, ali to je nemogucno i samo mo�e uneti pometnju u
svet
detinjstva, a mo�da i u druge svetove. Ali, reklo bi se da ovde govori jevrejstvo,
a bolje bi
119 Za�to ljudi ne bi obecali da nece vikati ako izgori pecenje itd. (recenica iz
��avola na ognji�tu�).
120 Za�to ne obecaju da ce jedan drugom obezbediti slobodu cutanja, slobodu
samoce, slobodu otvorenog
prostora? (Recenica iz ��avola na ognji�tu�.)
121 Ili da prihvate svoju sudbinu ... smerno ... ili da tra�e svoju sudbinu
(recenica iz ��avola na ognji�tu�).
122 Da bi se tra�ilo, treba verovati (zavr�na recenica iz ��avola na ognji�tu�).
mu bilo da umukne.
* * *
Zatim sam primio va�e pismo. Pisanje je za mene postalo vrlo cudno zanimanje:
budite strpljivi, treba tako (ali kada nije trebalo?). Godinama vec nikome nisam
pisao; bio
sam kao mrtav u tom pogledu; nisam imao nikakvu potrebu da op�tim; reklo bi se da
sam
sve to vreme samo uzgredno radio �to god se od mene zahtevalo, baveci se samo time
da
cekam da me pozovu, sve do dana kada me je bolest pozvala iz susedne sobe; pohrlio
sam i
sve vi�e i vi�e postajao njeno vlasni�tvo. Ali, u ovoj sobi je mracno, a uop�te se
ne zna da li
je to bolest.
U svakom slucaju, postalo mi je previ�e te�ko da mislim i da pi�em; ruka mi
ponekad klizi preko hartije ne ostavljajuci nikakvog traga, cak i sada; �to se tice
mi�ljenja,
nemojmo o tome (neprestano vam se divim kako munjevito mislite, skupi se pregr�t
recenica, i udari grom); u svakom slucaju, treba da imate strpljenja; ovaj pupoljak
se
otvara polako, to cak i nije pupoljak, osim zato �to tako zovu ono �to je
zatvoreno.
Poceo sam Donadjeovu, ali sam tek samo malo procitao; jo� te�ko ulazim u nju, i to
malo �to sam procitao nije me duboko dirnulo. Hvale njenu jednostavnost, ali u
Nemackoj
i Rusiji jednostavnost je kod kuce; deda je ljubak, ali nema
snage da nas spreci da
zaboravimo na citanje. Najlep�e od svega �to sam do sada procitao (jo� sam u Lionu)
cini
mi se svojstvenije Francuskoj nego Filipu; neki odraz Flobera; mo�da je to ona
iznenadna
radost na uglu neke ulice (secate li se odeljka?). Prevod izgleda kao da su ga
radile dve
osobe, nekad je vrlo dobar, nekada toliko lo� da je bezmalo nerazumljiv (Volf treba
da
objavi neki novi). U svakom slucaju, citam to sa mnogo u�ivanja; postao sam dosta
dobar
citalac, ali vrlo spor. U ovoj knjizi mi smeta moja licna slabost: neprilika u koju
me
dovode devojke. To ide toliko daleko da ne verujem u ove pi�ceve, zato �to ne mogu
da
poverujem da se usudio da im pride. Izgleda mi, recimo, kao da je napravio lutku i

nazvao
je Donadje, samo zato da bi citaocu odvratio pa�nju od istinske Donadjeove, koja bi
bila
sasvim drugacija i na sasvim drugom mestu. Kroz njene godine detinjstva, devojcice,
uprkos svoj ljupkosti otkrivam nekakvu krutu shemu, kao da se to �to je tu

ispricano nije
zaista dogodilo, nego samo ono �to bi moralo da sledi, i kao da vam tu pokazuju
samo
neku uvertiru naknadno smi�ljenu u skladu sa muzickim pravilima i
prilagodenu
stvarnosti. A ima knjiga u kojima to osecanje istrajava do kraja.
Nisam citao Na velke ceste.123 Ali mnogo, ponekad ludo, volim Cehova. Kao ni
Vila od mlina, ni to ne znam; ne znam ni�ta o Stivensonu, osim da vam je on

omiljen.
Poslacu vam Francija. Ali, osim nekoliko sitnih izuzetaka, zacelo vam se nece
dopasti. To se obja�njava mojom teorijom prema kojoj �ivi pisci ostaju u �ivom
odnosu sa
svojim delima. Bore se za ili protiv, samom cinjenicom da su tu. Istinski
samostalan �ivot
knjige pocinje tek posle njihove smrti, ili tacnije, neko vreme posle njihove
smrti, po�to ti
revnosni ljudi nastavljaju da se bore za svoje delo jo� neko vreme posle smrti.
Ali, zatim je
delo samo i vi�e ne mo�e da racuna ni na �ta drugo osim na svoje otkucaje srca.
Zato je
Majerber mo�da bio vrlo razuman kada je, kako bi pomogao otkucaje srca svojih
opera,
ostavio po jedno zave�tanje za svaku, mo�da srazmerno poverenju koje je imao u
njih. Ali,
imalo bi jo� ne�to da se ka�e tim povodom (to bi, uostalom, bilo malo va�no).
Primenjeno
na Francija, to znaci da je knjiga �ivog pisca zapravo spavaca soba u dnu njegovog
stana,
divna ako je on divan, odvratna u suprotnom slucaju. Nije, ili jedva da jeste, sud
o delu
ako ka�em da mi se ono svida, a nije to ni ako vi ka�ete suprotno; ali, vi to mo�da
ne
ka�ete.
123 Na velikom drumu.
* * *
Danas sam procitao prilicno veliki komad iz Donadjeove, ali nije mi lako da se
izvucem. (Kao da ni danas ne dajem obja�njenja, jer ovde pored u kuhinji moja
sestra
razgovara sa kuvaricom; mogao bih da je prekinem ako bih se samo malo naka�ljao,
ali
necu: ta mala - imamo je tek od pre nekoliko dana, ima devetnaest godina, pravi
gorostas -
ka�e da je najnesrecnije bice na zemlji; bez razloga, nesrecna je ni zbog cega
drugog osim
zato �to je nesrecna, i ima potrebu da je te�i moja sestra, koja uostalom �obo�ava
da sedi sa
slu�avkom�, kako uvek ka�e moj otac.) Ma �ta da zamerim knjizi na povr�ini, bio bih
nepravedan, po�to sve moje zamerke dolaze iz dubine, ne mislim iz dubine knjige;
kada
neko pocini ubistvo prethodnog dana - a kada bi taj prethodni dan ikada postao
makar i
dan pre prethodnog dana? - nikada dosta price o ubistvu sledeceg dana. One za njega
imaju sve nedostatke istovremeno, sve su mucne, dosadne i nesnosne. Ta izve�tacena

jednostavnost dela, ta la�na naivnost, ta ironija puna divljenja, ni�ta od toga ne
mogu da
podnesem. Kada Rafael zavede Donadjeovu, to je za nju veoma va�na stvar, ali kakva
posla ima pisac u toj studentskoj sobi? a tek citalac? dakle, cetiri osobe. Taj
kutak u sobi u
dnu dobija razmere amfiteatra na fakultetu za medicinu ili psihologiju. A zatim,
premalo
je stvari u toj knjizi izvan ocajanja.
I dalje cesto mislim na va� clanak. U stvari mislim, cudo jedno - kako bi se
pretvorili u stvaran dijalog (o, jevrejstvo! jevrejstvo!) ti izmi�ljeni dijalozi -
da mo�e biti
brakova koji ne dozvoljavaju da budu svedeni na ocajanje samoce, plemenita i svesna
sjedinjenja, i verujem da duboko u sebi i andeo u to veruje, Jer, ti ljudi koji se

vencavaju iz
ocajanja... �ta time dobijaju? Dodavati usamljenost na usamljenost nikada ne mo�e
stvoriti
zavicaj, nego, naprotiv, Katorgu. Svaka od dve samoce odra�ava se u onoj drugoj,
cak i u
najdubljoj i najcrnjoj noci. A ukoliko usamljenost dodamo nekoj izvesnosti, utoliko
gore
po usamljenost (osim ako nije rec o nekoj nesvesnoj usamljenosti, o ne�noj
devicanskoj
samoci). Sklopiti brak pretpostavlja, �tavi�e, ne�to �to je o�tro i strogo

