Aleksandar Sergejevič Gribojedov Salon, u njemu veliki zidni časovnik; desno vrata u

Sofijinu sobu, otkuda se čuju klavir i flauta, koji

potom zamuknu. LIZA spava nasred sobe,
presamićena preko stolice. Jutro, tek prosijava zora.
Nevolja zbog pameti

Pojava l.
LICA:

PAVLE AFANASJEVIČ FAMUSOV, upravnik

državnog nadleštva LIZA
SOFIJA PAVLOVNA, njegova kći (Odjednom se trgne, ustaje sa stolice, osvrće se)

LIZA, služavka Već sviće, dan osvaja.

ALEKSEJ STEPANOVIČ MOLČALJIN, sekretar Očas li minu noć! A sinoć njoj

Famusova, stanuje kod njega
molim se da me pusti leći. Aja!
ALEKSANDAR ANDREJEVIČ ČACKI
"Čekam da dođe dragi moj."
PUKOVNIK SKALAZUB, SERGEJ SERGEJEVIČ
Ti pak otvaraj tu četvore
NATALIJA DIMITRIJEVNA GORIČ, mlada dama
i bdij tu dok od sanjivosti more
PLATON MIHAJLOVIČ, njen muž
sa stolice se svališ, - ela!
KNEZ TUGOHOVSKI i KNJEGINJA njegova žena
sa šestoro kćeri A sad sam jedva oči svela,

HRJUMINA, grofica baka i dan već!... Da im kažem

HRJUMINA, grofica unuka (Kuca na Sofijinim vratima)

ANTON ANTONOVIČ ZAGORECKI Zlo i naopako!

STARICA HLJOSTOVA, rođaka Famusova Gospodo! Sofija Pavlovna! Zar tako?

G. N. To vaše ća-ću dogura do zore.

G. L. Čujete l’, Aleksej Stepanič? Kako?

REPETILOV Hej, gospođice! Jeste l’ glupi, more?

PETRUŠKA i još nekoliko sluga sa tekstom I da ih strah bar gane!

Mnogo raznih gostiju i, na izlasku, njihovih lakeja (Odlazi od vrata)

Sluge Famusova A eto bude ako li tata, gost nezvani, bane!

Pa služi sad u zaljubljene cure!

Događa se u Moskvi u kući Famusova (Opet na vratima)

Rarazlaz'te se! Jutro je već. - Šta?

PRVI ČIN

GLAS SOFIJIN
Koji je sat? (Zaustavlja sviranje časovnika)

Gle ti šta ona, šeret, zna!

LIZA A ja se čudim kakva je to buka.

Već budna kuća sva. Te flauta tu svira, te fortopijano:

Za Sonju, rekoh, bilo bi još rano.

GLAS SOFIJIN

Koji je sat? LIZA

Ja tek onako. ..

LIZA

Pa sedmi, osmi il’ deveti. FAMUSOV

Tek onako, da,

GLAS SOFIJIN vidi se to po tebi, nema šta!

Lažeš. Navlaš si ti to!

(Prilazi, ulaguje joj se)

LIZA Otrove nijedan, mazuljo!

Ah, amor kleti!

Čuju, i pište. Bar da, lude, LIZA

podignu kapke! Nego sat ću ja Vi ste mala. Zar vam samo

da gurnem, pa šta bude. tako što liči?

A znam već, biće lom i bruka

kad uzme da izbija. FAMUSOV

Lik u nje

Pojava 2. skroman i čedan,

LIZA i FAMUSOV a kad ovamo; nestašluk njoj i vetropirstvo, gle,

na umu sve.

LIZA

Ah, gospodin! LIZA

Pustite, vetropir ste vi.

FAMUSOV Shvatite da ste starac.

Da.
FAMUSOV a vajditi se neće bog zna šta.

Skoro. I? Francuske knjige njoj ne daju sna,

a ja od ruskih zaspim i te kako!

LIZA

Kad ću sa vama da naiđe ko? LIZA

Poručiću joj kad se digne. Nu,

FAMUSOV idite! Strah me prevućete nju.

A što?

Pa Sofija spi. FAMUSOV

Ko bi naiš'o? Čime? Pa ti si sat pokrenula,

te simfonijom grmi mala sva.

LIZA

Tek je oči svela. LIZA

(Što može jače)

FAMUSOV Nemojte!

Tek sad? A noć?

FAMUSOV

LIZA (zatvara joj usta)

Kraj knjige je provela. Ćut'! Ko boga zna!

Jesi li šenula?

FAMUSOV

Kakve je samo ćefove zavela LIZA

zla kob u nas! Bojim se da se ne ispili što.

LIZA FAMUSOV

Zaključa vrata, pa francuska dela Šta to?

čita u glas!

LIZA

FAMUSOV Pa niste dete

Reci joj: vid će da iskvari tako, te da ne razumete.

U devojaka pred zoru je sanak

veoma tanak. LIZA

Nek škripnu vrata, neka šapne ko, Teško vam, kanda, rastati se, ne?

sve čuju. Do zore zaključani, pa im malo!

FAMUSOV SOFIJA

Sve ti lažeš to. Ah, zbilja dan. Kad pre!

(Gasi sveću)

GLAS SOFIJIN Em dan, em tuga. Brze l’ noći!

Liza!

LIZA

FAMUSOV Vi tužite, a ja ne mogu sebi doći.

(užurbano) Amo vaš tata banu, ja pretrnuh sva.

Pst! Pred njim se vrteh, lagah ne znam šta.

(Iskrade se na prstima) A vi, gospodine? Poklon'te se, pa smesta

okren'te pete! Sve me žive nesta.

LIZA Šta tu stojite? Pogledajte samo

Ode. na sat onamo, ili kroz prozor bar provir’te vi!

Ah, samo se gospode Na ulicama narod vri.

i gazda kloni! Po kući metu, brišu, motaju se, kreću.

Napast su oni

i izvor beda svih. SOFIJA

Mimo svih zala nek nas bog sakloni, Srećni na sate glave ne okreću.

i gneva, a i ljubavi od njih!

LIZA

Pojava 3. Pa i nemojte, vlasni ste. Al’ na me

LIZA, SOFIJA sa svećom, za njom MOLČALJIN sve ima da se sruči.

SOFIJA SOFIJA

Šta ti je, Lizo, što larmaš, budalo? Zbogom. Biće nama

dosadan ceo dan od čame. FAMUSOV

Bratac! Vi za šetnje svoje

LIZA podalje mesto izaber'te koje.

Odvojte ruke, bog sa vama A ti iz perja pa sa momkom! Bravo!

(Odvaja ih jedne od drugoga. MOLČALJIN se u I jeste to baš, što je pravo – pravo,

vratima SUDARA SA FAMUSOVIM)
zanimanje za gospođice!

Po svu noć čita izmišljene trice,

Pojava 4.
pa eto ploda, eto ćara
SOFIJA, LIZA, MOLČALJIN, FAMUSOV
od ovih knjiga svih!

Aratos ti i tih
FAMUSOV
prokletih bulevara!
Eto ti sad! Molčaljin! Kako?
I vrag da nosi večite Francuze!
Jesi li ti to?
Od njih nam moda, autori, muze:

ove aramije za srca i za džep.

MOLČALJIN
Kad li će da nas spase neki udes lep
Ja.
svih tih špenadli,

kapica i harnadli
FAMUSOV
i šlingeraja,
A šta ćeš tu? I sada? A?
knjižarskih auzloga i konditoraja!
I Sofija! Zdravo, Sofija! Što li

porani tako?
SOFIJA
Kakva l’ to briga tebe skoli?
Dozvol’te, tata, stao mi je dah,
I otkud bog u nedoba ovako
svest mi se muti, još me drži strah,
sastavi vas?
vrti se sve u glavi, - nije šala!

Banuste tako ...

SOFIJA

Tek što je uš’o on kod nas

FAMUSOV

Prepokorno hvala!
MOLČALJIN
Banuo ja sam, nego šta!
Sa šetnje.
I smutio ih, preplašio ja!
Ja, Sofija Pavlovna, tumaram smućen, Nisam, da kažeš, građa neka

po vazdan, k’o bez duše, kao ošamućen, Ali do sedih bodar, svež dogurah ja.

zvaničnim poslom, po pozivu svom: Svoj gosa, udov, slobodan. A celog veka

Svi mene traže, sve je to o vratu mom! k’o monah živeh, to bar svako zna.

Pa zar i nove brige, novo zlo?

Zar da me vuku još i za nos? LIZA

Usudiću se...

SOFIJA

(kroz suze) FAMUSOV

Ko, tata? Da si kušovala!

Vek strašan! Ne znaš šta da počneš, vala!

FAMUSOV Umniji to je svak

I nabaciće mi na nos no što mu doba dozvoljava.

i to još kako zvocam što sam brljiv sam! A mimo svega kćeri. Mi smo pak

Ne plači! Ja što kažem znam! naivčine! Žestoko smo se, beli,

Zar se o tvome vaspitanju sa jezicima tim proveli.

starao nisam, po najboljem znanju, Protuve neke skupljaš, pa ih

još od kolevke tvoje, a? em plaćaš, em ih puštaš još pod krov

Kad mati tvoja umre, nisam li zar ja da kćeri tvoje uče svemu, da ih

uzeo madam Rozu sebi pod kroj upute nov,

da druga majka bude tebi? da znaju kako uzdiše se sad,

Uzeh da bdi nad tobom staricu tu zlatnu, uspija, igra, peva. - E pa, da li

umnicu, tihu, akuratnu. za cirkus neki spremamo ih, šta li?

Al' joj na čast ne služi samo to A ti, češnjejši, šta si rad?

što pusti da za rubalja petsto Ti, goste, šta ćeš? Ja te kao sina

godišnje plate više odmame je sebi, prihvatih sirotana, i u dom uvedoh,

i preotme je ne znam ko. do asesorskog podigoh te čina,

Al’ šta madama! Šta će tebi pa te k’o svoga sekretara tada

uzora drugog, kad ti dao bog u Moskvu ja dovedoh.

da imaš primer oca svog. Bez mene dim bi tverski gutao i sada.
 Da kažem?

SOFIJA

Ne shvatam ovu vašu srdžbu dugu. FAMUSOV

Čudna mi čuda! Pa on živi tu. Hajde, de.

U sobu jednu hteo, zapao u drugu! (sedne)

FAMUSOV SOFIJA

Zapao, il’ baš hteo zapasti u nju? Dozvol'te... vidite li... u početku

Otkuda zajedno? To nije tek onako.... k’o cvetni lug, ja neku travku retku

tražim, no sad

SOFIJA već, ne znam više kakvu. Kad:

Evo da kažem istoriju svu. drag čovek pored mene - jedno od onih stvorenja

Maločas, kad ste s Lizom bili tu što ti se čine znana od rođenja

vaš glas me strahom ispunio tako, kada ih sretneš. Mio, uman, ali

da amo jurnuh k’o bez duše. bojažljiv. Pa vi znate: kome

detinjstvo siromaštvo zali,

FAMUSOV tome...

Da.

Ja skrivih sve! U nedobat po nečem, FAMUSOV

moj glas vas zbuni. Ta puška, sekice, ne bije.

Siromah za to nije.

SOFIJA

Iza ružnog sna SOFIJA

i sitna stvar nas tekne. Da vam san svoj rečem Potom se surva sve: i lug, i nebo. - Mi

shvatili biste odmah sve. u tamnoj izbi. Kad li nuto čuda!

Diže se pod, a - otkuda li, kuda?

FAMUSOV S kosom u dubak, bledi kao smrt, - vi!

A šta je bilo to? Sada se s treskom raskriliše dveri,

a nešto, k’o ni ljudi a ni zveri,

SOFIJA razdvaja nas i muči moga dragog. Njegov lik

od svega blaga draži mi. On pati, da rastumačim što se tako

ja hoću k njemu, vi me vučete: a cik, revnosno brinete za akta ta?

kikot i plač i pisak nakaza nas prati. Ostavljam, Sonjice, na miru tebe... Da,

Tad njegov ču se krik! čudnih imade snova, čudnije pak jave:

Ja se probudih. - Čujem govor: Nu, tražila ti si trave,

vaš glas je, ali zašto tako rano? a obrela se ukraj momka, ne?

Dotrčim amo - i vas nađem tu. No izbij glupost tu iz glave!

Gde ima čuda, nije tu u redu sve.

FAMUSOV Pođi i lezi, pa i dalje sanjaj ti.

Da, ružan san. I, vidim, u tom snu (Molčaljinu)

sveg ima, ako nije doterano: Hajd'mo da akta razgledamo mi!

đavoli, ljubav, cveće, strah. - A ti,

gospodine? MOLČALJIN

Na pregled ih donesoh. Ima tu i tamo

MOLČALJIN protivurečja. Valjaće što šta,

Ja čuh gde govorite vi. pre no se pošlje, proveriti.

FAMUSOV FAMUSOV

Divota! Glas mi čuli Samo

I, naravno, ovamo nagrnuli! jednog se smrtno, bratac, bojim ja:

Čuju ga svi, saziva ih pre zore! da ih tu rpu ne negomilamo.

Dojurio si na moj glas ovamo; Po vama bi se to tu kiselilo.

a zašto, more? Običaj moj je pak - pa bilo

važno il’ be:

MOLČALJIN je l’ potpisano, - ratosilja se što pre!

S aktima. (Odlazi s Moličaljinom, propuštajući ga na vratima

ispred sebe)

FAMUSOV
Pojava 5.
To mi treba samo!
SOFIJA, LIZA
Izvin'te, kako
LIZA opaske čuti nisu htela,

Eto nam slavlja! Eto nam uživanja! pa sadat lele!

Al’ nije vreme sad za zadirkivanja. Ne rekoh li vam da prokopsati

Zamrla duša, mrak na oči pao... nećete sa tom ljubavlju, a, bome,

Greh nije zlo, već glas za nama zao. ja sam tu dobar prorok, Vašem tati –

Moskovljani su takvi svi u tome –

SOFIJA hoće se zet sa zvezdama, sa činom.

Marim za svet! Nek misli što mu je volja! No pošto - to međ nama - nije svak

Tata je za me glavobolja. bogat ko ima zvezde, - to i s gotovinom:

Mrgodan, prgav, plah, da daje balove, da ima izobilja.

takav je vazda, pa me strah... Pukovnik Skalozub, naprimer: Em je jak

Možeš već misliti... ćemerom, - em međ generale cilja.

LIZA SOFIJA

Zar ne znam! Može Mio, pa kud ćeš? Kad za marš i stroj

s vama pod ključ! - Još sa mnom. - hajde-de! čujem, - pretrnem. Umno on o nečem

Al’ će iz kuce da najuri, ne daj bože, ne reče veka svog. U vir bih, bože moj,

i mene i Molčaljina i sve! pre nego za nj.

SOFIJA LIZA

Svojeglava je sreća baš! I rečit je, da rečem,

I gore stvari nekad prođu lakoj i strašno glup. Al' ima l’ da je ko

dok brige nije bilo, život naš pa bio vojnik il’ činovnik to –

uz muziku je tekao polako onako hitra duha, a srdačan bratski

k’o da nas usud štiti, svuda sklad: k’o Aleksandar Andrejič Čacki?

nit' sumnje, nit’ uznemirenja... Ne mislim da vas zbunjujem tu čim.

Kad al’ za uglom preži jad. Vratiti se neće, svršeno je s tim.

Ali se pamti...

LIZA

E to je ono! Mog se glupog mnjenja SOFIJA

Šta se pamti? Slavno, Došla mu buba da u svet tumarne.

on ume da ismeva sve. Ah, ako nekog volim ja,

Šega se, brblja, - a to je zabavno. zašto da pamet tražim iza gore čarne?

Smeh se sa svakim da podeli sme.

LIZA

LIZA Gde li je sad? U kraju kom?

Tek tol'ko? Zar? - A san je jedan, bio Ne boljku, čamu lečio je svoju

uplakan kad se od nas rastavio. u nekoj banji, vele.

Što, rekoh, plačete? Ta živeti u sreći!

A on će: Nisu, Liza, suze te SOFIJA

naprazno. Ko zna šta l’ ću tu zateći I pri tom

kad dođem, šta li proćerdati sve! bilo mu je zar k’o bubregu u loju

K’o da je znao, jadnik, te ć.e nakon tri tamo gde svet je smešniji. - Al' kova

leta.... drukčeg je onaj koga volim ja!

Molčaljin sebe prenebreći zna

SOFIJA drugog radi. Stidljiv, ne bi slova

Dopuštaš preveć sebi ti! drskoga rek’o, tih, bojažljiv. - S kim

Možda sam bila lakoumna, Ali može se tako noć provesti sve!

ko na neverstvo sme tu da se žali? Sedimo, a več svanulo - i čim

Koga sam ja to prevarila! Čim? zanimamo se, šta bi rekla?

S Čockim sam rasla. Navikla da s njim

zajedno budem svaki dan LIZA

izmami dečje prijateljstvo živo. Bog to zna!

No potom ode on, u nas se dosađiv'o, Zar se ja, gospo, bavim tim?

i svraćao je retko u naš stan.

