Veliki manevri u tijesnim ulicama

Komedija u 14 slika

Thank you for everything, mister Willy! Autor

Osobe VICE PREBANDA, trgovac CVITA njegova ki KATICA njegova ki NIKO TAFRA, gostioniar DUNKO, njegov sin LUJO PANJKOTA, njegov neak, student NINO VANJAKA, Trogiranin, student KONTE FLORIJAN DRAGOJEVI, aristokrata NIKOLA BAGARA, kotlokrpa iz Drnia IVE PETRINA, teak DUJE BONAI, glumac putujue druine PORTIR u kazalitu PRVI KONOBAR DRUGI KONOBAR KLAPA PJEVAA

Zbiva se u ibeniku oko 1920. godine.

PRVI DIO

PRVA SLIKA Gostionica jor Nike Tafre. Za jednim od stolova sjede Tafra ovjek srednjih godina, elegantno odjeven u tamno odijelo s prslukom, na kome visi zlatni lanac od sata, i mladi student Lujo Panjkota, odjeven na nain kako se nosila mlade dvadesetih godina. Pored Tafre sjedi jo jedan mladi ovjek od oko 30 godina, kome izraz lica pokazuje stanovit stupanj mentalne zaostalosti. Gostionica je prazna. U pozadini se vide dva konobara, koji stoje ekajui goste. Izmeu Tafre i Luje tee razgovor. TAFRA: Ma molija sam ga zna kako... ki ta se Gospa sa oltarom moli... pa nije tija. Nikako i nikako... (Pokazujui na mladog ovjeka do sebe.) I sad, molim te, pogledaj i reci - ta mom Dunku fali ta njegova 'er ima. LUJO (aljivo): U ovome ta se vidi, nita. A u onome ta se ne vidi, ja bi reka da u odnosu na nju ima ak i neto vika. TAFRA (toboe ljutei se): Mar, brezobraznie! Probarabija si se skroz, otkad si poa gori na tudije. LUJO: alu na stranu, uje. Cvita je jo mlada, nije ni maturu svrila. Moda jor Vace Prebanda misli da je udaja za nju preuranjena. DUNKO: a... Eno je tamo iz one bue provirija mi. TAFRA: Neka, neka, dite moje... Ma ja mu nisam ni reka da bi to tribalo biti odma. Moga je, da je tija, pristati na zaruke, a to se enidbe tie, nije nikakva pria. LUJO: A ime ti je obrazloija zato nee? TAFRA: Niim. Ama ba niim. LUJO: Ma ta? Samo je rika ne, i gotovo? TAFRA: Skoro da je tako... Dok smo razgovarali, upala je u sobu ki furija ona starija 'er, Katica, ona jeziona i ropija, i stala vikati ki manita da ona nee trpiti u kui nikakav pir, dok se ona ne uda. Na to mi je onda on reka da ne misli udavati mlau 'er, dok ne uda stariju. LUJO: A ta misli, uje, da naemo nekog enika za Katicu, pa onda... TAFRA Ma ta! Ma ta! Jesi uo! I ti viruje u to? To je obina finta. Di se jo vidilo da se mlaa 'er ne more udati dok se ne uda starija? Nema to veze, nego moj mu sin nije dosta dobra prilika... Eto, to ti je i nita drugo. LUJO: A ta veli, uje, da poe jopet k njemu i da zaprosi stariju er? Nju bi ti sigurno da, samo da je se delibera. TAFRA (odmjeri o lakat): Evo! Nisam popizdija. Da sinu natovarim na vrat takvu korpiju? To je isto ki da sam samog sotonu paklenog doveja kui. Rae da cili ivot ostane stari momak.

DUNKO: a... Eno je mi izaa iz bue. TAFRA: Neka, neka, Dunko moj, maka e ga ve nai... Ma putimo mi ovo! Reci mi ta je s tobom? Davno te nije bilo. LUJO: Pri kraju sam sa studijem. Pripremam upravo diplomski rad. Istraujem podruje ljudske psihe, koje je izmeu svijesti i podsvijesti, jave i sna. Zato sam i doa k tebi. Tribam napraviti jedan eksperimenat, a ti bi mi u tome moga puno pomoi. TAFRA: Ja? Ha, ha! Kako ti ja, obian gostioniar, morem pomoi u neem u to se tendim ki magarac u kantar. Ako e da te nauim kako se sprema ugor na brudet ili obotnica na salatu, to i... Ali ovo... nisam te razumija ni jedne jedine rii. LUJO: Onda u ti sve rei jasno i jednostavno. 'Ajde, ta ti misli... Kad bi se, recimo, nekog najjadnijeg ovika u ibeniku, pijanca, propalicu, besposliara, koji nema nikog svog... ki ta je, metnimo, Mile porki... kad bi ga se, na primjer, uspavalo, i kad bi se on probudija u gospodskoj kui, a svi se prema njemu tamo stali ponaati ki da je on veliki gospodin i gazda... kako bi on to primija?! TAFRA: ta ja znam. Moda bi mislija da sanja. LUJO: E, tu smo! A ta misli, kad bi to due potrajalo, toliko dok ne shvati da je sve stvarnost, i kad bi ga svi oko njega uvjeravali da je bija dvadeset godina bez svisti... ta bi onda pomislija? TAFRA: Pa valjda da je sve on prije bija san. LUJO: Vidi, sad smo doli do same stvari. Moj se eksperimenat sastoji u tome da vidim kako bi se takav ovik u takvoj situaciji ponaa. ovika je lako nai. U ibeniku ima na 'iljade diperaduna. Samo, triba mi kua. Bi li mi ti moga u tome pomoi? TAFRA: Da ga dovedem u svoju kuu? To izbij sebi iz glave. Moja bi ga ena isti as bacila vanka, da bi se probudija prije negoli bi i poeja sanjati... Nego... pada mi neto drugo na pamet... Moj dobar prijatelj... konte Florijan Dragojevi... ti zna da se on tute kod mene mukti rani... ima jednu praznu kuu, u kojoj niko ne ivi. Kad bi ga zamolija da nam je za ovo ustupi... LUJO: To bi bilo idealno. Molim te, uje, poi odma' k njemu... (U tom trenutku izvana se zauje glas: Nikola Bagara... Poznata drnika firma Nikola Bagara. aldajem pote, pinjate, tee, bronzine i sve ta je od late. Tekst se ponovi nekoliko puta, a onda na vratima gostionice ukae se neobian ovjek. Mlad je, oko 25 godina, krupan i robustan, sav u dronjcima, a po njemu oko pojasa visi mnotvo starih limenih posuda, dok u ruci dri primitivan vajsaparat. im ue, stane vikati u sav glas.) BAGARA: Poznata drnika firma Nikola Bagara... aldajem pote, pinjate, tee, bronzine... (Konobari ga prekinu, a jedan od njih ga pograbi i stane gurati van.) PRVI KONOBAR: Bii a! ta ti pada na pamet! Mi smo pristojan lokal. Kad nam se neto probua, mi ne aldajemo, nego kupujemo novo. (Kad konobari izbace Bagaru, Lujo skoi prema vratima, kao da je dobio neku ideju.)

LUJO: Uje... Ovaj tip je ki stvoren za ovo ta smo govorili. Nije odavde, niko ga ne zna i on nikoga ne zna. Taj e zbilja misliti da sanja... (Konobarima) Momci, presvucite se i 'ajte za njim. Pokuajte ga namamiti u neku konobu di ima dobrog vina i napijte ga, ali do besvisti. I kad padne, prinesite ga... di, ujae, reci? TAFRA: U kuu konte Dragojevia... onu kod katedrale. A ja u dotle otii do kontea da mu sve objasnim i uzmem klju. LUJO: Jo neto, uje. Zna li nekog trgovca, koji prodaje skupocjene vetite? TAFRA: Znam Bedricu. Prijatej mi je. LUJO: Onda iza kontea odma poi k njemu i zamoli ga nek ti posudi nekoliko posebno elegantnih primjeraka. U jedan od njih presvui emo tog Bagaru kad ga momci donesu, a drugi e mu sluiti za razne prilike... A sad moram na taciju. Dolazi mi jedan prijatelj, kolega sa studija, Trogiranin. I on e sudjelovati u ovome... (Krene) TAFRA: ekaj! Sad mi pada neto na pamet. Ako mi toga... kako se zove... Bagaru uinimo da poviruje kako je ono ta nije, mogli bi ga nagovoriti da ie prositi Cvitu. Oni stari lupe Prebanda bi se polakomija, kad bi vidija takvog gospodina. A ja... ajme ta bi guta kad se sve svri i kad on sazna kome je da er. LUJO (sa smijekom): Uje, uje, koji si ti funcut.. . Dobro, pristajem, ali samo pod jednim uvjetom. Da to ne ide dalje od zaruka. Ipak, teta bi bilo cure. Ona ti nije nita skrivila. TAFRA: Neka bude. Nije vano dokle e ii. Tija bi mu samo vratiti za ono ta je mog sina onako odbija. Neka ne misli da ja ne znam zato je to uinija. DUNKO: a... Mi je jopet ua u buu. TAFRA: Neka, neka, sinko! Dolijat e on maki kadtad. (Konobari, Tafra i Lujo raziu se otiavi obaviti svaki svoj dio posla.) DRUGA SLIKA Luksuzno opremljena soba sa starinskim pokustvom u kui honte Florijana. Na bogato izrezbarenom krevetu lei Nikola Bagara, poeljan, umiven, u raskonom elegantnom odijelu, spava i hre. U njegovoj blizini sjede Tafra, prvi i drugi konobar. Konobari su odjeveni u lakajske bluze. TAFRA: Pazite! Kad se probudi, neemo se vie zvati svojim imenima Ti e biti Toni, a ti Bare. A mene ete zvati jor Mario. PRVI KONOBAR: A ta bi mi to tribali sad ka biti? TAFRA: Vas dva ete mu biti sluge. I imate izvravati sve ta vam zapovidi. Vie nego da sam vam ja zapovidija. A ja u biti neto ki ef posluge... upravitej tute u kui. DRUGI KONOBAR: Dobro, gazda! Ali ta onda, ako on sluajno zaluta u nau tovernu i vidi nas tamo da radimo ki konobari?

TAFRA: O tome ne vodi brigu. To se ne more nikako, dogodit. Moj netjak e ga neprikidno imati na oku... (Zauju se koraci.) A, evo ga! Dolazi! (U sobu ude Lujo s jo jednim mladim ovjekom njegovih godina, takoer elegantno odjevenim.) LUJO (bacivi pogled na krevet): Bravo! Sve je ki bog... (Tafri.) Uje, evo da ti predstavim svog prijatelja i kolegu sa studija, Nina Vanjaku iz Trogira. NINO (priavi Tafri i rukujui se s njim) Puno mi je drago a am va upona. Lujo mi je pripovida o vami. LUJO: No, vidim, sve je spremno. Pa da ponemo s buenjem! TAFRA: Poekaj jo malo! Ima doi konte Florijan. Kad sam mu reka zato nam triba njegova kua, zaelija je da i on to vidi. LUJO (uhvativi se za glavu): Ajme... ajime, propali smo! Podavit emo se svi ki mievi. TAFRA: Nemoj tako, Lujo. Konte je puno fin i pametan ovik. On te more u ovome i tiogod svitovati. LUJO: Ne osporavam. Ali to e tribati izdrati. Ajde, de, da je na minut dva. Ma to e potrajati pitaj boga koliko vrimena. TAFRA: A ta sam moga? Nisam mu moga rei ne. Kua je njegova. NINO (upadne): mim li znat o emu e radi? Morem li ja a u otemu pomo? LUJO: Ne more, Nino, ama ba nikako... Taj konte ti je, istina, otmjen gospodin, ali je svojevrstan udak. On ti godinama ivi sam, bez posluge, bez ikog svog, stari neenja. Zato se niti pere, ni ti umija, niti minja robu na sebi. Koulju skida tek onda kad se raspane. Tako ti iz njega izlazi neki uasan vonj, koji se jedva more izdrati... Uostalom, outit e sam. TAFRA: Ajde, ajde, nemoj pritirivati. To je samo u prvi mah kad ga sritne, ali kad si due njim, privikne se i vie ne uti nita. LUJO: Je, zato si ga i stavija da ruaje kod tebe u kuini a ne meu gostima. Ili moda triba kuvaricama da struu mast s njegovog kolara? Time se more omastiti cili kazan juhe. TAFRA: Ajme meni, koje to gadarije govori! 'Oe li da se svi tute izrigamo? LUJO (nastavlja Ninu): A kako tek smrdi u njegovom stanu! On u kui nema zahoda, nego pia u jednu veliku kantu. I ta se kanta ne prazni svaki dan, nego kad se napuni do samog vrha. Onda tek dou fakini i izliju sve u kanalizaciju. A to je jedan put u misec dana. TAFRA: Mui, vrag te odnija, evo ga dolazi, moga bi te uti... (I zaista, u tom trenutku zauju se koraci i na scenu stupi konte Florijan Dragojevi. Na prvi pogled to je vrlo naoit stariji gospodin aristokratskog dranja, odjeven u frak. Na rukama su rnu bijele rukavice i dri tap od ebanovine s posrebrenim drkom. Meutim, pri paljivijem pogledu, uoava se da je frak na mnogim mjestima izlizan, poderan i izmaen, da je na kragni kosulje itav jedan prst neeg crnoga, da je

leptir kravata sva rascufana, a kroz rukavice proviruju mu prsti. Cim se on pojavi, na svim licima se pokae izraz gaenja i svi se povuku u dio sobe koji je najudaljeniji od njega. Neki od prisutnih stave rubac na nos.) KONTE FLORIJAN: Dobar dan, gospodo! Da vas nisam moda neim uznemirio? LUJO: Ni govora, jor konte. Dobro ste nam doli. Nego, znate, gripa je u iru, pa smo svi malo prilaeni. Izvolite sisti! (Lujo namjesti konteu stolicu u drugom kraju sobe, tamo gdje sjedi Tafra. Kad zadigne frak da sjedne, konteu ispadne komad rukava bijele koulje, koji je provirivao ispod rukava fraka, tako da je vidljivo da on zapravo koulje i nema, nego da su sve ono to proviruje ispod fraka samo njeni dijelovi. Konte brzo podigne taj ispali dio i vrati ga natrag pod rukav fraka. Kad sjedne pored Tafre, ovome se lice najednom preobrazi, na njemu se ukae izraz munine, ali se on ipak svlada, oito iz pristojnosti, i ostane sjediti na svom mjestu.) (konobarima) No, momci, ponite ga otrinjivati! (Konobari stanu Bagaru prskati vodom, pljuskati ga po licu i davati mu da pije nekakve napitke. Ovaj stane samo isputati nekakve neartikulirane glasove i prevrtati se s jedne strane na drugu.) KONTE FLORIJAN: Znate, mladi gospodine Panjkota, ovaj va eksperiment vrlo je interesantan sa stajalita psihoanalize... mislim, to istraivanje granice svjesnog i podsvijesnog. itao sam o tome mnogo kod doktora Freuda. Samo, znate, on istrauje kako se ljudska podsvijest manifestira u podruju svijesti, a vi idete obratnim putem. Vi pokuavate ono svjesno potisnuti u podsvijest. Vrlo... vrlo interesantno! Ako vam to uspije, to e biti podloga za jedan izuzetno znaajan znanstveni rad... (Odjednom se zauje jedan snaan prasak.) LUJO: ta je to bilo? PRVI KONOBAR: Ma nita. Dok smo ga diriali, prdnija je. LUJO: O, Gospode! Jo je samo i to falilo! (Stane irom otvarati prozore.) KONTE FLORIJAN: Dopustite da primijetim, gospodine Panjkota, da nije dobro otvarati prozore u sobi dok ste prehlaeni. To pogoduje razmnoavanju virusa i moe dovesti do bronhopneumonije, to e rei upale plua. itao sam o tome u jednoj medicinskoj knjizi... LUJO: Ne brinite, jor konte, to je samo za kratko. Friki zrak e pomoi da se na ispitanik ta prije otrizni. (Bagara se pone pomalo osvjeavati. On najprije sjedne na krevet i stane razgledavati sve oho sebe. Na licu mu se vidi da ne shvaa ni tko su ti ljudi oko njega ni gdje se nalazi. Zatim mu pogled padne na odijelo u koje je odjeven i to ga jo vie zaudi. U jednom trenutku primijeti ogledalo, ustane i doe pred njega.) BAGARA (pokazujui u ogledalo): Ko je ovi ovik ta me odotamo gleda? TAFRA: To ste vi, vae gospodstvo. Vi stojite prid ogledalom. BAGARA: Ja? (Prui ruku prema ogledalu i opipa ga) Je, ja sam. A di su moji poti, tee, bronzini i aldadura? TAFRA: Nek mi vae gospodstvo oprosti, ali ne znam o emu govorite.