definisano: biti
siguran u sebe.
* * *
Najgore je u ovom trenutku - to ni ja nisam ocekivao - �to ne mogu da nastavim da
pi�em ova pisma, cak ni ova va�na pisma. Zle cini ovih pisama nastavljaju se i
iznova
pocinju da sve vi�e pusto�e moje noci, koje su vec same po sebi opusto�ene. Moram
da
prestanem, ne mogu vi�e da pi�em. Ah! va�a nesanica nije ista kao i moja. Nemojte
mi vi�e
pisati, molim vas.
*
[Razglednica. Po�tanski �ig: Dob�ihovice, 9/V/23]
[Adresa:] Gospoda Milena Polak
Wien VII
Lerchenfelderstrasse 113/5
Veliko vam hvala na va�im pozdravima. �to se mene tice, do�ao sam ovamo na
nekoliko dana; u Pragu vi�e nije bilo dobro. Ali, nije ovo pravo putovanje: samo da
malo
razmahnem krila, vrlo slabo napravljena za ovakve ve�be.
K.
*
[Dopisnica. Po�tanski �ig: Dob�ihovice, 9/V/23]
Wien VII
Morali ste primiti moje pismo iz Dob�ihovica. Jo� sam tu, ali vraticu se za dva-tri
dana; preskupo je (a i kusur vrlo slabo vracaju, jednom je previ�e, drugi put
premalo,
nemogucno je snaci se, �ef sale je tako nepristojan), previ�e slabo spavam itd.,
inace,
naravno, ovo je prava divota. �to se tice drugih putovanja, mo�da me je ovo ucinilo
malo
sposobnijim, mada se radi o tome da treba otici na pola sata od Praga. Samo se
pribojavam,
pre svega tro�ka (toliko je skupo da bih tu mogao provesti samo svoje poslednje
dane pred
smrt; covek ode praznih d�epova), a drugo - drugo - nebo i pakao. Ako to ostavimo
po
strani, svet mi je otvoren.
Srdacni pozdravi
Va� K.
(Evo, uostalom, treci put otkako se poznajemo da mi vi odjednom
po�aljete
nekoliko redova upravo u trenutku krajnje napetosti, kako biste me upozorili ili
kako
biste me umirili, nazovite to kako hocete.)
*
[Berlin, druga polovina novembra 1923]
Otkako si naglo (ali ne i iznenada) nestala posle na�eg poslednjeg susreta, nisam
vi�e ni�ta cuo o tebi sve do kraja septembra, kada sam na prijatan nacin dobio
vesti o tebi.
U meduvremenu, u julu mi se desilo ne�to velicanstveno - koliko
je samo
velicanstvenih stvari na ovom svetu! - bio sam oti�ao u Miric na obali Baltika, uz
pomoc
moje najstarije sestre. Daleko od Praga, u svakom slucaju, daleko od moje zatvorene
sobe!
U prvo vreme sam se osecao veoma lo�e. Zatim se mogucnost da �ivim u Berlinu
povezala
sa Miricom na potpuno neocekivan nacin. U oktobru sam hteo da podem za Palestinu,
pricali smo o tome; naravno, nikada tamo ne bismo oti�li, bila je to ma�tarija
kakve mo�e
imati neko ko je ubeden da nikada nece ustati iz kreveta. Samo, ako ne ustajem iz
kreveta,
za�to ne bih oti�ao bar do Palestine? Ali, u Miricu sam nai�ao na letnju koloniju
nekog
Jevrejskog doma iz Berlina; uglavnom Jevreji sa Istoka. Veoma me je privuklo, bilo
mi je
usput. Poceo sam da razmi�ljam o mogucnosti da se preselim u Berlin. Ta mogucnost u
tom trenutku nije bila mnogo veca nego na�i izgledi za Palestinu, ali je docnije
rasla.
�iveti sam u Berlinu bilo je nemogucno, u svakom pogledu, ocigledno; i ne samo u
Berlinu; bilo gde. I u tome sam u Miricu na�ao pomoc, na
svoj nacin potpuno
neocekivanu. Zatim, sredinom avgusta, vratio sam se u Prag, i jo� sam proveo, posle
toga,
vi�e od mesec dana kod mlade sestre, u Selezenu. Tamo sam
slucajno cuo pricu o
spaljenom pismu; bio sam u ocajanju; odmah sam ti pisao, da malo sebi olak�am, ali
pismo
nisam poslao, po�to nisam ni�ta znao o tebi, pa sam na kraju i ja svoje spalio pre
nego �to
sam krenuo za Berlin. O preostala 3 pisma o kojima mi govori� ni�ta ne znam ni do
dana
dana�njeg. Bio sam ocajan zbog ne znam kakve sramne uvrede koja je naneta jednom od
troje zainteresovanih, ne znam tacno kome od to troje. Ali naravno, u svakom

slucaju, ne
bih izbegao ocajanje - ono bi samo bilo drugacije prirode - da sam u Miricu uredno
primio
pismo.
Zatim, krajem septembra, na�ao sam se u Berlinu; stigao sam, pre polaska, da
primim tvoje pismo iz Italije. Sam polazak obavio sam uz poslednje mrvice snaga
koje sam
jo� uspeo da prikupim, ili tacnije potpuno bez snaga, ispracajno.
A sada, evo me ovde; za sada je u Berlinu manje lo�e nego �to ce� mi verovati;
�ivim maltene na selu, u maloj vili s vrtom; cini mi se da jo� nikad nisam imao
tako lep
stan, i svakako cu ga ubrzo izgubiti, odvec je lep za mene, to mi je, uostalom, vec
drugi
stan ovde; hrana za sada u osnovi nije razlicita od one u Pragu; naravno, govorim
samo o
svojoj. Isto je i sa mojim stanjem zdravlja. To je sve. U nastavku se ne usudujem
ni�ta da
ka�em, ovo �to sam rekao vec je previ�e, duhovi u vazduhu halapljivo ga gutaju
svojim
nezasitim �drelima. A ti u svom pismu ka�e� jo� manje. Tvoje op�te stanje je dobro,
podno�ljivo? Ne uspevam da odgonetnem. Razumljivo! Ne mo�e se ni

sopstveno
odgonetnuti. Ni sa �strahom� nije drugacije.
F.
*
[Dopisnica. Po�tanski �ig: Berlin-Steglitz. 23/XII/23]
Wien VII
Draga Milena,
Ovde odavno vec le�i komad pisma spreman za vas, ali stalno ceka nastavak, po�to
su moje stare boljke i ovde uspele da me pronadu, napadnu i malo utuku; sve mi je
jezivo
te�ko, najmanja rec, sve �to pi�em izgleda mi prekomerno kada imam u vidu svoju
slabost,
i kada pi�em �srdacni pozdravi�, da li ce ti pozdravi zaista imati snagu da stignu
do va�e
Ulice Lerhenfelder, tako bucne, tako pune sveta, i tako sive i gradske? Gde ne bih
mogao
da di�em, ja sa svojom jadnom snagom. Eto za�to uop�te ne pi�em, cekajuci bolja
vremena,
ili gora, u ostalome dobro i ne�no cuvan do granica ovde mogucnog. Iz sveta ne
cujem
ni�ta osim (ali to na najrecitiji nacin) o tome kako je �ivot sve skuplji; pra�ke
novine ne
primam, ove berlinske su preskupe za mene; �ta ka�ete da mi s
vremena na vreme
po�aljete neki clanak iz Narodni listy, od onih u kojima sam nekada toliko u�ivao?
Od pre
nekoliko nedelja moja adresa je �teglic, Ulica Grunevald 13, kod g. Zajferta. Na
kraju,
ipak, od mene �sve najbolje�. �ta je va�no ako ce se taj pozdrav sru�iti vec kod
ba�tenske
kapije? Mo�da ce va�a snaga, zauzvrat, biti veca.
Va� K.
Od Milene, o Franku
i na vest o smrti
Milena Jesenska je napisala osam pisama najodanijem Kafkinom prijatelju, Maksu
Brodu. Kad je pisala na nemackom jeziku, to nije bilo jezicki uvek najuspe�nije (pa
je o
tome vodeno racuna i u predocenom prevodu). Od tih pisama izabrao sam ona (i ona
mesta u njima) koja najneposrednije docaravaju Kafkinu sliku kako ju je videla

Milena, ali
i nama pone�to jo� ka�u o Mileni. Taj portret, veoma znacajan,

dragoceni je prilog
Kafkinim pismima. Ne zaboravimo, ovde je do�ivljaj one kojoj su pisma bila upucena.
1.
Pocetkom avgusta 1920. godine
... Mogla bih danima i nocima da odgovaram na va�e pismo. Ka�ete kako je moguce
da se Frank pla�i ljubavi, a da se ne pla�i �ivota? Ali ja mislim da je to
drugacije. Za njega
je �ivot ne�to sasvim razlicito nego za druge ljude, za njega su novac, berza,
poslovanje sa
devizama, pisaca ma�ina, potpuno misticne stvari (a one to zaista i jesu, samo za
nas one
nisu takve), to su za njega najcudnovatije zagonetke prema kojima on uop�te nema
isti
odnos kao i mi. Da li je za njega njegov posao cinovnika, na primer, vr�enje neke
obicne
slu�be? Polo�aj je - pocev�i od njegovog licnog - ne�to isto onako zagonetno, isto
onako
velicanstveno kao �to je to lokomotiva za malo dete. Nije kadar
da shvati ni
najjednostavnije stvari na svetu. Da li ste nekada bili sa njim u po�ti? Kada
napi�e telegram
i odmahujuci glavom tra�i prozorcic na �alteru koji mu se najvi�e svida, kada ga
zatim
�etaju od �altera do �altera, a da on ni najmanje na svetu ne shvata za�to i radi
cega, pa sve
dok ne stigne do odgovarajuceg �altera, plati i primi sitninu, proveri koliko su mu
vratili,
zakljuci da su mu dali jednu krunu vi�e i vrati krunu gospodici koja sedi za
�alterom.
Zatim polako krene, ponovo prebroji, i kada side do poslednjeg stepenika, shvati da
je ona
jedna kruna koju je vratio zapravo pripadala njemu. I onda bespomocno stojite pored
njega, on se osloni na jednu nogu, pa na drugu, i razmi�lja �ta treba uraditi.

