Aleksandar Popovi

Druga vrata levo

Pozorine blagovesti u dva dela (MALI PIJAC I TERAZIJE)

LICA: OCA BOIJA JABLAN GOLUBICA SVAT SODA VODA TANTUZ LILIPUT SULITNJA RODITELJI NJIHOVA DECA

dogaa se i te kako

Dejstvo prvo: MALI PIJAC

Ambijent sinkopiranog sna o raju. Jablan, Svat, Tantuz, Golubica, i Sulitnja skakuu po sceni na skoiguz loptama. Blic se svakog sekunda pali i gasi. SVA DECA (Pevaju uz paklenu muziku skakuui na skoiguzima) Skoi, skoi, skoiguz, ko na vatri kukuruz! Skoi, skoi, skoiguz, ko na vatri kukuruz!

Raskoka se uto zrno! Rastvori se more orno! Razmrvi se jezgro celo! Rascveta se cvee belo! Hop! Grunu zrno kao top! Hop! Pade ednost kao snop! Otvori se plavi strop! Hop! Hop! Hop! Skoi, skoi, skoiguz! ko na vatri kukuruz! Skoi, skoi, skoiguz! ko na vatri kukuruz! (Skakuui na skoiguzima njihova deca se raspre i odlaze sa scene. Istoga asa eksplozija i na scenu izlee kao iz topa baena Boija. Sa druge strane dotrava uplaeni Oca) OCA: ta to teke i prti, Boija!? Je l' ti opet iskipelo mleko?! BOIJA: Ama, uzeh da kokam kokice, pa mi se presija platna, odskoie zrna zajedno sa poretom i tranejama ak do plafona! OCA: Dokle e, Boija, i ti kokodakati uz vetar?! Zar ne moe te svoje pilie da lee malo tie; ne mogu ni ja svaki as da se trzam i punim akire! BOIJA: E, pa i ti preerano zakera! (Odlazei besno) Ne vitla se kamen bez uura! OCA (Za njom) Ako kvoca ne mora me u srce kljucati, cela mi se snaga iz temelja ljulja! Za kuu se pribojavam, dokle u je renovirati? (Preko pozornice urno prolazi Jablan nosei u ruci ispred sebe veliki nokir. Oca ga ne primeuje, jo uvek govori sa Boijom) Zna li ta ova kua kota?! JABLAN (Dobaci odlazei iako pitanje nije njemu upueno) To e dobo rei! OCA (Trgne se i besno dobaci za Jablanom) Kad ja umrem, vi se posle delite i vadite oi, ali dok sam ja iv: ruke k sebi! etiri i po milijarde osuenih da ive na svaki nain bez daljnjega, upiru pogled na ovu stranu! (Sa svih strana na scenu nagrnu njihova deca skakuui na skoiguzima. Oca im se po sceni uplaeno sklanja s puta)

NJIHOVA DECA: Skoi, skoi, skoiguz! ko na vatri kukuruz! Skoi, skoi, skoiguz! ko na vatri kukuruz! OCA (Sklanjajui im se s puta) Boija, to ih ne nahrani, podivljae od gladi! (Boija izlete na scenu pa vrlo vesto izbegava zahuktalu decu na skoiguzima). BOIJA: Nahranjeni su oni, pa ih nadima da prsnu! NJIHOVA DECA: Raskoka se uto zrno! Rastvori se more crno! Razmrvi se jezgro celo! Rascveta se cvee belo! Hop! Grunu zrao kao top! Hop! Pade ednost kao snop! Otvori se plavi strop! Hop! Hop! Hop! OCA: Boija, nadue se deca, plaim se! BOIJA: im se izjure i ispuste vetrove, splasnue! (Odlazi sa scene) OCA: Ponovi, Boija, malo glasnije! Ovde kod nas je toliki agor, da teko ta i dopire do uiju?! NJIHOVA DECA: Skoi, skoi, skoiguz! ko na vatri kukuruz! Skoi, skoi, skoiguz! ko na vatri kukuruz! (Njihova deca se raspre sa scene skakuui na skoiguzima i u istom asu van scene sirene policijskih kola zavijaju - Boija dolazi na scenu) OCA: ta se to dogaa? BOIJA: Kao da je panika na bunom brodu koji tone! OCA: Znai najzad je grom udario i u koprive? BOIJA: I sad se plamen iri kao epidemija!

OCA: Pa to je prilepivo! BOIJA: Vatrenost brza kao konjica opkoljava staro zdanje! OCA: A ljudi? BOIJA: Gore u tami kao buktinje, svaka je re varalica. Vie se zvezde od rojeva rei ne razaznaju. (Hvata ga za ruku i vue) Doi sa mnom na doksat, pa e videti svoje dobrojutro! (Odlaze) SVAT (Istri na scenu s druge strane) Gde je Tantuz Liliput? (Za njim dojure Jablan, Golubica, Soda Voda i Sulitnja) JABLAN: Ja sam ga ubacio u olju! SODA VODA: Ali, zaboravio si da povue vodu! (S druge strane izleti na scenu Tantuz, pa kad ih ugleda, preplaeno zastane) SULITNJA: Evo ga, hvatajte ga! TANTUZ: Stanite! Ako me sad potedite, ja u preutati ono to znam! JABLAN (Prvi jurne i svi za njim) Lae! Moramo mu zaepiti usta! (Tantuz bei, a oni se stute za njim van scene) OCA (Istog asa s druge strane ulee na scenu i za njim Boija) Da li je na prtljag spreman za pokret? BOIJA: Onako kako si nam ti napakovao, jeste. U prvom koletu su nabutani mrkovi, suzavac i palice. OCA: A u drugom? BOIJA: Oklopna motomehanizacija. OCA: A ice mi ne pominje, na emu emo svirati nau omiljenu melodiju enje? BOIJA: Na emu smo i do sada, na bodljikavim icama. OCA: E, onda spokojni moemo krenuti na taj vikend u istoriju. BOIJA: Ali ne ni bez drutvenih igara, moglo bi nam biti dosadno. OCA: Nemoj nas samo jo optereivati i glomaznim sastavima na kratkim i privremenim izletima, nego nai neto to se moe povesti uza se na kajiu, kao pseto. BOIJA: Onda demokratiju! OCA: Nadam se da nije mnogo ofucana od prevelike upotrebe?

BOIJA: Krpim ja nju redovno, ne boj se. (Oca odlazi) A kuda e ti? OCA: Idem da uputim sebi nekoliko pozdravnih telegrama, pa da kreemo. BOIJA: I usput ului priliku da prepovije svoje dostojanstvo u iste pelene! OCA: Po emu ti ceni da sam se ja ukakio? BOIJA: Kako mrdne zaudara. OCA: Lae, meni moje ne smrdi! (Besno izlee sa scene) TANTUZ (Istoga asa izlee na scenu s druge strane) Zaustavite voz! (Kad ugleda Boiju, trgne se i zastane. Njegovi gonioci koji samo to su provirili na scenu brzo se povuku) BOIJA (Koja se takoe trgne kad Tantuz izleti na scenu) A to si ti, Tantuz Liliput? (On se povlai natrake) Kuda si se tako zatrao? TANTUZ: Moj prtljag ode vozom, a ja ostadoh... BOIJA: A kuda si to naumio da otputuje? TANTUZ: Ne znam, mama... tek tesno mi je ovde. BOIJA: Je l u srcu Tantuz Liliput? TANTUZ: Svuda, al' preteno u stomaku. BOIJA: ta si jeo? TANTUZ: Ono to si mi ti priredila... hik!... i mogao sam da progutam... hik!... ali sad nikako da svarim... BOIJA: U stvari, sine, te moje lai su aumaste. Puno ih doe za oko, a slabo dre. Ti si opet gladan, doi da te podojim! (Izvadi dojke i poe ka njemu, ali on odskoi) TANTUZ: Neu Boija! Ti me namerno ini manjim nego to jesam! BOIJA (Besno vraa dojke u bluzu) Onda crkni od gladi! (Odlazi) TANTUZ (Oajno za njom) Ali ja sam, u stvari, predojen, Boija!... Presisao sam, mama!... Ja sam gladan gladi!... Sitost me ini bezvoljnim i lanim!... OCA (urno dolazi) Opet Tantuz vapije oko nae kapije... TANTUZ: Svi mi se rugaju. Oco, da saim najmanji, a ja ne umem da se razmerim... Moda me namerno klevetaju da bih se jeo? OCA: to se vie jede - bie te manje, ali ako ikako uzmogne dotei do okvira...

TANTUZ (Upadne mu u re) Je l to bee ono poglavlje iz tvojih premudrosti: Hopa cupa do nokira, napuni ga do okvira?... BOIJA (Proviruje na scenu) Ti eka da se lai ohlade u kadi, pa e posle biti cvokotanja!... Ili na put u istoriju kani tako uskisao? (Povue se) OCA (Tantuzu) Resto u ti rei dok se okupam! (Odlazi) TANTUZ (Slomljeno) E, pa lako je s takvim kupanjem biti ist... SODA (Dolazi, Tantuz se uplai) To je tvoja srea, to si se sasm u neto uverio, vie te neemo silovati. TANTUZ: Ali ja jo ee strahujem od vae milosti... SODA: Meri sve po korisnoj vrednosti, pa se nee prevariti. TANTUZ: Ako sve merimo po korisnoj vrednosti, ta e onda biti sa stvarima koje ive od puke ednosti? SODA (Stane se umiljavati oko Tantuza i tako poinje njihova ljubavna igra koja se zavrava polnim inom) One e stei korisne poroke... TANTUZ: Zato su nas onda kljukali priama o neporonosti?! SODA: Zato da bi vie poroka ostalo za njih... Ako mi ne veruje, poljubi me i zubi e ti utrnuti... TANTUZ: Ja se plaim... SODA: Zagrli me i ceo svet e ti biti u naruju! TANTUZ: Nemam snage, Soda Vodo, srci mi je malo i mlako... SODA: Zagrej ga na dva moja sunca i uberi mi rue! TANTUZ: Oi me peku... SODA: Zamuri i ui u mene, otkrie da je ceo svet jedno telo sa bezbroj istih elja!... TANTUZ: ta sad da inim? SODA: Otmi mi re iz usta, ja u ti pojesti govor! TANTUZ: Neto iskri u mraku! SODA: To se moje telo peni na tvojim dlanovima! TANTUZ: ini mi se kao mrana uma...

SODA: U njoj je zakopano blago, nai ga! TANTUZ: Zalutau... SODA: Sve to izgubi od sebe, ja u sauvati! TANTUZ: Al' neto umi u svetlu koje me zasenjuje! SODA: To je poslednja re ljubavi, pucaj u nju! TANTUZ: Uuuuuuuuuuuuuuu SODA: Pucaj u nju! TANTUZ: Uuuuuuuuuuuuuuu SODA: Pucaj u nju! (Za trenutak apsolutni mrak i kratak rafal mitraljete. Svetlo se pali, Soda smraena sedi i gleda u jednu taku. Tantuz panino bei od nje i nalee na Ocu koji ba toga asa izlazi na scenu) OCA: Je I' ti, Liliput, ispade meni iz gaa? (Liliput ga bez rei krvniki gleda i zaobilazi) Nisam ni osetio da si mi sve vreme bio unutra? (Tantuz najednom jurne pored njega i izleti sa scene) Hej, nisi mi rekao kada emo se ponovo videti? SODA (Lagano se die) Videete se kad vie ne budete mogli da se gledate! OCA (Tek sad ugleda Sodu) A ko to? SODA: Ti i tvoji mali bogalji! (Odlazi) OCA (Zbunjeno za njom) Gde to pie? BOIJA (Ulee na scenu s druge strane) Proitaj ovo, pa ne daj nikom drugom da ita! (Utrapi mu u ruke muku krvavu koulju) OCA (Zagleda koulju) Ne razumem kojim ovo jezikom pie? BOIJA: Zverskim. OCA: A ta bi ti htela? BOIJA: Sve to isto, samo malo drukije. OCA: Na cilj je dobar. BOIJA: Ali sredstva su nam rava. OCA: Opravdaemo ih dobrim oiljem. BOIJA: A zar ne bi biio potenije da sredstvima pravdamo cilj?

