SPOLJNOTRGOVINSKA ARBITRAA

pri PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE

u Beogradu

ODLUKA
u sporu

TUIOCA: [.] Srbija

protiv
TUENOG: [.] Austrija

T-14/10

2
Spoljnotrgovinska arbitraa pri Privrednoj komori Srbije u Beogradu, Arbitrano vee u
sastavu [.], kao predsednika vea, [.] i [.], kao lanovi vea, u sporu po tubi
tuioca [.], koga zastupa punomonik [.], diplomirani pravnik iz [.], protiv tuenog
[.] Austrija, radi isplate duga, vrednost predmeta spora 381.654,54 USD, sa
pripadajuom kamatom, po sprovedenom postupku i zakljuenoj usmenoj raspravi na dan
27. juna 2011. godine sa zapisniarom [.], na nejavnoj sednici odranoj dana 27. jula
2011. godine, donela je

ARBITRANU ODLUKU
OBAVEZUJE se tueni [.] Austrija, da tuiocu [.], Srbija , na ime duga plati na
devizni raun broj [.] kod [.] banke A.D.:
-

iznos od 381.654,54 USD sa zateznom kamatom od 13% godinje od dana 06.

maja 2010. godine do isplate;

zateznu kamatu od 13% godinje na iznos od 190.000,00 EUR od 06. maja 2010.
godine do 29. juna 2010. godine;

zateznu kamatu od 13% godinje na iznos od 120.000,00 EUR od 06. maja 2010.
godine do 23. avgusta 2010. godine,

sve i roku od 15 dana od dana prijema ove Odluke.

OBAVEZUJE se tueni da na ime registracionih trokova isplati tuiocu iznos od
21.412,00 dinara, a na ime arbitranih trokova iznos od 1.410.873,00 dinara, u roku od 15
dana od dana prijema ove Odluke.
O B R A Z L O E NJ E
1. Nadlenost
Nadlenost Spoljnotrgovinske arbitrae pri Privrednoj komori Srbije u ovoj pravnoj stvari
predviena je lanom 7. izvoznog ugovora, broj 022/10, koji su stranke zakljuile na dan
12. aprila 2010. godine u [.].
Kako tueni nije odgovorio na tubu, niti se naknadno upustio u spor, te nije istakao
prigovor nenadlenosti Arbitrae, nadlenost je zasnovana u smislu lana 13. i 15.
Pravilnika o Spoljnotrgovinskoj arbitrai pri Privrednoj komori Srbije (u daljem tekstu:
Pravilnik), tako to je Predsednitvo Spoljnotrgovinske arbitrae u uem sastavu na

3
sednici od 16. februara 2011. godine utvrdilo da se u ispravama spora nalazi arbitrani
sporazum.
2. Imenovanje lanova Arbitranog vea
Stranke nisu arbitranom klauzulom predvidele broj arbitara koji e reiti spor tj. da li e
spor reavati arbitar pojedinac ili Arbitrano vee. U tubi je vrednost predmeta spora
oznaena iznosom od 381.654,54 USD. U odsustvu dogovora stranaka oko broja arbitara,
sporove vrednosti vee od 70.000,00 USD prema lanu 20. stav 1. Pravilnika reava
Arbitrano vee, koje se sastoji od tri lana. Tuilac je podneskom od 01. februara 2011.
godine imenovao svog arbitra. Predsednitvo Spoljnotrgovinske arbitrae u uem sastavu
na sednici koja je odrana 16. februara 2011. godine je prihvatilo to imenovanje. Tueni
nije odgovorio na tubu, te ni imenovao svog arbitra, pa je Predsednik arbitrae u skladu
sa lanom 22. stav 2. Pravilnika, Zakljukom od 28. februara 2011. godine izabrao arbitra
za tuenu stranu. Arbitri tuioca i tuenog su izabrali treeg arbitra i predsednika
Arbitranog vea u ovom sporu. lanovi Arbitranog vea su pismeno izjavili da se
prihvataju ove dunosti, stranke nisu stavile primedbe, pa se lanovi Arbitranog vea
smatraju imenovanim.
3. Tok postupka
Tuilac je svoju tubu arbitrai dostavio 26. novembra 2010. godine, registracione
trokove je uplatio 03. decembra 2010. godine, a arbitrane trokove dana 11. januara
2011. godine. Tuba je uredno uruena tuenom, putem DHL. Tueni na tubu nije
odgovorio.
Na roite za usmenu raspravu, zakazano za 27. jun 2011. godine nisu pristupili ni tuilac
ni tueni, iako su uredno pozvani u smislu lana 34. Pravilnika. Arbitrano vee, poto je
utvrdilo da su stranke uredno pozvane na usmenu raspravu i da nemaju opravdanih razloga
za svoje odsustvo, pristupilo je raspravljanju spora, kao da su stranke prisutne, saglasno
odredbi lana 37. stav 6. Pravilnika.