Vratiti se
nazad nije lako, gore se tiska gomila ljudi. �Ma pusti to�,
ka�em mu ja. On me
prenera�eno pogleda. Kako je mogucno da se to pusti? Nije da se on sekira zbog
jedne
krune. Ali, to nije kako treba. Nedostaje jedna kruna. Kako ostaviti tu stvar u
takvom
stanju? Dugo je pricao o tome. Bio je vrlo nezadovoljan mnome. A isto je bilo i u
svim
radnjama, svim kafanama, sa svim prosjacima, uvek uz poneku varijaciju. Jednom je
nekoj
prosjakinji dao dve krune i hteo je da mu vrati jednu. Rekla mu je da nema ni�ta.
Cela dva
minuta smo ostali razmi�ljajuci o tome kako da se problem re�i. Odjednom je rekao
da
mo�e da joj ostavi dve krune. Ali, samo �to je napravio
nekoliko koraka, oseti
neraspolo�enje. I to je onaj isti covek koji je tog istog trenutka, odu�evljeno i
radosno,
mogao da mi da dvadeset hiljada kruna. Ali, ako bih mu zatra�ila dvadeset hiljada i
jednu
krunu, i ako bi taj novac trebalo negde usitniti a mi ne bismo znali gde, mogao bi
ozbiljno
razmi�ljati �ta da radimo za tu jednu krunu koju nisam dobila. Njegova nelagodnost
pred
novcem gotovo je jednaka onoj koju oseca pred �enama. Isto va�i i za njegov strah
od
kancelarije. Jednoga dana sam mu telegrafisala, telefonirala, pisala,
zaklinjala sam ga
Bogom, da dode da se vidi sa mnom na jedan dan. U tom trenutku sam za time imala
apsolutnu potrebu. Preklinjala sam ga na smrt i �ivot. On nocima nije mogao da
spava,
mucio se, pisao pisma ispunjena samouni�tavanjem, ali nije do�ao. Za�to? Nije hteo
da
tra�i slobodne dane. A ipak nije mogao da ka�e direktoru, onom istom direktoru kome
se
divi svom svojom du�om (ozbiljno!) zato �to ume tako brzo da kuca na ma�ini - ipak
nije
mogao da mu ka�e da ce ici mene da poseti. A da ka�e
ne�to drugo? - ponovo
prestravljeno pismo - kako to? Da la�e? Da direktoru ka�e neku neistinu? Nemoguce.
Kada ga pitate iz kog je razloga voleo svoju prvu verenicu, on odgovara: �Bila je
tako
spretna u poslovima!� I lice mu se ozarilo od po�tovanja.
A, ne, ceo svet za njega jeste i ostaje zagonetka. Misticka tajna. To je ne�to �to
on
nije kadar da postigne i prema cemu iz ciste bezazlenosti oseca dirljivo
po�tovanje, zato
�to je �tako spretna u poslovima�. Kada sam mu pricala o svom mu�u, da mi je
neveran po
sto puta na godinu, da me dr�i potcinjenu sebi u isti mah kada i mnoge druge �ene,
lice
mu se zasijalo od istog onakvog po�tovanja kao i ranije kada mi je pricao o svom
direktoru
koji onako brzo kuca na ma�ini i koji je, dakle, izvanredan covek, isto onako kao
kada mi
je pricao o svojoj verenici, koja je �tako spretna u poslovima�. Sve je to njemu
ostalo
strano. Covek koji brzo kuca na pisacoj ma�ini i covek koji ima cetiri ljubavnice,
sve to
njemu izgleda jednako nerazumljivo kao i ona jedna kruna u po�ti ili kruna za
prosjakinju,
neshvatljivo zbog toga �to su to �ive stvari. Ali Frank ne mo�e da �ivi. Frank nije
kadar da
�ivi. Frank nikada nece biti dobrog zdravlja. Frank ce uskoro umreti.
Istina, stvar izgleda ovako: svi smo mi naizgled kadri da �ivimo zato �to smo u
ovom ili onom trenutku pribegavali la�i, zaslepljenosti, odu�evljenju, optimizmu,
ovom ili
onom ubedenju, pesimizmu, ili bilo cemu. Ali, on nije kadar da la�e, ba� kao �to
nije kadar
da se opije. Za njega nema ni najmanjeg pribe�i�ta, nema utoci�ta. Zato je on
izlo�en tamo
gde smo mi za�ticeni. On je poput nagog coveka usred gomile odevenih ljudi. Ono �to
on
govori, ono �to on jeste, ono �to on �ivi, cak i nije istina. To je nacin �ivljenja
koji je
predodreden, koji postoji sam za sebe, li�en bilo kakvog dodatka, bilo cega �to bi
mu
moglo pomoci da odredi �ivot - lepote, ili bede, malo je va�no. I
njegov asketizam
potpuno je li�en juna�tva, �to ga cini, pravo govoreci, jo� vecim i plemenitijim.
Svako
�juna�tvo� jeste la� i kukavicluk. To nije covek koji svoj asketizam gradi kao
sredstvo da
dode do nekog cilja; to je covek koga na asketizam tera njegova u�asna
pronicljivost,
njegova cistota, njegova nesposobnost da prihvati kompromis.
Ima veoma inteligentnih ljudi koji takode odbijaju kompromis. Ali,
oni stave
carobne naocare, kroz koje na svet gledaju drugacije. Zato njima
kompromis nije
potreban. Zato mogu tako brzo da kucaju na ma�ini i da imaju �ene. On ostaje kraj
njih,
zapanjeno ih gleda, te ljude, kao i tu pisacu ma�inu i te �ene. Nikada on nece
shvatiti.
Njegove knjige su zapanjujuce. On licno jo� vi�e zapanjuje. Hiljadu puta vam
zahvaljujem na svemu. Sve najlep�e vam �elim. Bice mi dozvoljeno da vas posetim
kada
budem do�la u Prag, zar ne? Veoma srdacno vas pozdravljam.
2.
Verovatno pocetkom januara 1921. godine
...Vi�e i ne znam kuda glavom da udarim, moj mozak vi�e ne podnosi nikakve
utiske i nikakve misli, ne mo�e vi�e nijednu da primi, ni�ta ne znam, ni�ta ne
znam, ni�ta
ne razumem, cini mi se da mi se ovih poslednjih meseci, desilo ne�to stravicno, ali
ja o
tome ne znam maltene ni�ta. Ne znam vi�e ni�ta na svetu, samo osecam da bih se
ubila
kada bih na ovaj ili onaj nacin postala svesna onoga �to se upravo opire mojoj
svesti.
Mogla bih vam ispricati kako, za�to i na koji nacin se sve desilo; mogla bih vam
ispricati sve o sebi, svom �ivotu, ali cemu to? - A osim toga: ja vi�e ni�ta ne
znam, samo u
ruci dr�im pismo koje mi je Frank poslao sa Tatri, smrtonosnu molbu, koja je i
zapovest:
�Ne pisati i izbegavati da se sretnemo; samo ovu molbu izvr�i bez reci, samo mi to
mo�e
omoguciti da jo� malo po�ivim, sve ostalo samo ce me dalje uni�tavati.� Ne usudujem
se da
po�aljem pismo, da postavim pitanje; ne znam ni �ta �elim da saznam od vas. Ne
znam, ne,
ne znam �ta �elim da znam. Isuse Hriste, htela bih da sateram sebi slepoocnice u
mozak.
Recite mi samo jedno, vi koji ste u poslednje vreme bili sa njim, vi to znate: da
li sam
kriva, ili nisam kriva? Preklinjem vas, tako vam neba, nemojte mi slati utehe,
nemojte mi
pisati da niko nije kriv, nemojte mi slati psihoanalize. Sve, dobro me razumete,
sve �to
biste mi mogli napisati, ja vec znam. Uzdam se u vas, Maks, u ovom mo�da najte�em
casu
u mom �ivotu. Za ime Boga, molim vas, imajte poverenja, i vi. Molim vas, shvatite
�ta
�elim. Znam ja ko je Frank; znam �ta se desilo i ne znam �ta se desilo, na ivici
sam ludila,
trudila sam se da postupam ispravno, da �ivim, da mislim, da osecam u skladu sa
svojom
save�cu, ali negde jeste krivica. Eto �ta hocu da cujem. Ocigledno, ne znam mo�ete
li da
me shvatite. Hocu da znam da li sam ja tako stvorena da Frank pati i da je patio sa
mnom
kao sa svim drugim �enama, do te mere da se njegova bolest pogor�ala i da je
utoci�te
morao da potra�i u svojoj teskobi i da ja sada sa svoje strane moram da i�ceznem;
hocu da
znam da li sam ja kriva ili je to posledica njegove licne prirode. Da li je jasno
ovo �to
ka�em? Moram da znam. Vi ste jedini koji mo�da ne�to zna. Molim vas, odgovorite mi,
odgovorite mi celu istinu, golu istinu, jednostavnu i zacelo brutalnu, to jest ono
�to zaista
mislite. Bicu vam veoma zahvalna ako mi odgovorite. To je, izvesno, za mene nekakvo
polazi�te. Takode, javite mi neke vesti, recite mi kako je on. Mesecima vec ne znam
ni�ta
o njemu. [Precrtana dva reda.] Moja adresa: M. K[ramer], Wien
VII, Postamt 65,
Bennoga�e. Oprostite mi; nije mi mogucno da ovo pismo drugacije napi�em, ne mogu ni
da ga procitam. Zahvaljujem vam. Milena

3.
Januar/februar 1921. godine
...U meduvremenu sam se malo povratila. Ponovo mogu da mislim.
�to mi,
uostalom, ne olak�ava stvari. Da Franku necu pisati, potpuno je jasno po sebi. Kako
bih pa
mogla! Ako je tacno da ljudi imaju da izvr�e neki zadatak na zemlji, ja sam svoj
zadatak
prema njemu vrlo lo�e izvr�ila. Kako sam mogla biti tako neskromna i dosadivati mu,
kada
nisam uspela da mu pomognem?
�ta je njegov strah, znam do poslednjeg nerva. On je postojao davno pre mene, pre
nego �to me je upoznao. Upoznala sam njegov strah pre nego �to sam i njega samog
upoznala. Oguglala sam na njega dok sam ga shvatala. Tokom ona cetiri dana koja je
Frank
proveo sa mnom, on ga je izgubio. Podsmevali smo mu se. Pouzdano znam da nijedan
sanatorijum nece uspeti da ga izleci. Nikada mu nece biti dobro, Maks, dokle god
bude
imao taj strah. I nikakva fizicka uteha ne mo�e da savlada taj strah, jer strah
sprecava
utehu. Taj strah ne odnosi se samo na mene, on se odnosi na sve ono �to �ivi bez
stida, na
primer i putenost. Putenost je previ�e li�ena vela, i on ne podnosi da je gleda. Ja
sam
uspela da sklonim te stvari u stranu. Kada bi osetio strah, pogledao bi me u oci,
zastali
bismo na trenutak, kao da nam ponestaje dah ili kao da nas bole noge i trenutak
kasnije
on bi pro�ao. Nije bio potreban ni najmanji napor, sve je bilo jednostavno i jasno,
vukla
sam ga za sobom kroz brda iza Beca, ja sam i�la napred, zato �to je on koracao
polako, on
je i�ao za mnom trupkajuci i, kad zatvorim oci, jo� vidim njegovu belu ko�ulju i
preplanuli
vrat i koliko se naprezao. Hodao je celog dana, penjao se, silazio, bio na suncu,
nijednom
se nije zaka�ljao, izvanredno je jeo i spavao kao klada; jednostavno, bilo mu je
dobro;
njegova bolest tih dana je izgledala u najgorem slucaju kao mali nazeb. Da sam u
tom
trenutku po�la sa njim u Prag, za njega bih ostala ona koja sam tada bila. Ali, ja
sam obema
nogama stajala na zemlji, cvrsto sam vezana za ovu zemlju, jo� nisam bila u
mogucnosti da
napustim mu�a i mo�da sam bila previ�e �ena da bih imala snage da se podvrgnem tom
�ivotu, za koji sam znala da bi znacio najstro�i asketizam doveka. Ali postoji u
meni
neodoljiva �elja, mahnita �elja za �ivotom potpuno drugacijim od ovoga koji vodim i
koji
cu nesumnjivo doveka voditi, �ivotom sa detetom, prizemnim �ivotom. I nema sumnje
da
je to odnelo pobedu nad svim ostalim, odnelo pobedu nad ljubavlju, nad ljubavlju
prema
zanosu, nad divljenjem i jo� jednom nad ljubavlju. Povodom toga uostalom mo�e da se
ka�e �ta god se hoce, uvek se govore samo la�i. A ta la� je mo�da bila
najbezazlenija. A
osim toga, vec je bilo prekasno. Pri tome, borba koja se vodila u meni postala je
previ�e
jasno vidljiva i to ga je upla�ilo. To je upravo ono protiv cega se celog �ivota
borio, s druge
strane. Kraj mene je mogao naci trenutak predaha. Ali zatim, to je pocelo da ga
proganja,
cak i kraj mene. Protiv moje volje. Vrlo sam dobro znala da se desilo ne�to �to
vi�e nikako
nece moci da bude uklonjeno. Bila sam previ�e slaba da uradim i izvr�im ono za �ta
sam
znala da je jedino �to bi mu moglo pomoci i �to je jedino njemu moglo pomoci. U
tome
jeste moja krivica. I vi znate da je to moja krivica. Ono