OCA: Nemamo toliko pravde na lageru. BOIJA: Nemanje nas nee proslaviti. OCA: Od nemanja emo beati u tua imanja. Teiemo se tuom nesreom. Sklanjaemo se ispred svojih problema u tue neuspehe. Beaemo iz svojih nemoi u tue smrti. Kao begunci smo bar u prednosti, jer potera e se drati stotine puteva, a mi samo jednoga. BOIJA: A hoe li oni koji osim nas izaberu taj isti put biti nai istomiljenici? OCA: Ne, nego rivali! (Polazi) Na nama je da biramo, a ostali nas moraju samo pratiti! BOIJA (Polazi za njim) Bojim se, kako e nas pratiti oni iji je korak dui od naeg? Da ne doe tu do raskoraka? (Izlazi) GOLUBICA (Dolazi igrajui neke moderne igre, sa Svatom) Jesi li uo, Svate, ta kuju nai roditelji? SVAT: Po zvuku bih rekao, Golubice, da im je kovanje lano. GOLUBICA: Napravie veliki promet u javnosti bez ikakvog profita. SVAT: E, pa oni bee od smrti, Golubice. GOLUBICA: A mi joj zauzvrat, Svate, idemo u susret. SVAT: Prema tome, svuci se, garderoba je obavezna. (On se lagano u igri svlai) GOLUBICA: Onda sam ja na najboljem putu da ostanem bez pokria. SVAT: Ako misli na duhovno, ne boj se, garderoba je uraounata u cenu ulaznice. GOLUBICA: Ali ja sam mislila na ono drugo pokrie: polno. SVAT: Njihova je politika bespolna, a stid laan!... GOLUBICA: Donekle, Svate, moda... Mislim, polarizaoija je vana samo donde dok je ovek zdrav i mlad, pa moe ii licem prema vetru. SVAT: Kasnije kad posustane, ovek vetru okree lea i nastavlja hodati natrake... GOLUBICA: Opet uz vetar, ali s pogledom unazad... u svoj lini ivot... SVAT: Svuci se onda, naa polnost je vrlina, a ne mana... (Scena zaea) GOLUBICA: Rano je, kau nai roditelji... Mlada sam i ne znam kako se to radi... SVAT: Ko e te nauiti, kad ni oni ne znaju?

GOLUBICA: Kako smo onda mi roeni? SVAT: Moda su u mladosti znali, pa su zaboravdli, mi emo ih podsetiti... i postideti lanog kovanja... GOLUBICA: Moda im se kovina ohladila? SVAT: Kucajmo se onda mi, Golubice, dok smo vrui (Ljube se) Za jedan novi ivot!... SVI (Okupe se oko Golubice i Svata koji su u zagrljaju. Kad se poljube, njih dvoje u glas) Za jedan novi ivot!... (Svi se izdele u parove i ljube se, pa posle svakog poljupca uzvikuju uglas) Za jedan novi ivot!... (Ljube se) Za jedan novi ivot!... (U optoj razdraganosti i ljubljenju odlaze sa scene uzvikujui uglas) Za jedan novi ivot!... Za jedan novi ivot!... (Van scene agor, povici, skandiranje, lagano se gubi) OCA (Dolazi na scenu sa Boijom) Dobro, Boija, hoemo li mi ve jednom krenuti na taj izlet, gde su ta naa deca? BOIJA: Deca? OCA: ta te tu zbunjuje? BOIJA: A da! Deca... Pa deca ko deca. OCA: Digla si ruke od njih? BOIJA: Oni su podigli ruku na mene, morala sam ih udariti po prstima. Neu valjda doputati da me i oni koje sam rodila biju po uima! OCA: A kad se poseku na mom malo otrijem jeziku, ti ga naziva zverskim! Ma trebalo je njih tui od prvog dana! BOIJA: ta smo drugo i radili? OCA: A nijednog naeg belega na njima? BOIJA: Pa mi smo ih tukli iznutra, u mozak, to spolja ne ostaje. OCA: A unutra se rastvara. ta oni sad rade? BOIJA: Komeaju se u mraku kao neroena deca u majinoj utrobi. OCA: A mi smo se raali s barjakom na kolju! Na koga su se oni izmetnuli kad su tako mlitavi, slepi, nemi i gluvi! BOIJA: E, za ovo poslednje e se obrisati: uju odlino! OCA: Ono to ne treba to uju i svakojakim ubretom se truju!... Trpaju u usta sve to im doe pod bradu, a ti posle lupaj glavu od ega im je muno na ovome svetu!

BOIJA: ula sam kad kau: Mamino srce tek to kuca... I preskae mnoge alosne pojave... OCA: More, preskakali bi i oni da im je ko odstraga, sleva i zdesna, kao to su meni i tebi udarili ekrazit patrone! to im ne pokae pozadinu stvari? BOIJA: Zato to je danas neubedljiva... A da je to trebalo pokazati pre, ja se ne bih dala moliti, zna ti? OCA: Guzila si se svuda. BOIJA: Kau: Dobila je mama sipnju od neistog zraka, dua joj je zagaena... OCA: Znai, nee da diu ono to mi izdiemo? BOIJA: mama vie i ne die - kau... Ona krklja, vreme je nemilosrdno kolje... to je samrtni ropac... OCA: A to ne bi bila labudova pesma? BOIJA: Zato to je labud nem, a rei su moje disanje. OCA: Zar su oni toliko nepoverljivi? BOIJA: Poverenje daju samo po obavljenom poslu, kapare i predujma nema kod njih u te svrhe! OCA: Tako ti i treba kad im kao brina majka nisi probila ui bajkama. BOIJA: Ti as kudi njihovu nagluvost, a as opet zamera to ih nisam ogluvela?... Ko e znati kako i ti te tvoje stavove zauzima? (Odlazi) OCA (Za njom dovikne) Kako bih ih zauzimao, nego prema potrebi, kako mi kad zatreba... Tu variram... Ali sam zato u zakonima krut i traim da se nuda vri po lanovima... SULITNJA (Dolazi usplahirena s velikom crvenom zastavom na ruci kao na koplju) Tata, vidi - posekla sam se! Neko je na kvaci ostavio no, nisam ni primetila... htela samo malo da ih otkrinem... OCA: More, Sulitnjo, secite se dok ste mladi! SULITNJA: Ali limti, Oco, iba krv u nebo... crveni se ceo Zapad!... rana zjapi!... OCA: Ne mari, Sulitnjo, na zlo ti se ne dalo!... I mi smo se na ranama uili!... SULITNJA: To me ba, Oco, i baca u oajanje... Sve rez do reza, ujed do ujeda... sve bod do boda i rana do rane, dok na koncu od svega ne ostane samo jedna velika rana, da truli!... (Povlai se)

OCA: Zato odlazi, Sulitnjo, kad ti nisam odgovorio? SULITNJA: Ne mogu, Oco, gadi mi se... ako pod tim uslovima treba uiti, ja u radije ostati neuka... i na drvo u se vratiti, da visim! (Izlee sa scene leprajui zastavom) OCA (Besno za njom) Na vealima e i zavriti!... (Dolazi Boija) Je li, Boija, zato ti malo ovu svoju decu ne zaogrne strogou, nego mi ovde bez ikakvog srama i stida izleu pred mene goli, ak bez ijedne dlaice na jeziku? BOIJA: Bih ja, ali kad oni vie nee... to im blie prilazim, sve dalje su od mene... Na rastojanju se jo i potujemo... Izbliza im doem runija nego to me mogu zamisliti u daljini... OCA: I zbog toga se udaljuju? BOIJA: Ve ih lagano gubim iz vida. OCA: Vidi li ih jo? BOIJA: Sasvim nejasno... U stvari, vie ih pretpostavljam, nego to ih znam... A kad me neko pita o njima, ja odgovaram nasumice... Izvjetaji i novine su mi pune neistine... OCA: Zar su oni hitri i neuhvatljivi? BOIJA: Kao da su na krilima. OCA: Ma ne preuveliavaj, da su krilati ve bi odleteli! BOIJA: Pa poleu oni, ali jo ne znaju kuda bi. OCA: Ne smemo ih ostaviti na milost i nemilost svakojakih vetrova i orkana, pogotovo sad kad mi smeramo pooi na taj vikend u istoriju. Moramo ih za sebe vezati im bilo! BOIJA: Samo na uzice, molim te, i ne pomiljaj, brzo se odree! OCA: A da sad opet neto solidnije zidamo, kasno je, nemamo raspoloivog vremena. BOIJA: To je, Oco, trebalo zapoeti odavno - davno. OCA: Daj onda da im sad na brzu ruku privremeno postavimo bilo kakve znake za raspoznavanje! BOIJA: Hoemo li ih postaviti na jednoj liniji? OCA: Ne, nego unakrst! (Oca i Boija postavljaju po sceni iviluke) BOIJA: Znai, cikcak!

OCA: Konjiki skok! BOIJA: Rupice boce! OCA: til tih! BOIJA: Vez endl! OCA: Laura! BOIJA: lingeraj! OCA: Keeskeken! BOIJA: to sitnije, da bi due trajalo! OCA: Da bismo im ostavili to manje prostora za manevrisanje! BOIJA: Sapletae se i lepetati tamoamo, tudasvuda, a u sredi ruda! OA: to se kae: pritei kolane!... Da na na beleg naleu odakle god naidu, da im to ue u krv, ne bi li im poslunost prela u naviku! BOIJA: I onu drugu, takozvanu politiku prirodu oveka: to bezlinije za to linije interese! (Pone muzika i oni sad uz muziku na ve postavljene iviluke kae ljemove, cilindre, apke, nacionalne kape i najvie none sudove) OCA: Ovde sanduk, onde tu! BOIJA: Tamo pamuk, amo klju! OCA: Ovde dveri, onde rak! BOIJA: Tamo zveri, amo smak! OCA: Ovde alarm, onde splin! BOIJA: Tamo standard, amo in! OCA: Ovde noga, onde keks! BOIJA: Tamo dogma, amo seks! OCA: Ovde vrea, onde dra! BOIJA: Tamo srea, amo la! OCA: Ovde duga, onde ki! BOIJA: Tamo kuga, amo bi!

