Jon Luka Karaale

Izgubljeno pismo
Komedija u etiri ina
Sa rumunskog preveo ura Mioinovi
LICA:
TEFAN TIPATESKU, okruni prefekt
AGAMEMNON DANDANAKE, stari borac iz '48
ZAHARIJA TRAHANAKE, Predsednik stalnog komiteta, Izbornog komiteta, kolskog
komiteta, Poljoprivrednog komiteta i drugih komiteta i komisija
TAKE FARFURIDI, advokat, lan tih komiteta i komisija
JORDAKE BRNZOVENESKU, takoe
NAE KACAVENKU, advokat, direktor-vlasnik lista Krik Karpata", predsednik-osniva
Enciklopedijsko-Kooperativnog Drutva Rumunska ekonomska zora"
JONESKU, uitelj, saradnik ovog asopisa i lan ovog Drutva
POPESKU, takoe
GICA PRISTANDA, gradski policajac
PIJANI GRAANIN
ZOE TRAHANAKE, supruga onog gore
MOMAK
BIRAI, GRAANI, PUBLIKA
U glavnom gradu jednog planinskog okruga, u nae vreme.
PRVI IN
Jedno lepo nameteno predsoblje. Vratau dnu sa dva velika prozora. Sa desne strane u dnu jedna
vrata, u prednjem planu sa leve strane druga vrata. U prvom planu sa leve strane jedno kanabe i
jedna fotelja..
PRVA SCENA
TIPATESKU,, pomalo uznemiren, etka se sa asopisom Krik Karpata"uruci; obuen u kunu
haljinu; PRISTANDA stoji, blie vratima, naslonjen na sablju.
TIPATESKU (dovrava itanje jednog pasusa iz novina) ...kakva sramota za na grad da drhti
pred jednim ovekom! ...Sramota za kukavnu vladu, koja jedan od najlepih okruga Rumunije
baca u eljusti jednog vampira!..." Ja vampir, je l'?... Smeno!
PRISTANDA (takoe) isto smeno!... Pardon, gos'n Fanika, da izvinete to pitam: bampir... ta

je to, bampir?
TIPATESKU: To ti je onaj... onaj to sie krv narodu. Ja siem krv narodu!...
PRISTANDA: Ti sie krv narodu!... Ijaoj!
TINATESKU: Podmuklo!
PRISTANDA: isto podmuklo!
TIPATESKU: Prljavo!
PRISTANDA: isto prljavo!
TIPATESKU: Ehej! Ne moe to tako!
PRISTANDA: Ne moe tako!
TIPATESKU: I uz svete njegove uiteljie... Dabe! Moe da mi sue brk!
PRISTANDA: I meni!
TIPATESKU: Al' neka ga! Nek' urla kao pas!
PRISTANDA: isto k'o pas!
TIPATESKU: Nego, bio si poeo da mi pria dogaaj od sino. (Sedne.)
PRISTANDA: Kao to rekoh, gos'n Fanika (primakne se), sino sam malkice zadremao posle
jela, to je naa misija... znate i sami kako policajci nemaju ni svoje vreme za jelo, za pie, ni za
spavanje ni za ustajanje kao sav normalan svet...
TIPATESKU: Naravno...
PRISTANDA: A meni, gos'n Fanika, da ste ivi i zdravi!, mnogo teko... ta da vam priam?
Familija velika, plata po budetu mala, gos'n Fanika. Jo mi ona moja ena kae: Moli se
gospodinu predsedniku da ti povea platu jer e naisto propasti!..." Devetoro dece, gos'n
Fanika, da ste ivi i zdravi! Nita manje... Drava pojma nema ta ovek radi kod kue, samo
trai svoje; ali de! Devetoro dece i osamdeset leja meseno: familija velika, a plata po budetu
mala.
TIPATESKU (s osmehom) Nema govora, po budetu je mala... samo nisi ti naivan; krpi ti,
odovud, odonud; ako ne tee, a ono kaplje... Pusti ti to, znamo mi!
PRISTANDA: Znate, kako da ne znate! Gos'n Fanika, da ste ivi i zdravi! Eh, kako vi da ne
znate!
TIPATESKU: I ne alim, kad ume da radi stvari kako treba: meni se svia slubenik koji je
sran... Kad je neko ovek od poverenja...
PRISTANDA: Od poverenja, gos'n Fanika, da ste ivi i zdravi!
TIPATESKU: Ne gledam ja ba da li on potroi jo koju paru, dve... Naroito ovek sa tolikom
porodicom.
PRISTANDA: Devetoro usta, gos'n Fanika, devetoro, a plata...
TIPATESKU: Po budetu!
PRISTANDA: Mala, ljubim ruke, gos'n Fanika.
TIPATESKU: Pusti sad to, Gica, lepo ti je ispalo ono sa zastavama prekjue; lepo si to izveo.
PRISTANDA (divi se samom sebi; osmeh) isto izveo! (Pravi se vaan, naivno.) A? Gos'n
Fanika, kako mislite izveo?...
TIPATESKU: Od Komiteta su naplaene etrdeset i etiri zastave...
PRISTANDA (naivno) Da.

TIPATESKU: E!... A jesu li postavljene etrdeset i etiri zastave?

PRISTANDA (glasno) Postavljene, gos'n Fanika, postavljene... ako je moda jednu, dve vetar
oborio... ali sve su postavljene...
TIPATESKU: etrdeset i etiri?
P.RISTANDA: Tano etrdeset etiri, gos'n Fanika.
TIPATESKU (prsne u smeh) Gica, ne muljaj. A ta, ja se nisam po celom gradu uz osvetljenje
etao fijakerom sa Zojom i ika Zaharijem? A ona, kako je aljiva, kae: E, aj' da prebrojimo
Gicine zastave"
PRISTANDA (tuno) E, muke moje! I to ba gospa ojcika, ba ona od koje, de! ... jo se od nje
nadamo kakvoj protekciji...
TIPATESKU: Pa dobro de, nije ona to rekla iz zlobe, nego onako u ali. Pa i ona i ika Zaharija
znaju da si ti na ovek...
PRISTANDA: Va, gos'n Fanika i gospa ojcikin i ika Zaharijin... I? Jeste ih izbrojali? A?
Gos'n Fanika...? A? Je l' da? etrdeset i etiri...
TIPATESKU: Nekih etrnaest... moda petnaest.
PRISTANDA: E, gos'n Fanika, 'ajde da ih izbrojimo. Da ih izbrojimo: dve kod prefekture.
TIPATESKU: Dve...
PRISTANDA: Dve na trgu 11. Februara...
TIPATESKU: etiri...
PRISTANDA (pokuava da se seti) Dve kod optine...
TIPATESKU: est...
PRISTANDA (ista igra) Jedna kod muke kole...
TIPATESKU: Sedam...
PRISTANDA: Jedna... kod enske kole...
TIPATESKU: Osam...
PRISTANDA: Jedna kod bolnice...
TIPATESKU: Devet...
PRISTANDA: Dve kod katrendale sv. Nikole...
TIPATESKU: Jedanaest.
PRISTANDA: Dve kod prefekture... etrnaest...
TIPATESKU (poinje da se smeje) Ali ve si brojao te kod prefekture.
PRISTANDA: Nisam, gos'n Fanika, da ste ivi i zdravi! (Nastavlja brzo da broji, gotovo bez
daha.) Dve kod optine, osamnaest, etiri kod kola, dva'eset'ri, dve kod katrendale sv. Nikole,
trideset...
TIPATESKU: Sve si dvaput brojao i loe sabira...
PRISTANDA: Boe sauvaj, gos'n Fanika, da ste ivi i zdravi, etrdeset etiri tano... Lepo vam
kaem, ako je moda vetar jednu ili dve... ili, ko zna...
TIPATESKU (kroz smeh) Gica, pa nemoj ba toliko da me farba.
PRISTANDA (odjednom menja ton; ponizno i naivno) Ali familija velika... plata po budetu
mala...
TIPATESKU (pogleda na sat) Da pustimo mi sad te zastave, Gica...

PRISTANDA: isto da ih pustimo, gos'n Fanika.

TIPATESKU: Nego ispriaj mi ta se to desilo sino, poto urim.
PRISTANDA: Pravo kaete, gos'n Fanika. Sino negde oko pola jedanaest, odem ja kui,
prezalogajim neto i pruim se tako na jednu stranu da dremnem samo malice, jer sam naisto
bio propao od umora koliko sam radio. A ena mi kae, da prostite: Skini se, Gica, pa lezi." A ja
jok! Ja na dunosti, gos'n Fanika, i dan i no na dunosti. E, ustanem ja tako oko petnaest do
dvanaest i, pardon, skinem uniformu, skinem kapu, obuem se civilno pa krenem... Na dunost,
gos'n Fanika. Dok sam se spremio da krenem bilo je ve dvanaest i jedan. Krenem pored optine
da preem barijeru kod Ujedinjenja". Kad sam krenuo preko trga, vidim svetlo na zadnjem
prozoru g. Naje Kacavenkua, a prozori irom otvoreni. Oluci visoki... ali ako se popne uz oluk
moe da ue kroz prozor u kuu. A ja, mislim na dunost, tek ega se setim? Ej, ek da
trpnemo i mi neto od potovanog, ne moe da kodi... i lagano, kao maka, popnem se uz oluk
i ponem da sluam: tako sam uo i video kao to sad ja vas ujem i kao to vi mene ujete, gos'n
Fanika, znate, kao u pozoritu.
TIPATESKU (zainteresovano) E! ta to?
PRISTANDA: Igrali su tos. (Igra kartama]
TIPATESKU: Ko je sve bio?
PRISTANDA: A ko e biti? Uitelji: Jonesku, Popesku, onda pop Pripi...
TIPATESKU: I pop?
PRISTANDA: Da, i pop i g. Takica i Petku i Zapisesku, cela druina na okupu. Igrali su sve u
esnest... a puio se i duvan... kroz prozor je izbijao dim k'o iz parobroda. Pop i Petku su igrali
tos. Ostali su razgovarali.
TIPATESKU: A Kacavenku, je l' me psovao?
PRISTANDA: Strano, gos'n Fanika, vladu i vas... i brojao je svoje glasove.
TIPATESKU: Uiteljii, pop i ostali mufljuzi.
PRISTANDA: isti mufljuzi!
TIPATESKU: Ma dau im ja glasove.
PRISTANDA: Al' da vidite ta se onda desilo... Gos'n Fanika. Iz rei u re i, Kacavenku kae:
Kladim se sa vama da e za nas da glasa neko za koga nikad ne biste ni pomislili, neko u koga
se vampir pardon, stalno je za vas govorio da ste vampir , u koga se vampir uzda kao u samog
Boga... a kad budemo imali njega, imaemo ih sve... sluajte ovo pismo"... Tada izvadi neko
pisamce iz novanika. Evo sluajte..." A avo od popa, nema pametnija posla? Brzo skoi od
stola i kae: Da me ubije, Najke, ne itaj... stani da ujem i ja... ek' samo dok zapalim
cigaru..." I tu, gos'n Fanika, ustane od stola, zapali ibicu, povue dim cigare i doe da baci
zapaljenu ibicu kroz prozor pravo meni u oi... povuem se unazad, okliznem se o oluk i
padnem dole, pravo na neku budalu koja je verovatno stajala ispod oluka ili tuda prolazila. Taj
tikvan pone da urla i svi koji su bili u kui navale na prozor, a ja kako sam pao brzo ustanem,
mugnem pored oluka i zavuem se u dvorite optine.
TIPATESKU: I?
PRISTANDA: Kasnije sam se vratio, ali su ve bili zatvorili sve prozore i navukli zavese.
TIPATESKU: Ko bi to mogao biti? Ne razumem... Gico, ja sad moram da idem na ruak, da me

ne ekaju ika Zaharije i Zoja. Oni nikad ne ruaju bez mene a ika Zaharije ne izlazi ire ruka.
Jo kako je Zoe nestrpljiva...
PRISTANDA: ta mi nareujete, gos'n Fanika?
TIPATESKU: Da mi otkrije kakvo je to pismo i o kome je re.
PRISTANDA: Razumem, gos'n Fanika.
TIPATESKU: Hm, ako bismo se samo doepali toga ne, nije me strah od Kacavekuovih glupih
intriga nego bi bilo dobro da ga skroz razoruamo pa da ga onda lepo obradimo!
PRISTANDA: isto da ga obradimo!
TIPATESKU: E, stani jedan minut dok se presvuem, pa emo izai zajedno. Imam neto da ti
kaem.
PRISTANDA: Stojim, gos'n Fanika. (TIPATESKU izlazi na levo.)
DRUGA SCENA
PRISTANDA (sam) Teka misija, misija policajca... A gos'n Fanika i gospa ojcika mi jo broje
zastave... lepo kae moja jadna ena, kae: Gica, Gica, samo ti njega ljubi u dupe i sve mu trpi,
jer sit gladnom ne veruje..." Kaem, isto! A gos'n Fanika: nasledstvo, nasledstvo.
(nedostaje deo teksta u knjizi)
TIPATESKU (ne razume) to ne izae na prednja vrata?
PRISTANDA (i dalje igra istu igru) Da, na prednja vrata... (Okrene se prema zadnjim vratima.
TIPATESKU se okrene prema Trahanakeu. Zojina igra se ponovi. Tica, koji se ve nalazi pored
desnih vrata, hitro izae kroz njih. Tipatesku slegne ramenima, poto nita ne shvata, spusti se i
sedne u fotelju, pored Trahanakea)
ETVRTA SCENA
TIPATESKU, TRAHANAKE
TIPATESKU: E! ika Zaharijo, ta je bilo? Priaj, ne izgleda mi kao obino!...
TRAHANAKE: Imaj malice strpljenja, da vidi... jutros oko pola devet, ulazi momak u sobu jo
nisam ni kafu bio popio daje mi neku poruku i kae da eka odgovor... Od koga je bila poruka?
TIPATESKU: Od koga?
TRAHANAKE: Od potovanog g. Nae Kacavenkua.
TIPATESKU: Od Kacavenkua?
TRAHANAKE: Reko': ta ima Kacavenku sa mnom i ja sa Kacavenkuom, ni ovako ni onako, pa
ak moemo rei, ako bismo gledali to kroz principe, naprotiv!
TIPATESKU: Naravno... I?
TRAHANAKE: ek' da vidi. (Izvadi jednu ceduljicu i pruije Tipateskuu.)
TIPATESKU (uzima cedulju i ita) Dragom g. Zahariji Trahanakeu, predsedniku Stalnog
komiteta, kolskog komiteta, Izbornog komiteta, Poljoprivrednog komiteta i ostalih komiteta i
komisija... Loco. (Izvadi papir iz koverta) Dragi gospodine, u interesu vae asti kao graanina i
oca porodice, molimo vas da svratite danas izmeu 9:30 i 10 a.s. u kancelariju lista Krik

Karpata i sedite Enciklopedijsko-Kooperativnog drutva Rumunska ekonomska zora gde e

vam biti pokazan jedan dokument od najvee vanosti za Vas... Odano Va, Kacavenku, direktorvlasnik lista Krik Karpata, predsednik-osniva Enciklopedijsko-Kooperativniog drutva
Rumunska ekonomska zora..." E? Koji dokument?
TRAHANAKE: Imaj malice strpljenja! Da vidi... Razmiljao sam: da ne idem... da idem... da
ne idem... ajde, isto iz radoznalosti, da idem, da vidim kakve su to mufte. Na brzinu se, Fanika,
obuem i odem.
TIPATESKU: Kod Kacavenkua?
TRAHANAKE: ek' da vidi... Kod Kacavenkua. Kako sam uao on ustane s potovanjem i
nudi mi da sednem na fotelju. Dragi" ovo, Dragi" ono. ao mi je to su nam zahladneli
odnosi, kae on, poto sam ja uvek na tebe gledao kao na glaveinu naeg okruga..." i jo brdo
takvih delikatesa... A jaj ozbiljan, kaem: Potovani, zvao si me da mi pokae neki dokoment,
pokai dokoment!" Kae: Bojim se, kae, da e to biti bolan udarac za tebe, da je trebalo
unapred da te pripremim za to, jer ti si jedan tako... i tako... mukarac..." i opet laskanje. Opet mu
kaem: Potovani, imaj malice strpljenja, dokoment"... A on opet: ... jer, eto... dame..." Da
vidi gde taj podlac hoe da me navede! ... Jadna ojcika! Nemoj ni sluajno da joj kae, samo
da ona ne sazna! Kako je ona osetljiva!...
TIPATESKU: ta! Zar se usuuje? Bednik jedan! (ustaje uznemiren).
TRAHANAKE (spreava ga) ek' da vidi!... ...jer eto, dame, kae, ne razumeju ba uvek
zasluge i moralne kvalitete mukarca i potovanje, to e rei, koje treba da mu ukau..." Na
kraju (TIPATESKU kljua) to da duim bezveze! Kad sam mu stao nogom na prag i rekao:
Sluaj, potovani, imaj malice strpljenja, dokoment!" vidi podlac da nema kud pa izvadi i da
mi jedno pisamce... pogodi ije i kome upueno?
TIPATESKU (jedva obuzdavajui oseanja) ije? ije, ika Zaharije?
TRAHANAKE: ek' da vidi. (Razgovetno i smejui se.) Tvoje pismo mojoj eni, ojciki!
Pravo pravcato ljubavno pismo... A? ta kae na to?
TIPATESKU (jako uznemiren) To nije mogue, nije mogue!
TRAHANAKE: Proitao sam ga moda ve deset puta, znam ga i napamet! Sluaj: Draga moja
Zoe, dragi (to jest, ja) ide veeras na sastanak (onaj sastanak od preksino). Ja (to jest, ti) moram
da sedim kod kue, jer ekam depee iz Bukureta na koje moram istom da odgovorim; moda
me ak pozove ministar na telegraf. Dakle, nemoj me ekati, nego doi ti (to jest, moja ena,
ojcika) kod tvog petlia (to jest, tebe) koji te oboava kao i uvek i ljubi te hiljadu puta,
Fanika..." (Dugo posmatra TIPATESKUa kojije na vrhuncu uznemirenosti.)
TIPATESKU (eka se besno) Nemogue! Polomiu kosti tom bedniku!... To nije mogue!
TRAHANAKE (ravnoduno) Naravno da nije mogue; ali da li bi mogao i da zamisli takvu
podlost... (nevino) Dobro, brate, razumem ja falsifikovanje, do neke granice, ali ba toliko ne
razumem... Ej, Fanika, da samo vidi tu imitaciju od pisma! Prosto bi i sam rekao da je pismo
tvoje, ali zakleo bi se, ni manje ni vie, zakleo bi se! (Zastane i posmatra Tipateskua koji se eka
stisnutih pesnica; nekako sa uenjem.) Vidi ti njega kako se ljuti! Mani se ovee, ta te briga!
to se toliko esti? Takav je svet, ta mu moe, pa neemo mi valjda da ga menjamo. Ko bi
mogao pomisliti dokle moe ii ljudska podlost!

TIPATESKU (ista igra) Bednik!