4
4. injenino stanje, dokazi
itanjem dokaza predloenih u tubi Arbitrano vee je utvrdilo da su stranke na dan 12.
aprila 2010. godine zakljuile izvozni ugovor broj 022/10, iji je predmet kupoprodaja 96
tona bakarne ice prenika 8 mm, koji je proizveo [.]. Odredbama ovog izvoznog
ugovora predvien je kao paritet isporuke FCA [.] (Incoterms 2000). Saglasno lanu 6.
zakljuenog izvoznog ugovora tueni kao kupac se obavezao da o moguem odstupanju u
kvalitetu isporuene bakarne ice u pisanoj formi obavesti prodavca u roku od 10 dana od
otpreme robe, koju je duan da izdvoji i eka prodavca. Iz dokaza priloenih u tubu
proizilazi da je tuilac kao prodavac u celini i blagovremeno izvrio svoju ugovornu
obavezu, dok je tueni ugovorenu cenu isplatio delimino.
Tueni prigovor na koliinu i kvalitet robe, kao kupac, na nain odreen ugovorom, nije
istakao ni pre niti u toku spora, a tuilac je potovao ugovoreni plan isporuke (april 2010.
godine), tako to je ukupno ugovorenu koliinu tuilac isporuio tuenom 12. i 15. aprila
2010. godine. Tako se isporuka smatra u potpunosti uredno izvrenom, saglasno
zakljuenom izvoznom ugovoru.
Ugovorena je odrediva cena lanom 3. Ugovora, koja se formira na osnovu obraunske
cene na LME-u (London Metal Exchange) za bakarne katode kvaliteta A + cena prerade
od katode do ice prenika 8 mm, sa datim elementima obrauna cene (kotacioni period je
prosek meseca stvarne isporuke, a to je april 2010. godine; cena prerade od katode do ice
prenika 8 mm odreena je na 115 EUR po toni + premija USA dolara 80/t. Ugovoreni
obraunski kurs za EUR/USD, prosek za dati Q/P izvor Metal Bulletin.
Ugovoreno je privremeno plaanje cene pre ili posle svake isporuke, a konaan obraun i
fakturisanje po isteku ugovorenog kotacionog perioda (april 2010. godine), s tim da za
uplate u EUR-ima vai devizni kurs za EUR/USD na dan plaanja (izvor Metal Bulletin).
Prema dokazima priloenim uz tubu proizilazi da je tuilac u kotacionom periodu izvrio
isporuku ukupne ugovorene koliine od 96 tona bakarne ice prenika 8 mm, obezbedio i
tuenom dostavio potvrde o kvalitetu za svaku isporuku (etiri izvetaja o otpremi: broj
122, broj 123, broj 124 i broj 125, svaka po 24 tone), predajom pediteru FCA [.].

