Contents

1. UVOD 5
2. AUTORSKA PRAVA I INTELEKTUALNA SVOJINA U
SAJBER PROSTORU 7
2.1. O AUTORSKIM PRAVIMA I SAJBER PROSTORU
9
2.1.1. Intelektualna svojina i autorsko pravo 9
2.1.2. Autorsko pravo i srodna prava 12
2.1.3. Nosioci autorskih i srodnih prava 14
2.1.4. Sadrina autorskog prava 16
2.1.5. Autorska dela 23
Ogranienja autorskih prava 28
2.1.7. Krenje autorskih prava u sajber prostoru
32
2.1.8. Javni domen 36
2.1.9. Izazovi konceptu autorskih prava 44
Licence otvorenog sadraja 50
2.1.11. Licence kreativne zajednice (Creative
Commons Licenses) 55

1
 2.2. O MEUNARODNIM I NACIONALNIM
PRAVILIMA ZATITE AUTORSKIH PRAVA U SAJBER
PROSTORU 61
2.2.1.ACTA - TRGOVINSKI SPORAZUM PROTIV
FALSIFIKOVANJA63
2.2.2.GRUPA KRIVINIH DELA PROTIV
INTELEKTUALNE SVOJINE U ZAKONODAVSTVU
SRBIJE 74
2.3. AUTORSKA DELA U SAJBER PROSTORU 109
2.3.1. PISANA AUTORSKA DELAU SAJBER
PROSTORU 109
2.3.2. MUZIKA DELAU SAJBER PROSTORU 120
2.3.3. AUDIO-VIZUELNA DELAU SAJBER PROSTORU
125
2.3.3.2. TELEVIZIJSKI I RADIO PROGRAMI 129
2.3.4. GOVORNA DELAU SAJBER PROSTORU 132
2.3.5. OSTALA AUTORSKA DELA U SAJBER
PROSTORU 134
2.3.6. ZBIRKE AUTORSKIH DELA I PODATAKA U
SAJBER PROSTORU 151
2.4. AUTORSKA PRAVA I INTERNET DOMENI 157

2
3. ZATITA ELEKTRONSKIH PODATAKA I PRAVO
PRIVATNOSTI U SAJBER PROSTORU 165
3.1. ZATITA ELEKTRONSKIH PODATAKA 165
3.1.1. ZATITA PODATAKA U RAUNARSKIM
SISTEMIMA I MREAMA 165
3.1.2. PRAVNI OKVIRI ZATITE 168
KONVENCIJA SAVETA EVROPE O ZATITI LICA O
ODNOSU NA AUTOMATSKU OBRADU PODATAKA I
ZAKON O SLOBODNOM PRISTUPU
INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAAJA REPUBLIKE
SRBIJE134 174
3.2 PRAVO NA PRIVATNOST NA INTERNETU 185
3.2.1 PRIVATNOST I ZATITA LINIH PODATAKA
185
3.2.2 OPASNOSTI PO PRIVATNOST LINOSTI NA
INTERNETU139 188
3.2.3 ISTRAIVANJE DELA VTK I PRIVATNOST
LINOSTI141 191
4. ELEKTRONSKO POSLOVANJE U SAJBER PROSTORU
204
4.1. POJAM ELEKTRONSKOG POSLOVANJA 204
4.2. PRAVNA PITANJA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA
209
3
 4.3. PRAVNA REGULATIVA ELEKTRONSKOG
POSLOVANJA U SRBIJI 211
4.3.1 ZAKON O ELEKTRONSKOM POTPISU 213
4.3.2 ZAKON O ELEKTRONSKOJ TRGOVINI 220
4.3.3 ZAKON ELEKTRONSKOM DOKUMENTU 227
5. VISOKOTEHNOLOKI KRIMINAL U SAJBER
PROSTORU 234
5.1 OSNOVNE NAPOMENE 234
5.2 KRIVINA DELA VTK 243
5.2.1 Pojmovi iz Krivinog zakonika vezani za dela
VTK186 243
5.2.2 Klasifikacija krivinih dela VTK 250
5.3 PROCESUIRANJE DELA VTK I ELEKTRONSKI
DOKAZI 276
PROCESNE ODREDNICE SADRANE U KONVENCIJI O
VISOKOTEHNOLOKOM KRIMINALU SAVETA
EVROPE 276
5.3.2 ELEKTRONSKI DOKAZI209 282
6. ZAKLJUAK 295

4
1. UVOD

ta je to to se moe nazvati internet pravom? Na

ovo pitanje nema jednostavnog odgovora, ali je
sigurno da pravne norme na meunarodnom i
nacionalnom nivou moraju da obuhvate to vei broj
novonastalih situacija i prue jasna pravila po kojima
e se ponaati uesnici u sajber prostoru kako bi imali
to vii nivo pravne zatite. Sajber prostor, kao
virtualni prostor bez jasnih fizikih
granicasvakodnevno stavlja na muke veliki broj
pravnika irom planete. Njihov je zadatak da osmisle
meunarodne konvencije i nacionalne propise koji e
u to veoj meri moi da pomognu u reavanju
mnogobrojnih konfliktnih situacija. Nedozvoljeni
pristup raunarima i raunarskim sistemima,
raunarske prevare, raunarske sabotae, irenje
raunarskih virusa, kraa autorskih dela, preuzimanje
virtuelnog indentiteta, preuzimanje kontrole nad
tuim raunarima, izmena, brisanje ili unoenje
netanih podataka u bazama podataka, prislukivanje,
ometanje, i presretanje elektronskih komunikacija,
virtuelni upadi u zatiene mree i bankarske sisteme,
irenje pornogrfaskih sadraja, irenje rasne, verske,
nacionalne mrnje virtuelnim putem, prodaje

5
nelegalnih supstanci i drugih predmeta preko
raunarskih mrea, upravljanje i kontrola nad sajber
prostorom, bezbednost elektronskog potpisa i
elektronskih ugovora, sukob nadlenosti kod sudskih
postupaka, prikupljanje elektronskih dokaza u sudskim
i drugim postupcima, i mnoga druga pitanja
predstavljaju veliki izazov dananjice.

Knjiga koja se nalazi pred vama rezultat je nastojanja

da se itaocu ukae na najvei broj pravnih problema
koji mogu nastati korienjem sajber prostora za
komunikaciju, za protok podataka i informacija, kao i
za prodaju roba i usluga. Nastojali smo da
predstavimo do sada postignute rezultate u pravnom
regulisanju sajber prostora i posebno pitanja vezanih
za autorska prava, za zatitu podataka i privatnosti,
elektronsko poslovanje, i visokotehnoloki kriminal.

Istraivanje internet prava ve danas predstavlja

izuzetno vanu oblast, a sigurno je da e pravno
regulisanje ove oblasti biti jo i vanije u budunosti,
pa ova knjiga moe da predstavlja poetni korak u
upoznavanju sa velikim brojem razliitih problema koji
nastaju u sajber prostoru, a kako se odraavaju na na

6
svakodnevni ivot oni moraju da budu adekvatno
pravno regulisani.

2. AUTORSKA PRAVA I INTELEKTUALNA SVOJINA U SAJBER

PROSTORU

Sajber prostor je trenutno najvei resurs informacija

na svetu. On je iroko otvoren za postavljanje i
preuzimanje informacija. Mnogi korisnici interneta
usled nedovoljnog poznavanja prava smatraju da sve
to je na internetu mogu koristiti na svaki nain koji
poele tako da esto prelaze crvenu liniju i kre
autorska prava. Mnogi su ak sasvim pogreno
ubeeni da autorska prava nisu zatiena u sajber
prostoru. Veliki broj korisnika interneta misli da
ukoliko na samom delu u digitalnoj formi ne postoji
zabeleka o kopirajtu, odnosno zatienom autorskom
pravu to delo se moe koristiti slobodno, odnosno da
ono nije zatieno autorskim pravom. Ovo su zablude
koje korisnike interneta mogu skupo kotati, jer je
svako autorsko delo na internetu zapravo zatieno
autorskim pravom na osnovu Bernske konvencije o
autorskim pravima i na osnovu nacionalnih zakona o
autorskim pravima bez obzira da li je to na samom
delu naznaeno ili nije. Naravno postoji i veliki broj
7
autorskih dela u sajber prostoru koja su u javnom
domenu, odnosno ije slobodno korienje je svima
dozvoljeno, ali to mora biti na samom autorskom delu
izriito naznaeno. Autori se mogu odrei nekih svojih
autorskih prava u korist korisnika u sajber prostoru, ali
i to mora takoe biti izriito naznaeno. Postoje i
autorska dela kojima su zbog protoka vremena istekla
imovinska ovlaenja autorskog prava. Ta autorska
dela su takoe postala javno dobro, odnosno prela u
javni domen.

Da li korisnici interneta smeju da kopiraju autorska

dela i alju ih drugim korisnicima internet bez znanja
autora? ta je to "fer upotreba" autorskog dela? Kakvi
sve oblici odgovornosti postoje i koji uslovi treba da
budu ispunjeni da bi pojedinac, ili pravno lice
odgovaralo za krenje autorskih prava? Ova i mnoga
druga pitanja predstavljaju danas, a predstavljae i u
budunosti pitanja od izuzetnog znaaja.

Razvoj informacionih tehnologija i interneta

prouzrokovao je poveanje razliitih oblika
ugroavanja intelektualne svojine u sajber prostoru.
Gotovo neograniena dostupnost knjievnih dela,
naunih radova, muzikih radova, video radova, i
8
drugih autorskih dela u digitalnom obliku uzdrmala je
iz temelja tradicionalni koncept autorskih prava. On je
morao da doivi ogranienja i promene pod uticajem
novih koncepata: licenci otvorenog sadraja, copyleft-
a, softvera otvorenog koda, znanja kao javnog dobra,
licenci kreativne zajednice (Creative Commons
Licenses), slobodne razmene informacija, itd.

2.1. O AUTORSKIM PRAVIMA I SAJBER PROSTORU

2.1.1. Intelektualna svojina i autorsko pravo

Razvojem informacionih tehnologija, interneta,

digitalnog sveta, i sajber prostora doneo je
mnogobrojne izazove klasinim konceptima u mnogim
oblastima prava, pa ni oblast intelektualne svojine i
autorskih prava nije bila izuzetak.

Izraz intelektualna svojina definisan je u Konvenciji o

osnivanju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu
donetoj 1967.g. i kasnije izmenjenoj 1979.g. U lanu
dva te Konvencije data je definicija intelektualne
svojine kao prava koja se odnose na: - knjievna,
umetnika i nauna dela, - interpretacije umetnika i
izvoaa, fonograme i radio i TV emisije, - pronalaske
9
u svim oblastima ljudske aktivnosti, - nauna otkria, -
industrijski dizajn, - fabrike, trgovake i uslune
igove, kao i trgovaka imena i trgovake nazive, -
zatitu od nelojalne utakmice i sva druga prava vezana
za intelektualnu aktivnost u industrijskoj, naunoj,
knjievnoj i umetnikoj oblasti..1

Pojam intelektualna svojina oznaava stvaralatvo

uma, odnosno ovaj pojam pre svega obuhvata
pronalaske, knjievna i umetnika dela, simbole,
imena i slike koje se koriste u trgovini. Intelektualna
svojina nije konkretno, materijalno vlasnitvo nad
nekim predmetom, ve pravo odnosno skup
ovlaenja koje pravni poredak zemlje priznaje
nosiocu prava intelektualne svojine. Ova prava imaju
autori, pronalazai i ostali nosioci prava intelektualne
svojine.