TRAHANAKE: Bre ovee, imaj malice strpljenja, reci mu ono to sam mu i ja rekao: Jak si,
potovani, u makjavelisanju, jak, ta da ti kaem; ali nisi naiao na pravog oveka..." E, kad je
video da to kod mene ne pali, zna na ta je preao? Rekao mi je da e ga, ako ja tome ne
pridajem vanost, dati u javnost, poto e pismo biti objavljeno u novinama i uramljeno tako da
moe da ga vidi ko god poeli.
TIPATESKU (besno) Upucau ga! Zapaliu ga! Nek' mi ga dovedu ovde smesta, ivog ili
mrtvog, sa tim pismom. (urno ode u dno scene.) Gica! Gica! Neka doe policajac!
TRAHANAKE (ide za njim do dna scene) Imaj malice... (Vraa se sam na scenu) Brz je!
Neobuzdan. Inae dobar momak, pametan, obrazovan, ali mnogo je brz, nije to dobro za jednog
prefekta. U drutvu bez morala i bez principa... mora imati malice diplomatije!
TIPATESKU (vraa se iz dna scene.) Gad! ubre!
TRAHANAKE: Ej, obuzdaj se, ovee, pusti ve jednom te triarije, imamo vanijih stvari na
tapetu. Veeras je skuptina. Je l' odlueno? Kandidujemo Farfuridija? ta radimo? uo sam da
e veeras uiteljii, Kacavenku i svi njihovi da prave skandal. Moramo da kaemo Gici da
pripazi. Podli Kacavenku e veeras da govori protiv nas...
TIPATESKU (i dalje kljua) Ne boj se, ika Zaharijo, veeras g. Kacavenku nee biti na
skuptini, bie negde drugde na uvanju.
TRAHANAKE: 'Ajde, ide na doruak?
TIPATESKU: Ne, ika Zaharijo, zahvaljujem, imam posla. Idi ti sam; moj rukoljub gospi
ojciki.
TRAHANAKE: Dobro, ali na ruak obavezno. Veeras idem na skuptinu, mora ostati sa
ojcikom, ne voli da ostaje sama. A posle skuptine igramo preferans...
TIPATESKU (oamuen) Da, ika Zaharijo.
TRAHANAKE: Dovienja, Fanika.
TIPATESKU: Dovienja, ika Zaharijo...
TRAHANAKE (ide ka vratima, Tipatesku ga prati) I nemoj vie da se uzbuuje, batice, za
svaku podlost. Zar ne vidi kakav je ovaj na svet? U jednom drutvu bez morala i bez principa,
ne ide takvo brzanje, mora imati (prefinjeno) malice strpljenja... (Izae u dno scene.)
PETA SCENA
TIPATESKU, zatim ZOE
TIPATESKU (dolazi iz dna scene, oamuen i sapliui se, pada na jednu stolicu s licem u
akama) ta da radim? ta da radim? Gica nikako da doe!...
ZOE (misteriozno izlazi sa desne strane i hitro se sputa do njega) Fanika! Fanika
TIPATESKU (ustajui brzo) Zoe!... ti zna?
ZOE (oajno) Znam! Nesrena sam, Fanika. Znam... bila sam tamo u sobi, ula sam na donje
stepenite... Dola sam odmah posle Zaharija. Nisam imala hrabrosti da ga pogledam u oi, samo
da ne poveruje... ula sam sve, sve, sve... Nesrena sam, Fanika... Kad je Gica polazio, pozvala
sam ga tamo (Tipatesku shvata) i sve sam mu rekla, jedino nas jo on moe spasiti.

TIPATESKU: Odakle si saznala?

ZOE: Saznala sam odmah posle Zaharija... Vidi!... (Ova scena se pravi sa mnogo nervoze.)
TIPATESKU (ita) Potovana gospoo, u naoj redakciji se nalazi jedan dokument napisan od
naeg ljubaznog prefekta i upuen Vama. Ovaj dokument moete dobiti u zamenu za podrku,
Vau i pomenutog ljubaznog. Blagoizvolite da odmah svratite u nau kancelariju, da sredimo tu
stvar na obostrano zadovoljstvo..." (oajno) Kako? Kako? Kada si izgubila cedulju, Zoe?
ZOE (grcajui) Ne znam... preksino, kad sam otila od tebe, imala sam je; kad sam stigla kui,
ne znam da li sam je imala; mogue je da sam usput izvadila maramicu i da mi je ispala
ceduljica: bile su mi u istom depu!
TIPATESKU: Ah! Kakva nesrea!
ZOE: Bila sam kod Kacavenkua...upravo dolazim od njega. Predloio mi je da mi vrati pismo,
pod uslovom da mu osiguramo izbore. Inae, prekosutrae objaviti pismo...
TIPATESKU (potpuno u vlasti uzbuenja) Borba je oajnika. On hoe da nas ubije, mi ga
moramo ubiti!... A Gica nikako da doe...
ZOE: Gicu sam ja poslala kod Kacavenkua, da otkupi to pismo po svaku cenu.
TIPATESKU: to e rei, Gica je tamo?
ZOE: Sigurno. (uje se neka buka.)
TIPATESKU: To mora da je on... (On pouri do zadnjih vrata, otvori ih i brzo se povue unazad.)
Ah! Sakrij se... brzo. (Povue je i brzo izau oboje na levo.)
ESTA SCENA
FARFURIDI, BRNZOVENESKU (Misteriozno ulaze sa zadnje strane; zatim Tipatesku sa leve
strane.)
BRNZOVENESKU: Moda i nije ba tako; moda je to nekakav blef... teak blef, da se zastrai
nekolicina neodlunih...
FARFURIDI (sa finom intencijom) Danas sam dragog g. Trahanakea video kako ulazi kod
Kacavenkua, oko deset sati, dok sam iao u grad... A ja, i kada imam i kada iemam sastanak sa
nekim, tano u deset izlazim u grad...
BRNZOVENESKU: E!
FARFURIDI: Potovanu madam Trahanake video sam kako izlazi od Kacavenkua isto danas oko
jedanaest, dok sam se vraao iz grada... Ja, i kad imam i kad nemam klijente kod kue, tano u
jedanaest se vraam iz grada...
BRNZOVENESKU: Ne razumem.
FARFURIDI: Kako ne razume? Tano u jedanaest...
BRNZOVENESKU: Ne brate, ne razumem to petljanje sa opozicijom! Prvo si ti video
Trahanakea, pa onda madam Trahanake, a ja sam malo pre video policajca, Gicu, kako ulazi kod
Kacavenkua...
FARFURIDI (sa intencijom) E?
BRNZOVENESKU: Da nije izdaja po sredi? A?

FARFURIDI: Jau otii jo dalje pa kaem: neka je izdaja, ako je u interesu partije, al' bar da
znamo i mi!...
BRNZOVENESKU: Prefekt e morati da nam da klju za razreenje ove komedije... Evo ga...
TIPATESKU (dolazi sa leva dosta uznemiren, ali se pretvara kao daje osetio olakanje) Pozdrav,
pozdrav, potovani!
BRNZOVENESKU (sebi u bradu) Kako je pocrveneo. (Naglas) Pozdrav, pozdrav, potovani...
TIPATESKU (nudi im da sednu) Izvol'te, izvol'te, moliu lepo.
BRNZOVENESKU: Zahvaljujemo, zahvaljujemo potovani, ali mi se urimo: prolo je dvanaest
sati.
FARFURIDI: Ja, i kad imam i kad nemam roite, tano kad proe dvanaest idem u sud...
BRNZOVENESKU: Vidi o emu je re, potovani, da budemo kratki... Po gradu... se pria...
FARFURIDI: U stvari, dozvoli mi, da budemo eksplicitni; ja volim da sve isteram na istac...
Pria se...
BRNZOVENESKU: uje se... kao da naa partija podrava Kacavenkua...
TIPATESKU (zauen) Koja partija? Kog Kacavenkua?
BRNZOVENESKU: Kako koja partija?
FARFURIDI: Pa naa partija: madam Trahanake, ti, ika Zaharija, mi i nai... kao, mi nosimo na
rukama g. Kacavenkua.
TIPATESKU: Ko to kae? (Smeje se usiljeno.)
BRNZOVENESKU: Nemoj da se smeje, potovani, nemoj da se smeje; poelo je da se pria...
FARFURIDI: De!... ta da kaemo? Svet ima razloga da sumnja.
BRNZOVENESKU: G. Trahanake u poseti kod g. Kacavenkua...
TIPATESKU: E?
FARFURIDI: Madam Trahanake u poseti kod g. Kacaveikua...
TIPATESKU: E?
BRNZOVENESKU: G. Gica policajac u poseti kod g. Kacavenkua...
FARFURIDI: Odakle dokle?
BRNZOVENESKU: Mi, ta da kaemo bojimo se ta e svet rei...
TIPATESKU (nervozno) I, ta kae svet?
FARFURIDI: Hoe da govorim isto i otvoreno, potovani? Bojimo se izdajstva... Eto!
TIPATESKU (okree se od jednog ka drugom, zatim ljutito Farfuridi) Prijatelju, g. Farfuridi, zar
se tebi ne ini da se pravi vei katolik od Pape...
FARFURIDI (odluno) Da, kad je re o principima, potovani, da, pravi me, to jest, ne, ne
pravim se, ja jesam kad je o tome re, ja jesam vei katolik od Pape...
TIPATESKU (uvreeno) Gospodo, ne prihvatam u svojoj kui takve opservacije, koje, dozvolite
da kaem, smatram uvredama.
FARFURIDI: Nemojmo se ljutiti, potovani...
TIPATESKU: Kako da se ne ljutim, asni? Vi dolazite kod mene u kuu, kod mene, koji sam
rtvovao svoju karijeru i koji sam ostao meu vama, da vi organizujem partiju jer bez mene,
morate priznati, vi nikada ne biste mogli biti politika stranka vi dolazite u moju kuu da me u
lice nazivate izdajnikom... Ah! To vam ne mogu dopustiti...

BRNZOVENESKU (vadi neki papir iz depa) Molim lepo, evo ta se deli po gradu, od strane
Kacavenkua... tampano, potovani!
TIPATESKU (dirnut, otima mu hartiju) tampano?
FARFURIDI (otima je on njemu) Da, tampano, dozvoli... (ita) Objavljujemo kao sigurnu vest
da je kandidatura naeg politikog prijatelja g. Kacavenkua, predsednika nezavisne grupe,
stavljena izvan domaaja bilo kakvog udarca administracije. Naprotiv, imamo jake razloge da
verujemo da e kako stari i omiljeni g. Trahanake, predsednik Izbornog Komiteta, tako i mladi i
asni na prefekt, biti najzad uvereni da, u okolnostima kroz koje prolazi naa zemlja, na okrug
ne moe imati boljeg predstavnika od jednog nezavisnog mukarca poput naeg prijatelja g.
Kacavenkua... G. Kacavenku e uzeti re na veeranjoj skuptini... Komitet nezavisne grupe."
(govori)... Dakle?
TIPATESKU (sebi u bradu) Nema vie vremena za gubljenje. (Naglas) Gospodo, molim vas,
neki vani poslovi me zovu smesta na telegraf... Izvinite me... ali... (Odlazi do jednog stola i
pozvoni, zatim izlazi u dno scene.)
BRNZOVENESKU: Tako kratko?
FARFURIDI: To jest, to bi rekli, izvol'te na vrata, napolje... Dobro?
TIPATESKU (pojavljuje seu dnu scene sjednim momkom) Gde je Gica?
MOMAK: Traio sam ga po celom gradu, nema ga. (Tiho razgovaraju u dnu.)
BRNZOVENESKU (koji je za to vreme tiho razgovarao sa Farfuridijem) 'Ajmo kod
Trahanakea... Ovde smo sve ve videli... 'Ajde...
FARFURIDI: Brnzoveneskule, strah me od izdaje... Koliko je sati?
BRNZOVENESKU: Prolo dvanaest...
FARFURIDI: Prolo dvanaest?... Ja, tano u prolo dvanaest...
TIPATESKU: Tako da, gospodo...
BRNZOVENESKU: Idemo, idemo, potovani, neemo da deraniramo...
FARFURIDI (teka srca) Mi idemo, ali seti se, potovani, da smo lanovi iste partije... to rekoh
onomad prijatelju Brnzoveneskuu: neka bude izdaja (pun emocija) ako je trae interesi partije, al'
bar da znamo i mi... Zato sam i uvek govorio sa naim pradedovima, sa Mihajlom Hrabrim i
tefanom Velikim: volim izdaju (znaajnim tonom), ali mrzim izdajnike... (Promeni ton, sasvim
prirodio.) Pozdrav, potovani, pozdrav!... ;
BRNZOVENESKU (isto) Pozdrav!...
TIPATESKU (zatvori vrata za njima, uasno smoren) Ah! (Seda)
SEDMA SCENA
TIPATESKU, ZOE, zatim PIJANI GRAANIN
ZOE (Hitro izae s leva) Otili su?... Jesi li video, Fanika? Jesi li uo? A Gice jo nema... Fanika,
Fanika, preti nam strana nesrea...
TIPATESKU: uti! Neko dolazi. Sigurno je Gica. (Pouri na vrata u dnu kroz koja se pojavljuje
Pijani graanin.)
GRAANIN (teturajui se) Sluga! (Sve vreme se tetura i tuca.)

ZOE: Ko je ovaj?
TIPATESKU: ta hoe?
GRAANIN: Ja?... (tucne) Ja sam bira...
TIPATESKU (nervozno) Kako se zove?
GRAANIN: Kako se zovem? to moram da kaem kako se zovem... to, ja sam bira? (Tetura
se.)
ZOE: Je l' on pijan?
TIPATESKU: avo da ga nosi! Nikog nema ispred: putaju da mi ulaze ovde svakakvi ludaci,
svakakve pijandure... Ajde, izlazi!
GRAANIN: Nisam pijan... (smeei se) gospa ojciko... Pa mi se znamo... Zna mene gos'n
Zaharija od 11. februara... Nema govora, drimo mi do Nae Kacavenkua... on je iz Drutva... al'
to reko', ja bira... ja... (tucne) veleposednik, za koga ja da glasam? (tucne.) Zato sam i doao.
(Tetura se.)
ZOE: Oteraj ga, Fanika, reci mu da ide... kroz je oamuen...
TIPATESKU (vrlo ljubazno, fino) Graanine, budi dobar, idi. Drugi put emo razgovarati.
GRAANIN: Ali zato drugi put da razgovaramo?
ZOE: Ah!
GRAANIN: Pa ta emo sad?... Nemojte da me gledate kad sam tako... Napravio sam totalnu
glupost. Da vidi ti kako je to sa piem... (tuca) a bila je sasvim ravna...
TIPATESKU (nesreno) Budi dobar, ovee, i razumi. (Hoe da ga uhvati.)
GRATANIN: Ja sam naao (tucne) jedno pismo...
TIPATESKU I ZOE: Pismo!
GRAANIN: Da. (TIPATESKUu) Tvoje pismo gospoi ojciki... Naao sam ga preksino na
ulici, kad sam izlazio sa skuptine... Zamisli da od preksino do jutros bani!...
TIPATESKU (skoi i zgrabi ga obema rukama za vrat.) Bednie!
GRAANIN: Nemoj da me trese (tucne) zavrtee mi se u glavi...
ZOE: Pusti ga, Fanika, da vidimo.
GRAANIN: Pustite me, da vidite. Kada sam ga pronaao, isto iz radoznalosti sam ga otvorio i
odneo ispod jednog fenjera, da ga proitam. Nisam stigao poteno ni da ga otvorim... i, tap!
Otpozadi g. Kacavenku... da mi ga uzme.
TIPATESKU: I (oajno) onda ti ga je uzeo?
ZOE (isto) Je l' ti ga uzeo?
GRAANIN: Eh! Tutnem ga ja u dep. Kae g. Nae: A, tako znai? lan si naeg Drutva a
prima pisma od prefekta, graanine, bravos! Kaem (tucne) Eh! Od prefekta! Kae: Prepoznao
sam mu rukopis... pokai mi ga. Boe sauvaj!" I dr'ne daj, tumu, svratimo mi na jednu
rakijicu... jednudve, tri... pa daj vino, daj pivo, daj pivo, daj vino... astio g. Nae... kako sam ga
napio... oooo, da! Napio sam ga!
ZOE: A pismo?
TIPATESKU: Pismo (stuti se na njega viui), gde je pismo?
GRAANIN: Nemoj da vie (tucne) pozlie mi!... Kod mene je pismo. (Oboje ga sluaju i
gledajuu nedoumici i s nervoznim nestrpljenjem.) Da.

ZOE i TIPATESKU: Moe biti!

GRAANIN: Da... kod mene je. (Trai po depovima.) Ehej! G. Nae mi kae da bi mi dao deset
zlatnika za njega; ja reko': ne treba meni, asni, novac... Slava Gospodu... ja sam posednik
(tucne), bira... (sve vreme tuca i pipa se po depovima) to reko'... ja (tucne), za koga ja
glasam? (Prestane da trai; prostoduno) Izgubio sam ga!
TIPATESKU: Jaoj!
ZOE: Ukrao ti ga je Kacavenku!
GRAANIN: Misli, g. Nae. Vrlo mogue... poto sam i spavao... Vidi, (Zoe i Tipatesku kre
ruke) mo' misliti... daj pivo... daj vino... daj vino... daj...
TIPATESKU (epa ga i protrese) Bednie jedan! ta si to uradio?
GRAANIN (pada na jednu stolicu) Nemoj da me trese!
OSMA SCENA
ISTI, GICA PRISTANDA
PRISTANDA (ulazi zadihai, iz dna scene) Gos'n Fanika! Gospa ojciko!
TIPATESKU i ZOE: Gica!
PRISTANDA: Dolazi! Dolazi gos'n Zaharije!
GRATANIN (uzdie) Gos'n Zaharija?... ne govori to vie (tuca) muka mi je...
TIPATESKU (Pristandi, pokazuje mu na Pijanog graanina) Uzmi ovog nesrenika, i...
ZOE: I pusti ga da izae na zadnja vrata, na ono malo stepenite...
PRISTANDA (podie Pijanog graanina) Ajde, graanine! (Gura ga na desno)
GRAANIN: Nemoj da me gura (tuca), pozlie mi.
PRISTANDA (isto) Ajde!
GRAANIN: Reko'... ja za koga glasam?...
PRISTANDA: Ajde!
GRAANIN: Nemoj me gurati; zavrtee mi se u glavi. (Izlazi, Pristanda ga izgura)
DEVETA SCENA
ZOE, TIPATESKU, zatim GICA PRISTANDA i TRAHANAKE
TIPATESKU (brzo kae Zoi) Od Zaharije nemamo bojazni: zna sve, ali ne veruje nita... Jesi
ula?
ZOE: Fanika! Fanika! (Gica ulazi zdesna.) ta si uradio, Gica? Jesi li bio kod Kacavenkua?
PRISTANDA: Bio sam, gospa ojciko... nee da popusti, nikako: ili hiljadu zlatnika ili
poslaniko mesto...
TIPATESKU: Treba da ga epamo. (Odluno.) Idi Gica, uzmi andare... ivog ili mrtvog, mora
mi ga dovesti u policiju, odma' momentalno...
ZOE: Fanika!...
TIPATESKU: Kreni.
PRISTANDA: Razumem! (Hoe da krene prema dnu scene, u tom trenutku ulazi Trahanake u

trijumfalnom raspoloenju.)
TRAHANAKE: Uhvatio sam ga u jo veoj gluposti!
ZOE (poinje da kukumavi i padamu nemono u naruje) Tatice! Tatice!
TRAHANAKE: ojciko! (Tipateskuu) Saznala je?
TIPATESKU: Zna sve!
TRAHANAKE (mazi je i pazi, poto je uz Pristandinu pomo smestio u fotelju) Dobro, ovee,
je l' sam ti rekao da joj ne kae? Znao sam koliko je osetljiva! Eto vidi! (Svi je maze i paze) Ej!
Rekoh ti kako sam uhvatio potovanog u jo veoj gluposti... Gica, brzo jednu au vode. (Gica
izae na levo)
TIPATESKU (lupkajui Zoju po dlanovima) Kog potovanog?
TRAHANAKE (ista igra) Ej, imaj malice strpljenja... Kacavenkua, eto..,
TIPATESKU: U kakvoj gluposti?
TRAHANAKE (lupkajui snano Zoju po dlanovima) U drugom fadsifikatu... kakav
falsifikator!
PRISTANDA: ist falsifikator! (Zavesa se sputa.)
DRUGI IN
Isti salon.
PRVA SCENA
TRAHANAKE, FARFURIDI i BRNZOVENESKU (Sede okojednog okruglog stola,
prouavajui izborne liste; svaki sa pojednom olovkom u boji u ruci.)
BRNZOVENESKU: ezdeset i devet crvenim, dobri... jedanaest plavim... njihovi...
FARFURIDI: Dvanaest...
TRAHANAKE: Imaj malice strpljenja... jedan, dva, pet... sedam... deset... jedanaest...
FARFURIDI: Dvanaest...
TRAHANAKE: Sa Jenakeom Siripeanuom.
BRNZOVENESKU: Pa on ak i nema pravo glasa, otkad je udao erku... Zar joj nije dao kue u
miraz? E? Ako bude glasao, ii e potovani u zatvor.
TRAHANAKE: Imaj malice strpljenja... A kad bismo mogli da ga dovedemo da glasa sa nama?
FARFURIDI: To je ve druga stvar... Da glasa sa nama, to je lako; idue nedelje ima roite sa
crkvenom epitropijom... da glasa sa nama? Kako to misli, da glasa sa nama?
TRAHANAKE: Da glasa sa nama.
BRNZOVENESKU: Kako ne razume, bata Zaharijo, o emu ti govorimo? Dakle, mi, naa
partija, za koga mi glasamo, za koga mi radimo? Mi jo uvek ne znamo...
TRAHANAKE: Molim lepo, imajte malice...
FARFURIDI: Ne znamo...
TRAHANAKE: Moliu lepo, imajte...
FARFURIDI: Ja u otii jo dalje i rei u, kao to sam rekao i drugu Brnzoveneskuu: bojim se
izdaje...