Odjednom potom obre se zaljubljen, SOFIJA

te tu ogorčen, te traži da njemu Uzme mi ruku, srcu je prinese,

polažem račun... Bistar, vičan svemu, uzdahne iz sve duše, pogled svoj unese

leporek i u društvu svom obljubljen, u mene, i ovako svu noć ćuti

zamislio je da je bog zna šta... s rukom u ruci, dokle prolaze minuti.

Smeješ se! Kako! Šta ti povod dade

za takav kikot, de? ČACKI

Zorom na nogama, i već kraj vaših nogu

LIZA (strasno joj ljubi ruku)

Tetka mi naša na um pade Poljubite me! Da l’ ste nadali se? Kaž’te!

kada Francušče ono iskoči od nje. Jeste l’ mi radi? Niste? Oči mi pokaž'te?

Sirotica! Svoj jad je htela Začuđeni i tol'ko? Prijem, nema šta?

da skrije, pa se splela: Kao da nisu prohujali

da farba kosu s uma smela, toliki dani, k’o da sinoć ja

pa u tri dana osedela. tu beh, pa jedno drugom dodijali!

(Nastavlja da se kikoće) Ni trunke ljubavi! E baš smo divan svet!

A ja, međutim, za četres i pet

SOFIJA časova, k’o bez duše i ne sklopiv’ oka

(ogorčeno) sedamsto vrsta pređoh, umoran k’o pas

I za me tako pričaće se, znam. i padoh, i oluja, bura me žestoka

šibala; a od vas za podvig ovo nagrada mi sada.

LIZA

Tako mi bog pomog'o sam, SOFIJA

htedoh tek da vas malo razveselim Ah, Čacki, vrlo sam vam rada.

taj glupi smeh. Izvini'te me! Šta mogu!

ČACKI

Pojava 6. Radi! U dobri čas!

SOFIJA, LIZA, SLUGA, za njim ČACKI Al’ sam, po duši, drugo očekiv’o.

Izgleda, najzad, da sam, satirući

SLUGA konje i ljude da dojurim kući,

Aleksandar Andrejič Čocki k vama želi sam sebe samo zalagiv’o.

žaJiaa ?

LIZA

Pojava 7. Baš smo vas pominjali, ma ni pet minuta,

SOFIJA, LIZA, ČACKI boga mi, nema. Da ste bili gde

ovde kraj vrata, mogli biste čuti. ČACKI

Je l’ tako, gospođice, ili ne? Da, a sad ste, gle,

rascvetali se divno kao cvet.

SOFIJA Ravne vam nema. I, jer to i znate,

Ne samo sad, skromni ste, pa na svet

već uvek. Vi mi ne možete to i ne gledate.

da prebacite. Svakog ko Da niste zaljubljeni? Al’ da date

na vrata naša nameri se kad odgovor brzo, bez zabune.

il’ iz krajeva tuđih, iz daljine

ovuda mine, SOFIJA

pripitam, ma i mornar bio, da li Kako

u diližansu ne vide vas gde. da se ne zbuni čovek na ovako

pitanje naglo i na tako

ČACKI uporan pogled ljubopitljiv?

Nek tako bude, de!

Blažen ko veruje, ovakvome je sve ČACKI

potaman na tom svetu. Ali, Ama

bože! U Moskvi opet! Kraj vas! Tu! čemu ću da se divim, ako neću vama?

Ko da vas pozna! Baš kao u snu! Šta može novog Moskva da mi da?

A gde je ono bezazleno doba Bal juče bio, sutra biće dva.

kad je u dugu večer ova soba Ovaj je veren, ovom korpu dali,

poprište bila za nestašluk naš! pesme u album, brbljanje, skandali.

Guramo stvari, trupkamo parketom,

a tata vaš s madamom za piketom. SOFIJA

Mi, pak, u tamnom uglu, kanda onom baš, Na Moskvu paljba! Eh, šta znači kad se bije

i svaki šum nas prene - sećate se, ne? čovek p'o svetu! Gde je bolje?

SOFIJA ČACKI

Detinjski dani. Gde nas nije.

A kako tata vaš? Još uvek stari verni

član engleskog kluba? A vaš smerni sladak mu bude i dim zavičajni.

ujka sa ovim svetom raskrstio, ne?

A onaj, kako beše, Turčin ili Grk, SOFIJA

s nogama k’o u ždrala, onaj mrk, Vi s tetom da se nađete,

kako ga zvahu, de? pa zvanice s njom rešetati da zađete.

Kudgod se makneš, svud ga ima,

po trpezarijama, salonima. ČACKI

Pa onda da li još po korzu šeću A tetka još Minerva? još devica?

trojica ona što već pola veka I Katarine Prve gospođica?

momkuju, a u njih rodbine milion, pa preko seka Svud same vaspitanice i psi?

u rod uleću evropskih narodnosti svih? Ah, kad je reč o vaspitanju: da li

Pa onda naše sunce, nasa nada, još kao nekad brinu svi

što mu na celu stoji: teatar, maskarada. da je što više učitelja, ali

Drveće šumsko sve mu sobe da budu što jevtiniji?

šara i boji. S naukom nisu baš daleko doterali;

On sam k’o meh, a glumci mu stra’obe. U Rusiji vas gone da priznate

A sećate l’ se kad smo iza paravana pod pretnjom kazne za istoričara

na onom balu otkrili čoveka i geogrofa svakog. Vi već znate

gde u sobičku tajnom kao ptica neka kapicu, halat, kažiprst što kara

cvrkuće - deta glas sred zimskog dana? Mentora našeg - znaci naučnoga glasa!

Pa onaj knjigomrzac, jektičavko, Kako su duh naš ugnjetavali!

vaš rođak, što-ne, Kako nas rano privikavali

kad ga za člana ono na mis'o da bez Nemca nema nama spasa!

učeni izbra komitet, A Giljom, Francuz, zamlata? - Sa njim

zatraži gromko zakletvu, šašavko, šta je? Još nije ženjen?

da pismenosti se ne uči svet!

Videću opet njih. Sudbina. Mane njine, SOFIJA

njin život beznačajni Kim?

dodijaće mi do gorčine.

Al’ kad se čovek vrati iz tuđine ČACKI

Pa makar nekom knjeginjom. Na primer Al' bar je nenaduven. Eto ti na!

Pulherijom Andrejevnom. Koristim izvanredan

trenutak što sam s vama, razdragan sam tim

SOFIJA i brbljiv, a zar jednom, dao bog,

Ah, gde! Tancmajstor! beh gluplji no Molčaljin! Zbilja šta je s njim?

Ćutanja svog

ČACKI pečate nije još slomio, ne?

Zašto? Kavaljer za primer? Sećam se kad bi gde

Od nas se traži čin, imanje, sve. spazio novu sveščicu stihova

A Giljom! Je l’ i sada bonton da se prilazio bi, pa bi od drugova

u sabora crkvenih, mesto ruskog tražio da prepiše. - Ali

govori ona ksša od francuskog daleko on će da dogura:

i nižegorodskoga? Za mutave je danas konjuktura.

SOFIJA SOFIJA

Kaša? (za sebe)

Zmija, ne čovek.

ČACKI (Glasno i usiljeno)

Zna se, Da vas pitam: Da li

smešana bar iz dva jezika. ma kad u tuzi, omaškom, u šali –

rekoste dobro što o kom,

LIZA ako li ne baš sad,

Kamo a ono makar u detinjstvu svom?

da može samo

da se iz ova dva ČACKI

umesi jedan Kad je sve meko, nežno, nije zrelo?

onako čuven Al' što daleko tako ići, kad

k'o što je naš. evo vam dobro delo:

Uz zveket praporaca jurim

ČACKI kroz snežnu stepu dan i noć. Što mogu;

da što pre k vama stignem žurim; (za njom poluglasno)

a zatičem vas zvaničnu i strogu. Vrag da nosi san.

Lik bogomoljke svete, leden glas…

Po sata, evo, zebem od hladnoće, Pojava 9.

a ipak ludo volim vas. FAMUSOV, ČACKI (gleda u vrata kuda je otišla
Sofija)
(Trenutno ćutanje)

Čujte: zar svaka moja reč ujeda?

FAMUSOV
Zar smera kome da nanose vreda?
A gle ti brata!
Je l' tako - jedno um, a drugo srce hoće
Ni slova nisi tri godine slao,
Smešnog ismejem - jeste tako.
a sad si kao s neba pao.
Al’ zato to i zaboravim lako,
(grle se)
U oganj k’o na pir ćut ako zaželite,
Pa zdravo, rode, zdravo, dušo, zdravo!
poći.
Ded pričaj, pun si zar k'o đavo

svakakvih važnih vesti, ne?

SOFIJA
Sedit pa kazuj sve.
Još dobro, ako izgorite.

Al' ako ne?

ČACKI

(rasejano)
Pojava 8.
Kako se Sonja prolepšala!
SOFIJA, LIZA, ČACKI, FAMUSOV

FAMUSOV
FAMUSOV
Jedino, vala,
Još jedan!
i jeste vi mladići

vični u tome
SOFIJA
da umotrite kad su lepi devojčiči.
San se, tata
Rekla što mimogred, a ti se već, dabome
ispuni.
naneo, nadom okuražen.
(ode)

ČACKI
FAMUSOV
Nisam ja nadama razmažen
 To me ne zanima sada:

FAMUSOV Obići ceo svet sam hteo,

Šanula ona: “Ispuni se san", a ne obiđoh stoti deo.

a ti već misliš... (ustaje žurno)

Izvinite! U žurbi da što pre

ČACKI stignem do vas, ja nisam domu svom

Taman! ni navraćao. Zbogom. No po tom

ispričaću vam sve

FAMUSOV prvome, u detalje,

Koga vraga snila je? I o kome? a vi to posle iskrčmite dalje

(u vratima)

ČACKI Da divna li je!

Ne gledam u dlan (Odlazi)

nit'gatam sne.

Pojava 10.

FAMUSOV

Ni pomena ni traga! FAMUSOV

Diži tu ruke! Ne veruj! (sam)

Od te dvojice koji li je,

ČACKI da mi je znati bar.

Ja svom "Ah, tata, san se ispunio".

verujem oku samo. Ali se zaklinjem, I to mi kaže na glas. Baš sam stvar

da nisam sreo nista slicno s njom. uredio divota!

Molčaljin mi otoič sumnjiv bio,

FAMUSOV a sad... na kolac s plota!

On to pa to! Ma, bogom te preklinjem, Namesto onog golje, onog lutka,

kazuj već: gde si skitao, i kada sad ova raspikuća i šarmer.

i otkud dođe? Pa budi otac i trenutka

kada odraslu imaš kćer!

ČACKI (Izlazi)
 Oženio se bogato; a bio

- kraj prvog čina - bogat i sam! poženio

sinove, unučad. A kad se prestavio,

DRUGI ČIN s tugom je svaki njega pominjao.

Kuzma Petrovič! Bog mu pokoj dao!

Pojava 1. Kakve u Moskvi zverke mru!

FAMUSOV, SLUGA Piši sad u četvrtak, kao pride,

ili u petak, il' subotu, - nu!

FAMUSOV Imaće na krštenje da se ide

Petruška, večno ponova u tebe: doktorki onoj udovi. U nje

poderan lakat. Daj kalendar amo! još nije bio porođaj, o ne:

Al' sriči, a čuvstvom, da razumeš sebe, al' po računu mome

ne mumlaj k'o crkvenjak. Čekaj! Tamo ima da bude, bome.

u potsetnik zapiši da se zna

za nedelju što ide: ele, Pojava 1.

u tornik zvat sam na forele FAMUSOV, SLUGA, ČACKI

u dom Praskovje Fjodorovne ja.

Čudne l’ je sazdan svet. Kad samo FAMUSOV

mućne se glavom, um ti stane, da! Ah, Aleksandre Andrejiču! Molim

Amo dijeta, a ovamo izvol’te!

gozba! Tri sata jedeš, a za tri

dana ne svariš. Isti dan - al', ne! ČACKI

Zvat sam na pogreb u četvrtak. – Gle! Ti ste zauzeti?

Šta ti je čovek! Smetne s uma da će svi

u onaj kovčeg gde se niti stoji FAMUSOV

niti se seda. Al’ ko nastoji Da.

da mu se spomen, uzornim životom, /Slazi/

sačuva, sve primera. Pokojnik Idi!

komornik s ključem bio je dostojnik! /Sluga iziđe./

A ključ mu i na sina preš’o potom. U notes beležim što šta.

Zaboravi se. Više da zapišem volim.

FAMUSOV

ČACKI Tek tako.

K'o da ste nešto tužni? Rec’te, što? Mog'o bi, znaš, i mene lako

Možda sam doš'o u nezgodan čas? da priupitaš. Ja rodbina, cenim,

Il’ da se Sonji Pavlovnoj što gle dođem joj neka.

slučilo nije, molim vas? Mene ti tek onako

Nekakav nemir vidi se na vama. ne zovu ocem njenim

od pamtiveka.

FAMUSOV

Naš’o si zagonetku. Tužan! Ama ČACKI

neću u svojim godinama A kakav biste odgovor mi dali

da igram kazačok, tek, šta li? da je zatražim?

ČACKI FAMUSOV

To niko i ne traži. Samo dve Rekao bih tad:

upitao sam reči: Da li Na prvom mestu: ne filozofiraj,

bolna je Sofija Pavlovna, il' ne? imanje, brajko moj, ne zabatali;

a što je glavno: službu neku biraj.

FAMUSOV

Oprosti, bože, tebi nešto fali. ČACKI

Zaintačio se jedno pa jedno. Da služim bih, al’ nisam rad

Te Sofija Pavlovna izgleda izvanredno, da izmećarim.

te Sofija balna! A šta da ti kako

zapala nije za oko? Svet ceo FAMUSOV

obigrao si. Ne bi li hteo Pa to je ono! Nos dižite svi!

u brak? A šta je bilo s vašim starim?

Što se na njih ne ugledate vi?

ČACKI Ne pitate se kako radili smo mi?

A zašto pitate? Naprimer ja il’ pokojni uja,

Maksim Petrovič! A ne sa srebra, A on ti tad i treći,

sa zlata on je jeo. Stoga služi srebra, u dlaku isti takav,

sav u ordenju! Konji k’o oluja izvede marifetluk.

u šestopregu pod dizginom! Šta veliš ti na ovo? Je l' žestoko?

A osim toga Po mom računu bogovski šeretluk.

na dvoru celog veka svoga, Pao na mrtvo, ustao k’o soko.

i to na kakvom! Al’ zato ko se najčešće poziva

Ne na ovakvom! na vist? I ko na dvoru biva

Pod caricom je Katarinom ljubaznom reči susretan! Nu, de!

služio on. A tada sa ti tamo Maksim Petrovič! Ko se mimo sve

bili sve ljudi naočiti samo, zasipa počastima vek svoj celi?

po četr'est puda svak. Maksim Petrovič - Bagatela!

Pokloniš mu se ti, a takav Ko službe daje? Penzije ko deli?

miljenik dvorski. Oni čak Maksim Petrovič! Hajte vi to sada, dela!

drukčije nego svet ostali

i pili su i jeli. A uja? Kakav knez tvoj, grof tvoj, šta li! ČACKI

Strog izgled, narav osiona; ali, I mogli biste reći, uzdahnuvši,

ako je da se dodvoruje, beli, kako je svet zaglupeo, pa to!

i on je vrat savij’o, i te kako. Može l’ da sravni ko

Jedared tako, s današnjim vekom vek minuvši!

o danu prijema se on omak’o Da ne veruješ prosto tako što,

i pao tako glupo, iake nije davno bilo! Kako

da ti umalo nije potiljak razlup’o. slavan je bio neko, ako

Jauknuo ti starac, nije lako! češće je šiju svij'o,

No s najvišega mesta kako se, ne a ratu, front probij'o,

nagradili ga smeškom tad, nego u miru, kako glavom lako

osmehnuli se na nj. A on ti - vidi sad! - pod se razbij'o!

đipio, doter'o, poš'o smesta Ako se muči ko - ti pljuni!

da opet poklon učini onakav, U prahu on nek puzi! Onom na visini

i: ljos! Sad navlaš pao. Smeh još veći: opelo pleti pak! A sve se čini
tobož iz odanosti kruni. FAMUSOV

Vek življenja u slušanju i strahu, Šta zbori on? A k’o iz knjige zbori.

o vašem ujku ne govorim. Prahu

njegovom mi! Al' ko bi poumio ČACKI

danas, ma kol'ko rob po duši bio, Pa da se meceni dodvori

da, glavom lupajući o tle, da dođe da u tavan zja,

svet zasmejava? Dok se pre, i da poćuti, i da nogom strugne

gledajuć’ ova vratolomna ačenja da ruča, da prinese kaput, da se ugne,

vršnjak i starac kldao u sebi i stolicu da poturi.

od zavisti, i mislio: što ne bi

mog’o i on to. Ono, za podlačenja FAMUSOV

onoga sveta vazda ima. No se On, nema šta,

svet danas smeha boji, stid ga zauzdava. slobodu propagira!

Ne plaćaju badava njine gose

ovakve k'o od bede. ČACKI

Ko vidi svet, na selu živi...

FAMUSOV

Bože! On je pravi bandžija! FAMUSOV

Gle! On vlast negira!

ČACKI

Drukši svet je sad. ČACKI

Ko služi stvari, na posebnom licu....

FAMUSOV

Opasan čovek! FAMUSOV

Pod pretnjom smrti takve sve

ČACKI puštao ne bih ja u prestonicu.