BAGARA: A koji ste vi i ovi drugi? TAFRA: Va ponizni sluga Mario, upravitej vae posluge... (Pokazujui konobara.) A ovo su vae virne sluge, Toni i Bare... (Pokazujui Luju i Nina.) A evo, tute je i dotur koji vas je izliija i njegov pomonik. jor doture, najboje bi bilo da vi sve obajsnite njegovu gospodstvu. LUJO: Fala bogu, vae gospodstvo, da ste napokon doli sebi! Vi to, naravno, ne znate, ali s vama se dogodila velika tragedija... Jo u ditinjstvu, kad vam je bilo pet godina, pali ste u komu... neku vrstu besvistice. Va otac, konte Rozario, pokua je sve da vas izlii, ali bez uspjeha. Posla vas je ak u Zagreb u jednu kliniku. Tamo ste proveli skoro dvadeset godina, ali medicina je bia nemona. U meuvremenu su vai roditelji umrli, a oni u klinici su digli od vas ruke i vratili vas ovamo u roditeljsku kuu. Tada sam ja, na poziv ovih vaih virnih sluigu; uzeja stvar u svoje ruke, i zahvaljujui modernim metodama, o kojima oni u Zagrebu ne znaju nita, uspija sam vas dozvati svisti. Sad ste, fala bogu, potpuno zdravi. BAGARA: Ma je li vi to mene zajebavate? LUJO: Boe sauvaj! Kako uope morete doi na takvu ideju? BAGARA: A kako neu... Koliko ja znam, ja sam juer doa ovamo iz Drnia, jer mi je Mate trkalj reka da se ovde u ibeniku more bolje zaraditi. A i duan sam Mari Mijievoj, kod kdje sam popija puno vina i rakije na veresiju. A aa mi nije nikakav konte Rozario, nego pokojni Marko Bagara, postolar. I ja sam triba to biti, ali mi zanat nije ia od ruke. Tako sam se nauija aldavati i od toga ivim. Eto, tako vam stoju stvari, a ovo sve ta vi pripovidate morete slobodno obisiti maku o rep. LUJO (znaajno) Interesantno... Je li vidite, gospodo, kako je to interesantno... (Bagari) Znate, vae gospodstvo, dok ste bili u komi, niste bili sasvim bez svisti. S vrimena na vrime ste se budili i bili u nekom polusvisnom stanju. Tada ste buncali neto o nekom Marku postolaru, Drniu, Mati trkalju, Mari Mijievoj, aldavanju, ta ja znam... Ali, uvjeravam vas, sve su to bili plodovi vae bolesne psihe. Niko od tih ljudi ne postoji i nita od toga nije bilo. BAGARA: Ma 'ajte, molim vas! Vi mene 'oete uiniti pizdom. LUJO: Zaboga, vae gospodstvo, ta vam pada na pamet! Ova kua je vaa, vi ste naslidili veliko bogatstvo, ovi ljudi su vai sluge, koje su spremne ispuniti svaku vau elju... Pa zar bi vam sve to neko poklanja samo zato da vas uini, da oprostite, onim ta ste rekli? BAGARA: ta? Ova kua je zbilja moja? LUJO: Naravno. BAGARA: I oni su spremni ispuniti mi svaku elju? LUJO: S najveim zadovoljstvom. BAGARA: Onda neka mi odma donesu bocu rakije! (Prisutni se znaajno pogledaju i na Lujin mig prvi konobar se udalji i ode. Pokazujui kontea): A ko je ovo? KONTE FLORIJAN (tronutim glasom): Dragi sinko! Ja sam tvoj bliski roak, konte Florijan Dragojevi. Tvoj pokojni otac Rozario, bog mu dao dui lako, i ja smo bratii, od brata i sestre djeca. Dopusti mi da ti

ovom prilikom izrazim svoju veliku radost zbog tvog ozdravljenja, koje smo tako dugo ekali, i da te zagrlim! (Prie mu i zagrli ga.) BAGARA: Ma ta to ovde ovako smrdi? LUJO (intervenira): Molim vas, jor konte, sidite! Za njega jo nisu dobra ovako velika uzbuenja... (Bagari) Znate, kua je godinama bila zatvorena i nisu se otvarale ponistre, pa malo jo vonja po tufini. (U to prvi konobar donese na posluavniku flau rakije i au, naspe rakije u au i ponudi Bagaru.) BAGARA: A smim li ja ovo popiti? LUJO: Kako ne. Pa zaelili ste. BAGARA: I ne triba nita platiti? LUJO: Boe moj! Pa sve ta je tu je vae. BAGARA: I nije ni na veresiju? LUJO: Zaboga! Kako bi moglo biti! (Bagara u tren oka iskapi au i sam sebi ponovo natoi drugu.) BAGARA: Au, ita je dobra! Ki mliko Divice Marije. TAFRA: jor doture... Mogli bi mu sad reci i ono... LUJO (sjetivi se): Ah, da! Izvolite, samo izvolite! TAFRA: Znate, vae gospodstvo, ja sam vaem ai jo za njegova ivota obea da emo vas, ako ikad doete sebi, boga to oeniti. Ja sam vam ve zamirija curu. Istina, nije tako gospodskog roda ki vi, ali joj je aa bogati trgovac. BAGARA: eniti se? Ja? Ha, ha, ha, ha! Pa sve su cure biale uvik od mene ki od kuge. ak mi je jedanput i Anka Gnjusa, ta isti zahode u Drniu, rekla da bi prije vezala kamen oko vrata i skoila u riku nego pola za me. LUJO: Ali, vae gosopdstvo! Zaboravili ste da to ne postoji niti je ikad bilo. Sve je to bija samo san... razumite li, san. BAGARA: San?... Hm!... Vrag e ga vie znati... A kakva je cura? TAFRA: Prekrasna! Mlada ki kaplja, nema ni 18 godina. A graena ki da ju je sam gospodin bog umisija. LUJO: Potvrujem. Ja je osobno poznam. BAGARA: I vi mislite da e je njezin aa dati za me? TAFRA: Ma ne da mislim, nego smo skroz naskroz sigurni. Njemu e to biti velika ast.. BAGARA: A ko e ii curu isprositi? TAFRA (konteu): Ja mislim, jor konte, da bi najbolje bilo da to idete vi... ka najblii rod.

KONTE FLORIJAN: Nemam nita protiv. Dapae! Ja sam spreman sve uiniti u interesu znano... ovaj... da kaem... u interesu svog roda. BAGARA (ispijajui ve treu au): Hm! Mora zbilja biti da sam ono prije sve sanja. TREA SLIKA Ukusno ureena graanska soba u kui jor Vice Prebande. Na sceni su jor Vice, odeblji ovjek srednjih godina, graanski odjeven, i Cvita, mlada i zgodna djevojka od oko 18 godina. jor Vice stavlja u jednu posudu na pei tamjan, tako da je itav prostor zamirisao, a Cvita nestrpljivo svaki as zavirkuje kroz prozor. CVITA: ao, zato kadi sobu tamjanom, ki da smo u crkvi? VICE: Zna, dite moje, konte ti je veliki gospodin i on ti voli da mu mirii svugdi di god doe. CVITA: A 'oe li oti njegov roak doi njim? VICE: Ne znam. Napomenija mi je samo da e doi u pronju, a 'oe li i njega dovesti sa sobom ili nee, nije mi nita rekaj CVITA: A jesi li mu vidija toga roaka? Kakav je? VICE: Nisam ga vidija, ali govoru da je mlad i da je puno bogat. Doa je iz Zagreba i kupija je cilu onu veliku praznu konteovu kuu. CVITA: A ta ako mi se ne bude svidija? VICE: Ovi put nema mrdanja, zna. Svidija ti se, ne svidija, poi e za njega. CVITA: KaJko to, ao? Dosad si uvik mene pita svia li mi se mladoenja. VICE: Ovo je neto drugo. Zamisli, tuko jedna, bit e kontesa, svi e ti se klanjati. A o oldima koje e imati, da i ne govorim... bit e ih ki blata. CVITA (pogledavi kroz prozor): Ajme, ao, evo ih idu... (Veselo) Svia mi se. Puno mi se svia. Lip je ki Valentino... (Vice takoer prie prozoru.) Vidi, ao, to je oni u utom vetitu i s bilom panerom. VICE: Boga ti! Altroke Dunka Tafrin... A koji je oni drugi? CVITA: Mora da je naki konteov sluga. VICE: Sluaj! Ovi put se Katica ne smi pojaviti... (Pruajui joj jedan klju.) Ajde tamo i zakraunaj je izvanka u sobi, ali tako da ona to ne opazi. CVITA (uzimajui klju): Nita ne brini, ae. (Cvita otri i vrlo se brzo vrati popravIjajui haljinu na sebi. Uto se zauje zvono na vratima i Vice otvori. Na njima se ukae konte, koji se odmah rukuje s Vicom. Unato tamjanu, Vice pri tom doivi lagani ok osjetila mirisa, koji mu se vidi na licu, ali on se ipak uspije svladati. Konte to primijeti.)

KONTE FLORIJAN: Dobar dan, gospodine Prebanda! Da vas nisam, moda, neim uznemirio? VICE: Ma kakvi, jor konte! Izvolite! Izvolite samo naprid! (Za konteom uu Bagara, Lujo i Nino. Nino ima uto odijelo i bijeli eir, tako da je vidljivo da je Cvita od njega mislila da je enik.) KONTE FLORIJAN: Dopustite, gospodine Prebanda, da vam predstavim prisutnu gospodu... Moj roak, konte Nikola de Bagara... gospodina Panjkoru znate... a ovo je jedan njegov prijatelj. (Kako su sva trojica va zauzela poziciju podalje od kontea, nije se vidjelo koga konte pokazuje predstavljajui. A budui da su se pri predstavljanju naklonili samo Lujo i Nino, to Cvitu jo vie utvrdi u uvjerenju da je Nino onaj pravi i ona mu prie stidljivo oborivi oi.) CVITA: Puno mi je drago da ste i vi doli. NINO: Znate, uja am pripovidat o vaoj lipoti, pa am e aeli da va vidim. CVITA (vragolasto): I ta... Jeste li moda razoarani? NINO: Ma a govorite! Ja am oaran. Kod na u Trogiru jema puno lipih divojak, ali ovakove ka vi niam vidi. CVITA: Znai, vi ste iz Trogira? NINO: Jeam. Rojen am tamo, ali ivim i tudiram u agrebu. Prvi put am od Luje uja o vami. CVITA: Neete valjda rei da ste samo zbog mene doli u ibenik? NINO: Kunem vam e vetim Ivanom, amo arad va. (Odjednom, Cvita se stane osvrtati oko sebe i s muninom na licu pobjegne do prozora. Nino ode za njom.) a vam je? Da vam ni lo? (Cvita kimne glavom.) Je li vam ovod nito mrdi? (Cvita ponovo kimne glavom.) nate, to vam je od toga, a je Lujo, kad mo ili vamo, ugai na jedno nito di e, da protite. pa porka. Je oiti potol, ali e uvik uti vonj. LUJO (uvi objanjenje, ljutito): 'Ajde ti u... ajme, ta sam tija rei! (Za to vrijeme konte i Vice su potiho razgovarali. Odjednom, Vice se obrati svima.) VICE: Izvolite, gospodo, komodajte se... Sidite... ime vas morem poastiti? BAGARA: Meni za poetak jednu bocu rakije i au. (Vice se iznenadi, ali ipak izvadi pred njega flau rakije i au, a ovaj odmah navali na to kao na najveu blagodat. Ostali dadu znak da ne ele nita.) VICE: A ti, Lujo, kako to da si ti ovde? LUJO: Znate, jor Vice, konte de Bagara se liija na jednoj klinici u Zagrebu. Sad je, fala bogu, zdrav, ali jo mora biti pod kontrolom likara, i ja sam se toga pod uzeja. Zato sam uvik s njim. VICE: Lipo od tebe... No, jor konte, da puno ne okoliemo. Ja znam zato ste ovde. To je za mene velika ast. Recite mi samo kakvi su vai zahtjevi?

KONTE FLORIJAN: Gospodine Prebanda, mi nemamo nikakvih posebnih zahtjeva. Vi ete djevojku opremiti kako najbolje znate i prema svojim mogunostima. to god napravite, bit emo zadovoljni. Samo bismo eljeli uti va naelni pristanak. VICE: Ja pristajem. Utoliko vie ta vidim da se cura momku svia, a i on njoj. BAGARA: Je, svia mi se puno. ena je, ne pari neso Gospa na oltaru. VICE (iznenaeno): Kako? Zar on... KONTE FLORIJAN: Da, to je moj roak. A to ste mislili? (Ovo otkrie izazove kod Vice malu zabunu, a kod Cvite pravi ok. Nastane kratkotrajna utnja, koju prekine Bagara priavi Cviti i utinuvi je za obraz.) BAGARA: Vraga ti izila, ta ima smine obraze! (Cvita vrisne, opali mu pljusku, a onda pobjegne glavom bez obzira i nestane sa scene. Ponovo pauza.) KONTE FLORIJAN: Vidim, gospodine Prebanda, da smo od poetka krenuli od jednog malog nesporazuma. Nadam se da to nee promijeniti vau odluku. VICE (nakon kraeg razmiljanja, iz koga je vidljivo da mu ponuda i dalje ostaje privlana): Ni govora! ta sam reka, reka sam i na tome ostajem. Na kraju krajeva, lipota nije vana. Posebno kod mukoga. Vano je da je momak mlad i zdrav... Samo, pari mi se da puno pije. KONTE FLORIJAN: No, no, ne brinite! Sve e se to srediti kad ue u brak. Samo bi trebalo da sad utanaimo vrijeme. VICE: E, tute ima jedan mali problem. Cvita ima svriti maturu, a to je za dva miseca. Ja ne bi tija da vinanje bude prije toga. KONTE FLORIJAN: O, pa to nije nita. Toliko se ipak moe priekati. VICE: Ma ima jo neto, znate. Cvita vam nije ba najbolji ak. Ima jedinicu iz latinskoga. Ako pane na reparabile, to bi moglo stvar produiti do jeseni. KONTE FLORIJAN: Pa mi emo uiniti sve da do toga ne doe. Ja izvrsno vladam latinskim. Poaljite je meni na repeticije. Garantiram vam da e najkrae u roku od mjesec dana ispraviti tu jedinicu. VICE (pomalo u neprilici): Ne znam bi li to bilo ba zgodno... KONTE FLORIJAN: No, no, vi sigurno to mislite s obzirom na moju pomalo zanemarenu vanjtinu. Ali ne zaboravite, gospodine Prebanda, da ja imam aristokratsku edukaciju i ja dobro znam kako kavalir mora izigledati kad mu mlada dama dolazi u posjet. VICE: Dobro, dobro! Nisam to mislija, nego nisam elija da vas inkomodavata. (U sobu naglo upadne Katica, sva zajapurena. To je visoka, snano graena djevojka, ne ba u cvijetu mladosti, a i sve bi se za nju moglo prije rei, nego da je lijepa. im ue, ona stane vikati iz svega glasa.)

