Hamletov govor glumcima

... Molim vas, izgovorite taj govor onako kako sam vam ja pokazao, da vam gotovo
klizi sa jezika. Ali ako žvaćete, kao što čine mnogi vaši glumci, onda će mi to biti
isto tako prijatno, kao da sam dao opštinskom dobošaru da govori moje stihove.
Pa nemojte suviše ni testerisati vazduh rukama, ovako; nego budite u svemu
umereni. Jer i u samoj bujici, buri, ili da tako kažem, vihoru svoje strasti, morate
imati i pokazati mere, koja će ga ublažiti.O, kako me vređa do dna duše kad čujem
kakvog plećatog, razbarušenog klipana kako u dronjke cepa neku strast, da bi
cepao uši najjeftinijoj publici u pozorištu koja nije ni za šta drugo nego za
nerazumljive pantomime ili za galamu. Voleo bih da išibam takvoga dripca koji želi
da prevaziđe i samoga Tergamanta; takav bi dripac nadirodio Iroda. Molim vas,
izbegavajte to...

Ali, nemojte biti ni suviše krotki, već neka vas uči vaše rođeno osećanje mere;
udesite radnju prema reči, a reči prema radnji, i starajte se naročito da nikada ne
prekoračite granice prirode. Jer svaka takva preteranost promaši cilj glume čiji je
zadatak u početku i sad bio i jeste da bude, tako reći, ogledalo prirode: da pokaže
vrlini njeno rođeno lice, poroku njegovu rođenu sliku, a samom vremenu i biću
sveta njegov oblik i otisak. Sad, ako se u tome pretera, ili ne dotera, neznalice će
se možda smejati, ali će pametnima biti vrlo mučno. A sud ovih, ako dopustite,
mora pretegnuti čitavo pozorište prvih. - O, gledao sam igru nekih glumaca, i
slušao druge dok ih hvale, i to vrlo mnogo, pa da se ne izrazim prostački, nisu imali
ni naglaska krštene duše, ni hoda krštenog, ni nekrštenog, ni čovečjeg; nego se to
mlatilo i urlalo, da sam pomislio da je kakav nadničar prirode napravio ljude, a nije
ih napravio dobro, tako da su nakazno podražavanje čovečanstvu.