�to pripisuju Frankovoj
nenormalnosti jeste upravo ono �to cini njegovu vrednost. �ene sa kojima se vidao
bile su
obicne �ene i nisu znale da �ive drugacije nego upravo kao �ene. Pre mi se cini da
smo svi
mi, ceo svet i sva bica, bolesni, a on je jedini zdrav, jedini koji shvata i oseca
stvari onakve
kakve jesu, jedini koji je cist. Znam da se on ne brani od �ivota, nego samo od
izvesnog
nacina �ivota. Da sam mogla da preuzmem na sebe to da podem sa njim, mogao je

srecno
�iveti sa mnom. Ali, sve to tek danas znam. Tada sam bila obicna �ena poput svih
�ena na
svetu, mala �enka koju vodi instinkt. I otuda je do�ao njegov strah. Bio je u
pravu. Da li je
moguce da taj covek oseti ne�to �to nije tacno? On o svetu zna deset hiljada puta
vi�e nego
svi ljudi na svetu. Strah koji je osecao bio je opravdan. I varate se, nece mi
Frank pisati
sam od sebe. Nema nicega �to bi mi mogao napisati. Odista nema nijedne reci koju bi
mi
mogao reci unutar tog straha. Znam da me voli. Previ�e je dobar i previ�e stidljiv
da bi
mogao prestati da me voli. To bi smatrao za greh. On uvek sebe smatra za krivca i
za
slabica. Medutim, na svetu nema drugog bica koje ima tako ogromnu snagu kao �to je
njegova, tu apsolutnu i neopozivu potrebu da dosegne savr�enstvo, cistotu, istinu.
Tako
jeste. Do poslednje kapi svoje krvi znam da tako jeste. Samo,

ne uspevam toga da
postanem potpuno svesna. Kada se to bude desilo, bice u�asno. Jurim ulicama, nocima
sedim kraj prozora, misli ponekad prskaju u meni poput varnica kad se brusi no� i
srce
kao da mi je okaceno o udicu, znate, sasvim malu udicu, koja na kraju popusti uz
sasvim
mali bol, zastra�ujuce o�tar.
A �to se tice moga zdravlja, ja sam na izmaku snaga i ako me ne�to jo� zadr�ava na
povr�ini, to se de�ava samo protiv moje volje, i to je nesumnjivo ono �to me je
oduvek
zadr�avalo sve do sada, ne�to sasvim nesvesno, neka nehoticna ljubav prema
�ivotu.
Nedavno sam na�la, iznenada, negde, na drugom kraju Beca, �eleznicku prugu, znate,
zamislite ulicu kilometrima dugacku, neku vrstu kockaste jame i na dnu �ine,
semafori,
lokomotive, vijadukti, vagoni, ceo jedan crnkasti organizam, sela sam ukraj i imala
sam
utisak da di�e. Pomislila sam da cu poludeti od patnje, nostalgije i neke u�asne
ljubavi
prema �ivotu. Sama sam onako kako su sami nemi, i ako vam ovako govorim o sebi, to
je
zato �to bljujem reci, izbijaju iz mene potpuno protiv moje volje, toliko da vi�e
ne mogu
da cutim. Oprostite mi. Necu pisati Franku, ni retka, i ne znam �ta ce se nadalje
de�avati.
Doci cu u Prag na prolece i poseticu vas. A ako mi s vremena na vreme budete pisali
kako
mu je - svakodnevno odlazim na po�tu, ne mogu da se oslobodim te navike -
bicu
presrecna. Jo� jednom vam zahvaljujem.
M. P.
4.
Prolece/leto 1921. godine
...Oprostite mi na mojim �analizama� Franka, to je sramno i stidim se �to sam to
sebi dozvolila, ali ponekad imam utisak da bi trebalo da smrskam svoj mozak medu
dlanovima kako se ne bi rasprsnuo.
Zahvaljujem vam na svemu i do videnja.
Va�a M. P.
[Spomen, na vest o Kafkinoj smrti]
Narodm listy, 6. jun 1924, br. 156, str. 5

Prekjuce je u sanatorijumu Kirling kraj Klosternojburga, u blizini Beca, umro dr
Franc Kafka, nemacki pisac koji je �iveo u Pragu. Malo je ljudi ovde znalo za
njega, jer on
je svojim putem i�ao sam, pun istine, prestra�en svetom; godinama je vec patio od
plucne
bolesti, i ako ju je lecio, on ju je i svesno pothranjivao i vukao je za sobom u
svojim
mislima. Kada du�a i srce vi�e ne mogu da podnose svoj teret, pluca preuzmu na sebe
polovinu zadatka, tako je ta te�ina barem ravnomerno rasporedena, napisao je jednom

u
nekom pismu, a njegova bolest bila je od te vrste. Ona mu je stvarala nekakvu
gotovo
neverovatnu krhkost i gotovo zastra�ujuce beskompromisnu intelektualnu istancanost;
ali
on je kao covek svu svoju intelektualnu strepnju svalio na pleca svoje bolesti. Bio
je
stidljiv, nemiran, blag i dobar, ali knjige koje je napisao surove su i bolne. Svet
je video
pun nevidljivih davola koji kidaju i uni�tavaju bespomocnog coveka.

Bio je previ�e
lucidan, previ�e mudar da bi mogao �iveti, previ�e slab da bi se mogao boriti,
onako slab
kao �to su to ona lepa i plemenita bica �to nisu kadra da se upuste u borbu sa
strahom koji
osecaju od neshvacenosti, odsustva dobrote, intelektualne la�i, zato �to unapred
znaju da
je ta borba uzaludna i da pobedeni neprijatelj ipak prekrije sramotom onoga ko ga
je
pobedio. Poznavao je ljude, onako kako ih mo�e poznavati samo neko ko ima veliku
�ivcanu osetljivost, neko ko je usamljenik i ko drugoga ume da prepozna vec ako ga
o�ine
jednim jedinim pogledom. On svet poznaje na neobican i dubok nacin, i on sam bio je
neobican i dubok covek. Napisao je najva�nije knjige u celoj

mladoj nemackoj
knji�evnosti; sve bitke dana�njeg pokolenja na celom svetu tu su ukljucene, mada
bez
doktrinarnog duha. Istinite su, nage i bolne, iako su, cak i izra�ene na simbolicki
nacin,
gotovo naturalisticke. Pune su suve ironije i osetljive vizije coveka koji je svet
video tako
jasno da to nije mogao podneti i da je morao umreti ako nije �eleo da cini
kompromise
poput drugih i da pribe�i�te tra�i u raznim zabludama razuma i
podsvesti, cak i
najplemenitijim. Franc Kafka je napisao odlomak �Lo�ac� (na ce�kom objavljen u
izdanju
Nojmanovog Cervena), prvo poglavlje jednog velicanstvenog jo� neobjavljenog
romana,
�Presudu�, sukob dve generacije, �Preobra�a�, najjacu knjigu moderne
nemacke
knji�evnosti, �Ka�njenicku koloniju� i skice �Pogled� i �Seoski lekar�. Poslednji
roman,
Pred zakonom, vec godinama ceka u rukopisu. To je jedna od knjiga koje, kada ih do
kraja
procitamo, ostavljaju utisak sveta tako savr�eno shvacenog da nije potreban ni
najmanji
komentar. Sve njegove knjige opisuju u�as nerazumevanja, nevinog greha medu
ljudima.
Bio je to umetnik i covek tako osetljive svesti da je cuo cak i tamo gde su gluvi
pogre�no
verovali da su bezbedni.
Obja�njenja i napomene
uz pojedina pisma
[Merano, april 1920] (3. pismo iz tog meseca)

1] prevod. Milena je radila na prevodu Kafkine price �Lo�ac�.
2] Volf. U to vreme Kafkin izdavac Kurt Wolff (u Lajpcigu), koji je trebalo da
odobri prava na objavljivanje prevoda Kafkinih prica, ciji je original on objavio.
3] Novela �Ubica�: Milena je ocigledno pogre�ila; verovatno je mislila na Kafkinu
pricu �Bratoubistvo�.
4] va� mu�: Milenin mu� je bio Ernst Polak (Pollak, cehizovano Polak), s kojim se
vencala marta 1918. godine.
5] sveska koja me dira: U pitanju je primerak ce�kog knji�evnog nedeljnika Kmen
sa Mileninim prevodom Kafkine price �Lo�ac�.
6] Va� FrancK.: Po faksimilu ovog potpisa, u kojem su ime i inicijal prezimena

spojeni, a tako se Kafka nekoliko puta potpisivao u ovim pismima, lako je
zakljuciti za�to
ga je Milena citala kao Frank.
[Merano, kraj aprila 1920]
1] Seoskog lekara od Volfa. Rec je o Kafkinoj zbirci kratkih prica koju je Volf
objavio pocetkom 1920. godine, mada na izdanju stoji 1919!
2] triput... na nekoliko dana od braka: Kafka ovde govori o svoja dva vereni�tva sa
�Berlinkom� Felicom Bauer (krajem maja 1914. godine i pocetkom jula 1917. godine) i
jednom sa Julijom Voricek iz Praga (u jesen 1919. godine).