KATICA: ta je ovo? Jopet se tute pravu neki enidbeni planovi iza mojih lea. (Vici) Jesi li mi obea, vrag ti odnija obeanje, da e najpre mene udati, pa onda Cvitu? Starija sam i imam na to pravo. A ti me jopet pokuava privariti. VICE: Katice, dite moje, ti zna da sam sve pokua, ali nije se nala prilika. KATICA: Neka te vrag odnija ta si pokua! Da si se potrudija, naa bi. ta sam ja, jebem mu sveca, makanjana, gobava, orava, da se za me ne more nai prilika? Ona colava Perina Kotanova nala je priliku, a za me se ne more nai. VICE: Katice, evo, ja ti obeajem da u se ovih dana jopet potruditi, samo se smiri. KATICA: Neu se smiriti. Neu, dok mi ne nae. I da zna! Ovde nee praviti nikakvo vinanje, dok mene ne uda. Ili u sve porazbijati po kui... ovako... ovako... ovako... (Stane bacati vaze, tanjure i ae na pod i razbijati ih.) VICE (skoi i uhvati je za ruke): Katice, pristani, ili e dobiti dvi po gubici! (Katica ga ugrize za ruku kojom je dri i Vice je pusti vrisnuvi.) Auuuu! Vrag ti sriu odnija, tebi i onom danu kad si mi dola na svit! KATICA: I upamtite! Neete vie danas voditi nikakve razgovore. Stat u tute i derati se iz svega glasa dokle sve ove prosce vrag ne odnese a ih kue... (Stane histerino vikati lupajui nogama o pod) Aaaaaaaaa! (Vici ocito prekipi i on pograbi jednu stolicu.) VICE: Vanka! Vanka! Isti as vanka, ili u ovu katrigu slomiti oda te! (To je oito djelovalo, jer se Katica odmah povue. Vice, vidljivo uzrujan, vrati se drutvu. Dua pauza, jer su svi pod dojmom onoga to su uli.) VICE: Evo, vidili ste, jor konte, kakvog vraga imann u kui. Puno mi je a, ali ovi na dogovor e morati malo due priekati dok ovi problem ne riim. KONTE FLORIJAN: Nema nikakvog problema, gospodine Prebanda. Ja vam i u tome mogu pomoi. Ja ve sada imam za nju jednu krasnu priliku. VICE: Imate? Dajte je, jor konte, palit u svaki dan sviu u crkvi da vam bog dade zdravlja. KONTE FLORIJAN: Samo... ne znam hoe li vas smetati to to se radi o obinom teaku s Gorice? VICE: Smetati? Ma neka je i crni ava, samo da mi je skine s vrata. KONTE FLORIJAN: Onda je sve u redu. Doi u ovih dana s njim k vama ponovo u pronju. VICE: Ma kuajte... 'Oe li je on 'titi kad je vidi onakvu? KONTE FLORIJAN: Ne brinite! On se trudi da udovolji svakoj mojoj elji. Ja sam mu dao u najam veliki kompleks zemljita uz minimalnu naknadu i time sam ga jako zaduio. (S tim rijeima konte ustane, spreman da se oprosti, a ustanu i ostali.) Gospodine Prebanda, do najskorijeg vienja! (Konte i njegovo drustvo odu. jor Vice takoer napusti prostoriju. Jedan trenutak scena je prazna, a onda s jedne strane

proviri Cvita, a s druge Katica. Njih dvije priu tiho jedna drugoj i trijumfalno se rukuju kao osobe koje su postigle eljeni uspjeh.)

ETVRTA SLIKA Soba u stanu konte Florijana. Posvuda je starinsko pokustvo, koje odaje sjaj nekadanjeg bogatstva: stilski namjetaj, zlatni i srebreni svijenjaci, kristalni lusteri i dr., ali sve je puno praine i obavijeno pauinom. U jednom kutu je velika limena kanta od kojih 50 litara, a uz nju prislonjen mali praktikabl od dvije skaline, koji je oito nekad sluio kao klecalo u nekoj kapelici. Na vrhu toga praktikabla, okrenut leima publici, upravo stoji konte i vri malu nudu u kantu. Kad to zavri, poklopi kantu velikim poklopcem, sie s praktikabla i zagleda se u bonu stranu kante, sasvim joj pribliivi lice. U tom trenutku zauje se kucanje. KONTE FLORIJAN (sagnut, promatrajui i dalje kantu): Samo naprijed, gospodo, samo naprijed! (Uu Lujo i Tafra. Konte Florijan i dalje zabavljen svojim poslom) Izvinite, gospodo, sjednite! Ispriat ete me samo trenutak, dok ne rijeim ovaj mali problem... Interesantno, koja korozivna mo urina! Moe ak i eljezo rastvarati... Pa da! To je zbog velike koliine acidum uricuma, to e rei mokrane kiseline, C5H4O3N4,... Pojavila se mala rupiea, iz koje curi van. To moram odmah sanirati... (Konte prie stolu, izvadi iz ladice u njemu pola truce kruha, prie kanti i stane tipanjem komadia kruha otkidati i lijepiti na kantu. Kad to zavri, odloi kruh, uzme ukrasni rubac iz depa na prsima, obrie njime ruke i vrati ga natrag u dep.) Tako! To je dovoljno kao privremeno rjeenje... Gospodo, na ovjek samo to nije stigao. Strpite se jo malo... Ne znam ime bih vas ponudio. Imam samo ovo kruha i maslaca... Ako ste raspolaeni... LUJO i TAFRA (istovremeno, s grimasom gaenja na licu): Ne, ne! Fala, jor konte! Upravo smo marendali. KONTE FLORIJAN: Onda, gospodo, to mislite o ponaanju naeg ispitanika? LUJO: Znate, jor konte, ja sam ba tija o tome govoriti s vama. Ja sam doa do zakljuka da je cili ovaj eksperimenat promaen. Taj je Bagara tako vrsto glavom prislonjen na zemlju, da ni ne pomilja da je ita sanja. Za njega je sve gola stvarnost. Jedino kad je pijan govori o onom ta je bilo prije ka o snu. A im se otrizni, jopet spominje i Drni, i Maru Mijievu, i aldavanje, i ta ti ga ja sve znam. KONTE FLORIJAN: A ime tumaite da je ovu novu situaciju prihvatio kao potpunu zbilju? LUJO: Samo time ta mu ona vie odgovara nego ono prije. KONTE FLORIJAN: udi me, gospodine Panjkota, da vi, kao budui psihijatar, nemate smisla za one suptilne nijanse u ljudskoj psihi. Moda su vas zarazile one teorije s Istoka, po kojima je sve psihiko na biolokoj osnovi? LUJO: Nisu mene zarazile nikakve teorije, nego taj Bagara je ista biologija po svim moguim teorijama. KONTE FLORIJAN: I to vi predlaete? to dalje s njim?

LUJO: Ja mislim da bi ga sad tribalo vratiti tamo di je prije bija. Da vidimo 'oe li pomisliti da je ovo sad sanja. To bi moglo dati neke rezultate, iako ni u to nisam posve siguran. KONTE FLORIJAN: A vi, gospodine Tafra, to vi mislite? TAFRA: Da je po mome, ja bi ga dra ovako sve dotle dok ga ne oenimo. A onda bi uinija ovo ta Lujo kae. Samo da onom starom lupeu Prebandi zapaprim. KONTE FLORIJAN: Vidim, gospodo, da su nam ciljevi dijametralno opreni. Gospodin Panjkota je posve rezignirao, a vi, gospodine Tafra, oprostite to to moram rei, rulkovodite se nekim sitnim motivima. Zato vas obojicu molim da cijelu stvar potpuno prepustite meni. LUJO: Ako to elite, nemam nita protiv. Samo... tija bi ipak znati koji je va cilj? KONTE FLORIJAN: Ja bih nastavio kako smo zapoeli i ako mi uspije Bagaru oeniti Cvitom, poklonio bih mu kuu, usvojio ga i proglasio stvarnim roakom. Pa ak i nasljednikom. TAFRA: U ime Isusovo, jor konte, ta vam je? Da vas ne vidim i ne ujem tute prid sobom, ja bi' reka da niste pri zdravoj pameti. KONTE FLORIJAN: Zaboravljate, gospodine Tafra, da sam ja ve ovjek u godinama i da ivim sam... a ovoj kui i meni osobno potrebna je enska ruka. Za mene je kasno da se enim, a eto, moram se nekako osigurati za starost... da imam nekoga tko e brinuti o meni, kad budem posve nemoan. LUJO: Ja vas razumim, jor konte. Samo ipak... ne ini li vam se da time upropatavate jednu mladu i finu curu? Zamislite, najprije je udati za polukretena, a onda je vezati uz postelju jednog starog i nemonog ovika! KONTE FLORIJAN: Ja to vidim drukije, gospodine Panjkota. To je neto to svaka djevojka moe poeljeti. Dobiti mua intelektualno inferiornog, vladati njim, a onda, poslije moje smrti raspolagati svim ovim to ja imam. LUJO: Ma ja vam se zbilja udim. Pa vi ste mogli taj svoj problem dosad sto puta riiti. Mogli ste uzeti ne jednog, nego najmanje pet slugu ili slukinja. KONTE FLORIJAN: to vam je, gospodine Panjkota! Pa znate li da poslugu treba plaati? A poslije, kad ostarite i izgubite kontrolu nad stvarima, poet e vas potikradati i na kraju sve raznijeti... (Zauvi korake.) A, evo ga! Ide na kandidat. LUJO (ustane oito nezadovoljan): Oprostite, jor konte, ali ja u ovome dalje neu sudjelovati. elim vam sve najbolje i do vienja! (Lujo krene i na vratima se gotovo sudari s Ivom Petrinom koji upravo ulazi. On ga samo letimice odmjeri od glave do pete i bez rijei izie. Petrina je krupan ovjek koata lica i jake konstrukcije; oito je da se itav ivot bavi fizikim radom. Odjeven je u tipinu ibensku teaku nonju, kakva se nosi u praznine dane.) PETRINA: Evo, ja doa, jor konte, ki ta ste zapovidili. KONTE FLORIJAN: A Dobar dan! si ostavio iza vrata.

PETRINA: kuajte, pribrdija sam... Dobar dan svima! KONTE FLORIJAN: Poznaje li gospodina Tafru? PETRINA: Ih, da ne znam! Proda sam mu na stotine litara vina i rakie. KONTE FLORIJAN: Izvoli, sjedni... Znam da nema mnogo vremena, pa u zato odmah prei na stvar. Iz odreenih razloga meni bi bilo jako stalo da ti oeni jednu djevojku, iji e ti je otac vrlo rado dati. Ima li to protiv toga? PETRINA: Kad vi to elite, kako bi' ima? A i triba mi ena. Mati je ve stara, triba joj dati ruku u kui. A i meni triba pomo u poju. KONTE FLORIJAN: Pa kako to da se dasad nisi oenio? PETRINA: Prova sam nekoliko puta, ali svaki put kad sam s curom poeja odati i poveja je u kuribandu, pa je tamo stega, stala bi skrikati da joj lomim kosti i pobigla bi a od mene. I posli me ne bi tila vie viditi. KONTE FLORIJAN: Eh, kad te bog tako grubog napravio. U tim stvarima treba biti njean. PETRINA: Ma jebem mu kurvetinu Gospu... KONTE FLORIJAN (povienim glasom): Ive! Zaboravija da ovoj kui ne pristaju takve rijei! PETRINA: Skuajte, jor ikonte, zaletija sam se... Ma bija sam njean. Tri me trojstva sapela, ako nisam. Nego ove nae cure ki da su napravljene od puine. KONTE FLORIJAN: No, bit e da ti nisi sasvim svjestan svoje snage. Ali ovdje nee biti tog problema. Djevojka o kojoj je rije krupna je i snana i podnijet e tvoj stisak. Samo ima jedan nedostatak. Nije ba lijepa. PETRINA: A ta e mi lipota? Ne dovodim je kui da mi slui za ukras, nego da mi radi. KONTE FLORIJAN: U redu, kad je tako. No, moram te na jo neto upozoriti, da ne ispadne da ti prodajemo maka u vrei. Ima malo nezgodnu narav. Jezik joj je dui nego kravlji rep, a zloesta je kao sam avo. PETRINA: Ma ta! Jebem ti krv Isusovu... KONTE FLORIJAN (strogo): Ive! Ti se ponovo zaboravlia! PETRINA: kuajte! Jopet mi je izletilo... Ma tija sam rei da je to najmanje vano. Nema tog jezika koji ja nisam u stanju skratiti, niti te zloe s kojom nisam u stanju izai na kraj. KONTE FLORIJAN: Znai li to da ti, unato svemu, ipak pristaje? PETRINA: Kako vi kaete, jor konte.

KONTE FLORIJAN: Dobro, onda doi sutra opet k meni, pa emo zajedno u pronju. I obuci se to moe sveanije. PETRINA: Ou, jor konte! (Ustane da poe.) KONTE PLORkfAN: I pazi! Kad budemo tamo, da ti ni sluajno nije utekla neka betima. To je pristojna graanska kua. PETRINA: Trudit u se koliko budem moga. KONTE FLORIJAN: A sad moe poi. PETRINA (neprestano se naklonivi): Do vienja, jor konte... Do vienja, jor Niko! KONTE FLORIJAN: Eto, vidi kako zna, kad se potrudi. Do vienja! (Petrina ode.) TAFRA: Priznajem da ste ovo puno dobro izveli, ali ima neto na to ste zaboravili, a to je sama Katica. Znate dobro da aa njome ne vlada. ta e biti ako ona digne larmu i usprotivi se, kad vidi da je udaju za teaka? KONTE FLORIJAN: O, mislio sam ja na to. Ja tu raunam na poduzetnost ovog Petrine. Ako mu djevojka bude odgovarala, on e lako, uz oevu dozvolu, slomiti njen otpor. TAFRA: Onda ete, umisto zaruka, imati tuu. KONTE FLORIJAN: Moda. U prvi mah. Ali, vidite, gospodine Tafra, ima jedna osobina ljudske prirode, koja ovdje moe biti presudna. Njih dvoje su sline naravi. A takve naravi, kad ive jedna uz drugu, meusobno se ponitavaju i onda nastaje sklad. TAFRA: ivi bili, pa vidili... Ma sve se bojim da e, umisto sklada, biti rat do smrti. PETA SLIKA Gradska ulica u ibeniku. Njom etaju Lujo i Nino i razgovaraju. NINO: Ja ti puno amiram, Lujo, a i doputi da do ovega dojde. Nii mi dignut ruke od vega i putit ve konteu. amili a e bit, ako mu upije... Onakova cura... Boje bi joj bilo da oma koi u more i da se utopi. LUJO: A ta da radim? 'Ajde, reci mi ta sad da radim? Morem jedino otii jor Vici i priznati mu sve. Ali onda u napraviti skandal i teko u se zamiriti i konteu i ujcu. NINO: Ja u ti re a e uinit, ako i ovik i ako i prijatej. Nagovorit e jor Vicu da Gvitu ne aje konteu na intrukcije, nego e priporuit mene. Ti zna da ja jemam latinki u malemu prtu. LUJO: I ta misli da e time postii? NINO: Kako a u poti? Pa dobit u Cvitu ja, umito onega imbeila. a ne vidi, empjo jedan, da am e inamura? A vidi i i da ja njoj niam mrak.