Svaki sada diše

slobodnije i niko nije rad ČACKI

da se u dvorske budale upiše. No, evo, neću više...

FAMUSOV Ćutim već.

Aman!

Ne davi! Dovde mi je taman! FAMUSOV

Milost, dosta!

ČACKI

Nemilosrdno vek sam šib’o vaš. ČACKI

Sad haj'te vi, otktin’te Da se skrati

delić od tog, pa makar i na naš svađa, i ja to želim.

bacite vek, ja neću zaplakati baš.

FAMUSOV

FAMUSOV Daj mi da dušom danem, velim.

Da slušam, neću. S vrata mi se skin'te!

Razvrat ne trpim. Pojava 3.

SLUGA

ČACKI SLUGA

Rekoh sve. /Ulazi/

Pukovnik Skalozub.

FAMUSOV

Zapušio sam uši. FAMUSOV

/ništa ne vidi i ne čuje/

ČACKI Pod sud ćeš poći,

Što? Ja ih ne vređam. to ti jo kao dva i dva.

FAMUSOV ČACKI

/govori brzo/ Izvoleo je neko k vama doći.

Lunja to

po belom svetu, badavadžiše. Da, de, FAMUSOV

traži sad red od takvog kad se vrati. Neću da čujem, jest, pod sud, dašta!

ČACKI ČACKI
Prijavjujem vam nekog. Često je on moj gost; a meni,

ti znaš već, dobro došao je svak.

FAMUSOV Utrostruči sve se u Moskvi pak:

Pod sud, pod sud! Da čujem neću ja. on korsem hoće Sonjom da se ženi.

Koješta! Možda on i želi,

ČACKI al' ja ne smatram da je preša, je li?

Zovu vas, tuna, Da mi se kći ni danas, a ni sutra uda.

bar se obrn'te. Ta Sofija je mlada. Najzad, božja volja!

Ti, čuj, pred mjim ne kasaj mimo polja,

FAMUSOV i tih se glupih misli mani! Nuto čuda

/okrene se/ gde ga još nema! Šta li bi to bilo?

Buna! Ah! poš'o zar u drugo kućno krilo!

Smak sveta ja i čekam, vala. /brzo ode/

SLUGA Pojava 4.

Pukovnik Skalozub. Da pustim?

ČACKI

FAMUSOV Kako se uzmuvao stari!

/ustaje/ A Sofija! Da l’ je zbilja prosi neko?

Uh, budala! Zar stoput da ponavljam? Pusti, reci Nešto se mene tuđe tu otskora;

da mi je drago, reci da sam doma, ona je, neraa spora,

zovni, zamoli. Žuri se, poteci! u tome kumovala. No u stvari

/Sluga ode/ ko je taj Skalozub? Njen tata, sve bih rek'o,

A ti, češnjejši, čuj. Pred njim ne drobi! ta fantazira, sni na javi.

Viđen je čovek, solidan veoma, No da li samo tata, ta se pita!

sav u ordenju, čin zavidan dobi Ljubavi kraj za navek nek objavi

za svoje doba, nije još, da kažem, ko belim svetom tri godine skita.

general, ali ne gine mu to.

Bubica, čuj, pred njime da mi se pokažeš. Pojava 5.

Ah, Aleksandre Andrejiču, zlo! ČACKI, FAMUSOV, SKALOZUB

 no vaš bratanac, bog mu dao, reče mi o tom:

FAMUSOV Nastasja Nikolovna što vam dođe?

Sergej Sergejič, ela-te ovamo,

pokorno molim, toplije je tu. SKALOZUB

Vi ste prozebli, ogrejte se samo Ne znam, izvin'te, s njom

kraj peći ovde; odmah džarnućemo nju služio nisam.

da bolje vuče.

FAMUSOV

SKALOZUB Ama zar ste takav,

/gustim basom/ Sergej Sergejič? Ne.

Što da se petljate, Ma ja ću vam po tla

naprimer, sami? Mene, znate, da puzim kada svoga sretnem gde.

k'o časnog oficira Bio on makar kakav,

ovo ženira. potražiću ga i na morskom dnu.

Retko u mene služi tuđin koji:

FAMUSOV sestrići mahom ili daljni rod, al' svoji.

Za prijatelja korak-dva, pa to je, Molčaljin samo što od roda nije moga;

Sergej Sergejič dragi, bagatela! al' prižežan za ordenje praviš.

Skinite mač. I kapu! Evo sofe! Dela, Kad predlog za ordenje praviš,

komotno k'o kod kuće svoje! il’ za mestašce koje

kud možeš svoga da me staviš,

SKALOZUB kud možeš da me zalegneš za svoje?

Gde naredite, tek da sednem samo. Tek prijatelj je meni, jeste,

/Sedaju sva trojica. Čacki malo dalje/ bratanac vaš, i veli

da ste mu mnogu pomoć izvoleli

FAMUSOV ukazati u službi.

Ah, dokle nisam, rode, s uma smeo:

u rod dozvol'te da vas računamo; SKALOZUB

makar u daljni - nemamo da deo Trinaeste

delimo; - vi to niste znali, ja takođe; istakli smo se kod četr'este

i tri’est pete jegerske. S drugodiva u tome

beh srećan, pa su meni

FAMUSOV putevi sa avansman utrveni.

O, blago krvci Stariji neki otstranjeni,

što rađa takva sina! Kanda ma je dat u drugi, pak, u ratu pobijeni.

ordenlić?

FAMUSOV

SKALOZUB Uznese bog ljubimca svoje volje!

Da, na vrpci, meni na vrat,

za treći avgust, kad smo šanac SKALOZUB

počeli ja i brat. Guraj neki bolje.

U petnaestoj, eto, diviziji naš

FAMUSOV brigadni general, da uzmem primer baš.

Divan je čovek vaš bratanac.

Ljubazan čovek kao malo ko, FAMUSOV

i delija se vidi, šta tu ima! Pa šta vam fali to, za ime sveta?

SKALOZUB SKALOZUB

Nakljukan samo, to je zlo. Pa sad obišli, duša valja, nisu,

nekakvim novim nazorima. al' vozali me čitava dva leta

Baš pred avansman ostavku je dao, dok su mi dali puk.

pa vam na selu knjige studirati stao.

FAMUSOV

FAMUSOV Je l' samo

Što ti je mladost! Knjige! A o tome jao! natezanje sa pukom? Al' ovamo

Pravilno vi tu, bome, u drugom čemu svi su

postupili ste, nema zbora. zaostali za vama, bome.

Teć davno pukovnik, a služite od skora.

SKALOZUB

SKALOZUB Ima, dabome,

a korpusu i starijih, da rečem.

Ja služim tek od osamstodevete. FAMUSOV

No čin da stečem Ukus, maniri otmeni, moj rode!

kanala ima raznih, neću da porečem. U svem se red i zakon zna.

U tom sam ja filozof. Epolete Eto, ta nas, na primer: vode

da su mi samo generalske. sinu po ocu čest u svemu.

od pamtiveka.

FAMUSOV Ma kakav nek' je on, al' neka

Slavno nađe se u nj kmetova tisuć-dve,

sudite bome. i bome njemu

Zdravlje vam od boga kćer ćeš da daš.

i generalski čin! A posle toga Slavan za sve inače budi,

može se reći povesti, što je glavno, prsi se, diži nos koliko znaš

baš i o generalici, zar ne? i budi aman ma koliko,

neće te u rodbinu niko;

SKALOZUB to to nimalo ne treba da čudi.

Je l’ da se ženim? Može to. Ipak se još jedino ovde, jest,

odaje plemstvu zaslužena čest.

FAMUSOV No zar je samo to?

Jer, gle: Uzmite gostoljublje naše vi, mon šer,

ko ima kćer, ko sestru, ko pak svojtu kakvu. naš hleb i so, u nas za svakog postavljen je sto

Bar je u Moskvi udavača, brate! i otvorena dver

Iz godine u godinu se pate. i znancu i neznancu;

A, priznaćete; prestonicu takvu a osobito inostrancu;

k’o što je Moskva, pa da zemlju svu bio on čestit ili ne,

pretražiš, nećeš naći. svejedno: tu je trpeza za sve.

Moskovljanin, to mirno reći smete,

SKALOZUB osobit pečat ima od glave do pete.

Nu, Pa gle'te našu mladež samo:

ogromnih razmera distance, da. sinove, unučiće.

Brusimo ih, a kad li tamo Tatjana Jurjevna, Pulhorija Andrevna!

s petnaest leta profesore učiće. A kćeri! Kape skida ko ih vidi! Dakle,

A naši starci? Oni su u stanja pruski je kralj tu bio, pa su mu zamakle

da seku, kad u vatru padnu, k'o na panju. moskovske cure za oko. I ne

Sve kućić sam, i nikog to ne zarezuje. licem, već svojim krotkim blagorodstvom.

Pa kad, po koji put, potegnu, more, I zbilja, ima li toga vaspitanja gde?

o vladi da se spore, Zna ti se to s gospodstvom

da, ne daj bože, neko čuje, da nakinđuri.

pa eto ti belaja! Svilica, pa šlajerče, pa veluri.

I ne da traže, ne daj bože, I jednostavna reč za boga

novine neke! Aja! iz njih ti na izbija,

Nego se samo tako glože, već, čim zausti, to ti sve uspija.

pa ti se tek okome A povrh toga

na to, na ovo, ili ni na što, svaka romanse francuske izvija

ispropiru se, izviču, pa svome do nota ponajviših čak!

svak doma ode. Ama sve je to Ništa ih tako ne privlači, pak,

kancelar u ostavci sam k'o mundir i k'o čizma,

po umu svom, i, evo, glavu dam, a ovo opet iz patriotizma.

ako se mogadnu obići, kada tome Ama što kažem stoji:

jedarod dođe čas, dabome. nad Moskvom prestonica ne postoji.

A dame? Čik zauzdaj njih! Izvoli!

Svemu i svakom sude, njima niko. SKALOZUB

Katkad uz karte zagraču toliko Požar je, mislim, mnogo

da ništa drugo no pomaže, do li njenome ulepšanju pripomog'o.

ramenima da slegneš; bio sam i sam

ženjen, pa znam. FAMUSOV

Na front ih, vala, možeš, ništa manje, Spomenulo se, a ne vratilo se! Strave

za komandanta da uputiš, oli imali smo vam te i preko glave!

pravce u senat sam na zasedanje. Al' otkad kuće, trotoare, bulevare,

Irina Vlasjevna, Lukerja Aleksevna, sve to po novom planu prave,

 Ne samo ja, već svi to, brate,

ČACKI kude i žale.

Kuće su nove, predrasude stare.

Njih ne istrebi niti vreme, niti ČACKI

moda, nit’ požar. Možete tu biti A ko je sudac? Dušman pradedovski

spokojni. života slobodnoga: onaj što i sad

crpe svoj sud i svoje mnjenje prima

FAMUSOV iz novina od bog te pita kad:

Čvor zaveži da se setiš. još iz vremena očakovskih,

Pa ja te iz doba osvajanja Krima.

moljah da ćutiš.To bar, brate, I vazda oblaporni

zamorno nije. Kuda letiš? da zvocaju sve isto i sve ružnije,

/Skalozubu/ Da predstavim. Moj davni ne vide oni, za guđenje orni,

prijatelj Čacki. Sin mog bivšeg i u toj svojoj svirci neumorni,

druga, Andreje Iljiča počivšeg. da je, što duže gude, sve otužnije.

Ne služi, jer ne smatra da je poziv javni Ta gde su oci otadžbine, što bi

od vajde neke. Ali kad bi uzor nam bili? Onaj zar što dobi

nakanio se, radnik žestok tad bi bogatstvom pljačkom, pa od sudske kazne

zacelo bio. Prosto šteta jedna! zaštite nađe

Jer dečko vam je glava izvanredna. u prijatelja i rodbine,

Prevodi, piše divno. Za žaljenje je pozitivno a onda dvorce velelepne razne

što kod ovakvog uma svog... da diže zađe

u kojima se pir i šenluk čine

ČACKI i gde tuđinac - gost ne raspretava

Kako bi bilo da za drugog kog života prošlog prljavštine?

to sažaljenje pričuvate? Mogu u Moskvi da ne pripitome

Te vaše hvale ručkovi, gozbe, balovi, i kome

meni su dotužale. time se jezik ne sputava?

Il’ onaj što me,

FAMUSOV kada sam bio još u pelenama

na poklonjenje odvedoste k njemu, koji ne traži mesto niti zvanje,

ni sam već ne znam čemu; nego, saznanja žedan, radi

taj Nestor hulja nad huljama, i nauci posveti dušu svu,

okružen sluga hrpom? ili mu gospod sam

U tučama sa i u pijankama u srce plemeniti plam

njemu ne jednom spasli pred prpom spram umetnosti tvoračke usadi –

život i čast odani ljudi ti; Požar! Ubistvo! - presretnu ga s drekom,

a on ih sve odjednom i oglase ga opasnim čovekom,

trampi sa hrta tri. zanesenjakom! Mundir, mundir samo!

Il’ onaj što je - da bi proterao On je u njinom pređašnjem životu,

svoj ćef grofovski – izvezen, divan, skrlvao strahotu

majkama decu otetu s nedara njihove umne bede i nagotu

furgonima dogonio i terao njinoga kukavištva. Pa i mi

u balet svoj robovski, valja sa srećom svi

a onda nju – da pođemo za njima! Za mundirom lome

lebdeći duhom sav a sferama igara, vratove naše kćeri, naše žene.

Amora i Zefira – Pa zar je davno minula i mene

izlagao, i Moskvu svu ta slabost! Sad već ne bih takvoj, bome,

gonio da aplaudira podleg’o detinjariji. Al’ ko je

i da se divi mogao onda da se ne povede

lepoti dece te, za svetom, kad ovamo put navede

al' kada je pod stečaj pao, gardistu kog il’ dvorsko lice koje,

nije ni mog'o da umilostivi pa žene, kape bacajući svoje,

poverioce, on je ove sve iz glasa "Ura" viču!

Amore i Zefire na komad rasprodao!

Eto vam tih što dočekaše glas! FAMUSOV

Tih čiji strogi sud i mnjenja vrede! /za sebe/

A neka neko sad od nas Gde ću da stradam, k’o niko na svetu!

mlađih se nađe tu /Glasno/

kojem je mrsko moljakanje, Ja idem sad, Sergeje Sergejiču,

u svom vas čekam kabinetu.

ČACKI

Pojava 6. Premrla sva.

ČACKI, SKALOZUB

SKALOZUB

SKALOZUB Ma ko i kako?

Vešto ste, spera nema,

takli se predrasada što ih ima ČACKI

sva Moskva prema Ozledio se čime?

ljubimcu svome: gardi, gardejcima, gardistima.

Njihovom kroju, njinim širitima SKALOZUB

dive se kao suncu svi. Da se nije što

A šta je tu zaostala za njima Stari omak’o?

armija prva? Šta smo gori mi?

I sve pasent, i strukovi nam uski... LIZA

A oficira među nama ima /pašti se oko gospođice/

koji vam, bome, znaju i francuski. Sudba! Molčaljin konja uzjahao

pa tek u stremen stao,

Pojava 7. a konj u dubak, te on pravo

ČACKI, SKALOZUB, SOFIJA, LISA na teme pao.

SOFIJA

/trči prozoru/ SKALOZUB

Ah, bože! Pao! Ubio se! Zdravo

/Pada u nesvest/ priteg'o uzde, jahač vajni. Kamo

da vidim je l’ na grudi il’ nasatke pao.

ČACKI /Ode/

Ko to?

Pojava 8.

SKALOZUB ISTI BEZ SKALOZUBA

Sa kim se zbilo zlo?

ČACKI U nje je narav gadna:

Čim da joj poraognemo? Reci samo! ni izdaleka nije kadra, jadna,

Brže1 da gleda kad se neko strmoglavi.

LIZA ČACKI

U sobi vode ima tamo. Još vodom škropi! No!

/Čacki trči i donosi. Sve do Sofijinog osvešćivanja Tako. Još! Još!

dijalog poluglasan/

SOFIJA
LIZA
/duboko uzdahnu/
Sipajte!
Kraj mene ko je to?

Kao da prosto snim. /Plaho u jako/

ČACKI
Gde je on? Rec'te! Šta je s njim?
Već sam sipao. Priskoči,

mider popusti! Protri

ČACKI
sirćetom slepe oči!
Slomio vrat dabogda! Ubiti vas htede.
Poprskaj vodom. Gle, osmotri,

mirnije diše. Da je
SOFIJA
hladimo čim?
Sa vaše se hladnoće lede

damari u čoveka.
LIZA
Pa vi ste stena neka.
Lepeze evo tu.
Ni da vas vidim neću, ni da čujem.

ČACKI
ČACKI
Pogledaj tamo šta je.
Tek valjda ne želite
Molčaljin ust'o. Nju
da zhog njega se uzbuđujem?
uzbudila je glupost.

SOFIJA
LIZA
Što tu stojite? Zašto ne trčite
Nu,
da pomognete njemu?
s gospođicom je užas pravi.
 ČACKI

ČACKI Što se ja

A da nema ko ne ubih k'o i on!

pomoći vama? Vi bez ikog da ste?