5
Tueni nije u ugovorenoj formi i na nain odreen ugovorom prigovorio prodavcu ni na
koliinu ni na kvalitet isporuene robe.
Po izvrenoj isporuci tuilac je dostavio tuenom finalnu fakturu broj 591/10 od 05. maja
2010. godine na iznos od 766.009,92 USD. Finalna faktura sadri cenu odreenu saglasno
lanu 3. izvoznog ugovora: sastoji se iz zbira prosene cene bakarne katode kvaliteta A
u mesecu isporuke (april 2010. godine) na LME-u koja je utvrena na iznos od 7.745,08
USD po toni, plus premija USD 80 po toni plus cena prerade od katode do ice prenika 8
mm u visini od 115 EUR po toni (preraunatu u dolare prosenim kursom u kotacionom
periodu (izvor Metal Bulletin = EUR/USD).
Tuenom je uz finalnu fakturu dostavljen i nalog za naplatu sa instrukcijama za plaanje
cene, sa odreenim rokom za plaanje 05. maja 2010. godine.
Tueni je na raun tuioca uplatio iznos od 190.000 EUR na dan 30. jun 2010. godine a
iznos od 119.950 EUR 24. avgusta 2010. godine. To ukupno iznosi 309.950 EUR. Uplate
u EUR-ima preraunate u USD, saglasno izvoznom ugovoru, na dan kada su izvrene, po
srednjem kursu (izvor Metal Bulletin) su: 231.743,00 USD (190.000,00 x 1,21970) plus
149.532,48 USD (119.950,00 x 152.612,39) tj. ukupno 384.355,39 USD.
5. Merodavno pravo
Stranke nisu u ugovor unele klauzulu o merodavnom pravu.
Na osnovu lana 48. stav 2. Pravilnika u odsustvu izbora merodavnog prava Arbitrano
vee primenjuje pravo ili pravna pravila na koje upuuju kolizione norme, iju primenu
Arbitrano vee smatra najprikladnijom. Arbitrano vee smatra da je u ovom sluaju
najprikladnije primeniti pravo sa kojim je ugovor u najblioj vezi. U odsustvu drugih
faktora pravo najblie veze u kupoprodajnom ugovoru, obino je pravo zemlje u kojoj
prodavac ima svoje sedite, a to je u konkretnom sluaju pravo Republike Srbije. Ovome u
prilog ide i injenica da je ugovoren paritet isporuke FCA [.], kao i da se plaanje cene
vri na raun tuioca, kao poverioca u Srbiji. Pritom je od znaaja i injenica da su stranke
ugovorile nadlenost Spoljnotrgovinske arbitrae pri Privrednoj komori Srbije.
Srbija je ratifikovala Konvenciju Ujedinjenih nacija o ugovorima u meunarodnoj prodaji
robe (Beku konvenciju) i konvencijske odredbe imaju primat nad normama unutranjeg

6
srpskog prava. Svi uslovi za njenu primenu su ispunjeni re je o ugovoru o prodaji robe
koji je zakljuen izmeu strana koje imaju sedita na teritorijama razliitih drava, a
lanice su Konvencije.
U prisustvu nesumnjivo utvrene injenice da je tuilac po izvoznom ugovoru o prodaji
broj 022/10 uredno i u celini izvrio svoju obavezu isporukom ugovorene robe tuenom
kao kupcu, a da tueni nije isplatio ukupno dugovanu sumu na ime cene, po prijemu
konane fakture, iako nije imao nikakav prigovor na kvalitet robe, tueni kao kupac je
duan da ostatak cene plati na nain odreen ugovorom. S obzirom da je tueni kao kupac
preuzeo obavezu da plati cenu duan je da je plati kada prodavac u skladu sa ugovorom i
Konvencijom stavi kupcu na raspolaganje robu odnosno dokumente na osnovu kojih se
robom moe raspolagati. Kupac je duan da isplati cenu onog dana koji je odreen
ugovorom ili koji se moe utvrditi na osnovu ugovora ili ove Konvencije, bez potrebe da
prodavac postavi neki zahtev ili uini neke druge formalnosti.
Neplaanjem ugovorene cene tueni je povredio zakljueni izvozni ugovor, pa je tuilac
kao prodavac saglasno odredbama ove Konvencije, ovlaen da se koristi bilo kojim
sredstvom predvienim za sluaj povrede ugovora. Prodavac je izabrao tubu za naplatu
duga, tj. za izvrenje ugovorne obaveze plaanjem dela cene, koji tueni kao kupac nije
platio, koje ovlaenje je zasnovano na primeni odredbe lana 62. Konvencije Ujedinjenih
nacija o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe.
Ukupna obaveza tuioca za isporuenu robu iznosi 766.009,92 USD. Tueni je izvrio
uplatu iznosa od 190.000 EUR 30. juna 2010. godine a iznosa od 119.950 EUR 24.
avgusta 2010. godine (uplatio ukupno 309.950 EUR) konvertovano u USD prema kursu
na dan uplate (odnos EUR/USD izvor Metal Bulletin) tueni je isplatio u USD ukupan
iznos od 384.355,39 te nije ni blagovremeno niti u celini izvrio svoju ugovornu obavezu.
Kako tueni nije ukupno ugovorenu cenu isplatio, to je osnovan tubeni zahtev da se
obavee tueni da na ime izvrenja svoje ugovorne obaveze isplati tuiocu traeni iznos od
381.654,54 USD, na nain koji je lanom 4. izvoznog ugovora.
Tuilac je istakao i zahtev da mu tueni plati kamatu, koja je pripadajua i to za dve
izvrene uplate dela cene od momenta dospelosti do izvrenih uplata, a za dugovani iznos