OCA: Ovde mama, onde sat! B02IJA: Tamo tama, amo tat! OCA: Ovde tata, onde at! BOIJA: Tamo plata, amo rat! OCA I BOIJA (Uglas) I tako smo najzad kvit, ostvaren je lavirint! (Povlae se ustranu) OCA: Sad emo se prikriti dok deca ne natre na krivicu... to e ih obeshrabriti... (Kriju se) JABLAN (Prvi izlee na scenu) Lonii, izgleda da su otili?! Sami smo?! SULITNJA (Istrava na scenu sa Svatom, Tantuzom, Golubicom, i Sodom Vodom) A gde su Oca i Boija? (Svi naleu na iviluke sa kapama i noama, pa se sapliu, rue ih i sami padaju) SODA: ta li im znae samo ove saksije? TANTUZ: Ja sam pao! GOLUBICA: Ja sam se spotakla! SVAT: Ja se ne seam da je ova uma iviluka bila ovde?! SULITNJA: Moda nam je nametena? BOIJA (Izlazi iz skrovita) Deco, Oca i ja idemo da traimo izlaz iz sadanje situacije, neemo daleko i dugo... to je jedan krai izlet u kratkoronu istoriju... Vi budite dobri, igrajte uge. JABLAN: Ve smo svi ougani, Boija. BOIJA: Nemojte se samo eati tamo gde vas ne svrbi. Nego, onda lepo uzmite da se igrate mure. GOLUBICA: Ve smo svi zamurili Boija, nema vie ko da se krije. BOIJA: Onda se svi uhvatite za ui, pa igrajte! (Oni se hvataju za usi i stanu skakutati) ekaj, ta ste vi ovo uradili, tek sad sam spazila?! SULITNJA: A do sad si nas, Boija, preteno mazila? BOIJA: Okrnjili ste na tako teko steen ugled u inostranstvu! SODA: A do sada smo, Boija, bili manjevie maskota svome podanstvu?

BOIJA: tetno ste se odrazili na nae ekonomske aranmane! GOLUBICA: A do sada smo vam, Boija, bili kao neduno lane? BOIJA: Pokarabasili ste nae odbrambene fortifikacije! JABLAN: A do sad smo, Boija, bili edo nacije? BOIJA: Oskrnavili ste nae najvee svetinje! SVAT: A do sad su uz tebe i Ocu svi nai postupci bili tek igre detinje? TANTUZ: I kakve su to svetinje, kad su to tute? BOIJA: To su krune uvek bile i ostale, velike porasle! JABLAN: E, pa ti i Oca, Boija, kao da ste s matom bili u manjku kad ste krune i none sudove pravili na isti kalup? BOIJA: Jedne su potrebne, a druge se stiu preko noi, to im je jedina dodirna taka. GOLUBICA: Ali nas to dovodi u veliku nedoumicu, Boija? SVAT: Treba uvek nagaati da li je unutra mudrost ili kaka? SULITNJA: Dupe ili glava? SVI: Ili dupeglava? BOIJA: Pa pogaajte, deco, dok nam ne ugodite, gaajte! U tome se i sastoji vetina ivljenja, jer ivot vam je sam, u stvari, jedna velika zagonetka! TANTUZ: I sve je, znai Boija, pod velikim znakom pitanja? BOIJA: Sve osim nas... Mislim, neprikosnovena je jedino vlast, zato to ona pravdu deli i lie prste. (Najednom svi na nju skoe: jedan joj glavom upire u zadnjicu, drugi se pod suknju podvlai, trei jai, etvrti gladi, peti lie, esti hladi) ta radite to? JABLAN: Ja ti se zavlaim... GOLUBICA: Ja ti se kaim... SVAT: Ja ti hladim... SULITNJA: Ja ti kadim... TANTUZ: Ja ti gmiem... SODA: Ja te liem...

BOIJA (Sve ih strese i poe) I ako ogladnite, poto nas nee biti tu da vas nahranimo debelim obeanjima, da znate: uina vam je dole, pregrizite nekog... a la kart, po slobodnom izboru... JABLAN: ivo meso? GOLUBICA: A garnir? SULITNJA: Meso, ali s ime? BOIJA: Meso s duom. TANTUZ: Znai, golo na golo? SVAT: Naokolo, okolo? GOLUBICA: Na nos ti se nabolo! JABLAN: Da jedemo svoje roene noge? SULITNJA: Kako emo se posle kretati? BOIJA: ovek se kree dok ne sedne, daemo vam stoliice, to i jeste cilj. SODA: Al' treba ga pogoditi! BOIJA: Pa pogaajte se, kad se vratim, ja u vam iscrtati oreole, to je na patent nepogreivosti... prvo se gaa nasumce, pa se posle oko pogotka iscrtavaju krugovi... i uvek smo u centru panje... (Okrene im lea, kao da e otii, i svi joj se u isti mah ponu pleziti, keziti i kreveljiti iza leda. Ona se okrene, oni se svi uozbilje) Ali nemojte zaboraviti da ja imam oi i na temenu!... (Opet se okrene i brzo ode) JABLAN: Pst... da joj vidimo lea!... GOLUBICA: Kao da ih i nema, ona je sva u fasadi? SVAT: U mojim oima je sve manja i manja... SODA: Kao da se topi na jakom suncu? TANTUZ: I roza se niz horizont kao jeftina svea... SULITNJA: Ja sam sve hladnija, ne volim ovakve rastanke... JABLAN: Kome je hladno, neka izae! GOLUBICA: Tek sad sam otkrila, njen ivot je samo jedan majuni napor nabijen venou... JABLAN: Kome je hladno, neka ue!

SVAT: Guraj - vuci! SODA: Mei - vadi! TANTUZ: Bacaj - kupi! SULITNJA: Zar ne opaate da s nje opada deo po deo? SVAT: I nie rana do rane. GOLUBICA: Ali njene su rane vrsta naih rei... JABLAN: Samo, neka niko ne mata o odsutnim prijateljima!... TANTUZ: Ne gledajte vie, otila je u nedogled... SODA: Ali kao da je njen duh ostao ovde, pritiska me neto? SVAT: To je kao parfem, izlapee domalo. SULITNJA: Nee ako nema kud. GOLUBICA: Da napravimo promaju, pa neka bije sve vazduh sa sve etiri strane sveta? (Fijukanje vetra, svi se skupe, zgure i drhte) SVAT: Je l ovo konano ta naa sloboda? SODA: Ili je to samo krivotvorena re gola? TANTUZ: Moda je krivo roena? SULITNJA: Aj, forcepsom vuenaiz dosade, bez bola! GOLUBICA: Dobili sano je, a ne znamo ta emo s njom?... SVAT: ini se da se jo odlino seam kad su nas vrsto drali u svome naruju i privijali na grudi... SODA: Posle su nas vodili uz sebe za ruku... TANTUZ: Potom smo sami bez podrke mogli trkarati oko njih... SULITNJA: A kasnije su nas putali iz vidokruga, da se u slobodnoj aktivnosti zabavljamo kako znamo i umemo. GOLUBICA: Da bi nas najzad danas ostavili sasvim same... JABLAN: Kao da su znali da e osloboenog roba uhvatiti nostalgija za ropstvom negdanjim!... SVAT: Pa mi nismo osloboeni, duh njihov jo vlada nad nama, a ne znamo odakle?

GOLUBICA: Moda iz razmetaja stvari oko nas? SULITNJA: Onda da promenimo razmetaj! (Sklanjaju poruene iviluke i promene raspored dekora, pripremaju scenu za orgijanje) SVAT: Da bacimo napolje sve to nam bode ooi! GOLUBICA: Da utiamo sve ono to nam para ui! JABLAN: Oslobodimo se te njihove starake ututkanosti! SODA: Liimo se te njihove gramzive utrpanosti! TANTUZ: iveo prostor! JABLAN: Zar vam sad ova ista soba ne izgleda daleko daleko prostranija i mnogo mnogo svetlija?! SULITNJA: Lake se die! JABLAN: Diite punim pluima! SVI (Diu) Uhaaaaaa .. uhaaaaaaa... uhaaaaa... JABLLAN: Kijajte! SVI (Kijaju) Apiha!... Apiha!... Apiha!... JABLAN: Ripajte! SVI (Kalju) Buha!... Buha!... Buha!... JABLAN: tucajte! SVI (tucaju) Hik!... Hik!... Hik!... JABLAN: Putajte vetrove! SVI (Putaju vetrove) Trt!... Trt!... Trt!... JABLAN: Podrigujte! SVI (Podriguju) Buaaa!... Buaaa!... Buaaa!... JABLAN: Kukajte! SVI (Kukaju) Kuku!... Avaj!... Joj!... Lele!... JABLAN: Lajte!... Krekeite!... Reite!... Blejite!... Grokite!... Kretite!... Skamuite!... Kukuriite!... (Svi laju, krekeu, ree, bleje, groku, krete skamuu i kukuriu do iznemoglosti, dok ne ponu da posru i da se spotiu)

SVAT: Ba smo se lepo istresli... SODA: A ta emo sad? TANTUZ: Ja bih neto hteo, ali kada ne znam ta hou? SODA: Znam ja!... (Skoi mu u krilo, ali se on brzo izvue) Uzmi me! TANTUZ: Obeali ste da me neete silovati?... JABLAN: A ostali? (Svi uzdiu, zevaju, proteu se) Zato svi utite? GOLUBICA: Zato to je od srca do razuma predug put. JABLAN (Sodi koja se jo uvek umiljava oko njega) Namerno tako bezobzirno nalee na mene da bih ispustio svoju ast... SODA: Pa ne dri je valjda na glavi, kao ongler staklenu loptu? JABLAN: Bre, lonii, razmiljajte!... (Svi uzdiu, zevaju, rasteu se) Zar vas je sloboda toliko prepala? SVAT (Golubici) Hoe li da nas dvoje nastavimo ono to smo zapoeli? GOLUBICA: Zaetak se ne nastavlja, ve raste od strpljenja... SVAT: Ja sam nestrpljiv! JABLAN: Bre se priseajte, lonii, treba smisliti ta bilo?! SULITNJA: Ja predlaem da legnemo, lake je misliti leei. JABLAN: Lezite! (Svi legnu) SVAT: Ja predlaem da zapuimo, lake je misliti leei, puei. JABLAN: Zapuite! (Svi zapue) SODA: Ja predlaem da pomeamo noge, lake se misli leei, puei i grlei. JABLAN: Promeajte da nam priseanje ne zagori i brzo govorite! (Nastaje drogirana scena: pue i upliu se na gomili, komeaju, uvijaju, gre) GOLUBICA: ivim u drvetu, u vodi, u kamenu... SVAT: I u kretanju pretim prostoru raenjem... SODA: Plae me se oni koji su se ugnezdili dstoriji izmedu nogu... JABLAN: Kad ve postojim, treba da budem ono zbog ega su ljudi plakali i pre mene...