Intelektualna svojina je unikatna i ona je plod line

kreativnosti i inovativnosti. To moe biti bilo koja
aktivnost iz bilo koje oblasti ivota: pronalazak iz bilo
koje oblasti tehnike, ime pod kojim se prodaje
proizvod ili nudi usluga, pesma, slika, film, i sl. Skoro u
svakom pojedinanom sluaju, intelektualna svojina

10
stimulie napredak, transformiui drutvo i dodajui
vrednost naem ivotu.2-

Intelektualna svojina je podeljena na dve kategorije:

industrijsku svojinu i autorsko pravo. Industrijska
svojina obuhvata patente za pronalaske, igove,
industrijski dizajn i

geografske oznake i oznake porekla, i topografiju

integrisanih kola.
Autorsko pravo kao koncept nastaje u 18 veku sa
osnovnom idejom da se zatite prava autora, jer su
knjige pretampavane bez odobrenja autora i bez
plaanja naknade autorima. Autorsko pravo se prvo
titilo u tamparskoj industriji, a kasnije se proirilo i
na sva ostala autorska dela.

U okviru intelektualne svojine neki autori posebno

izdvajaju baze podataka kao novu sui generis oblast
intelektulne svojine.3
Danas pojam autorsko pravo obuhvata zapravo
autorsko pravo i srodna prava.

11
2.1.2. Autorsko pravo i srodna prava

Izraz autorsko pravo karakteristian je za evropsko

pravo. U anglosaksonskom pravu se koristi izraz
kopirajt (copyright). Osnovna razlika izmeu ova dva
izraza je u tome to je autorsko pravo u sutini lino
pravo autora bazirano na vezi izmeu autora i
njegovog dela, dok se kopirajt strikno odnosi na delo
kao takvo.

Autorsko pravo ukljuuje, ali se ne ograniava, na

knjievna dela (kao to su romani, poezija i drame),
nauna dela (monografije, lanci, predavanja),
filmove, muzika dela, umetnika dela (kao to su
crtei, slike, fotografije, koreografije, skulpture, itd.),
referentna dela, novine, reklame, mape, tehnike
crtee, kompjuterske programe, baze podataka i delo
arhitekture.

Zakoni u nekim zemljama definiu autorsko pravo kao

pravo autora knjievnih, naunik, strunih i umetnikih
dela.4 Pored autorskog prva postoje i prava srodna
autorskom pravu. Autorskom pravu srodna prava
odnose se na prava i obim pravne zatite umetnikog
izraaja, te zatite organizacionih, poslovnih i
12
finansijskih ulaganja u izvoenje, proizvodnju,
distribuciju i radiodifuziju autorskih dela, a
obuhvataju:

prava umetnika izvoaa na njihovim izvoenjem;

prava proizvoaa fonograma na njihovim

fonogramima;

prava filmskih producenata (proizvoaa videograma)

na njihovim videogramima;

prava organizacija za radiodifuziju na njihovim

emisijama;

prava izdavaa na njihovim izdanjima;

prava proizvoaa baza podataka na njihovim bazama
podataka.

Zakon o autorskim i srodnim pravima u Srbiji pod

strodnim pravima obuhvata: pravo interpretatora,
pravo proizvoaa fonograma, pravo filmskog
13
producenta (proizvoaa videograma), pravo
proizvoaa emisije, pravo proizvoaa baze
podataka, i pravo izdavaa koje obuhvata dva osnovna
prava: pravo prvog izdavaa slobodnog dela (dela koje
je u javnom domenu, a koje prethodno nije bilo
izdato) i pravo izdavaa tampanih izdanja na posebnu
naknadu.5

Autorsko pravo i srodna prava kljuni su za ljudsko

stvaralatvo, jer pruaju autorima podsticaj u obliku
priznanja i novanih naknada, a s druge strane pruaju
im odreenu sigurnost da se njihova dela mogu
distribuirati bez straha od neovlaenog kopiranja ili
piraterije, a ukoliko do toga doe, osigurana im je
odreena zatita autorskog prava.

2.1.3. Nosioci autorskih i srodnih prava

Nosiocima autorskog prava nazivaju se stvaraoci dela

zatienih autorskim pravom i njihovi naslednici i
pravni sledbenici.

Nosilac autorskog prava je fizika osoba - autor - koja

je stvorila originalnu intelektualnu tvorevinu (autorsko
14
delo), koja ima originalnost i odreenu formu. Autoru
pripada autorsko pravo na njegovom delu inom
stvaranja dela bez ispunjavanja bilo kakvih
formalnosti, kao to su registracija ili depozit dela.

Autorom se smatra linost ije je ime, pseudonim ili

znak na uobiajen nain oznaen na primercima dela
dok se ne dokae suprotno. Ako je vie autora
uestvovalo u izradi dela radi se o koautorskom delu.
Ako je tako ostvareno delo nedeljiva celina,
koautorima koji su uestvovali u stvaranju dela svojim
stvaralakim doprinosom, pripada zajedniko autorsko
pravo na stvorenom delu. Ako dva ili vie autora
sastave svoja dela radi njihovog zajednikog
korienja, svaki od autora zadrava autorsko pravo na
svom autorskom delu.

Nosilac srodnih prava moe biti svaka fizika i pravna

osoba, osim prava umetnika izvoaa koje, po svojoj
naravi, pripada fizikoj osobi koja izvede delo iz
knjievnog ili umetnikog podruja ili izraaje folklora.

Korisnik srodnih prava moe biti: interpretator

(glumac ili muziar) za izvoenje autorskog dela,
proizvoa zvunih zapisa (na kasetama, kompakt
15
diskovima, itd) za njihove snimke, i organizacija za
radiodifuziju za njihove radio ili TV programe, filmski
producent, proizvoa baze podataka, itd.

2.1.4. Sadrina autorskog prava

Sadraj atorskog prava obino odreuje nacionalna

zakonska regulativa u ovoj oblasti, a obino je to
zakon o autorskim i srodnim pravima.6 Na osnovu
ovog zakona nosioci autorskog prava imaju iskljuivo
pravo da koriste ili ovlaste druge da koriste delo pod
dogovorenim uslovima. Nosilac (nosioci) prava na delo
moe da zabrani ili odobri: njegovo reprodukovanje u
svim oblicima, ukljuujui tampanje i zvune zapise;
njegovo javno izvoenje i saoptavanje javnosti;
njegovo emitovanje; njegovo prevoenje na druge
jezike; i njegovu adaptaciju, kao to je roman koji se
transponuje u scenario za film.

Mnogi tipovi dela, zatieni na osnovu zakona o

autorskim i srodnim pravima, zahtevaju masovnu
distribuciju, saoptavanje, i ozbiljno finansijsko
investiranje za njihovo uspeno irenje i plasiranje (na
primer, publikacije, zvuni zapisi i filmovi), stoga

16
stvaraoci esto ustupaju prava na svoja dela
kompanijama koje e najbolje moi da razvijaju i
plasiraju delo na tritu, traei za uzvrat naknadu u
obliku isplate i/ili autorskog honorara (naknada je
zasnovana na procentu od prihoda koji donosi delo, ili
paualnoj naknadi).

Autorsko pravo se sastoji od:

moralnih prava autora - tite line i duhovne veze

autora s njegovim delom,

imovinskih prava autora - tite imovinske interese

autora u pogledu korienja njegovih dela,

drugih prava autora - tite ostale interese autora u

pogledu njegovog dela.

Moralna prava autora obuhvataju:

Pravo objavljivanja autor ima pravo da odlui kada i

kako e njegovo delo da postane pristupano javnosti,

17
Pravo na priznanje autorstva autor ima pravo da
bude priznat i oznaen kao autor dela (pravo
paterniteta), i svaka linost koja javno koristi autorsko
delo je duna da na
odgovarajui nain naznai autora dela (na primer na
grafikom izdanju dela, na programu koncertne
izvedbe dela i sl.), osim ako autor u pisanom obliku
izjavi da ne eli da bude naveden.

Pravo na potovanje autorskog dela i ast ili ugled

autora autor ima pravo da se usprotivi svakom
deformisanju, sakaenju ili drugoj izmeni svojeg dela
(pravo integriteta) i svakom korienju dela koji
ugroava njegovu ast ili ugled (pravo na reputaciju),
Pravo pokajanja autor ima pravo da opozove pravo
korienja dela i da sprei njegovo daljnje korienje
uz nadoknadu tete korisniku toga prava, ako bi
daljnje korienje kodilo njegovoj asti ili ugledu.
Time se uvaava injenica da je autorsko delo odraz
autorove linosti, iz ega sledi da se autoru daje
pravna mogunost da na specifian nain utie na
budue korienje svojeg ve objavljenog ili izdatog
dela. Pravo pokajanja traje

18
za ivota autora i on ga se ne moe odrei.7

Imovinska prava su iskljuiva prava autora, jer autor

moe da odobri ili zabrani korienje

svog dela na bilo koji nain. Time se potvruje

apsolutnost (delovanje prema svima) autorskih
imovinskih prava koja naroito obuhvataju pravo
reprodukcije, pravo distribucije (stavljanja u
saobraaj), pravo saoptavanja javnosti te pravo
prerade. Ona obuhvataju svaki oblik iskoritavanja
autorskog dela kod kojeg dolazi do izraaja potreba za
zatitom imovinskih interesa autora. Imovinska prava
autora prava manifestuju se naroito kao:

pravo reprodukcije (pravo umnoavanja) pravo

izrade autorskog dela u jednom ili vie primeraka, u
celosti ili u delovima, neposredno ili posredno,
privremeno ili trajno, bilo kojim sredstvima i u bilo
kojem obliku.

19
pravo distribucije (pravo stavljanja u saobraaj) i
iznajmljivanje pravo distribucije je iskljuivo pravo
stavljanja u saobraaj izvornika ili primeraka autorskog
dela prodajom ili na koji drugi nain. Iznajmljivanje
oznaava davanje na korienje izvornika ili primeraka
dela u ogranienom periodu, radi ostvarivanja
neposredne ili posredne imovinske ili komercijalne
koristi, kao i o pravu davanja primeraka dela u zakup.

pravo saoptavanja autorskog dela javnosti obuhvata:

o pravo javnog izvoenja (npr. izvoenje uivo na

priredbi ili koncertu, recitovanjem ili sviranjem i
pevanjem),

o pravo javnog predstavljanje scenskih dela (npr.

scenska izvedba dramskog dela u pozoritu)

pravo javnog prenoenja izvoenja ili predstavljanja

(npr. kada se muziko delo koje se javno izvodi uivo u
koncertnoj dvorani, istovremeno saoptava javnosti
izvan prostora te dvorane pomou zvunika ili na
ekranu),

20
pravo javnog saoptavanja fiksiranog dela (npr.
putanje muzike s CD-a putem muzikih linija i CD
plejera),

o pravo javnog prikazivanja,

o pravo radiodifuzijskog emitovanja,

pravo radiodifuzijskog reemitovanja (sluaj kada se

delo koje je primarno emitovala jedna organizacija za
radiodifuziju istovremeno u celosti i u neizmijenjenom
obliku reemituje putem kablovske mree ili od strane
druge

organizacije za radiodifuziju),

o pravo javnog saoptavanja radiodifuzijskog

emitovanja (sluajevi javnog saoptavanja kao to su
oni kada se u ugostiteljskom objektu javno puta
muzika s radija ili televizije bez naplate ulaznica),

21
pravo stavljanja na raspolaganje javnosti (pravo
saoptavanja javnosti putem Interneta ili druge sline
globalne digitalne mree).

pravo prerade - iskljuivo je pravo na prevoenje,

prilagoavanje, muziku obradu ili koju drugu
prepravku autorskog dela.

Takozvana prava autora prema vlasniku primerka

autorskog dela su prava koja nose

obeleja i imovinskih i moralnih prava, a ne mogu da

se svrstaju ni u jednu od navedenih kategorija. Ona
obuhvataju pravo sleenja (pravo autora na
odgovarajui udeo od prodajne cene, ostvarene
svakom preprodajom originala njegova likovnog dela
koja usledi nakon prvog otuenja dela od strane
autora, pod odreenim uslovima) i ostala druga prava
autora (pravo pristupa delu,

22
pravo zabrane javnog izlaganja dela primerka dela
likovne umetnosti, kao i pree pravo autora na
preradu primerka dela arhitekture).