TRAHANAKE: Kako izdaje?

BRNZOVENESKU: Poto mi, kad smo danas neto, nekako nanjuili...
FARFURIDI: Neto, nekako...
TRAHANAKE: Neto, nekako?
BRNZOVENESKU: Ako bi neto bilo posredi...
FARFURIDI: Neto posredi...
TRAHANAKE: Neto posredi?
FARFURIDI: Da, tako, ako je izdaja, to jest, ako je u interesu partije, neka bude!
BRNZOVENESKU: Al' dabar znamo i mi! (Trahanake pokuava da ga prekine, ali ne uspeva.)
FARFURIDI: Jer ja sam uvek lepo govorio, sa naim pradedovima, ika Zaharije, sa Mirom
Starim i sa Vladom Cepeom: Svia mi se izdaja, ali...
TRAHANAKE: Molim lepo, imaj malice...
BRNZOVENESKU: Kakvog strpljenja, ika Zaharijo! Nehma vie vremena za tako neto...
Veeras je skuptina?
FARFURIDI: Sutra poinju izbori?
TRAHANAKE: Da...
FARFURIDI: E! Za koga glasamo?
BRNZOVENESKU: Za koga glasamo?
TRAHANAKE: Imajte malice strpljenja! Za koga ste ve glasali do sada?
BRNZOVENESKU: Ne razumem.
FARFURIDI: Ni ja.
TRAHANAKE: Molim lepo, hajde da se mi objasnimo malice...
FARFURIDI: Da se objasnimo, da, da se objasnimo, to i mi hoemo.
TRAHANAKE: ta ste Vi, molim lepo? Neki uliari? Ne... Zaverenici? Ne... Pobunjenici? Ne...
Vi, to jest mi, smo graani, gospodine, mi smo potovani... A pogotovo nas trojica smo stubovi
moi: veleposednici,lanovi Stalnog komiteta, Izbornog komiteta, kolskog komiteta, Komiteta
za Trajanov spomenik, Poljoprivrednog komiteta i ecetera. Mi glasamo za onog kandidata koga
na tapet stavi cela partija... jer od cele partije zavisi dobro nae zemlje a od dobra zemlje zavisi
nae dobro...
BRNZOVENESKU: Tako je...
FARFURIDI: Tako je, ali...
TRAHANAKE: Ali ta? Ime kandidata moe biti moje, tvoje, ili njegovo, kako trai interes
partije. Svakog trenutka oekujemo da emo ga saznati... Prefekt treba da doe; zar ne ekamo
prefekta da doe sa telegrafa? A? Zar ne kucka telegraf?... Kucka, ta e drugo da radi? Moda je
sad dok mi razgovaramo, moda je ime ve stiglo... preko ice, potovani... Da, preko ice, ta ti
misli?
FARFURIDI: Sve je to lepo i krasno, kako ti to tumai, ika Zaharijo, ali nas... nas je strah od
izdaje...
BRNZOVENESKU: Ne sa tvoje strane...
FARFURIDI: Ne sa tvoje...
TRAHANAKE: Nego sa ije?

FARFURIDI: Sa ije, sa ije? Zna ti sa ije...

TRAHANAKE: Tako mi ojcike, ako znam.
BRNZOVENESKU: Ej, potovani, mnogo se pravi Englez, dozvoli mi...
FARFURIDI: Zna ta, dragi ika Zaharijo, da mi bolje stavimo karte na sto.
TRAHANAKE: Deder, batice, da ih vidimo.
FARFURIDI: Rekao sam ti da me strah od izdaje... Dakle?
BRNZOVENESKU: Dakle?
TRAHANAKE: Dakle?
FARFURIDI: A? Mi se bojimo prijatelja.
TRAHANAKE: KOG prijatelja?
BRNZOVENESKU: Kog prijatelja, kog prijatelja? Zna ti...
TRAHANAKE: Nemao ojcike, ako znam.
FARFURIDI: Opet se pravi Englez...
TRAHANAKE: Stvarno ne...
FARFURIDI: Od prijatelja... Fanike...
TRAHANAKE (iznenaeno) ta?
BRNZOVENESKU: Od strane prefekta.
TRAHANAKE (namrten) Kako?
FARFURIDI (kratko) Mi se bojimo... eto! Da on uruje sa Kacavenkuom...
TRAHANAKE (prati igru crescendo) Sa Kacavenkuom?
FARFURIDI: Sa mufljuzom...
BRNZOVENESKU: Sa nifilistom...
TRAHANAKE (jedva obuzdavajui uvreenost) Sa Kacavenkuom? Izdaja? Fanika izdajnik? E
bravos! E! To mi se dopalo! E! Nisam se nadao! E! Lepo smo se usreili!
FARFURIDI: Eto! Mi...
BRNZOVENESKU: ...smo mislili...?
TRAHANAKE (sve vie i vie ogoren) Imaj malice strpljenja, potovani. Ne dozvoljavam
nikome da doputa sebi, razume, da i malice sumnjii Faniku. Za mene, potovani, je l' me
razume, da mi doe neko da mi sumnjii suprugu, ojciku...
BRNZOVENESKU: Gospa ojciku, potovani...
FARFURIDI: ao mi je, ika Zaharijo, mi ne...
TRAHANAKE (jo ogorenije) Imaj malice strpljenja... kaem: za mene je to, da mi doe neko
da sumnjii ojciku, ili druga Faniku, svejedno... On je ovek sa kojim ne ivim od jue, ivim
osam godina, od pola godine otkad sam sam se oenio po drugi put. Ve osam godina ivimo
zajedno kao braa, ni ni trenutka nisam video u tom oveku ama ba nita loe... Je l' mislite vi
da bi on ostao prefekt ovde i da ne bi otiao za direktora u Bukuret, da se nismo postarali ja i
ojcika... pravo govorei, ojcika se vie postarala...
FARFURIDI: E! Razume se, dame su ambicioznije...
TRAHANAKE (jo ogorenije) Imaj malice strpljenja... Ne zbog ambicije to nam je prijatelj,
ve u interesu partije. Ko bi drugi mogao da bude na prefekt?
FARFURIDI: Pa naao bi se neki, moda.

TRAHANAKE: Dopustie mi da ti ne poverujem. jedan nezavisan ovek, koji je inio usluge

partiji, okrugu, celoj zemlji... i meni, kao prijatelj, inio mi je i ini usluge, da!... i da vi tako
doete, takoe iz partije (tonom otrog prekora) i da sumnjiite... da se izraavate tako
neparlamentarnim reima... ao mi je...
BRNZOVENESKU: Na Kraju, mi...
TRAHANAKE: Imaj malice strpljenja... ao mi je... (Krajnje ogoreno) to e rei, tamo gde
vi ne razumete politiku, hop! Odmah izdaja! Lepo smo se usreili! Kakvo drutvo! Istina, dobro
kae moj sin sa fakulteta: gde nema morala, tamo je korupcija i drutvo bez principa, to e rei
nema ih. (Na vrhuncu ogorenosti.) Izdaja! Bravos! Fanika izdajnik! Ba lepo! (Odlazi) Pozdrav!
Pozdrav, potovani! (Izlazi veoma uznemiren u dno scene.)
DRUGA SCENA
FARFURIDI, BRNZOVENESKU (Jedan minut samo stoje i gledaju se.)
FARFURIDI: Ej!... je l' ti se dopao dragi?
BRNZOVENESKU: Jak je... mnogo je jak... Solidan mukarac! Neemo mu odati tajnu. Treba
jo da saekamo.
FARFURIDI: Jo da ekamo? Do kad vie da ekamo?... Veeras, na kraju zasedanja, kao da
vidim voljenog kako ustaje i povlai zvonce: Potovani, imajte malice strpljenja: Kandidat
naeg Komiteta je pot. g. Nae Kacavenku..."
BRNZOVENESKU: Mufljuz!
FARFURIDI: Nifilista! I bravo na levo, i bravo na desno, i sutra i prekosutra, bata Gica policajac
trka dok mu ne ispadne jezik i lepo ti smesti g. Kacavenkua koji nas je psovao i ismevao tako
dugo u svim tonovima, na mesto poslanika u skupiti... A mi... emo da sedimo skrtenih ruku?...
E nee moi!...
BRNZOVENESKU: Pa ta e da uradi? Igrae se s vlau?
FARFURIDI: ta u da uradim?... lupiemo jednu depeu za Bukuret, Centralnom Komitetu,
ministarstvu, novinama, kratko i sadrajno (lupka desnom pesnicom o levi dlan kao telegrafista u
svoj aparat, isprekidano, u ritmu, ceo tekst projekat depee) Izdaja! Prefekt i njegovi ljudi izdaju
partiju u korist nifiliste Kacavenkua, koga hoe da izaberu za poslanika... Izdaja! Izdaja! Triput
izdaja!"
BRNZOVENESKU (kratko) Jako je! Prejako! Neu to da potpiem.
FARFURIDI (sa silinom, nametljivo) Mora biti hrabar kao ja! Mora je potpisati: poslaemo je
anonimno!
BRNZOVENESKU: E tako da, potpisau je!
FARFURIDI: Potpisaemo: Vie lanova partije!"...
BRNZOVENESKU: A ta ako nam prepozna rukopis na telegrafu?
FARFURIDI: Daemo nekom drugom da je napie.
BRNZOVENESKU: Kome?
FARFURIDI: Moramo brzo da naemo nekoga da nam je poalje telegrafski! Ajde,
Brnzoveneskule.

BRNZOVENESKU: Samo da nemahmo neku neprijatnost.

FARFURIDI (nametljivo) Mora biti hrabar: anonimno. Koliko je sati?
BRNZOVENESKU: Pet.
FARFURIDI: Ajmo brzo, izmeu tano u pet i tano u est se zatvara telegraf... (Izlaze
uurbano)
TREA SCENA
GICA PRISTANDA (sam, ulazi sa desna, pomalo potresen) Eto i to sam uradio... i opet za dabe.
Doepao sam se Kacavenkua. Kad sam nahukao momke da ga zgrabe, drao se iz sveg glasa:
Protestujem u ime ustava! Ovo je bespravni upad u kuu!" Kaem: ,Nisto bespravni upad u
kuu! Drite ga!" I uhapsili su ga. Strpao sam ga u 'aps. Vratio se kolima u njegovu kuu,
pretraio svako oe, podizao dueke, iupao odake iz pei, akao po pukotinama u zidu:
nisam mogao da pronaem pismo. Vratio sam se u policiju, pretresao mu depove, celog sam ga
pretresao: nema i nema. Pretio sam mu da imam nareenje da ga muim kao konjokradicu...
dabe: reie samo i jedino gospi ojciki. Traim je i ne mogu da je naem; kod kue nije, ovde
nije... A! Evo je. Gospa ojciko!
ETVRTA SCENA
PRISTANDA i ZOE
ZOE (dolazei brzo iz dna scene) Gica, dobro to sam te nala.
PRISTANDA: I ja sam vas traio, gospa ojciko...
ZOE: Gica, Gica, ta to ujem? ta ste to uradili? Jeste li poludeli? Ono, kad sam izlazila iz kue,
ujem od doktora da si otiao sa andarima, provalio kod Kacavenkua u kuu, da si ga uhapsio i
odveo u policiju! Kako si to smeo da uradi?
PRISTANDA: Usmeno nareenje gos'n Fanike.
ZOE: Gde je Fanika?
PRISTANDA: Ne znam, i ja ga traim.
ZOE: I zbog ega ste uhapsili Kacavenkua?
PRISTANDA: Da se dokopamo pisma.
ZOE: I jeste li?
PRISTANDA: Ne, gospa ojciko, pretresao sam i njega i njegovu kuu, pismo je sakriveno
negde drugde.
ZOE: Gica, unesreio si me! Pismo e biti objavljeno sutra i napravili ste skandal za dabe.
Uitelji e nastaviti s asopisom i bez njega... ta e rei vlada u Bukuretu kad bude doznala da
ste upali kod Kacavenkua i da ste ga uhapsili uoi izbora, poto je ve vlada bila uverena da e se
sve odvijati mirno i tiho?... Kako e Fanika nadalje moi da bude prefekt?
PRISTANDA: Gospa ojciko, zaboravio sam da Vam kaem: i pored svega to sam obeavao i
ime sam pretio Kacavenkuu, rekao mi je da je moj trud uzaludan i da vie nee ni sa kim da
govori, ali ni sa kim, osim sa vama:

ZOE: Sa mnom?... Idi, Gica, idi brzo, pusti ga i zamoli ga s moje strane da doe ovamo...
ekau ga...
PRISTANDA: Samo ako gos'n Fanika...
ZOE: Ako ti je stalo do tebe, ako ti je stalo do tvoje porodice, Gica...
PRISTANDA: Kako da mi ne bude stalo, gospa ojcika? Jedanaest dua!
ZOE: Idi brzo, najbre, i da se nisi vratio bez Kacavenkua. Lepo se ponaaj prema njemu. U
koije i da si ovde za tren oka.
PRISTANDA: Razumem!
ZOE: Ve si doao?
PRISTANDA: Odoh!...
PETA SCENA
ZOE (sama, uznemirena, vadi novine i ita) U sutranjem broju naeg lista reprodukovaemo
jedno interesantno sentimentalno pismo jedne visoke linosti iz naeg mesta upueno jednoj
dami od velikog uticaja. Original e od sutra biti na raspolaganju radoznalima, u prostorijama
nae redakcije. Toliko za danas. A bon entedeur, salut!..." ta nam je initi? (eka se
uznemireno, zatim se zaustavlja kao pred nekom inspiracijom.) Moramo izabrati Kacavenkua.
Nema vremena za priu, nema vremena za razmiljanje. Sa takvim podlacem kao to je on, kad
nas tako vrsto dri u aci, borba bi bila prava detinjarija, ista ludost... Fanika... Mora da
popusti... mora... Eh! Pa ta! Na kraju krajeva, Kacavenku moe da bude isto tako dobar poslanik
kao i bilo koji drugi... Ali gde je Fanika? Gde bi mogao biti?...
ESTA SCENA
ZOE i TIPATESKU (koji dolazi iz dna scene)
TIPATESKU: Zoe! Tu si?
ZOE: Fanika!... oekivala sam te... ta si to uradio? Uhapsio si Kacavenkua. Jesi li dobro
promislio ta si uradio? Kako ti je samo dolo da uradi tako neto? Zato si to uradio?
TIPATESKU (nervozno) Zato? Zato? Ti me pita zato? Zbog gluposti koju si ti napravila, da
izbegnem nesreu koju si izazvala ti svojom nemarnou. Je l' mogua tolika nepanja! Tolika
nepromiljenost! LJubavno pismo da stavi u isti dep sa maramicom, da ga izgubi kao neku
bezveznu hartiju, kao oglas, poto izae sa skuptine... Tolikoj nepromiljenosti se, pravo da ti
kaem, nisam nadao! O Boe! Ti si odrasla ena, nisi vie dete. Tolika nemarnost se ne pominje
ak ni u romanima, ak ni u nekom pozorinom komadu.
ZOE: Osudi me, Fanika, osudi me... (plane) Da, tako je... bila sam pravo dete... napravila sam
glupost bez premca; ali sada se to mora ispraviti. Fanika, ako me voli, ako ti je bilo stalo do
mene makar i jednog trenutka u tvom ivotu, izbavi me... spasi me od sramote! Ti si mukarac,
ba tebe briga! Za tebe, objavljivanje nae afere ne bi bila nesrea... ali za mene... Fanika,
pomisli... pomisli. (Plae)
TIPATESKU: Ba zato sam se i osigurao od Kacavenkuove persone...

ZOE: Uzalud, Fanika; Kacavenku moe i umreti danas, sutra e njegova gazeta objaviti nae
pismo. Gospode Boe! Kako e svi da razgrabe novine, kako e me rastrgnuti, kako e se
smejati!... Nedelju, mesec, godinu dana e se priati samo o ovoj avanturi... U ovom gradiu gde
mukarci, ene i deca nemaju druge zabave nego da ogovaraju, pa makar i bez razloga... a tek
kad imajurazloga... ito kakvog, Fanika!... Kakva vest! Kakav skandal! Kakva paklena hronika!...
A ja, Fanika, ta da radim za to vreme? Da umrem? Nek' umrem ako ti to hoe... jer posle ovoga
ja neu vie moi da ivim.
TIPATESKU: Onda, ako nema drugog izlaza... Zoe! Zoe! Voli me...
ZOE: Volim te, ali spasi me.
TIPATESKU: Da pobegnemo zajedno...
ZOE (ustuknuvi) Jes' ti lud? A Zaharija? A tvoj poloaj? A jo vei skandal koji e se raspaliti za
nama?
TIPATESKU (obeshrabreno) Onda nam nita ne preostaje da uinimo?...
ZOE: Ali da!
TIPATESKU: ta?
ZOE: Da podrimo Kacavenkuovu kandidaturu!
TIPATESKU (skoi) Nemogue!
ZOE: Da ga biramo!
TIPATESKU: Nikad.
ZOE: Moramo.
TIPATESKU: Dosta vie! Je l' misli ti uopte ta govori? Vidi kakvu sam depeu naao, donelo
je na telegraf ono ubre koje je pronalo tvoje pismo, ona pijandura od jue. Depea je
anonimna. Zaustavio sam njeno slanje i naredio telegrafu da nita vie ne alju bez mog znanja;
ko zna ta moe sadrati ifrovana depea?... Evo: Izdaja! Prefekt i njegovi ljudi izdaju partiju
zarad nifiliste Kacavenkua, kojeghoe dabirajuzadrugi kole. Izdaja, izdaja, triput izdaja..." Vie
lanova partije..." ta god da se desi, ne moemo podrati tog bednika, ne, ne i ne!... Reci mi,
hajde da traimo, da naemo drugog naina?
ZOE (skrena) Drugog naina ne vidim... drugi nain ne postoji.
TIPATESKU: Onda...
ZOE: Onda... (grcajui) Ostavi me, ostavi me u nesrei... pusti me da umrem od sramote... Ubij
me, mene koja sam te volela, koja sam sve rtvovala zbog tebe... Eto dokle si me doveo! Eto
koliko su vredeli tvoji zaveti! Doveo si me do smrti zato (odluno) to u se ubiti pre izbijanja
skandala, sada, ovde! doveo si me do smrti i moe da me izbavi, a pustie me daumrem...
(Plae.)
TIPATESKU: Zoe! Zoe!
ZOE: Pusti me... Ako svoje ambicije, svoje politike triarije stavlja iznad moje sramote,
mojega ivota, ostavi me! Da umrem... (kroz pla) Da umrem sa sigurnou jer si me osam
godina varao svakoga trenutka, jer me nisi voleo nikada... nikada... nikada...
TIPATESKU: Zoe! ekaj da vidimo, da jo malo razmislimo!
ZOE: Nema vremena za razmiljanje, Fanika! Svaki minut koji proe blii me smrti... Mora
odluiti!

TIPATESKU (bori se sam sa sobom) Da odluim! Da odluim...