LIZA

SOFIJA Da bude dva

Ta šta ste ranjena, je li?

potrebni meni vi? Al’ tuđe zlo

sa vas je šega, šta je s tim, dabome, SOFIJA

da vam i otac umre? - ništa to! Nekaj bolje

/Lizi/ da ostane kod dobre volje.

Hajdemo tamo, brže!

Pojava 9.

LIZA SOFIJA, LIZA, ČACKI, SKALOZUB, MOLČALJIN

/s povezanom rukom/
/odvodi je u stranu/

Kome?
SKALOZUB
Dođite sebi! Zdrav i živ je on!
Vaskrs'o, nepovređen, samo lako
Kroz prozor pogledajte.
ruku uganuo.
/Sofija se nagne kroz prozor/
Naprazno strah.

ČACKI
MOLČALJIN
Zbunjen tom,
Oprostite što tako
pa užurbanost, nesvest, strah, gnev - tako
vas sam prepanuo,
oseća sarao onaj koji gubi

nekoga koga jako voli.

SKALOZUB

Da će vas tol'ko to da iritira,

SOFIJA
mislio nisam. Tek u sobu rupiste.
Evo ih amo. Ruku kanda ubi.
Nas trže to. A vi o tle
Ne može da je digne.
odjednom lupiste.

Kad onoj gle:

Naprazno strah! Ima tu neka udovica,

knjeginja Lasova se zove, jahačica;

SOFIJA no mnogo nije s njom nijednom

I sad vibrira jahalo kavaljera. Elem jednom

na meni sve! razlupa vam se ona kao niko.

Iako vidim jasno Valjda džokej nekud zjao,

da mi je zebnja bila bez osnova. pa nije pridržao. Bila je, vele, i onako

/za sebe/ nespretna onoliko.

A sad joj tako

ČACKI i rebra fale prava:

/za sebe/ pa traži muža da je pridržava.

S Molčaljinom ni slova.

SOFIJA

SOFIJA Ah, Aleksandre Andrejiču, sad

/kao i ranije/ pokažite do kraja da ste

Strah ne ovlada ranom inače lasno. velikodušni. Ti bar - dokazaste

Bude: fijaker prevrne se naš, kol'ko za tuđu nevolju i jad

i podignu ga, a ja ništa baš. niste ravnodušni.

Al' me kod drugih prestraši užasno

sitnica svaka, makar da se neka ČACKI

nesreća i ne sluči, makar da čoveka Da, i za to sam i na delu

i ne poznajem, - nije stvar u tome. maločas dokaz i te kako

usrdnom svojom brigom dao

ČACKI kad sam vas trljao po čelu

/za sebe/ i škropio vas, pa vas tako,

Traži u njega izvinjenje, ne znam za koga, vaskrsao.

što se je nekad smilovala kome. /Uzima kapu i odlazi/

SKALOZUB Pojava 10.

Dozvol'te da ispričam jedno priključenje: ISTI BEZ ČACKOGA

 Molčaljina, šta znači i koliko

SOFIJA za mene život vaš. Pa što se ov'liko

Večeras doći ćete? njim neoprezno šaljakate?

A kako ruka, rec'te? Biste l' legli?

SKALOZUB Lekara da pozovem? Da vam dam

Kad? kapljice? To da niste prenebregli!

SOFIJA MOLČALJIN

Ranije. Biće prijatelji samo. Vez'o sam rupcem sam,

Igra uz klavir. Žalost još imamo, i otad me ne boli.

pa bal da damo

ne ide. LIZA

Kladim se da se to sitnica,

SKALOZUB niti tu zavoj treba, do li

Zbogom sad. da se iznima lepše. Ali jo krupnica

Do tate moram; on me čeka baš. što će se glas taj da raznese:

A doći ću. na rugu vas će Čacki da iznese,

a Skalozub, zabaciv krestu svoju,

SOFIJA ispričaće sa nesvest, pa će, bome,

Pa, zbogom. pridodati i još po koju boju.

Jer što se šege tiče, majstor je u tome

SKALOZUB i on: a ko i ne!

/stiska ruka Molčaljinu/

Sluga vaš. /Izlazi/ SOFIJA

A zar na njih i malo ja polažem?

Pojava 11. Volj’ mi da volim, volj’ da kažem!

SOFIJA, LIZA, MOLČALJIN Molčaljine, zar nisam sve

činila da se ne pokažem?

SOFIJA Reč, kad ste ušli, ne izustih,

Umal' ne siđoh s uma! Vi bar znate, uzdaha jednoga ne pustih,

nit' smedoh da vas pitam što, bezbrižna lica, veselo. Kad ko

nit' oči da vam sretnem. kaže nam ono što želimo,

poverujemo i te kako to.

MOLČALJIN I Aleksandru Andrejiču tako

Ne, Sfia Pavlovna, na vama to u pamet dane minule dozov'te,

vidi se sve. po koju šalu podgrejte, obnov'te

pređašnje čavrljanje s njim ma kako.

SOFIJA Osmejak koji, rečca - dve.

A gde da srce metnem? i zaljubljeni gotov je na sve.

Kroz prozor kadra beh

k vama da skočim. Neka osude izriču! MOLČALJIN

Šta me se iko, šta li oni tiču? Ja smelost nemam da vam savet dam.

Šta li sav svet? Je l’ to za smeh? - /Ljubi joj ruku/

Neka se smeju! Ružno? - neka grde!

SOFIJA

MOLČALJIN Ma suze lijuć’, - je li vam to pravo -

Al' da nam samo otvorenost ta umilna biću, biću osmeh sam.

ne bude štetna? Bojim se samo da li ću da znam

do kraja da se pretvaram. Kud đavo

SOFIJA nanese Čackog!

Da se ne rasrde, /Odlazi/

pa vas na dvoboj ne pozovu? Da?

Pojava 12.

MOLČALJIN MOLČALJIN, LIZA

Gore od metka reč pogađa zla.

MOLČALJIN

LIZA Bože, što je

Sada u tatice sedimo; stvorenje ovo veselo! Đavolan!

baš ne bih bilo zlo

do njih da tamo odletimo LIZA

Pustite, molim. I bez mene dvoje pa onda i pomada fina

već vas je! za usne i za... šta još tamo ima;

pa stakaoce s mirisima

MOLČALJIN rezede i jasmina.

Što je lišce tvoje!

Volim te baš. LIZA

Ja nisam intereždžika, to znate.

LIZA Bolje mi rec'te: otkad da ste tako

A gospođicu, bolan? sa gospođicom skromni; a ovako

obesno s njenom sluškinjom brbljate?

MOLČALJIN

Pa dužnosti; a tebe... MOLČALJIN

/Hoće da je zagrli/ Sad nisam zdrav, da skidam zavoj neću.

O ručku dođi, kod mene posedi;

LIZA istinu tebi celu tad izneću.

Šale radi /Odlazi na bočna vrata/

podalje ruke, molim!

Pojava 13.

MOLČALJIN SOFIJA, LIZA

Znadi:

stvarčice imam tri: SOFIJA

toalet prvoj da ga vidiš ti! Kod tebe beh, al' nikog nema tamo.

Divota: svuda ogledalo, Neću da ručam. Bolna sam. Dovedi

i spolja i iznutra; pervaz mu pak sama Molčaljina ovamo.

pozlata i rezbarija; pa malo Reci mu da bih ntela samo

jastuče sve u đinđuvama, da me obiđe.

pa prlbor. makazice /Odlazi u svoju sobu/

i jastučence za iglice:

divota - sve u biser optočeno, Pojava 14.

pa belilo od bisera mleveno, LIZA

Štu su ljudi SOFIJA

u ovoj zemlji! On ti za mene, /za sebe/

ona za njim.A šta je sa mnom? Kud da dođea sad!

Ah, ljubav dok me traje moriće mi grudi.

I ko da ne da srce iz nedara ČACKI

za mog Petrušu podrumara! Tražili mene niste svakojako.

Kraj drugog čina SOFIJA

Nisam.

TREĆI ČIN

ČACKI

Pojava l. Da, saznam ja bih hteo –

ČACKI, POTOM SOFIJA iako veze nema, nije važno tako –

ko vam je drag.

ČACKI

Sačekaću je, pa ću izjašnjenje SOFIJA

da iznudim od nje, da znam, pa kraj,

ko joj je najzad drag: da l’ Skalozub, il’ taj SOFIJA

Molčaljin - ovo žalosno stvorenje, Pa, bože moj, svet ceo.

ta negdašnja budala;

sem ako pamet ne steče šašavko; ČACKI

il’ taj sipljivko, taj fagot, unjkavko, Svi više nego ja?

sazvežđe ovo gala

manevra i mazurki! SOFIJA

Ljubavi kob je da se igra žmurki. Poneki.

A moja?

/Ulasi Sofija/ ČACKI

Vi? Veoma sam vam rad. O,

To mi i beše želja. i šta ja tražim, kad je rešena sudbina?

Ja bih da tražim vir, a njoj je smešno to.

 da vas u tome ne ometam.

SOFIJA

Biste l’ dve reči od srca: u vami ČACKI

razmetljiva je veselost, nek mrve /zadrži je/

u koga bude nastranog, od prve Stojte!

ismejete ga surovo, a sami… /Za sebe/

Da se pritvorstvom baš i ja poslužim!

ČACKI /glasno/

A sam sam smešan, je li? Što da se gložimo! Nemojte!

Ja jesam kriv Molčaljina što ružim.

SOFIJA Izvinite me! Sad je možda drugojači

Da! no što je bio pre tri leta:

Ton oštar kao čelik, pogled strašan, na svetu biva da se preinači

i rpa takvih svojstava, al' ta država, klima, da se preinače

strahota plod bi donela izdašan shvatanja, naravi i sveta;

u većoj meri, da primenite zar malo ima znatnih ljudi

nju prema sebi. za koje se je smatralo inače

kako su ludi,

ČACKI jedan u vojsci, drugi pesnik loš,

Cenite? a treći - samo

Čudan sam, dakle, ja? da imenujem ne smem njih,

A nije čudan ko? sad od nekog doba na ovamo

Onaj što liči sa svakog glupaka? umni sa i te kako još,

Molčaljin, valjda... i cenjeni od svih.

Neka Molčaljin dakle ima svu

SOFIJA genija smelost, uma sva bistrinu,

Nije primer to no da li ima strast i revnost tu

za mene nov. Ta vaša sklonost jaka i osećanja plamena žestinu,

da žuč na svakog izlijete, pada da mu sem vas, baš sve, sav svet

u oči vrlo, sato idem sada, bude tek samo puki prah
i da se duše svaki dah u skitanju po svetu, tražeć' da u njemu

ljubavi rasevetava cvet, u noć ima bez sna

da mu sve misli, dele, duša sva zaborav nađem svemu.

budete vi i to što vama godi?

K’o što to sada preživljujem ja, SOFIJA

a reći ne znam. Ali to što hodi /za sebe/

po meni sad i mnome se komaša S uma ga svedoh nehotice ja?

i besni, to krvniku svom ne želim. /Glasno/

A on? Zamukne tek i mirno glavu veša, Pritvorstvo čemu?

spokojan, neponesen ushićenjem smelim. Molčaljin maločas umalo što ne osta

Sam beg zna kakva tajna je skrivena bez ruke; živo kosnu me se to.

u njemu, bog zna šta li njemu Nameriste se tu; al' niste dosta

iz svoje mašte dadoste, o čemu proumili da može dobar ko

on i ne sanja. Njime zanesena, da bude prema svakom, šta ta ima zlo?

svoja ste svojstva, možda, uzeli, pa njih No neka ste u svojim

pozajmili mu pregrštima. domišljanjima i u pravu baš,

Nije on ništa kriv. Sto puta ima nek i on stoji pod usrdnim mojim

do vas krivice više. Nek' je mimo svih pokroviteljstvom - čemu onaj vaš

uman, i nek' je svakim božjim danom ujedljiv ton i žaoke onake?

umniji. Ali da l’ je vredan vas, Izvin'te, nemam na jeziku dlake -

te vas ja pitam - da bih srca glas Zar da pošteđen ne ostane niko,

sputao, da bih mirnom i pribranom ma kako smiren bio? Što?

dušom gubitak podneo. U to me sada Nek samo njega imenuje ko,

ubedite k'o prtjatelja, kao grad šege vaše sruči se na njega

čoveka što je s vama odrastao, i vašega zajedanja. O, šega!

k’o bmta, - pa ću modi spasti tada Večito šega! Šta vam je do toga,

to malo uma. Onda ću na koju tako vam boga?

daleku stmna poći, preodoleću,

ohladneću i prestati na svoju ČACKI

da mislim ljubav, bol preboleću Oh, bože moj, pa zar sam ja od tih
kojima smeh je cilj života, je li?

Kad smešne sretnem, to me razveseli, ČACKI

češće moru osećam kraj njih. I igra vreme sve i ćuti kad ga grde.

/za sebe/

SOFIJA Ona njega

Kraj drugih možda, ali, nema spora, no uvažava.

da bi vas teško spopadala mora

s Molčaljinom da njega bliže upoznate. SOFIJA

U nj zacelo

ČACKI onoga nema uma

/sa žarom/ što ja za jedne genij, a za druge čuma.

Otkud ga vi toliko blisko znate? Koji je blistav, brz, al' kojeg izbegava

svak, jer dolija očas svetu svemu,

SOFIJA um koji sve na mrtvo isjava,

Nisam na tome nastojala ja tek da bi svet govorio o njemu,

Sastavio nas bog. no zar je takva pamet blagoslov za dom?

Priljubila se, vidite li, uza nj čeljad sva.

On vam kod tate mog ČACKI

godine tri već služi. Da li u svemu tom

Tata je često bez razloga ljut, satire ima il’ morala?

a on se tek pogruži /za sebe/

i svaki put Za nj ne bi ona groša dala.

svojim ga ćutanjem ublaži,

te prašta po dobroti srca svog. SOFIJA

I on bi mog'o zabave da traži, On ima naposletku

je li tako? Ali, ne! Da ne da bog prirodu retku i neobična svojstva:

da prag od starih prekorači. popustljiv, skroman, tih,

Urnebes, smeh kod nas ovamo, šega! s licem bez truni nespokojstva,

A on sa njima sedi, pravo mu il' ne, sav dušom čist od postupaka zlih:

i igra s njima karte vreme celo. nit' koga ruži, nit’ se s kime šega:
drag mi je što radi čega. ČACKI

Kud?

ČACKI

Ona se šali. SOFIJA

Ne voli ona njega. Frizeru.

Pomoći ću vam dovršenje

Molčaljinovljeva portreta. Ali ČACKI

sa Skalozubom šta je? Naslađenje! Ide on s milim bogom!

Kao planina armiji je brana;

uspravnim stasom, SOFIJA

licem i glasom heroj... Gvožđe čeka:

ohladiće se.

SOFIJA

ne mog romana. ČACKI

Ako!

ČACKI

Ne vašeg? Ko da odgonetne vas? SOFIJA

Mogu stići

Pojava 2. gosti, večeras pozvani.

ČACKI, SOFIJA, LIZA

ČACKI

LIZA A ja

/šapatom/ sa svojom zagonetkom zar

Za mnom će Aleksej Stepanič ovaj čas stići da ostanem i opet? Dajte, bar,

ovamo, gospođice. da virnem makar kradom, makar minut - dva

u sobu vašu. Sve je meni tamo

SOFIJA prijatno. Vazduh, zidovi toplotom

Moram ići. ogrejaće me; zaliti životom

Izvinite me. spomen na ono što je spomen samo,

a što se neće vratiti. Onamo

ostati dugo neću, idem, samo tren,

tek minut – dva, a potom, član ČACKI

engleskog kluba rasprave biću plen A pre?

s dana na dan

o duši Skalozuba MOLČALJIN

i o Molčaljinovom umu Danas k’o juče, s dana na dan.

/Sofija slegne ramenima, pa ode u svoju sobu i

zaključa se; sa njom Liza/
ČACKI

S pera
Pojava 3.
Kartama, a sa karu peru? Mera
ČACKI, POTOM MOLČALJIN
i vreme zna se?

ČACKI
MOLČALJIN
Sofija, o,
Otkada ja se
je li Molčaljin njen izabranik? Ali
arhivskim radom bavim:
što ne i muž? On jeste glup, no ko
nagrade dosad dobih tri.
bez dece osta što mu pamet fali?

Uslužan, rumen, skroman.

ČACKI
/Ulazi Molčaljin/
Slavi i časti, znači, vi
Na prstima se bliži amo, gle!
gurate putem pravim?
Štedljiv na reči. Kakav li joj oman

dade te srce opčini u nje?

MOLČALJIN
/Obraća se njemu/
Ne, dar svoj ima svak.
Mi nismo, Aleksej Stepanič, ne?

izmenili ni rečcu - dve.

ČACKI
Pa kako ste mi sada?
Pa da.
Je li kod vas u redu sve?
A vi?
Bez nevolje, bez jada?

MOLČALJIN
MOLČALJIN
Ja dva!
Kao i pre.
umerenost i akuratnost. iz Petrograda došla, a na ime da ste

u vezi bili

ČACKI sa ministrima, pa ste

Vanredna dara dva i vrede, bome, tu vezu posle pokvarili.

više no naši svi.

ČACKI

MOLČALJIN A šta o tome ona haje?