Vlasnik autorskih prava ima eksluzivno pravo da

reprodukuje delo zatieno autorskim pravom, da ga
prerauje i na osnovu toga stvara novo autorsko delo,
da distribuira kopije autorskog dela, da izvodi
autorsko delo ili ga predstavlja u javnosti. Svaka osoba
koja neko od ovih prava koristi bez dozvole autora kri
autorska prava autora, osim u sluajevima kada se to
moe kvalifikovatiu kao fer upotreba autorskog dela ili
u sluajevima kada je autorsko pravo isteklo i
autorsko delo je postalo javni domen.8

2.1.5. Autorska dela

Autorsko delo je originalna intelektualna tvorevina iz

knjievnog, naunog i umetnikog podruja koja ima
individualni karakter, bez obzira na nain i oblik
izraavanja, vrstu, vrednost ili namenu. Prema tome,
bitne karakteristike, da bi se neko delo smatralo
autorskim, su:

23
originalnost intelektualnog (kreativnog) ostvarenja,
odnosno ostvarenja ljudskog duhovnog stvaralatva -
originalnost (izvornost) u smislu autorskog prava ne
zahteva apsolutnu novost, ve se trai tzv. subjektivna
originalnost (izvornost), odnosno novost u
subjektivnom smislu. Delo se smatra subjektivno
originalnim ako autor ne oponaa drugo njemu
poznato delo i nosi lini peat autora.

knjievno, nauno,struno ili umetniko podruje dela

- navedena sintagma ima u autorskom pravu znaajno
ire znaenje, nego to u teoriji knjievnosti znae
knjievna dela, a u istoriji umetnostiumetnika dela.

Zatitu autorskog prava uivaju izraaji, to

podrazumeva vidljivu formu odreene ideje koja se
postie pomou razliitih sredstava izraavanja, kao
to su npr. pisana ili izgovorena re, pokret tela, zvuk,
kao razliiti dvodimenzionalni ili trodimenzionalni
oblik.

Autorska dela jesu naroito:

24
jezina dela (pisana dela, govorna dela, raunarski
programi) - npr. romani, pesme, prirunici, novinski
lanci;

muzika dela, s reima ili bez rei;

dramska i dramsko-muzika dela;

koreografska i pantomimska dela;

dela likovne umetnosti (s podruja slikarstva,

vajarstva i grafike), bez obzira na materijal od kojega
su nainjena, te ostala dela likovnih umetnosti;

dela arhitekture;

dela primenjenih umetnosti i industrijskog dizajna;

fotografska dela i dela proizvedena postupkom

slinim fotografskom;

25
audiovizuelna dela (kinematografska dela i dela
stvorena na nain slian kinematografskom stvaranju)
- u pravilu filmovi;

kartografska dela;

prikazi naune ili tehnike prirode kao to su crtei,

planovi, skice, tabele i dr. Prevodi, prilagodbe,
muzike obrade i druge prerade autorskog dela, koje
su originalne

intelektualne tvorevine individualnog karaktera,

zatieni su kao samostalna autorska dela. Prevodi
slubenih tekstova iz podruja zakonodavstva, uprave
i sudstva zatieni su osim ako su uinjeni radi
slubenog informisanja javnosti i kao takvi objavljeni.

Zbirke samostalnih autorskih dela, podataka ili druge

grae kao to su enciklopedije, zbornici, antologije,
elektronske baze podataka i sl., koje prema izboru ili
rasporedu sastavnih elemenata ine sopstvene
intelektualne tvorevine njihovih autora, zatiene su
kao takve.

26
Narodne knjievne i umetnike tvorevine u izvornom
obliku nisu predmetom autorskog prava, ali se za
njihovo saoptavanje javnosti plaa naknada kao za
saoptavanje javnosti zatienih autorskih dela.

ta je to autorsko delo definie svako nacionalno

zakonodavstvo posebno, pa je to u Srbiji prema
Zakonu o autorskim i srodnim pravima "orginalna
duhovna tvorevina autora, izraena u odreenoj
formi, bez obzira na njegovu umetniku, naunu ili
drugu vrednost, njegovu namenu, veliinu, sadrinu i
nain ispoljavanja"9.

Ovaj Zakon posebno, kao autorska dela navodi:

pisano delo (knjiga, broura, lanak, prevod,

raunarski program u bilo kom obliku njihovog
izraavanja, ukljuujui i pripremni materijal za
njihovu izradu i dr.);

govorno delo (predavanja, govori, besede i dr.);

27
dramsko, dramsko-muziko, koreografsko i
pantomimsko delo, kao i dela koja potiu iz folklora;

muziko delo, sa reima ili bez rei;

filmsko delo (kinematografska i televizijska dela);

delo likovne umetnosti (slike, crtei, skice, grafike,

skulpture i dr.);

delo arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog

oblikovanja;

kartografsko delo (geografske i topografske karte);

plan, skica, maketa i fotografija; i

pozorina reija10.

Ogranienja autorskih prava

28
Objavljenim autorskim delom moe da se koristi bez
autorovog odobrenja ili bez autorovog odobrenja i
bez plaanja naknade, samo u sluajevima kada to
zakon izriito doputa:

privremene radnje reprodukcije autorskog dela;

reprodukcija autorskog dela fiziko lice moe

reprodukovati autorsko delo na bilo koju podlogu ako
to ini za privatno korienje, kao i reprodukovati
autorsko delo u obliku fotokopije i za drugo sopstveno
korienje, koje nema direktno ili posredno
komercijalnu svrhu i nije namenjeno ili pristupano
javnosti. Nije doputena reprodukcija cele knjige osim
ako su primerci te knjige rasprodani najmanje dve
godine, notnih zapisa, elektronikih baza podataka,
kartografskih dela kao ni izgradnja arhitektonskog
objekta;
efemerne snimke - organizacija za radiodifuziju koja
ima odobrenje za emitovanje autorskog dela moe da
snimi to delo sopstvenim sredstvima na nosa zvuka,
slike ili teksta za potrebe sopstvenog emitovanja;
javne arhive, javne biblioteke, obrazovne i naune
ustanove, ustanove za predkolski odgoj i socijalne

29
(karitativne) ustanove, a koje svoje usluge ne
naplauju, mogu iz vlastitog primerka reprodukovati
autorsko delo na bilo koju podlogu u najvie jednom
primerku;
korienje autorskog dela u nastavi ili naunom
istraivanju, sudskim i upravnim odlukama, u svrhu
informisanja javnosti;

citati doputeno je doslovno navoenje odlomaka

autorskog dela koje je na zakonit nain postalo
pristupano javnosti, radi naunog istraivanja,
nastave, kritike, polemike, recenzije, osvrta, u meri
opravdanoj svrhom koja se eli da se postigne i u
skladu s dobrim obiajima, time da se mora naznaiti
izvor i ime autora;

doputeno je reprodukovanje autorskih dela koja su

trajno smetena na ulicama, trgovima, parkovima ili
drugim mestima pristupanim javnosti te
distribuisanje i prioptavanje javnosti takvih
reprodukcija, uz odreene izuzetke;
doputena je prerada autorskog dela u parodiju u
meri koja je potrebna za njen smisao, kao i karikaturu,
a uz navoenje dela koje se prerauje i njegovog

30
autora, prerada dela za line potrebe koja nije
namenjena i nije dostupna javnosti i prerada u vezi sa
dozvoljenim korienjem dela, koja je prouzrokovana
samom prirodom ili nainom tog korienja;
za potrebe osoba sa invaliditetom, dozvoljeno je bez
dozvole autora i bez plaanja autorske naknade,
umnoavanje i stavljanje u promet autorskog dela,
ako to delo ne postoji u traenom obliku, ako je
njegova upotreba u direktnoj vezi sa invaliditetom tih
osoba i u obimu koji zahteva odreena vrsta
invaliditeta i ako to umnoavanje i stavljanje u promet
nije uinjeno radi ostvarivanja posredne ili

neposredne imovinske koristi.

Autorsko pravo traje za ivota autora i sedamdeset

godina nakon njegove smrti, bez obzira kada je
autorsko delo objavljeno.

Autorsko pravo na anonimnom autorskom delu i delu

objavljenom pod pseudonimom traje sedamdeset
godina od objave tog dela.

31
Prestankom autorskog prava, autorsko delo postaje
javno dobro, te moe slobodno da se koristi uz
obavezu priznanja autorstva, potovanja autorskog
dela te asti ili ugleda autora.

Autorsko pravo ne titi ideje, nauna otkria,

postupke, metode rada i matematike koncepte,
slubene tekstove iz podruja zakonodavstva, uprave i
sudstva (npr. pravne propise, upravne akte, sudske
presude), kao ni njihove zbirke koje su objavljene radi
slubenog
informisanja javnosti (slubena glasila, dnevne novosti
i druge vesti koje imaju karakter obine medijske
informacije.

2.1.7. Krenje autorskih prava u sajber prostoru

Razmena fajlova

Razmena fajlova u sajber prostoru danas predstavlja

najei oblik ugroavanja autorskih prava. Poznat je
sluaja Napster iz 2000.g. Napster je kao peer to
peer servis za razmenu muzikih fajlova omoguio

32
milionima korisnika da razmenjuje uglavnom
autorskim pravima zatiene muzike fajlove. Ovo je
naravno izazvalo brojne sudske sporove, Napster je
bankrotirao, ali se broj ovakvih servisa u sajber
prostoru uveao do nesluenih razmera. Ovi servise-i
danas ne nude samo muzike fajlove, ve i sve druge
fajlove, od fajlova muzikih zapisa, video zapisa,
filmova, pa sve do fajlova razne vrste softvera,
odnosno kompjuterskih programa.

Kompanija Apple je 2003.g, uz dogovor sa

kompanijama iz muzike industrije i uz potovanje
autorskih prava, postavila svoj servis za razmenu
muzikih fajlova iTune namenjen korisnicima
iPoda - muzikih plejera, iPhona mobilnog
telefona, a danas i iPada - tablet kompjutera.

Kompanija Google je organizovala digitalnu biblioteku

knjiga u okviru koje se nalazi ogroman broj
digitalizovanih knjiga, ali komapnija nije imala
odobrenje od velikog broja autora za digitalizaciju
njihovih knjiga pa je u sporu koji su vodili izdavai
protiv Google-a tokom 2011.g. sud odluio da je
Google duan da nadoknadi trokove autorima.11

33
Upravljanje digitalnim pravima

Upravljanje digitalnim pravima (Digital rights

management, DRM) je termin koji oznaava
tehnologije kojima se kontrolie pristup
informacijama u digitalnom svetu od strane izdavaa,
odnosno vlasnika autorskih prava kako bi se ogrniilo
korienje digitalnih sadraja. To je samo jedan oblik
zatite autorskih prava i predstavlja digitalno
zakljuavanje intelektualne svojine da ne bi bila
ukradena. Tipian praktian primer digitalnog
upravljanja pravima je iTunes amerike kompanije
Apple. Ovakav vid upravljanja digitalnim sadrajem
podran je nizom
meunarodnih pravnih akata. U tehnolokom smislu
upravljanje digitalnim pravima obezbeuje kontrolu
nad korienjem digitalnih medija ograniavanjem
pristupa, kopiranja ili konverzije u druge formate od
strane krajnjeg korisnika.

Protivnici koncepta upravljanja digitalnim pravima

iznose argument da se tim vidom digitalne kontrole
onemoguavaju korisnici da ine neto to je potpuno
u skladu sa zakonom: npr. da prave kopije CD-a ili
DVD-a za svoje potrebe, da pristupaju radovima u
34
javnom domenu, da koriste materijale za istraivanja i
u obrazovne svrhe, u skladu sa fer upotrebom. Ovim
argumentima brani se teza da je upravljanje digitalnim
pravima u suprotnosti sa vaeim propisima o
autorskim pravima.