[Merano, maj 1920] [2. pismo iz tog meseca]

1] maternji jezik: Kafka ovde podjednako misli na izvorno i doslovno znacenje
izraza: njegova majka je radije govorila nemacki nego ce�ki jezik, dok mu je otac
bio
skloniji da govori ce�ki.
2] feljtoni: Milena je u tom periodu svog �ivota pisala feljtone za pra�ke novine,
uglavnom o �ivotu ljudi u Becu, o prijateljstvu, braku, modi...
1] Bo�ena Nemcova: Bo�ena Nemcova, znacajna ce�ka spisateljica, cija dela je
Kafka citao na ce�kom jeziku, kao i njena izabrana pisma.
2] clanak o modi: Kafka se verovatno ne vara, jer je Milena prilicno redovno pisala
o modi za pra�ke listove Tribina i Narodne novine.

3] Maks Brod: Knji�evnik, dugogodi�nji i najbli�i Kafkin prijatelj.
4] Sta�a: Sta�a Jilovska, Milenina �kolska drugarica i bliska prijateljica; radila
i kao
prevodilac, novinarka i izdavac.
1] Verfel: Knji�evnik Franz Werfel, tada u Becu, rodom iz Praga, bio prijatelj
Mileninog mu�a. Kafka je prema Verfelovom knji�evnom radu imao prilicno dvosmislen
odnos u pogledu vrednosti.
2] Moja najmlada sestra: Otilija, zvana Otla, udala se tri meseca kasnije za dr
Jozefa
Davida, ce�kog katolika. Kafka je valjda jedini u porodici podr�avao tu vezu.
[Merano, 31. maj 1920] Ponedeljak

1] Skoro 5 godina: U pitanju je prva Kafkina verenica (dvostruka) Felice Bauer, s
kojom je bio u vezi od 1912. do 1917. godine. Kafkina pisma Felici svedoce koliko
je
ocajnicka bila ta borba povodom njihovog braka do koga nikad nije do�lo.
2] Sastanak u Karlsbadu: U tom telegramu je Kafkina verenica Julija
Voricek
verovatno mislila na 8. jun kao datum za njihov susret u Karlsbadu.
3] onoj devojci: Misli na Juliju Voricek.
4] ogromne �kole: Milena je dr�ala nastavu iz ce�kog jezika na beckoj Trgovackoj i
jezickoj �koli.
[Merano, 2. jun 1920] Sreda
1] 8 meseci... u nekom selu: Kafka ovde govori o boravku kod sestre Otle u Cirauu
1917/1918. godine, po�to mu je dijagnostikovana tuberkuloza.
2] devojku, predanu do samoporicanja: Julija Voricek.
3] u mojoj ustanovi: Zavod za osiguranje radnika od nesrecnih slucajeva na radu,
gde je Kafka bio zaposlen od 1908. godine.
[Merano, 10. jun 1920] Cetvrtak
1] (na primer, sa Vajsom): Pripovedac Ernst Wei� s kojim je Kafka bio prijatelj od
1913. godine.
2] na devojku: Julija Voricek.
[Merano, 12. jun 1920] Subota

1] pro�lih 6 meseci: Ova napomena se verovatno odnosi na Milenin boravak u
sanatorijumu u Veleslavinu.
[Merano, 15. jun 1920] Utorak
1] vatreni stub: Slika upucuje na Stari zavet, na Drugu knjigu Mojsijevu 13: 12 i
dalje, kao i 14: 24.
[Merano, 20. jun 1920] Nedelja
1] �Hilznera�: Jevrejin Leopold Hilsner po kome jc takozvana Hilznerova afera
dobila naziv. Bio je okrivljen za ritualno ubistvo jedne hri�canske devojke, aprila
1899.
godine. Proces je svojevremeno u Ce�koj izazvao talas antisemitizma.
2] u slucaju devojke: Julija Voricek.
3] �to se tice Maksa: Maks Brod.
[Merano, 24. jun 1920] Cetvrtak
1] Ropuha: Kafka skracuje ce�ki naslov price Gustava Majrinka (Meyrink) koju je
Milena prevela s nemackog jezika i objavljeni prevod poslala Kafki. Majrinkova
prica:
Prokletstvo krastace (ce�ki: Kletba ropuchy).

1] Ota Grosa: Psihoanaliticar Oto Gros (Otto Gro�), zbog svojih teorija, va�io je
za
otpadnika tada�njeg psihoanalitickog pokreta. Eksperimentisao je i sa drogama, pa
je i
njegova rana smrt verovatno u vezi s drogiranjem. Milena je Kafki nesumnjivo pisala
o
Grosu koji je umro februara te godine. Brat Grosove �ene bio je onda poznati
knji�evnik
Anton Kuh.
[Po�tanski �ig: Wien 29-VI-20] Utorak 10 sati
1] Lerhenfelder ulice: Lerchenfelderstra�e, ulica u Becu, gde su u
broju 113,
stanovali Milena i Ernst Polak. Po�tanski ured, na koji je Kafka slao pisma Mileni
poste
restante, bio je na uglu Jozefove gradnulice i Ulice Beno.

[Prag, 4. jul 1920] Nedelja
1] daju mu 4 dana: Vreme od srede do subote proveo je Kafka sa Milenom u Becu i
u �etnjama po predgorjima Becke �ume (Noj-Valdeg).
2] Barov Dnevnik: Herman Bar (Hermann Bahr) objavljivao je svoj dnevnik u
Novom beckom �urnalu.

3] feljton Ru�ene Jesenske: Milenina tetka pisala je redovno clanke za
pra�ki
dnevni list Narodni listy (Narodne novine).
[Prag, 4. jul 1920] Nedelja, trenutak kasnije
1] prilo�eno pismo: Pismo Julije Voriceku kojem ona moli Kafku da se jo� istog
dana vide.
[Prag, 4. na 5. jula 1920] Ponedeljak, u zoru
1] Sirotog muzikanta: Prica Franca Grilparcera (Franz Grillparzer) koju je Kafka
verovatno poznavao jo� kao ucenik. U pismima prvoj verenici, Felici Bauer, govorio
da ta
prica ima za njega �veliki znacaj�.

[Prag, 5. jul 1920] Ponedeljak
1] zbog devojke: Julija Voricek.
[Prag, 6. jul 1920] Utorak, izjutra
1] Laurin: Arne Laurin (pravo ime Arno�t Lustig) bio je u tom trenutku na mestu
glavnog urednika Tribune.
2] Pik: Oto Pik (Otto Pick), Kafkin poznanik, pesnik, prevodilac, kriticar i
izdavac.
Radio je u nemackim pra�kim novinama Pragger Presse.
3] P�ibram: Karl Pfibram; s njegovim bratom Evaldom Kafka se sprijateljio za
vreme svojih gimnazijskih dana.
[Prag, 9. jul 1920] Petak (1. pismo tog dana)
1] kod Jilovskog. Rudolf Jilovski, mu� Milenine prijateljice Sta�e.
2] do Florijana: Jozef Florijan, prevodilac i izdavac, narocito katolicki
orijentisanih
dela.
[Prag, 9. jul 1920] Petak (2. pismo tog dana)
1] Piterman: E. A. Pittermann, jedno od umetnickih imena Emila Artura Longena,
glumca, reditelja i publiciste, bliskog prijatelja Jaroslava Ha�eka.
2] Ferenc Futurista: Pravo ime Franti�ek Fjala, pra�ki komicar i reditelj.
[Prag, 10. jul 1920] Subota

1] gospoda Koler: Milenina poverenica, dr�ala je u Becu mali pansion u kojem su
cesto odsedali pra�ki prijatelji Polakovih. Milena je u jednom od svojih novinskih
clanaka
ocrtala njen portret.
1] Ki�u u Neue Freie Presse: Paul Ki� (Kisch), Kafkin �kolski drug.
[Prag, 13. jul 1920] Utorak, ne�to kasnije
1] o devojci: Julija Voricek.
[Prag, 13. jul 1920] Utorak
1] oko Kramerove po�te: Kramer je bilo Kafkino la�no ime pod kojim je slao Mileni
pisma na poste restante. U jedan mah je i Milena od Maksa Broda tra�ila da joj pi�e
na to
prezime (videti u prilo�enom Mileninom pismu pocetkom januara 1921. godine).
2] Cikago: Ernst Polak koji je bio nezadovoljan svojim poslom u
beckoj
Poljoprivrednoj banci nosio se mi�lju da se preseli u Cikago.
3] s nekim covekom: U pitanju je Mihal (pravo ime Jozef) Mare�,
jedan od
urednika Tribune, inace pesnik i reporter.
[Prag, 15. jul 1920]
Cetvrtak, kasnije
1] u �Belom petlu�: Becki restoran, bio je nedaleko od Mileninog stana.
2] vencanje svoje sestre: Otla se udala 15. jula za pravnika dr Jozefa
Davida.
Slu�beno vencanje bilo je u pra�koj vecnici.

3] Dr Feliks Velc: Felix Weltsch, uz Oskara Bauma i Maksa Broda
bio je u
Kafkinom najbliskijem prijateljskom krugu.
1] plan za Hajdelberg: kao i Cikago, tako su i Hajdelberg i Pariz neki od mnogih
planova Ernsta Polaka da napusti posao u banci.
2] Donadjeova: Roman Marie Donadieu �arla Luja Filipa.
3] mladi pesnik: To bi mogao biti Hans Klaus koji se spominje i u Razgovorima sa
majkom Gustava Janouha.