A vi, dabome,

sreće ste ste u službi? Neprijatnost MOLČALJIN

što vam ne dadu čin? Tatjana Jurjevna!

ČACKI ČACKI

Čim ljudi dadu, sud pak njin Ja ne znam jedino da je

ne mora biti tačan. šašava; al' je ni u snu

video nisam,

MOLČALJIN

Čudili smo se mnogo. MOLČALJIN

Ama da l' je ta?

ČACKI Tatjana Jurjevna!... Ta ona je čuvena.

Čemu samo? A osim toga sva imena,

elita među činovništvom sva,

MOLČALJIN ili su rod il' prljatelji njoj,

Žalili smo vas. Tatjana Jurjevnu neizostavno

bar jednom valja, druže moj,

ČACKI da posetite.

Trud neprobitačan.

ČACKI

MOLČALJIN Zašto.

Tatjana Jurjevna je nešto tamo

pričala kad je amo MOLČALJIN

Uviđavno MOLČALJIN

pokroviteljstvo često tamo Ne vidim čega,

baš nađe čovek, gde se i ne nada. izvinite me, prestupnog tu ima.

Eto Foma Fomič: vi znate njega?

ČACKI

Ženama je, doduše, idem, mada ne mdl toga. ČACKI

Pa šta?

MOLČALJIN

Kako li je samo MOLČALJIN

srdačna, dobra, mila, prosta! On je kod tri ministra

Balove daje raskošne za priču načelnik bio odeljenja;

od Božića do posta. premestili ga amo...

A leti ugošćava sve na teferiču

u letnjikovcu svom na selu, ČACKI

Zar ne bi, zbilja, bllo bolje Nuto otkrovenje!

da služite u Moskvi, tu kod nas, Krasnlk! Obrazao tupavog filistra!

pa em da platu vučete debelu, Budala preispoljna!

te bog da vidi vas,

em provoda do mile volje. MOLČALJIN

Ama

ČACKI šta vi to? Stil se njegov među nama

Kad radim, provoda se klonim, uzornim smatra. Čitali ste ne?

kad se dedačim, onda se dedačim.

Ja majstorima onim ČACKI

prepuštam jačim Ja gluposti na čitam, uzorne tim pre.

da mešaju zanata ova dva;

njih ima tma. MOLČALJIN

Ali međ njima Ne, zbilja, sa uživanjem sam pravim

ne nalazim se ja. čitao ja, al' kako

sam nisam pisao...

 /skoro glasno/

ČACKI I s takvom dušom, s osećanjem tim

To se vidi lako. voljen je! Ona, tek da mi podvali,

ismevala se meni ovim svim.

MOLČALJIN

Šta mislim ne smem da izjavim. Pojava 4.

ČACKI /Veče. Sva vrata širom otvorena, osim vrata za

Sofijinu sobu. U perspektivi se vidi niz osvetljenih
A što tajanstveno toliko? soba. Sluge se užurbale. Jedan, glavni među njima,
govori/

MOLČALJIN
SLUGA
U godinama mojim niko
Ej, Filka, Fomka, brže sveće, nu!
imati sud svoj ne bi smeo.
Stolove, karte, četke, krede!

/Kuca na Sofijina vrata/

ČACKI
Požuri gospođicu, Lizaveta, dede!
Pa, k'o i ja, i vi ste čovek zreo.
Natalja Dmitrijevna sa mužem čeka nju.
Zašto bi bilo, ako boga znate,
A i na ulaz kuće naše
mišljenje tuđe tako sveto?
kočije neke sad baš dozvrj'aše.

/Razilaze se. Ostaje sam Čacki/

MOLČALJIN

Nužno od drugih zavisi se, eto.

Pojava 3.

ČACKI, NATALIJA DMITRIJEVNA /mlada dama/

ČACKI

Što nužno?
NATALIJA DMITRIJEVNA

Gle, da l' se varam! Njegov lik! Dakako!

MOLČALJIN
Oh, Aleksandre Andrejiču, vi?
Pa kad čin imate

ovako mali...
ČACKI

Zar se za ova leta tri

ČACKI
promenih tako jako,
kad me sa nevericom merite ovako Upoznaću vas ako to želite.

od perčina do peta?

ČACKI

NATALIJA DMITRIJEVNA Molim.

Zamišljala sam da ste preko sveta,

od Moskve negde bestraga. Je l' davno? NATALIJA DMITRIJEVNA

Unapred znam,

ČACKI dopašće vam se. Kad ga pogledate,

Od maločas. sudite sami.

NATALIJA DMITRIJEVNA ČACKI

Na dugo? Verujem; ko ne bi?

Vaš muž je.

ČACKI

Prema tome! NATALIJA DMITRIJEVNA

A čovek mora da se divi, bome, Ne po tome, već po sebi

kada vas vidi. Vi ste se baš slavno po naravi, po umu. Da ga samo znate!

popravili i prolepšali strašno. Nema mu ravna, zlata vredi moj

Mlađi ste, puni ste svežine. Platon Mihajlovič. On u službi vojnoj

Od žara, smeha, rumeni, hitrine, bio je pre, al’ nije sad u njoj.

sve vam se lice preliva izdašne. Svak tvrdi ko ga zna od pre

da bi po svojoj hrabrosti dostojnoj

NATALIJA DMITRIJEVNA i po svom daru, prestigao sve,

Udata sam. i bio, da je čuv'o poziv svoj,

komandant Moskve.

ČACKI

Što odmah ne velite? Pojava 6.

ČACKI, NATALIJA DMITRIJEVNA, PLATON

MIHAJLOVIČ
NATALIJA DMITRIJEVNA

Divnoga muža imam, sad će i on sam.

NATALIJA DMITRIJEVNA
Ah, evo ga moj Platon

Mihajlovič. ČACKI

Isti što ga

ČACKI vežbaše pre pet leta? Imaš baš

Ta! Pa mi se znamo davno, postojan ukus. Ništa ti od toga

Prijatelj stari! Eh, sudbina što je! za muža nema dragocenije.

PLATON MIHAJLOVIČ PLATON MIHAJLOVIČ

Pa zdravo, Čacki, brate! Seti se mene kada budeš oženjen.

Isto, na isti glas jektenije

ČACKI i ti ćeš tad od dosade da gudiš.

Slavno,

Platone druže! Vladaš se ispravno. ČACKI

Vladanje bi se tvoje Pa ti me čudiš!

imalo da pohvali javno. Dosada? Zar si dankom tim

već sada obremenjen?

PLATON MIHAJLOVIČ

Kao što vidiš, brate, to je, NATALIJA DMITRIJEVNA

žitelj moskovski, oženjen. Zanimanja vam razna voli

Platon Mihajlovič, mili moj:

ČACKI Egzercir, manjež, stroj,

A tvoji a sad ih nema, međutim;

drugovi, braća, logorska galama: zato ponekad jutrom dosada ga skoli,

to više za te ne postoji?

Izležavaš se na tenane. ČACKI

A što da besposličiš? Tu ti

PLATON MIHAJLOVIČ moranja nema bar. U garnizon

Ama, lepo se ti uputi.

i ja ti se zanimam, uvežbavam, znaš, Daće ti eskadron.

flautu: duet u a - molu. Jesi li kapetan ili major sad?

NATALIJA DMITRIJEVNA NATALIJA DMITRIJEVNA

Platon Mihajlovič moj Tu sa svake strane,

zdravlja je vrlo slaba. mili moj, duva;

da bog sačuva!

ČACKI A ti se tuna hladiš,

Gle! Otkad? raskopčao si čak i prsluk, gle!

NATALIJA DMITRIJEVNA PLATON MIHAJLOVIČ

Stalno ga boli glava, joj! Nisam ti, bratac, što sam bio pre.

reumatizam ima.

NATALIJA DMITRIJEVNA

ČACKI Zakopčaj se! Jedared bar uradi

Pa kreći se se više, znoj! kako te molim, mili moj!

Jahanje, selo, topla klima,

selo je leti raj. PLATON MIHAJLOVIČ

/hladnokrvno/

NATALIJA DMITRIJEVNA Sad, sad.

Platon Mihajlovič, varoš, Moskvu, voli.

Zar bogu iza leđa, u zabačen kraj NATALIJA DMITRIJEVNA

da se zakopa? I skloni se od vrata malo, kad

promaja duva od pozadi.

ČACKI

Moskvu? Grad? Dozvoli, PLATON MIHAJLOVIČ

pa ti si lud! A pređašnje si dane Nisam ti, bratac, što sam bio, ne!

zaboravio?

NATALIJA DMITRIJEVNA

PLATON MIHAJLOVIČ Dušice, s vrata se ukloni, de!

Brate, šta da radiš? Učini, boga radi!

Bilo pa prošlo!
PLATON MIHAJLOVIČ

/sa očima put neba/ II KNEGINJICA

Ah, dušice! Froncle svud! Pa kroj!

ČACKI NATALIJA DMITRIJEVNA

Nek bog Ne, al' da mantil moj atlasan

sudi ti sam! vidite samo!

Da očas li se promeni! A znam

još koncem prošleg leta: vranca svog III KNEGINJICA

uzjašio bi - tad si bio Što je meni moj kuzen

u puku - pa bi, čio, ešarpu dao!

leteo k'o oluja, makar spreda

duvao vetar ili od pozadi. IV KNEGINJICA

Svila! A desen!

PLATON MIHAJLOVIČ

/uzdahne/ V KNEGINJICA

Bejaše nekad, sad se pripoveda. Ah, slika!

A divno ti smo, bratac, bili mladi

VI KNEGINJICA

Pojava 7. Da je pojedeš, pa to je!

ISTI, KNEZ TUGOUHOVSKI I KNEGINJA SA

ŠEST KĆERI
KNEGINJA

Ss! Rec'te ko je
NATALIJA DMITRIJEVNA
taj što se nama tamo
/tankim glasićem/ Knez Pjotr Iljič! Kneginja! Bože
moj! pokloni kad smo ušli?

Kneginjica Zizi! Mimi!

/Glasni poljupci, potom sedaju i osmatraju jedna NATALIJA DMITRIJEVNA

drugu od peta do glava/
Čacki, to je,

baš sad je doputov'o smo.

I KNEGINJICA

Pa kakve falte!
KNEGINJA na poklonjenje. Eto ti šta znači

Van službe? imati dece. Sad sa ti igrači

sve ređi. On je kamer-junker?

NATALIJA DMITRIJEVNA

Da. Baš doš’o malo pre NATALIJA DMITRIJEVNA

s puta po svetu. Ne.

KNEGINJA KNEGINJA

Ženjen nije? Bogat?

NATALIJA DMITRIJEVNA NATALIJA DMITRIJEVNA

Ne. O, nije.

KNEGINJA KNEGINJA

Kneže, ovamo, kneže! Brže, de! Kneže, da se nisi mak'o!

/okreće prema njoj torbicu za slušanje/

Ohm! Pojava 8.

ISTI I GROFICE HRJUMINE, BABA I UNUKA

KNEGINJA

Na obed da si pozvao što pre GROFICA UNUKA

za sredu veče onog znanca Ah, grand maman! Ko rani tako!

Natalije Dmitrijevne, eno tog! Ta mi smo prvi!

/Izgubi se u pobočnu sobu/

KNEZ

/Ode, vrzma se oko Čackog i nakašljuje/ KNEGINJA

Ihm! Eto, kako štuju!

Ona je prva! Nas no zarezuju!

KNEGINJA Aspida, celog sveta svog

Nu, de! devuje, grehe prostio joj bog!

Deci je bal, a tata klanca

GROFICA UNUKA Pojava 9.

/vrativši se, uperi na Čackog dvogubi lornjet/
Msje Čacki! Vi u Moskvi! Isti baš
kakvi ste bili?
ISTI i mnogo drugih gostiju. Između ostalih
ZAGORECKI. Muškarci pozdravljaju, stružući
nogama, odlaze u stranu, tumaraju iz sebe u sobu i
izlaze. SOFIJA izlazi iz svoje sobe: svi joj idu u
susret.

ČACKI GROFICA UNUKA

Što da je promenim? Eh! Bon soir! Touis voila! Jamais trop diligente, vous
nous donnez toujours le plaisir de l’attente.

GROFICA UNUKA
ZAGORECKI
Još uvek momak?
/Sofiji/

Za pozorište imate li gde

ČACKI
mesta za sutra veče?
Kime da se ženim?

SOFIJA
GROFICA UNUKA
Ne.
Kim u tuđini? O, pa mnogi naš

otud, ni pet ni šest,

ZAGORECKI
dođe sa ženom
Dozvol'te da vam dam. Uzalud bi se iko
i tako nam ukaže čest
trudio da vam nađe. Kuda sve
da a mašamodom ponekad čuvenom
jurio nisam kao niko!
srodimo se.
Na kasu - razgrabljeno tamo;

direktoru - intimno mi se znamo –

ČACKI
zorom u šest:
Jadnik! Teško tome!
al’ jest:
Dušu mu ima, bome,
tamo joj sinoć karte presahnuše;
poneka naša lepojka da jede
te ti ja jednom, drugom, trećem, k'o bez duše,
koja vam mašamode imitira.
uzbunim svakog koga stignem,
Gde samo kopijama smede
dokle ti najzad nasilice dignem
original da preferira!
kenjkavom jednom dedi.

Znamo se dobro; on siroma'

večito sedi doma:

pa vek na miru doma i posedi! ČACKI

No primajte me zlo! Koješta! Neka.

SOFIJA Ima i okrom časti vrednih stvari.

Hvala na karti vrlo, ali Jedan te grdi. drugi blagodari.

još više što ste tol'ko trčkarali.

/Pojavljuju se još neki gosti. Zagorecki za to vreme PLATON MIHAJLOVIČ

odlazi muškarcima/
Ah, ne; u nas na ustima je svima

grdnja, a svak te, bratac, svnda prima.

ZAGORECKI
/Zagorecki se izgubi u gomili/
Platon Mihajlovič?

Pojava 10.
PLATON MIHAJLOVIČ
ISTI I HLJOSTOVA
Kidaj!

Idi pa žene laži, njima kule zidaj!

HLJOSTOVA
Istinu ja ću da ispričam za te
Zar je sa šest i pet meni lako,
od svake laži crnju.
nećaka, da dopuzim? Muka!
/Čackom/
S Pokrovke čitav svet se vozi. Bruka!
Evo, brate,
Noć – grob! Pa da bih utucala kako
pretstavljam ti ga, to je, - kako
dosadu, ja ti sa sobom povedoh
učtivije i nežnije ti svako
Arapku; slušče, a dovedoh
naziva takva lica –
sa sobom i kučence. Ljubim te da ko
to ti je čovek svetski,
za jelo što
inače poznat lopov, varalica:
njama prisluži;
Anton Antonič Zagorecki.
od večere im možeš što da daš.
Pričuvaj ga se, ta ti ptica
Kneginje! Zdravstvujte!
divota da spletkari znade.
/Sela/
Ne sedaj s njim za karte: krade.
Ah, Sonjice, da znaš

Crnkinju tu što mene služi!

ZAGORECKI
Svaki joj pokret mačji, kriva sva!
Osobenjak! Namćorko, ali duša od čoveka.
Kudrava sva! Pa ljutita, pa zla!

Pa što je crna samo! ČACKI

I ško je strašna! Bože moj! /s kikotom Platonu Mihajloviču/

Sazdao bog i takav, eto soj. Od takvih hvala male asne ima.

Đavo, pa to! U devojačkoj tamo Ni Zagorecki nije njima

eno je sobi. mogao da odoli, nego šipke savi

Da je pozovem? i, eno, - izgubi se.

SOFIJA HLJOSTOVA

Ne, ne sad, Ko je

drugi put. veseljak taj? I čim se bavi?

Kake se zove?

HLJOSTOVA

Njih ti - verovao ko bi! - SOFIJA

na trg k'o marvu vode. Ne znam kad Čacki to je.

prič'o mi neko... To... u nekom turskom gradu.

A znaš li ko mu dade nju? HLJOSTOVA

Anton Antonič Zagorecki. - Nu! Za šta je on te smešno zaš'o, šta?

/Zagorecki priđe napred/ Šta hoće? Čemu ovde smeh?

Lažov, je, kartaš, krade; i ne dadu Starosti rugati se, to je greh.

prag da im pređe mnogi šte ga znadu. S tobom je, to se sećam ja,

/Zagorecki se izgubi/ igrao dok si mala bila. Toga gosta

Ali je majstor da usluži, boli! za uši ja sam vukla, ali nisam dosta.

Na vašaru je, on bar tako veli,

Crnkinje uz'o dve; Pojava 11.

za sestru mi Praskovju jednu, drugu za me; ISTI I FAMUSOV

al biće pre

da ih je smotao na karti. Nego šta me FAMUSOV

briga za to. Tek dar je pao! /Gromoglasno/

Zdravlje mu Gospod dao! Nema se već na brigu dalo

gde li je to knez Pjotr Iljič; kad tamo: njegovog veličanstva puku,

on stig'o već. Zamaj'o sam se malo hoćete reći?

u galeriji. No što kasni samo

Sergej Sergejič Skalozub ovako? HLJOSTOVA

Nema ga, pa ga nema baš! Ja vam se u te

A ugledan je čovek ovaj naš pukove ne razbiram.

Sergej Sergejič Skalozub, je l' tako?