SULITNJA: Ljudi su plakali, zbog beskonanosti iluzija... TANTUZ: I kada ih biju, zato to boli... JABLAN: Ljudi su plakali zbog reenja koja se pojavljuju dok ne postanu mrtva kost... GOLUBICA: Onda je obino dolazio totalni duhovni post i mort sezona... SVAT: I u svakom pogledu je belasalo siromatvo, pa se i u crveno gledalo belo... SODA: ivim u drvetu, u vodi, u kamenu... TANTUZ: I vajam iluziju u borbi s formom... SULITNJA: Ko pokua ma ta da mi ukrade s lica, ja u ga ujesti za srce... JABLAN: A znak predaje e biti dignute ruke, ili noge za enske... GOLUBICA: Volim, kaem, volim... SVAT: Kaem smrti tiho mirno preko praznog stola... SODA: Niti jedem, niti prestajem biti gladna, kao priroda stvari... TANTUZ: Jedino me plai nepokoma otuenost sveta i proizvodnih sredstava za proizvodnju... SULITNJA: Ubaci mi jednu atomsku u potansko sandue... JABLAN: Sve me neto napola i tamo i ovamo vue... GOLUBICA: ivim u drvetu, u vodi, u kamenu... SVAT: ivim visoko, ali ne na veliko... SODA: Htela bih trinaestu platu isplaenu ljubavnoim monetom... TANTUZ: ivim zapanjujue, ali ne lepo... SULITNJA: I tedljivo troim materijalnost na cvetie zato to je previe nena njihova kratkotrajna vjenost... JABLAN: Nedostaje nam neki klinac... Svravajte, lonii, istie nam melodija sa trake! GOLUBICA: Ljubi me dubinski, najslaa sam na dnu. SVAT: I produite da otkrivate svoj ivot svuda gde ga do sada nije bilo nikad... SODA: Sloboda e se uvek ispoetka protnuti i kroz najtvrdokornije gluposti, kao ilo...

SVI: Pa bilo kako bilo... bilo kako bilo... JABLAN: Svrili smo. (Diu se lomni, umorni, iscrpljeni) SULITNJA: ta emo sada, ja sam tako mrzovorjna i lomna? SODA: Ja sam isprazna i tura. SVAT: A meni se od ovih maglovitih priseanja vrti u glavi, kao da sam pio buniku... SULITNJA: Zar niste primetili da Tantuz Liliput nije dorekao svoju poslednju re Sodi Vodi na uvo? SODA: Malaksao je pred samim ciljem, zbog toga sam sad mrzovoljna i krnja, TANTUZ: Bio sam indisponiran. SVAT: to ne moe dokrajiti, nemoj ni zapoinjati. TANTUZ: Danas nije bio moj dan, to se deava. A ni nevinost se ne gubi tek tako... (Svi se zasmeju) JABLAN: Ma pustite nedonoe, ono je jo pupkom vezano za mamu!... (Tantuzu) Idi k njima! TANTUZ: Ne mogu, zgadili su mi se... A i od vas me neto odbija... nisam ni tamo, ni ovamo... SULITNJA: to se toliko bavite njime, jo vie e se razmaziti!... Moja posekotina je zabavnija, opet krvari! (Digne ruku na kojoj je velika crvena krpa, pa njom mae kao zastavom) SVAT: Istei e ti sva krv, ne igraj se time!... GOLUBICA: Podignite tavanski kapak, izgleda da duva vreli vetar, od toga e joj se zapei rana!... JABLAN: A mi emo se ogrejati!... Okrenite vetri prozeble delove, ja diem jau! (Svi se postave u senzualne poze. Jablan s dekora cepa jedan deo, provaljuje stravina prejaka moderna muzika za igru, svi besomuno zaigraju, nastaje scena orgijanja) SVI (Pevaju u igri i orgijanju) Istorija kamen tuca, od malja joj jetra puca, nokti joj se plave! Ovaj svet je prepun strave!

Ovaj svet je rep bez glave! Ovaj svet je san bez jave! JABLAN: Sendvii! (U igri naprave dva sendvia od svojih tela. Golubica u sendviu izmeu Jablana i Svata, a Tantuz u sendviu izmeu Sode i Sulitnje) SVI (Pevaju dalje u igri i orgijanju) Istorija vodom tee, od strujanja krv je pee, suze joj se dave! Ovaj svet je prepun strave! Ovaj svet je rep bez glave! Ovaj svet je san bez jave! JABLAN: Trula kobila! (U igri Golubica, Soda i Sulitnja uzjau Svata, Tantuza i Jablana, od napred, licem u lice) SVI (Pevaju dalje u igri i orgijanju) Istorija vreme jai, od jeda joj u u. ai! usne joj krvare! Ovaj svet je prepun strave! Ovaj svet je rep bez glave! Ovaj svet je san bez jave! JABLAN (Najednom baci sa sebe svoju partnerku Sulitnju) Fuj, lonii! (Muzika prestane, parovi se rastavljaju, svi malaksali od igre posru) SULITNJA: ta ti je, Jablane? JABLAN: Nita... Setio sam se neega, pa me zaboleo ivot... Boija nas izrodila, pa sad vodi besplodnu ljubav s Ocom, ko svaka cmueljubica... SVAT: I ti od toga krvari? JABLAN: Ne, nego postajem sve malokrvniji... GOLUBICA: Ne moemo rei da nas nije rodila zdrave!

JABLAN: ta vredi to, kad nas je sad prepustila parazitima, da nam sisaju krv! TANTUZ: U stvari, Oca je svemu kriv, on je od nje nainio svoju slukinju! SULITNJA: Svaka majka ostari, ne sluajte Tantuza Liliputa!... On boluje od slepe privrenosti... Sad je vreme na nas da i mi neto raamo. ako nismo nerotkinje! SODA: Ako nastavite da previe priate o bolestima, svi emo se zaraziti! JABLAN: Ma zar vam nije dosadilo da sedite na tim seditima pored prozora! SVAT: Kao jalove kvoke na mukovima! JABLAN: Na voz stoji, a mi kroz prozor gledamo u vozove koji prolaze pored naeg i zavaravamo se da i mi putujemo... SULITNJA: Ma treba ve jednom zalutati! TANTUZ: Kako e da zaluta kad ne zna gde si? JABLAN: Ti nas, Tantuz Liliput, stalno grize svojom malodunou! TANTUZ: Ali ili ili stajali u mestu, svejedno nam je, ako nemamo naspram ega da se orijentiemo; uvek smo nigde. SODA: Neaktivnost, Tantuz Liliput, tvoje je mranjatvo! SVAT: Ako ne mogu nigde stii, mogu bar ii! (Odlazi) Terau sto osamdeset na sat! TANTUZ (Za njim) Pazi na bandere i okuke! (Poe za Svatom) JABLAN: Znai, ipak e i ti poi sa njim? TANTUZ: Ne, ja samo idem da mu prosipam eksere po putu! (Odlazi) SODA (Jurne za Tantuzom) Ne prosipaj uludo, idem i ja sa tobom!... (Izlee sa scene) SULITNJA (Najednom se povija od bola i pada) uvajte mi biografiju! JABLAN (Zajedno sa Golubicom pritri Sulitnji) ta ti se dogodilo? SULITNJA (Previjajui se od bola) Neko me je iz mraka pogodio projektilom u mali stomak... GOLUBICA: Proli put no, sad projektil?... Kao da su te uzeli na zub?... Po mnogo emu si im sumnjiva? TABLAN: Jesi li tee ranjena, Sulitnjo?... SULITNJA: Tako rei razvaljena...

GOLUBICA: ta osea?... SULITNJA: Neopisivu gadljivost... JABLAN: Taj predznak ih je naveo na pomisao da je u tebi zametak novog ivota; gaali su te da bi pobacila... GOLUBICA: Zar ne znaju da miasti cvetii zdravca niu ba tamo gde im se niko ne nada? SULITNJA (Previjajui se od bola) Pomozite... teko mi je da ivim, a ao da umrem... GOLUBICA: Strpi se, ja u ti doneti zakrpu!... (Poe) SULITNJA: Ne idi, Golubice, uludo je... kulja iz mene mrnja kao gejzir, nee se dati zakrpiti... GOLUBICA: ini ti se, Sulitnjo, krpe i trpe dri etiri petine ovoga sveta!... Ja znam ime se to krpi, maslinovom granicom!... (Izlazi) SULITNJA: Zakrpa dri, dok je vetar ne poupa... Jablane, pee me sve to vidim, sve to jedem, sve to utim i govorim... JABLAN: Hoe li da te prenesem na trpezu, Sulitnjo, dok se Golubica ne vrati s melemom, da da mira tvojoj rani? SULITNJA: Neu ti za trpezom verovati da si mi prijatelj... nosi me na vrata zatvora... JABLAN (Uzima je u naruje) To je svirepa proba, Sulitnjo... nemoj se kasnije pokajati, u istilitu ienju nema kraja... SULITNJA: ao mi je to vie nisam dubrila, vie bih imala istiti... JABLAN: akaj iz zabitih budaka i naui se kako su Egipani gradili piramide... (Najednom je bez milosti baca iz ruku, pa grabi jednu motku i bez milosti je stane udarati, a ona se u strahu i bolu previja) Vei grenik, vei pokojnik!... Govori sad, kuko potuljena, dosta si lajala na zvezde!! SULITNJA: Ja sam jedna intelektualna drolja!... La je da mogu zaneti!... Kurvala sam se sa obe zaraene strane!... Zarazila sam pola sveta!... Bavim se inficiranjem u vidu zanata!... (Najednom skoi i otme mu motku iz ruku, pa ona njega stane bez milosti udarati) A ti, Jablane?! Drvo divlje, savitljivo?!... JABLAN (Previjajui se od straha i bola) Ja sam peder... besplodno udovite... ubre na kome pukim sluajem svata raste... SULITNJA: Govori dalje, nemoj da ti ja iupam jezik, ionako mi je maca gladna?!... (Bije ga)

JABLAN (Previjajui se od straha i bola) I svatojed ja sam... derem ubre i vatru, idem van... Gde su mi usta - tu mi je mar, gde mi je mar - tu su mi usta... od mojih rei ostaje samo kuni smrad... (Najednom skoi, pa joj iz ruku otme motku i on nju opet stane bez milosti udarati) I sve to - za koga?! SULITNJA: Za jo jednog lanog boga! JABLAN: Za koga?! SULITNJA: Za jo jednog lanog boga!! JABLAN: Za koga?! SULITNJA: Za jo jednog lanog boga!!! (Oboje se iscrpljeni rue na tlo, previjaju se, stenju, vape, tiho) iva sam, dotuci me... JABLAN (Tiho) Mrtav sam, oivi me... SULITNJA (Tiho) Niie sav ivot iien iz mene... JABLAN (Tiho) Vazduh tvrd od straha vraa mi moj uzdah natrag u grlo... SULITNJA (Tiho) ivim na krge... JABLAN: iveemo nemi kao ribe... SULITNJA (Tiho) Izolovani svojom neverom i nepoverljivou lelujaemo u naem malom paklu... JABLAN (Tiho) Kao u akvarijumu i rezervatu poslunosti... (Odozgo se na njih sputa jedan polivinilski valjak, dovoljno velik da se u niemu mogu kretati i lelujati. Oni se leei lagano skidaju nagi, pa ustaju i lelujaju kao ribe) OCA (Dolazi s Boijom, nose pribor za pecanje) Gle, ovo mestace je ba kao stvoreno za pecanje? (Spremaju se za lov) BOIJA: Izgleda ipak da si ti, Oco, bio u pravu kad si tvrdio da mutne situacije pogoduju lovu, sa ovog vikenda se neemo vratiti bez lovine. OCA: Kad se nemam na koga osloniti, ja znam da je uraeno samo ono to uradim svojom rukom. BOIJA: Na alost, deca su nam boleljiva. OCA: Od neposlunosti! BOIJA: Sulitnja je izgleda opet pobacila? OCA: Spontano!