4] Klodelov ogled: Tekst Pola Klodela o Arturu Rembou. Prevela ga je Milena i
prevod objavila u Tribuni.
5] devojcino pismo: Devojka je Julija Voricek.
6] grob: Milena je Kafku zamolila da ode do groblja i vidi grob njenog
rano
preminulog brata Jeniceka.
[Prag, 21. jul 1920] Sreda
1] protiv gospodicinog pisma: Verovatno se odnosi na pismo devojke koja je bila
dalja Kafkina rodaka.
2] Cesta? Lipa?Kmen?Politika?: Nazivi ce�kih casopisa za koje je Milena pisala ili
prevodila.
3] mladi pesnik: Po svemu sudeci, bio je to sedamnaestogodi�nji Gustav Janouh
(Janouch) koji je cesto posecivao Kafku u kancelariji, znatno kasnije je objavio
autenticne
Razgovore sa Kafkom.
[Prag, 23. jul 1920] Petak

1] sreo sam Rudolfa Fuksa: Rudolf Fuchs, prevodilac izmedu ce�kog i nemackog
jezika. Spadao u kru�ok Vilija Hasa i Franca Verfela, koji se sastajao u kafeu
�Arko�.
[Prag, 24. jul 1920] Subota
1] s Landauerom: Gustav Landauer, knji�evni istra�ivac; Milena je prevela njegovo
predavanje o Fridrihu Helderlinu.
2] sakupljac po�tanskih maraka: Ovaj kolekcionar po�tanskih maraka je bio Kafkin
kolega s posla.
[Prag, 31. jul 1920] Subota, uvece
1] �Elza razbolela�: Odnosi se na dogovoreni telegramski tekst sa la�nim imenom;
Elza je Milena.
2] o Krasi: Hans Krasa, kompozitor, spadao u krug umetnika koji su se okupljali u
pra�koj kafani �Kontinental�.
3] stvar je tako lepa: Kafka ovde govori o jednom od Mileninih clanaka u Tribuni.
Bio je o kupacim kostimima. Milena je razlikovala dve vrste plivaca: oni koji
plutaju
horizontalno i oni cija tela su okomito uronjena u vodu.
1] Davos: Kafka ovde govori o planu Milene i Maksa Broda da ga po�alju u Davos,
�vajcarsko vazdu�no lecili�te za plucne bolesti.
[Prag, 6. avgust 1920] Petak

1] prijatelja, glumca: Jichak Levi, glumac na jidi�u, sprijateljio se s Kafkom kad
je
njegova trupa gostovala u Pragu oktobra 1911. godine.
2] izvesnog �tajna... dete, spomenutog pesnika: Paul Stein, pra�ki pravnik...
Gustav
Janouh i njegovi roditelji.
[Prag, 10. avgust 1920] Utorak
1] kad neko nije devojka: Kafka aludira na bogate napojnice koje je Milena dobijala
na beckoj �eleznickoj stanici za svoje no�enje kofera putnicima.

2] Typus: Rec je o Mileninom uovinskom clanku �Novi velegradski tip�, u Tribuni,
od 7. avgusta 1920. �ta je u njemu bilo antisemitsko, nije jasno.
[Prag, 11. avgust 1920] Sreda
1] Kavarna: �Kafana�, Milenin clanak objavljen u Tribuni od 10. avgusta.
[Prag, 13. avgust 1920] Petak
1] kod �enkera: Verovatno je u pitanju neka Milenina narud�ba kod
pra�ke
�pedicije Schenker & Co.
2] Masarikovom sekretaru: Sekretar prvog predsednika cehoslovacke republike,
Toma�a Masarika. Taj �sekretar� bi mogao biti Laurinov neposredni
pretpostavljeni,
Bed�ih Hlavac, osnivac Tribune, bio je prijatelj s Masarikom.
[Prag, od 19. do 23. avgusta 1920] Petak
1] oglas: Kafka je za Milenu sastavio oglas, preko oglasnog biroa u Pragu, da bude
objavljen u beckim novinama. Milena je �elela da, posle povratka sa odmora iz Sankt
Gilgena, odmah pocne sa davanjem casova iz ce�kog jezika. Oglas je, uz blage
izmene,
objavljivan u Neuen Freie Presse, dvaput tokom septembra i triput tokom novembra.
2] telefonirao Vlasti: Vlasta je bila asistentkinja u privatnoj ordinaciji
profesora
Jesenskog, Mileninog oca, a i njegova poverenica.
[Prag, 26. avgust 1920] Cetvrtak
1] Od Polgara, skice: Alfred Polgar (Bec), u beckim novinama objavio clanak
�Teodor na selu�, u kojem je rec o seoskom letovanju.
2] o zecu koji trci po snegu: Milenin clanak �Izlog�, objavljen u Tribuni 21.
avgusta
1920, u kojem se govori o izlo�enim slikama nekog zecica u snegu.
3] sa Landauerovim ogledom: Landauer o Helderlinu, prevela Milena.
4] kod Topica: Poznati izdavac F. Topic. Milena je htela da kod njega objavi zbirku
svojih ce�kih prevoda Kafkinih prica.

5] Vladislav Vancura: Tekst ce�kog pisca na koji je Kafka mislio imao je naslov:
�Seti se neceg veselog!�

6] ��ivot na manevrima�, �Vojna slu�ba�... ka�e Kafka, misleci pod tim da je, posle
tri godine knji�evnog mirovanja, opet poceo svoj knji�evni rad, njemu najdra�e
pisanje
�duboko u noc�.
[Prag, 26. na 27. avgust 1920] Petak (2. pismo)
1] Tiho Brahe: Roman Maksa Broda Put Tiho Brahea ka Bogu, na nemackom,
1915, a ce�ki prevod, upravo kod izdavaca Topica, 1917. godine.

1] Pesnik je do�ao: Po svemu sudeci mladi Gustav Janouh.
[Prag, 29. na 30. avgust 1920] Ponedeljak
1] prilo�eni clanak: Verovatno je u pitanju clanak Bertranda Rasela �Iz bolj�evicke
Rusije� koji govori kriticki o sovjetskom komunizmu, preveden na nemacki i

objavljen u
Prager Tagblatt, 25. avgusta.

[Prag, 31. avgust 1920] Utorak
1] Grimen�tajm: Sanatorijum za lecenje disajnih organa, na oko 80 km ju�no od
Beca.
2] �Becka �uma�: Sanatorijum, na oko 60 km ju�no od Beca.
3] Blaj: Pisac Franc Blaj (Franz Blei), izdavao je veci broj knji�evnih casopisa.
[Prag, 2. septembar 1920] Cetvrtak
1] Baum: Slepi pisac Oskar Baum, iz Kafkinog najbli�eg prijateljskogkruga.
[Prag, 3. septembar 1920] Petak
1] prikaz Svakog: Kafka misli na Milenin prikaz Hofman�talovog komada (Hugo
von Hoffmansthal, Jedermann) postavljenog na scenu povodom Salcbur�kog festivala.
[Prag, 3. na 4. septembar 1920] Petak, uvece
1] gospodica Rajman: Kafkina majka je pogre�ila u imenu: Jarmila se prezivala
Rajner (odn. Rajnerova).

[Prag, 6. septembar 1920] Ponedeljak
1] Janovicova adresa: Hans Janovic, pisac iz kruga oko Vilija Hasa, Franca Verfela,
Rudolfa Fuksa. Njegov brat Franc, koga je kao pesnika cenio Karl Kraus, poginuo je
na
italijanskom frontu 1917. godine.
[Prag, 7. septembar 1920] Utorak
1] P�ibram: Evald P�ibram, Kafkin �kolski drug, i prijatelj tokom studija. Kafka ga
u pismu Felici Bauer opisuje kao stasitog i uvek raspolo�enog prijatelja.

2] izvesna pacijentkinja: Rec je o Mileni, koja je takode bila u psihijatrijskom
zavodu Veleslavin gde se nalazio i P�ibramov brat Karl.

[Prag, septembar 1920] (2. pismo iz tog meseca)
1] Paul Adler. Pripovedac (1878-1946).
1] Kupec. U Mileninom prevodu naslov Kafkine price �Trgovac�.
1] kineska knjiga: Tacan naslov te knjige nije mogao da bude otkriven. Navod koji
u ovom pismu potom sledi pojavljuje se, u donekle izmenjenom
vidu, u Kafkinim
zapisima (iz zaostav�tine) okupljenim oko price �Svadbene pripreme na selu�.
2] Spiegelmensch: Roman Franca Verfela Covek-ogledalo, objavljen 1920. godine.

1] Illovy: Rudolf Ilovi, urednik, pesnik i, kasnije, priredivac
antologije
Cehoslovacka socijalna poezija.

1] vegetarijanska ishrana: Kafka je od 1909. godine bio ubedeni vegetarijanac, tako
da je za njega vegetarijanski jelovnik bio neophodan uslov prilikom izbora

sanatorijuma.
[Prag, sredina novembra 1920] (1. pismo)
Tanja: Drama Ernsta Vajsa u tri cina
Eren�tajn: Albert Eren�tajn, Kafkin poznanik, pesnik i pripovedac.