7
cene od momenta dospelosti do isplate. Zahtev tuioca odnosi se na zateznu kamatu, u
ugovorenoj visini od 13% godinje.
Odluujui o zahtevu tuioca za isplatu kamate, Arbitrano vee je imalo u vidu injenicu
da su stranke izvoznim ugovorom, odredbom lana 4., za sluaj kanjenja sa isplatom cene
ugovorile penale u visini od 13% godinje. U pitanju je nesumnjivo novana obligacija.
Novanim obligacijama nazivaju se samo one koje se neposredno odnose na sumu novca
iji se predmet ispoljava u aktu predaje te sume. Na novane obaveze, sa kojima dunik
zadocni sa ispunjenjem, duguje se pored glavnice i zatezna kamata. Iako Ugovorna
odredba o penalima nije primerena injenici da je u pitanju novana obaveza (plaanje
cene) po oceni Arbitranog vea ona nije nitava. Ovoj odredbi ugovora ne treba oduzeti
smisao, ve joj tumaenjem dati odgovarajui smisao, koji su stranke htele i time istu
odrati na snazi. Ugovor se mora tumaiti u dobroj veri, prema uobiajenom smislu izraza
iz ugovora u njihovom kontekstu i u svetlu predmeta i svrhe ugovora, s tim to se poseban
smisao pridaje nekom izrazu, kada je ustanovljeno da je to bila namera stranaka.
Ugovaranjem penala oigledno je da je ta odredba imala smisao i karakter ugovaranja
kamate za sluaj zadocnjenja sa ispunjenjem obaveze plaanja cene, kao novane obaveze,
i taj smisao je tumaenjem, ovoj odredbi priznalo Arbitrano vee.
Po lanu 78. Konvencije, ako jedna strana ne plati cenu ili neki drugi iznos sa kojim je u
zaostatku, druga strana ima pravo na kamatu na takav iznos, a da time ne gubi pravo da
trai naknadu tete koja joj pripada na osnovu lana 74. Konvencije.
Odluujui o zahtevanoj, a ugovorenoj visini stope zatezne kamate, Arbitrano vee je
vodilo rauna da zatezna kamata treba poverioca da stavi u isti poloaj u kome bi bio da
mu je dug isplaen o dospelosti, zbog toga se kamata tretira kao cena novca, kojim se i
posle dospelosti obaveze, koristio kupac.
Po oceni Arbitranog vea ugovaranjem stope zatezne kamate stranke su saglasno naelu
ekvivalentnosti uzajamnih prestacija u dvostranoobaveznim ugovorima, bile ovlaene da
ugovore visinu stope zatezne kamate od 13% na godinjem nivou s obzirom na sve
okolnosti ugovaranja, sadrinu ugovora i iznaaj predmeta istog. Pri tom nijedna okolnost
ne ukazuje da je prilikom zakljuenja ugovora bilo koja od stranaka koristila slab
ekonomski poloaj druge strane, niti svoj monopolski poloaj prilikom odredjivanja