ZOE (grcajui) Onda, u Lipskanu, saznala sam za Kacavankuovo hapenje. Otrala sam kao luda
u redakciju. Vidi kakav list je odtampao njihov komitet. (Prua mu list, Tipatesku ga polako
ita.) Shvati ta moemo oekivati nakon njegovog hapenja.
TIPATESKU: Taj ovek se igra ivotom!
ZOE: Ali ne igra se svojim, Fanika, igra se mojim ivotom; zato to, jo ti jednom kaem... ili
jedno ili drugo: ili me ti voli i ja ivim, a onda je borba sa Kacavenkuom uzaludna mora mi
popustiti; ili ne, a onda umirem, a ako me pusti da umrem, poto budem umrla moe da se desi
bilo ta... (skrena) Odluila sam... (Odjednom joj se vrati sva snaga) Da, odluila sam, ali neu
da umrem dok se ne budem borila protiv svih okolnosti (sa rastuom energijom) i boriu se! I sa
tobom u se boriti svim snagama, nezahvalni ovee bez srca! Sa tobom se moram boriti, jer sad
si ti najtea prepreka, koja me spreava da povratim svoj mir!... Da, odluila sam, i moram
pobetiti sve, pa i tebe... toliko sam odluna, da sam malopre naredila Gici da ode i da pusti
Kacavenkua i da ga s moje strane pozove da doe ovde...
TIPATESKU: Luda eno! ta si to uinila?
ZOE: Uinila sam ono to sam mislila da treba da uinim. Ako ti nee da podri Kacavenkua,
ako ti nee da ga izabere, da bi me spasao onda ga ja, koja hou da se spasem, podravam, ja
ga biram...
TIPATESKU: Kako?
ZOE: Da, ja ga biram. Ja sam za Kacavenkua, i moj mukarac sa svim svojim glasovima treba da
bude za Kacavenkua. Na kraju, ko se bori s Kacavenkuom, bori se sa mnom... 'Ajde, Fanika, bori
se, zdrobi me, ti koji si govorio da me voli! Da vidimo! (Odlazi na desno.)
TIPATESKU: Zoe!
ZOE: Pusti me!
TIPATESKU (ide za njom) Zoe! Zoe! (Izae za njom. Za trenutak prazna scena.)
SEDMA SCENA
GICA PRISTANDA i KACAVENKU
PRISTANDA (Pojavljuje se u dnu i s potovanjem pravi mesto Kacavenkuu da proe) Izvolite,
gospodine Nikule, izvolite... (ponizno) i stvarno, izvinite, u pogledu moje misije, koja zapoveda
(ozbiljno) da budemo skrofulozni na dunosti. Vi znate bolje nego ja... takav je policajac: pa nek
ti je tata treba da ga privede? Privede ga! Nema tu ta: to je misija. Zato (veoma moleivo)
molim da oprostite...
KACAVENKU: ao mi je, Gica, to se uopte izvinjava... To jest, mi kao ne znamo kako to ide
sa policijom? (Sentenciozno) U jednoj ustavnoj dravi policajac nije ni vie ni manje nego
instrument!
PRISTANDA: ist instrument!
KACAVENKU: Nije kriva ruka koja udara, ve volja koja zapoveda... Ja sam ba pisao jedan
lanak u tom pogledu. Ne znam da li si ga itao?
PRISTANDA: Mora da sam ga itao, gos'n Nikule; ja vau gazetu itam kao Jevanelje, vazdan;

mislim, da me ne gledate... to jest, zbog misije... (misteriozno) druge stvari mene mue, ali de!
ta se tu moe: porodica velika, plata po budetu mala...
KACAVENKU: I na kraju, kako bi bio mogu hMuenik, ako ne bi postojao delat?
PRISTANDA: isto tako, gos'n Nikule!
KACAVENKU (promenivi ton) Graanine, ne zaboravi uslov pod kojim sam ja ovde doao!
Doao sam u prefektovu kuu, ipak ne elim sa njime da se sretnem, ne mogu tako jeftino da se
kompromitujem. Doao sam na poziv gospoe Trahanake, nju elim da vidim.
PRISTANDA: TO vam kaem, gos'n Nikule, gospu ojciku, nju... gos'n Fanika ionako nije tu...
Izvolite, izvolite, sedite, gos'n Nikule, idem da kaem gospi ojciki da ste stigli. (Hoe da
krene)
KACAVENKU: Moe i da doda i to da se ba urim da se vratim u tamnicu u koju me je njena
nemilost bacila.
PRISTANDA: Razumem. (Za sebe.) Opasan dasa! Ovaj bi bio straan prefekt! (Izlazi, bacajui
kriom poglede divljenja prema Kacavenkuu.)
OSMA SCENA
KACAVENKU (sam) Najzad, kapitulira! Je l' i moglo biti drukije?... Voljeni, dragi, potovani
ika Zaharija (smeje se), kao da ga ujem kako me veeras proglaava kandidatom za poslanika.
Jadni Farfuridi... (teka srca) Cilj opravdava sredstvo, rekao je besmrtni Gambeta!... LJubazni
Fanika treba da zamea smrtonosni otrov... jo bolje za mene! Gospa ojcika, pametnija od svih,
poziva me, a ja, utivo, evo me, spreman da joj poljubim ruku s potovanjem... Molim lepo, ta
je tu je: ruku koja ti daje mandat!... Ali... Gde je gospa ojcika?... ne vidim gospu ojciku...
(Okrene se prema dnu, pa na levo, zatim na desno. U tom trenutku pojavljuje se Tipatesku na
desnim vratima gde, za trenutak, zastane nepomino. Gest iznenaenja Kacavenkua. Govori za
sebe.) Tipatesku! Vie bih voleo da je ona!
DEVETA SCENA
KACAVENKU, TIPATESKU
TIPATESKU (Pojavio se na desnim vratima naroguen i stisnutih pesnica, zastao na vratima,
zatim mirno nastavio do vrata u dnu, merkajui Kacavenkua pogledom, na trenutak se zaustavio
u dnu; za sebe) Dri me, Gospode!
KACAVENKU (stidljivo) Cenjeni gospodine, izvinite ako vam se ini da dolazim kod vas
ovako, neredovnim putem... Moram vam rei da sam doveden ovamo iz pritvora od strane Vaeg
policajca, po nareenju... i nisam oekivao da u vas sresti...
TIPATESKU (za sebe) Drsko!
KACAVENKU: Poto mi je reeno da sam pozvan od strane... drukije ne bih ni doao... Na
kraju, ako sam ovde zatvorenik, ostajem... ako sam slobodan i ne traim nita vie od toga
smesta u se povui...
TIPATESKU (kojije sve vreme lupkao petama s nestrpljenjem, silazi polako, krupnim koracima,

stisnutih zuba) LJubljeni i potovani gospodine Kacavenku, ne razumem zbogega izmeu dva
mukarca uz kakvu takvu pretenziju ka ozbiljnosti, mogu stati takve majstorije i rafinati manira,
takve destilovane tirade, kada je njihova situacija tako jasna... Ja sam ovek koji voli da igra
otvoreno... Dozvoli da ti neto kaem... Evo izvol'te, izvol'te, molim lepo. (Nudi mu stolicu, za
sebe) Da budem miran. Kako je dobro to je Zoe u blizini!
KACAVENKU: Potovani gospodine, tebi se svia da igra otvoreno, prihvatam; meni se svia
da igram kratko, kratko. (Gest odsecanja.) Nau situaciju moemo smesta razreiti. (Tipatesku
mu nudi naslonjau, on ga lagano odbija.) Hvala!
TIPATESKU (ista igra) Evo izvol'te, molim, izvol'te!
KACAVENKU (ista igra) Hvala!
TIPATESKU (upirui pogledom u Kacavenkua, reeim tonom) Izvolite!...
KACAVENKU (koji je malo ustuknuo, na kraju poputa i pada u fotelju pomalo bezvoljno)
Hvala.
TIPATESKU: Tako. (Sedne blizu njega, Kacavenku se povue. Tipatesku se nagne prema njemu,
Kacavenku ista igra, pa opet.) Tako da, potovani gospodine, ti kojim sredstvima, ba me briga!
poseduje jedno moje pismo, koje moe kompromitovati ast jedne porodice...
KACAVENKU (gest) Ah!
TIPATESKU: Oprostie mi to sam te uvredio. Da budem jo krai... Evo: ti si jedan praktian
ovek, ti poseduje jednu stvar koja meni treba. Ja doem i kaem ti (veoma srdano) moliu
lepo, potovani gospodine, ta mi trai u zamenu za tu stvar?
KACAVENKU (naivno) Kako, ne zna?
TIPATESKU (isto) Ne...
KACAVENKU (isto) ak ti i ne pada na pamet?
TIPATESKU (isto) Ne... Zato i pitam...
KACAVENKU: Potovani gospodine, (ponosno) jedan politiar...
TIPATESKU (odbojno) To jest, ti...
KACAVENKU: Dozvoli... Jedan politiar mora, a naroito u okolnostima kao to su ove kroz
koje prolazi naa otadbina, okolnostima u kojima se odluuje jedno opte kretanje, kretanje
koje, ako uzmemo u obzir istoriju bilo koje ustavne drave, pogotovo jedne mlade drave kao to
je naa...
TIPATESKU (nestrpljivo, lupkajui petama) Moliu lepo, potovani, jo jedanput... (jasno) ta
trai od mene u zamenu za to pismo? Kratko! Kratko! (Ponavlja odseni gest Kacavenkua.)
KACAVENKU: E?... Ako je tako, ako hoe kratko, evo: hou (moleivo) da mi se ne protivi,
ta vie, da mi podri kandidaturu...
TIPATESKU (na ivici besa) Tvoju kandidaturu! (Obuzdavi se) Potovani gospodine, zar ti se ne
ini da trai previe?
KACAVENKU: Onda ti, koji si mi predloio razmenu, koji mi postavlja to pitanje, treba da
odgovori...
TIPATESKU (dok se primie i gura prema Kacavenkuu, ponavlja se scena od malopre) Ali
stvarno, reci, zar ti se ne ini previe? A? ta kae?
KACAVENKU (naivno) Ne.

TIPATESKU (sa insinuacijom) A ako bi se povukao Stalni komitet i ako bismo rezervisali jedno
mesto za veoma voljenog g. Kacavenkua?...
KACAVENKU (smeei se, dobroudno) To je nita, potovani...
TIPATESKU: A ako bi se na mesto dravnog advokata imenovao isti taj g. Kacavenku?
KACAVENKU (isto) To je premalo, asni...
TIPATESKU: A ako bi na mesto predsednika optine, trenutno upranjeno, i na mesto epitrofaefora u sv. Nikolaju takoe imenovao bata Kacavenku? A? (Kacaveiku se osmehne uz gest
odbijanja.) I ako bi i imanje Zavojul" na obodu grada...
KACAVENKU (jednako smeei se) Dozvoli mi, potovani, jedan politiar treba, duan je, a
naroito u okolnostima kakve su ove kroz koje prolazi naa otadbina, okolnostima u kojima se
odluuje o optem kretanju (miluje i napumpava rei destilujui svoj ton i akcenat), koje, ako
bismo uzeli u razmatranje, prolost jedne ustavne drave, pogotovo jedne mlade drave kao to
je naa, koja je tek izala iz...
TIPATESKU (lupkajui nestrljivo petama, prekida ga) Ej! Manimo se sad tih fraza,
Kacavenkule! One su dobre za dangube i glupake... Je l' misli da sam ja ovek koga moe da
napije hladnom vodom?... Lepo mi reci! Kao pravi mukarac: ta hoe od mene? (Ustaje
kiptei.)
KACAVENKU (ustaje i on) ta hou? ta hou? Zna ti dobro ta hou. Hou ono to mi
pripada nakon tako duge borbe; hou ono to zasluujem u ovom gradu prostaka, gde sam ja
prvi... meu politikim elnicima... Hou...
TIPATESKU (kiptei) ta hoe?
KACAVENKU (takoe) Hou... poslaniki mandat, eto ta hou: nita drugo! Nita! Nita!
(Nakon krae pauze, sa toplom, rastuom insinuacijom) Pripada mi!... Molim te!... Nemoj mi se
suprotstavljati... Podri me... Izaberi me. Prekosutra, u trenutku kada budem proglaen sa
potrebnom veinom, ...u tom trenutku e imati pismo (sa dosta topline)... asti mi!
TIPATESKU (blizu eksplozije) Tvoje ti asti?... A ta ako ne mogu da te izaberem?...
KACAVENKU: Moe!
TIPATESKU (sve vie gubei ravnoteu) A ta ako neu? Reci, ta ako neu da te izaberem?
KACAVENKU (uporno) Mora da hoe.
TIPATESKU (Jedva se suzdravajui da ne pukne) Smee s uma da nije dobro da se igra tako s
ovekom poput mene. Ne! Ne! Ja neu da te izaberem!
KACAVENKU: Mora!
TIPATESKU: Ne!
KACAVENKU: Mora da hoe, ako dri i trunke do asti...
TIPATESKU (puca) Bednie! (Kacavenku ustukne jedan korak) ubre bestidno! Ne znam ta
me uopte spreava da ti zdrobim glavudu... (Jurne do zida, zgrabi neki tap koji se tu nalazio i
okrene se besno prema Kacavenkuu.) Podlae! Mora da mi da to pismo, mora da mi kae gde
je pismo... ili u da te ubijem k'o psa! (Pone da gajuri. Kacavenku obilazi oko stola i kanabeta,
prevre nametaj pa jurne do prozora koji otvara tako to gurne krila ka spolja.)
KACAVENKU (drhtei, dere se kroz prozor) Upomo! Skaite! Ubie me vampir! Prefekt
ubica! Upomo!

DESETA SCENA
ISTI, ZOE (ulazei brzo s desna)
ZOE (utravi izmeu Kacavenkua i Tipateskua, moleiva i veoma uzbuena) Gospodine
Kacavenku, gospodine, zaboga! Molim te, ne deri se... Fanika, jesi li poludeo?... Gospodine
Kacavenku... molim vas...
KACAVENKU (i sam uzbuen) Kako da se ne derem, gospoo?
TIPATESKU (slomljen od silnoguzbuenja, brie elo i pada najednu stolicu sa desne strane)
Podlac! podlac! podlac!
ZOE (moleivo) Gospodine Kacavenku, izviljavam se zbog trenutka besa koji je naveo Faniku
da zaboravi...
KACAVENKU: Nema mesta izviljenjima, gospoo... moram smesta izai odavde: ne mogu vie
ni trenutka ostati u kui gde mi je ivot u opasnosti!...
ZOE: Gospodine Kacavenku, na kraju krajeva ti si jedan pametan, praktian ovek, tebi je
sasvim svejedno od koga e ti doi to to ti je tako potrebno...
KACAVENKU: Ne razumem...
ZOE: Traio si, u zamenu za pismo o kojem je re, poslaniki mandat. Zakleo si se u svoju ast
da e, kada prekosutra bude bio proglaen, dati to pismo onome koji bude sredio da bude
izabran... E! Ja te biram, ja i moj mukarac; meni e da da lismo... Prihvata?
KACAVENKU (kao ozaren nekom idejom) Prihvatam...
ZOE (Tiho Tipateskuu, koji sedi na fotelji zadubljen u misli) Ti shvata da e se onda, kada
budem dobila to pismo... sve... sve... Fanika, srediti izmeu nas. (Glasno) U potpunosti smo se
razumeli, gospodine Kacavenku...
KACAVENKU: Da, madam, u potpunosti... ali... (Pokazuje na Tipateskua)
ZOE (insistirajui pokraj Tipateskua) Fanika! Fanika! Odlui se! Da li moe biti dumanin mog
spokojstva?... Kai mi! ... (Lepo ga moli) Fanika!...
TIPATESKU (vie ne moe da se bori, ustaje) Na kraju, ako ti tako hoe... Neka ti bude!... Pa
kud puklo da pukne... (Odluno) Gospodine Kacavenku, ti si Zoin kandidat, ti si kandidat ika
Zaharijin... samim tim i moj! Od prekosutra si poslanik!...
ZOE (trijumfalno) Ah!
KACAVENKU: Prekosutra ete imati... (uje se neka buka spolja, Trahanakeov glas: Imaj
malice strpljenja)
ZOE: Tatica!
TIPATESKU: Zaharija!
KACAVENKU: Potovani!
TIPATESKU: Brzo, sakrijte se oboje... Ne sme vas videti... (Zoe brzo izlazi na levo, Tipatesku i
Kacavenku na desno.)
JEDANAESTA SCENA

TRAHANAKE (sam) Nema nikoga?... a onaj glupi momak mi ree da su Fanika i Zoe tu...
(Odlazi do desnih vrata i diskretno pokuca) Nema nikoga! (Isto i na levo) Nikoga! (Hoe da
izae u dno i kao da se seti neega) Ah! Umalo da zaboravim! (Sedne za pisai sto, uzme olovku
i hartiju i napie, pajui) Dragi Fanika, traio sam te! Vraam se za pola sata. Moramo da se
vidimo pre skuptine. Obavezno me saekaj; nemoj nigde da ide: imaj malice strpljenja...
Trahanake..." (Ostavi poruku na stolu, tako da se vidi.) A sad da pomrsimo konce naem dragom
gdinu Kacavenkuu. (Izae brzo u dno scene. Za trenutak scena je prazna; zatim, desna i leva
vrata se polagano otvaraju. Sa leva izlazi Zoe, sa desna Tipatesku i Kacavenku.)
DVANAESTA SCENA
TIPATESKU, KACAVENKU, ZOE, zatim PIJANI GRAANIN
TIPATESKU: Prokleta politika! Nema ni trenutka mira! (Ode do zadnjih vrata i zakljua ih.)
Sad smo mirni... (Kacavenkuu) Ja idem na telegraf da najavim tvoju kandidaturu u Bukuret...
tiekaj kodkue datisejajavim... Veeras, na skuptini, imaj takta... trebae puno takta. (uje se
lupanje na vratima; svi koji su na sceni ute i ne mrdaju se; opet lupanje, zatim tri zviduka.) To
je Gica, ovo je njegov znak! (Odlazi i otvara vrata u dnu, kroz koja se pojavljuje Pijani graanin,
uz zviduk uenja.)
TIPATESKU: Zar opet? (Ustukne.)
KACAVENKU: Moj ovek! (Sakrije se iza Zoe.)
PIJANI GRAANIN: Da, opet ja. (tuca.) Doao sam zbog one istorije o kojoj smo priali
jutros... ta emo? Evo, sutra poinje... ja... za koga da glasam?
TIPATESKU (isprei mu se da ne bi mogao da izae na scenu.) Za koga? Za koga? Ostavi me na
miru, graanine: postao si nepodnoljiv... Glasaj za koga eli...
PIJANI GRAANIN: Ja ne elim nikoga, ako je re o elji...
TIPATESKU: Ej! Pusti me na miru, administracija nema nameru ni malice da utie ni na koga.
KACAVENKU (umea se) Pardon, dozvolite: meni se naprotiv ini da bi u jednoj ustavnoj
dravi, pogotovo u jednoj mladoj dravi kao to je naa, administracija trebalo da...
ZOE (takoe) Razume se...?
PIJANI GRAANIN (Kacavenkuu) Ej! Evo ga potovani! Nisam te video; sluga! Mir hiljadu
godina! I ta kae, lepo si me obradio, a? To jest, daj pivo, daj vino, ne da bi me astio... nego
da bi mi maznuo pismo,... bravos! gos'n Nae.
KACAVENKU: A! A!
ZOE: Fanika! Fanika! Izbaci ga... ne mogu da ga podnesem!
TIPATESKU (nervozno) Na kraju, graanine, molim te da nas pusti na miru, ostavi nas... ta
hoe ti od mene?
PIJANI GRAANIN: Zar ti nisam rekao? (tuca) Sutra poinje... Ej? (tuca) Ja, za koga
glasam? Za koga?... (ini pokret kao da glasa i tucne.)
ZOE: Za g. Nae Kacavenkua.
PIJANI GRAANIN: Za... (tucne i prasne u smeh) Nemoj da me zafrkava, pozlie mi...
TIPATESKU (sve nervozniji, hvata Graanina za ruku i pone da ga drmusa) Ti si jedan poroan

ovek...
GJANI GRAANIN: Ne mukaj me, vrti mi se u glavi!
TIPATESKU (isto) Zato to sm. dozvolio da ti ga uzme iz depa, da ti ukrade pismo...
PIJANI GRAANIN: Ej! ta ima veze, nai emo mi drugo...
TIPATESKU: Pusti me da govorim... Zato to si...
PIJANI GRAANIN: Bira...
TIPATESKU: Ne... pijandura... poroan... grean.
ZOE: Fanika!...
TIPATESKU: Da, pijandura... evo vidi, i sad si naljokan, i sad si pijan... (Kacavenku se smeje.)
PIJANI GRAANIN: E ba!
TIPATESKU (sa gaenjem) Vidi, nesrenie! Smrdi na kilometar... (Odgurne ga.)
PIJANI GRAANIN (teturajui se) To je moj naturalni miris...
TIPATESKU: Mirie na rum...
PIJANI GRAANIN: Ej bravos! ta bi ti, da miriem na benzin?
TIPATESKU: Ej! Ba zato i treba da da svoj glas asnom g. Kacavenkuu... Za takvrg biraa se
ne bi ni mogao nai bolji izabranik...
ZOE: Fanika!...
KACAVENKU: Uvek ironian, (smeei se) potovani!
TRINAESTA SCENA
ISTI, FARFURIDI, BRNZOVENESKU i TRAHANAKE
TIPATESKU (postepeno se raspaljuje) Da, za g. Kacavenkua mi radimo, njega mi podravamo,
g. Kacavenkua vi birajte. A ne podravamo mi njega na silu, mi njega podravamo jer je on na
najpoteniji sugraanin...
ZOE: Fanika, budi miran...
TIPATESKU: Da, miran sam... Jer on (Farfuridi, Brnzovenesku i Trahanake pojavljuju se u dnu i
sluaju. Prvi pokazuje treem sve to se dogaa na sceni.) nije kao drugi lukav, jer nije ubre kao
ostali, nije pokvaren kao ostali... (sa sve vie ara) jer, jo jedanput, za birae kao to si ti, umne,
s jasnim rasuivanjem, sa oseajem za politiku, nema boljeg predstavnika od g. Kacavenkua,
(naglaujui) asnog g. Kacavenkua! (Tipatesku s odvratnou gurne Pijanog graanina.)
KACAVENKU (smeei se dobroudno) Kako zajedljivo!
BRNZOVENESKU (iz dna scene) Aha!
FARFURIDI (Trahanakeu) Evo izdaje! Lepo sam ti govorio, potovani!... (Silaze svi na scenu.)
TRAHANAKE: Ej! Imaj malice strpljenja!
ZOE: Tatice! (Odjuri do Trahanakea gde mu govori neto tiho i sa velikim uzbuenjem.
Kacavenku i Pijani graanin isto tako razgovaraju s druge strane.)
TIPATESKU: Ej! Ostavite me svi na miru!
FARFURIDI: Ostaviemo te, potovani, ali emo da idemo u Bukuret...
BRNZOVENESKU: I sve emo da kaemo...
TIPATESKU (za sebe) Ma idite vi doavola! (Proe pored Trahanakea i Zoe.)