[Prag, sredina novembra 1920] (2. pismo)
1] adutant Perkins: Lik iz romana Eptona Sinklera koji je Milena prevela.
2] �ivotinja otima...: Ova recenica je i u Kafkinom zapisu (iz zaostav�tine) uz
�Svadbene pripreme na selu�.
3] Ale�: Verovatno monografija ce�kog slikara Mikola�a Ale�a (1852-1913).
4] Babicka: Cuveni roman Baka ce�ke knji�evnice Bo�ene Nemcove (1820-1962).
[Prag, novembar 1920] (3. pismo)
1] Capekova knji�ica: Karel Capek, ce�ki pisac (1890-1938).
2] Levine: Eugen Levine, izdavac Minhenskog crvenog barjaka, sudelovao
u
stvaranju Minhenske vecnicke republike, osuden je pocetkom juna 1919. na smrt i

odmah
pogubljen 5. juna.
[Prag, novembar 1920] Subota, uvece
1] Belvedere. Veliki park na levoj obali Vltave (Moldave) kamo je Kafka rado
odlazio u �etnju.
[Prag, januar/februar 1923] (1. pismo)
1] Georg Kajzer. Dramski pisac (Kaiser, 1875-1945), o cijem sudenju je Milena
pisala. Inace, Kajzer je u jedan mah posetio bolesnog Kafku u njegovom stanu.
[Januar/februar 1923] (2. pismo)
1] Na velikom drumu. Prevod Cehovljeve price, 1921. godine
objavljene u
izdavackoj kuci Sta�e Jilovske.
2] Franci: Roman Maksa Broda, Franci ili drugorazredna ljubav, 1922.
3] Vil od mlina: Pripovest Roberta Luisa Stivensona, u Mileninom
prevodu
objavljeno u casopisu Cesta, avgusta 1922. godine.
[Druga polovina novembra 1923]
1] na�ao pomoc... neocekivanu: Nagove�taj se odnosi na prvi susret sa mladom
Dorom Dijamant, koja ce �iveti sa Kafkom u Berlinu i ostati s njim do njegovih
poslednjih
dana. I ona ga je �dobro i ne�no cuvala do granica... mogucnog�, kao �to ce
napisati Mileni
u poslednjoj dopisnici.
Hronologija
1919-1924
1919
Jesen
Milena pismom moli Kafku za dozvolu da njegove price prevodi na ce�ki jezik.
Veza sa Julijom Voricek, i to je jo� jedan navodni poku�aj da stupi u brak.
Oktobar
Prvi susret sa Milenom u jednoj od pra�kih kafana.
Novembar
U pratnji Maksa Broda, Kafka putuje u �elezen. Nastaje Pismo ocu.
15-16. novembar
Kafku posecuje sestra Otla u �elezenu.
21. novembar
Ponovo stupa na posao u Zavodu za osiguranje radnika od nesreca na radu.
22-29. decembar
Kafkino zdravstveno stanje se pogor�ava; ponovo je nesposoban za posao.
1920
Januar
Unapredenje na mesto sekretara Zavoda; preuzimanje novog radnog mesta.
6. januar - 27. februar
Nastanak takozvanih On-aforizama. Milena radi na prevodu �Lo�aca�.
21-24. februar
Kafka je opet sposoban za posao.
Kraj marta
Upoznaje Gustava Janouha.
Pocetak aprila
Kafka odlazi na banjsku terapiju u Merano, gde najpre stanuje u hotelu �Ema�,
potom u pansionu �Otoburg�, u meranskoj cetvrti Untermais. Pocinje
prepiska sa
Milenom.
22. april
Milenin prevod �Lo�aca� pojavljuje se u casopisu Kmen.
Pocetak maja
Kafka prvi put obave�tava Maksa Broda o svojoj prepisci sa Milenom.
Druga nedelja u maju
Otla se u Zavodu za osiguranje radnika izborila za produ�etak
bratovljevog
odmora.
31. maj
Na Mileninu molbu, Kafka se odva�uje da, vracajuci se u Prag, putuje preko Beca, a
ne kako se dogovorio sa Julijom Voricek relacijom Minhen-Eger-Karlsbad.
23. jun
Izlet u Kolalbo, kod Bolcana.
28. jun
Odlazak iz Merana.
29. jun - 4. jul
Kafka i Milena provode cetiri dana u Becu. Izlet u predgorja Becke �ume.
4. jul
Kafka sti�e u Prag.
5. jul
Preuzimanje posla u Zavodu za osiguranje radnika.
7. jul
Kafka se preseljava u stan svoje najstarije sestre Eli Herman da bi svoju sobu u
roditeljskoj kuci privremeno ustupio svom ujaku Alfredu Leviju koji dolazi iz
Madrida.
7-24. jul
Alfred Levi u poseti porodici Kafka u Pragu.
8. jul
Milenino prvo pismo posle zajednickih dana u Becu.
13. jul
Lekarski pregled pokazuje da terapijski boravak u Meranu nije bio uspe�an.
15. jul
Otla se udaje za Jozefa Davida.
16. jul
Milenin prevod price �Nesrecnost� pojavljuje se u listu Tribuna.
10. avgust
Milenin rodendan: napunila je 24godine; Kafka joj �alje knjige na poklon.
14-15. avgust
Kafkin i Milenin susret u Gmindu. oko 16/17. avgusta
Milenin odlazak na oporavak u Sankt-Gilgen na Volfgangovom jezeru.
9. septembar
U casopisu Kmen, u Mileninom prevodu, pojavljuju se �est kratkih prica iz Kafkine
zbirke Promatranje.
26. septembar
Milenin prevod �Izve�taja za Akademiju� pojavljuje se u Tribuni.
Oktobar
Kafka od Zavoda za osiguranje radnika dobija novi odmor u cilju
boravka u
sanatorijumu.
8. novembar
Kafkin susret sa Albertom Eren�tajnom.
18. decembar
Pocetak terapijskog boravka u Matljarima, u planinama Gornje Tatre.
1921
Januar
Milenino opro�tajno pismo; Kafka je moli da prekinu prepisku i da se vi�e ne
vidaju.
3. februar
Kafka u Matljarima upoznaje studenta medicine Roberta Klop�toka.
Kraj marta - pocetak aprila
Kafka ozbiljno bolestan.
Sredina maja
Milena dolazi u Prag i srece se s Maksom Brodom.
26. avgust
Kafka se iz Matljarija vraca u Prag.
29. avgust
Kafka ponovo preuzima svoj posao u Zavodu za osiguranje radnika.
Septembar
Susreti sa Ernstom Vajsom, Gustavom Janouhom, Mince Ajzner i Milenom.
Pocetak oktobra
Kafka predaje Mileni sveske sa svojim dnevnickim zapisima iz razdoblja od 1910.
do 1920. godine.
15. oktobar
Pocinje da ispisuje dnevnicke bele�ke.
Novembar
Kafka se podvrgava sistematskom medicinskom tretmanu. Milena ga nekoliko puta
posecuje u stanu njegovih roditelja.
1922
Sredina januara
Kafka do�ivljava nervni slom.
27. januar
Pocetak tronedeljnog oporavka u �pindelmileu; verovatno pocinje i rad na Zamku.
17. februar
Povratak iz �pindelmilea. Nastaje prica �Umetnik u gladovanju�.
April-maj
Milena vi�e puta posecuje Kafku.
Kraj juna
Kafka se povlaci u Planu na Lu�nicu, kod sestre Otle.
Kraj jula
Penzionisanje. Nastaju �Istra�ivanja jednog psa�. Dva puta odlazi u Prag.
Pocetak avgusta
Kafka dolazi iz Plane u Prag na nekoliko dana.
Kraj avgusta
Do�ivljava slom. Prekida rad na Zamku.
Septembar
Povratak iz Plane u Prag.
Oktobar
Prica �Umetnik u gladovanju� pojavljuje se u casopisu Neuen Rundschau.
Kraj decembra
Milenin prevod price �Presuda� pojavljuje se u nedeljniku Cesta.
1923
Zima/prolece
Kafka uglavnom le�i u postelji.
18. januar
Milenin clanak ��avo na ognji�tu� pojavljuje se u Narodni listy.
Pocetak maja - 11. maj
Kafkin boravak u Dobrihovicu radi oporavka.
Jun
Poslednji susret s Milenom.
Pocetak jula - 6. avgust

U banjskom lecili�tu Miric zajedno sa sestrom Eli i njenom decom. Kafka tamo, u
berlinskom Ferijalnom domu za jevrejsku omladinu sa Istoka, upoznaje Doru Dijamant.
7-8. avgust
Kafka u Berlinu.
Sredina avgusta - septembar
Kafka na odmoru, radi oporavka, sa Otlom i njenom decom, u �elezenu.
22-23. septembar
Kafka u Pragu.
24. septembar
Preseljava se u Berlin, i sa Dorom Dijamant stanuje u
berlinskom predgradu
�teglic, Miquelstr. 8
Oktobar - decembar
Pi�e price �Mala �ena� i �Zdanje�.
15. novembar
Preseljenje sa Dorom u drugi stan u istom predgradu, na adresi Grunewaldstr. 13.
25. decembar
Dopisnica iz Berlin-�teglica, verovatno poslednja Kafkina poruka Mileni.
Kraj decembra
Kafka u groznici le�e u postelju.
1924
1. februar
Preseljenje sa Dorom u novi stan, u susednom berlinskom predgradu Celendorf, na
adresi Heidestr. 25-26.
Kafkino zdravstveno stanje se i dalje pogor�ava.
17. mart
Zajedno s Maksom Brodom,
Kafka se vraca u Prag.
Pi�e pricu �Pevacica Jozefina, ili narod mi�eva�.
Mart
Tuberkuloza prelazi na grlo.
2. nedelja aprila
Sa Dorom odlazi u sanatorijum �Becka �uma� (u Donjoj Austriji).
Sredina aprila
Posle kratkog boravka u beckoj klinici dr M. Hajeka, Kafka putuje sa Dorom u
sanatorijum doktora Hofinana u Kirlingu.
20. april
Prica �Pevacica Jozefina, ili narod mi�eva� pojavljuje se u pra�kom listu Prager
Presse.
Pocetak maja
Robert Klop�tok, zajedno s Dorom, neguje bolesnika. Kafka radi
korekturu
�tamparskog otiska zbirke Umetnik u gladovanju.
12. maj
Poslednja poseta Maksa Broda.
3. jun
Kafkina smrt.
6. jun
Milenin Spomen povodom Kafkine smrti pojavljuje se u Narodni listy.
11. jun
Sahrana na jevrejskom groblju u Strahnicu, koji tek �to je pripojen Pragu.
UZ OVU KNJIGU
Ubrzo po�to su nemacke trupe umar�irale u Cehoslovacku, predvidajuci da ce je
nemacka policija uhapsiti, Milena Jesenska je, izmedu ostalog, odlucila da, u
prolece 1939.
godine, svom dugogodi�njem prijatelju Viliju Hasu poveri pisma koja joj je upucivao
Kafka. Da, predvidanje se obistinilo, Milena je uhap�ena, a i Has je morao da be�i

iz
zemlje. Pisma koja su mu poverena ostavio je na cuvanje na sigurno mesto u Pragu. I
zatekao ih je kad se vratio posle oslobodenja zemlje.