BOIJA: Kako spontano kad si je ti korupcijom pogodio u stomak? OCA: Pogodio sam je spontano? A pitanje je da li je zaela, ja sam samo hteo da okuam njenu otpornost? BOIJA: Kad smo ve kod toga, Oco, postavlja se pitanje da li na naem tlu i moe zrno da proklija? Moda je kod nas takva klima da se mogu primiti samo pelceri i nasadi? OCA: A na rasadu i pelceru se odmah zna na emu si, sa zrnom ti je lutrija... BOIJA: A viegodinje lukovice? OCA: Pa ja kaem da po prolosti treba stalno prekopavati. Nego, ekaj da bacim udicu! BOIJA: Ima li mamce? OCA (Baca udicu u akvarijum, Sulilnja i Jablan lelujaju oko udice kao ribe) Oprobane, Boija! Mercedese, vile, metrese, akcije, rulete, ruiaste balete, latifundije, devize, kolgerle, fotelje... (Izvlai udicu bez iega, pa je ponovno baca u akvarijum) BOIJA: Znai, kao i obino, Oco, standard i seks? OCA (Opet izvlai praznu udicu, pa je opet ubacuje u akvarijum) Ali riba nesto slabo danas trza? BOIJA: Moda je krupnija, stavi vei mamac! OCA: Ja nemam vei od ministarskog resora! (Izvlai praznu udicu) BOIJA: Zar ni na to ne grize? OCA: Ni da opepeli, Boija! BOIJA: Ako su joj ak i preko toga prerasli apetiti, Oco, onda je to preko jego! OCA: I alarmantno! (apatom) Moda bi sad riba nas same jela?... (Glasno) Ali ako brzo ne pronaemo ta e riba jesti, biemo prinueni da je bijemo dinamitom! BOIJA: Kad nema druge, ti zaepi ui, da ne ogluvi od odjeka, a ja u ubaciti bombu! OCA: Nisam oduevljen hvatanjem na bombu, ali bacaj... (Okrenu akvarijumu lea i zaepe ui. Strahovita eksplozija i blic koji se pali i gasi. Polivinilski valjak odlazi navie. Naga Sulitnja i Jablan skau besno kao ribe na kamenu)

JABLAN I SILUTNJA (Naizmenino) Ubice!! Tirani!!! Zloinci!!! (Odjek, zagor, sirene policijskih kola. Blic prestaje. Na sceni je opet sveilo. Akvarijuma nema. Sulitnje i Jablana nema. Oca i Boija jo uvek povijeni sa zapuenim uima) OCA (Polako se uspravlja i Bofija za njim, pa prilaze mestu gde je bio akvarijum. Zagledaju) Pa gde su vode? Nema riba? BOIJA (Osvre se na sve strane i na kraju pogleda gore) Eno ih! Eksplozija ih je digla visoko! Vode su se prometnule u oblake, a ribe u svetlucave iskre! OCA: Opet e mana pasti u pustinju s neba... BOIJA: I nagonjeni glas vapijueg e postati krvoedni urlik... OCA: A crep nad glavom nam je nepretreen!... BOIJA: Ako ospe pljusak, kinica e nam prodreti u sve pore, razvodniemo se!... OCA: Izlet nam je totalno propao, ali kad se vratimo, o tome ni rei... Ako ma ta ko pita, reci: imali smo vrlo korisnu razmenu iskustava... bili su to topli susreti puni obostranog razumevanja, voeni u sveanoj atmosferi... Hajdemo!... (Brzo poe, i Boija za njim) JABLAN (S druge strane napred dolazi Sulitnja, a za njom na rastojanju Jablan) Oprosti mi Sulitnjo... SULITNJA (Zastane, ali se ne okree) Opratam ti... JABLAN: Opratam i ja tebi... SULITNJA: Treba iveti... JABLAN: Da li kao mrtav heroj ili iv izdajnik? SULITNJA: Dakle, ti si me se odrekao? JABLAN: Traili su mi ivot u zamenu. SULITNJA: ivot ne daj nikome. JABLAN: Ali hteo bih jo jednom da pokuam da ti pogledam u oi, Sulitnja, kao istini? SULITNJA (Okrene se licem prema Jablanu) Da li sam jo mlada? JABLAN: Jesi, ali ne onakva kakva si bila. SULITNJA: ta mi je oduzeto? JABLAN: Mislim, ona bezbrina radoznalost koja se tako milo osmehivala na ivot.

SULITNJA: Prinudili su me da je trampim za patnju. JABLAN: Ona ti moe biti povod saznanja, ako te ivot nije previe uvredio. SULITNJA: Voli li me jo? JABLAN: Vie nego ikad. SULITNJA: Onda je sve drugo nevano, jer nema te uvrede koju ovjek nee oprostiti kad voli... (Jedno drugome polete u zagrljaj) Poljubi me za jo jedan novi ivot! (On je poljubi) JABLAN: Za jo jedan novi ivot... (Lagano odlaze i opet se ljube i posle svakog poljupca izgovaraju) Za jo jedan novi ivot... (Izlaze) TANTUZ (S druge strane uleti na scenu beei ispred Sode) Ja neu taj ivot u nastavcima!... SODA: E, sad mi je dosta tog natezanja s tobom!... Ovo nee, ono hoe, dokle u ti ugadati?... Ili - ili, ve jednom prelomi! TANTUZ: Pa ne mogu tek tako da progutam svaki tvoj predlog!... SODA: E, pa ti ga vae, dok ne izgubi svaki ukus!... Od ega si ti pravljen? TANTUZ: Od odanosti i discipline! SODA: Hou da vidim! TANTUZ: Pokazau ti sam! SODA: Pokazuj se, da te ja sama ne rapravljam! TANTUZ: Misli, kao kasapin starom govei erek? (Soda skae na njega, on se bespomono otima) Upomo! Siluje me! Spreite je! (Uleu Jablan i Sulitnja) SODA: Drite ga lonii za ruke! Krije u dui neto, hou da mu to izvadim napolje! (Oni je posluaju) TANTUZ: Nemojte sad, preklinjem vas!... Plaim se da ne naiu Oca i Boija!... Strahujem od njihovog suda!... igosae me!.. SODA (Najednom odskoi od njega) Pustite ga!... Pustite ga, okrastaviete se!... Unutra mu ie zvezdica slueta... otrovan iak, bocka ga do krvi... smeta mu i draka ga... izaziva mu bol i tiho potmulo krkljanje... slugo bedni!... TANTUZ: Ne, nego verni!... SODA: Ma neverniji je verni sluga od najnevernijeg prijatelja, ja te ne elim vie!

JABLAN I SULITNJA (Koji jo uvek dre Tantuza za ruke, povedu ga po sceni i govore uglas) Vodim slugu na pazar, da ga prodam za dinar! Od vernosti sve je krai, sada u mu glavu smai! Kroz vekove ove duge, to je plata svakog sluge! Truba trubi: trttrttrt!... Hajde, slugo, sad u smrt! Bio si mi veran rob, zato lezi sad u grob!... Truba trubi: trttrttrt!... Hajde, slugo, sad u smrt!... SVAT (Ulazi na scenu vodei za ruku Golubicu, koja je obuena sva u belo) Tiina, lonii! (Najednom se svi umire i okrenu prema Svatu i Golubici) Jurio sam kao sumanut, eini mi se?... Ili je to vreme pored mene letelo?... Ali na jednom velikom zaokretu... uz samu ivicu gde se dan deli od noi... gde se la razdvaja od istine... gde prestaje prolost i nastaje budunost... naiao sam na Golubicu... stajala je na suncu bela, prozirna, ista i ustreptala... JABLAN: A zato ona samo uti? SODA: Golubice, zar si htela da ode od nas? SULITNJA: Obeala si mi nekad zakrpu? SVAT: Ne moe vam odgovoriti, bol joj je u zu bima... ako zine, krik e joj ispasti iz usta... JABLAN: Pa ipak mi se ini da e iz nje neto izai? (Novoroene zakmei, Golubica nemo lepra rukama od bola) SULITNJA: ta ekate, prihvatajte novi ivot!... SVAT: Pazite da ne padne na glavu! (Scena poraanja. Svi zajedno naprave pokretnu figuru poradanja, pa se kreu, gre i prepliu) SODA: Da li ko od vas, lonii, zna kako se njeguje novoroene?!... SULITNJA: Ja ne znam, ali oseam da se to ini ljubavlju!... TANTUZ: Pazite, sasvim je majuno i neno! .. SVAT: Zatitimo ga svojim telima!... (Figura se panino uskomea) JABLAN (Izleti iz figure) Ne tako bez reda. vi ete ga pogaziti i uguiti, ne ide tako!... (Figura se jo paninije uskomea) Mirno!!! (Najednom se svi ukipe) Zbor!!! (Svi se svrstaju u jednu vrstu) Na parove razbroj s'!... SVAT: Prvi!... GOLUBICA: Druga!... TANTUZ: Prvi!... SODA: Druga!...

SULITNJA: Prva!... JABLAN: U dvojne redove, na desno! (Svrstaju se u dvojne redove) Samo tako moemo sauvati dete, slono i disciplinovano!... TANTUZ: A Oca i Boija? JABLAN: U stroju se ne govori! Kakvi Oca i Boija, dete je nae i mi emo se o njemu brinuti! Ako pokuaju da nam ga oduzmu, boriemo se! Podii emo barikade! Hoemo li, lonii? SVI (Uglas gromko, sem Tantuza) Hoemo!! JABLAN: Zato ti uti, Tantuz? (Tantuz uti) Istupi iz stroja dva koraka napred! (Tantuz istupa) Jedan dva!... Ostali, napred mar!... Leva!... leva... leva!... (Mariraju u mestu) Ja u napred s novoroenetom na stegu!... (Stane na elo) Leva!... leva!... leva!... (Mariraju) Pesma, lonii!... SVI (Odlazei sa scene u maru zapevaju) Kuvarica pile pee, iz pileta orba tee! orbu emo pokusati, pile emo tranirati! Naem Oci mrsni konci! A Boiji kosti gole! Da nam rei svet osole! Da nam rei svet osole! TANTUZ (Kad ostane sam, za njima vie) Na mene ne moete raunati, ja nisam avanturista!... Sigurnija je gumena palica u ruci, nego maslinova granica u golubovom kljunu!... Tiranija je jo uvek najsigurniji oblik vladavine, uveriete se vi jo u to!... (Paklena muzika, povici, sirene policijskih kola. Tantuz bei sa scene) Dejstvo drugo: TERAZIJE

Ambijent kao i u prvom dejstvu, osim to je sad tu podignuta i jedna barikada od stilskog nametaja. U sredini te barikade ugraden je jedan stilski asovnik, koji izbija sate. Jak pla novoroeneta kao poetak drugog dejstva. Tantuz se unja oko barikade i oslukuje, a Oca i Boija toje po strani. OCA: Pitaj ga gde su ostali? (On se odvoji od Boije i poe po sceni da njuka) BOIJA (Izvadi dojku iz bluze) Hoe li sikeloke, Tantuz? TANTUZ: Neka, hvala, nisam gladan, ostavi mi za kasnije! OCA: Dim se ne osea? BOIJA (Vraa dojku u bluzu) Al' opet kao da se neto pui? OCA (Prilazi Tantuzu) Gori li ovde neto? TANTUZ: Samo tinja.