FARFURIDI: U novine!
BRNZOVENESKU: U Centralni izborni komitet!
FARFURIDI: U vladu!
GRA'EANIN (pokazujui Kacavenkuu na Brnzoveneskua i Farfuridija) Ajoj!... bei, muka mi je!
(Kacavenku i Pijani graanin razgovaraju veoma uzbueno postrance sa Farfuridijem i
Brnzoveneskuom.)
TRAHANAKE: Na kraju, ta je bilo, Fanika?
TIPATESKU: Nemoj mene da pita, ika Zaharije!
ZOE (energino) Ni rei, tatice, nikako...
TRAHANAKE: Zato?
ZOE (ubrzano) Ako me voli, ako ti je stalo do mene, sad uti; posle u ti sve rei. (Tiho
razgovaraju sve troje.)
KACAVENKU (Farfuridiju i Brnzoveneskuu) Dozvolite, potovani, valjda neete imati vie
poverenja u visoka mesta nego u asnog (svi sluaju, Tipatesku se uznemireno eka u dnu) g.
Tipateskua, najpotenijeg prefekta!...
TRAHANAKE: Da!
KACAVENKU: Najpotpunijeg!
TRAHANAKE: Da!
KACAVENKU: Najvernijeg!
ZOE: Naravno!
KACAVENKU: Dozvolite da vam kaem da su sve te vae razmirice samo i jedino line stvari, a
kad dou takve osobe... kao to ste vi...
PIJANI GRAANIN: Nanana!
FARFURIDI: TO e rei jo i vrea!
BRNZOVENESKU: Bravos!
KACAVENKU: Triarije, dragi moj! arijsko blebetanje, potovani!
ZOE (Trahanakeu) Razume se!!
KACAVENKU: Birai e sami rei...
ZOE (podbada Pijanog graanina i Trahanakea) Da, birai e rei.
TRAHANAKE: Da, birai e rei, naravno!
PIJANI GRAANIN (ozbiljno) Da, mi emo rei!
ETRNAESTA SCENA
ISTI, GICA PRISTANDA (Ulazi trei iz dna scene, sa nekakvom depeom u ruci.)
PRISTANDA: Gos'n Fanika! Veve hitna depea!
ZOE: Depea! (Svi se
eu ka dnu.)

TIPATESKU (nervozno otvara depeu i ita) Po svaku cenu, ali po svaku cenu, va drugi kole
mora izabrati g. Agamemnona Dandanakea. (Svi se uzvrpolje.) Ovo neka bude za vas stvar od

najvieg i najveeg poverenja'"... Ah!

FARFURIDI i BRNZOVENESKU: Aha!
ZOE (iz sve snage) Ah! Nije mogue! Boriemo se protiva svakoga... Boriemo se protiv
vlade!,.. (Tipatesku iznuren pada na jednu stolicu.)
TRAHANAKE: Imaj malice strpljenja!
ZOE: Da, boriemo se protiv vlade! (Kacavenku, Zoe i Trahanake s jedne strane, Farfuridi i
Brnzovenesku zadovoljno trljaju ake sa druge strane; Gica u dnu; Tipatesku umoran na stolici,
kao da ne uestvuje u svemu to se dogaa. Pijani graanin u sredini.)
PIJANI GRAANIN (po inerciji) Da! Ima da se borimo protiv... (tuca i menja ton) to jest ne...
ja neu da se borim protiv vlade!... (zavesa)
TREI IN
Pozorite predstavlja veliku sveanu salu optine, neke vrste estougla kojem se vide tri strane.
Troje vrata u dnu; srednja vrata vode u hodnik ulaza; na desnim pie: Civilni slubenik"; na
levim: Arfiva". Na levo u drugom planu, jedna vrata sa natpisom: Kabinet predsednika
optine". Na desno, isti plan, druga vrata sa natpisom Registratura". Deo sa leve strane od vrata
Arfive" odvojen je od scene drvenom pregradom pokrivenom zavesicama od zelenog
utirkanog platna. Pored pregrade, s leve strane, na sceni, nalazi se podijum na kojem su
postavljeni predsedniki sto i fotelja. Ispred stola, malo nie, je tribina. Na stolu su dva
kandelabra, hartije, mastionici i jedno zvonce. Na tribini jedna flaa i aa sa vodom. Na desnoj
strani su gusto poreane klupe i stolice; ispod podijuma isto. Svuda su klupe i stolice, osim na
jednoj stazi koja je ostavljena slobodna od ulaznih vrata u dnu kroz sredinu scene, kuda svet
dolazi i odlazi. Na zidovima nekoliko lampi okaenih na eksere. Svetlost je slabana. Po dizanju
zavese, Trahanake je za predsednikim stolom u svojoj naslonjai, iza tribine. Oko stola,
Brnzovenesku i drugi graani. Ispred tribine, njoj leima okrenuti, birai, graani, publika, jedni
sede, drugi stoje. Na klupama, na stolicama i okolo isto. U elu prednjih klupa je Kacavenku
zajedno sa Joneskuom, Popeskuom i drugim iteljima i simpatizerima. Farfuridi je na tribini.
Zavesa se die usred jednog prekida. Cela salajeu amoru. Predsednik trese zvonce.
PRVA SCENA
TRAHANAKE, KACAVENKU, BRNZOVENESKU, FARFURIDI, JONESKU, POPESKU,
GRAANI, BIRAI, PUBLIKA (amor)
FARFURIDI (sa tribine) Dozvolite mi! (Gucne malo vode iz ae.) Dozvolite! (amor.)
TRAHANAKE (zvonei) Potovani! asni! (srdano) Molim za tiinu! Vane stvari su u pitanju,
gorua pitanja dnevnog reda... Imajte malice strpljenja... (Farfuridiju) Nastavite, potovani,
imate re!
FARFURIDI (skuptini) Poto sam govorio ve sa istorijske take gledita, sa pravne take
gledita, zakljuiu to je mogue krae...
POPESKU: Stvarno?... Samo ako se bude drao rei. (Smeh iz dela gde su uitelji.)
FARFURIDI: Molim, nemoje me prekidati, dozvolite mi...,

TRAHANAKE (obraa se onom delu gde je Popesku) Potovani, ne prekidajte...

FARFURIDI: Poto sam ve govbrio sa istorijskog aspekta i sa pravnog aspekta, doneu, kao to
rekoh, to krai zakljuak. (Popije gutljaj, zatim, kad je povratio dah, veoma polako, kao da
poinje da pria neku priu) Godine hiljaduosamstodvadesetiprve... tano... (amor i protesti u
Kacavenkuovoj grupi: Ua! Ua! Ua!)
POPESKU: Ako se vratimo na tano 1821, lepo smo se usreili. (amor i protesti.)
FARFURIDI: Dozvolite mi... Hiljaduosamsto...
SVI (u horu, njegovim tonom) Dvadesetiprve tano... (amor i protesti.)
FARFURIDI: Dozvolite mi.
TRAHANAKE (zvonce) Potovani, asni! Ne prekidajte... Imajte malice...
KACAVENKU: Kakvo strpljenje, dragi gospodine predsednie! Vidite koliko je sati. Ima i
drugih goronika koji su se prijavili da govore...
SVI IZ NJEGOVE GRUPE: Da! Da!
KACAVENKU: asni govornik je obeao da e da zakljui to krae: pa koliko je to kratko ako
se po druti put vratimo na 1821? Ua! Ua! Ua!
SVI IZ GRUPE: Ua! Ua! Ua! (amor)
FARFURIDI: Dozvolite mi...
TRAHANAKE (Farfuridiju veoma neno, ustavi od stola i naginjui se do tribine) Potovani...
ja mislim da ne bi bilo loe da preskoimo na '48...
KACAVENKU (viui) Bolje na '64...
POPESKU, JONESKU i SVI IZ GRUPE: Da! Da! Na '64...
TRAHANAKE (ustavi kao da bi se posavetovao sa skuptinom) Znai... na plebicist?
SVI: Da, na plebicist! (Buka.)
FARFURIDI (okrene lea skuptini, licem prema predsedniku) Dozvolite mi, gospodine
predsednie; dodelili ste mi re: ini mi se da predsednik, kad jedanput da re...
TRAHANAKE (ustane i stavi preko stola ruke Farfuridiju na ramena, mazno) Ako me voli,
potovani, uini mi uslugu... da preemo na plebicist... elja skuptine!...
FARFURIDI: Ali, gospodine predsednie...
TRAHANAKE (Jo moleivije) Da preemo na plebicist! (Okrene ga polagano za ramena prema
skuptini)
SVI (glasno) Da! Na plebicist! Na plebicist!
FARFURIDI (srkne jo malo vode, rezignirano) ta ono rekosmo? 1864-te dolazi, razume ti
mene, do prilike da se narod izjasni jednim plebicistom... Da vidimo mi najpre... da shvatimo
dobro o emu je tu re... ta je to plebicist...
JONESKU: Znamo mi ta je plebicist! Hvala za objanjenje!
SVI: Ne treba objanjenje... (amor.)
FARFURIDI (ovima koji ga prekidaju) Dozvolite mi! (Trahanakeu) Gospodine predsednie!...
TRAHANAKE (zvonce) Potovani, asni, molim ne prekidajte oratora, (vrlo srdano) tiina,
molim vas; gorua su pitanja dnevnog reda; imajte malice strpljenja. (Farfuridiju) Imate re,
asni, nastavite!
FARFURIDI (uzimajui zalet) Kad kaemo, pak, '64, kaemo plebicist, kad kaemo plebicist,

kaemo '64... Mi znamo, svako od nas zna ta je '64, al' da vidimo ta je plebicist... (Snano
zapoinje frazu) Plebicist!...
KACAVENKU: Ovde nije re o plebicistu...
FARFURIDI: Dozvolite mi; (raspravlja se s Kacavenkuom) meni se ini da onda kad kaemo
'64... (sa energinim uverenjem) i nemojte ni pokuati da mi se suprotstavljate; dokazau vam
istorijskim podacima da svi narodi imaju svoju '64...
KACAVENKU: Dozvolite mi; nije re o '64. (amor odobravanja Kacavenkuu.)
FARFURIDI: Dozvolite mi... (Svi govori i prekidi se rade u advokatskom stilu, sa puno
ivahnosti, otrim tonom i elokventno.) Gospodine predsednie!...
TRAHANAKE (zvonce) asni, potovani, tiina... imamo gorua pitanja...
KACAVENKU (podie se na elo klupe) Kako, gospodine predsednie? Odakle dokle je '64.,
gorue pitanje dnevnog reda? Ako se ne varam, ini mi se da smo sad u letu gospodnjem 1883...
Kakve to sad veze ima? Opomenite asnog govornika da se vrati na pitanje...
TRAHANAKE (opet ustaje i naginje se preko stola, pipajui Farfuridija po ramenima)
Potovani... (srdano i moleivo) hajde da pustimo sad taj pebicist, ako me voli; da preemo na
stvar.
FARFURIDI (umoran od prekidanja, okree se opet licem prema Trahanakeu, leima prema
skuptini) Gospodine predsednie, blagizvoleo si mi dati re... Ja mislim da bi trebalo...
KACAVENKU (viui) Ne treba, asni!
SVI IZ GRUPE: Ne, ne treba!
TRAHANAKE (stavi ruke, preko stola, na Farfuridijeva ramena, i veoma neno) Molim te, ako
me voli, uini mi uslugu... elja skuptine, potovani... (okree ga za ramena vrlo neno prema
skuptini)
SVI: Da, na pitanje! Na pitanje!
FARFURIDI (vrlo umoran, gucne malo vode, pomiren sa sudbinom) Stiemo dakle do pitanja
revizije Ustava i Izbornog Zakona...
SVI (sa zadovoljstvom) Eee! Tako ve moe!
TRAHANAKE (takoe) Ah! (zvonce) Ej! Sad imajte malice strpljenja... (Farfuridiju) Samo
kratko, potovani, kratko, ako me voli: elja skuptine.
FARFURIDI (znoji se, pije vodu i svaki as se brie maramicom) Molim, dozvolite mi! Znate li
koje je moje miljenje u iogledu revizije?
CELA SALA: Ne!... Da ujemo!... Reci ve jednom!
KACAVENKU (podsmeljivo) Da ujemo miljenje g. Farfuridija. (Trahanake zvoni.)
FARFURIDI (sve vreme se znoji i oigledno ima tremu) Moje miljenje je ovo: re je o reviziji,
je l' tako?
SVI (glasno) Da! Da!
FARFURIDI (uzbuen i znojei se bez prestanka) Onda, evo ta ja kaem, a zajedno sa mnom
(poinje da se davi) treba da se izjasne svi oni koji ne 6i da padnu u ekstremitete (stalno grca),
ovaj, hou rei, da bi bili umereni... to jest ne preterivanje!..., U jednom politikom pitanju... i
koje, od kojeg zavisi budunost, sadanjost i prolost zemlje... da budu ili prepre, ili vrlovrlo...
(zbunjuje se, znoji i guta knedle) utoliko ovde dolazimo u priliku da pitamo zato?... Ako

Evropa... da bude oiju uprtih u nas, ako mogu tako da se izrazim, koje nanose udarac drutvu, u
stvari budui zbog raznih potresa... i... subverzivnih ideja... (znoji se i sve se vie gubi) je l' me
razume, najzad, za koje je u svim sveanim trenucima dala probu takta... hou rei u jednom
pogledu, narod, nacija, Rumunija... (snano) naa zemlja, na kraju krajeva... zdravorazumski,
zato da Evropa jedan trenutak ranije doe i da prizna, od koje moemo rei zavisi... (jo vie se
zbunjuje i znoji) kao i, dozvolite mi (brie se) kao i '21, dozvolite mi (brie se) '48, '34, '54, '64,
'74 takoe i '84 i '94, i ecetera, utoliko to nas se tie... zato da pruimo primer ak naim
sestrama latinskog roda! (Jako oznojen, brie se, pije vodu, die vrlo oteano. Trahanake je pratio
rukom u taktu Farfuridijeve oratorske sakade. Bravo i aplauzi u dnu, na elu sa
Brnzoveneskuom; smeh i ukanje u Kacavenkuovoj grupi. Trahanakeovo zvonce se jo jedva
uje. Poto se buka utiala, sa puno ara.) Dozvolite mi! Odmah zavravam! Jo imam dve rei
da kaem. (Buka utihne.) Evo mog miljenja. (U estokoj borbi protiv umora koji ga savladava.)
Ili jedno ili drugo, dozvolite mi, ili da se revidira, slaem se! ali da se ne menja nita. Ili da se ne
revidira, prihvatam! ali onda da se promeni tu i tamo poneto, naime u takama... sutinskim... Iz
te dileme se ne moete izvui... Eto rekao sam! (Aplauzi u dnu, smeh napred. Farfuridi
silazismoden, briui se odznoja, iodlaziudno. Brnzovenesku i drugi birai ga presreu i steu
mu ruku. amor. Vie laiova auditorijuma ustaje i rastura redove. Kacavenku se penje s desna u
sredinu, gde tiho govori sa svojom grupom ivo gestikulirajui. Sajednom drugom grupom u dnu
Farfuridi i Brnzovenesku rade isto to. Pristanda izlazi misteriozno iz kabineta predsednika
optine, proe kroz vratanca na pregradi od platna, koja su iza tribine, i vue za nogu Trahanakea
koji trese zvonce.)
DRUGA SCENA
ISTI, PRISTANDA
TRAHANAKE (koji je spustio zvonce i okrenuo lea stolu) E? ta je?
PRISTANDA (brzo i misteriozno) Gos'n Zaharijo! Gos'n Fanika, gospa ojcika!...
TRAHANAKE: Ej! ta?
PRISTANDA: Eno ih tamo u kabinetu... doli su sa zadnje strane, ekaju vas. Idite odmah tamo.
TRAHANAKE (isto tako misteriozno) Ne mogu da napustim sednicu... nek' imaju malice
strpljenja.
PRISTANDA: Morate... odmah!... prekinite!
TRAHANAKE (pozvoni i ustane) Potovana, asna skuptino. Posle vanog govora, koji je
odrao na ugledni sugraanin i advokat g. Farfuridi, ja mislim da bi bilo dobro da prekinemo
sednicu na pet minuta.
GLASOVI: Da! Da! Na pet minuta! (Kacavenku sa svojom grupom, Farfuridi i Brnzovenesku sa
svojom se pomeaju u mnotvo. Trahanake, koji je siao sa tribine, otvori kapijicu na pregradi i
proe sa Gicom i levi pregraeni deo, pokuca na vrata Kabineta predsednika optine". Zoe i
Tipatesku ih otvore; Trahanake i Gica nestanu unutra; vrata se zatvaraju.)
TREA SCENA