LUJO: Reci ti meni neto otvoreno! Misli li ti Cvitu oeniti, ili ti je samo do toga da se provede dok si ovde u ibeniku? NINO: Ma a govori! To Je cura kakova e amo poelit more. Ja bi je oeni iti tren, amo kad bi ona i njein otac tili. Bi, kunem ti e vetim Ivanom. arad tega te i molim da mi ovo uini. LUJO: Oho! A ta emo sa zarunicom u Trogiru? NINO: Ma kad am ugleda Cvitu, i aboravi am na nju. A ionako je meu nami ve odavno ve puknulo. Ta e vea amo formalno odraje arad tega a u njein i moj otac veliki prijateji. LUJO: Onda bi se tvoj aa ovoj enidbi sigurno usprotivija? NINO: Bi, a pravo re. I to etoko. Ma ja bi e ito oeni ovod bre njegovega nanja, a onda bi ga tavi prid gotov in. LUJO: Hm! To je isto furbarija svoje vrste. Ali svejedno. Pomoi u ti koliko morem. Ipak mi je drae ovo nego da se ostvaru konteovi planovi... Aha, evo upravo ie jor Vice. Doi, govorit emo s njim! (Iz suprotnog pravca naie Vice Prebanda eui ulicom. Njih dvojica mu priu.) LUJO: Dobar dan, jor Vice... kuajte, samo da vas neto pitam. Kako Cviti ie latinski kod konte Florijana? VICE: Nemoj mi nita govoriti, moj Lujo. Kad je ila na prvu repeticiju, on se, dodue, prisvuka, ali je uzeja neki vetit od svoga praprapradida, koji je najmanje sto godina lea u nikom bavulu, pa se sav uplisnjavija. A kako se pri tom samo prisvuka, a nije se opra, onda more zamisliti... Jadna cura nije mogla izdrati ni pet minuta. Izvadila se na to da joj je zlo i pobigla a. I nee vie tamo ni iva ni mrtva. LUJO: Znate zato sam vas to pita. Ovi moj prijatelj iz Trogira, Vanjaka, pravi je strunjak za latinski. On bi rado Cviti dava repeticije. ak bi zbog toga dolazija vama kui. VICE: Lujo, ovu ideju ki da ti je bog priapnija... jor Vanjaka, zafaljivat u vam do groba, ako je nauite tako da ispravi tu nesritnu jedinicu. Recite samo koliko traite za sat? oldi nisu u pitanju. NINO: Ma a govorite, jor Vice! Ja u to radit mukte, i prijatejtva prama Luji. Pine jemam, fala bogu, a dok am ovod u ibeniku, ionako nimam a init. VICE: Ne, ne, neete vi to meni mukti raditi. Ja u vas poteno nagraditi za va trud... Dogovoreno je. Morate ve danas popodne doi k meni i privatiti se posla. NINO: 'Ou, jor Vice, privatit u e kako najboje nam i umim.

ESTA SLIKA Ponovo primaa soba u stanu jor Vice Prebande kao u treoj slici. Na sceni su jor Vice, konte Florijan i Petrina.

KONTE FLORIJAN: Kao to sam vam rekao, gospodine Prebanda, Petrina je pristao od prve. Nisam ga morao mnogo nagovarati. VICE: kuajte, jor konte, a jeste li vi rekli njemu kakve je ona udi? KONTE FLORIJAN:. Naravno. Vjerno sam mu opisao sve njene karakteristike i nisam nita pokuavao ublaiti. Ali izgleda da to njega uope ne smeta... Uostalom, neka vam on to sam kae! PETRINA: Ma kakva ud! Nije meni vana ud, nego samo to da je cura jaka i zdrava. A ta se udi tie... ta vea angiraa, to boje. VICE: No, no, o tome emo kad je vidi i uje. Pitat u te 'oe li onda tako misliti. PETRINA: Ma ta... Jeb... (Konte ga strogo pogleda i on se prekine.) ovaj... tija sam rei da sam ja svaiju ud u stanju dovesti u red. VICE: Virujem. Ma ima jo neto o emu nismo mislili. ta ce biti ako se ti njoj ne svidi i ako ona tebe ne bude tila? Ja sam tute potpuno nemoan. PETRINA: To nije vano 'oe li ona ili nee. Meni triba samo to da mi vi date odriene ruke da mogu initi njom ono ta ja 'ou. A sve ostalo je moja briga. VICE: Ako je tako, onda dajem ti ih. Samo, unaprid ti kaem, nee ti njom biti lako. PETRINA: Ma, jeb... (Konte ga ponovo strogo pogleda.) ovaj... Vi nemate pojma ta sam ja sve u stanju napraviti. To su takve stvari o kojima bi grad godinama pripovida. VICE: Dobro, dobro, ini ta te voja, samo mi je skini s grbae. Eto, sad vidi koliko mi je dodijala. KONTE FLORIJAN: Gospodine Prebanda, vidim da pregovori idu u pozitivnom pravcu. Preostaje, dakle, da se rijei jo samo jedna stvar, a to je pitanje miraza. to ste vi spremni dati? VICE: Sve... sve... samo da je moje oi vie ne vidu... Evo, Petrina jesi li zadovojan ako ti nabavim jednu erdinjeru i dva konja? PETRINA: Ne triba meni to, jor Vice. Imam ja i erdinjeru, i kar, i tri konja, i dva magarca. To bi mi samo smetalo. Ne bi' ima di drati. VICE: Onda reci, oe li neto drugo? PETRINA: Ne triba mi nita. VICE: Ne, ne, reci, slobodno reci! Dat u ti ta god zatrai. PETRINA: Ali, jeb... (Konte ga opet prostrijeli pogledom.) Ma, jebem mu boga jarca, ne znam zato mi stalno betime dolazu na usta. VTCE: Bravo! Bravo! Samo ti betimaj. Sad vidim da si pravi ovik za nju. Ako u niemu, u tome ete se barem slagati.

PETRINA: Ma tija sam rei da ja ne traim nikakvu dotu. Ako mi cura bude odgovarala, to mi je najboja dota. VICE (tapui ga po ramenu): E, takvog zeta odavno ekam... A ti, ako ti bude ta vrdala, slobodno ubij boga u njoj, jesi li uja! (Naglo upadne Katica.) KATICA (pokazujui na Petrinu): Je li to ovaj? VICE: Je, dite moje. Ovo je ovik koji te prosi. KATICA: A tako! Oe me udati za teaka! Cviti namira samu gospodu, a nene bi tija teaku uvaliti. E, nee, jebem ti svetu nediju! Ili e mi nai ono to mi pae, ili nita. VICE: Ali, Katice, duo, ovi Petrina ti je bogati teak. Bogatiji od puno gospode. Kod njega ti nee faliti ni tijeg mlika. KATICA: Jebe se meni za njegovo bogatstvo. Po faci mu se odma' vidi da je najobiniji grezun. Pogledaj mu samo onu glavurdu! I takvome ti mene daje! Niti si aa ikad bija niti si se sad pokaza. Bacaj tog kretena odma vanka, ili u poeti sve razbijati po kuci. (Katica dohvati jednu vazu s namjerom da je razbije, ali Petrina skoi, oduzme joj vazu, a onda je obgrli rukama i stegle. U prvi mah ona je iznenaena i gleda ga zaprepateno, ali joj odmah zatim bijes prokulja iz oiju.) ta me stee? ta me stee? Oe da mi pokae kako si jak, je li, seljaino? Poserem se ja na tvoju snagu. Mogla bi i ja tebi pakazati, da mi ne dri ruke. Puti me! Puti me odma', jesi li uja! (On je pusti, ali je i dalje dri jednom rukom, a drugom je stane opipavati po ramenima, bokovima i grudima.) Da si smista diga ruke s mene, prostaino jedna! Nisam ti ja tvoja kobila, da e ti mene opipavati. Ostavi me, sriu ti vrag odnija! (Stane ga slobodnom rukom udarati gdje stigne, ali te udarce on gotovo i ne osjea. Na kraju joj rastvori usne i stane joj ogledavati zube kao konju. Oito zadovoljan pregledom, udari je svom snagom po stranjici i obrati se Vici.) PETRIlNA: jor Vice... Uzimam! Pogoeno!

SEDMA SLIKA Isti prostor, samo nekoliko dana kasnije. Na sceni je Cvita, koja sjedi za stolom i pie, a Nino Vanjaka eta s knjigom u ruci i diktira joj. NINO: Napiite: Unum o, duo okulo, dua aure habemu... Jete li napiali? CVITA: Jesam. NINO: Da vidim... (Prie joj i sasvim prisloni glavu uz njenu.) Lipo! ve te lipo napiali. amo, arad ega te tavjali ove kvake na . U latinkom nima loval . CVITA (gledajui ga vragolasto): Pa tako ste vi meni diktirali. NINO: Ali to ni , nego . Ka, metnimo li, iak.

CVITA: A tako! Onda vi mene uite latinski po trogirsku. NINO: Ma je li e vi to menom afrkajete? CVITA: kuajte, jor Vanjaka, nisam tila, nego meni je ovi latiniski dosadan. Zato ne bi priali o neem drugom? NINO: Ma meni bi vami bilo puno drago pripovidat o drugim tvarima, ali ja am vaem ocu obea da u va nauit latinki... Pojmo ovo vrit, pa emo poli pripovidat. 'Oete ovu reenicu privest na 'rvaki? CVITA: Da vidimo... (ita.) Unum os, duos oculos, duas aures habemus... Jedan nos, dva para oala i dvi ure imamo. NINO (uhvati se za glavu): O, Iue moj! O u uta, oculo u oi, a aure ui. To znai: Jemamo jedna uta, dva oka i dva uva. CVITA: Zbilja! Nisam znala. Ti Rimljani mora biti da su bili puno pametni ljudi. NINO: Ma vi e to jopet menom afrkajete. CVITA (zagleda se zavodljivo u njega): Recite mi, jor Nino, di ste nauili tako dobro latinski? NINO: U agrebu. Ja tudiram klainu filologiju. CVITA: ula sam da u Zagrebu ima puno lipih cura. NINO: Jema, a pravo re. Jema puno. CVITA: Pa kako to da vas ni jedna od njih nije dosad obrlatila? NINO: Probale u mnoge. Ma a morem kad mi e ni jedna od njih ni vidila. CVITA: A ima li nigdi drugo neka koja vam se svia? NINO: Je, jema. Ali a morem kad njom ne mim govorit ono a bi tija, nego ono a njein otac od mene ie... Gremo daje!' Oete proitat ovu entencu! CVITA (ita): Terra est stella. NINO: Fino! A ad recite a to nai? CVITA: Zemlja je zvizda, a moj aa je... NINO (uplaeno): Muite! Muite, a ime Iuovo! More bit da je on ovod bliu... Bro gremo na novu entencu! Proitajte i prevedite ovo. CVITA (ita): Magraritas ante porcos... To mora biti da se nika Margarita nigdi porkala. NINO1: Ajme meni, a govorite! To nai bier prid prace. A to e govori onda kad e nekom pokaije lipota, a ovi tu lipotu ne priponaje.

CVITA: Onda bi ise to moglo odnositi na vas, jor Nino. NINO: Na mene? arad ega na mene? CVITA: Pa zato ta je lipota prid vama, a vi je ne pripoznajete. NINO: Ko govori da je ne priponajem. Jo kako je priponajem, nego ne mim to pokaat. Ako bi va otac to vidi, moga bi me potirat a i vie e ne bi moga vami astat. CVITA: Onda iemo dalje! Recite mi ta ovo znai: Manus manum lavat? NINO: To nai: Ruka ruku pere. To 'oe re da e u dvi ruke more puno vie uinit nego jednom. CVITA: 'Oete mi pokazati kako to ruka ruku pere? NINO: Evo, ovako! (Stane praviti pokrete kao da pere ruke.) CVITA: A moredu li se tri ruke tako jedna s drugom prati? NINO: Pa... kako da reem... moredu... i tri i etiri... CVITA: Onda bi bija red da mi i to pokaete... kako to more? (Nino uhvati njenu ruku i stane je svojim obim rukama milovati, a onda ne odoli i poljubi joj ruku. U tom trenutku iznenada ue jor Vice i ugleda prizor. Nino naglo pusti Cvitinu ruku i ostane sav zbunjen.) VICE: Onda, kako ie latinski, jor Vanjaka? NINO: Gre, gre... Doad mo puno unapridovali. VICE: Vidim, vidim da ste uznapridovali. Moda i maio priko vie. NINO: Ma ja am to amo pokaiva onu latinku kako ruka ruku pere... Manu manum lavat. VICE: Je, je! Nemam nita protiv toga. Ali siam se i ja neto latinskoga iz kole. Govori se i: Festina lente. NINO: Raumi am va, jor Vice. Nemojte e nita tarat. Bit ete menom adovojni. VICE: 'Ajde, nadam se! Daj boe da bude tako! (Povue se.) CVITA (nakon pauze): Eto, jeste vidili da se nemate ega plaiti? NINO: Ma ito niam raumi a je oti re onim Fetina lente. Je li da grem daje ovim putem, amo polako, ili da e okanim ovega a inim? CVITA: Ma zar je to uope vano? I ja sam neto nauila latinski, makar imam jedinicu. Govori se Res, non verba! Stvari, a ne rii! Prema tome, jor Nino, priite ta prije na In medias res, jerbo, kako kau, Audaces fortuna iuvat. (Nino je pogleda zadivljeno, a onda joj prie, zagrli je i poljubi, a ona mu se. potpuno prepusti. U jednom trenutku on se odmakne od nje i zagleda u nju.) NINO: Ma neka bude a jema bit! Errare humanum et! (Ponovo je jo vrse zagrli i poljubi.)

Kraj prvog dijela DRUGI DIO

OSMA SLIKA Unutranjost crkve. Pred oltarom nervozno ee sveenik don Jerko, odjeven u obredno ruho. U klupama sjede jor Vice, Cvita, Lujo i Nino. DON JERKO: Ipak, gospodine Prebanda, ovo je malo previe. Pola sata zakanjenja. to mislite, da ja imam vremena za bacanje? VICE: Strpite se jo malo, don Jerko, oni e doi svaki as. Mlada se, znate, malo pripala, pa se zakraunala u sobu i on je sad triba... kako bi reka... ne kako izvui odatle. DON JERKO (prekrstivi se): U ime Isusovo, ovo jo nisam doivio da mladoenja djevojku mora dovlaiti na vjenanje. VICE: A ta ete, kad je ona takve udi. DON JERKO: Sluajte, gospodine Prebanda! Meni sve ovo mirii na nasilje. Ako primjetim i najmanji znak da se mlada udaje protiv svoje volje, od vjenanja nema nita, toliko da znate. VICE: Nita ne brinite, don Jerko. Oni su vam ki stvoreni jedno za drugo, vidit ete. (U tom trenutku pojavi se konte Florijan u pratnji Bagare, koji je ve pomalo pripit. Konte je odjeven u aristokratski kostim francuskog kroja iz vremena Louisa XV. im se on pojavi, svi doive atak na osjetilo njuha, ali se potrude da to ne pokaiu. Konte ipak to primieti.) KONTE FLORIJAN: Hvaljen Isus, don Jerko! Dobar dan, gospodo! Da vas nisam moda neism uznemirio? LUJO: Nismo se mi nita uznemirili, jor konte, nego smo se malo inempjali. U ovome vas jo nikad nismo vidili. KONTE FLORIJAN: Morate imati na umu, mladi gospodine Panjkota, da su ovu odjeu nosile generacije Dragojevia u sveanim prililkama. Prvi put obukao ju je moj predak, konte Oktavijan Dragojevi, kad je iao francuskom kralju u audijenciju u Versailles. VICE: Divno! Krasno! Stoji vam ki saliveno. NINO (tiho Luji): Ma pari mi e da puno vie mrdi negoli kad je u onemu tarome vetitu. LUJO (takoer tiho): To je zato to ova roba nije vidila vode i sapuna otkad je skrojena. A to ti je nigdi od sridine 18. stoljea.

