BREHT

Bertolt Breht bio je dramski pisac, pozorini reditelj i teoretiar pozorita.

injenica da se bavio trima delatnostima podrazumeva I odnose meu njima, koji
su u Brehtovom sluaju sloeni. Naime, pisac Breht ne potuje uvek postulate
teoretiara Brehta I obrnuto. To je prirodan process I ne treba se uzimati kao
odlika nedoslednosti ili kao slabost stvaraoca.
Breht zatie pozorinu scenu I pozorini repertoar Nemake dvadesetih
godina XX veka I to pozorite naziva kulinarskim. Nezadovoljan je vladajuom
koncepcijom teatra, nezadovoljan je publikom. U svom upeatljivom poreenju
pozorine I sportse publike, Breht uoava monotonost I neinsirativnost pozorine
publike, ukazuje na raznolikost I aktivnost sportske. Tadanje pozorite doivljava
kao mesto na koje dolaze ljudi odreenog obrazovanja I misljenja da bi te svoje
stavove potvrdili.
U svom obimnom teorijskom delu, stvara jedinstvenu, originalnu I uticajnu
koncepcijsku epskog,nearistotelovskog teatra. U samom imenu uoava se
opozicija epsko:dramsko koja je kod Aristotela jasna I u osnovama je shvatanja
knjievnih rodova. Aristotelov pojam koji je za Brehta jako vaan I koji jeste jedan
od kljunih pojmova Aristotelove poetike, svakako je pojam katarze. Breht
odbacuje katarzu kao element teatra, protiv je uivljavanja I poistoveivanja
publike sa likovima. U tom smislu pominjemo prvi od kljunih pojmova Brehtove
poetike Verfremdung, tj. Verfremdungseffekt, koji se kod nas neadekvatno
prevodio kao otuenje, odnosno zaudno, a najtaniji prevod bi bio prevod
izrazom process u kom poznato postaje strano. U pojmu zaudnosti Breht
insistira na relaciji razmljivo-nerazumljivo-razumljivo. Dakle, efekat zaudnosti se
svodi na prikazivanje poznatog pojma na takav nain da nam poznate stran, da
bismo ga ponovo, stvarno shvatili. Poznat je primer sa runim satom, kada
teoretiar navodi da ne treba pitati oveka koliko je sati ve da li je pogledao
nekada na svoj sat, da sagovornik ne bi automatizmu bacio pogled samo na
kazaljke. Svrhu zaudnosti pokazuje na primeru jedne porodice. Ukoliko bi se na
sceni prikazala situacija u kojoj u kuu ulaze slubena lica I iznose stvari
izbacujui porodicu na ulicu, postigao bi efekat zaudnosti. Iako je to logina
situacija u kojoj je porodica pristala u datom trenutku na odreene uslove koje
nije ispunila I onda sada trpi posledice, ovako prikazana situacija ukazuje na
surovost pravila I podrazumeva promiljenog gledaoca.
U tom smislu pominjemo I Brehtovu uvenu emu 1931.godine gde u dve
kolone postavlja pojmove vezane ze dramski I epski teatar. Napomena koju iznosi
povodom tabele jeste da jedna kolona ne iskljuuje drugu, ve da je u pitanju
akcenat koji se stavlja na jedan pojam u odnosu na drugi. Kada u tabeli epskoh
teatra stavlja razum, a u tabelu dramskog emociju, teoretiar govori o prednosti
koju njegovo pozorite daje razmu nad emocijama. Koncepciija epskoh teatra ne
rauna ne emotivnu publiku koja se uivljava I poistoveuje sa likovima, ve
naprotiv na razumnog, promiljenog I kritiki nastojenu publiku koja donosi
zakljuke. Tako jedinstva vremena, mesta I radnje nisu vise odrednice pozorinog
teksta, epski teatar prikazuje episode u duem vremenskom period sa razliitih
prostora, svaka epizoda jeste pria za sebe I sve zajedno takoe tvore celinu.