Vano je istai razliku izmeu analognih i digitalnih

snimaka. Analognim audio ili video snimcima na
ploama, magnetnim trakama, audio ili video
kasetama skladiti se signal kao neprekidni talas za
razliku od digitalnog signala (bilo kao audio ili kao
video signal) koji se danas koristi, a koji se zapravo
sastoji od podataka, kao jedan vid kombinacija
brojeva: jedinica i nula. U sluaju analognog snimanja
radi se o fizikom snimanju na medijum (plou ili
kasetu), a u sluaju digitalnog snimanja radi se o
upisivanje podataka u neki vid kompjuterske
memorije . Analogni mediji ne mogu se kopirati bez
gubitka kvaliteta, a kvalitet se kod analognih medija
gubi i samim normalnim korienjem, dok se digitalni
snimci mogu kopirati bez gubitka kvaliteta, a oni ne
gube na kvalitetu usled korienja. Analogne snimke
mogue je konvertovati u digitalne snimke
jednostavnim postupkom od strane svakakog
korisnika kompjutera.

35
Tehnologije upravljanja digitalnim pravima koriste se
pre svega u industriji zabave (muzika, video, e-knjige,
kompjuterske igrice, TV i Radio emitovanje, itd.). Ova
tehnologija se zasniva na ugovorima sa ogranienim
licencama na koje korisnici moraju da pristanu da bi
imali pristup odreenom web sajtu ili da bi preuzeli
odgovarajui softver. Ovom tehnologijom se
kontrolie pristup i reprodukcija online informacija, pa
ak i njihovo kopiranje za linu upotrebu.

2.1.8. Javni domen

Pitanje javnog domena, odnosno javnog vlasnitva je

jedno od najee raspravljanih pitanja u vezi sa
intelektualnom svojinom.

Danas javni domen oznaava javno vlasnitvo

intelektualne svojine. To je pravni institut
anglosaksonskog prava i oznaava znanje i inovacije u
odnosu na koje nijedna osoba, ili drugi pravni subjekt
ne moe (ili ne eli) da uspostavi ili odrava vlasnike
interese, pa ovakva

36
autorska dela i inovacije ine deo opteg kulturnog i
intelektualnog naslea oveanstva koje u principu
svako moe da koristi ili iskoriava.12
U istorijskom smislu javni domen je predhodio zatiti
intelektialne svojine. Prvo su sva kulturna i nauna
dela predstavljala javni domen, pa se tek razvojem
tamparske industrije i trita donose pravni propisi o
zatiti autorskih prava. Pojam javnog domena
uoblien je krajem 19 veka. Viktor Igo, francuski
knjievnik, 1878.g. je odredio dva glavna obeleja
javnog domena: prvo da delo nakon to ga autor
objavi nije vie jedino njegovo vlasnitvo ve pripada i
ljudskom duh, postaje drutveno javno dobro, i drugo
da je sigurna sudbina dela da jednog dana postane
javno dobro. Bernska konvencija iz 1886.g. poziva se
na javni domen kome pripadaju dela koja nemaju vie
autorsko pravnu zatitu.13

Javni domen kao argument koriste mnogi kritiari

sadanjeg sistema zatite intelektualne svojine.
Pitanjem javnog dobra bavi se Svetska organizacija za
intelektualnu svojinu, kao i mnogi politiari i vlade.
Mnogi projekti digitalizacija kulturnog naslea
baziraju se na javnom domenu.14

37
Nikakva dozvola nije potrebna da bi se koristitio ili
kopirao, odnosno distribuirao materijal koji je deo
javne svojine bez obzira na svrhu ili namenu kako
privatnu tako i komercijalnu (industrijsku). To se
moete initi potpuno besplatno, bez plaanja prava
na korienje, trajni, ili privremeni zakup licence i
slino.

Javni domen se moe definisati i kao suprotnost

raznim oblicima zatite intelektualne svojine, javni
domen stoji nasuprot zatienim robnim markama
(kod nas je prihvaen termin ig), patentima i slino.
Za materijal pod javnim vlasnitvom nema zakona
koji ga uva od korienja od strane lanova drutva.
Moe se rei da materijal koji je predmet javne svojine
slui kao osnov za novi kreativan rad.

Prilikom definisanja pojma javnog vlasnitva odnosno

javne svojine moe se rei da da je to ono to pripada
svim ljudima. Kod korienja dela koji je deo javnog
domena nema ni obaveze pozivanja na originalnog
autora, iako se to smatra utivim i fer odnosom.
Meutim, treba imati na umu da iako je dozvoljena
kreativna upotreba dela u javnom vlasnitvu, kao i

38
njegovo, menjanje, unapreivanje i/ili inkorporacija u
druga dela, to ne znai da i novo delo koje moe
nastati tom prilikom predstavlja javnu svojinu, ono
moe da sadri i delove koji spadaju pod domen
zatite autorskih prava, to jeste moe biti vlasnitvo
autora koji ga je stvorio, te ukoliko nije jasno
naznaeno da i to novo delo autor stavlja u javno
vlasnitvo treba predpostaviti da postoje neka
zadrana prava.

Autorska prava centralnu panju poklanjaju

eksploataciji rada, ali nikada ne reguliu sam pristup i
upotrebu dela dok je kod javnog domena u prvom
planu mogunost intelektualnog pristupa delima u
javnom domenu.15

Autorska prava bi trebala da ostvare fer balans

izmeu prava autora da kontrolie irenje svoga dela i
javnog interesa da se delo to vie iri i budu
dostupno to veem broju ljudi.16

Javno dobro je generalno definisano kao materijal koji

ne podlee zatiti autorskih prava ili je materijal kome
su autorska prava istekla, prestala da vae. Javno
39
vlasnitvo upuuje na potpuno odsustvo autorske
zatite dela, odnosno na intelektualnu svojinu koja
nije kontrolisana od strane nekog.

Materijal, rad deklarisan kao javni domen ili vlasnitvo

se moe smatrati delom "javnog kulturnog naslea",
svaki lan drutva se podstie da ga koristi za svaku
svrhu, ukljuujui kopiranje, modifikovanje,
unapreenje, ak ga moete i prodati odnosno
koristiti u komercijalne svrhe.

Autorsko delo postaje deo javnog domena ili onda

kada originalni autor dela stavi delo na raspolaganje
drutvu, kada se svesno, dobrovoljno i neopozivo
odrekne prava koja mu kao autoru dela sleduju, ili jo
ee kada prava na kopiranje i korienje nekog dela
isteknu, odnosno kada delo dostigne odreenu
starost, ili kada originalni autor, odnosno nosilac
prava ne produi prava koja ima ili ih se odrekne.

Autorska dela i inovacije mogu se nai u javnom

domenu na razliite naine:

40
1. Izostankom pravne zatite zato to su: kreativna
dela koja su nastala pre donoenja zakonske
regulative u ovoj oblasti (dela Vilijama ekspira,
Ludviga van Betovena, Arhimedovi pronalasci, itd.),
dela; narodne umotvorine, tradicionalni folklor; dela
za koje se ne moe utvrditi ko je autor, nekreativna
dela koja zbog nedostatka kreativnosti ne podpadaju
pod zatitu zakona o
autorskim pravima (matematike formule, sudske
odluke, legislativa, intuitivno organizovane zbirke
podataka, azbuni spiskovi, rezultati pretraivanja,
itd.).17

2. Istekom pravne zatite zato to je proao rok.

Veina autorskih prava ima rok trajanja i kad proe taj
rok delo ili patent prelazi u javno vlasnitvo. Kod
patenata taj rok je uobiajeno 20 godina, a kod
autorskih prava je potrebno da se ispuni vie uslova.
Ti uslovi su: da je delo objavljeno pre 1.1.1923.g. ili
najmanje 95 godina pre 1. januara tekue godine, da
je vlasnik autorskih prava umro najmanje 70 godina
pre 1. januara tekue godine, da nijedna drava
potpisnica Bernske konvencije o autorskim pravima
nije odredila trajna autorska prava na odreenom

41
delu, da SAD i EU nisu donele pravni akt o produenju
trajanja autorskih prava.

3. Odricanjem od pravne zatite. Zakonom o

autorskim pravima SAD sva dela stvorena od strane
Vlade SAD stavljaju se u javno vlasnitvo. Pojedine
institucije i autori mogu se odrei pravne zatite i
preneti svoja dela u javni domen uz pomo recimo
GNU licenci za slobodnu dokumentaciju, licence
slobodnog softvera, "copyleft" licenci, "Creative
Common 0" licence. U sluaju kada je autor dela
svesno, dobrovoljno i neopozivo stavio svoje delo u
javni domen, on se odrekao svih prava koje je imao
nad tim delom i ne moe ih kasnije (u sluaju da
proceni drugaije) opozvati, odnosno povratiti prava
nad dotinim delom. To znai da je u momentu
stavljanja dela bio svestan da e se njegovo delo moi
koristiti bez ikakve naknade, od bilo koga i na bilo koji
nain. Na primer, autori dela koji su svoje radove
stavljali u javno vlasnitvo pre 20-30 godina verovatno
nisu mogli ni da predpostave da e se njihova dela
koristiti u medijumu kao to je internet i na naine i u
svrhe u koje se koriste. Preporukom Uneska iz 2003.
godine koja se odnosi na univerzalni pristup sajber
prostoru u okviru definicije javnog domena ukljuuju
se i javni podaci i zvanine informacije koje stvaraju
42
vlade i meunarodne organizacije i dobrovoljno im
omoguuju pristup.18 Praktino moe se rei da
materijal koji je deklarisan licencom "javno dobro"
zapravo materijal sa nultom licencom. Odricanje od
sadanjih i buduih autorskih prava mogue je na
osnovu pravnih propisa amerikog zakonodavstva,
koje regulie "javni domen". U naem pravu takva
mogunost prenosa svih autorskih prava ili odricanja
od svih autorskih prava ne postoji.19
Znaaj postojanja javnog domena je veliki iz vie
razloga: obrazovnog, demokratskog, ekonomskog i
slobodne konkurencije. Ta uloga je jednakog znaaja
kao i uloga postojanja autorskih prava, jer omoguuje
kulturnu raznolikost, slobodu stvaranja, inovacije,
razvoj kulture i nauke. Snaan i jak javni domen u
kulturi i nauci omoguava stvaranja kulturnog blaga
oveanstva i dostupnost tog blaga svima. To je
osnovni pokreta drutvenog i ekonomskog razvoja i
titi od privatizacije, prisvajanja i predstavlja balans u
odnosu na postojanje iskljuivosti intelektualne
svojine.20

Veliku pretnju javnom domenu predstavljaju pokuaji

stvaranja digitalnih monopola uz pomou tehnolokih
metoda ograniavanja pristupa digitalnim sadrajima.

43
Upravljanje digitalnim pravima predstavlja termin koji
pokriva nekoliko razliitih sistema i mehanizama
globalne kontrole sadraja. Drugim reima, DRM je bi
trebalo da ozakoni sisteme kontrole koji omoguavaju
potpuno kontrolisanje digitalnih sadraja, bilo koja
upotreba da je u pitanju. Rani primer DRM-a su
kriptovani DVD sadraji koji su kodirani odreenom
enkripcijom iji je klju u vlasnitvu DVD foruma i dri
se u tajnosti, pa proizvoai DVD playera moraju
potpisati odreene ugovore kako bi mogli da
reprodukuju kriptovani DVD sadraj. Ovo je samo
jedan od primera kako DRM propisi onemoguavaju
slobodnu razmenu sardaja, pa se esto moe uti da
bi skraenica DRM trebalo da oznaava Digital
Restrictions Management.21

2.1.9. Izazovi konceptu autorskih prava

Dugo se nije dovodio u pitanju koncept autorskog

prava, ali sa pojavom i razvojem novih informacionih
tehnologija i interneta koncept autorskih prava
poinje da se znaajno menja, odnosno da dobija
alternativu u vidu otvorenog pristupa informacijama.