NINO: Ali kako je odotad tarci niu iili! LUJO: A kako e je izisti, kad tamo pocrkaju od smrada odma' im se pojavu. BAGARA (primijetivi Cvitu): Vidi, vidi moje zarunice! Ajme, ta je ena, vraga ona izila! (Prie joj s namjerom da je utine za obraz, ali ga Nino zaustavi.) NINO: Polako, jor Bagara! Jo daleko do vinanja. KONTE FLORIJAN: Oprostite, gospodo, to sam malo zakasnio. Znate, morao sam neto vie vremena potroiti oko garderobe... Ali ne vidim jo mladence. to je s njima? VICE: A vi znate, jor konte, kakva je ona. Ja sam mu da punu slobodu da ie tamo kod nje i da... ta da vam priam... me kapii. KONTE FLORIJAN: Da, razumijem. Samo, ne znam zato ste vi ovdje? Trebalo bi da ste tamo i da mu pomognete. VICE: Boje da nisam i da on sam sve to obavi. Jefbo, ako uspije dovesti je vamo brez iije pomoi, to znai da je zbija pravi ovik za nju. (Odjednom se izvana zauje revanje magarca.) DON JERKO: to je ovo? Koji to idiot goni magarca pred crkvu? (Svi pridu vratima crkve i zagledaju se van, a na licima im se ukaie zaprepatenje.) NINO: Iue moj, ovo jo niam vidi da niko na tovaru vodi nevitu na vinanje. LUJO: I jo da ju je stavija da jae, nego ju je pribacija priko samara! BAGARA (pripito): Na tovaru ili bez njega, svejedno... Vano je da bude feta i da se ima ta popiti. (Uskoro na cenu stupi Petrina. Odjeven je u sveanu teaku nonju, a preko ramena nosi prebaenu Katicu, potpuno svezanu konopom i s povezom preko usta, tako da se uzalud batrga i pokuava neto vikati. Ne obazirui se ni na koga, on doe s njom do oltara i spusti je pored sebe. Don Jerko je sav izbezumljen od panike.) DON JERKO: to je ovo? to to radite? Jeste li vi poludjeli? Vi ovako dovodite nevjestu pred oltar! Smjasta da ste je odvezali, nesretnie! PETRINA: Boje da je ne odriijem, don Jerko, jerbo bi jezikom mogla opoganiti kuu boju. DON JERKO: Ja pod ovim okolnostima ne mogu obaviti nikakvo vjenanje. Vi stojite pred oltarom, a niste na trnici, gdje se stoka vodi vezana na prodaju. PETRINA: Dobro, dobro, kako vi kaete, ali samo ako obea da se nee derati... (Katici) 'Oe se derati, ako te odriim? (Katica da glavom znak da nee. Petrina odrijei Katicu i oslobodi joj usta, ali je vrsto stisne uza se, tako da joj se na lcu vidi da trpi bol.) DON JERKO (Katici): Recite mi, keri moja, zar se vi bilja elite udati za ovog ovjeka?

KATICA: Ja? Za ovakvog divjaka i kretena? Nikad! Prije bi uzala nog avola... (Jaukne.) Auuuuuu! DON JERKO: No, sad mi je potpuno jasna situacija. Gospodo, ja tu nemam to raditi. (Krene.) PETRINA: Stanite, don Jerko, jebem mu neu boga... DON JERKO: Sta! Ovakve rijei u hramu boijem prokletnie! (Odalami ga obrednom knjigom po glavi, ali ovaj to gotovo i ne osjeti.) PETRINA: kuajte, don Jerko, izletilo mi je... Ma tija sam rei, ta se nju ima tute pitati. Ja se slaem i njezin aa se slae, i to je dosta. VICE: Je, don Jerko, slaem se. Osim toga, morate znati da se on njoj svia, samo ne da mu guta to znati i odgovara ovako za dipet. A bit e joj a ako se vinanje ne obavi. To vam ja kaem ki njezin aa. DON JERKO: Dobro, kad je tako, pokuat emo. Ali ako mi sad oboje ne dadu iskren pristanak, od svega nima nita... (Postavi se u obrednu pozu i nastavi patetinim glasom.) Ive Petrina, uzima li ti ovdje prisutnu Katicu Prebandu za svoju zakonitu enu? PETRINA: Uzimam. DON JERKO: Katice Prebanda, uzima li ti ovdje prisutnog Ivu Petrinu za svog zakonitog imua? KATICA: Nako mu vrag svu sriu odnija... Auuuuuu! Uzimam. Uzimam. DON JERKO: Ne, gospodo! Ja vidim da je ovaj pristanak iznuen. Moja je dunost da prekinem obred. PETRINA: Jerko! Ako nas vi ovaj as ne vinate, ja se s njom neu maknuti odavde od oltara. Stat u tute dan i no i betimati ki pas. DON JBRKO: Moe, nesretnie, ali znaj da e te za to stii boja kazna. KONTE FLORIJAN: Samo dvije rijei, gospodo! Vi znate, don Jerko, da je ljudska priroda sloena i da kod ovjeka vanjske manifestacije, iz odreenih razloga frustracije, katkad proturjee unutranjim porivima i potrebama. Ja vas uvjeravam da su ovo dvoje mladih u svojoj prirodi toliko sukladni, da ete uiniti bogougodno djelo ako ih spojite. To vam garantiram kao jedan od kumova. DON JERKO: A gdje je drugi kum? LUJO: Ja sam, don Jerko. Potpuno se slaem s ovim ta je jor konte reka. DON JERKO (zamisli se): Hm... (Nakon pauze.) ao mi je, gospodo, ali ja tu ne mogu nita. Ima nekih pravila koja se nikako ne mogu kriti. (Ponovo pokua otii.) KATICA (uplaeno) Don Jerko... Neete me valjda ostaiviti da stojim tute njim, jebem mu sve svece nebeske! DON JERKO: ta! Ma vidi pogane jeziine! Sad mi je tek jasno da nisi nita bolja od njega. Nala vrea zakrpu. I zato e dobiti to si zasluila... (Napravi nad njima znak kria.) Ja vas proglaavam muem i enom i nika vas vrag nosi od mene... (Okrene se prema oltaru i prekrii.) Uuuuu! Oprosti mi, boe, na ovim rijeima! (Izjuri iz crkve. Petrina silom poljubi Katicu u usta, a ova mu nakon toga pljune u lice.)

NINO: (Luji) Tako mi vetoga Ivana, na ovakvom vinanju jo nikad u ivotu niam bi.

DEVETA SLIKA Ugao izmeu dviju ulica u starom dijelu ibenika. Nasred jedne od njih stoji Nino i dri kitu ljubiica u ruci, oito ekajui nekog. Odjednom naie Lujo i iznenadi se kad ga ugleda. LUJO: Ninb! ta radi ovde? NINO: ekam Cvitu. na, dogovori am ovod njom rende. LUJO: Oho! Znai, krenulo je. A zna li ta o tome jor Vice? NINO: Ma na ve. Mi e i atajemo njegovim odobrenjem. Kad je vidi da e mi voimo, odma me vae a arunika i prema e re konteu da od onega Bagarom nima nita. To je ve ka slubeno. Evo, vaku veer gremo etat na onu vau... kako e ove... Pojanu. LUJO: Bravo! estitam! To je, znai, gotova stvar. NINO: Ma nemoj mi nita etitat; Uvali am e ovim u velika govna. LUJO: Kako? Pa zar nije ovo ta si od samog poetka elija. Odma im si ugleda Cvitu. NINO: Je... ma ti na... moj otac nee tit ni ut a ovo... arad one arunice u Trogiru. LUJO: Pa ti si reka, koliko se siam, da e oeniti Cvitu i bez njegovoga znanja, a onda ga staviti prid gotov in. NINO: Jeam, reka am. I uini bi' tako. Ali jor Vice 'oe ragovarat mojim ocem. On nee dat da dojde do vinanja pri negoli e njim atane. To mi je oma tavi na nanje. A ako e njim atane, adio Cvita. LUJO: Nezgodno, bogami... Ali i tome se da doskoiti. NINO: Ako jema kakovu ideju, reci je, tako ti Iukrta! LUJO: Imam... jor Vici triba podvaliti nekoga ko e mu se predstaviti ka tvoj aa. NINO: Ma a govori? Koga e mu podvalit? Ovod u ibeniku vak vakoga na ito ka i u na u Trogiru. LUJO: Prepusti cilu stvar meni. Znam ovika koji je u stanju odigrati takvu ulogu. ak vrlo profesionalno. NINO: Ma ve e nito bojim... jor Vice e priponat oma da ne govori po trogirku. LUJO: Nemaj nitu brige. jor Vice nezna tako dobro trogirski da bi razikova imitaciju od pravog govora... Nego, daj ti meni neke podatke o svom ai. To je sad najvanije.

NINO: Pa kako da ti kaem... ove e Marin Vanjaka... jema veliku butigu tektila oma na pjaci, pokraj katedrale... jema akcije u fabriki cimenta u olinu... pada meju bogatije u Trogiru... dvi tarije eri je uda, jednu a nikog baruna, a drugu a jednog generala... Ne nam a bi ti jo reka... LUJO: Dovoljno je ovo... Evo, dolazi ti Cvita. im neto obavim, javit u ti. (Lujo ostavi Nina, ali kad zae iza ugla u drugu ulicu, naleti na Tafru i konte Florijana. Za njima polako ide Dunko.) LUJO: Moj naklon, jor konte... Dobar dan, uje... Imam vam saopiti jednu veliku novost... Uostalom, ta da vam saopavam? Sve morete viditi vlastitim oima, samo ako malo sakrimice zavirite iza onoga kantuna. (Konte i Tafra provire iza ugla ulice, tako da ih Nino ne vidi. Upravo u tom trenutku pojavi se Cvita, koja se poljubi s Ninom, a onda njih dvoje odu drei se pod ruku. Kod Tafre to izazove pravi ok, dok konte ostane hladan i ozbiljan. Jedino Dunko, posve nezainteresiran za sve, stane razgledavati zid ulice.) TAFRA: Ma ta je ovo... Ona njim ovako otvoreno... Pa ovo je kandal. Ako oni tukac Prebanda za ovo ne zna, tribalo bi mu odma' rei. LUJO: Bez brige, uje. Sve je to s njegovim znanjem i doputenjem. Ove je u pitanju ljubav. A to znai, gospodo, da sve vae kombinacije padaju u vodu. KONTE FLORIJAN: No, to je moda i najbolje rjeenje. Vjerovao sam da bi prisustvo Cvite tog Bagaru uljudilo, ali on se, izgleda, nikako ne moe odrei nekih svojih navika... Ma zamislite samo, on cijeli dan pijanuje, povraa po sobi, pa ak... oprostite to moram biti vulgaran... vri po podu veliku i malu nudu. Kad uem tamo, samo to se ne onesvijestim od toga kako strano zaudara... LUJO: Moda ste vi malo preosjetljivi na takve stvari? KONTE FLORIJAN: Ma kad vam kaem, gospodine Panjikota. Izvolite jedanput tamo sa mnom, pa ete se uvjeriti. LUJO: Ne, ne, fala vam, jor konte! Ja vam sve virujem, od rii do rii... A ta emo onda njim? KONTE FLORIJAN: Ja vam ga vraam. Radite s njim to vas volja. LUJO: Znai, odluili ste nabaviti slugu ili slukinju? KONTE FLORIJAN: To nikako. Odluio sam se sam oeniti. Ima neka udovica koja bi pola za me. Naravno, iz istog interesa. Ali to mene uope ne smeta. DUNKO (zagledan u zid): a... Evo je muva uletila pauku u mriu. TAFRA: Naka, neka, sinko! Ko joj je kriv kad leti brez pameti. LUJO: Dobro, jor konte. Kad je tako, ne preostaje drugo nego da vratimo Bagaru tamo di je bija. ta veli ti, uje? TAFRA: To bi bilo najboje. A onda ga pokazati Prebandi, da vidi za koga je tija dati er.

LUJO: Ti si zbilja nepopravljiv... Samo, vodi rauna o tome da bi se jor Vice moga uvriditi ne samo na tebe nego i na mene, i na svog budueg zeta, ako sfavati da smo svi mi to znali, a nismo mu rekli. TAFRA: Dobro, dobro, vodit u... A kako ga misli to vratiti? LUJO: Tu e mi opet biti potribni tvoji konobari. Oni e ga ponovo uspavati, a onda ga priniti u onu konobu di su to prvi put njim napravili. Tako, kad se probudi, on e pomisliti da od onog prvog puta kad je zaspa pa do ovog buenja nije proteklo vie od dvi-tri ure. TAFRA: A ta ti to triba? Ja bi njega samo prisvuka u ono njegovo i izbacija vanka iz konteove kue, pa neka misli ta 'oe. LUJO: Tija bi viditi 'oe li sad pomisliti da je ono izmeu sanja. I uope, postoji li mogunost da neko poviruje da je ono ta je stvarno proivija bija san. DUNKO (i dalje gledajui zid): a... Oe li osloboditi muvu, ili da je putim tute u mrii? TAFRA: Puti je, puti, sinko, neka u mrii sanja... dok se ne pojavi pauk. DESETA SLIKA Kuhinja u tipinoj teakoj kui na Gorici, koja je ujeano i skladite raznih predmeta koji slue u poljoprivredi. Tu je aparat za polijevanje loze modrom galicom, odjea za rad u polju objeena na klin u zidu, motike, obrui od bacava razne veliine i dr. Na sredini je stol i dvije stolice, a u kutu pe. U pozadini se vide stube koje vode na gornji kat. Za stolom na jednoj stolici sjedi Petrina, a na drugoj Katica, koja mu je okrenula lea, stavljajui mu time na znanje da ne eli s njim razgovarati. PETRINA: Sutra, im se svane, triba ii u Donje poje kopati i polivati... (Katica uti) Jesi li ula ta sam reka? KATICA: 'Ajde, ko ti brani. Ja te tute ne drim. PETRINA: Ali i ti ima poi s menom. Ti e polivati, a ja kopati. KATICA: E, na to e malo priekati. PETRINA: Ma ta priekati? ta priekati, jebem ti svetu nediju! Zbog ega sam te amo doveja nego da mi pomae. I zato e mi raditi tute ono ta ti ja kaem... (Zgrabi je za ruku i silom odvede do aparata za polijevanje.) Nu, vamo doi, da ti pokaem kako se s ovim barata. (Naprti joj aparat na lea.) Evo ovako! Unutra tije modra galica. Ovde dri ovu ruicu, a s ovim poliva. I tako od loze do loze. KATICA (zbaci aparat sa sebe): Neu... neu... Nisam ja dola vamo tebi robijati. Nek ti to radi onaj ko ti je i dosad radija. PETRINA: Radit e, jebem ti mliko Isusovo, ili nee kruva isti. I upamti ta ti velim. Odavde ti nema kud. ai se vratiti ne more, jerbo te nee primiti. A tute mi nee samo siditi i prodavati zjake. KATICA: init u ta je mene voja i meni niko nita nee zapovidati.