ISTI, bez TRAHANAKE i PRISTANDE

KACAVENKU (svojoj grupi) Ej, kako, brate, da poalje ovog potovanog u Komoru? Ne
kaem, ima on svoje ideje, svoje stavove i ja potujem ideje, samo ako su iskrene, a on je iskren,
ne moe da kae da nije, respekt za svako miljenje!... ali da ti doe tako taj potovani sa
zastarelim idejama, sa zaralim miljenjima, sa potresima, sa subverzivnim teorijama... to ve ne
ide... Takve stavove ne potujem, nek mi dozvoli da mu kaem...
POPESKU: Ne, sluaj ta je hteo Farfuridi da kae, nisi ti razumeo; on tvrdi da po istoriji zato se
on boji potresa ne treba da dajemo lo primer naim sestrama latinskog roda. Zar nisi uo, ba je
to rekao: nae sestre latinskog roda...
JONESKU: Da! Rekao je...
KACAVENKU (zatitniki) Vi uitelji ste dobri momci, ali imate jednu veliku manu: im neko
pomene istoriju, eto ga, u pravu je. (Glasno) Koja istorija? Pa, ako je re o istoriji, ta je ono prvo
emu te istorija ui pre svega?
POPESKU: Da je Rumunija jo od Trajana...
KACAVENKU: Nije tako...
JONESKU: Pa da je na drevni predak...
KACAVENKU: ta predak! ta na! Vidi da ne znate! (Retorikim tonom) E, na poetku i pre
svega istorija nas ui naime da onaj narod koji ne ide napred stoji u mestu (publika poinje da
primeuje da on govori i malo pomalo poinje da se okuplja oko njega da slua), ta vie ide u
nazad, jer zagon progresa je takav, da to bre ide, to dalje stigne. (Kacavenkuova grupa
odobrava i divi se, dok Farfuridijsva i Brnzoveneskuova grupa, koja se primakla i slua
postrance, slee ramenima.)
JONESKU: Tako je.
POPESKU: Nema ta da se doda.
FARFURIDI (zadrto) Da! Progres! Progres bez konzervacije, kad lepo vidimo da Evropa...
KACAVENKU (prekida ga lajavo) Neu, potovani, da ujem za tu tvoju Evropu, ja hou da
znam za moju Rumuniju i samo za Rumuniju... Progres, potovani, progres! Uzalud dolazite tu
sa babarogama, sa antipatriotskim izmiljotinama, sa Evropom, da biste zavarali javno
mnjenje...
FARFURIDI (Jo zadrtije) Dozvolimi... ini mi se da neko drugi zavarava javno mnjenje...
KACAVENKU: Neu ni da ujem ta ti pria.
BRNZOVENESKU: Naravno da nee ni da uje... ne pada ti na pamet...
KACAVENKU (jo lajavije) Evropa neka gleda svoja posla. Jel' se mi meamo u njena? Ne...
Samim tim ona nema prava da se mea u naa... ti si advokat, ti si moj sabrat...
FARFURIDI: Da, jesam advokat, ali nisam tvoj sabrat...
KACAVENKU (prati svoju igru) Ti zna kao i ja princip prava, svako sa svojim, svako svoja
posla... oneste bibere...
FARFURIDI: Al' od potenog nema kud! (Grupe Kacavenku i Farfuridi poinju da se
razdvajaju, svaka na svoju stranu.)
KACAVENKU (skroz sarkastino) Potovani, ne znam zato ti mene ve neko vreme

proganja... ta ima ti protiv mene? Mi smo pred biraima, potovani: dakle, nema mesta
mrnji; da se borimo: ti e da stavi svoju kandidaturu, to znamo; ja proglaavam svoju...
izborna trka! A znamo da je izborna trka sam ivot naroda... Zato se bori protiv istine? Protiv
prava?... oneste bibere, potovani!... (Odobravanje iz grupe.)
FARFURIDI (pukne) Ma potedi me tvojih muvaina! Ti poten? S jedne strane Krik Karpata",
s druge strane bogaenje sabrae; s jedne strane strana opozicija, s druge strane pare u dep!...
Bruji ceo grad, gospodine...
BRNZOVENESKU (vue ga za rukav) Take! Take!
FARFURIDI (otimajui se) Ma pusti me na miru, da se obraunam ve jedanput sa
gospodinom... ta, kao, mi ne znamo, ne vidimo, mi smo oravi? Ti si prefektov kandidat...
KACAVENKU (smejui se) Ja sam kandidat mlade, inteligentne i nezavisne grupe... Na
ugledni, potovani predsednik (trai ga pogledom) gde je na dragi predsednik? Ne vidim ga...
proglasie, koliko nam je poznato, veeras kandidata vaeg komiteta vaeg komiteta ...Dakle,
ako budem imao ast da me prihvati i va komitet ... jer to je va komitet...
FARFURIDI (kipei sve vreme) Nije vie na komitet, to je tvoj komitet...
BRNZOVENESKU: Take! Take, smiri se. (Vue ga zarukav, Farfuridi se otima.)
KACAVENKU (posprdnim tonom) Dakle, dozvoli, ti vie ne pripada komitetu! (Grupe se jasno
razdvajaju na dva dela i napeto se gledaju.)
FARFURIDI: Da, ja vie nisam, ja koji sam oduvek podravao partiju... a ti, koji si je stalno
psovao... ti jesi!
KACAVENKU: Dozvoli!
FARFURIDI (besno) ta dozvoli! ta dozvoli!... Dolazi tu sa muvatorima, sa ikonimijama, sa
drutvima, sa cirkuskim trikovima, da vue ovde svet za nos... sa tvojim uiteljiima
(komeanje u Kacavenkuovoj grupi), sa tvojim mufljuzima...
POPESKU (nasilno) Gospodine, povuci re!
FARFURIDI (nastavlja) Sa (pumpajui rei) inteligentnom,... nezavisnom... drskom grupom!
(Odlazi prema dnu sa Brnzoveneskuom i njihovom grupom.)
SVI (iz Kacavenkuove grupe) Ua! Ua! (Pojure prema njima, buka, komeanje i kokanje.)
FARFURIDI (izlazei u dno scene) Pokazaemo vam mi, ibicari jedni!
KACAVENKUOVA GRUPA: Napolje! Napolje! (Prate Farfuridijevu grupu u dnu scene. Svi se
nabiju u dno scene i izau uz mnogo buke. Za sve vreme naredne si,ene, skuptinska sala je
prazna. Kroz vrata u dnu, vidi se vie biraa kako se etkaju goredole, tiho razgovaraju i pue.)
ETVRTA SCENA
Trahanake izlazi hitro iz dno, iz kabineta predsednika optineu delu kojije odvojen pregradom, za
njim FANIKA i ZOE, u stopu. (Ova scena se pravi brzo i misteriozno.)
TRAHANAKE: Ne moe...
ZOE (ide za njim) Tatice...
TIPATESKU (isto) ika Zaharije.
ZOE: Ako ti je ikad bilo stalb do mene...

TINATESKU: Ako si mi prijatelj...

TRAHANAKE: Ej, imajte malice strpljenja! (Ozbiljno) Kako moemo da kandidujemo jednog
falsifikatora?
TIPATESKU: Dobro, brate, falsifikator, jeste; ali dok svet shvati...dok ga tuimo...
ZOE: Da se sramotimo po sudovima... tatice, razmisli...
TRAHANAKE (nakon jednog trenutka oklevanja) E, ne! Da je bar samo jedan... taj sa tvojim
pismom ojciki, razumem; da kaem, za politiku gde je u igri interes zemlje, kao bilo koji
Rumun, pokuao ovek, da te natera, to jest, poto zna da dri do ojcikine asti, kao mog
bliskog prijatelja, napravio je falsifikat...
TIPATESKU: Razume se!
ZOE: Naravno; u politici...
TRAHANAKE: Ej, imajte malice strpljenja... A onaj drugi? (Lupi se rukom po depu odela.)
Najzad, ako ve hoe makjavelizme, da mu dam ja makjavelizme. (Promeni ton) Svedok mi je
Majka Preista! Tako mi ojcike evo je tu da kae...
ZOE (sentimentalno) Tatice!
TRAHANAKE: Nisam u ivotu iao s diplomatijom; ali ako je stvar da od Meterniha napravimo
jezuita, dau mu ja, batice...
TIPATESKU (nestrpljivo) Ne razumem, ika Zaharijo!
ZOE (isto) Ni ja.
TRAHANAKE: Ej, imajte malice strpljenja! (Izvadi neki papir iz depa i razmota ga nekakva
polisa) Jel' ovo takoe zbog politike? Jesu li i ove menice kojima je potovani g. Kacavenku
podigao pet hiljada leja od Drutva, takoe u interesu zemlje?
TIPATESKU (uzevi hitro menicu i ispitujui je as s jedne, as s druge strane) Spaseni smo!
ZOE: Spaseni?
TRAHANAKE: I onda? Jesam ti lepo rekao da ima malice strpljenja, da sam ga uhvatio u jo
veoj gluposti...
TIPATESKU (jedva suzdravaju radost) ika Zaharijo, na kandidat je g. Agamica Dandanake.
TRAHANAKE: Tako da!
ZOE: Mene je strah!...
TIPATESKU: Vie nemamo nikakve brige.
TRAHANAKE: ...Daj mi napismeno tog Gagamicu, da mu ne zaboravim ime... (Razgovara tiho
sa Zoe.)
TIPATESKU (Izvadi novanik, iscepa jedno pare papira i napie na njemu, zatim ga da
Zahariju) Evo...
TRAHANAKE: Idem da otvorim sednicu.
TIPATESKU: Objavi odmah kandidaturu, zavri sednicu i doi na preferans, ekamo te...
TRAHANAKE (hoe da proe kroz vratanca na pregradi prema tribini) A! Dao sam ti
Kacavenkuovu polisu... Nemoj da je izgubi. (Proe.)
TIPATESKU: Ne brini, ika Zaharijo, ja ne gubim hartije od vrednosti... (Brzo poljubi Zoe.)
ZOE: Fanika!
TIPATESKU: Ah! A sad, da obradim bata Kacavenkua! (Izau oboje brzo na vrata s leve strane.)

PETA SCENA
TRAHANAKE, koji se popeo na tribinu, zatim KACAVENKU, POPESKU, JONESKU,
BIRAI, PUBLIKA, dodaze iz dna i zauzimaju svoja mesta iz Prve scene. Buno ulaze, praeni
predsednikovim zvoncetom.
TRAHANAKE (na nogama) Ve je kasno! Izvolite, izvolite, potovani: imamo gorua pitanja na
dnevnom redu... (Sedne. Svi sednu na svoja mesta.)
KACAVENKU (sa skromnou) G-dine predsednie, molim vas, i ja sam traio re...
TRAHANAKE: Da, (dobronamerno) da, potovani. Imate re. Izvolite na tribinu! (Komeanje u
Kacavenkuovoj grupi.)
KACAVENKU (Zauzme pozu, proe sav vaan kroz mnotvo i popne se na tribinu; stavi eir na
stranu, gucne iz ae s vodom, izvadi jedan sveanj hartija i novina i spusti ih na tribinu, zatim
izvue maramicu i elegantno advokatski obrie elo. Ima tremu, nakanjava se i oajniki bori sa
tremom.)
GRUPA: Bravo! (Entuzijastini aplauzi.)
TRAHANAKE (zvoni) Potovani... Ne...
KACAVENKU: Pustite, g-dine predsednie, nek' prekidaju... ne bojim se ja prekidanja!... U
Jaiju, na primer, dozvolite mi ovu digresiju, jeste tuna, ali istinita! u Jaiju nemamo nijednog
rumunskog trgovca, ni jednog!...
GRUPA (dirnuto) Ah!
KACAVENKU: I uz sve to svi bankroteri su Jevreji! Objasnite mi taj fenomen, tu misteriju, ako
mogu tako da se izrazim!
GRUPA: Bravo! (aplauzi)
KACAVENKU: E, dobro! ta kae nae drutvo? ta mi kaemo?... Evo ta kaemo: ovo stanje
stvari je nedopustivo! (Odobravanje u grupi. Glasno.) Do kad emo mi da nemamo svoje
bankrotere?... Engleska ima svoje bankrotere, Francuska ima svoje bankrotere, pa ak i Austrija
ima svoje bankrotere, najzad, svaka nacija, svaki narod, svaka zemlja ima svoje bankrotere
(podvlai rei)... Zar jedino mi da nemamo nae?... Kao to rekoh: ovakvo stanje je nedopustivo,
on ne sme vie da traje! (Frenetini aplauzi. Pauza. Govornik popije iz ae i baci uarene
poglede po skuptini. U tom trenutku vie ljudi se uskomea u dnu, odakle se pojavljuju Pijani
graanin i Gica Pristanda u civilu.)
ESTA SCENA
ISTI, GICA PRISTANDA i PIJANI GRAANIN (koji se jako tetura. Galama pri njihovom
ulasku)
TRAHANAKE (zvoni) Molim malice tiine...
KACAVENKU (koji se, za kratko vreme dok je trajao amor, presabrao i konsultovao svoje
papire, dominantnim tonom) Brao, evo ta kau statuti naeg drutva, lan prvi: Formira se u
iaem gradu enciklopedijsko-kooperativno drutvo sa imenom Rumunska Ekonomska Zora.

Cilj drutva je da Rumunija bude dobro i da svaki Rumun prosperira!"

PIJANI GRAANIN (koji se doteturao od ulaza do sredine scene i sruio na jednu stolicu ispred
tribine. Ustaje i podne ruku.) I ja! (tucne) I ja sam! (Zatetura se i opet se srui na stolicu.
Smehu dnu, amor napred)
KACAVENKU (Trahanakeu, okrenuvi se prema predsednikom stolu) Gospodine predsednie,
molim da ne budem prekidan...
TRAHANAKE: Zar ne ree, potovani, da ti prekidi...
KACAVENKU: Da (dostojanstveno) ali...
TRAHANAKE: Na kraju... (zvoni) Ne prekidajte, molim...
KACAVENKU (traei nit govora) Rekao sam dakle: ...da Rumunija bude dobro i svi Rumuni
da prosperiraju"
PIJANI GRAANIN (Ustaje teturajui se i podie ruku) I ja sam! (Strano tucne; smeh u sali,
amor)
TRAHANAKE: A! (Nagne se preko stola.) ta? ta si ti, potovani?...
PIJANI GRAANIN (tucajui) Zna mene g Nae... (pokazuje na Kacavenkua) oklopedijsko...
(smeh, amor)
KACAVENKU (nervozno) ta?
PIJANI GRAANIN: Rumunska!... (Smeh; tucne) Zora!... (tuca; smeh, sve vei i vei
amor.)
TRAHANAKE (i on nervozan, skuptini, zvonei) Tiina, potovani!... (Pijanom graaninu)
Kako?
PIJANI GRAANIN (teturajui se) oklopedijsko! (tuca) Komportativno! (tuca) Ikonomija!
(tuca) Drutvo, hou rei... (Veliki smeh i amor.)
JONESKU: Pijan je!
POPESKU: K'o smuk! (Grupa se uskomea; neki ustaju.)
PIJANI GRAANIN (tucajui, drekne) Ja san lan!
TRAHANAKE (snano drma zvonce, Joneskuu i Popeskuu) Potovani! Potovani, (neno)
molim, izbacite asnog napolje!
JONESKU, POPESKU i GRUPA: Napolje! Pijan je! Napolje! (Jonesku i Popesku ga guraju
prema vratima. Kacavenku je siao sa tribine i govori sa nekolicinom iz grupe.)
PIJANI GRAANIN (uitelji ga guraju, on se opire) Nemojte da me gurate... pozlie mi!
JONESKU, POPESKU I GRUPA: Napolje!
PIJANI GRAANIN: lan! (Cela ova scena je praena smehom i amorom. Uitelji izbace
Pijanog graanina. U skuptini komeanje. Pristanda prie tribini, dok se uitelji i njihova grupa,
sa Kacavenkuom u sredini, komeaju i vraaju na svoja mesta.)
PRISTANDA (misteriozno Trahanakeu) ika Zaharijo, pouri! Moramo da obradimo
potovanog, g. Nae Kacavenkua; nareenje gos'n Fanike... Ja u biti na vratima, kad se
nakaljem tri puta, ti proglasi katindata i izai na vratanca... posle je moja stvar...
TRAHANAKE (tiho) Dobro.
PRISTANDA (tiho) Kad se nakaljem tri puta: jo mi nisu stigli ljudi!... (Proe pored vrata u
dnu, kuda buno ulaze Farfuridi, Brnzovenesku i jo nekolicina. Pristanda tiho razgovara sa

njima. Svi se rasporede u dnu, ispreivi se na ulaznim vratima.)

SEDMA SCENA
ISTI, FARFURIDI, BRNZOVENESKU i drugi birai i PIJANI GRAANIN, zatim ZOE i
TIPATESKU (sakriveni iza platnene pregrade, sluaju ta se dogaa u skuptini)
TRAHANAKE (zvoni, obraa se Kacavenkuu, koji govori tiho sa svojom grupom) Izvolite na
tribinu, potovani!... (Kacavenku krene prema tribini.)
ZOE: Vie ne ujem nita...
TIPATESKU: Izgleda da jo nije doao Gica.
KACAVENKU (sa tribine) Brao!
FARFURIDI (dovodi iz dna Pijanog graanina) Izbacili te napolje? Kako je to mogue, brao, da
dozvolimo da izbacuju iz skuptine jednog asnog graanina, jednog biraa?
BRNZOVENESKU: Pa zato to g. Kacavenku...
KACAVENKU (rikne) Potovani! (Trahanakeu) Gospodine predsednie! (Gluvi amor u dnu.)
TRAHANAKE (zvonei) Potovani, imajte malice strpljenja. (Gica se glasno nakalje tri puta)
Poto je ve kasno...
KACAVENKU: Dozvolite mi...
TRAHANAKE (podiui se) Poto su neki od gospode biraa ve poeli da odlaze, bilo bi
dobro, mislim, poto su sutra izbori, da ba sad zamolimo potovanog oratora da prekine svoj
govor za trenutak, da ima malice strpljenja, zato da proglasimo ime kandidata koga predlae na
komitet.
KACAVENKU (S velikim olakanjem) Pri. hvatam za zadovoljstvom, gdine predsednie. (Sie
sa tribine prema svojoj grupi.) Ime kandidata.
SVI (iz grupe i iz sale) Da! Ime kandidata!
ZOE (drhtei, tiho) Fanika!
TIPATESKU (tiho) uti! Ne brini nita!
TRAHANAKE (itajui sa papira izmeu svea) Potovani! Kandidat kojeg podrava na
komitet je gospodin...
JONESKU: Nae Kac...
TRAHANAKE (prekine ga) Imaj malice strpljenja... (ita) gospodin...
KACAVENKU: Gospodin... (Svi sluaju sa velikim nestrpljenjem i u potpunoj tiini; Zoe se iza
pregrade pribija uz Tipateskua.)
TRAHANAKE: Gospodin... Agamica Dandanake! (Zadovoljno komeanje u dnu. U grupi
napred uznemirenost. Zoe i Tipatesku napregnuto sluaju.)
KACAVENKU (Skoi sa svog mesta i rikne) Izdaja! (ivo gestikulira u sredini svoje gruipe. U
dnu aplauzi)
TRAHANAKE (na nogama) Dozvolite! (Zvoni; nakon jednog trenutka tiine) Ko je izgovorio
re izdaja? (Svi su na nogama i poinju da kipte.)
KACAVENKU (iz sredine svoje grupe, glasno) Ja!
GICA, BRNZOVENESKU I PIJANI GRAGBANIN i ONI U DNU: Napolje! Napolje mufljuz!