44
Nova politika autorskih prava u sajber prostoru
"trebalo bi da reafirmie prava autora u svetu
globalnih digitalnih komunikacija, ali ne bi trebalo da
stvara podrku za beskonane monopole i tehnoloku
diskriminaciju".22

U drugoj polovini devedesetih godina uporedo sa

razvojem informacionih tehnologija razvijala se i ideje
stvaranja softvera otvorenog koda, odnosno
besplatnog softvera. Autori
ovakvog softvera omoguavali su drugima da softver:
besplatno koriste, pristupaju izvornom kodu,
distribuiraju, i da ga unapreuju, odnosno menjaju.23

Komisija Evropske unije 2007.g. ustanovila je licencu

za besplatan softver odnosno softver otvorenog koda
pod nazivom "The European Union Public Licence"
(EUPL). Zvanina verzija ove licence dostupna je na 22
zvanina jezika EU. Danas u svetu postoji preko 100
razliitih licenci ta besplatan softver, odnosno softver
otvorenog koda.24

45
Pojava kopileft (eng. Copyleft) licence i licence
otvorenog sadraja (Open Content License) ukazuju
na potrebu radikalne promenom meunarodne
postojee regulative autorskih prava u cilju stvaranja
fundamentalnih prava na fer i javnu upotrebu u
digitalnom svetu. Kopileft i Licence otvorenog
sadraja stvaraju samo subkulturalna ostrva slobodne
upotrebe i distribucije radova u okviru velikog moru
ne-slobodne medijske kulture.25

Ideja o stvaranju softvera otvorenog koda vremenom

se sasvim oekivano proirila i na ostala autorska dela.
Ova ideja stvaranja slobodnog softvera, odnosno
otvorenog sadraja, koja se pojavljuje sa nastankom
digitalnog sveta radikalno menja koncept autorskih
prava. Nasuprot ideji o genijalnom autoru koji svoje
delo titi autorskim pravima i drugima omoguava
samo da budu pasivni korisnici suprotstavlja se ideja o
autoru koji eli da omogui krajnjem korisniku da
postane koautor, odnosno da moe softver ili drugo
delo da kopira, menja, unapreuje. Tako da te nove
digitalne slobode, nova digitalna kultura omoguava
obinom korisniku, obinom oveku da postane
koautor, da stvori novu vrednost, novo umetniko,
knjievno ili drugo delo. Ovakav model
fundamentalno menja tradicionalno shvatanje
46
autorskih prava.Osnova ove nove ideje je da
stvaralatvo poiva na kreativnoj upotrebi postojeih
dela u javnom domenu. Deo ove nove ideje je i
saradnja desetina ili stotina autora u stvaranju jednog
novog dela. Neka dela kao to su recimo velike
enciklopedije mogue je stvoriti samo saradnjom
velikog broja autora irom sveta. Dobar primer kako
se na osnovu postojeeg autorskog dela uz pomo
kreativnosti stvara novo autorsko delo je hip hop
muzika. Mnoge novostvorene kulturne vrednosti
zapravo su zasnovane na kopiranju ve postojeih
autorskih dela. Dizajniranje novih medija, recimo na
internetu, zasnovano je u velikoj merio na kopiranju
postojeih fontova, skriptova, alata, itd. Nasuprot
klasine ideje o autorskom pravu koje onemoguava
dalje korienje i izmenu autorskog dela stoji ideja
saradnje u stvaranju na bazi slobodne razmene
informacija u digitalnom svetu. Pasivni korisnici
autorskih dela postaju kreativni saradnici koji
neprekidno obogauju javni domen dostupan svima.
Javni domen predstavlja zajedniki resurs koji je
dostupan svima i koji se moe koristiti bez potrebe
dobijanja bilo kakvih odobrenja i dozvola. Neto slino
ulicama, parkovima, igralitima, koji su u javnom
domenu i svi ih mogu koristiti.26

47
Enormnim poveanjem brzine protoka informacija i
dostupnosti autorskih dela u svim oblicima dovelo je u
nesrazmeru klasian koncept autorskih prava sa
potrebom postojanja javnog domena i mogunosti
dostupnosti znanja, kao i mogunosti stvaranja novog
znanja kao javnog dobra proisteklog iz javnog
interesa.

Puno je razloga za omoguavanje pristupa autorskom

delu kao otvorenom sadraju. neki od tih razloga su:

Autori koji jo uvek nisu postali poznati ele da se to

vei broj ljudi upozna sa njihovim delom, odnosno
ele da ga populariu kako bi izgradili svoju reputaciju.
Na taj nain se mogu obezbediti novi nastupi, novi
sponzori, itd.,

Izbegavaju se posrednici, distributeri i omoguava se

direktan kontakt sa

autorima,

48
Autori koji dela ne stvaraju da bi zaradili ve iz drugih
razloga da bi irili

svoje ideje,

Ideja otvorenog sadraja omoguava da se i zaradi

tako to se akademskoj zajednici i neprofitnim
organizacijama moe omoguiti slobodan pristup, a
zadravaju se prava na komercijalnu upotrebu dela,

Nepoznati autori mogu svoja dela ponuditi kao

potpuno slobodan sadraj, a ponuditi onima koji to
ele da daju donacije onoliko koliko ele,

Autori koji dela objavljuju na klasian nain, recimo u

tampanim medijima, ako istovremeno objave svoje
delo i na internetu kao otvoreni sadraj obino tako
pospeuju prodaju svog tampanog dela, jer
omoguavaju kupcima da se sa njim upoznaju pre
kupovine,
Neki od autora su privueni idejom intelektualne
saradnje, odnosno idejom idealizma i njihov broj na
internetu nije mali, i

49
Mnogi autori finansirani su za svoj rad iz javnih
sredstava pa je logino da njihova dela budu dostupna
kao javno intelektualno dobro.27

Licence otvorenog sadraja

Nove ideje o slobodnom softveru, slobodnom

pristupu informacijama dobile su i svoje konkretne
oblike u raznim licencama otvorenog sadraja koje su
trebale da predstavljaju sredstva ostvarivanje
zajednikog cilja proirenja dela dostupnih u javnom
domenu. Ako je autor odluio da omogui pristup
svom delu kao otvorenom sadraju sam autor donosi
odluku o tipu licence koji eli da izabere, a kojom e
preciznije definisati koja prava eli da zadri. Naravno
prva pretpostavka davanja licence otvorenog sadraja
je da autor ima vaee autorsko pravo kako bi mogao
svoje ekskluzivna prava preneti na druge. Bez
odobrenja autora u okviru odreene licence nije
mogue koristiti delo, odnosno ono se nalazi pod
punom zatitom autorskog prava. Sve licence
otvorenog sadraja u stvari odreuju koje su slobode
u odnosu na delo dozvoljene. Neka prava su
zajednika za sve licence otvorenog sadraja, kao to
50
je to pravo na kopiranje, dok su druga vezana samo za
odreenu vrstu licenci, kao to je na primer prerada
dela. Svako delo koje je stvoreno na osnovu
postojeeg dela je preraeno delo. Osnovna razlika
izmeu razliitih vrsta licenci otvorenog sadraja je
ba u tome kako reavaju pitanja vezana za
novonastalo preraeno delo. Kod GNU licenci zahteva
se obavezno da delo koje je preraeno na osnovu dela
koje je pod GNU licencom mora biti licencirano pod
GNU licencom. To zapravo znai da kada neko ima
priliku da koristei delo koje je pod licencom
otvorenog sadraja i na bazi njega stvori preraeno
delo nemoe to delo sada uiniti nedostupnim, ve ga
mora licencirati kao otvoreni sadraj. Na ovaj nain se
onemoguava da to novo preraeno delo izae iz
javnog domena, kada je ve nastalo na osnovu dela
koje je u javnom domenu. Pitanje mogunosti
kontrole preraenih radova na osnovu licence
najvanije je pitanje licenci otvorenog sadraja. Jo
jedno jako vano pitanje licenci otvorenog sadraja je
pitanje korienja dela u komercijalne i
nekomercijalne svrhe. Autor sam odluuje da li e
dozvoliti samo nekomercijalnu ili i komercijalnu
upotrebu svog dela. Ako se odlui da omogui
nekomercijalno korienje njegovog dela on i dalje
moe na osnovu svog

51
autorskog prava sklopiti ugovor sa izdavaem i objaviti
svoje delo i ostvariti ekonomsku naknadu. Veina
licenci otvorenog sadraje zahtevaju potovanje
striktne procedure kako bi se moglo smatrati da je
delo licencireno pod licencom otvorenog sadraja.
Licenciranje pod licencom otvorenog sadraja nema
nikakav uticaj na pravo fer korienja autorskih prava.
To znai da i onaj ko ne eli da trai odobrenje autora,
odnosno da prihvati licencu moe koristiti svoje pravo
na fer upotrebu dela u nekomercijalne i obrazovne
svrhe. Karakteristika licenci otvorenog sadraja da
imaju standardnu klauzulu da ne daju nikakvu vrstu
garancija, to je i oekivano jer se ne zahteva
finansijska nadoknada za upotrebu dela.28

Licence otvorenog sadraja mogu se podeliti na

osnovu toga da li su opteg tipa kao "Licence
kreativne zajednice" li su namenjene za neki odreen
medij, kao to je na primer softver ili muzika dela.
Prema prirodi licence otvorenog sadraja mogu se
podeliti na one koje promoviu "apsolutne " slobode
sa malim ogranienjima, i one koje odreuju jasna
ogranienja sloboda korienja dela, kao to to ine
"Licence kreativne zajednice".29

52
Slobodna umetnika licenca pojavila se 2000 godine i
ona je omoguavala kopiranje, distribuciju i preradu
dela pod uslovom da je jasno naznaena ova licenca,
da je naveden autor orginala i da je naznaeno gde se
orginal moe pronai. Preraeni rad nastao na osnovu
ove licence ostaje u javnom domenu i to pod
Slobodnom umetnikom licencom.30

GNU pokret i zajednica koja se stvorila oko ideje

slobodnog softvera predstavlja jednu od prvih
praktinih incijativa koja je urodila plodom
omoguavajui ljudima da slobodno koriste prednosti
informatikih tehnologija. Ovaj pokret je osnovan
1984. godine sa ciljem stvaranja slobodnog
operativnog sistema slinog UNIX-u. GNU General
Public Licence (GNU opta javna licenca) - GNU GPL
predstavlja svakako jednu od najpoznatijih licenci.
Nastala je za potrebe stvaranja slobodnog softvera i
njegovog pravnog regulisanja. Ova licenca omoguava
etiri bazine slobode: sloboda korienja, kopiranja,
modifikacije i distribucije modifikovanih verzija
programa. Pored potovanja sloboda korisnika, GNU
GPL je ustanovio princip koji je nazvan "Copyleft", to
u znai da se, u sluaju slobodnog softvera, on mora
distribuirati pod istim uslovima pod kojima je dobijen.
Na taj nain je sloboda zatiena u oba smera jer GPL
53
daje slobodu i korisniku i softveru. Edukativni
materijal i umetnika dela se takoe mogu objavljivati
pod uslovima koji korisnicima obezbeuju
zadovoljavanje u najmanju ruku elementarnih ljudskih
prava korisnika i autora. Pored licence za softver, GNU
projekat je iznedrio jo jednu licencu koja je
namenjena objaviljvanju dokumentacije pod nazivom
GNU Free Documentation Licence (GNU licenca za
slobodnu dokumentaciju) - GNU FDL. FDL je nastao za
potrebe objavljivanja dokumentacije za slobodan
softver i grubo reeno omoguava dokumentaciji ono
to GPL omoguava softveru. Ova licenca je jedna od
najliberalnijih licenci za pisani materijal31

GNU Licenca za slobodnu dokumentaciju prevashodno

je bila namenjena za dokumentaciju koja ide uz
softver. Kasnije je ta licenca koriena i za druge
sadraje, posebno kolektivna dela (na primer pod tom
licencom je nastala Wikipedija). Ovom licencom se
daje pravo kopiranja, distribucije, prerade i
nekomercijalnog i komercijalnog korienja, ali
preraeni radovi moraju biti dati na korienje pod
istom GNU licencom (copyleft).32

54
Licence kreativne zajednice (Creative Commons
Licenses) danas predstavljaju najvaniji oblik licenci
otvorenog sadraja. Njima je predhodila Licenca
otvorenog sadraja (od 1998 do 2004) koja se
inkorporirala u Licence kreativne zajednice. Ideja
Kreativne zajednice je znatno ira od ponude samih
licenci i ona se bazira na irenju znanja o autorskim
pravima, javnom domenu, slobodi govora, itd.
"Licence kreativne zajednice" omoguuju autoru da
prvo izabere da li eli da zatiti svoje delo ili ne, a
potom ako se odlui za neku vrstu zatite dela moe
da bira jednu od 6 vrsta licenci.33