SKALOZUB

HLJOSTOVA A u neku ruku

Gospode! Treptiš kao truba neka, formalnih ima razlika, zar ne?

da prsnu uši u čoveka. Ispusti na mundiru, epolete, voz

okolo vrata.

Pojava 12.

ISTI I SKALOZUB, POTOM MOLČALJIN FAMUSOV

Hajte, mili,

FAMUSOV vanredan vist smo sastavili.

Sergej Sergejič! Gde ste, blago nama? Smejaćete se. Gde je knez?

Iskrivilismo vratove za vama. Hajdete i vi, kneže, s nama.

/Privodi ga Hljestovoj/ /Odvodi sa sobom njega i kneza/

Snajkica moja - ona vas već zna

o vama davno prič’o sam joj ja. HLJOSTOVA

/Sofiji/

HLJOSTOVA Uh! Omča s vrata spade mi. Šašavko

/sedeći/ ovaj tvoj otac: kao da je sama

Bili ste ovde pre u puku...kako ono... de, našao diva! Pretstavlja, blesavko,

grenadirskome? a i ne pita, želiš li il' ne.

SKALOZUB MOLČALJIN

/basom/ /daje joj karte/

Novozemaljanske - mušketirskome, S partijom vašom u redu je sve:

a sastav je ovakav: Hteo sam samo da pohvalim to

Foma Fomič i mesje Kok i ja. što uspokoji razgnevljenu gošću.

HLJOSTOVA SOFIJA

Hvala ti, duše! A zlobnom biste okončali zlošću.

/Ustaje/

ČACKI

MOLČALJIN Znate l' šta htedoh reći? Elem:

Što imate psa! starice sve se naprasito zlice,

Kao naprstak kakav! dobro je da ih dvore udvorice,

Divan! A dlaka svilena, pa sja. te budu gromobran i melem.

Jednako sam ga milovao, Molčaljin! Ko bi spokojne ovako

doveo sve u red! I naš'o da je pas

HLJOSTOVA prekrasan: i u pravi čas

Rode, hvala. češljao karte! Zagorecki lako

/Izlazi, a za njom Molčaljin i mnogi drugi/ neće u njemu da premine.

Vi ste tu skoro mnoge osobine

Pojava 13. njegove nabrojali bili;

ČACKI, SOFIJA i nekoliko gostiju sa strane, koji se ali ste mnogo i zaboravili,
u toku scene razilaze.
zar ne?

/Ode/
ČACKI

Tamni je oblak, vala,

Pojava 14.
razjurio k'o dah.
SOFIJA, potom G.N.

SOFIJA
SOFIJA
Ne nastavljajte to.
/za sebe/

Taj čovek dušu vadi meni

ČACKI
uvek me strašno ozlojedi.
A što?
Zavidljiv, zao, gord, sve traži da uvredi
Čime vam tol'ki ulih strah?
i da ubode. Pa zar u godinama tim?

G.N. SOFIJA

/prllazi/ Šta se tu može!

Što ste zamišljeni? /Za sebe/

Sklon izgleda

SOFIJA da poveruje. Svačim se i svim

O Čackem mislim. šegate vi od reda,

moj Čacki! Ded da vidite na sebi

G.N. kako je to!

Kako vam se svidi /Ode/

otkad je doš'o?

Pojava 15.

SOFIJA G.N., potom G.D.

Nije baš pri sebi.

G.N.

G.N. Sa uma siš'o? Gde bi!

Pomerio? To joj se sve čini zar! Al' biće da je.

Iz prstiju tek isisala nije.

SOFIJA Jesi li Suo?

Ne sasvim.

G.D.

G.N. Šta?

Al' se ridi?

G.N.

SOFIJA Za Čackog.

Izgleda.

G.D.

G.N. Šta je?

Čovek rek'o ne bi!

G.N. ZAGORECKI

Lud. Šta?

G.D. ZAGORECKI

Hajde! Poludeo.

G.N. ZAGORECKI

Nije moje. Ah, jest,

znam, znam, već čuh. Zar ja tu vest

G.D. da ne znam? Slušaj tu se izmetnuo

Hogo Sijo? jedinstven. Njega nagna da poludi

lopuža - ujak. Svezali pa s njim

G.N. u žutu kuću, pa u lance.

Tako sam čuo.

G.D.

G.D. Budi

Pa se žuriš, ne? pametan, čoveče! Pa ovde malo pre

da protelališ brže bolje to? bio je on.

G.N. ZAGORECKI

Idem da pitam. Znaće možda ko. Pa šta je s tim?

Pustili znači s lanca, to je sve.

Pojava16.

G.D. POTOM ZAGORECKI G.D.

Našto da pitaš za nevinog koga,

G.D. kad si ti tu! Sam ću ja

Veruj brbljivcu! Glupost čuje gde da vidim, dragoviću, da l' ko zna.

i ponavlja je odmah. Jesi li čuo Pružiću krila. Ti, tako ti boga,

o Čackom? ni reči.
Pojava 17.

ZAGORECKI, POTOM GROFICA UNUKA Pojava 18.

ISTI I GROFICA BAKA

ZAGORECKI

Ko je Čacki tu? GROFICA UNUKA

Poznato ime. Gde sam to i kad Ah! Gmnd maman! Čudesa! Čuh baš sad.

upozn'o nekog Čackog? Čuste l’? Za skandal niste čuli? Novost! Ah, da znate!

Poslastica!

GROFICA UNUKA

Nu? GROFICA BAKA

Govori jače, brate.

ZAGORECKI Začepljene mi uši.

O Čackom; tu u sobi beše sad.

GROFICA UNUKA

GROFICA UNUKA Nemam kad-

Znam; razgovarali smo. /Pokazuje na Zagoreckog/

Il vous dira toute l’ histoire.

ZAGORECKI Idem da pitam.

Je li? /Ode/

Čestitam. Lud je.

Pojava 19.

GROFICA UNUKA

Kako? GROFICA BAKA

Šta to reče? Žar?

ZAGORECKI Požar?

Pomerio.

ZAGORECKI

GROFICA UNUKA Ma nije. Celom tom darmaru

Ma ridela sam čim me omerio, Čacki je kriv.

reč ste mi prosto s usta preoteli.

GROFICA BAKA

Zar Čacki? U buvaru? GROFICA BAKA

Ko top je gluv. Da l' opaziste,

ZAGORECKI da su upravnik grada bili? Znate l’ što su?

U gori vrag ga ne ubi:

kuršumom tras u mozak, skroz kroz šubu KNEZ

od te sad rane šenuo. Ehm!

GROFICA BAKA GROFICA BAKA

Trag mu se gubi I ko je Čackog zatvorio?

u farmazonskom klubu?

Međ muslimane krenuo? KNEZ

Ihm!

ZAGORECKI

Njoj ne dokaza već! GROFICA BAKA

/Ode/ Ma tesak dati mu i ranac!

Pa s njim u četu! Nego! Preverio!

GROFICA BAKA

Anton Antonič! Ah! KNEZ

Pobeže! Svi u prpi! Sve je strah! Uhm!

Pojava 20. GROFICA BAKA

GROFICA BAKA I KNEZ TUGOUHOVSKI Taj Turčin! Taj volterijanac!

Šta? Gluv si, rode, a? Pa uzmi trubu, more!

GROFICA BAKA Eh, od gluvoće nema ničeg gore!

Kneže, o, kneže! Duša mu u nosu,

a traži bal. O, kneže! Čuste l'? Niste? Pojava 21.

ISTI I HLJESTOVA, SOFIJA, MOLČALJIN,

PLATON MIHAJLOVIČ, NATALIJA
KNEZ DMITRIJEVNA, GROFICA UNUKA, KNJEGINJA
SA KĆERIMA, ZAGORECKI, SKALOZUB,
Ahm! POTOM FAMUSOV, I MNOGI DRUGI
 HLJOSTOVA

HLJOSTOVA I sve ga nešto na smeh džarka.

Sišao s uma! Moliću vas ja! Ja rekla ne znam šta, - on uz'o da se ceri.

Ni pet, ni šest! Na prečac, a?

Jesi li Sofija, čula? MOLČALJIN

Mene je hteo da uveri

PLATON MIHAJLOVIČ kako se posla svog

A od kog je ta u Moskvi u arhivi treba da okanem.

prvo potekla vest?

GROFICA UNUKA

NATALIJA DMITRIJEVNA Meni je kao mašamodi stao

Od svih. da pravi komplimente.

PLATON MIHAJLOVIČ NATALIJA DMITRIJEVNA

E, tada Muža mog -

nema se kuda; mada htela sam da se zagrnem –

ja u nju sumnjam. u selendru je slao.

FAMUSOV ZAGORECKI

/Ulazeći/ Ma lud po svemu.

Je l’ za Čackog, da?

Ma šta tu ima da se sumnja? Ja, GROFICA UNUKA

ja sam to prvi otkrio, otkad! Po očima sam njemu

Čudim se samo što još vezan nije. videla to.

Počni o vladi - bog zna, šta će tad

da ti natruća, malo poniznije FAMUSOV

prikloni pleća, pokloni se kome, U njega je ta žica

pa ma i lica samoga monarha, od majke, Ane Aleksevne. Ona

odmah si podlac za nj, dabome. pomerala je umom, pokojnica,

bar osam puta.

 Učenje - ta je kuga; učenost - eto gde je

HLJOSTOVA zec, što se danas tol'ke namnožiše

Baš je vasiona bezumni ljudi, postupci, ideje.

svakakvih čuda puna. Pomerio

u svoje mlado doba! Znači: pio HLJOSTOVA

kolike nije bilo za nj. I, vaistinu, čovek da poludi

od pansiona tih, liceja morskih,

KNJEGINJA od tih - ma daj mi na pomoći budi –

Pa, da. tih uzajamnih škola lankastorskih.

GROFICA UNUKA KNJEGINJA

Bez sumnje. U Petrogradu institut vam ima:

pe-da-goški se, kažu, zove.

HLJOSTOVA Tu profesori jeresima,

Sam šampanj bezverja uče. E, iz škole evo

kupama ple. jedan je rod moj doš'o, glava bistra.

Sad je k’o neki pomoćnik magistra,

NATALIJA DMITRIJEVNA u apoteci. On vam žene

Ma, buteljama: sve izbegava, pa i mene.

i to golemim. Neće da zna za čin il’ zvanje koje.

Botaničar i hemičar. To je

ZAGORECKI knez Fjodor, moj sinovac.

/sa žarom/

Ne, već vedrom; ama SKALOZUB

od četr'est oka, bar; Vest za vas

slušajte šta ja kažem vama. radosnu imam: svud kruži glas

kako već projekti postoje

FAMUSOV za gimnazije, škole i liceje,

Ih, čudna čuda! Strašna stvar da se u njima uči k’o u nas;

ako se trgne koja više! na levo krug i marš; a tatfige pak da stoje
za krupne dane. FAMUSOV

Četiri.

FAMUSOV

Sve je HLJOSTOVA

Sergej Sergejič, male to. Tri, češnjejši.

U korenu preseći valja zlo.

Sve knjige je bio skupio, pa s njima FAMUSOV

u vatru. Ne,

četiristo.

ZAGORECKI

Ne, ne: ima HLJOSTOVA

knjiga i knjiga. Kad bih cenzor post’o, Tristo.

recimo ja: na basne bih se bio

svom snagom okomio. FAMUSOV

Basne su smrt za mene prosto. A u kalendaru

Ničega drugog nema ti u njima mom stoji!...

sem sprdanja i šege s orlovima

i s lavovima. HLJOSTOVA

Životinje su oni, jesu: ali Kalendari lažu sve.

ipak su, brate, carevi, zar ne?

FAMUSOV

HLJOSTOVA Četiriste baš! O, gle ti samo staru

Ma ako nekom daska fali, grlata svađalicu!

jedan mu đavo: da li

od pića il’ od knjiga, de! HLJOSTOVA

No Čackog žalim; mora da ga žali Tristo, priko!

onake čovek, pa hrišćanski čisto. Gle ti! Da ne znam ja koliko

Bio je, pa badava, od tuđinca ima ko!

pametna glava: im’o je duša tristo.

FAMUSOV
Ja volim: četir: upamtite to. Čoveku s puta san je nužan. Daj

da vidim puls. Ti nisi zdrav.

NATALIJA DMITRIJEVNA

ČACKI

HLJOSTOVA Milion muka stiže me i kazni,

Tristo, baš tristo, tristo, pa toliko! te klonuh sav

i dođe kraj silama mojim. Sustadoše

Pojava 22. od prijateljskih zagrljaja grudi,

ISTI, ČACKI od usrdne mi graje mnoge

malaksa sluh, a noge

NATALIJA DMITRIJEVNA od klanjanja me izdadoše.

Evo ga! Na glavu moji najvećma utrudi

gluposti tma,

GROFICA UNUKA pa dušu moju sape neki jad,

Šš! te tu, međ’ tol’ko sveta, ja

/Prilazi Sofiji/

SVI k'o izgubljenik osećam se sad,

Ššš! eaš k’o da nisam svoj.

/Povlače se od njega na drugu stranu/ Moskva za ukus ne prianja moj.

HLJOSTOVA HLJOSTOVA

Šta l’ će biti, ako Gle, sad je Moskva kriva.

izbezumi se, pa obrne

da tuču zapedeva, ako li nasrne FAMUSOV

da ište da se obračuna? Dalje od njega!

/Daje unak Sofiji/

FAMUSOV Sofija, hm! - Da samo

Kako? pogleda bar ovamo.

Bože, na grešne nas izruči milost svoju!

Nisu ti kanda kože sve na broju SOFIJA

Šta vas tolike izaziva? duh ropskog podražavanja u nas

slepog i šupljeg, iskoreni bog,

ČACKI pa iskre svete sjaj,

Neznatan susret u dvorani tamo, da ulije u kog

Francuščić iz Bordoa kao veće neko ko ima duše, te da digne glas,

okolo sebe sabr'o i vatrene. pa primerom i rečju zaulari

Kazuje kako zabrinut je kren'o krepko tu slabost žalosnu u nas

i prepun strepnje na daleko prema tuđini. I ne mari

putešestvije u Rusiju amo ako me i jeretikom nazovu,

k nama, ka varvarima, došao pak ovamo al' naš je Sever sto puta gori za me

na neizmernu ljubaznost naiš’o: otkad za ovu modu novu

nigde da sretne niti glasa ruskog, u trampu dade svoje sve:

nit' lica, baš k'o da iz kruga uskog jezik i ćud i običaje same,

svog rodnog kraja nije ni iziš’o, i otkad radi nje

k’o da je naš'o prijatelje samo žrtvova i starinu svetu svoju

u svojoj pokrajini. Vidiš čisto i divnu svoju nošnja koju

da mu je tu k'o malom caru: dame zameni ovom što izgleda

na isti način ćaskaju i isto skrpljena prema pajačkome kroju:

odelo nose. Njemu sve pozadi rep, a čudan izrez spreda,

potaman to je: ali nama ne. protivne svakom razboru, na ruglo

A kada zaćuta, sa svih strana se ote prirodi samoj: nit' se krećeš lako,

vajkanje, teškanja i uzdisanje. "Ah! niti ti dobro stoji. A okruglo

Francuska! Ah! Na svetu nema te lepote!.." podbradak smešno izbrijan. Onako

Dve sestre te u isti mah, i pamet kratka k’o i nošnja sama

dve kneginjice presudiše tako, i kosa što su kratki. Oh, ako l’ je nama

ponavljajući ono što za svog u krvi da pozajmljujemo, - čemu

detinjstva još nabubaše. O, kako ne učimo se u Kineza, koje

od kneginjica da nas spase bog! dubokoumno tuđenje u svemu

Ja sam postrance, al' u glas od tuđinaca deli

smirene želje slao, da odvratni taj kao da ovi se postoje?

Da l' će se duh naš da isceli
od mode tuđevlaha kad,
da uskrsnemo, pa da narod naš
bodri i umni, makar same baš
po jeziku u nama gleda tad
ne Nemca kao sad
već brata svega. "Otkud može
narodno da se uporedi
s evropskim? Smešno! Ded prevedi
madmozael, madam, - tek ne, o bože,
sa gospoja!" - svako neko
meni je mrmljajući, reko
na račun moj. I, zamislite, vi,
u smeh su prsli svi.
"Gospoja, ha! Ha! Ha! Prekrasno!
Gospoja, ha! Ha! Ha! Užasno!"
Razbesneh se, i, šivot preklinjući,
gromovit spremah odgovor, no svi me
već ostavili behu. Eto vam, na ime,
slučaja sa mnom. Nije nov, budući
da je u celoi ruskoj zemlji tako:
da će u Moskvi, Petrogradu lako
nekakav čovek iz Bordoa biti
srećan da njega kneginje, čim zine,
slušaju s pažnjom punom pitomine
i da će da ih sve ushiti.
A ako ko, međutim, ne miriše
tuđince, govor izveštačen,
a ako li se takvome, šta više,
u glavi pet-šest misli zdravih nađe,
pa se sa njima drzne da izađe
na svetlost dana, Petrograd će tu
i Moskva, nu...
/Obazre se, svi se sa najvećem usrdnošću okreću po
taktu valcera, a ostali se razmestili za kartaške
stolove.)
Kraj trećeg čina
ČETVRTI ČIN
/Paradni trem u domu Famusovih; velike stepenice sa
drugog sprata, sa kojima se sučeljavaju mnoge
pobočne stepenice iz međusprata; dalje, na desno /od
glumaca/ izlaz u bočni ulaz kuće i loža za vratara;
levo, u istom planu, soba Molčaljinova. Noć. Slabo
osvetlenje. Više lakeja; neki od njih idu tamo-amo po
sobi; neki spavaju u očekivanju svojih gospodara./
Pojava 1.
GROFICA BAKA, GROFICA UNUKA. PRED
NJIMA NJIHOV LAKEJ.
LAKEJ
Grofice Hrjuminove kola!
GROFICA UNUKA
/dok je oblače i uvijaju/
I jest mi bal! I jest Famusov taj!
Na izbor goste sazvao! Sve gola
utvara s onog sveta. Nemaš s kim
izmenjaš, niti, vaj,
da igraš s kime.
GROFICA BAKA /Izlazi sa lakejima/

Baldisah sasvim.