TRAHANAKE (tresui zvonce vrlo violentio, grupi u dnu) Imajte malice strpljenja!
(Kacavenkuu) A ko je izdajnik, potovani?
KACAVENKU (vrlo gorljivo) Onaj to falsifikuje ime ve odluenog kandidata, onaj koji
zaboravlja, koji izdaje interese i ast svoje porodice... (Jednim kolosalnim gestom.) Ti!
TRAHANAKE (tresnuvi zvonce o sto na vrhuncu uvreenosti) E, imaj malice strpljenja,
potovani! Izbacuje me iz takta... Ja falsifikator?... Je l' mene, uglednog graanina, mene,
voljenog oveka, neko da doe na javni skup, da me naziva falsifikatorom... Ko? (Veliki amor.
Tipatesku i Zoe ustreptalo sluaju) Ko? (Energino) Jedan patentirani falsifikator!
KACAVENKU (skoi s mesta) Falsifikator!
SVI iz DNA SCENE (viu pretei) Napolje falsifikator!
SVI SPREDA (isto) Napolje falsifikator! Izdajnik! (Veliko huanje, komeanje.)
KACAVENKU (penei, jurne iz sredine svoje grupe na tribinu, stisnutih pesnica i reei
grozniavo. Trenutak tiine.) Brao! Gospodo! Samo trenutak, potovani sugraani! Hteo sam da
sakrijem jednu sramodu koja se dogaa ve dugo u srcu naeg grada... (Zoe i Tipatesku se
uzvrte) Hteo sam da potedim javno mnjenje jednog skandaloznog udarca;... danas sam ipak
primio tako jak udarac u moje dostojanstvo, da vie ne mogu da utim. (Zoe i Tipatesku se
vrpolje.) Ovaj ugledni graanin (pokae na Trahanakea), ovaj omiljeni ovek, g. Zaharija
Trahanake...
TRAHANAKE (S uenjem) E? Ja...
KACAVENKU: Je toliko naivan, da smatra falsifikatom jedan originalan dokument... (Zoe i
Tipatesku stravino uzbueni.)
ZOE: Fanika!... (Zatetura se.)
TIPATESKU (pridri je i krikne najveom snagom) Gica! (Pojuri ka vratancima platne ne
pregrade... Zoe se vea o njega i zaustavi ga. Veliki amor.)
PRISTANDA (skupi ruke na usta u trubu i podjednako glasno vikne u pravcu mesta odakle mu je
doao poziv) Tu sam! (Onima u dnu) Na njega, deco! (Grupa iz dna sa Pristandom, Farfuridijem,
Brnzoveneskuom i Pijanim graaninom pojure na tribinu i epaju Kacavenkua.)
KACAVENKU (nastavlja da urla u sred sve te buke) Pisamce prefekta upueno...
KACAVENKUOVA GRUPA: Na njih, brao. (Prednja grupa navali ka dnu.)
SVI: Napolje! Ho! Navali! (Buka na vrhuncu, uzvici, dreka, zvidanje. Zaharija Trahanakeje
hitro izaao na vratanca u pregradi, tamo sreo Zoe i Tipateskua, sve troje sluaju ta se deava u
skuptini. Pristanda, Farfuridi, Brnzovenesku zgrabili su Kacavenkua za vrat i vuku ga napolje.
Grupa Jonesku i Popesku navaljuje na ove iz dna. Sve rei i pokreti serade odjednom iu trenutku.
Zavesa se sputa preko prvog znaka skandala.)
ETVRTI IN
Trahanakeova bata, u dnu pregrada sa ulaznom kapijom u sredini; u dnu se vidi u perspektivi
jedan gradi u udubljenju izmeu brda. Sa desne strane u bati, u prvom i drugom planu, ulaz, sa
tri kamena stepenika, u Trahanakeovu kuu. Sa leve strane bunje. Batenski nametaj
PRVA SCENA

ZOE i TIPATESKU
ZOE: Gde je? Gde bi mogao biti Kacavenku?
TIPATESKU: Ne znam: pobegao je, umro, propao u zemlju... (Nakon jedne pauze, primie se
Zoi.) Ej? A to to tebe zanima? to se jo brine? Naprotiv. Ja vie uopte ne brinem... Zoe,
razmisli: pre dva dana, nai ljudi su izabrali Dandanakea, koga oekujemo svakog trenutka,
imam direktivu da mu priredim blistav doek...
ZOE: I?
TIPATESKU: Ej! Ve dva dana, takorei, traihm Kacavenkua, a njega nigde nema. Gde je?
Zato se ne pokae?... ima pismo, zato ga ne objavi? Zato je nestao, ne znam, iz kojih razloga
ne objavljuje pismo, ne tie me se, dovoljno je to ga ne objavljuje... I zar misli da je taj podlac
u stanju da ga ne objavi iz bilo kog drugog razloga, osim da nije u mogunosti?
ZOE: Kakvo srce! Kakvo ti je rasuivanje, Fanika? (Vrzmajui se koncentrisano.) A kako sam ja
ivela ova dva dana? Uz neprestano stezanje srca! Kakav strah! Kakva tortura!... Svaka osoba
koja mi ide u susret, svaka figura koju vidim, svaki pokret koji se uini u mojoj blizini, drobi mi
svu snagu... Fanika, smiluj se na mene, jo samo jedan dan takvih muka i vie ne mogu iveti...
poludeu... (Pokriva lice rukama i plae.)
TIPATESKU: Ne budi dete, Zoe... Zoe...
ZOE (uplakana) Ti ne razume, ti ne osea! Kroz nekoliko minuta se zavravaju izbori i
proglaava se va kandidat Dandanake; ja sam sigurna... sigurna... da e u tom trenutku
pokvarenjak, koji se sakrio i vreba nas iz mraka, objaviti svoju besramnu publikaciju... da se
osveti! Ej... ta u ja onda?.,.
TIPATESKU (Izvadi polisu iz cepa i pokae joj) Ne moe... ako to uini, upropaen je...
ZOE: ta to mene briga! Poto ve mene bude upropastio!... Fanika! Ja ne elim da me ti osveti,
nego da me spasi... Prevideli smo to... Predosetila sam da emo doi dovde, kad sam videla onaj
skandal prekjue na skuptini... Eto vrhunca nesree: on i ne zna da ima njegov falsifikat... on i
ne zna da kad bi doao ovde da obavi razmenu te dve hartije, da bi se i on spasao i da 6i time i
mene spasao... Poeo si da se igra sa Kacavenkuom ali si se zavarao i prokockao si moju ast,
moju sramotu, moj ivot i izgubio si, jer ili on igra bolje nego ti, ili mi imamo manje sree od
njega... (Davi se od plaa.) ta da radim? ta da radim?
TIPATESKU: uti! Neko dolazi... obrii oi!
DRUGA SCENA
ISTI, TRAHANAKE i AGAMICA DANDANAKE, koji dolaze iz dna scene
TRAHANAKE (vrlo ljubazno) Izvolite, izvolite, potovani!
TIPATESKU: Ko bi to mogao da bude?
ZOE: Neko nepoznat?...
TRAHANAKE (silazei na scenu) Dozvoli mi, ojciko, da ti predstavim g. Agamicu
Dandanakea!
ZOE i TIPATESKU: Dandanake! (Naklon.)

TRAHANAKE: Na kandidat!... u stvari, ta kandidat! Na izabranik.

DANDANAKE (ima govornu manu, r, i uka) LJubim vuku... A gospodin? NJen mu?
TRAHANAKE: Ne, ja sam njen mu, a ona je moja supruga, kao to sam imao ast da vam
predstavim...
DANDANAKE: A Vi?
TRAHANAKE: Ja?... ja sam njen mu... Ja sam (ozbiljno) Zaharija Trahanake, predsednik
Stalnog komiteta, Izbornog komiteta i... imaj malice strpljenja... (pipa se po depovima i izvadi
vizitkartu koju prui Dandanakeu), tu su svi komiteti...
DANDANAKE (uzme kartu) Hvala!... A gospodin?...
TRAHANAKE: Gospodin Fanika Tipatesku, na prefekt, moj i prijatelj moje porodice.
DANDANAKE (Faniki) Dvago mi je, gospodine ivedsednie! (Prui mu ruku. Trahanake stane
pored Zoe)
TIPATESKU: I meni, asni, nita manje... Oaran sam... ali, kojim povodom ste svratili kod
nas?
DANDANAKE: Povodom izbova, baticice, povodom izbova; zna, pobedila me opozicija i ovde
i onde i tu i tamo... i ostao sam ja... koji, moja familija od etvesosme u Komovi... ostao sam,
vazume, bez poslanikog mesta... i tako sam doao vadi izbova.
ZOE (zlobno) Nemojte se muiti...
DANDANAKE: Jo te i muim, gospice moja! Al' zna, ne bi bivo vepo da se makav ne
pvedstavimo...
TRAHANAKE: Razume se! Vrlo dobro! Vrlo dobro! I treba, treba.
DANDANAKE: A devanivanja... je dosta! Zamisli samo da ide putem sto kilometava u
koijama, klacklac, trupetetrupete... Zna, zdvobilo me to!... a zvonii... (gest) zuje mi ui...
zna, tako sam umovan i oamuen ... nema pvedstavu, gospojice moja, (Trahanakeu) nema
pvedstavu, gospodine pvefekte, baticice, (Tipateskuu) nema pvedstavu, gospodine pvedsednie,
pile moje...
TIPATESKU: Naravno...
ZOE: E pato je...
DANDANAKE: Onda sam stigao i, taman da odem u hotel... kad koija... on je znao to
dolazim, pa mi pokazao kuu gospodina pvefekta. (Pokae na Trahanakea.)
ZOE (tiho Tipateskuu, koji se smeje) Samo se ti smej, Fanika.
TRAHANAKE: Da, evo iao sam na izbore da vidim kako stojimo... Nema govora, to se
stajanja tie, stojimo ko puka... ali zna, obino, kao glava partije kao to jesam, treba da budem
tamo...
DANDANAKE (steui mu ruku) Dobvo to sam te naao, baticice, hvala ti. (NJih dvojica
razgovaraju odvojeno.)
ZOE (Faniki, tiho) Evo, Fanika, zbog koga sam izgubila svoj mir... I reci lepo da l' nije bio bolji
Kacavenku!
TIPATESKU (kratko) Prost je, ali mi se vie svia, poten je, nije neki podlac!
TRAHANAKE (Dandanakeu) Potovani, ja te ostavljam ovde sa prijateljem Fanikom i sa
ojcikom... ja moram da idem na izbore: za pola sata se otvara kutija; moram da budem tamo. Ti

nemoj nita da brine, idemo na sigurno, kod nas opoziciji nema mesta... jaki smo, potovani...
mnogo smo jaki... Nee imati veinu, potovani...
DANDANAKE: Kako to? Pa zav da ne bude bav neveeno? A?... Tako su neki ve...
TRAHANAKE: U stvari, imaj malice
strpljenja, nereeno kod nas?... kaem: ne veinu, nego jednoglasno, potovani.
DANDANAKE: A, tako? (Sa sigurnou.) Vazume se... A kako dvugaije...
TRAHANAKE: Pozdrav, potovani, pozdrav... Do vienja, Fanika... Do vienja ojciko.
(Izae.)
TREA SCENA
ZOE, TIPATESKU, DANDANAKE
DANDANAKE: Kao to vekoh, da ne budem izabvan ne ide, pile moje1.. Ja, moja famivija, od
etvdesetosme... bovi se, bovi se i opet bovi se... a ja ti, vazume, ba sad ostanem van... bez...
bez poslanikog mesta!... kako ovde, baticice, da ne budem izabvan...
ZOE: Da ti ne bude izabran, sa svim tvojim zaslugama? Pa gde to ima...
TIPATESKU: Ma nemogue...
DANDANAKE: Ej, evo vidi, sa mojim zaslugama, gospojce, vidi! Bilo je tu stani, pani... Pitaj
me, baticice, da ti lepo kaem: nee centvalni komitet i taka; kau da nisam mavkantan. uje,
ja da ne budem mavkantan... Imao sam svee, mnogo svee. Da vidite. Jedno vee... nekoj neu
da ti kaem koj... znaajna osoba... al' beav doe kod mene da igva kavte... i kad je otiao,
zabovavi mantil kod mene... Dvugog dana, htedo? da ga obuem... mislio sam da je moj... vidim
nije moj; pogledam po depovima i naiem na... ta misli na ta?
TIPATESKU: Na ta?
DANDANAKE (smeje se) Na jedno pisamce.
OBOJE: Pisamce.
DANDANAKE: LJubavno...
OBOJE (uzbueni) LJubavno pisamce?
DANDANAKE: Na ljubavno pismo tom mom beavu, od supvuge jednog pvijatelja, ne mogu ti
vei od kog... znaajna osoba.
ZOE: I?
TIPATESKU: I?
DANDANAKE: Ej, ta da ti kaem, pile moje? Daj koije, bvzo, mome, haj, haj... Uskoim u
koije i odem kod te osobe, kod beava neu ti vei koga vana je osoba : Nai mi, vazume ti
mene, neko poslaniko mesto, ili u dati pismo u Vat"... Dv' tamo dv' ovamo... gvmv... movao
je, gospojce, da popusti i, tap! Depea ovde, dvagi moj...
ZOE (postepeno sve uzbuenija zbog Dandanakeove prie) Ah! Gospodine Dandanake, loe si
uradio... tvoje delo je... dozvoli da ti kaem...
TIPATESKU (tiho) Zoe! (ona jo vie...)
DANDANAKE: Tako ti je to, baticice, okvenuo sam na politiku. Eh? ta sam dvugo mogao?
Inae, da se nisam toga setio, ne bih bio izabvan...atonebiuoptebilolepo,baticice; zamisli samo!

Moja familija od etvesosme (silazi do publike) i ja, u svim komovama, u svim pavtijama,
bezvezevno uz Vumuna... i da ostanem bez poslanikog mesta!
TIPATESKU: Vidi ti to! (Ugrize se za usnu.) Ali nisi nam rekao kraj prie... pismo.
ZOE: Da, pismo...
DANDANAKE: Koje pismo?
TIPATESKU: Pa bearevo pismo...
DANDANAKE: Kog beava?
ZOE (nervozna) Ta znaajna osoba... pismo... ljubavko... tvoje politiko orue, kojim si
izabran...
TIPATESKU: Pismo koje si hteo da objavi u Ratu", ako ti ne...
DANDANAKE (najzad se setivi) A, da! pismo... da... vazumem...
ZOE: E! Pismo?
TIPATESKU: ta si uradio sa njim?
DANDANAKE: uvam ga kod kue... al' zna, na siguvnom mestu...
ZOE: Nisi ga vratio toj osobi?
DANDANAKE (s uenjem) Kako da ga vuatim?
TIPATESKU: Pa eto, bie izabran, on je odrao re...
ZOE: Treba da mu ga vrati...
DANDANAKE: Kako to, gospojca moja, da mu ga vuatim? Zav da napvavim takvu glupost?
Tvebae i dvugi put... Za neki dvugi sluaj... Odmah tap! U Vat". (Sie.)
ZOE (s gaenjem) Ah! (Prolazei pored Fanike, tiho i njegovim tonom od malopre.) Prost je, ali
je poten ovek! (Glasno, Dandanakeu) Gdine Dandanake, zamoliu vas neto: ostaete na veeri
kod nas... i molim Vas da ne priate nikome tu priu o pismu tog vaeg beara...
TIPATESKU: Znate, na birae bi moda ostavilo lo utisak...
DANDANAKE: Neu da pviam, baticice; al' ako zabovavim uostalom, imam dobvo
pamenje... al' zna, kako sam oamuen od puta, moda se zabovavim pa ponem vi mi skvenite
panju. Sedeu za stolom ili poved tebe, ili poved tvoje supvuge...
TIPATESKU: Koje moje supruge?
DANDANAKE: Pa gospoje.
ZOE (za sebe) Ah! Idiot!
TIPATESKU (gubi strpljenje) "Pardon, gdine Dandanake, gospoa je supruga tdina predsednika
Komiteta, gospodinakoji vas je doveo ovde, (podvlai svaki slog) gospodina Zaharija
Trahanakea, gospoa Zoe Zaharija Trahanake... Ja sam tefan Tipatesku, prefekt okruga.
Gospoi sam samo prijatelj.
DANDANAKE (koji ga je sluao s puno panje) Tako je, dobvo kae, pile moje... da imate
puno, zdvavlja da imate... pavdon..: znate, ja... s puta... (ozbiljno) zamisli samo: sto kilometava,
tvuctvuc, klopklop, zbonkzbonk, i ti zvonii... stvano mi zuji...
ZOE (za sebe) Moram ga odvesti odavde da se malo smiri... skroz je oamuen.
TIPATESKU: Gdine Dandanake, zar ne biste hteli malo da se odmorite, da se smirite malo...
DANDANAKE: Pa ja bih, baticice... ali gde?
ZOE: Izvolite sa mnom, gdine Dandanake.

DANDANAKE (daje joj ruku i izlazi snjom na desno stepenicama) Zna, gospojca, tako sam
oamuen... zna, koije... i zvonii... zna, uasno mi zuji... (Izau.)
ETVRTASCENA
TIPATESKU (sam) I ja da izaberem g. Agamicu Dandanakea! Eto za koga toliko dugo rtvujem
svoj mir i mir ene koju volim... Gde si Kacavenku, da vidi svoju osvetu! Gde si, da ti traim
oprotaj to sam ti pretpostavio g. Agamicu, divnog, uzvienog, baticicu, pile moje
Dandanakea... Kakav svet! Kakav svet! Kakav svet!
PETA SCENA
TIPATESKU, ZOE, zatim PRISTANDA
ZOE (silazei uurbano niz stepenice) Jesi li uo, Fanika? Jesi li video? Tvoj estiti g. Agamica,
koji je uspeo, koji trijumfuje, uva pisamce... ta bi trebalo sad da radi estiti Kacavenku, koji
nije uspeo, koji sad grize svoje ruke, prevre svoj bes i vreba me iz ko zna kog skrovita?
(Uznemirena) Ah! Uas mi je i da pomislim. ta radi Kacavenku? Gde se ta zmija sakrila?
Odakle e da baci svoj otrov na mene!
TIPATESKU: Zoe! Zoe! Budi muko...
ZOE (grca od plaa) Ne mogu vie, ne mogu vie. Dandanakeove rei su mi oduzele svu snagu,
slomile mi srce... Ah! Poludeu od straha. (Krije svoje lice.)
PRISTANDA (brzo dolazi s leva) Gospa ojciko! Gospaojciko!...
TIPATESKU: Gica!
ZOE (trgnuvi se) Gica... ta je? Govori!
PRISTANDA (zaustavi se) Gospa ojciko, htedoh da...
ZOE (kipui) Govori, nemoj da me mui! ta je? Jel' ga objavio? Daj mi da ga vidim! (Jako
uznemirena) Daj mi ga, da ga vidim!
TIPATESKU: Zoe! Ti si poludela!
PRISTANDA (za sebe) isto poludela!
ZOE: Da, poludela sam! I za to treba tebi da zahvalim.
PRISTANDA (pokuavajui da je smiri) Ne, gospa ojciko, nije nita objavljeno... Krik" ak
nije ni izaao danas... Nakon to je pobegao Kacavenku, uitelji su poeli da se svaaju, potukli
su se, tukli su i popa Pripia, nema ni govora da vie objave gazetu... Nezavisna partija se
raspala... raspala se! (Tiho Zoi, prolazei prema Tipateskuu) Imam da vam kaem neto tajno,
odmah sada!
TIPATESKU: Ko bi rekao! A Kacavenku?
PRISTANDA: Nisam ga naao, gos'n Fanika, kao da je u zemlju propao. (Lupi se odjednom po
elu kao da se iznenada neeg setio) Ah! ta sam zaboravio! Izvinite me, ljubim ruke, gos'n
Fanika... Ministar... ne, ministri, svih sedam, zovu vas smesta na telegraf... zato sam vas tako
urno traio.
TIPATESKU: Na telegraf? ta hoe vie od mene?

PRISTANDA: Ne znam, ali kuca telegraf ve sat vremena, gos'n Fanika, morate ii.
TIPATESKU: Ah, ta prokleta politika... Zoe! Zoe, budi hrabra, idem ja...
ZOE: Idi.
TIPATESKU: Odmah se vraam. (Poljubi joj ruku) Zoe, budi mirna! Nismo izgubljeni; ne brini;
do vienja! (Izlazi u dno scene.)
ZOE: Dovienja!... Ah!... kako uopte mogu da volim tog oveka! (Zamisli se. Pristanda prati
Tipateskua do izlaza i gleda za njim dok se ovaj ne udalji.)
ESTA SCENA
ZOE, PRISTANDA
PRISTANDA (poto se uverio da se Tipatesku udaljio, hitro sie) Gospa ojciko!
ZOE (trgne se) Ej! Gica! Opet si me prepao... ta je? ta hoe? Bei! Ostavi me na miru!
PRISTANDA: LJubim ruku, gospa ojciko, nemojte da se ljutite. (Jako lagano) Ima neko... neko
koga dobro znate... eka ovde... hteo bi da vam se obrati... ali samo vama... Zato sam poslao
gos'n Faniku na telegraf, zato da vi ostanete sama... lagao sam... nije tano da ga zovu ministri...
Znam da e da me izgrdi, da e da me bije to sam ga poslao u zelene konje na zidu, ali nek' me
grdi... nek me izudara... Pa jel' nije on meni nadreen? Zar nije on moj gospodar, iz ije ruke
jedem ja i jo jedanaest dua? Lagao sam ga, ali za vae dobro, gospa ojciko... Hoete li ga
primiti?... Da?
ZOE (koja je sve vreme bila zadubnjena u misli i uopte nije sluala Pristandinu tiradu) Koga da
primim?
PRISTANDA: Koga koga? ... g. Nae Kacavenkua...
ZOE (skoi smesta) Kacavenkua? On je ovde? Gde je, Gica? Nek' doe odmah, smesta idi, brzo
ga dovedi. (Na vrhuncu je nestrpljenja.)
PRISTANDA: Razuhmem! (Odlazi u dno scene s leve strane i dovede Kacavenkua) Izvol'te,
potovani, izvol'te. (Uvede ga i brzo izae.)
SEDMA SCENA
ZOE, KACAVENKU
ZOE (ustremivi se na njega) Gospodine Kacavenku, hteo si mene da uniti pa si unitio i sebe.
to si pobegao, za ime Boga! Zato si nestao? Fanika ima u rukama jednu polisu, ije si ti
brojeve falsifikovao da bi podigao petsto hiljada leja od drutva... Zna?
KACAVENKU: Znam, madam, da je ima, (alosno) znam, ali ta da se radi?
ZOE: Ludi ovee! Jesi li izgubio pamet? Jo me pita ta da se radi! Ne zna? Dau ti polisu:
izbavi me, date izbavim! Da se menjamo: daj mi pismo...
KACAVENKU (alosno) Madam! Madam! To nije mogue...
ZOE: ta?
KACAVENKU: Vae pismo...
ZOE: ta?