Lementi tetra kao to su muzika, svetla, dekoracija, ne moraju I ne bi trebalo da

podvlae iznetu poentu, ve mogu biti u potpunoj oprenosti sa ambijentom, a
sve u cilju ne uivljavanja gledaoca, podseanja da su u pozoritu I da o onome
to vide treba da razmiljaju, sve u cilju izbegavanja iluzije.
Nakon prve faze svog stvaranja, Breht zapoinje dugu fazu gde postaje
didaktian, nauan I gde svoje postulate dovodi do krajnosti. U tom period nije
mu strano da iskljui estetsku funkciju teatra I da insistira na krajnjoj
didaktinosti. Treba imati u vidu da govorimo o vremenu hitlezizma u Nemakoj i
da pod utiskom svega to se u drutvu deava u to vreme, Breht smatra da je
posao pozorita da menja svet. Piui o Hitlerovim govorima, teoretiar insistira
na elemntima dramskog u njegovom izvoenju, na poistoveivanju, zavoenju i
govori da to dovodi do toga da su nakon govora sluaoci saglasni sa Hitlerom,
odnosno Mazalom, kako ga je on nazivao. U tom smislu, pozorite treba da
postane sredstvo informisanja, deo javnog ivota gde e se ljudi informisati i
saznavati. Tako je Breht zapravo stvarao didaktiki i politiki teatar.
Nakon toga dolazi trea faza u kojoj Breht sniava ton i u velikoj meri
redefinie svoje stavove iz druge faze, vraajui se pre svega stanovitu o
estetskoj funkciji teatra. On sada insistira na umetnosti, ali ono to su osnove
njegove koncepcije i dalje stojii. Kada govori o uivanju I o potrebi da publika
uiva u predstavi, nastavlja da pravo uivanje proizlazi iz saznanja I shvatanja.
Sada Breht insitira na meuljudkim odnosima I na relacijama u tekstu. To nas
dovodi do sledeeg vanog pojma epske koncepcije teatra, a to je gest. Breht
smatra tekst ne treba da izraava oseanja ve stanovita I to kroz gest, tako da
se emocionalni potencijal komada zapravo pretvara u gestini potencijal, u
sistem znakova koji imenuju emocije. Glumac svoju ulogu treba da razume kroz
gestove I kroz ponaanje ostalih junaka prema njegovom junaku.
Drama Majka hrabrost I njena deca deava se u vreme Tridesetogodinjeg
rata izmeu protestanata I katolika koji se vodio u 17.veku to govori I podnaslov
Hronika iz tridesetogodinjeg rata i napisana je 1939.godine. Jedinstvo vremena I
prostora ne postoji, budui da se radnja protee na ceo rat I razlita podruja.
Takoe je epizodinost jedna od glavnih odlika ove drame. Majka hrabrost
nadimak je Ane Firling koja ima najstarijeg sina Ajlifa, mlaeg vajcarka i erku
Katrin koja je tokom rata zanemela. Oni putuju sa vajcarskom vojskom, majka
vue svoju kantinu i ivi od prihoda koji joj omoguava ratno vreme. Pored nje i
njene dece, u drami su likovi prostitutka Iveta, pukovski svetenik, kuvar I ostali
koji se zovu narednik, seljak 1,2,3, vrbovnik, vojskovoa itd. Tokom putovanja
vrbovnik pokuava da privoli Ajlifa i vajcarka u rat, nakon ega iz reakcije majke
hrabrosti vidimo njeno razmiljanje o ratu kao problemu koji nita ne reava,
njeno kategorino odbijanje da joj sinovi stupe u vojsku i stanovite da ona od
rata samo zarauje.
Kako radnja odmie, najpre jedan, a potom drugi sin stupaju u vojsku i
ginu, vojnici Katrin unakaze lice nakon ega ve nema ima male anse za udaju.
Komad je proet songovima koje peva majka hrabrost i iznosi svoja stanovita.
Kada se zabrine pri kraju rata da nee imati od ega da ivi, narednik je tei
reima da e dravnici uvek zapoinjati negde neki rat i da potpuni mir nikada

nee nastupiti. Ne koristei se petetikom i melodramatinou, Breht predstavlja

uase rata i majku koja gubi svo troje dece. Ta ista majka neko je ko u tom ratu
zarauje, ko pregovara, cenjka se i spletkari ne bi li oslobodila decu. U jednom
trenutku nije joj strano ni da pokua da zavede narednika, ne bi li oslobodila sina,
a na to nagovara i i Ivetu. Scena u kojoj erka Katrin rtvuje svoj ivot tako to se
penje na krov u toku noi i lupajui u bubanj upozorava metane susednog sela
da je vojska blizu, koliko god potresna bila, nagoni na razmiljanje gledaoca,
injenica da je Katrin nema i da ne objanjava svoje motive za ovakav in i ve
samo preuzima neto povodom situacije, ine scenu snanom i efektnom.
Vreme nastanka drame, kao i izvoenja (1941.godine) neminovno prizivaju
Drugi svetski rat. Na pomolu najveeg rata u istoriji oveanstva, Breht pie
komad o jednom dugom, znatno ranijem ratu, pokazujui univerzalnost i
besmisao koji svaki rat sa sobom nosi. Nastoji da trgne publiku, da im ukae na
ono to dolazi, bira temu majke i njenog gubitka dece i kroz tu paradigmu slika
sutinu bilo kog ratovanja besmisao. U poslednjoj sceni drame majka hrabrost
gura telo svoje ubijene erke, potpuno sama.
Bertolt Breht predstavlja izrazito specifinu i jednu od kljunih figura drame
XX veka. Njegova uenja, praksa I dramski tekstovi ostavljaju veliki uticaj na
kasnije generacije dramskih pisaca. Plodan pisac, sjajan teoretiar I vana licnost
tadanjeg pozorinog ivota, Breht predstavlja autentinu I autohtonu pojavu u
istoriji svetske knjievnosti.