2.1.11. Licence kreativne zajednice (Creative Commons Licenses)

Kreativno zajednicu, kao projekt i organizaciju,

osnovao je Lawrence Lesing 2001.godine, ekspert za
pitanja sajber prava, sa glavnom idejom da, slino kao
i pokret za slobodan sofver, omogui korisnicima
osnovne slobode kopiranja i distribuiranja radova
zatienih autorskim pravima uz pomo vie razliitih
licenci koje se ne odnose na softver, ve na sve druge
oblike autorskih dela.34
Osnovno pitanje kada se govori o delu koje se daje na
korienje irokom krugu korisnika je nain
55
distribucije, odnosno zatita autorskih prava autora
dela. U svojim poecima, kopirajt je sluio kao zatita
koju je autor primenjivao na svoje delo u cilju
omoguavanja ili onemoguavanja kopiranja od
strane izdavaa. Krajnji korisnici nisu imali previe
razloga protiv, jer se on odnosio samo na izdavae ne
pogaajui konzumente dela koje mu je podlegalo.
Razvoj raunarskih tehnologija i mrea je omoguio
masovnu razmenu informacija i znanja. Kopiranje i
deljenje knjiga, muzikih sadraja ili bilo ega drugog
je postalo lako i brzo. U tom momentu je copyright
postao ogranienje i za korisnike, koji su sve navedene
mogunosti savremenih tehnologija imali u svojim
rukama. Kreativna sloboda i mogunost nesmetanog
protoka informacija i znanja na alost nisu postale
civilizacijske tekovine. Izdavaki i medijski lobiji su
iskoristili kopirajt kao metod represije i kontrole pa
umesto da zakoni tite korisnike i omoguavaju im
slobodan pristup znanju, poeli su da slue
kompanijama kao sredstvo kontrole. Moderna
primena copyright u velikoj meri odstupa od njegove
inicijalne primene. Umesto kontrole izdavaa od
strane autora, copyright slui kao sredstvo kontrole u
rukama izdavaa u oba smera: prema korisnicima i
prema autorima. Sloboda je postala rezidualna
kategorija dok autorska prava umesto autoru

56
pripadaju izdavakoj kompaniji za koja objavljuje
njegov rad.35

Pojavljivanjem slobodnih licenci koje su omoguile

stvaranje slobodnih sadraja, pravila su dovedena u
slubu korisnika omoguavajui pravnu zatitu
slobode.36

Jedan od pokuaja zaustavljanja medijskih kompanija

u ostvarivanju ekstraprofita predstavljaju fleksibilne
licence koje autorima vraaju pravo na svoja dela koja
im producentske kue u neku ruku uskrauju. Licence
kreativne zajednice predstavljaju set licenci koje
autorima omoguavaju brzo i lako objavljivanje dela
ime oni sami postavljaju uslove korienja svog dela
umesto medisjkih kompanija koje to danas rade.37

Licence kreativne zajednice su svojim postojanjem

omoguile odreenu fleksibilnost u definiciji uslova
pod kojima se delo objavljuje. Set licenci kreativne
zajednice ini est licenci koje se razlikuju po
fleksibilnosti, od najslobodnije do najrestriktivnije.
Njihova zajednika karakteristika je da korisnik ima
pravo kopiranja sadraja. Bitna karakteristika licenci

57
kreativne zajednice je i to to autorima pomou
nekoliko klikova miem i odgovora na vrlo trivijalna
pitanja obezbeuju pravnu regulativu za objavljivanje
dela bez potrebe za saradnjom sa medijskim
korporacijama.38

est licenci kreativne zajednice su: 1. Autorstvo

Dozvoljavate umnoavanje, distribuciju i javno

saoptavanje dela, i prerade, ako se navede ime
autora na nain odredjen od strane autora ili davaoca
licence, ak i u komercijalne svrhe. Ovo je
najslobodnija od svih licenci.

2. Autorstvo - nekomercijalno

Dozvoljavate umnoavanje, distribuciju i javno

saoptavanje dela, i prerade, ako se navede ime
autora na nain odredjen od strane autora ili davaoca
licence. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu
upotrebu dela.

3. Autorstvo - nekomercijalno - bez prerade

58
Dozvoljavate umnoavanje, distribuciju i javno
saoptavanje dela, bez promena, preoblikovanja ili
upotrebe dela u svom delu, ako se navede ime autora
na nain odredjen od strane autora ili davaoca
licence. Ova licenca ne dozvoljava komercijalnu
upotrebu dela. U odnosu na sve ostale licence, ovom
licencom se ograniava najvei obim prava korienja
dela.

4. Autorstvo - nekomercijalno - deliti pod istim

uslovima

Dozvoljavate umnoavanje, distribuciju i javno

saoptavanje dela, i prerade, ako se navede ime
autora na nain odredjen od strane autora ili davaoca
licence i ako se prerada distribuira pod istom ili
slinom licencom. Ova licenca ne dozvoljava
komercijalnu upotrebu dela

prerada.

Autorstvo - bez prerade

59
Dozvoljavate umnoavanje, distribuciju i javno
saoptavanje dela, bez promena, preoblikovanja ili
upotrebe dela u svom delu, ako se navede ime autora
na nain odredjen od strane autora ili davaoca
licence. Ova licenca dozvoljava komercijalnu upotrebu
dela.

6. Autorstvo - deliti pod istim uslovima

Dozvoljavate umnoavanje, distribuciju i javno

saoptavanje dela, i prerade, ako se navede ime
autora na nain odredjen od strane autora ili davaoca
licence i ako se prerada
distribuira pod istom ili slinom licencom. Ova licenca
dozvoljava komercijalnu upotrebu dela i prerada.
Slina je softverskim licencama, odnosno licencama
otvorenog koda

Ako se izabere neka od licenci kreativne zajednice to

podrazumeva i da se u delo unese digitalni kod koji e
u okviru metapodataka omoguiti pretraivaima da
delo identifikuju kao delo objavljeno pod "Licencom
kreativne zajednice".
60
Pored pojedinaca koji koriste "Licence kreativne
zajednice" sve je vei broj i institucija, pa i vlada
pojedinih zemalja koje se odluuju za korienje ".
Vlada Holandije je u martu 2010. godine otpoela sa
korienjem "nulte Licence kreativne zajednice"
(Creative Commons Zero - CC0) za sadraje web site
prezentacija 5 ministarstava (do kraja 2010.g. bie
predstavljena i ostala ministarstva) pomou kojih e
se promovisati otvorena razmena informacija javnog
sektora. Ovu odluku Holandska vlada je donela na
osnovu istraivanja Amsterdamskog instituta za
informaciono pravo (Amsterdam's Institute for
Information Law) o upotrebi "Licenci kreativne
zajednice" kao licenci za informacije u javnom
sektoru.39

2.2. O MEUNARODNIM I NACIONALNIM PRAVILIMA ZATITE

AUTORSKIH PRAVA U SAJBER PROSTORU

Na meunarodnom planu ova materija regulisana je

Bernskom Konvencijom (o zatiti literarnih i
umetnikih radova)40 iz 1886.godine. Izmene su
nainjene u Parizu 1896.godine, Berlinu 1908.godine.
u prvom mahu dovrene u Bernu 1914., konvencija je
61
revidirana u Rimu 1928.god. Briselu 1948.god.
tokholmu 1967. i Parizu 1971. da bi 1979.god. bila
izmenjena amandmanima. A kao jedan od znaajnih
nedostataka ove konvencije bili su njeno
neregulisanje Interneta i informaciono-
komunikacionih tehnologija, to je rezultiralo
usvajanjem sporazuma WIPO (The World Intellectual
Property Organization Copyright Treaty) 1996.god.
Svetska trgovinska organizacija kao jedan od uslova za
lanstvo zahteva od buduih lanica da usvoje
odredbe Bernske konvencije koje i jesu sastavni deo
Sporazuma o trgovinskim aspektima prava
intelektualne svojine.

Pored Bernske od znaaja za materiju je i Rimska

Konvencija o zatiti prava izvoaa, proizvoaa
fonograma i organizacija za radiodifuziju koja je
otvorena za potpisivanje 26. oktobra 1961.god. kada
su je usvojile lanice BIRPI41 prethodnice WIPO42.

Takoe, od znaaja u ovoj oblasti je i enevska

Konvencija o zatiti proizvoaa fonograma od
neovlaenog umnoavanja iz 1971 o tretiranju zatite
autorskih prava u pogledu zvunih zapisa. Ovom
konvencijom je data mogunost i ovlaenja da se
62
preduzmu mere protiv uvoza piraterije u obliku
neovlaeno stvorenih muzikih snimaka kao i lica
koja ih distribuiraju i preprodaju.

WIPO administrira 24 Konvencije, sporazuma i

protokola od kojih je Srbija potpisnica

svih43.

2.2.1.ACTA - TRGOVINSKI SPORAZUM PROTIV FALSIFIKOVANJA

Razvoj informacionih tehnologija i interneta

prouzrokovao je poveanje razliitih oblika
ugroavanja intelektualne svojine u sajber prostoru.
Gotovo neograniena dostupnost knjievnih dela,
naunih radova, muzikih radova, video radova, i
drugih autorskih dela u digitalnom obliku omoguila je
ogroman broj zloupotreba i raznih oblika krenja
prava intelektualne svojine pa je bilo neophodno
meunarodnim sporazumima osmisliti efikasne
sisteme zatite intelektualne svojine, koji su u skladu
sa vremenom u kome dominiraju digitalne
tehnologije.

63
Velike meunarodne organizacije, kao to su
Ujedinjene nacije, Evropska unija, Svetska trgovinska
organizacija, kao i pojedine drave (pre svega SAD),
nastojale su u poslednjih dvadeset godina da usvoje
meunarodna pravna akta koja e ograniiti i
sankcionisati zloupotrebu intelektualne svojine.

U okviru Svetske trgovinske organizacije (STO) usvojen

jeTRIPS (Agreement on Trade Related Aspects of
Intellectual Property Rights Sporazum o trgovinskim
aspektima prava intelektualne svojine). Ovaj
sporazum je rezultat pregovora i uoblienja teksta iz
1994. godine. TRIPS je obavezan za sve lanice Svetske
trgovinske organizacije.

U okviru Svetske organizacije za intelektualnu svojinu

(SOIS), zakljuen je niz meunarodnih sporazuma, od
kojih je najznaajniji Sporazum o autorskom pravu
(Copyright Treaty) iz 1996.g.

U okviru EU, 2004. godine, usvojena je Direktiva o

zatiti prava intelektualne svojine 2004/48 (usvojili su
je Evropski parlament i Evropski savet).

64
U SAD doneto je vie zakonskih propisa u vezi sa
zatitom intelektualne svojine, ali posebnu panju su
izazvali predlozi Zakona o spreavanju online
piraterije SOPA i Zakon o spreavanju onlajn pretnji
ekonomskoj kreativnosti i kraa intelektualne svojine
- PIPA pripremljeni u drugoj polovini 2011.g. Ti akti su
imali za cilj oteavanje prodaje i distribucije piratskog
materijala zatienog autorskim pravima (filmovi,
muzika, ali i fizika dobra).
Posledica je bila gaanje niza sajtova meu kojima i
Megaupload.com i hapenje vlasnika sajta pod
optubom za nanoenje ogromne materijalne tete
nosiocima autorskih prava. Nakon toga mnogi sajtovi
su se sami ugasili kako bi izbegli pravne posledice (kao
btjunkie.org). Odgovor internet zajednice je bio napad
hakerske grupacije Anonimusi na sajtove FBI-a,
Ministarstva pravde SAD, sajtove muzike i filmske
industrije kao i politikih monika. irom Evrope i
sveta 11 februara 2012.g. desetine hiljada ljudi u vie
stotina protesta iskazalo je svoje protivljenje
sporazumima o zatiti intelektualne svojine. Posledica
reakcije internet zajednice i javnosti bila je
prolongiranje glasanja o SOPI i PIPA u Kongresu SAD i
pokretanje postupka pred Evropskoim sudom pravde
o usklaenosti ACTA sa pravom Evropske unije.