KACAVENKU: Vie ga nemam!...

ZOE: Nije mogue!
KACAVENKU: Nemam ga vie!...
ZOE: Lae!
KACAVENKU: Ne laem; nemam ga vie!...
ZOE: Nesrenie! ta si uradio s njim?
KACAVENKU: Izgubio sam ga!
ZOE (vrisne i pogleda izgubljenou svim pravcima) Ah! to ne mogu da te ubijem!
KACAVENKU: Ubij me, madam, ubij me, ali nisam ja kriv!
ZOE: Kako si ga izgubio? Kad si ga izgubio? Gde si ga izgubio?
KACAVENKU: U skandalu, u tui od preksino, kod parlamenta, ne znam ko... strgnuo mi je
eir sa glave... pismo sam drao u postavi eira...
ZOE: to e rei, stvarno si ga izgubio?
KACAVENKU: Da!
ZOE: Izgubio si mi pismo... i ne zna, ne sluti kuda sad luta moje pismo?
KACAVENKU: Ne.
ZOE: Ne?
KACAVENKU: Ne...
ZOE (oajna) Ah! Ti si izgubljen ovek!... izgubljen!... Ja u se moda i izvui... jer moda u se
izvui! Ali ti... (snano) ti si izgubljen!... Onda kad te je uhapsio Gica, ja sam te izbavila... sad te
jahapsim i nee se izvui osim ako mi bude naao pismo... jer e jo moda imati sree da ga
pronae.m... Moli se Bogu da ga na.em... A! Obrnula se igra, gdine Kacavenku... poinje da te
naputa srea i da prelazi na nau stranu... A! Izgubljen si! Da, izgubljen!... (Prodere se u dno.)
Gica! Gica!
KACAVENKU: Gospoo, zaboga! (Osvre se na sve strane.)
ZOE: Gica! (Kacavenkuu) Ne gledaj kuda e pobei... Nema vie beanja: dokazanim
falsifikatorima nema bekstva... tu sam te nala... Gica! Gica! (Ode viuiu dno scene i sretne se
licem u lice sa Pijanim graaninom.)
OSMA SCENA
ISTI, PIJANI GRAANIN sa belim Kacavenkuovim eirom na glavi
PIJANI GRAANIN (Ulazi i spua se vrlo dobro raspoloen) Nije Gica, ja sam...
ZOE: ta trai ovde?
KACAVENKU (za sebe) Moj eir!
PIJANI GRAANIN: Vas, gospa ojciko!
ZOE: ta hoe od mene?
PIJANI GRAANIN: Ej! Tu je i g. Nae. Pozdrav, potovani!
ZOE (nervozna) ta hoe? Govori, ta hoe?
PIJANI GRAANIN: ta ja elim, dobro elim. Ja imam izreku: mir hiljadu godina! (Gest
nestrpljenja od strane ove ene.) Ja sam, gospa ojciko, naao jedno pismo.

ZOE: Koje si dozvolio da ti ukrade asni g. Kacavenku...

KACAVENKU (skren) Gospoo!
PIJANI GRAANIN: Ma pusti to... naao sam jo jedno!...
ZOE: Eh, ta to mene briga!
PIJANI GRAANIN: Nemojte da se ljutite, gospa ojciko, da vidite... nisam vam jo sve rekao.
Ja dok nisam uao u politiku, kako bismo rekli, to e rei dok nisam postao trgovac i
veleposednik, bio sam potar... u poti... zna mene gos'n Zaharija!
ZOE: Ej! Izlazi smesta i ostavi me na miru... Gica!
PIJANI GRAANIN: I od onda, to e rei, ja dajem pisma po andresi. Ako ne pronaem
andrisanta, napiem na njemu plajvazom: andrisant nepoznat", ili ne moe se nai", ili umro",
to e rei kako koji postane... (Zoe se nestrljivo eka u dnu.) Ali ako se nae andrisant, onda ga
dam andrisantu... E sad, polakice... Ja sam naao prekjue, u guvi oko optine, jedan eir...
ZOE (silazei) eir?
KACAVENKU (za sebe) Bednik...
PIJANI GRAANIN: eir, da, to... i danas kad sam pokuavao da ga natuem na glavu poto
mi je bio tesan, hteo sam da mu skinem postavu da ga malo proirim... kad tamo, u postavi na ta
naiem?
ZOE: Na pismo!
KACAVENKU: Pismo!
PIJANI GRAANIN: Na pismo, da, gospodine Nae... 'emo da svratimo mi na jednu rakijicu,
a?...
ZOE (vrlo uzbuena) Daj da ga vidimo!
PIJANI GRAANIN: Od gos'n Fanike je: andrisant ste Vi.
ZOE: Daj mi ga, daj mi ga brzo!
KACAVENKU: E sad sam stvarno izgubljen!
ZOE: Brzo, ako je kod tebe.
PIJANI GRAANIN: Kod mene je, nisam ga izgubio... ovaj put se nisam sreo (tucne i pokae
na Kacavenkua) sa potovanim! (Izvadi pismo iz postave i da ga Zoi.)
KACAVENKU (za sebe) Ah! Bednik jedan!
ZOE (koja zgrabi pismo) Ah!
KACAVENKU (tiho Pijanom graaninu, koji je proao pored njega) Nesrenie! Bacio si svoju
sreu u vetar: napravio bih oveka od tebe!
PIJANI GRAANIN: Nisam mogao... andrisant sa poznatim prebivalitem. (Pokae na Zoe.)
ZOE (koja se povratila od prvog uzbuenja) Gospodine, gospodine, ti si poten ovek, ti si jedan
divan ovek, nema ti ravnog. Molim te, kako se zove? Kai mi... moja zahvalnost...
PIJANI GRAANIN: to moram da kaem kako se zovem? Zna mene gos'n Zaharija od 11.
februara! Eto, jedan graanin i ja...
ZOE: Kako da ti se zahvalim? ta trai od mene?
PIJANI GRAANIN: Da mi kae ti lepo, za koga da glasam. Evo jo pola sata i zatvara se
biralite... Ja... za koga ja da glasam?...
KACAVENKU (S gorinom) Za g. Agamicu Dandanakea.

ZOE (okrene se prema njemu s pogledom punim pretnje i nipodatavanja) Gospodine

Kacavenku! Ti jo ume da pria? Pa jo ironino. Ah! Jak si mi ti, da ti pravo kaem...
PIJANI GRAANIN: Gospa ojciko, je l' stvarno?
ZOE: Da, stvarno, za g. Agamicu Dandanakea: da, stvarno; moda je to jedina istina koju je g.
Kacavenku u svom ivotu izgovorio...
PIJANI GRAANIN: Onda idem ja da glasam... (hoe da krene) kako se ono zvae?
ZOE: G-dine Kacavenku, budi dobar i zapii to, molim te, ovom estitom graaninu.
(Kacavenku se ne pomera s mesta.) Molim te... (Pokae mu pismo. Kacavenku pree za sto,
ispie jedan papiri i da ga Pijanom graaninu) Dozvolie? (Uzme papiri) Agamica
Dandanake"... Bravo, gdine Kacavenku, ti si ovek od istinskog poverenja...
PIJANI GRAANIN (uzevi papiri) Idem ja, nema vie vremena.
ZOE (ispraajui ga) Molim te budi uveren, gospodine, da e moja zahvalnost uvek...
PIJANI GRAANIN (jako uurban) Nema vremena... zatvarase biralite. (Izae drei visoko u
ruci papiri. Zoe ga isprati do izlaza s puno njubaznosti; okrene se, zastane u dnu scene, otkopa
svoj korset, stavi pismo u nedra, ponovo se zakopa i polako se spusti do Kacavenkua. Na svaki
njen korak, Kacavenku se savija; kad se ona dobrano primakla, ukopa se ispred njega; on padne
na kolena.)
DEVETA SCENA
ZOE, KACAVENKU
KACAVENKU: Oprosti mi, oprosti mi...
ZOE (smejui se) Ustani, muko si, zar te nije srahmota! (Otrim tonom.) Ustani!
KACAVENKU (ustajui postieno) Oprosti mi...
ZOE (s dostojanstvom) Ti si zao ovek... to si mi dokazao. Ja sam dobra ena... i to u ti
dokazati. Sad sam srena... Malo mi znai to to si hteo da mi nanese zlo a nisi mogao. Nije ti
Bog pomogao, jer si zao; i poto ja hou da mi uvek pomae, biu dobra kao i do sada.
KACAVENKU (ponizno) Madam!
ZOE: : Ne drhti! Dajem ti asnu re, spasen si...
KACAVENKU: LJubim ruke... moja odanost....
ZOE: Pod jednim uslovom: posle izbora, 6ie javna manifestacija... ti e da je vodi.
KACAVENKU (brzo i potinjeno) Vodiu je...
ZOE: Ti e predsedavati narodnim banketom u bati Optine...
KACAVENKU (isto) Predsedavau...
ZOE: I slavie sa narodom...
KACAVENKU (isto) Slaviu...
ZOE: I doi e ovde sa svima, da pozdravi, u ime biraa, izabranog poslanika i prefekta...
KACAVENKU: Da.
ZOE: Jesmo li se razumeli?
KACAVENKU: Da.
ZOE: Sad idi i sedi u elu stola; i dobro se potrudi, ovo nije poslednja Komora!

KACAVENKU: Madam, madam Trahanake, ti si aneo...

ZOE: Zahvaljujem, jako si galantan, ali idi brzo...
KACAVENKU: Idem, idem, videete da e vam se dopasti... LJubim ruke... LJubim ruke!...
(Brzo izae sav preplaen kroz dno scene.)
DESETA SCENA
ZOE (sama) Jel' ovo stvarno ili ja to sanjam? (Seda na stolicu, izvadi pismo, proita ga, pa ga
poljubi.) Fanika! (Nervozno zaplae... Nakon krae pauze, ustane sa osmehom, obrie oi i jako
uzdahne.) Ah... prolo me je... Fanika! (Hitro ustri uz stepenice sa desne strane i nestane.)
JEDANAESTA SCENA
TIPATESKU (sam, ulazi brzo iz dna scene) Jel' taj Gica poludeo? alje me na telegraf nizata...
Pravi mi farse? ta to znai... A Zoe... gde je Zoe? (Osvre se na sve strane pa izae brzo
nadesno)
DVANAESTA SCENA
TRAHANAKE i DANDANAKE, dolaze sa desne strane u batu, trei plan
TRAHANAKE: Ah! Ovde kod nas, potovani, bila je ljuta bitka, ma ta rekli... odigrale su se
velike komedije.
DANDANAKE: uti bvate.
TRAHANAKE: ubrad! Zamisli ti, jedna budala, jedan podlac, da bi uticao na Tipateskua... na
Faniku, bre!... na prefekta. (Dandanake paljivo slua ali ini se da nerazume.)
DANDANAKE: A, da! tako! Poto nisi ti pvefekt. (U daljini se uje poetak nekog mara.)
TRAHANAKE: Dakle, da bi ga smutio sa mnom i sa mojom familijom... uzme i napie jedno
ljubavno pisamce kao od strane Fanike, prefekta... ojciki, mojoj supruzi, i lepo imitira dekov
rukopis... zna, prosto da se zakune, ni manje ni vie... Zamisli ti taj falsifikat!
DANDANAKE: Ne zafvkavaj, baticice! Pa kod mene je bio istinit sluaj!... (Mar se pribliava,
uju se usklici.)
TRAHANAKE: Kako, istinit sluaj?
DANDANAKE: Pismo je pripadalo jednoj osobi... da... beav.
TRAHANAKE: Kako, bear?
DANDANAKE: Pa neoenjen...
TRAHANAKE: Ko?
DANDANAKE: Ne mogu ti vei ko, vana osoba... Kad sam mu stao na vep, veko' ili poslanik
ili Vat" , vazume ti mene i... tap! Depea ovamo...
TRAHANAKE: Ne razumem. (Za sebe) Oamuen je od puta... koije... i ti zvonii.
DANDANAKE (za sebe) Mnogo je slab ovaj ivefekt, dva puta mu pviam istu pviu i on opet ne
vazume... (Tokom cele ove i sledee scene, do ulaska mnotva, uju se mar i klicanje postepeno

svejae, sve blie i sve razgovetnije.)

TRINAESTA SCENA
ISTI, ZOE, TIPATESKU
ZOE (Silazi prva niz stepenice, za njom TIPATESKU, veseli su i ne vide ove na sceni) I tako,
kao to si video (ugledavi Trahanakea i Dandanakea, promeni ton), gdine prefekte, jaka oluja
brzo proe... (Siavi) Gdine Dandanake, za trenutak veera e biti spremna...
DANDANAKE: Evo ba sam pviao gdinu pvefektu, a on je meni pviao...
TIPATESKU: Gdinu prefektu?...
DANDANAKE: Da, gdinu pvefektu! (Pokaena Trahanakea, koji po strani razgovara sa Zoe.)
ZOE (tiho) Svia vam se, tatice, va izabranik?
TRAHANAKE (tiho) Pametan momak... ali ini mi se da je pomalo eret.
DANDANAKE (Tiapteskuu) Priao mi je ovdanju istoviju sa izbova, sa pismom, sa
favsifikatom (Zoe se trgne) a ja sam njemu pviao o mom sluaju... da je kod mene bio ba
istinit... ono sa beavom...
ZOE (skokne do njega, tiho) Gdine Dandanake, obeao si mi da vie nee da pominje tu
istoriju...
DANDANAKE: Ja obeao? (Brzo.) Kad sam obeao? Kome sam obeao? ta sam obeao?
(Odjednom se seti.) Ah, da! Neu vie... ne vie... (Klicanje je sasvim blizu. Svi ulaze na scenu
sa muzikom.)
ETRNAESTA SCENA
ISTI, FARFURIDI, BRNZOVENESKU, KACAVENKU, PIJANI GRAANIN, GICA
PRISTANDA, JONESKU, POPESKU, BIRAI, GRAANI, PUBLIKA (Brnzovenesku i
Farfuridi, sa drugim umivenijim biraima, u provincijalnim pretencioznim odelima, ulaze kroz
kuu, silazei niz stepenice sa desne strane; pozdravi sa svih strana. Kroz dno, Kacavenku, Gica
policajac u civilnom odelu, Pijani graanin, Jonesku i Popesku ulaze predvodei javnu
manifestaciju. Oni koji ulaze kroz dno su svi pijani, a naroito Kacavenku i Pijani graanin, koji
sve vreme tuca. Za njima dolazi mnotvo graana sa zelenim granama i sa zastavama, takoe
veoma veseli. Svi sa flaama pia u rukama. Iz kue, za Farfuridijem, Brnzoveneskuom i drugim
biraima, dolaze momci sa flaama ampanjca. Gica Pristanda, u trenutku kad stupi na scenu,
daje znak muzici da stane. Muzika zauti. Dele se ae sa ampanjcem elnicima. TIPATESKU,
Zoe, Trahanake i Dandanake su sa leve strane.)
FARFURIDI (uzevi jednu au ampanjca) U zdravlje gospodina Agamice Dandanakea, naeg
izabranika! iveo! (Klicanje i muzika. Pristanda diriguje klicanje. Svi se kucaju i piju.)
DANDANAKE (podstaknut od Zoe i TIPATESKUa, dolazi u sredinu sa aom u ruci) U
zdvavlje bivaa... koji su dokazali patviotizam i koji su mi dodelili... (ne moe da potrefi re)
ovaj... kako se kae, dede!... kako se zove!... ah! Za njihove glasove; ja koji, moja povodica od
etvesosme u Komovi, i ja kao bezvezevni Vumun, koji to e vei... kako bismo vekli... najzad,

iveli! (Klicanje i kucanje, zdravice)

TRAHANAKE (Kacavenkuu, koji je siao do njega i TIPATESKUa) I tako kae, a? Nai smo,
potovani? Bravos! Radujem se.
KACAVENKU: Dragi ika Zaharijo! U okolnostima kao to su ove (dirnut) sitne strasti moraju
da nestanu.
PREVODIOEVA NAPOMENA
Prevodilac je imao pred sobom komediju (u najirem anrovskom znaenju), zasnovanu na
vodviljskom zailetu, s jedne strane, i neumoljivoj kritikoj otrini, s druge. Dramski likovi,
svojim direktnim iskazima, bez ikakvog posrednikog udela rezonera", nainom na koji govore,
leksikom kojom se koriste, svim vidovima svojih govornih navika, otkrivaju svoje karaktere,
svoju profesionalnu prinadnost, nivo svog obrazovanja. Jezik je osnovni signal celokupne
njihove prirode. Budui da je Izgubljeno pismo jedan politiki komad", u kojem politika (a kao
dokaz promenjenih vremena) postaje jedan od osnovnih pokretaa, u prevodilakom poslu
trebalo je sauvati sve Karaaleove dokaze njenog pogubnog delovanja na sam ljudski govor, a
ne samo na naravi i obiaje". ("Izobliavanje jezika i politika opsesija toliko su veliki da se svi
postupci u ivotu svode na bizarnu reitost, sainjenu od koliko zvunih, toliko i zauujue
neodgovarajuih izraza, u kojima se najgore besmislice gomilaju u svom neiscrpnom
bogatstvu...", rei e Jonesko.) Do koje je mere prevodiocu to polo za rukom, procenie sam
italac. Sam se prevodilac u tom poslu nije suoavao sa ozbiljnijim nedoumicama. Osnovna
nedoumica odnosila sa na sama imena lica, koja, po staroj i estoj komikoj praksi, i u ovom
komadu sadre temeljnu odliku lika. Postavilo se, dakle, pitanje, treba li prevoditi" i imena
likova, treba li ih posrbiti", i tako sauvati, i za naeg itaoca, tu indiciju, ili zadrati njihov
izvorni oblik. Prevodilac se odluio za ovo drugo reenje, ne lakoe radi, ve iz uverenja da
njihov izvorni. zaumni" zvuk, ima posebnu vrednost i pitoresknost, koje su mu se inile
znaajiijim od nasilno prevedene komike etikete". Kako bi se itaocu ipak predoilo izvorno
znaenje imena, prevodilac mu daje na uvid korpne rei iz kojih su ta imena u originalu nastala.
TIPATESKU: pra uzvik; kada se ponavlja (tipatipa...), oponaa zvuk koji proizvodi neko ko hoda
bos ili veoma lagano. Poput naeg taptap, ili tapkati.
Brnzovenesku: branza - sir
Farfuridi: farfurie - tanjir
Trahanake: trahee - traheja, dunik
Dandanake: dandana - 1) neprijatan dogaaj; nevolja. 2) velika galama, buna zabava.
Kacavenku: caca - uzvik. koji imitira glas svrake; onomatopeja ili dugaak tap sa kukom, kojim
obani hvataju ovce; ili zla, sitniava osoba, dangrizalo, zanovetalo.
Pristanda: pristanda - ime jedne narodne igre (reg.)