BOIJA (Prilazi im) A to to, Tantuz? TANTUZ: ezap u srcima vae dece... OCA: A zar ti nisi nae dete, Tantuz Liliput? TANTUZ: Jesam, ali posluno. BOIJA: A to si i ti jedno posluno kad su sva ostala listom neposluna. TANTUZ: Lake je biti posluan, za neposlunost je potreban veliki trud, a mene mrzi. OCA: Kako staraki rezonuje ti tako mlad, Tantuz Liliput, ta se krije iza toga? TANTUZ: Nita, Oco... eventualno dosada... Ja sam starmali. (asovnik izbija sate, iza barikade se pojavljuje Jablan) BOIJA: Dvanaesti je as, Oco, mora prisustvovati otvaranju novih rupica... na presvlakama za tvoju postelju. (Hvata Ocu pod ruku i zajedno pou) JABLAN (Vie za sebe) Staro zdanje bukti, a oni se brinu o novim rupicama. OCA (Zastane s Boijom) A ti, Tantuz Liliput, pripremi zadovoljavajue odgovore, pa emo ti mi posle postaviti kljuna pitanja! (Odlazi s Boijom) TANTUZ (Vie za njima i uhvati ga trans metanisanja) Ja u vam odgovoriti iako me ne pitate!... i ne kakljate korbaom po tabanima!... Svaki as u dotravati da vam raportiram!... i kaem sve ono to vi volite!... Noge u polomiti trei!... ne treba vi da mi ih probijate!... Jezik u utinuti govorei!... utedeu vam trud da mi ga vi sami upate!... Biu u tome uvek za nijansu revnosniji nego to se od mene oekuje!... imau stalni prebaeaj norme!... Odrau se prenosei vam tue rei!... ne morate me vi guliti!... A kad svi budu utali, ja u ih golicati da progovore!... to ne kau sami, dometnuu ja za njih!... Kad se ne budu dali isprovocirati na harangiranje, ja u im krasti misli!... Ceniu njihove grimase, poglede i puls! JABLAN (Najednom se prigui svetlo. Iza barikade do Jablana izrone: Svat, Sulitnja, Golubica i Soda. Nastaje scena stranog sna, odnosno podsvesti Tantuzove) Tantuz! SVI (Tiho) Kao aprilililililiput! TANTUZ (Ostvre se kao u snu na njih) Ko me to kao zove u snu nekom besputnom, koji mi kao barska trska raste do samih oiju?... SULITNJA: Mi te kao svuda ujemo, Tantuz Liliput, ali od korova te nigde ne vidimo?... SVAT: Nego da te kao pitamo ta ti to u nevidu radi kad od tebe sve neto sike?...

SVI: Ssssssssssss!... SODA: Klike?... SVI: Klikliklikliklikli!... GOLUBICA: Groke?... SVI: Ggogrogrogrogrogro!... JABLAN: I ljutito klokoe?... SVI: Kloklokloklokloklo!... TANTUZ: Pa kao prodajem svilu... kao zmijama za kouljicu... zmijsku... SULITNJA: Onda kao kuda e te to odvesti, Tantuz? SVAT: Kao Liliput?... SODA: Zato drhti kao prut?... GOLUBICA: Zna li kao put?... TANTUZ: Pa kao odlazim kroz prljavu movaru kuda me oi vode i noge nose... JABLAN: Posle kao s malim nogama lai ne moe daleko kroz movaru prljavu stii... SULITNJA: Ti si kao kratkovid i ne vidi da kao tone u blato... SVAT: Vrati se kao zato!... TANTUZ: Onda ta hoete kao od mene kada se kao vratim okien muljem i leevima trulog lia?... SODA: Kao pridonih letaka... GOLUBICA: I na svakom kao pie: smrt... SVI: Smrtsmrtsmrtsmrtsmrt... TANTUZ: I kao pitam vas zato ste me uopte dozivali?... JABLAN: Gui nas kao u mraku trag tvoga raspadanja... SULITNJA: Dua ti je kao procurela... SVAT: I mi bismo kao hteli nekom istijom pobudom da te odvratimo od duhovne prostitucije... (Svi najednom potonu za barikadu, svetlo se vraa na scenu, Tantuz skamenjen stoji)

OCA (Dolazi s Boijom) Odgovori nam sad, Tantuz Liliput, ako zna: zato riba nee vie da grize nae mamce? BOIJA: Ovo je prvi put da smo se sa izleta vratili bez lovine! OCA: Uopte nisam omrsio brk, a Boiju sve po sedam puta na dan podilaze marci, ive bi ih jela!... BOIJA: Govori li se uopte jo poneto meu vama miaarijom o ugodnostima tela i blagodatima standarda? OCA: Vodi li se dole jo idejna borba oko prestia koji e koju, i koja e kojeg?... Baca li se sve na poveanje kapaciteta i apetita?... Zar se vie ne trvi i ne drvi?... TANTUZ: Pravo da vam kaem, Oco i Boija, sve manje i manje... sve tanje i tanje... ak mnogo manje nego to se ispoetka o tome i samo zbog toga ivelo i borilo... BOIJA: Znai, da to vie nije tema dana? TANTUZ: Nije, Boija. OCA: A zbog ega to, Tantuz?! TANTUZ: Ja bih rekao zbog sitosti, Oco. BOIJA: Kakve sitosti, Tantuz Liliput, kad je jo uvek velika veina sveta svega gladna?! TANTUZ: Stomakom i telom uopte jeste, Boija... Ali duhom sve manje... sve slabije i slabije... U snovima je to ve istroeno... Valjda se lako i troilo?... im ga ivot malo vre dotakne, ono pomodri, razmrvi se... Nije vam svakako ni za krevet, a kamoli za krevet puta devet... nekom to prija, a nekog ubija... Nije to ono! OCA: Koje ono, Tantuz Liliput?! TANTUZ: Pa ivot na ljudski, Oco... Kau: Umire taj stari dotrajali i bolesni ivot... Rue se crvotone injenice i od vremena poutele iluziie, kao stare novine... BOIJA: Koje to izguvane iluzije treba odbacivati kao stare novine, Tantuz Liliput?... TANTUZ: Pa one, Boija, o kvalitetu, molim lepo, molim fino... Kau: Kvalitet je u jezgru... A ako se specifina teina materije ne menja, samim nagomilavanjem se nita nee postii... A ko hoe jezgro, ljusku mora slomiti. OCA: Da ne slomiju oni vrat, bojim se, kad su tako ustri! TANTUZ: Nisu oni tako ustri, nego su prilino gusti. U stvari, optika varka; kad ih gleda s visine, izgledaju mali, al' kad sie dole, porastu ti do brade... jo da se propnu, prerasli bi...

BOIJA: Kako ih ti opisa, jo malo pa e i zvezde s neba da poskidaju? TANTUZ: Pa ko meni to ree da ste vi, kad ste ih pravili, od avola meru uzeli? OCA: More mi to smo pravili - pravili, i to smo pogreili, da ne naprave samo sad i neko novo udovite! TANTUZ: E, na alost, kasno je, oni su ga ve opravili... roen je jedan novi ivot. BOIJA: Kakav novi ivot, Tantuz Liliput, ne trabunjaj kojeta, matora sam ja za raanje! TANTUZ: Ali tvoje keri su mlade, Boija! OCA: One su jo premlade! JABLAN (Izroni iza barikade njima iza lea) One premlade, a vi prestari!! (Boija, Oca i Tantuz se trgnu i okrenu prema njemu) ta je onda izmeu nas?! Praznina i nepoverenje?! BOIJA: Ne, nego ljubav i potovanje, Jablane. JABLAN: To je opet prastara podela na jae i slabije. Vi volite nas slabije, a mi potujemo vas jae, u redu, molim, neka ide tako, samo dokle?... ta e se dogoditi kad mi ojaamo, a vi speate? Koji e onda biti povodi za podelu na robove i robovlasnike? Ili e se onda povodi posuvrnuti na nalije, pa e ljubav biti mrnja, a potovanje prezir?! (Najednom oko njega izrone: Svat, Golubica, Sulitnja i Soda) SVI: Fujfujfujfujfujfuj!... (Opet asovnik izbija sate) BOIJA: Krajnje je vreme, Oco... Odzvonilo je, moramo pristupiti velikoj aukcijskoj prodaji naela! (Hvata Ocu pod ruku i polaze) JABLAN (Svi sem njega potonu za barikadu. Vie za sebe) Sad kad je jednom novom ivotu najpotrebnija nega, oni misle na rasprodaju svojih poslednjih dragocenosti!... OCA (Zastane s Boijom.) A ti, Jablane, ako ve nema pametnijeg posla, ostavi za svoja pitanja to vie mesta, pa emo ti mi, kad se vratimo, smestiti odgovore!... (Odlaze on i Boija) JABLAN (Kad ostane sam s Tantuzom) A ta ti radi, Tantuz? TANTUZ: upam, pa sadim. JABLAN: Znam, Liliput, ali ako ve srce svoje na no natie, nemoj bar iveti u stranoj zabludi da to nije no koji e te proburaziti, ve da je to cvet koji nie iz srca tvoga, da bi ti ivot ublaio!...

TANTUZ: Mogu valjda bar svojim telom slobodno raspolagati, prestanite ve jednom da me ereite!... JABLAN: Znam, Liliput, ali ako ve svoj ivot tuca kao robijaki kamen, onda ti je bolje da taj oder od mladosti izmrvljen na bezline dane prospe kroz usta, kao kroz prozor, u mrtvo more zaborava! TANTUZ: Vi laete! Svi vi laete!! Svi vi volite ljude, u mnoini!! A kad je u pitanju jedan ovjek, onda vam ljubav zamenjuje panja!! JABLAN: Znam, Tantuz, ali zar vredi gristi ono to je tvre od kosti naih zuba?! TANTUZ: Jedan ovek ne moe biti voljen! On moe biti samo predmet s oznakom vrediiosti drutvene panje!... Pa ili je vredan panje! Ili nije vredan panje!!... JABLAN: Znam, Liliput, ali jedan put okrnjenu hrabrost teko e plombirati ma ijom milou!... TANTUZ (Povlai se natrake) Ne, nikad!... Pa makar i ganutljivo puzio na proces po predmetu svekolikog ispatanja... ja neu dozvoliti da budem ulovljen!... (Jablan potone, a Tantuz povlaei se natrake naleti na Ocu i Boiju, koji izlaze na scenu) OCA (Ljutito ga odgurne) Juri kao da si pomahnitao, Tantuz?!... Zna ii ti kako se kua uva?!... TANTUZ: Znam, Oco... uvarkua se vezuje lancem za kuu... Al' trebalo bi da i vi znate da se uvar s vremena na vreme puta s ianca da ne bi pobesneo!... (Jurne pored Oce i Boiije i izleti sa scene) OCA (Besno za Tantuzom) Znai ti si besan?! (Boiji) I ne osvrte se... Ama da rukom manu! BOIJA: Sit nas je, u stvari, gladan je samo naeg blaga. OCA: Nije nego, gde mu je blago tu mu je i srce, treba ga samo drati na kratkom koncu, pa kad po misli, ti povue. BOIJA: Ti povue, on se opre, konac pukne, ruka klone, srce igne, pupa sevne i uini: prc!... a stolica ti rasklimatana, krca pod tobom, pa ta onda? OCA: Aja! O tome ni govora, dok sam iv - ja ne ustajem! BOIJA: More, ni mrtav iz groba nee ustati, tu je gde je!... Ali ako se stolica polomi i pukne pod tobom, bojim se da ne bude posle: pue tikva. rastavi se ljubav?!... OCA: Na koncu konca, ako ve treba da se lomi i puca, onda e se polomiti i pui po neijim leima!... Neu ja sedeti, ali nee ni oni stajati, sabiu ih pod zemlju!!... BOIJA: Zar i nau roenu decu, Oco?