Rođena, hajd'mo! Ja ću s nekog bala PLATON MIHAJLOVIČ

jednom rukom u prave, vala. /hladnokrvno/

Bal je divna stvar;

Pojava 2. Al, sužanjstvo je strašno. Ne razumeš

PLATON MIHAJLOVIČ I NATALIJA koji te jad

DMITRIJEVNA
u brak te tenta. Pisano je zar

čoveku na rođenju.
/Jedan lakej se mota oko njih, drugi dovikuje kola/

LAKEJ
NATALIJA DMITRIJEVNA
/S vrata/
Sreće, srce milo,
Gospođa se
anđele moj, Popoša, duše, šta to ima?
popela već u kola i naljutila se.
Šta si pokunjen? Priznaj da je bilo

u Famusovih divne!
PLATON MIHAJLOVIČ

/s uzdahom/
PLATON MIHAJLOVIČ
Evo me, sad ću, sad.
Ja na balovima,
/Izlazi/
Nataša dušo, dremam

i smrtno njih se gnušam,

Pojava 3.
ali kad ti narediš, slušam:
ČACKI I LAKEJ ispred njega
za tvoju ljubav ništa protiv nemam

do jednog sata da požarčim,

ČACKI
pa i da igram, makoliko
Vikni nek kola dotera što pre!
da preko volje na to noge arčim.
/Lakej izlazi/

Prohuja dan, i s njim

NATALIJA DMITRIJEVNA
opsene sve,
Šta se pretvaraš, kad ne umeš!
svih nada čađ i dim
Uživaš prosto kao niko,
što su mi srce plenile. I šta
da te za starca drže.
nadah se naći tu?

I gde je sastanaka čar? Gde lik REPETILOV

usrdno prisan, željan da ti svu Pfuj! Omakoh se! Tvorče! Stoj

dušu pročita? Gde li radost? Krik? da protrem oči! Iz kog grma? Ti?

Gde zagrljaj? Od svega ništa! Baš ovako Prijatelj! Prisni drug! Mon šer! Ah, rode moj!

u kolima, na putu, po ravnici A rugali se meni svi

neobuhvatnoj, ti u tmici, što mi se javi i pretskaže sve:

sedeći prazno, vidiš nešto tako trućale, kažu, glupan, sujeverko.

pred sobom svetlo, plavetno, duboko A sad izvoli, protumači sam:

mnogoliko. Ideš čas i dva jurim ovamo, gle,

i ceo dan, i bodar kao soko baš kao da me neko terk'o,

na konak stigneš. Počin. Ali ta baš k’o da znam,

ravna i glatka stepa, pusta sva, pa drž! O prag se zakačim, i bup!

leži pred tobom dokle dopire ti oko. ljosnem k’o praštac! Ti se meni smej,

Dosadno, mrtvo, i ti kloneš i reci da je Repetilov ćup!

što duže misliš. da laž Repetilov, da je prost; al’ glej!

/Lakej se vraća/ Nešto me prosto vuče tebi, šta ja znam,

Uređeno? Nu? slabost li, ljubav, strast li. Razumej:

dušu ću ja u zalogu da dam

LAKEJ ako li prijatelja igde više

Ni traga od kočijaša. ovakvog nađeš; tako vernoga, hej, hej!

Ma nek me dece, žene liše,

ČACKI nek me se ceo svet odriče,

Ba prioneš nek umrem, ovde, ovo veče,

i nađeš ga. Tek noću da prenoćim tu. nek me sprži sveti Petar...

Pojava 4. ČACKI

ČACKI, REPETILOV Ne trućaj tu u vetar!

/uleti kroz vrata; pri samom ulazu padne koliko je REPETILOV

dug, pa se digne i doteruje/
Ja ti, dabome, nisam drag.

S drugim i tako mogu ja i tako, REPETILOV

s tobom pak gubim pouzdanje svako. Vandalom

Smešan sam, neuk, glup, ubogi, vrag. zovi me, to zaslužih, znam,

Tikvane zasipo sam hvalom!

ČACKI A sam sam, ošamućen, bal sa balom,

Smešnog li samouniženja! ručak za ručkom proteriv'o.

pod starateljstvo sudski stavljan biv'o,

REPETILOV sa balerinama uživ’o:

Grdi me, ja i sam preklinjem čas rođenja, ne jednu, već po tri sam izdržav'o.

kada se setim pravo pio na mrtvo, osvanjivo,

kako sam vreme utucav’o! i zakon i veru, savest, sve opovrgav’o.

Koje je doba, reci?

ČACKI

ČACKI Slušaj: kad lažeš, laži s merom. To je

Doba kad se spi. prosto da čovek očajava.

Ako l’ na bal si nešto hteo,

možeš da ideš već . REPETILOV

Čestitaj mi! Sad mnoga umna glava

REPETILOV u poznanike ubraja se moje.

Šta, bal, kad mi, Sad ne tumaram kao pre

bratac, svu noć, dok dan ne cikne beo, po celu noć.

uljudnosti se igra

kurtalisati nismo kadri, jer - badava – ČACKI

noblesse oblige pristojnost nas sputava. Ni sad, naprimer, ne?

Jesi li čit’o? Ima knjiga.

REPETILOV

ČACKI Jedna noć se ne broji, ali pitaj gde,

A ti si čit'o? Pitam se i sam pitaj me gde sam bio ja.

jesi li Repetilov ti.

ČACKI veoma važnom; o porotnom sudu,

Nagađam. Posigurno o parlamentu, o Bajronu, sluš'o

u klubu. veoma često - al' nisam ni kuš’o

da nešto kažem. Šta ćeš! Sve zaludu!

REPETILOV Osećam! Nisam kadar, glup sam, šta ću!

U engleskom, da. Ah, Aleksandre! Ti nam fališ samo.

Ne okolišim, međutim. Čuj me, učini ljubav: hajd'mo sad baš tamo;

Bilo je zasedanje burno. na nogama smo. Upoznaću

No ćuti. Reč sam zadao da ćutim. s ljudima tebe takvim!

Društvo ti mi imamo Ni nalik nisu na me! S ljud'ma kakvim!

i zasedanja tajna. Uvek samo Ljudi, mon šer! Po umu omladine cvet.

četrvtkom. Savez savršeno tajan.

ČACKI

ČACKI Idite s milim bogom svi!

O, bratac, ja se bojim. Kako? Zašto? U gluvo doba! Ni za svet!

U klubu? Doma ću ja, da spavam želim.

REPETILOV REPETILOV

Jeste. Batali, velim!

Ko ti sad spava?

ČACKI Tačka! bez uvertira. Reši se. - A mi...

To je način sjajan u nas... sve rezolutna glava!

da napipate progon vrlo lako Sve vatra živa! Dvanaest drugova;

i vi i vaše tajne. a galamimo: misliš sto glasova...

REPETILOV ČACKI

O, ne brini! A našto tol’ki bes?

Mi govorimo naglas, bez zazora;

i niko ne razbira. Ja nazora REPETILOV

sluš’o sam tu o nnogom po suštini Pa sad;

galamimo ti, galamimo, brate... momčići ti su, ne znaš prosto šta

za njih da rečeš.

ČACKI Ne ako išteš da narečeš

Galamite, i tol'ki samo? genijem koga, tu je pozitivno

Udušjev Ipolit Markelič naš.

REPETILOV Čitao njega nisi zar?

Nemam kad, Bar nešto? Da li znaš

a tu ni mesto za debate malenkost neku bar?

i objašnjenja nije. Ali, bome, Pročitaj, bratac, makar što.

državno te je delo. On ti ne piše ništa. Ja bih, bome,

Još ono, vidiš, nije zrelo. tukao takve i usto

S neba u rebra ne možeš, dabome. vikao: piši, piši, piši! No, dabome,

Al' kakvi su, mon šer, ti ljudi! Nečuveno! u novinama nećeš naći gdešto:

No, ukratko rečeno: Odlomak njegov, Ogled ili Nešto.

tu ti je prvo knez Gligorij. O čemu Nešto? Pa o svemu! O,

Čudak jedinstveni šalama nas meri. sve ti on zna. Za crne dane mi

S Englezima je vavek, engleski maniri, čuvamo njega. Glavu pak imamo

u svem iz njega Englez viri; kakve u ruskoj zemlji nema. Ti

šiša se kratko, k’o što red nalaže, poznaćeš njega po portretu kratku,

a sve kroz zube cedi kada nešto kaže. da i ne kažem ime samo.

Ne znaš ga? E, sa njim Duelist bio je, u Kamčatku

da se upoznaš. - Dolazi za tim u progon poslat, a vratio se, k’o Aleut amo,

Verkulev Evdokim. aramija je noćna

Jesi li ga čuo kada peva? Čudo! Slavno! i do zla boga

Moraš da čuješ to! prljavih ruku brat.

A osobite ono ničem ravno, Al’ kud i može čovek uma moćna

nezaboravno; da nije lopov? No kraj svega toga,

"A non lasciar mi, ne, ne, ne!" kad o visokoj čestitosti počne,

Ima u nas i brata dva: demon ga neki nadahnjiva,

Leven i Berinjka. Za čudo divno nagreznu krvlju u nj jabuke očne,

zajapuri se, plač ga zagrcava,

pa ti i mi svi redom zaridasmo. Pojava 5.

To su ti ljudi! Gde da nađeš takve? ISTI, SKALOZUB, silazi niz stepenice

Mučno! A ja ne idem međ ovakve:

čorbina čorba ja sam samo. REPETILOV

Zaostao sam malo, lenj sam, prosto strašno. /njemu u susret/

Pa ipak, katkada malašno Ah, Skalozube, dušo draga!

i ja to malo uma ponapregnem, Čekaj! Ta kud ćeš, koga vraga!

zasednem i potegnem Učini ljubav!

pa očas, ma ni sat se s tim ne bečim, /Guši ga zagrljajem/

kalambur k’o od šale sročim.

A drugi moju mis’o nadovežu, ČACKI

pa ti vodviljčić ušestoro sprežu; Kuda da se devam

šestoro drugih to u note stave, od ovih tu?

a drugi, kad se daje, ovacije prave. /Ode u vratarevu odaju/

Smej se ti, bratao, kol’ko ti je drago,

Al’ što se voli - voli. Ono, da, REPETILOV

sposobnostima, bog me ne obdari. /Skalozubu/

Al’ mi je srce dao blago: Odavno oskudevam

i eto što sam ljud’ma mio ja. s vestima o tebi. Čuh od ne znam kog

Pa i ne mari da si u puk sa službom otišao.

ako i slažem; zazorno im nije, Znate li se?

oproste. /Traži očima Čackog/

Gle ti tvrdoglavka tog!

LAKEJ Umak'o! Ništa. Ti si naišao

/Ulazi/ k'o da si s neba pao!

Kola Skalozuba! I ja te molim – al- da znaš

u ovaj mah bez pogovora samo -

REPETILOV da sa mnam pođeš! Sad je tamo

Čija? u knez Gligorija gungula: ceo naš

kružok je tamo, svih četr’est drugova. ni šest ni pet,

Pih, bratac, šta je tu umova! ponudim mu se da mu budem zet.

Na mrtvo se, pre svega, Njegova žena, on i ja

šampanjac tame služi. kartali smo se. Kol’ke svote, pih!

A drugo tol'ko znanja ti se pruži, ostavio sam tamo, sam bog zna.

koliko njega Oni su na Fontanki stanovali,

smisliti ja i ti zacelo a ja do njih

nećemo celog veka svog. sazidam sebi dom.

Al’ kakav dom! Ogroman! Dvorac mali!

SKALOZUB Svud samo kolonade! I koliko

Okani me se. Druge ti na selo para je samo stao! No, toliko:

pozivaj to. Badava ti, pa bog, oženim ti se ja potom

da mene tu salećeš. njegovom ćerkom ipak.

Na učenost me upecati nećes. Al’ od miraza: šipak!

A već za kneza Grišku tvog Od službe isto baš: ni traga!

i drugu tvoju braću Tast Nemac, ali kakva vajda, vraga!

ako ti drago daću Boj’o se, vidiš, da mu se ne kaže

mesto Voltera narednika svog da je bolećiv spram rodbine.

da vas u trojne redove povrsta; Boj’o se! Nuto, vraže!

pa zine l’ ko, nek dobro čuva krsta. Al’ šta to meni, đavola, pomaže?

a njega same prostačine,

REPETILOV sam podmitljivac sekretar,

Vazda mu služba na pameti! sve pigmej sam, sve stvor što piše...

U službi, vidiš, mog'o sam uspeti A sad su svi gospoda, važni, kud ćeš više!

i ja, mon šer! Al’ nedaće je bog Pogledaj adresar!

sručio na me kao ni na kog. Služba i čin su, pfuj! Ordenje iskušenja.

U civilnoj sam službi bio uprav kada Ispravno Aleksej Mahmoćev kaže

baron fon Klec je žarku im'o želju da radikalan samo lek pomaže

da ministarsku dobije fotelju. kod ove stvari:

Ja tada u bolesnika želudac ne vari.

/Zastane, jer primeti da namesto Skalozuba stoji ZAGORECKI
Zagorecki dok je Skalozub nekuda otišao/
A jeste l’ zapazili

da mu je načet um dobrano?
Pojava 6.

REPETILOV, ZAGORECKI
REPETILOV

Koješta!
ZAGORECKI

Izvol’te nastaviti. Ja sam isto tako

ZAGORECKI
liberal žestok; priznajem pošteno.
Svi to misle.
I pošto smelo i neuvijeno

govorim, platih i te kako!

REPETILOV

Mnogo slano.
REPETILOV

/sa dosadom/
ZAGORBCKI
Bez reči svojim putem ode svako.
Pitajte sve.
Tek što li jednog nesta k'o u snu,

nesta i drugog. Čacki bio tu,

REPETILOV
pa k’o u zemlju propade; a tako
Himera.
isto' se zbi sa Skalozubom.

ZAGORECKI
ZAGORECKI
Evo ga naš
Kako mislite vi o Čackom?
knez Pjotr Ilič ovamo, beg i vera,

kao poručen baš,

REPETILOV
a s njim i kneginja i kneginjice.
Nije glup on, beli,

baš sad smo tu se sreli,

REPETILOV
i ćaskali o svačem; prešli potom
Sve gluposti i trice.
na vodvilj, to je nešto, je li?

a sve su drugo trice. Mi smo o tom...

Pojava 7.
U nas je... jednog ukusa smo bili.
REPETILOV, ZAGORECKI, KNEZ I KNEGINJA
SA ŠEST KĆERI, malo potom HLJOSTOVA silazi
sa paradnih stepenica. MOLČALJIN je vodi ispod Ama je li mogućno? Pa šta vam bi?
ruke. LAKEJI se ustumarali.
I otkud? Kako? Protiv svih?

I zašto? Smešno? Sramno! Pih!

ZAGORECKI

Recite, molim, kneginjice, je li

REPETILOV
lud Čacki ili ne?
/Zapušava uši/

Izvin'te, nisam znao da se tako

I KNEGINJICA
razglasilo.
Ko i da sumnja u to sam?

KNEGINJA
II KNEGINJICA
A dašta!
Pa celi svet to veli.
Još da se na razglasi! Pazi sad!

Rizično s njim je govoriti, jašta!

III KNEGINJICA
Pod ključ je njega trebalo još kad!
Drjanski, Tarljanski, Hvorovi, Skačkovi.
Kada razveze, mislio bi ti

da on u malom prstu svom

IV KNEGINJICA
pameti ima više nego svi,
Kome su ovi glasovi još novi?
više od kneza Pjotra! A po mom

prosto je Jakobinac ovaj Čacki vaš...

V KNEGINJICA
Hajdemo, kneže, mi ćemo u naš
Ko to još sumnja?
šestosed. Ti bi mogao uzeti

Kiti i Zizi sa sobom.

ZAGORECKI

Evo ovaj.
HLJOSTOVA

/sa stepenica/
VI KNEGINJICA
S karata dug vaš, kneginjo.
/Repatilovu/

Ti?
KNEGINJA

Ne brin’te,
SVI SKUPA
ostajem dužna.
Msje Repetilov! Vi! Msje Repetilov! Kako!
 Pojava 9.

SVI REPETILOV SA SVOJIM LAKEJEM

/jedno drugom/

Zbogom! REPETILOV

/Odlazi Kneževa porodica. Zagorecki isto tako/ Kuda sada ja da se uputim?