PETRINA: Dobro! ini ta je tebe voja, ali da zna da e krepati od gladi. U ovoj kui ko ne radi, taj i ne ide... Pogledaj... (Pokae na lonac na pei) Mati je spremila veeru za te i za me. Meni najdraa spiza... manitra i faol s ovratinom. A sad vidi ta ja s time radim! (Pograbi lonac i istrese sve iz njega u kantu ta smee) KATICA (posprdno): Ha, ha, ta me to strano pogodilo! Ja ti te spirine ne bi tila ni da me na kolinima moli. PETRINA: A sad iemo lei sve ovako gladni... 'Ajde, dii se! KATICA: Lei? U ovo doba? Ne pada mi ni na pamet. Ja iem lei samo kad pane mrak. PETRINA: A ta tebi jotera nije pa mrak, je li? KATICA: Kako je pa mrak, kad je jo dan. Ni sunce nije zalo. PETRINA: To nije sunce, nego miseina. Sad je no. KATICA: Taman posla. ta bi tija sad od mene jo i budalu praviti? PETRINA: Ima utuviti sebi u glavu: U ovoj kui je ono ta ja kaem. Kad kaem da je dan, onda je dan. Kad kaem da je no, onda je no. KATICA: More ti govoriti ta te voja, ali za mene je sada dan. PETRINA (lupi akom po stolu i povisi glas): Nije nego no, jebem li ti milost Gospinu! KATICA: 'Ajde, nek ti bude no. Pari mi se da je kod tebe uvik no, jerbo ti se nikako ne more prosvitliti u glavi. Ali ja svejedno ne iem lei. Pogotovo ne s tobom. PETRINA: Onda za te nema posteje. Ili e s menom, ili se snalazi kako zna. KATICA: Pa nita. Spavat u tute, na ovom bavulu. I na podu u rae nego s tobom. PETRINA: Ma ekaj, jebem ti sveti sakramenat! Jesmo li mi od danas mu i ena? Je li ovo naa prva brana no? Di je misto eni u prvoj branoj noi? KATICA: A tako! Zato ti 'oe da je sada no. Protilo ti se one stvari, je li... (Odmjeri mu o lakat) Evo, ta e je dobiti! PETRINA: Ma dobit u je, makar i na silu. Na to imam pravo, jerbo sam ti zakoniti mu i ni jedan me zakon ne mere zbog toga kazniti. KATICA: Jebe se meni za tvoje pravo i za zakon. Ja ti ne dam i ne dam! (Petrina krene prema njoj s namjerom da je zgrabi, ali ona mu se izmakne. Nastane utrka oko stola. Ona bjei od njega i baca stolice po podu da mu napravi prepreke, a on ih preskae i tri za njom. U jednom trenutku on se umori i zastane, te stane i ona.) PETRINA: O dati?

KATICA: Neu! PETRINA: O dati? KATICA: Neu! PETRINA: O dati? KATICA: Neu i neu! PETRINA: Ma ta nee, jebem ti krv Isusovu! Dat e, ja ti kaem. (Nastane ponovo utrka. Na kraju se i ona umori i stane, a on joj se pone pribliavati.) KATICA: Ma gledaj ga samo, ta se uspalija... (Dohvati kantu s vodom, koja joj je pri ruci, i polije ga izmeu nogu.) Evo, ovo e ti muda oladiti.. PETRINA: Nee ti s menom ovako, jebem ti sveto Trojstvo! Strpat u ja tebe sebi u posteju, pa makar te jopet mora vezivati. (Pograbi konop sa zida i krene prema njoj, ali mu ona natakne kantu na glavu. Kako kanta nije velika, glava mu u njoj zapne i on je ne moe skinuti. To kod Katice izazove trijumfalan smijeh.) KATICA: Ha, ha, ha! Dobija si klobuk. Istina, boje bi ti pristajala vrina, ali za nevoju, dobro je i ovo. (Petrini napokon uspije skinuti kantu s glave i on ponovo krene prema njoj s konopom u ruci. Ona stane na njega bacati posue i tanjure, ali, koncentrirana na to, zapne suknjom o avao, na kome visi radna odjea, te joj se suknja podere i spane, i ona ostane u donjem veu. Sad on prasne u trijumfalan smijeh.) PETRINA: Ha, ha, ha, ha! Evo smo i protiv tvoje voje doli do mudanata. Vidi, kako je bog na mojoj strani! Sad triba jo da se i one skinu. (Poe prema njoj.) KATICA (odgurne ga svom snagom): E, to nee nikad doekati! (Onako snano odgurnut, Petrina leima udari o obrue baava objeene o zid, koji panu po njemu i sputaju ga. Kako se on pokuava osloboditi obrua, a jo uvijek dri konop u ruci, umjesto da se oslobodi, on se jo vie zapetlja konopom. Katica se stane gotovo daviti od smijeha.) KATICA:Ha, ha, ha, ha! Na ijoj je sad bog strani? Tija si vezati mene, a veza si sam sebe. PETRINA (uzalud se pokuavajui otpetljati): 'Ajde, ta se tute cereka! Pomozi mi da se oslobodim! KATICA: 'Ou, ako mi da ri da nee na meni praviti nikakvu silu. PETRINA: Dobro, dobro, dajem. (Katica mu prie i oslobodi ga u tren oka obrua i konopa. Kad zavri posao, zagleda mu se u lice, koje taj as ima glupav izraz, jer on oito nije oekivao da je to tako jednostavno, i ponova prasne u smijeh. To kao zaraza prijee i na njega, te se i on stane smijati. Njih dvoje tako sjede na podu i smiju se jedno drugom i taj smijeh eskalira do izbezumljenosti. U jednom trenutku, tako smijui se, oni spontano panu jedno drugom u zagrljaj. Neko vrijeme stoje tako zagrljeni, guei se i dalje od smijeha, a onda, kad se smijeh smiri, Petrina podigne Katicu u naruaj i ponese je stubama na gornji kat, a da ona pri tom ne prui ni najmanji otpor.)

JEDANAESTA SLIKA Foaje ibenskog kazalita. Pored ulaza u dvoranu stoji portir u livreji, a na zidu je veliki plakat, na kome pie: Ukroena goropadnica Williama Shakespearea, izvodi zagrebaka putujua glumaka druina ARLEKIN. Ostali nazivi sudionika u predstavi pisani su sitnijim slovima i ne vide se. U foaje ulazi Lujo, koji se obraa portiru. LUJO: Jesu li svi glumci ve unutra? PORTIR: O, odavno. Jo malo pa e poeti. LUJO: A bi li ja moga samo na tren skoiti tamo do garderobe? PORTIR: a mi je puno, jor Lujo, znate da tamo moredu samo glumci i oni koji imaju nekog posla u predstavi. LUJO (nakon kraeg razmiljanja): Sluaj... poznaje li ti ovoga tu... (Pokae mu na plakat) ta igra uitelja iz Mantove? PORTIR (pogledavi): Duje Bionai... Nisam ba siguran. LUJO: Onda, molim te, ovako. Otii u garderobu i zamoli tamo nelkog nek ti ga pokae. A onda mu reci da svrati jedan as ovamo u foaje... da ga ja tu ekam. PORTIR: Ali, jor Lujo, on to ne more nikako, jerbo svaki as ima poeti predstava. LUJO: Bez brige. On ima nastup tek u zadnjem inu. PORTIR: A i ja se ne smim maknuti odavde. LUJO (izvadi novanicu i turne je portiru u ruku): Evo ti, pa se posli predstave pokripi. A ja u rei, ako ko pita, da si skoija tren u WC. (Portir ode, a Lujo stane etati foajeom nestrpljivo iekujui. Odjednom se pojavi konte Florijan smrknuta lica.) LUJO: Moj naklon, jor konte! Neto ste slabe volje? Ili vam se ta dogodilo? KONTE FLORIJAN: Ma zamislite, gospodine Panjkota! Ja upravo kupujem kartu za lou broj 8. To je moje standardno mjesto. A na blagajni se sluajno zatekao i direktor. I ujem direktora kako blagajnici govori da u toj loi vie nikom ne proda kartu. I ne samo to, nego da i loe broj 7 i 9 isikljui iz prodaje i zatvori. Pa to sam ja to za njega... nekakav grubijan... primitivac? Zar bih ja za vrijeme predstave koga uznemirivao? LUJO: Ja mislim, jor konte, da ste vi to krivo razumii. On vam je tija uiniti poast. Boji se da vas neko ne bi uznernirava. Tija vam je osigurati da morete u miru pratiti predstavu. KONTE FLORIJAN: Hm! Duboko sumnjam da je ba tako... (Pojavi se portir, koji zauzme svoje mjesto i glavom dd znak Luji da je sve u redu) Idete li vi na predstavu, gospodine Panjkota? LUJO: Ne, ne, ja sam ovde zbog drugog posla.

KONTE FLORIJAN: teta! Zbilja teta! Predstava je zanimljiva i u mnogoemu pouna. Osobito za nas dvojicu. Govori o nekim stvarima kojima se i mi bavimo, primjerice, moe li se ivot shvatiti kao san i kako smiriti udijivu ensku narav. Ve drugi put je gledam. Idui put povest u i Petrinu. To osobito njemu moe biti od koristi. LUJO: Znam o emu govorite. Ja sam predstavu gleda u Zagrebu. Je, u pravu ste... samo... bojim se da e kod nas sve to svriti obratno nego u predstavi. KONTE FLORIJAN: No, to emo jo vidjeti... (Zauje se zvono.) Evo, poinje. Gospodine Panjlkota, moje potovanje! (Konte se nakloni i ode stubama koje vode u loe. U tom trenutku se s druge strane pojavi ovjek srednjih godina, odjeven u renesansni kostim, oito glumac. im ugleda Luju, on radosno i rairenih ruku poleti prema njemu.) DUJE: Lujo, stari moj, otkad te nisam vidija! Pa di si ti, zaboga? Evo ve dva dana smo ovod i ja sve ekam 'oe li mi se do javit. Oli nisi vidija plakat u gradu? LUJO: Vidija sam ga tek danas. ta e, poslovi... obaveze... ne izlazim nikud. Moram diplomirati. Upravo piem diplomski rad. DUJE: Pa kako si? im se sve bavi? Vesla li jo uvik u Krki? LUJO: Ma kakvi! Ko ima za to vrimena. A i Krka vie nije ono ta ie nekad bila. DUJE: A oni va Osvit... kako stoji na tabeli? LUJO: Pa, batrga se nekako. Tija bi u prvu ligu, ali mu nikako ne ide od ruke... Ali, putimo to! Reci mi kako si ti? Bavi li se jo onim prevarancijama, ka ta je bila ona ta smo je napravili s onim starim pekulantom? DUJE: Misli ono, kad smo mu upali u kuu ka policijski inspektori i izvrili premetainu, a usput imi iz kase digli dvi 'iljadarke? LUJO: E, e, ba to! DUJE: To je ve daleka prolost, dragi moj. Zna, sad sam ka glumac posta poznat. Moga bi me u takvoj situaciji neko i pripoznat, i onda adio mare. LUJO: A koliko smo se puta mukti nalili i napili tako to smo itali osmrtnice po novinama i onda se ili alovati. A pokojnika nikad u ivotu vidili. A, stari moj? DUJE: E, to su bila vrimena! LUJO: Sluaj, priznat u ti neto. Nisam doa samo da te vidim. Tija sam te zamoliti za jednu malu uslugu. DUJE: Reci samo! LUJO: To je za dobro jednog mog prijatelja. Ti bi, dok si ovde, triba jopet odigrati jednu takvu ulogu izvan scene, ka u ona stara dobra vrimena.

DUJE: A je li opasno? LUJO: Ni najmanje. Moglo bi biti opasno za mog prijatelja, ako ti ne bude dovoljno uverljiv. Ali za tebe nema nikakve opasnosti. DUJE: A 'oe li biti kakovog dobitka? LUJO: Na alost, nee. Sve ta more dobiti je da se jopet mukti dobro naide i napije, samo ovi put ne na alovanju, nego na jednom piru. DUJE: Pa, i to je neto... A o kakvoj se ulozi radi? LUJO: Slinoj ovoj, koju igra tu u predstavi... lani otac. DUJE: Hm! A ta e biti ako je neko od tih ljudi gleda predstavu pa me pripozna? LUJO: Iskljueno. To su sve ljudi koji nikad ne idu u kazalite... Nego, problem bi moga biti u neem drugom. Jesi li ti u stanju govoriti po trogirsku? DUJE: Iue moj, ja am i Splita, a Trogir je oma tod bliu. LUJO: Odlino! Iemo negdi da te upoznam s detaljima! DUJE: Doi vamo s menom u garderobu. Do zadnjeg ina ima jo dosta vrimena. DVANAESTA SLIKA Tipina teaka konoba na Gorici. Uokolo su bave, a po sredini stolovi okrueni klupama. Za jednim stolom, na kome su prazne ae i boce, sjede prvi i drugi konobar i Bagara, koji vrsto spava glavom poloenom na stol. Odjeven je u svoju staru odjeu s mnotvom limenih posuda po sebi, kao to smo ga vidjeli u prvoj slici. Pored njega je i njegov stari vajsaparat. Po konobi nervozno eta Tafra. U pozadini ta jednim stolom sjedi pet-est mladia odjevenih u tipine teake nonje. TAFRA (gledajui na sat) Ovako moremo ekati do sudnjega dana. Ja ne znam ta ste mu to dali popiti, kad ovako lei ki mrtav? PRVI KONOBAR: A moj gazda, da vi znate koliko more podniti! Tribalo je vie od dvi litre rakije da ga se slomi. DRUGI KONOBAR: A kako je samo teak! Koje smo muke imali dok smo ga primili od konteove kue dovde! PRVI KONOBAR:; Zbija, gazda, oe li se ovo nama platiti? Ako nita, barem ono za pie ta smo potroili. TAFRA: Ne brinite. Sve to plaa moj netjak. Ja sam ve nainija raun. A dat e vam neto i za va trud... (Pogledavi vani.) Aha, evo ga, ide! (Na vratima konobe najprije oprezno proviri Lujo i, kad se uvjeri da Bagara jo spava, ue unutra.) LUJO: ta se jo nije poeja otrinjavati?

TAFRA: A kako e, kad se obloka ki stoka. Vola bi ubilo ono ta je on popija. Pogledaj samo raun! (Prui mu papir.) LUJO (gledajui papir): Rakija... vino... ta je ovo najam konobe. TAFRA: A gazda vie ne toi. Tribalo mu je platiti da nam unajmi konobu za ovu tvoju predstavu. LUJO: A ovo klapa... ta je ovo? TAFRA: Ti si reka da sve mora biti onako kako je bilo kad je prvi put tute zaspa. E, onda je tamo pivala klapa ovih momaka. Ja sam ih naruija da i sad tute budu. LUJO: Pametno... pametno si uinija. I neka momci posli popiju na moj raun... A sad, 'ajde da mi to malo ubrzamo! (Lujo uzme bokal s vodom i polije njome Bagaru po glavi. Ovaj nakon toga stane davati znakove ivota.) TAFRA: 'Oe li i ti biti tute kad se on probudi? LUJO: 'Ou, ali me on ne smi pripoznati. Sva lica, osim vais trojice, za njega ne smu biti stvarna. (Lujo zalijepi sebi brk i stavi naoale, tako da mu to znatno izmijeni lice, a on da sjedne u jedan kut, uzme pred sebe bukaru i stane se praviti nezainteresiran. Bagara se pomalo pone osvjeivati. Primijetivi to, Tafra da znak rukom klapi i ona zapjeva: Ako si pola spat, / Bila ti laka no, / Aneli od raja / Bili ti na pomo...) BAGARA (probudivi se, stane zbunjeno gledati oko sebe): ta... Kako... Di sam ja ovo? PRVI KONOBAR: Kaiko di si? Tamo di si i dosad bija. Napija si se i tute zaspa za stolom. BAGARA: A koliko ima da ovako spavam? DRUGI KONOBAR: Pa tako... uru dvi. Mi smo ti ostali praviti drutvo, jerbo si u snu svata bljezga, pa smo se time zabavljali. (Bagara posegne za bocom u namjeri da sebi natoi, ali se pokae da je boca prazna.) PRVI KONOBAR: Nema nita. Sve se popilo. BAGARA: Onda mi donesi jo jednu bocu! PRVI KONOBAR: ta je tebi? Okle nam vie oldi? Sve smo potroili. BAGARA: Ali vi ste moji sluge i morate mi ispuniti svaku elju. (Konobari prasnu u smijeh.) DRUGI KONOBAR: Kakve sluge? Sreli smo te prije dvi ure i pozvali vamo na pie, a prije toga te nikad nismo vidili. BAGARA (ugledavi Tafru): A ti... zar ti nisi ef onoje posluge? TAFRA: ta to govori, ovie? Kakav ef posluge? Jutros si doa kod mene u tovernu i nudija si se da mi neto alda. Ja sam ti reka da mi ne triba nita i ti si otia, a meni te je posli bilo a. Mislija sam, bidan ovik, nee nita zaraditi. Zato sam posla za tobom svoje konobare, da te barem malo, poastu.