OCA: A po emu su pa i ona naa ako mi nismo njihovi?! BOIJA: Sad... trebalo bi se s njima raskusurati ko je iji... Ako ih parlamentarnim putem moemo progutati, zato bismo troili municiju? Probaj ti prvo lepim, Oco... OCA: to da ne, ako e nam se pokoravati, ja sam za koegzistenciju... probau... Hej vi!... Lonii!... Mislite li vi danas svoga Ocu celivati u ruku? (Iza barikade se pojavi Jablan, a Oca mu svoju ruku gura pod bradu) Ljubi! JABLAN (Izmakne se) Hvala, ne primamo baki, ivimo od plate. BOIJA (Prasne) Jablane, sine raskaiaeni, ne pravi se nevet!... Oca ti ne daje baki, nego ti podnosi ruku da je cmokne!... JABLAN: Da, razumem, svakako, nisam kontuzovan... Nije ija nego vrat. I hajde jo da ga poljubim u ruku, ne tedim na poljupcima, al' kad bi on znao da se zaustavi na tome, nego oseam, samo da jednom pokulja, ode posle!... stigao bih ja na kraju da poljubim i ono to sam pljuvao!... OCA (Stegne besno pesnicu, pa je gura Jablanu pod nos) Kad nee da ljubi, bi li ovo pomirisao?! JABLAN: Sve zavisi od sezone i padavina, jer ako radi demokratija, pesnice otpii!... BOIJA: Bljuje, Jablane, kao da ti je dua zatrovana, a bolje bi ti bilo da pogleda stvarnosti u oi!... JABLAN: Stvarnost je, Boija, samo ono to mi od ivota ve znamo, a iluzije ono to bismo eventualno mogli tek doznati!... OCA: Neemo se mi ovde sa vama pogaati. nismo na poligonu! Naa injenina stvarnost jaa je od vaih iluzija o sutranjici!... JABLAN: to je jaa ni po jada, ali je i gluplja! (Potone za barikadu) BOIJA: On ustane od astala, a za ceh i ne pripita? (Prilazi barikadi i vie) Dok si zvao, bio si mnogo kooperan, to sad pobee, Jablane?! OCA: Lako je domainu za trpezom rei svata, ako li te udostoji da s njim bude oi u oi, ne treba to zloupotrebiti!... B02IJA: Doi ti na kapiju od svojih ruku, probaj, pa e te njegovi psi bez traga rastrgnuti, nee te ni domainov posilni zapaziti, a kamoli da e domain lupati glavu s onim to kojeko vapije oko njegove kapije, to do njega ne dopira!... OCA: Badava samo tocilja lakoverno, da pomisle gde si mi ti u brk pljunuo, da i oni redom oko kue mogu pljuvati gde stignu!... BOIJA: Za tebe jednog iskijae njih na hiljade!...

OCA: A nas dvojica emo opet gurajvuci, kad ide preko tuih lea, ne kota nas skupo!... TANTUZ (Ulee na scenu s uzvikom) Srljaj, marvo, gazde hoe da igraju biljara tvojom glavom!... JABLAN (On, Sulitnja, Svat, Golubica i Soda izrone iza barikade) ta to opet neko hoenee?! BOIJA: Mi, u stvari, hoemo da vam pomognemo oko gajenja novoroeneta! OCA: Moda je nedonoe, da ga Boija i ja stavimo u inkubator! SULITNJA: Dosta nam je tih vaih prinova kadrovanih u inkubatorima! (Potone za barikadu) JABLAN: Pogotovo ne otkako vam je termostat crko, pa umesfto pilia, liferujete peena jaja! (Potone za barikadu) BOIJA: U redu, ako ste uni, pa vam to ne prija, mi smo sad izuzetno spremni da vam u pogledu brige oko novoroeneta pruimo i sve druge nae usluge, po slobodnom izboru! OCA: Hoete li, budale, blage kaice, male klistire i tople obloge? BOIJA: Idemo ak dotle da vam na iroku upotrebu stavimo nau slepu pravdu i nemu demokratiju! SODA: Daba vam to u vau irinu svi moemo stati kad ne moemo disati! (Potone za barikadu) BOIJA: Birajte od dva zla manje, mi vas u tome ne guimo! tli ih kombinujte prema sopstvenom receptu, tu vam pruamo teren za samoinicijativu! OCA: Na primer, slepa pravda neka vam odgovori u ime neme demokratije, a nema demokratija neka vam gleda u ime slepe pravde! SVAT: to se kae: kad potera orav sakatog!... sve idi mi - doi mi... niko ivi da uhvati taj raun, zadrite ga vi za sebe!... a mi emo se pouzdati u se i u svoje kljuse!... (Potone za barikadu) BOIJA: More, bolje bi vam bilo s mirom, nego s irom!... Ali vi kako hoete, samo da znate: ne moe se samo u se, treba neto i za na se, pa bogme i poda se! GOLUBICA: Tri kombinacije, nije mnogo po vaem... a po naem, da nam je etvrta dimenzija i peta strana sveta, dok ne dokuimo, neemo prestati da ga okreemo!... (Potone za barikadu)

OCA: Kako god okrenete da okrenete, dobiti ne moete nita, a nema smisla da izgubite i ono to ve imate, pogotovu ne ivote! (Najednom preko barikade ponu leteti razni predmeti na Ocu i Boiju i podigne se velika buka, zagor, povici, urlanje) TANTUZ (Koji je dotle mirno zamiljen sedeo, najednom skoi i poleti prema barikadi) Lake malo, lonii!... Ne razbacujte se toliko!... ujete li, hou ja da govorim s vama!! JABLAN (Najednom se pojavi iza barikade, prestaju da bacaju predmete i sve se utia) Zar se jo usuuje, Tantuz?! isti se odatle! Mi ne razgovaramo s izdajnicima!! TANTUZ: Ne kidii, Jablane, kao svinja na torbu, moda je u njoj hidrogenska! A veliko je pitanje ko je koga izdao, o tome se ve vekovima raspravlja i nee se jo dugo raspraviti! Ja sam vas, ini mi se, blagovremeno zamolio da ne komplikujete ivot! BOIJA: Prvi e istai ulica dii glas protiv vas! JABLAN: Ti si nas, Tantuz, zamolio da ne komplikujemo ivot, to je istina... Ali i mi tebe molimo da ne ivi od komplikacija! (Uz Jablana iza barikade izrone Sulitnja, Svat, Soda i Golubica) TANTUZ: Zbilja, mnogo se razlikujemo... izmeu bilo kakvog ivota i smrti, vi birate ono drugo, a ja se sa tim ne mogu sloiti... a sumnjam da i vi sami znate gde se rastajemo... (Odlazi, u odlasku) Opet emo se mi negde sresti!... (Izlazi sa scene) BOIJA: Ne obazirite se vi, deco, na Tantuza, on jo raste, pa mu sve za as okraa i avovi mu prskaju... a novoroene vae treba to hitnije vakcinisati protiv stranakih uticaja! SULITNJA: Nije ono zamore da na njemu isprobavate svoje zatitne mere, nego ako vam je ve do imuniteta - pricajte se sami! OCA: Za pricanie jo i nekako, ako je u izolaciji, mali su izgledi da e se zaraziti... Nego, dete treba nauiti da govori naim jezikom! SVAT: To bi bilo najjednostavnije, ali ne vredi, mi elimo da jezik naeg deteta bude razumljiv Ijudima, kao voda! GOLUBICA: Zato ga i odgajamo uz one citate: Oj, nacijo rode, daj mi malo... vode. SVI (Uglas) I slobode duha! GOLUBICA: Samo gutljaj jedan, da ne umrem edan... SVI (Uglas) I duhovno bedan!

BOIJA: Sve je to tako kako vi kaete da jeste, ali ipak e je jedno, a glad je drugo... lake je napojiti, nego nahraniti... zato dete od prvog dana treba svikavati na na jelovnik! SODA: A, ne - nikad nee nae dete biti ljudoder! OCA: E, sad smo se dosta izmazili, vi ne znate prestati... Ja vam zabranjujem da zbog svoje tvrdoglavosti onesposobite taj novi ivot za realno ivljenje! JABLAN: Nita vi nama ne moete zabraniti, poto nam nita niste ni odobrili! OCA: Onda vam se zna: kad neete milom, pristaete silom! (asovnik izbija sate) BOIJA: Kucnuo je as, Oco... bez odlaganja moramo stvar na referendum, pa ako su nam i roena deca, nisu sama! (Hvata Ocu pod ruku i polaze. Svi sa barikade zvizde, urlaju i bacaju razne predmete za Ocom i Boijom) TANTUZ (Dolazi s druge strane i govori vise za sebe) Ako se odreknu roene dece, priznae oni tuince za tutore... opstati... (Oni s barikade jo uvek diu buku i bacaju razne predmete za Ocom i Boijom) OCA (Zastane s Boijom) Vi krmite, kad se vrati krmar e vam napraviti raun!... (Izlaze oboje sa scene) TANTUZ (Vie za sebe) Toliko je ovaj svet obeanjima pun... jedan svet, ali teko da bi u dva sveta mogao stati... i sve to neko treba da plati... (Najednom pompezni mar, pleh muzika, svi oni lonii zarone uplaeno za barikadu. Tantuz se okree i ugleda da se odozgo sputa jedan veliki pano na kojem su nacrtani Ijudi na nekom skupu. Onde gde treba da su im glave, postoje otvori) OCA (Muzika jenjava, Oca protura glavu kroz prvi otvor) U vezi sa!... apetom situacijom!... oja mladih ljudi!... irih drutvenih slo!... nepromi!.. oja razuzdanih!... i glasam!... spoloivim sredstvima!... ve nemile pojav!... (Mar pompezno) JABLAN (Proviri iza barikade) Ti si navijen, robe, da pria ono to ne misli!... OCA (Muzika jenjava, on brzo izvlai glavu iz prvog otvora i protura je kroz drugi) ... potpunosti sla!... metnuo u vez!... apetom situa!... akoe kao predstavnik!... erginije usta!... las protiv!... nih i tetnih!... vesnih mladi!... vim raspoloivim!... ruenim!... biju ove nemi!... jave! (Oca se izgubi iza panoa, pompezni mar) JABLAN: To je deklamacija naizust nauena! BOIJA (Dolazi) Eto, valjda ste se sad i sami uverili da ste u manjini u svojoj nepromiljenoj avanturi!... (Odlazi, u odlasku) Ovaj mnogobrojni skup ljudi vas najenerginije osuuje! (Izlazi sa scene, pano se lagano dize navie. S njim lagano odlazi pompezni mar)

JABLAN (Vie besno za Boijom) Ali koliko mi odavde moemo videti, ti vai mnogobrojni ljudi su bez glave na skupu!! TANTUZ (Koji je sve vreme zamiljen sedeo bez rei, prilazi barikadi) Vi ste u pravu, Lonii. (Najednom oko Jablana iza barikade izrone: Sulitnja, Svat, Soda i Golubica) SVI: ta kae?... ta kae?... ta kae?... TANTUZ: Sve je ovo previe bedno... nameteno... lano... i odvratno. JABLAN: Zar ti mi to ve nismo rekli, Tantuz Liliput?! TANTUZ: Ne, niste, lonii... Ne znate vi ni polovinu... i moda bi bolje bilo da ne morate takve stvari doznavati... JABLAN: ta ree ti to, Tantuz?! SVI: ta ree?... ta ree?... ta ree?... TANTUZ: Od nae roene majke... Od Boije... nije ostalo nita, ak ni onoliko koliko vi mislite da jeste... Pa sve je to sam boiji mider, poltron, trufna, hipokrizija, tras i kamuflaa!... SODA: Joooooj! (Rui se s bolom) TANTUZ: Lana prsa, korupcija, sikodr, presija, grivna, knuta, silikon, i duhovna impotencija!... SVAT: Joooooj! (Rui se s bolom) TANTUZ: Sve je to sama boija proteza, lini interes, stakleno oko, tiranija, fibajn i reklama!... SULITNJA: Joooooj! (Rui se s bolom) TANTUZ: Drvena noga, poluznanje, umesto zadnjice jastue, falsifikat, a ni jedne dlaice na glavi ispod baroke... poduprta je i oglodana sa svih strana!... JABLAN: Joooooj! (Rui se s bolom) GOLUBICA: Ti tom usiljenom loptom rei, Tantuz Liliput, porui sve lonie kao unjeve na kuglani, u srce si ih gaao, a ko zna govori li i sad ono to misli ili se jo dvoumi?! TANTUZ (Najednom se preplaeno uzvrti tiho) Govorim... sva me usta peku, zubi mi se klate... samo tie, preklinjem te, da ne uju bojim se Oca i Boija... GOLUBICA: to se ti njih toliko pribojava, Tantuz Liliput, ako zaista kani iskreno i konano prii nama?!