65
Trgovinski sporazum protiv falsifikovanja (Anti -
Counterfeiting Trade Agreement), poznatiji u javnosti
kao ACTA, je jedan u nizu multilateralnih
meunarodnih sporazuma iji je cilj da se zatiti
intelektualna svojina. Svakako se ne radi o jedinom
meunarodnom sporazumu ovakve vrste, jer ih je bilo
i ranije, ali je ovaj multilateralni sporazum izazvao
izuzetno otru reakciju javnosti u mnogim zemljama,
ukljuujui i nau, pa je to jo jedan razlog vie da se
upoznamo sa detaljima sadrine ovog akta i da
analiziramo posledice koje iz njega mogu proistei.

Trgovinski sporazum protiv falsifikovanja (ACTA) je

potpisan 1. oktobra 2011.g. u Tokiju od strane SAD-a,
Japana, Kanade, Maroka, Novog Zelanda, Singapura i
June Koreje, a ovom sporazumu se pridruila i
Evropska unija poetkom 2012.g. Od zemalja lanica
Evropske unije 22 zemlje su potpisale ACT-u dok su od
potpisivanja, za sada, odustale Nemaka, Holandija,
eka, Poljska, Slovaka i Slovenija. U nekim
sluajevima, ova uzdranost je bila posledica
masovnih protesta, u drugim, posledica miljenja
eksperata za pravo intelektualne svojine o odredbama
ACTA koje su u suprotnosti sa pravom EU i evropskim
standardima uivanja i zatite ljudskih prava.44

66
Pregovore o Trgovinskom sporazumu protiv
falsifikovanja (ACTA) otpoele su SAD 2006.g. sa
Japanom, vajcarskom i Evropskom unijom, a 2008.g.
pregovorima su se pridruile Australija, Juna Koreja,
Maroko, Novi Zeland, Meksiko, i Singapur. Pregovori
su voeni u tajnosti, jer su uglavnom svi pregovarai
pregovore proglasili dravnom tajnom, sve dok o
pregovorima javnost nije obavetena 2008.g. uz
pomo Wikileaks-a.
Veliku podrku pregovorima o Trgovinskom
sporazumu protiv falsifikovanja - ACTA pruile su
velike medijske korporacije koje proizvode filmove,
serije, muziku, itd, kao i korporacij ekoje se bave
proizvodnjom lekova.

Osnovani prigovori na proces donoenja ovog

sporazuma su da nije bilo transparentnosti, da nije
bilo demokratskog procesa i da nije bilo uticaja
javnosti na tekst sporazuma. Sva tri prigovora su u
potpunosti opravdani. Poto su pregovori voeni u
tajnosti naravno da nije bilo trasparentnosti.
Demokratski proces je izostao jer su iz pregovora bili
iskljueni Svetska trgovinska organizacija i Svetska
organizacija za intelektualnu svojinu, a
67
onemoguavanje javnosti, odnosno nizu nevladinih
organizacija i eksperata da daju svoje miljenje o
sporazumu sigurno nije doprinelo kvalitetu konanog
teksta sporazuma. Poznata izreka sjajnog pravnika
Valtazara Bogiia "to se grbo rodi vrijeme ne
ispravi" u potpunosti se moe odnositi na Trgovinski
sporazum protiv falsifikovanja.

Trgovinski sporazum protiv falsifikovanja - ACTA se

sastoji iz est glava: (1) uvodne odredbe i opti
pojmovi; (2) pravni okvir za zatitu prava intelektualne
svojine; (3) prakse pravne zatite; (4) meunarodna
saradnja; (5) institucionalna pravila i (6) zavrne
odredbe. U formalnom smislu, radi se o odredbama
koje su uobiajene u multilateralnim meunarodnim
sporazumima: one nameu dravama koje potpiu i
ratifikuju ACTA, obavezu prilagoavanja njihovog
unutranjeg prava odredbama tog sporazuma. Bez
obzira to su namere redaktora izraene u preambuli
legitimne (zatita autorskih prava i drugih prava
intelektualne svojine, suzbijanje falsifikovanja
intelektualnih dobara i spreavanje piraterije) pravni
metodi koje sadre ACTA su agresivni i protivni
brojnim meunarodnim i regionalnim dokumentima o
ljudskim pravima. Ljudska prava koja se u
Trgovinskom sporazumu protiv falsifikovanja najvie
68
ugroavaju jesu: pravo na privatnost, sloboda
izraavanja, pravo na leenje (pristup
medikamentima) i pravo na pravino odluivanje
(suenje).45

Cilj Trgovinskog sporazuma protiv falsifikovanjaj,e

kako proistie iz samog sporazuma, da primora
internet kompanije i internet provajdere da nadziru
svoje korisnike i da cenzuriu sadraje. Jedan od
ciljeva ovog meunarodnog sporazuma je i da zatiti
interese velikih farmaceutskih kompanija, odnosno da
omogui tretiranje generikih lekova (lekovi koji su
proizvedeni u zemljama u kojima ne vai patent ili je
on istekao) kao falsifikat. Takoe se tite i

ACTA
46

interesi kompanija koje se bave biotehnologijom pa bi

kompanije koje zatite neki od patenata u oblasti
biotehnologije genetike u vie zemalja bile pod
zatitom Trgovinskog sporazuma protiv falsifikovanjai
lake mogle da ostvara svoja prava.

Iako Trgovinski sporazum protiv falsifikovanja - ACTA

kree od legitimnih ciljeva, po oceni nae strune
69
javnosti on ipak pati od niza nedostataka. Na javnoj
debati o sporazumu ACTA u Beogradu odranoj 9
marta 2012.g. Saa Gajin je konstatovao da ovaj
sporazum moe ugroziti slobodan pristup
informacijama, privatnost, i da ne sadri dovoljnu
meru procesnih garancija za pravino suenje.46

Vesna Raki Vodineli istie pet krupnih nedostataka

Trgovinskog sporazuma protiv falsifikovanja ACTA:47

ACTA ne pravi razliku izmeu korisnika za koje postoji

osnovana sumnja da povreuju pravo intelektualne
svojine i drugih korisnika. Dovoljno je da nosilac prava
tvdi da je odreeni korisnik njegovo pravo povredio. U
ovom pogledu, naglaava se, ACTA ide znatno dalje od
TRIPS-a, koji ovakvu obavezu provajdera propisuje
samo za one korisnike za koje je dokazano da vreaju
pravo intelektualne svojine. Na ovaj nain se
uspostavlja pretpostavka da je svaki korisnik
istovremeno i prekrilac.
ACTA, pored graanskopravne zatite, namee
dravama potpisnicama obavezu krivinopravne
zatite, tj. kriminalizaciju povreda prava intelektualne
svojine, to odstupa od EU standarda, jer Direktiva EU
2004/48 uopte ne predvia kriminalizaciju. Pored
70
toga ACTA ne obezbeuje pravino suenje i zatitu
procesnih prava okrivljenih. Iako se dravama
potpisnicama namee obaveza kriminalizacije, u ACTA
se ne pravi razlika izmeu kopiranja koje je korisnik
izvrio za sopstvenu upotrebu i onog za nezakonito
sticanje profita, budui da se pojam komercijalne
upotrebe intelektualnog dobra neodreeno i iroko
definie.

U l. 12 ACTA nisu sadrane uobiajene procesne

garantije za tuenog (navodnog prekrioca prava
intelektualne svojine), zato to se privremene mere
oduzimanja i zaplene njegovih dobara, za koje se tvrdi
da su rezultat povrede prava intelektualne svojine,
mogu izrei, a da se tuenom i ne prui prilika da se
izjasni (inaudita altera parte).
4. Dravni organi koji kontroliu granicu, na osnovu
ACTA mogu uivati ovlaenja koja inae, sme da ima
samo sud: prema nekim tumaenjima granini
slubenici carine mogu da narede pregled lap topa ili
IPad-a i njihovo oduzimanje na osnovu obine sumnje
da sadre falsifikovana intelektualna dobra (snimke
muzike, filma i sl.) koji bi navodno bili namenjeni
komercijalnoj, a ne, kao to uobiajeno jesu, linoj
upotrebi.

71
5. U Evropskom parlamentu je naglaavano da se
ACTA odnosi i na generine medikamente (lekove sa
generinim imenom), iako se ne radi o falsifikovanim
lekovima, nego i o onim za koje je isteklo vreme
zatite ili se iz razloga unutranjeg prava, stavljaju u
promet pod generinim imenom. Zaplena i
unitavanje takvih lekova kao falsifikovanih spreie
pristup leenju naroito u nerazvijenim zemljama.

Jedna od najproblematinijih odredbi Trgovinskog

sporazuma protiv falsifikovanja - ACTA je ona koja se
odnosi na internet provajdere, odnosno lan tog
sporazuma koji predvia mogunost da zemlje
potpisnice mogu da ovlaste nadlene organe da trae
od internet provajdera podatke o korisnicima za koje
se sumnja da kre autorska prava sa svojih internet
adresa.

Trgovinskim sporazumom protiv falsifikovanja - ACTA

predvia se i uspostavljanje globalne agencije za
suzbijanje falsifikovanja i besplatnog preuzimanja
filmskog, muzikog i drugih sadraja sa interneta uz
pretnju zatvorskim i novanim kaznama.

72
Evropski sud pravde je 16. februara 2012.g. odbacio
zahtev da drutvene mree i internet provajderi
uvedu "filtere" kojima e korisnicima onemoguiti da
razmenjuju sadraje zatiene autorskim pravima.
Evropski sud pravde je odbacio tubu Agancija za
zatitu autorskih prava iz Belgije uz obrazloenje da bi
se time krili principi slobodne trgovine i slobode
izraavanja, kao i da se time ugroava privatnost
korisnika interneta. Ova odluka Evropskog suda
pravde imae sigurno znaajne posledice na budue
sline sluajeve.

Trgovinski sporazum protiv falsifikovanja ACTA bio

je otvoren za potpisivanje do 31. marta 2012.g. za
zemlje koje su uestvovale u pregovorima i za lanice
Svetske trgovinske organizacije. Od zemalja Evropske
unije njih 20 od ukupno 27 je potpisalo ACTA
sporazum. Da bi ovaj sporazum stupio na snagu bilo je
potrebno da ga ratifikuje Evropski parlament, ali je on,
nakon negativne reakcije javnog mnjenja i miljenje Odbora za
meunarodnu trgovinuEvropskog parlamenta, odbio 4, jula 2012.g. da ga

ratifikuje sa 478 glasova p33rotiv 39 za i 165

uzdranih uz obrazloenje da ovaj sporazum
predstavlja pretnju za line slobode i privatnost
graana Evropske unije.

73
Bez obzira to Trgovinski sporazuma protiv
falsifikovanja ACTA nije ratifikovan od strane
Evropskog parlamenta i nee se primenjivati u Evropi,
sigurno je da nas u narednom periodu oekuje jo
meunarodnih sporazuma iz oblasti zatite
intelektualne svojine koji e, posle reakcije javnosti na
Trgovinski sporazuma protiv falsifikovanja ACTA
morati biti mnogo bolje pripremljeni uz posebno
voenje rauna da se ne ugroavaju line slobode i
privatnost graana.

2.2.2.GRUPA KRIVINIH DELA PROTIV INTELEKTUALNE SVOJINE U

ZAKONODAVSTVU SRBIJE

Propisivanjem ovih krivinih dela upotpunjena je

zatita u naem pravnom sistemu u pogledu prava
intelektualne svojine. Na ovom mestu govoriemo o
krivinim delima kojima se inkriminiu radnje koje
predstavljaju po zakonodavcu najtea dela koja lica
mogu izvriti u naem pravnom sistemu.