BAGARA (zbunjeno): Je, sad se siam da je neto taiko bilo... A konte... di je konte? TAFRA: Koji konte? BAGARA: Pa oni moj roak... ta me tija eniti... PRVI KONOBAR: Znate, gazda, u snu je neto bunca o nikom konteu i nikoj enidbi. ak i to da je on sam konte. BAGARA: Ali bilo je tako. Vidija sam i curu. Cvita se zove. Lipa ki Majka boja. TAFRA: Sluaj, prijatelju! Ne znamo ti mi nikakvog kontea i nikakvu Cvitu. To mora biti da si ti sve sanja tute na stolu. Jerbo, mojim judima si reka da si doa iz Drnia, da ti je aa pokojni Marko Bagara, postolar, i da si puno duan nikoj Mari Mijievoj za pie. I to je sve ta znamo o tebi. BAGARA (skoi) Ali meni su svi rekli da sam ba to sanja... (Kako je skoio, na njemu zazvee limene posude i on tek sad primijeti kako je odjeven. Opipavajui se) Je, to sam zbilja ja... Onda mora biti da sam sanja ovo drugo... Sad vie nita ne znam, ta sam sanja, ta nisam... (Primijetivi Luju) A ko je ono tamo? TAFRA: Jedan na mitanin. tudira u Zagrebu. (Bagara prie Luji i zagleda mu se u lice.) BAGARA: Meni se pari da vas odnikud znam. LUJO: Oprosti, prijatelju, ali ja tebe sada vidim prvi prit u ivotu. BAGARA: ekajte... Pripozna sam vas po glasu. Vi ste dotur Lujo. Samo, sad imate brk i oale. Recite im... recite im da ja ono nisam sanja. Vi ste me izliili od besvistice. Bili ste s menom i konteom kod smo prosili Cvitu... LUJO: Sluaj, ovie boji! To su sve puka trabunjanja i besmislice. Tvoja bolesna fantazija. Ostavi ti mene na miru i 'ajde svojim putem! (Lujo izvadi iz depa novine i stane itati. Bagara se ponovo zbuni i zamisli. Dua pauza.) BAGARA (potiteno): teta... Mora biti da sam zbilja sve to sanja... A bilo je tako lipo... Posebno Cvita... kad bi vie puta ima takav san... (Uzme svoj vajsaparat i krene prema izlazu, drei se pokunjeno, a onda se jo jednom okrene i zagleda u prisutne.) A sve je parilo ki da je pravi ivot... Zbilja teta! (Bagara ode praen pjesmom klape: Snivaj, snivaj, anele moj mili... Uskoro se izvana zauje njegov glas! Poznata drnika firma Nikola Bagara. aldajem pote, pinjate, tee, bronzine i sve ta je od late... Malo po malo utihnu i njegov glas i pjesma klape. Duga pauza u kojoj su svi zamiljeni.) TAFRA (Luji): Onda... Jesi li zadovoljan s ovim to si napravija? LUJO (bezvoljno) Ako misli na znanstvenu stranu svega, onda jesam. I vie nego zadovoljan. Eksperimenat je potpuno uspija. Dokaza je da se ovika more dovesti u takvo stanje da mu se pomia san i stvarnost... i da vie ne zna ta je sanja, a ta je zbilja doivija. Kad to opiem i obradim, to e biti znaajan prilog u mom diplomskom radu... TAFRA: Pa zato si onda ovako pokunjen? Tribalo bi da se veseli.

LUJO: Ne znam... Imam neki udan osjeaj da u svemu ovome ima i neto muno. TAFRA: Muno? ta muno? LUJO: Pa eto... Bidan ovik vie ne zna ni ko je ni ta je. A ja sam ga dotle do veja. TAFRA: 'Ajde, moj Lujo, nemoj s otim razbijati glavu. Nee proi ni po ure i on e ve dobro znati i ko je i ta je. LUJO: Nadajmo se da je tako. TAFRA: 'Oe li da ti ja reem ta mislim o svemu ovome? Nije se njemu nita pomialo od tvoga eksperimenta, nego od pia. Da on nije takva pijanina kakva je, ne bi ti moga praviti njim nikakve eksiperimente. LUJO: Ne znam... More biti... I to mi malo daje misliti... Ali, sad svejedno. Ja te molim, uje, napravi mi jo jednu uslugu. Poalji svoje momke za njim, neka ga odvedu na taciju, strpaju u feratu, i otpremu za Drni. On ne smi ovde vie biti ni trena... I neka mu usput dadu koji oldo. TAFRA: Dobro, dobro, napravit emo tako. (Lujo skine brk i oale i ode. Konobarima) Sluajte! Poi ete za njim, ali ga neete otpremiti u Drni, nego ete ga odvesti meni u tovernu i smistiti doli u podrum. Dat ete mu pia toliko da se od njega ne odvaja ni trena. On ne smi nikud izai odatle i niko ga ne smi viditi. Jedan od vas neka ga stalno ima na oku, a drugi posluuje goste. PRVI KONOBAR: ta je sad ovo, gazda? Da ne mislite i vi praviti njim kakve eksperimente? TAFRA: Ne govori budalatine! Kakve eksperimente! On meni triba jo niko vrime za nike moje stvari. A kad se to svri, orada ete ga otpremiti u Drni.

TRINAESTA SLIKA Ponovo prostor u kui Vice Prebande. Scena je na trenutak prazna, a onda se zauje zvono. Odnekud doe Cvita, koja ode do ulaznih vrata i otvori ih. Na scenu stupe Nino, Lujo i Duje. Duje ima sijedu bradu, oito lanu, koju je imao i u predstavi. im ue, Nino se poljubi sa Cvitom. NINO: Evo, pape, ovo je divojka koju am iabra. A ka a i vidi, i ona mene rado uima. DUJE (odmjeri Cvitu od glave do peta i onda zapone patetinim glasom): Vidim joj na licu ljepotu /Ravnu ljepoti keri Agenora,/Koja je svojom rukom ukrotila/Velikog Zeusa, to je pred njom/Na koljenima kretsku obalu cjelivo... LUJO: Ali, jor Marine, zaboga, mislite malo... Nismo doli vamo recitirati stihove. DUJE: Je, nam, nam. Ali kad am vidi koliko je cura lipa, niam moga odolit da to ne reem... i to ne obinim riima, nego ekpirovim. To njeinoj lipoti vie paije. CVITA: Fala vam na komplimentu! Drago mi je ta vidim da je moj budui svekar tako obrazovan... Izvolite, komodajte se! Iem ja odma' zvati au. (Ode.)

DUJE: A sad mi dopustite da se malo koncentriram dok jo otac ni doa. Tribam se pripremit za ulogu... (Zauzme pozu i ponovo stane recitirati.) Sinjor Battista, dopustite mi rei/Da sam doao ovdje u Padovu/Pokupiti neke dugove, a moj/Sin me je Luccienzzo obavijestio/O velikoj ljubavi izmeu/Vae keri i njega ... LUJO: Ma stani, stani! Jesi li popizdija! Kakav Luccienzzo? Ti triba ovde odigrati Ninova oca, Trogiranina. DUJE: ekaj, polako! Znam ta tribam odigrat. Putite me da zavrim... (Nastavi istim tonom.) uo sam o vama sve dobro, pa zbog vaeg glasa,/Ljubavi mog sina prema vaoj keri, /njene spram njega, neu mu smetati,/Nego sam, kao brian otac, voljan/Da se on oeni... LUJO (hvatajui se u panici za glavu): O, majko boja, ta je ovo! Duje... Duje, priberi se! Mi te nismo zvali da ovde ponovi ulogu koju igra u teatru, nego da predstavlja jor Mafina Vanjalku, trgovca iz Trogira. NINO: jor Duje, tako vam vih vetih, nemojte me upropatavat! DUJE: Nemojte se rita uznemiravat, prijatelji, sve e biti u redu... (Opet nastavi) Pa ako je to/I vaa volja, ja sam gotov/Da se sporazuanijemo i da vau ker/Osiguram. Neu biti tvrd/Jer sam samo dobro sluao o vama. LUJO: Gospode, kojeg sam ludog ovika vamo doveja! Sad je sve otilo k vragu. NINO: Lujo, pojmo oma a, dok jo ni doa jor Vice. Boje nita, nego ovo. Milit e da mu e rugamo. DUJE: Ma stanite, ljudi, ta je vami! ta ste se uskopistii? Ja znam dobro kakovu ulogu imam ovod odigrat. Nego meni triba podloga... podloga. Ono ta imam ovod re slii na ovo iz komada. A mi glumci ne moremo ni u ivotu, ka ni u teatru, odigrat ulogu, ako nemamo neki unaprid pripremljen tekst... makar ovako ka obrazac koji emo minjat. LUJO (rezignirano): A nita! Sad ta je - tu je. U boje ruke... Evo ga, dolazi. (Ue jor Vice.) LUJO: Sjor Vice, dopustite mi da vam predstavim jor Marina Vanjaku, au naeg Nina, kod koga sam vie puta u Trogiru ima ast biti gost. DUJE (rukujui se s Vicom): Puno mi je drago a am va upona. VICE: I meni isto... Izvolite, sidite! Nisam zna da Nino ima ovako mladog au. DUJE: To je arad tega a am e mlad oeni. A jemam jo i dvi tarije eri. (Svi posjedaju. Nastane pauza, jer jor Vice oito oekuje da Duje zapone prvi, a Lujo i Nino su se ukoili od straha da ovaj ne poini kakvu glupost) injor Batti... ovaj, injor Vice! Evo am uprav dana tiga ovod u Padovu arad nikog pola... VICE (zauen): U Padovu? DUJE: kuaj'te... ovod u ibenik. Znate, ja am na proputovanju. Vraam e uprav i Padove, pa am e abuni... I eto, moj in mi je reka ve o velikoj jubavi imeju njega i vae eri...

VICE: Znate, ja sam traija od njega da se sastanem s vama, jerbo nisam tija nita uiniti dok ne saznam i vae miljenje. DUJE (nastavlja kao naunu lekciju): u am o vami ve najbolje. I eto, arad glaa koji gre o vami, jubavi mojega ina prema vaoj eri i njeine prema njemu, ja u ovemu neu pravit nikakove metnje. VICE: Drago mi je ta to ujem. Ako ste vi takvog miljenja, onda neu praviti ni ja. DUJE: Pa kad je to i vaa voja, ja am e preman vami poraumit i vau er dobro oigurat. VICE: Znam da vi to morete. uja sam da ste puno bogati. DUJE: Je, jemam fabriku cimenta oma na pijaci pokraj katedrale. VICE (u udu): Fabrika cimenta? Pokraj katedrale? DUJE: kuajte, abuni am e. Fabrika je u olinu. Tamo jemam akcije. A po kraj katedrale mi je butiga. VICE: A vae eri, jesu li udate? DUJE: Je mlaja. a jednog baruna, koji je trgovac tektilom. A tarija je potala general. VICE: U ime Isusovo! Zar kod vas baruni prodaju tekstil, a enske su generali? DUJE: kuajte, jopet am e abuni. To je arad tega a am e ubudi. Ne prodaje barun tektil, on je amo unajmi radnju jednam trgovcu tektila. A ova druga er ni general od vojke. Tako mi ovemo onega ko vodi crkveni bor. NINO (tiho Luji): O, veti Ivane, pomoi! ve mu e pomialo u glavi. LUJO (takoer tiho): Izgleda da je prije nego smo poli vamo dobro potega. NINO (Duji glasno): Pape, nima mila da jor Vici ovako ualud troimo vrime. Tribalo bi e dogovorit nito konkretno. VICE: Evo, ovako! Ja pridlaem da, dok je jor Marin ovde, proslavimo zaruke. I to oma sutra. A za koji dan mogli bi svi u Trogir, pa da se tamo obavi vinanje. DUJE: Potpuno e laem vami. Neka bude tako! NINO: Ali, pape... ar ne bi bilo boje da e i vinanje obavi ovod? DUJE: Ne, ne! Neu da jor Vice mili da je meni teko potroit. Iukrta mi, napravit u to talko veano i pompono, da e cili Trogir dugo pamtit kad mi e in eni. NINO: Ali, pape, molim te, aluaj me... DUJE: Mui! Ni rii vie da niam uja. Bit e onako kako am ja odlui, i gotovo. NINO (tiho Luji): O, Iue moj, ad am u gorim govnima negoli am doad bi.

LUJO: Umiri se! Ja u s njim govoriti i urazumiti ga. Ja sarn te u ova govna uvalija, pa u te iz njih i izvaditi. ETRNAESTA SLIKA Vrt pred kuom jor Vice Prebande. U toku je proslava zaruka. Za velikim stolom, punim jela i via, sjede Nino, Cvita, don Jerko, jor Vice, Katica i Petrina. Nekoliko sjedita je prazno, jer se oito oekuju novi gosti. U prvom planu stoje Duje i Lujo i razgovaraju, tako da ih ostali, zabavljeni jelom i svojim brbljanjima, ne uju. LUJO: Juer si usra stvar da nisi moga gore. Kako si moga pristati da vinanje bude u Trogiru? DUJE: A ta sam moga? Da sam odbija, jor Vice bi pomislija da je Ninov otac neki krtac oli siromaj. Triba sam mu pakazat da sam ovik iroke ruke. LUJO: To stoji, ali to si triba pokazati na drugi nain. Ma di ti je bila pamet? Mi te doveli vamo samo zato da se to vinanje u Trogiru izbjegne, a ti se ba za to zalipija. 'Oe li sad ii u Trogir predstavljati Ninova au? DUJE: Pa ako bude tribalo, 'ou, zato ne? LUJO: 'Oe roge ti aine i materine! Tamo sve ivo zna jor Marina Vanjaku. DUJE: I dobro, ta sad da inim? LUJO: Sad e lipo polizati sve ta si zagovnija. Vinanje se mora obaviti ovde u ibeniku, i to ta prije. DUJE (zamiljeno) Hm! Dobro. Probat u. Imam neku ideju, ali ne znam 'oe li upalit. (Lujo i Duje se prikljue stolu.) DUJE: jor Vice! Evo, upravo ad mi je Lujo prida jednu leteru, u kojoj pie da e ta pri moram vratit u Padovu. A kako tvari toju morat u otat tamo priko miec dan. ato bi najbolje bilo kad bi e vinanje obavilo ovod dok arn u ibeniku, ako vi nimate nita protiv. VICE: Ja nemam. Dodue, to je malo priko vie brzo, ali ako su mladi za to, onda sam i ja. NINO: a e mene tie, ja am a. CVITA (radosno): I ja. VICE: 'Oe li to vami, don Jerko, zadati kakve probleme? DON JERKO: Meni? Nikakve. To je moj svakodnevni posao. Samo, molim vas, bez ikakvog vezivanja konopom i betimanja. VICE (uz smijeh) Ne brinite, to se ovaj put ni sluajno ne more dogoditi. DUJE: Onda, poraumili mo e. A ja u, kad e vratim i Padova, napravit veliku fetu u Trogiru. vi koji te ovod bit ete moji goti. A morete dovet a ebom koga god 'oete.