TANTUZ (Tiho, unezvereno) E, pa nisam jo naisto siguran hoete li me vi i kako ete me prihvatiti?... Lutrija su te nagle mene... Pa ako se kod njih isprdim, a vi me s druge strane ne prigrlite, nego mi viknete surdum paso, kuda u se onda okrenuti?... GOLUBICA: Joooooj! (Rui se s bolom) TANTUZ (Zagleda ih poruene) Popadali u krug drei se za ruke... to je pravi kruok... (Sat pone da izbija, on se preplaeno trgne) Stoj, ko ide?! (Oslukuje i najednom se razvedri) A to ide vreme ... otaljava... melje... Proi vreme, proi!... Tebe jo niko nikada nije zaustavio, pa neu nija... Ja se ak neu ni trkati s tobom... ni sa naoruanjem... Jednog e me dana samo kao mrtvu ribu izbaciti na povrinu s trbuhom nagore... I tada e svima biti jasno da sam jeo svata... i da je mene svata jelo... A ne znam ni sam zato?... Mada to nije za alu... ni za odlaganje... Misli me ve bole i peku od toga... morau da zaspim... da zaspim snom Tantuza Liliputa... (Lagano se sputa i leze medu ostale lonie) snom malog i lanog dvoumljenja... (Vie se ne pomera) OCA (Dolazi s Boijom tiho. apatom) Rekao sam ti ja da e oni kad se umore pridremati, uhvatiemo ih na spavanju. BOIJA (Prilazi usnulim loniima) Gle, Tantuz se ubacio u njihove redove? OCA: Donekle jeste. BOIJA: A odnekle? OCA: Odnekle su se i oni ubacili u njega. BOIJA: Misli da ih ima u depu? OCA: U onom najdubljem... mislim, u dui.. BOIJA: Rado bih mu u taj dep zavukla ruku, ali kad je tajni... OCA: Preokrenue ga on sam, samo polako... novoroene im neemo otimati, previe bi kmeali i dizali buku za njim, a meni bi to bilo dosadno da sluam... neka im to bude igraka, bar e im privui panju da nas ne uznemiravaju... i da nam ne postavljaju svoja besmislena pitanja... Jesi li ti spremna? BOIJA: Natimovana tako reku. OCA: Prema tome, vano je da taj njihov novi ivot zakrlja, da ne raste mnogo, da bi im mogao biti igraka... moramo ih vie nego do sada opkoliti panjom... BOIJA (Uzima jedan, a drugi mikrofon daje Oci, pa dolaze na rampu. U mikrofon) Medom i mlekom, odvrnite slavine!... (Prva zagluujua muzika) OCA (U mikrofon) Muzikom i alkoholom! (Preko prve i druga zagluujua muzika)

BOIJA (U mikrofon) Seksom i standardom, pojaajte dozu! (Preko dve i trea zagluujua muzika). OCA (U mikrofon) Hajde sad, koordinirajte dejstva i pritisnite gas do daske! (Tri reflektora: uti, plavi i crveni, ukrtaju se po sceni) JABLAN (Pridie se uplaen sa tla i drmusa Tantuza) Tantuz! Liliput!! (Tantuz se budi i die) ta se ovo uje?! TANTUZ (Ustaje na noge, a zatim i Jablan) Nije mi jasno... OCA (Tri muzike umuknu, a reflektori se i daIje ukrtaju po sceni. Prvo gong, a potom Oca govori u mikrofon, Tantuz i Jablan pomno sluaju) Danas je na transverzalama starog zdanja jedna omanja i izolovana aica razuzdanih, pijanih i drogiranih mladia i devojaka pravila banalne ispade na opte zaprepaenje i uz negodovanje sluajnih prolaznika. (Urlanje mase iz daljine, sirene policijskih kola, pucnji) BOIJA (Gong prekine vrevu, ona nastavi u mikrofon) Sreom, nadleni organi su brzo i efikasno intervenisali uz sadejstvo suvozemnih snaga i vazduhoplovstva. (Gong) Uz mnogobrojne pozdravne telegrame i opte odobravanje najirih inovnikih slojeva, ovi alkoholiarskoseksualnomanijaki nastrojeni mladii i devojke su umireni. (Gong) Naknadno je utvreno da se radi iskljuivo o kriminalnim tipovima i izofreniarirna. (Urlanje mase iz daljine, sirene policijskih kola, pucnji) OCA (Gong prekine vrevu, on nastavi u mikrofon) Tako je ova bedna grupica besposliara i psihopata lako uutkana. (Gong) Pet hiljada lica se nalazi u bolnici. (Gong) Hapenja su u toku, zasad je privedeno jedva neto oko dvanaest hiljada izgrednika, ali se i ne oekuje da e taj broj premaiti pola miliona. (Urlanje mase iz daljine, sirene policijskih kola, pucnji) BOIJA (Gong prekine vrevu, ona nastavi u mikrofon) Tako je ovaj mali i nevani ulinokafanski incident proao bez veih posledica. (Gong) Oklopne jedinice su na putu ka starom zdanju. (Gong) Staro zdanje ivi potpuno normalnim ivotom. (Gong) Izvrena je mobilizacija i proglaeno je vanredno stanje. (Gong) ivot normalno tee dalje (Tri paklene muzike probiju i ostaju. Tantuz i Jablan uplaeno jure po sceni. Oca i Jablan jedno drugo polivaju iz bokala da operu ruke, a onda polaze, pri odlasku Oca zgrabi mikrofon) OCA (U mikrofon) ta ekate vi tamo u generaltabu?! Dajte malo zaina u kau, zainite!! (Baca mikrofon iz ruku i urno odlazi s Boijom) JABLAN (Prodoran zvuk mlaznjaka) ta se sad ovo uje, Tantuz?! TANTUZ (Sulitnja se budi i die uplaeno s poda) To mlanjacima zaprauju grad strahom!

SULITNJA: Novoroene e nam ogluveti od ove buke!! SVAT (Die se uplaseno sa tla) ta se ovo deava lonii, cela no zaudara po rakiji, krvi, bludu, nasilju i strahu? GOLUBICA (Uplaeno skae sa tla) Novoroene e nam se otrovati u ovakvoj atmosferi!! (Odjuri sa scene) TANTUZ: A ljudi e svanue doekati skamenjeni i dremljivi u toplim skrovitim posteljama... SULITNJA: I niko nee imati ni hrabrosti, ni snage, niti volje da se pokrene... SVAT: Ni malim prstom... JABLAN: Ni malim prstom... TANTUZ: I tu je kraj. SODA (Uplaena skae sa tla) Ne, kraj!... Zato kraj?!... Zbog ega ste se najednom skamenili, lonii?! GOLUBICA (Mahnito dojuri na scenu) Novoroene prevre oima!! ek mu gori!! Kao da izdie!! Uinite neto!! (Odjuri sa scene) SULITNJA: Potrebna nam je pomo sa strane!! JABLAN: Moramo bilo to preduzeti!! (Najednom apsolutni mrak, jauci, vrisak, ruenje i udarci) SODA: ta se dogodilo?! TANTUZ: Isekli su nam struju!!! SULITNJA: Palite buktinje, u pitanju je jedan novi ivot!! (Baklje planu i po sceni se opet razlije svetlost) JABLAN: Uspostavite to pre telefonsku vezu!! SODA (Mahnito grahi slualicu, ali im je stavi na uvo, ispusti je iz ruke) Isekli su nam veze sa svetom! GOLUBICA (Mahnito dojuri na scenu) Kasno je!... (Svi zaneme i skamene se) Mrtvo... ugasio se jedan novi ivot... nismo znali da ga sauvamo... (One tri muzike se gube, reflektori se zaustave na sceni ukrteni. Pleh muzika, posmrtni mar) Taj na novi ivot je bio lep i zdrav... ali svet u kojem se rodio bio je previe bolestan i ruan da bi ga mogao prihvatiti kao svoga...

OCA (Dolazi pokroviteljski, rairenih ruku) Lonii, draga deco moja!... (Svi osim Tantuza pokunjeno obore glave) Utehu ete i podrku i u najteim asovima bola, poraza i razoaranja, nai jedino kod svojih roditelja!... (Tantuz mu prilazi sve blie i blie) Bez obzira, lonii, draga deco moja, na sve vae nestaluke... TANTUZ (Najednom mu upadne u re, rukne) K sebi ruke!! OCA: Nije ti, valjda, poraz razorio um. Tantuz Liliput?... Ja sam tvoj Oca! TANTUZ (Pada u ludaki bes) Ko te ima, kavernu na savesti ima!... Ja te mrzim kao to se mrze bugatije!... BOIJA (Dolazi i donosi sve skoiguze, baca ih na scenu) emu pa sad opet ovolika galama, ue se van! Dajte malo vesele muzike!... (Odlazi, za njom osmehujui se ode i Oca, pone skoiguz muzika, svi osim Tantuza koji jo besni stidljivo prilaze svojim skoiguzima i sedaju) TANTUZ: Ko te ima, u mislima usijano gvoe ima! Ja te se gadim, kao to se slobodni duhovi veslai gade galije! SVI (Osim Tantuza, skau na skoiguz loptama i pevaju uz muziku) Skoi, skoi, skoiguz, ko na vatri kukuruz! TANTUZ (Kao da ih tek sad ugleda, pa se besno zatri meu njih i rusi ih sa skoiguza) Slabii!... Ljige!... Bube!... Jeste li duu avolu prodali?! (Oni se zbunjeno diu i ostaju nemi) Zar vas je jedan poraz toliko razbucao?! (Svi ute) Pa mi smo jo mladi!! Mi emo roditi jo jedno novo dete!! (Poleti sumanuto na rampu. U publiku) Predstava je zavrena i vi sad mirno moete svojim kuama da idete!