Has je 1949. godine poceo da priprema pisma za objavljivanje. Na tra�enje izdavaca
Salmana �okena, koji je od Maksa Broda dobio prava na objavljivanje Kafkinih spisa,
Has
je trebalo da iz pisama ukloni sva mesta na kojima se pisac kriticki osvrce na
Jevreje. Jo� je
bilo sve�e nacisticko vreme pre�ivljenog istrebljenja, pa nimalo
nisu mogle da gode
Kafkine primedbe na racun naroda sa znatnim brojem skora�njih �rtava. Osim toga,
Has je
izostavio i mnoga mesta na kojima se govorilo o jo� �ivim osobama da ih ne bi
povredio i,
iz istih razloga, uklonio je i mesta koja su mogla da povrede osecanja srodnika ili
prijatelja
vec preminulih osoba, takode spominjanih u pismima. (I u ovom izdanju su, zbog
toga, iz
obzira prema licnim pravima, izostavljena cetiri nevelika mesta.) Neka su mesta,
opet,
ponekad nerazumljivo, takode o�tecena ili se cak me�ala s drugim, pa je, sve u
svemu, iako
dragoceno, izdanje koje se, najzad, pojavilo 1952. godine, bilo ne samo skraceno
bezmalo
za cetvrtinu celokupnog rukopisa izvornog teksta pisama nego je izgledalo i donekle
haoticno.
Mo�da je najveci nedostatak tog izdanja u izneverenom redosledu pisama koja Has
nije bio, u to vreme, kadar tacno da datira.124 Izdanje pisama u srpskom prevodu
jo� je za
ovda�nje citaoce moralo da ucini ceo poduhvat vi�e nego
problematicnim. Netacan
redosled, pogre�no zdru�ivanje pojedinih mesta u pismima i svakojaka, cija god bila
i iz
kojeg god razloga, gubljenja, ispu�tanja, mo�da i skracivanja,
prilicno su pogodila
ocekivanu verodostojnost verzije koja nam je ponudena. Ta verzija, uporedena sa
ovom u
va�im rukama, mogli bismo reci da je za vi�e od polovine teksta kraca. Naravno, i
ta, kod
nas jedino poznata verzija takode pati od nezaobilaznog nedostatka: netacan
redosled!
Otuda se dogadaji u pismima odvijaju onako kako se nisu istinski odvijali.
Sad, medutim, imamo knjigu u koju mo�emo da verujemo. Zahvaljujuci tome,
iskrsavaju nevidene dimenzije Kafkinih pisama i njegove ljubavi. Dogadanje je
hiljadu
puta bogatije od onoga �to smo mislili ili mogli da mislimo da jeste, bez obzira na
to �to su
neka pisma, po svemu sudeci, zauvek izgubljena, a svakako nikad nece biti nadena
ona
koja je izgubila tamo�nja i onda�nja po�ta.
�to se tice precrtanih i necitijivih reci u pismima, ona poglavito poticu od
Milene.
I verovatno tako treba da ostane (bez obzira na to �to bi dana�nja tehnologija
vecinu tih
prikrivanja bila u stanju da raskrije). Na to je Milena imala pravo. Pisma su njoj
upucena, i
samo njoj, i ona jedina, posle njihovog pisca, ima pravo da nam uskrati deo
Kafkinog i
njenog intimnog jezika. Vec je vi�e nego mnogo ovo �to smo dobili. U ovom obliku
koji od
sada postoji u srpskom jeziku, dar je vec ogroman, i neuporediv je s ma kojim
slicnim.
J. A.
124 Videti Jurgen Born and Michael M�ller, Kafkas Briefe an Milena: Ihre
Datierung, in Das Jahrbuch der
deutschen Schillergesell-schaft, Stuttgart, 1981, str. 509-524. Takode: Mark
Anderson, Kafka�s Unsigned
Letters: A Reinterpretation of the Correspondence with Milena, MLN, Vol. 98, No. 3,
German Issue (Apr.,
1983), str. 384-398, The Johns Hopkins University Press -
http://www.jstor.org/stable/2906016.

Pisma

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pisma

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

boj�a�na�8�88

A ona se upravo u godini njegove smrti rastala od mu�a,

publicistkinju i istinski oslobodenu �enu, odbijajuci svaki disciplinarni poredak,

Gestapo ju je uhapsio novembra 1939. godine. Na dan hap�enja poslednji put je

dobro sam� Ili, eto, nekoliko redaka.

Odjednom primecujem da zapravo ne mogu da se setim nijedne

prestra�ila (utoliko pre �to ne prestajem da prizivam, da radim na svome secanju,

njihovim recima i namerama pripisujete znanje odraslih. Kad se neka cetvorogodi�nja

devojcica, koja izgleda kao da je tu samo da bi bili ljubljena i grljena, i pri

sentimentalnog nagla�avanja, neka nerazumljiva samilost koju je Karl osecao i za

veoma malo, ponekad nikakvih tokom mnogih stranica; ta

otkrilo, ali to je tek jedno iskustvo steceno na putu, a put je beskonacan.

planinskog vazduha) nije mi dovoljno. Ne smatram da je lekareva dijagnoza preterano

povoljna, tacnije nije ni povoljna ni nepovoljna, i jedino va�e pona�anje mo�e da

a onda se, videni u celini, ponovo otkrivaju kao ozbiljni i dobri: da li je to ta

poverenja u va�e pisanje koliko i u vas samu. U ce�kom jeziku, poznajem

spavao na stolici, kod aparata, zabacene glave, pa bi svaki cas skakao da

osim da ne bismo da prestanemo da pijemo. Objasnite mi vi to, Milena, uciteljice!

Matilda ga je neprekidno ozlojedivala svojim ispadima protiv Nemaca: Nemci su

beskonacne (stoga su recenice beskonacne, niste li to shvatili?), gotovo beskonacne

nechapu.14 Rec neobicna u ce�kom, pa cak i u va�em jeziku,

usred sobe. On je napolju i odande nazire u polutami hranu svog �ivota. U

bacim pogled na sva ta putovanja i pomislim u kojem mi je stanju glava, osecam se

Beca nego u ponedeljak preko Minhena, a kuda, ne znam,

Minhen-Prag. U slucaju da biste �eleli da mi napi�ete jo� nekoliko redaka, mo�ete

tome unesrecio prijatelje i neprijatelje (a imao si, �tavi�e, samo prijatelje,

spletenosti), i zatim ce sesti tamo gde mu bude pokazano. Time je ceremonija

zovete me, upozoravate me na opasnosti, hocete da me ohrabrite, pla�i vas moj

prepoznavao generala i in�enjera (prijatni ljudi, dobricine) koji sede nasuprot

citanje pisma od ponedeljka odla�em dok ne primim sledece, buduci da ponedeljnicko

brak, posao, odva�nost, �rtvovanje, cistota, sloboda, samostalnost, verodostojnost

pitanju za vas, Milena, udru�uje se oboje, i ludnica i osnovna �kola; srecom,

pisama? trebalo bi da ih pogledate, deo su celine), vec necim drugim nego...

ona u potpunosti pripada strahu. Ni ti mene ne poznaje�, Milena, ponavljam to.

�cepao vas za gu�u i ne pu�ta.

plocniku, ja jednom nogom na kolovozu, dr�ao sam te za ruku i sad je

osnovi, sve bilo odluceno, �ta bi jo�? Ali, tad su pocela

a sutra cu rano, sa in�enjerom, na mali izlet do Bolcana - procitao tvoj prekor

nego �to cu nastaviti sa citanjem i razumevanjem i opu�tanjem i da, najzad, mogu da

rekao, a kuvarica bi obicno odgovorila kratko, tankim i nemilosrdnim usnama, da ja

Francensbadu, naravno ako se zapravo odustajanjem mo�e nazvati prosta cinjenica da

nego za tebe. U ovom trenutku, on je ne�to nesumnjivo, neobolelo, apsolutno

duboko i prijatno usnula na sirotinjskom krevetu i lagano se, a da to i ne zna�,

citanja, vodi racuna o svim advokatskim smicalicama, jer to je pismo advokata. I

toliko �ire i skupljaju da bi udahnule vazduh koji mi donosi tvoje pismo,

zaboravio na taj nedostatak. Ali, u Gmindu, na granicnom prelazu, na�ao se

poku�aj, Milena! Tako me ne izvlaci�. Moram opet da se vratim do paso�kog punkta i

borbi za buducnost, a kako bi onda razriveno tlo nosilo zdanje buducnosti?

razgovarati sa Sta�om (Jilovskom se, uostalom, mo�e oprostiti, veoma je zauzet

dodu�e, smirujuci, ali izgledao je ipak i donekle zbrkan, kakvi su valjda

mogucnosti mi padaju na pamet, da si mo�da bolesna, umorna, le�i� u postelji, da bi

izuzimajuci godinu provedenu na selu.

kori�ceni i momci-trkaci koji ne umeju da trce.

iz Marijenbada s mu�em i detetom, na dva dana, da bi se videla sa ujakom iz

slepoocnice uz slepoocnicu. (Tvoja kosa uz moju slepoocnicu)

mira ili, gledamo li drugacije, posebne vrste nemira, pa da napola ozdravim.

doprinelo mom slabljenju, cudesni umirujuce uznemirujuci uticaj tvoje fizicke

tra�i�. A Jarmila? Da li dolazi?

Pomisao da ce� uskoro imati paso� deluje veoma blagotvorno.

strepnju, brigu, odsustvo pisama.

uspeva� da se oslobodi� i - ukre�imo varnicu u barutani! - nikad nece� uspeti da se

verovatno potpuno nerazumljivo, jeste da ti, koja �ivi� u tom �velikom

izborio za sebe to mesto - ali ja ga nisam izborio - ne bi to bila nikakva zasluga.

toga, to cak i nije bilo drvo nego dete.