KATICA: E, neete vi to sami. Moj mu e erdinjerom priniti tamo toliko spize da se more naraniti po Trogira. Nek se zna da ni mi tute nismo ba sirotinja. DUJE: To nee bit potribno. Tamo kod mene jema ve. KATICA: Nek ima. ta vie pritekne, to je vee slavlje. VICE: ta ti, Ive, veli na ovo? PETRINA: Ja se u svemu slaem sa svojom enom. KATICA: I ne samo to. Kupit emo i zaklati velikog vola i tamo ga u Trogiru ispei na srid ulice, pa e isti svak ko god se mai. VICE: Ive, je li mogue da e to napraviti? PETRINA: Bit e kako moja ena kae. DON JERKO (Vici): U ime Isusovo, ta je ovo? Izgleda da sam onida, kad sam ih prekriio, istjerao iz njih Sotonu. VICE: Jeste, moda, iz njega, ali sve mi se pari da iz nje niste. (Pojavi se konte Florijan, vrlo elegantno, suvremeno i uredno odjeven. Vidi se da je sve na njemu isto. To izazove opi usklik iznenaenja.) jor konte, ta to vidimo? Ma jeste to zbilja vi? KONTE FLORIJAN: To se i ja s vremena na vrijeme pitam, gospodine Prebanda. to ete, tako vam je to, kad se ovjek oeni. VICE: Da, zbilja, uja sam. Ali uja sam i da ste uzeli bodulicu. Vi - jedan konte, i bodulica, to mi ne ide u glavu. KONTE FLORIJAN: No, to je isti kupoprodajni ugovor. Ona e do kraja mog ivota voditi brigu o meni, to graanska ena nikad ne bi, a neka kontesa pogotovo. Zauzvrat, ja njoj i njenim sinovima ostavljam sve u nasljedstvo. LUJO (povue kontea u stranu) Da vas neto pitam, jor konte! Vidim kod vas veliku prominu, i to na bolje. Eto, isti ste, uredni, ak i miriite na o de kolonj. Ne morate se bojati da ete koga uznemiriti. Ali, nije li to malo nepromiljeno dopustiti da kua konte Dragojevia, koja je svojevrsni povijesni spomenik, na kraju pripadne bodulcima? KONTE FLORIJAN (s uzdahom): Dragi moj mladi prijatelju, gospodine Panjkota! Prema vama bit u otvoren. Ja sam se tim brakom unesreio. To to vi govorite najmanje je zlo. Zamislite, svaki dan se moram prati od glave do peta i ona me pri tom strue nekim brukinom, mae raznim uljima i pomadama i uz to svaki put moram mijenjati donji ve. Shvaate li to to znai, u ovim godinama odrei se svih svojih navika i podnositi takvu torturu? A da ne govorimo koliko taj ve kota. LUJO (s lanom suuti): Da, to je zbilja tragedija!

KONTE FLORIJAN: Ima jo i neto gore. Dovela je neke majstore, koji sad u kuu ugrauju WC. Zamislite, dirati u te zidove, stare preko 500 godiria, to je isti vandalizam. LUJO: Potpuno se slaem s vama. Ali, u svakom zlu ima i neto dobro. Barem ete utediti na kurvu. VICE: jor konte, doite da vas upoznam s jednim gaspodinom, koga jo ne znate... (Pokaze na Duju.) KONTE FLORIJAN (ugledavi Duju) O, pa ja gospodina jako dobro poznam... (Pruajui mu ruku.) astitam! Srdano estitam na izvrsno odigranoj ulozi! DUJE (prestraeno): Kakvoj ulozi? KONTE FLORIJAN: Naravno, onoj u teatru. Predstava vam je sjajna. Hoete li mi vjerovati da sam je gledao ak tri puta. (Nastane pauza, u kojoj se kod sviju pokae zbunjenost.) VICE: Ali, jor konte, da se vi niste malo zabunili? Ovo je gospodin Marin Vanjaka iz Trogira. Ninov aa. KONTE FLORIJAN (pogleda Duju paljivije) Ne, gospodine Prebanda, siguran sam da se nisam zabunio. Premda sam ve u godinama, fizionomije pamtim vrlo dobro. To je gospodin Duje Bonai, glumac Zagrebake putujue druine Arlekin. Izvrstan... izvrstan glumac. VICE: ta vi imate na to rei, jor Vanjaka? DUJE: A a u re? More bit da oti glumac lii na mene. KONTE FLORIJAN: Ne, ne, gospodine. Takve slinosti ne moe biti. Ja imam kazalini dalekozor i dobro sam promotrio vae lice. Evo, ak sam i ovaj made zapamtio. DUJE: Ma to nita ne dokaije. I made e more poklapat. KONTE FLORIJAN: Gospodo, uvjeravam vas da sam potpuno siguran u to to govorim. Vi pojma nemate koga imate tu za stolom. Od jedne onako male role napraviti onakvu interpretaciju! To moe samo veliki talenat. to tek mora biti kad nastupa u glavnim ulogama? (Ponovo nastane muna utnja. Na Ninovom i Lujinom licu pokae se strah. Svi oekuju to e Duje rei.) DUJE (ustavi): Gospodo... Vidim da mi je sudlbina da ne morem nikako iz svoje koe. ta ete, to je cina koju moram platit popularnosti i slavi. Ja sam zaista Duje Bonai, glumac. Bija sam zamoljen da odigram ovod Marina Vanjaku, Trogiranina, koga, usput reeno, uope ne poznam. To me zaintrigiralo, jerbo sam tija vidit jesam li isto tako dobar u ivotu ka i na sceni. Nadam se da mi to neete zamirit, pogotovo kad od toga niko nije pritrpija nikakove tete. (U prvi mah svi su zapanjeni i kao da ne vjeruju tome to uju, a onda prva reagira Cvita.) CVITA (Ninu): Laljive... laijive... Tamo si mi se zaklinja u svoju veliku ljubav, a vamo si mi prodava rog za sviu. Vara si i mene i moga au. NINO: Cvita, kunem ti e, ja te volim. amo am oti da e vinanje obavi a pri. Da e ne eka dolaak mojega oca.

CVITA: La, la, sve je la. I sada lae. Tija si se s menom zabavljati, a onda, kad me se zasiti, pofoii a. Zato nisi tija dovesti pravog au, da se ne bi mora obavezati. (Brizne u pla.) LUJO (upada) Stanite malo! jor Vice, priznat u vam, ja sam za sve ovo kriv. Nino je istinski zaljubljen u vau er. To mi je prizna i potuija se da se boji da mu njegov aa nee dati da je uzme. Zato sam ja doa na ovu ideju da se angaira Duje Bonai i da se vinanje obavi bez znanja njegovog ae. Posli bi jor Marin to mora privatiti ki gotovu stvar. VICE: A zato mu aa ne bi da da je uzme? Koliki su dosad ve vidili u mojoj eri izvanrednu priliku. NINO: jor Vice! Evo, kunem vam e vetim Ivanom! On mi ne dade da e enim, jerbo mili da ja pri tega moram vrit tudije, tat na voje noge i jemat voj kruv. VICE: Virujem da je tako, jerbo bi se i ja tako ponija. Ali svejedno, mora si ga dovesti. Moda bi posli razgovora s menom prominija miljenje i prista da vinanje bude prije, a svretak tudija posli. NINO: A a ad da inim? VICE: Lipo e poi odma' u Trogir i dovesti ga, pa u se ja s njim sve dogovoriti. Bez toga nema vinanja... A vi, jor glumac, vi ste svoju ulogu odigrali. Niko vam ovde nita ne zamira, ali sve jedno vas molim da ostavite moju kuu! (Duje se nakloni, krene prema izlazu, a onda zastane, okrene se prisutnima, zauzme patetinu pozu i stane recitirati.) DUJE: Eto, vi uporni i nemoni crvi!/Moj duh je bio velik kao va,/Srce takoer, a razum i vei/Moda za borbu rijeima./Ali sad vidim da su naa draga/Koplja samo slamke; da je naa snaga/Isto tako odve slaba kada bismo/Htjeli biti to zbilja nismo... To su rii velikog Shakespearea, gospodo. (Duje ode i na izlazu se mimoie s Taf rom, koji upravo ulazi) VICE (ugledavi Tafru): O, Niko! Tebi se ovde nisam nada. ujem po gradu da si uvrien na mene, iako nema razloga. Ali, svejedno, dobro si mi doa. Izvoli, sidi i blaguj! TAFRA: Nisam doa tebi blagovati, Vice. Doa sam ti rei nekoliko rii, koje sam ti odavno osta duan. Kad sam prosija tvoju er za svog sina, odbija si me... VICE: Ti zna kako je to bilo. Nisam moga udati mlau er dok ne udam stariju. TAFRA: To je bila obina finta. Jerbo, kad si naa boju priliku... ti si mislija da si je naa... onda si breboje uda Katicu. Zato nisi to uinija kad sam ja doa u pronju? VICE: Ako emo pravo, Niko, tvoj sin nije za moju er. Najprije, nema ni alata ni zanata, nije svrija njanci osnovnu kolu, a zna se i da je malo zaosta u glavi... ti me kapii. TAFRA: Znai, oni ti je Bagara bija boja prilika? VICE: Je, kakav je, takav je, bija je. TAFRA: Pa zato si onda i njega prominija? VICE: Za dobro moga diteta. Ovde je sad u pitanju jubav.

TAFRA: Ma nemoj! Doi emo mi i na to... Ali prije da ti pokaem tvog nesuenog zeta u njegovom pravom izdanju, pa onda reci koliko je on boja priika od mog sina... (Tafra da rukom znak i konobari uvedu Bagaru. Ovaj tupo i odsutno gleda pred sebe. Svi su u prvi mah zapanjeni.) LUJO: Uje! Ovo nikako nisi smija napraviti! TAFRA: Puti, netjae! Zna ujac ta radi. VICE: A tako! Na ovi si mi nain tija podvaliti, smrade jedan! Ali bog je poremetija tvoje planove. Samo on mi je posla ovog mladog ovika na vrata. TAFRA: I o tome e sada uti... jor Vanjaka! U mojoj su gostionici odsili troje judi. Jedan je jor Marin Vanjaka, va aa. Drugi je niki jor Madirazza sa erom, koja govori da je vaa zarunica. aa vam je jut ki pas i poruija vam je da smista doete tamo, a vi sad kako znate, je li... Eto, Vice, sad razmisli je li ti bog pomae ili te katigaje. Moj naklon svima! (Tafra ode zajedno s konobarima ostavivi Bagaru. Dua pauza u kojoj su sve oi uprte u Nina.) CVITA (stane bacati u Nina tanjure s jelom i sve to joj doe pod ruku) Nitario... propalice... huljo prokleta... Zarunicu ima, a mene ovde zaruuje. Sad tek vidim kakve si podmukle planove ima. Pokvaren si... u duu si pokvaren... NINO (branei se od projektila): Cvita, tako mi Iua, ja am te bija oti oenit... CVITA: Nita ti vie ne virujem. Gubi mi se isprid oiju! Gubi se i to smista, mierijo jedna! VICE (zaustavi je): Stani, Cvita... Sad u te pitati ki ovik ovika, a ti mi odgovori iskreno ki prid oltarom Majke boje... ta misli posli ovoga napraviti? NINO (potiteno): jor Vice... Ne morem drukije... Ja Cvitu bija volim... ali vidite i ami kakova je ituacija... Ovo je via ila. Nemojte amirit i aboravite ve a je bilo. (Ode, gotovo odjuri.) CVITA (za njim): Kukavice... kukavice... (Stane se tresti od plaa.) VICE (nakon pauze): Lujo... jor konte... Je li to mogue... Je li mogue da ste vi obojica sluili onom starom lupeu? Vi ste mi ovog Bagaru doveli u kuu maskiranog ki gospodina. Pa ta sam vam uinija, da ste mi tako tili podvaliti? LUJO: jor Vice! Virujte mi, ja sam od poetka bija protiv toga ta je moj ujac zamislija, ali mu se nisam usudija zamiriti. Zato sam spojija Cvitu i Nina, jer sam vas na taj nain tija osloboditi nevolje. VIE: Ali si me time umalo bacija u jo veu nevolju. KONTE FLORIJAN: Dopustite, gospodine Prebanda, da i ja neto kaem. Gospodin Panjkota je imao isto znanstveni interes. On je pravio samo jedan psiholoki eksperiment. A ja sam imao najbolju namjeru, da preko Cvite tog Bagaru uinim ovjekom, a nju da dobro udomim i ostavim joj sve u nasljedstvo. A sa sitnim motivima gospodina Tafre nemam apsolutno nita. VICE: Poserem se ja na te vae eksperimente i dobre namjere... Isuse, boe, kakvim sam ja to judima bija okruen! Varali ste me ki najgoru budalu... Gospodo, a mi je ta vam to moram rei, ali smatrajte odsad

da su vam vrata moje kue zauvik zatvorena. (Lujo bi htio jo neto rei, ali mu konte da znak da odustane, te se njih dvojica nijemo naklone i odu.) Petrini): A i ti, Ive! I ti si u svemu tome ima svoje prste i pomaga im. Ovi je konte i tebe doveja meni u kuu. KATICA: Sluaj, ao! Moj mu s ovim nema nita. On je ist ki sunce. Nije ni pojma ima ta se tute dogaa. VICE: Kako nije? Pa on je doveden samo da tebe na silu oeni kako bi se Cviti i meni moglo podvaliti... Ive, budi ovik i priznaj da je tako! PETRINA: uli ste ta je moja ena rekla. Ja tome nemam nita vie dodati. KATICA: Dobro, ao, 'oe li ti virovati da je moj mu u ovome pravedan ki Isus, ili nee? VICE: Ne mogu virovati... ne mogu, kad sve govori protiv njega. KATICA: Onda emo mi drugovaije, jebem ti sveca... Ive, dii se! Tute vie nemamo ta raditi. Imamo pametnijeg posla. Sutra u zoru triba ii u poje oko pavati lozu... (Uhvati Petrinu za ruku i stane ga vui prema izlazu. Vici.) A kad nas drugi put tute vidi, mo nas slobodno uslikati. (Ode s Petrinom.) VICE (zapanjeno): Oslobodi me boe, kojeg sam to avla donija na svit, kad je od onakvog ovika uspila napraviti ovakvu krpu... (Primijetivi da je ostao od gostiju jo jedino don Jerko) Molim vas, don Jerko, oprostite ta ste morali sve ovo sluati i gledati! DON JERKO (ustajui) Znate to u vam rei, gosopdine Prebanda! Tono ste primijetili da su svi ovi oko vas intriganti i pokvarenjaci. Ali nemojte misliti da ste vi ta bolji. I vi ste imali pokvarenu raunicu i kod one prve i kod ove druge enidbe. Zato, kad drugi put budete nekoga udavali, ne raunajte na mene. Eno vam don Vjeko. Ili idite u drugu crkvu. I upamtite! Ove nae ulice su pretijesne za neke velike manevre. (Ode) VICE (Cviti, kojoj se jo uvijek ramena tresu od plaa) 'Ajmo a, dite moje! Zaboravi sve ovo ta se dogodilo! Ti si jo mlada i bit e za te u ivotu jo puno... puno prilika. (Uhvati je za ruku i povede prema ulazu u kuu.) CVITA (istrgne mu se): Neu... neu... Ne tribaju meni nikalkve tvoje prilike. Imam ja svoju priliku. (Krene prema Bagari, koji je itavo vrijeme s blesasto zauenim licem sve pratio, i uhvati ga pod ruku.) Evo, ovo je moja prilika! VICE: Cvita, duo aina... ta te to spopalo... Jesi li pri sebi? CVITA: Jesam. Potpuno sam pri sebi. Za njega u se udati i ii s njim okolo po svitu pomagati mu u aldavanju. Pa ete ti i ono trogirsko govno upamtiti da ja nisam nikakva traca, kojom se more otirati sve ta vama pane na pamet. VICE (oajan) Cvita... tako ti svih svetaca nebeskih... nemoj me upropatavati... Ti mora svriti maturu... ii na tudije... CVITA: Jebi se ti i matura, i latinski, i tudij. Odsad sam ja sama sebi gospodar... Uostalom, ko mi je namirija njega za mua? Ko mi je govorija da ga moram uzeti, jerbo u biti kontesa. 'Ajde, reci ko?

VICE (klekne i stane sam sebi upati kosu): Isuse moj... Isuse moj... Zato me ovako kanjava? BAGARA (prema publici): Pa nek mi sad neko ree da sam ja sve ono sanja!

KRAJ