Evo se jutro pomolilo.

Pojava 8. Hajde u kola strpaj me međutim,

REPETILOV, HLJOSTOVA, MOLČALJIN pa vozi kuda bilo.

REPETILOV Pojava 10.

Bože sveti! /Gasi se poslednja lampa/

Anfisa Nilovna! Ah! Čacki! Jadnik! Ele:

Šta ti je visok um? Šta misli smele? ČACKI

Šta tisuć briga? Čemu tad očajno, /Izlazi iz portirove lože/

recite, naše poštenje beskrajno? Šta je to? Čuše l’ ovo uši moje?

Pa to već nije potsmeh, nego pakost prava.

HLJOSTOVA I kakvo čudo, čarolije koje

Tako mu rek'o bog! No sad: učiniše da sav svet prepričava

polečiće ga, naći mu zar leka. o meni gadost tu? Pa jedan tobož žali,

Al' tebi, brajko, nikad ni do veka! likuje drugi pak.

Ti diži ruke. Našao si kad Da može ko, što nije pos’o lak,

da se oglasiš. Možeš da se vratiš, da prozre ljude pa da vidi da li

Molčaljine, sobicak tu je tvoj. u onih kojl laž skovaše ovu

Ostaj mi zbogom! Da me pratiš gori je jezik ili duša.

ne moraš do na ulaz kutnji. I čiji izum to je? Ko to zna!

/Molčaljin ode u svoju sobu/ Glupaci poveruju, pričaju; svet sluša,

Zbogom i tebi, rode moj. a babe odmah na uzbunu zovu:

Pa se jedared već i ti istutnji. i eto javnog mnenja!

/Ode/ To ti je, dakle, domovina ta!

O, ne
doš'o sam do uverenja Vila je tu, baš ona lično.

dolaskom svojim danas amo, I nestade je neobično.

da će mi skoro dovde biti nje. Da nije priviđenje?

No da li samo Da nisam zbilja pomerio?

Sofija zna? Na čudne stvari ja i jesam bio

Pa kazali su, nema sumnje, njoj. Priugotovljen,

Da bi zbog toga baš na račun moj no ovo nije snoviđenje.

ismevala se, ne verujem ja. već čas sastanka ustanovljen.

Svejedno njoj je to, pa tačno ili ne, Molčaljina je zvala. Prosto objašnjenje.

i bio ja il’ drugi ko, Zašto da sebe vama samo:

za srce njoj nijedan - vidim to – njegove sobe eno tamo.

prirast'o nije. Otkad pak u nje

ta nesvest, obamrlost ta? NJEGOV LAKEJ

Oznakom živih strasti smatrao sam ja /sa vrata/

kapris i nerve razmažene, koje Kol....

trice uzbude, trice uspokoje.

Ni pomena! Baš isto tako nju ČACKI

do nesvesti bi uspelo da gane Sss!

kada bi vid'la kako neko psu /Izgura ga napolje/

il’ mački na rep stane. Tu biću.

Ma i do zore tu, ne sklopiv oka, bdiću.

SOFIJA Ako već treba da iskapim jad,

/nad stepenicama, na gornjem spratu, sa svećom u bolje je odjedared tad,

ruci/
nego li da oklevam, kada zlo
Jeste li vi, Molčaljine?
oklevanjem se ne sprečava.
/Brzo opet zatvara vrata/
Otvaraju se vrata.

/Sakrije se za stub/
ČACKI

Za Hrista!
Pojava 11.
Ah, uzburka mi svu krv uzbuđenje!
ČACKI /SKRIVEN/, LISA, SA SVEĆOM
Glava mi gori! Ona, ona ista
 MOLČALJIN

LIZA Je l’ ti, Lizenjka, to u ime svoje?

Muka prava!

Prosto me nema! Umirem, pa to! LIZA

U noć! Na pusti trem! Od živih prezaj ljudi, U ime svoje gospođice.

od avetinja plaši se i boj!

Tiranka gospođica! Bog s njom budi! MOLČALJIN

I Čacki! Svima, bože moj. Da ti prožim’o nije lice

Trn je u oku on. I sad se njoj ljubavni med

na tremu privideo. Ih! i golicao obraščiće tvoje

/Obazire se/ i mileo kroz žilice - to niko

sad će da cunja tremom on! Već nema! rekao ne bi. Zar ti je toliko

briga ga to! Odavno on u stan stalo da budeš kusur samo?

iz odaja je otperjao tih

i sad se već da legne sprema. LIZA

Za ljubav ima još i sutra dan. A vi šte udice bacate

No nalog imam dragom da potečem. sa nevestama, vi biste, da znate,

/Lupa na vrata Molčaljinu/ činili bolje da se manje tamo

Hej, dižite se! Gospođica zove. kmezite i da zevate badava.

Poručila je da vam rečem Koji do svadbe ne dospava

da njoj idete sad iz stope ove, i ne doruča, taj nas pridobija.

da vas ne iznenade i ulove.

MOLČALJIN

Pojava 12. Svadba? A s kim to?

ČACKI/ZA STABOM/, LIZA, MOLČALJIN/

PROTEŽE SE I ZEVA; SOFIJA /UŠUNJA SE
GORE/ LIZA

S gospođicom, ne?

LIZA

Gospodine, pa vi ste kamen, led. MOLČALJIN

Hajde, daleko nade idu te.

Moći će vreme da se otkrije SOFIJA

i bez svatova. /za sebe/

Niskosti!

LIZA

A ma šta to vi? ČACKI

Pa kog smo drugog sebi mi /za stubom/

namenili za muža? Podlac!

MOLČALJIN LIZA

Ne znam. Al’ k’o prut Zar vam ne crveni

zadršćem, strah me svog podiđe obraz od toga?

kada mi samo pred oči iziđe

da Pavel Afanasič koji put MOLČALJIN

može odnekud nenadno da grune Moj je otac meni

i ulovi nas, Rastavi, prokune! amanet ostavio

Al’ Šta! da svakome pre svega, bio to ko bio,

da budem Iskren. Iznimnoga tako idem niz dlaku

ničega nisam naš’o ja kako bih napast izbegao svaku:

u Sofiji Pavlovnoj, iako gazdi u čijem domu

želim joj dobro u bogatstvu svako. boravim na kvartiru,

Voljaše Čackog nekad pa će na me šefu pod kojim služim, odadžiji što mu

zaboraviti baš onako odelo četka, sluščetu, portiru,

kao i na nj. Oh, dušo, kamo da me portirovom psu,

upola vuče tako srce k njoj da repom na me maše izdaleka

k'o što me vuče k tebi. Ali ne! kada me spazi.

Ma kol'ki da je napor moj

da budem nežan, ja se sav prostidim LIZA

da vidim nju, i okuje me sve, Vi ste tu

zalud se samo upinjem i trudim. pod tutorstvom žestokim, nema šta!

MOLČALJIN ne stojim dobra.

Vid ljubavnika uzeh na se ja

da kćeri takvog ugodim čoveka. MOLČALJIN

/baca se na kolena. Sofija ga odgurne/

LIZA Ah, ne srdite se na me!

Čoveka koji Pogledajte me! Setite se!

krmi nas sad i poji,

a jednom zar i čin će da nam da. SOFIJA

Hajdemo, nema više šta Za me

da se tumači. izbrisano je sve! Nemojte

dosadni biti! Sećanja! Ta ona

MOLČALJIN k'o britki nož su!

Hajdemo, znači,

da ljubav svoju udelimo mi MOLČALJIN

kraljevni plačnoj svojoj. Daj /Puzi pred njenim nogama/

da te obujmim od sveg srca. Vaj, Udostojte,

što nisi ona ti! i smilujte se!

/Lisa se opire. On hoće da pođe. Sofija mu prepreči

put./
SOFIJA

Prestanite
SOFIJA
da podlačite! Ustanite!
/skoro šapatom; cela scena a po glasa/
Ne želim nit, sam sklona
Stanite! Čuh i odveć! Kakav gad!
da slušam da mi odvraćate išta.
Stidim se sebe! Stidim se zidova!
Odgovor znam vaš. Slagaćete sve.

MOLČALJIN
MOLČALJIN
Šta? Sofija Pavlovna!
Smilujte mi se!

SOFIJA
SOFIJA
Ni reči! Ni slova!
Ne, ne, ne.
kumim vas bogom. Ja za sebe sad
 danju, na javi. Bezočni toliko

MOLČALJIN i niste vi, koliko

Šalio sam se! Nisam rek'o ništa, uvrnuta je duša vam u grud'ma.

osim da... Ali je samoj drago meni

što noću ovo saznala sam sve:

SOFIJA nema se pred kim da crveni

Bež'te, velim, ovaj čas! k'o ono kad u nesvest malo pre

Ili ću vikom da uzbudim sve padoh, a Čacki tu...

i upropastim i sebe i vas.

/Molčaljin ustaje/ ČACKI

Smatrajte otsad' k'o da nikad pre /baci se među njih/

znali me niste! I ne očekujte I sad je tu,

da se tu vajkam, il’ mi usna reče tu, pritvornice!

prekor, il' s oka suza da poteče.

Vi niste vredni nje. Al’ da vas, čujte, LIZA I SOFIJA

u domu ovom zora ne zateče, Ah! Ah!

i da o vama, dok mi život teče. /Liza od straha ispusti sveću, Molčaljin se skrije u
svoju sobu/
Ne čujem ništa više.

Pojava 13.
MOLČALJIN
ISTI, OSIM MOLČALJINA
Vaša volja.

ČACKI
SOFIJA
Brže tlu,
Jer će me bes inače i zlovolja
u nesvest padaj! Razloga za nju
nagnati da ispričam ocu sve.
još više ima nego tada,
Ne marim ja za sebe, vi to znate.
još više ima nego tada,
Idite! Stojte! Sreću još imate
pa bi na svome mestu bilo.
što beste ropske ćudi te
Najzad se, evo, prokljuvilo,
većma po noći, gde nas niko
i zagonetki ključ se naš'o sada .
gledao nije, no pred ljud'ma,
I žrtvovan sam evo kom!
Ja ne znam prosto kako besu svom Kći Sofija Pavlovnal Ah! Bezočnica!

uzde sam steg'o. Bestidnica! Od iste fajte

Gledam i mislim da me vara vid, k'o pokojna mi žena, njena mama,

a dragi - radi kog se prenebreg'o a sew sporečkam s dragom polovinom,

pređašnji drug i ženski strah i stid – već ti je negde s njom muškarac. Ama,

kroz vrata beši da ne odgovara. poboj se boga! Kakvom to vradžbinom

Ah, ko da prozre igru sudbe! Kara primamio te? Zar ga nisi ti

onog ko ima dušu, bič je njemu; pozvala ludim sama? Ne, ta ja sam, gle!

Molčaljin – a ne zna se po čemu – i glup i slep! Pa to je dosluh sve!

žive pak kao bubrezi u loju. I on je sam u njemu, a i gosti svi.

Što li sam, bože, kažnjen tako!

SOFIJA

/sva u suzama/ ČACKI

Ne nastavljajte. Priznajem u svemu /Sofija/

krivica svoju, Još sam vam, znači, obavezan ja

al’ ko je mog'o i da zna za ovu izmišljotinu?

da je u njega podmuklost tolika!

FAMUSOV

LIZA Polako!

Ah, bože moj! Galama, topot, vika! Kod sme, bratac, ta

Ovamo juri kuća sva. uvijanja ne pale. Ma se pekli vi,

Vaš otac! Sad će da vam se zahvali. ne verujem vam. A i ti,

i ti si, Filjka, mamlaz. Za vratara

Pojava 14. postavio sam lenjog truta ja.

ČACKI, SOFIJA, LIZA, FAMUSOV I RPA SLUGU Niti što čuje, nit’ što zna!
SA SVEĆAMA
I kud se vrzma, kud tumara?

I zašto trem da ne zaključaš ti?

FAMUSOV
I gde ti behu oči, gde ti behu uši?
Ovamo! Za mnom! Brže! Što ste stali?
Robiju ćete napipati svi!
Što više sveća i fenjera dajte!
Surgun će vas da sruši.
Te avetinje gde su? Ba! Sve znana lica!
Ama za groš zazvoniću na zvona sva,

prodali biste mene još. razglasiti kroz narod na sav glas;

A svem je u tome kriv mangupluk, tvoj, rastrubiti po celom gradu;

ti što ti, k’o na ulju igra oko. nastati da o tome svi doznadu,

Eto ti Most Kuznjecki, modni kroj da dospe i do ministra,

cifranje i kinđurenje! Žestoko i do senata, i do cara.

izučila si da ljubavne tamo

parove svodiš! Ali čekaj samo: ČACKI

u red ću tebe ja dovesti. /posle izvesnog ćutanja/

U selo, marš! Kokoške ćeš mi poći Izvin’te... sebi da dođem ne umem;

da čuvaš ti onamo. slušam, a ne razumem.

A već i ti ćeš divno se provesti! K’o da bih hteo da mi ne znam šta

Red će već, kćeri, i na tebe doći! objasne, rastrojen sam... k'o da nešto čekam ja

Pričekaj samo dan il’ dva. /Sa žarom/

Nećeš mi ti u Moskvi biti, Slep li sam! O, u kog zna tol'ki trud

Nit’ ćeš se s ljud’ma provoditi. nagrade tražih. Jurih kao lud,

Tebe ću tetki u Saratov ja, leteh i drhtah, misleć’ da je tu

u pustinju, na selo, dalje malo na domak ruke sreća! Radi kog

od svih đida, pa ćeš tad otoič ja, otvoriv dušu svu,

da vidiš, ćero, šta je jad prosipah reči nežna srca svog

kada ti bude u tal palo onako strasno i onako stidno?

da zevaš šuteć žitija, svjatejših, A vi ste

i kad pretpostavili meni koga?

za đerdjefom pročamiš - Vas, pak, sad, izabrali koga? Ta, za ime boga,

molim, češnjejši, zašto ste nadom neprekidno

da mi ni tako ni ovako mamili mene? Zašto niste

ne dolazite. I onako iskreno rekli da je sve

to vam se piše da će vrata svako ono što beše među nama pre

uskoro da zatvara ispred vas. za vas sad šega, da je mrzak vam,

To ću već ja da zbrinem; ja, spomen na ona čuvstva i na one

porive srdaca u nama činovi - vama želim sanak lak

koje ne behu kadri da uklone u blaženom neznanju,

iz srca mog ni terevenke, niti tek vi ste, hvala višnjem nastojanju,

premena mesta, ni daljine. opasnosti se sada spasli

Dis'o sam njima, životna suština da orodim se s vama.

oni mi behu, nisam mog'o biti Nameriće se zato drugi, spretan,

ni trena mišlju udaljen od njih. uslažno presamićen, krotak i okretan,

O, da ste rekli da je moj a povrh svega svojim odlikama

dolazak nagli, lik moj, reči kroj, budućem tastu dorastao.

vid postupaka mojih svih - Tako! Otrežnjen sad sam sasvim ja,

da je za vas sa očiju sam stres’o maglu sna,

odvratno sve to, ja bih onaj čas i veo s njih je spao.

odnose s vama prekinuo svoje, Sad ne bi bilo zlo da prospem s reda

i, pre rastanka konačnog s vama, gorčinu svoga gađenja i jeda

ja vas ni pit'o ne bih ko je na kćer, na dragana - glupaka,

taj što mu srce darovaste. na oca i na celi svet.

/Potsmešljivo/ S kim beh to? Kud me baci usud klet?

vi ćete, kad se razmislite bolje, Kunu te, ratosiljaju se, falanga veštaka

pomiriti se s njim. Rad čega što duše vade, trućala upornih;

cveliti sebe? Ta do mile volje ljubavnih izdajica, lukavih prostaka,

moći ćete se vi pre svega u mržnji ustalaca neumornih;

paštiti oko njega, zlogukih baka,

a pelene ga povijati, nakaznih pametnjakovića,

i kud vam drago sa poslom ga slati. staraca što, izmišljotine zaman

Muž papučar, muž slušče, paž u žene, izmišljajući, satreše se taman.

to je moskovskih svih muževa baš Za ludog ste mladića

ideal visok! Ali dosta. Mene proglasili me svi u jedan glas.

gordošću ispunjava raskid vaš, Imate pravo tu: iz ognja će bez rana

vama, gospodin oče, pak, - izići taj ko bude pola dana

kojem su tako za srce prirasli kadar provesti izmeđ’ vas

i isti vazduh diše,

a ostane mu pamet nenačeta.

Dalje iz Moskve! Amo ja ne dođoh više.

Glavom ću bezobzirce preko sveta

uteći da potražim kraj

gde skrovito mestašce ima koje

za uvređeno osećanje moje.

Kola mi, kola daj!

/Iziđe/

Pojava l5.

ISTI BEZ ČACKOG

FAMUSOV

Gle sad! Pa je li da je s uma saš'o?

Reci, bez šale, a? Ludak!

Šta drobi on to? Šta?

Šta je pronaš’o!

Tast! Presamićen! Pa za Moskvu te

užasne stvari! A i ti si, ne?

rešila baš do kraja me poseći?

Malo l’ je moja kob plačevna!

Ah, šta l’ će bože moj, na ovo reći

kneginja Marija Aleksejevna?

Kraj