8
ugovornih obaveza. Pored toga, to je od posebnog znaaja, na postojanje takvih okolnosti
se u toku spora nijedna od stranaka nije pozivala.
Arbitrano vee nalazi da nema uslova za primenu Zakona o visini stope zatezne kamate,
koji je donela Republika Srbija na potraivanja denominirana u stranoj valuti, s obzirom
da se ovim zakonom ne predvia kamatna stopa za potraivanja koja nisu dinarska.
Umesto toga primerena je visina ugovorene kamatne stope, koja je odreena saglasnou
stranaka. S obzirom na volju stranaka izraenu u ugovoru, poverilac ima pravo da oekuje
i da mu se prizna pravo na kamatu, ija je visina ugovorena na 13% godinje.
Zato je visina ugovorenih penala protumaenih od arbitranog vea kao zatezna kamata,
iju naplatu zahteva tuilac, s obzirom da Konvencija ne sadri odredbe kojom ureuje
punovanost ovakve klauzule (limitira zateznu kamatu) u skladu sa naelom autonomije
volje (lan 6. Konvencije). Nesumnjivo da Konvencija doputa strankama slobodu da
same odrede visinu stope zatezne kamate, kao naknade za korienje novca, koju dunik
ima da plati poveriocu za sluaj neispunjenja ili neurednog ispunjenja svoje ugovorne
novane obaveze, jer Arbitrano vee nalazi da su stranke ugovaranjem zatezne kamate od
13% na godinjem nivou predvidele u momentu zakljuenja ugovora moguu povredu
ugovorne obaveze kupca zakanjenjem sa plaanjem cene. Ukoliko je tuilac trpeo, zbog
docnje dunika, tetu koja je vea od ugovorene zatezne kamate moe da, u skladu sa
odredbom lana 74. Konvencije, ostvari pravo na razliku izmeu pune tete i ugovorene
zatezne kamate.
Kako je tueni za ugovorenu i isporuenu robu bio duan da cenu plati 05. maja 2010.
godine, a tu obavezu je delimino i neuredno ispunio, plaanjem iznosa od 190.000 EUR
29. juna 2010. godine, a deo cene od 119.950 EUR na dan 23. avgusta 2010. godine, to je
obavezan da plati ugovorenu zateznu kamatu od 13% godinje na iznos od 190.000 EUR
od prvog dana nakon dospelosti, 06. maja 2010. godine do izvrene isplate 29. juna 2010.
godine, a na plaeni iznos od 119.500 EUR od prvog dana od dospelosti, 06. maja 2010.
godine do 23. avgusta 2010. godine, kao dana plaanja. Kamata je dosuena na plaene
iznose, u valuti u kojoj je obaveza delimino ispunjena.
Za ostatak duga, koji je predmet tubenog zahteva, koji se odnosi na deo cene koju tueni
nije platio tuiocu u iznosu od 381.654,54 USD tueni je obavezan da plati ugovorenu

9
zateznu kamatu od 13% godinje od prvog dana po dospelosti 06. maja 2010. godine, pa
do isplate, poto su stranke plaanje obaveze tuenog ugovorile u USD.
6. Trokovi arbitanog postupka
Kako je tuilac uspeo u sporu dosueni su mu trokovi postupka.
Na ime trokova arbitranog postupka, iju je naknadu tuilac traio u tubi, tuiocu je
dosuen iznos od ukupno 1.432.285,00 dinara. Naknada se sastoji od 21.412,00 dinara na
ime registracionih trokova i 1.410.873,00 dinara na ime arbitranih trokova
7. Konanost odluke
Na osnovu lana 64. Zakona o arbitrai (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 46/06) i
lana 56. stav 1. Pravilnika o Spoljnotrgovinskoj arbitrai pri Privrednoj komori Srbije,
ova arbitrana odluka je konana i protiv nje nema mesta albi. Ona ima snagu
pravnosnane presude redovnog suda Republike Srbije.
U Beogradu, 27. jula 2011.

ARBITRANO VEE
[.]