Povreda moralnih prava autora i interpretatora

lan 198
74
Prvi oblik ini lice koje pod svojim imenom ili imenom
drugog u celini ili delimino objavi, stavi u promet
primerke tueg autorskog dela ili interpretacije, ili na
drugi nain javno saopti tue autorsko delo ili
interpretaciju (novana kazna ili zatvor do tri godine).

Drugi oblik vri onaj ko bez dozvole autora izmeni ili

preradi tue autorsko delo ili izmeni tuu snimljenu
interpretaciju (novana kazna ili zatvor do jedne
godine). Oba prikazana oblika se gone po predlogu.
Ovlaeno lice za stavljanje predloga je autor odnosno
lica ovlaena da postupaju u ime i za raun autora48.

Trei oblik ini ono lice koje stavlja u promet primerke

tueg autorskog dela ili interpretacije na nain kojim
se vrea ast ili ugled autora ili izvoaa (novana
kazna ili zatvor do est meseci), ovaj oblik se goni po
privatnoj tubi. Predmeti korieni u svim opisanim
oblicima e se oduzeti.

Neovlaeno iskoriavanje autorskog dela ili

predmeta srodnog prava

75
lan 19949
Ovo krivino delo je veoma iroko definisano. Prvim
stavom propisan je prvi oblik koji

ini lice koje neovlaeno50 objavi, snimi, umnoi ili na

drugi nain javno saopti u celini ili delimino
autorsko delo, interpretaciju, fonogram, videogram,
emisiju, raunarski program ili bazu podataka (kazna
zatvora do tri godine) pri emu za postojanje krivinog
dela nije od
znaaja broj kopija51. Drugi oblik postoji kada lice stavi
u promet, ili u nameri stavljanja u promet,
neovlaeno dri umnoene ili neovlaeno stavljene
u promet primerke autorskog dela, interpretacije,
fonograma, videograma, emisije, raunarskog
programa ili baze podataka (za koje je predviena ista
kazna kao za prethodni oblik). Stavljanje u promet
podrazumeva injenje dostupnim javnosti primeraka
tueg autorskog dela, a pod tim treba podrazumevati
prodaju, razmenu, rasturanje, poklanjanje i sve druge
delatnosti kojima se ostvaruje sutina neovlaenog
injenja dostupnim52.

76
Treim stavom je propisan tei oblik koji postoji
ukoliko je lice uinilo prethodna dva oblika u nameri
pribavljanja imovinske koristi za sebe ili drugog
(propisana kazna zatvora od tri meseca do pet
godina). etvrti stav predvia poseban oblik ovog
dela, po kojem e se lice koje proizvede, uveze, stavi u
promet, proda, da u zakup, reklamira u cilju prodaje ili
davanja u zakup ili dri u komercijalne svrhe ureaje
ili sredstva ija je osnovna ili pretena namena
uklanjanje, zaobilaenje ili osujeivanje tehnolokih
mera namenjenih spreavanju povreda autorskih i
srodnih prava, ili koje takve ureaje koristi u cilju
povrede autorskog ili srodnog prava, kazniti
novanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine53.
Ovim poslednjim stavom inkriminisane su pripremne
radnje za izvrenje svih ostalih oblika ovog krivinog
dela ali i drugih krivinih dela iz ove grupe.

Ovo krivino delo najzastupljenije je u poslednje

vreme, globalno gledano, a, naroito, u Srbiji. Mnogi
su pokuaji objanjenja u pogledu zastupljenosti i
rasprostranjenosti ovog
krivinog dela, od kojih su neki dostupnost razliitih
softvera kojima se veoma lako i veoma brzo prenose
digitalni sadraji putem Interneta od torent klijenata

77
do P2P prenosa. injenici zastupljenosti pogoduju
mnogi faktori od onih na strani siromanih zemalja u
tranziciji i nemogunosti da njihovo stanovnitvo
odgovori skupim zahtevima imalaca prava, do
strateke neujednaenosti na globalnom nivou u
pogledu razliitih oblika zatite medija putem kojih se
prenose digitalni sadraji.

Neretko izvrioci na svojim Internet stranicama

nude i vie desetina hiljada naslova a da se, u stvari,
njih pronae svega par stotina kopija. Ovakav
postupak diktira trite ali omoguavaju razliiti servisi
na Internetu, kao npr. Rapidshare, MediaFire,
YouSendIt, File savr, File dropper, a posebno, do
skora, jedan od najpopularnijih Megaupload54. U
pretkrivinom postupku je potrebno sainiti potvrdu o
predmetima koji su oduzeti od okrivljenog. U njoj
moraju biti navedeni naslovi svih filmova, programa ili
muzikih dela, koja su stavljena u promet, format i
medijum na kom se nalaze, kao i odreeni nosioci
prava koji su ovom prilikom oteeni. Popisivanje je
neophodno kako bi bila izvrena identifikacija
ovlaenih nosilaca prava koji su oteeni izvrenjem
krivinog dela55. Ovo stvara tekoe i oduzima mnogo
vremena policijskim slubenicima, naroito kada se
broj naslova meri desetinama hiljada i predstavlja
78
glavni razlog zbog koga se broj ulinih prodavaca
piratskih diskova ne smanjuje. Identifikacija nosilaca
prava optereuje i tuioce, pa je radi ubrzavanja
pretkrivinog postupka, Tuilatvo za borbu protiv
visokotehnolokog kriminala napravilo bazu podataka
sa naslovima filmova, muzikih dela i softvera, kao i
ovlaenim distributerima istog sadraja56. No bez
obzira na ovo mogue je zamisliti veliinu problema
ukoliko bi se ovaj problem preneo na nivo Rapidera
ili nekog slinog hosting domena.

to se dokazivanja tie veoma je znaajno uspostaviti

vezu izmeu lica koje je izvrilac i predmeta koji su
corpora delicti ovog krivinog dela. Veza se moe
ustanoviti npr. uporeivanjem digitalnih karakteristika
vremena nastanka, vremena prenosa na odreene
nosioce

medije, konkretnog autorskog dela ili video zapisom

sa javnog saoptavanja ili interpretacije
tueg autorskog dela, ili tragova nastalih prilikom
aploadovanja datoteka na Interentu serverima
hosting domena. Bitna karakteristika je da izvrilac
ima svest o tome da je u pitanju tue autorsko delo ili
interpretacija, kao i da svesno objavljuje pod tuim ili
79
svojim imenom. U sutini neophodno je da postoje
elementi obmane ili lanog prikazivanja da je
interpretacija ili autorsko delo delo lica koje objavljuje
ili nekog treeg a ne oteenog, ili da je izvrilac lice,
lano ovlaeno da, u njegovo ime i za njegov raun,
postupa. Dakle, izvrilac moe biti svako lice.

U praktinom postupanju znaajno je uoiti razlike

izmeu legalnog i piratskog izdanja muzikog diska,
neke od njih bi bile:

1.) Razliita slika i grafika obrada spoljnog omota

kutije i samog diska

2.) Piratski disk nema: ifru stampera, oznake

kodova (ima reljefno oteenje na mestu SID koda -
Source Identification Code, identifikacioni kod za
autentinost diska, takoe, moe imati ali i ne mora
RID kod - Recorder Identification Code) listu pesama
na disku57

3.) Oznaka zatitnog znaka - iga - loga nije ista kao na

originalu LBR kod mastera: oznaava pogon u kojem je
izraen.
80
Dokazi za krivino delo se mogu pribaviti
prikupljanjem i utvrivanjem odreenih injenica, na
primer:

Nepostojanje ugovora ili drugog pravnog osnova za

korienje autorskih prava

Privremeno oduzeti muziki ili video optiki diskovi u

proizvodnji, magacinima gotovih proizvoda i vie
prodajnih objekata

Stamperi

Popisne liste i katalozi naslova

Interne evidencije efa proizvodnje

Ugovori izmeu SOKOJ-a i vlasnika autorskih prava

predstavljaju tzv. komparativne dokaze

81
Reenje Zavoda za intelektualnu svojinu o izdavanju
dozvole SOKOJ-u za obavljanje delatnosti kolektivnog
ostvarivanja autorskih imovinskih prava

Fotodokumentacija i video zapis

Vetaenje muzikih i video optikih diskova

(uporeenje sa referentnim optikim diskom
nesporno proizvedenim na maini otkrivenoj u
proizvodnom pogonu)

Podaci sadrani na hard diskovima personalnih

raunara, u vlasnitvu ili dravini

uinilaca

Podaci sadrani na optikim diskovima

Muziki kompakt diskovi na kojima se neovlaeno
nalaze oznake tueg zatitnog znaka, iga - loga

Papirni omoti na kojima se nalaze iste oznake

82
Reenja Zavoda za intelektualnu svojinu o zatiti
zatitnog znaka, iga - loga

Slike i grafike pripreme za tampu zatitnih znakova,

igova - loga

Fotodokumentacija i video zapis

Kod kalupa : oznaava pogon u kojem je proizveden

Identifikaciona obeleja orginalnog proizvoda su:

ime diskografske ili izdavake kue,

ime izvoaa ili sastava tj. grupe, naziv producenta i

nosilaca prava distribucije

jasno otisnuti logotipi i zatieni znakovi, praeni i

hologramskim zatitama

kataloki broj
83
kopija logotipa autorskog udruenja

upozorenje o zatienim autorskim pravima

oznake i sa datumom i imenom diskografske kue

zemlja proizvodnje (roba proizvedena u EU navodi EU

kao mesto proizvodnje)

u sluaju SD-a i DVD-a obino je naveden SID kod,

kojeg danas koriste 80% proizvoaa optikih diskova

ponekad je istaknut potpun popis naziva pesama ili

snimaka

omoti moraju biti jasno otisnuti na kvalitetnom papiru

Takoe i: svi tonski zapisi moraju biti oznaeni

datumom zatite autorskih prava i objavljivanja, gore

84
navedeno se obino nalazi i na nosau zvuka i na
omotu diska,

Copyright oznaava vlasnika autorskih prava na

snimku na navedeni datum, a oznaka Publication
oznaava datum objavljivanja zvunog snimka.

Krivotvorenje (falsifikovanje) diskova:

Krivotvorine (falsifikati) se kopiraju i pakuju tako da

nalikuju originalu, u praktinom postupanju je veoma
bitno, na omotu proviriti sledee: otrinu izgleda
naslovne fotografije, kontrast boja, kvalitet papira,
kvalitet dubine tampe, postojanje hologramskih
zatitnih oznaka, fotokopije na papiru u boji,
tampanje na samo jednoj strani papira, uklonjen
logotip, nepostojanje katalokog broja, kvalitet reza ili
oblika omota, postojanje paradoksalnih situacija:
poznati izvoa, nepoznata diskografska kua, veoma
esto, visok kvalitet reprodukcije zvuka.

85
Matrini brojevi: neke informacije s ruba unutranjeg
pojasa (blizu sredita diska) esto sadre slova CD-R i
duinu trajanja diska, kao to je prikazano u gornjem
redu na slici (to nije uobiajeno na

DVD-R_ovima).
Ilustracija

U donjem redu na ilustraciji prikazani su CD_ovi koji

pruaju i informacije o sadraju na disku, to nije
sluaj sa CD-R_ovima. Matrini pojas CD-R_a obino
ne nosi nikakva obeleja, ili sadri samo neki
alfanumeriki kod. Na matrinom pojasu se ne mogu
pojaviti obeleja kao to su logotip diskografske kue
ili kataloki broj. CD-R_ovi nisu obeleeni LBR
kodovima, jer nisu podvrgnuti procesu masteringa kao
industrijski CD ovi. CD-R ovi obino nisu obeleeni
kodovima kalupa. Meutim, u nekim zemljama su
proizvoai zakonski obavezni na svakom kalupu
navesti i kod kalupa, tako da se i kalupi za CD-R ove
kodiraju, tako da takvi diskovi nose kod koji je
dodeljen proizvoau u zemlji u kojoj se proizvodi CD-
R. Obino je oitavana strana CD-R a obojena
(najee zelenom ili plavom bojom), a primetan je
efekat duge, za razliku uobiajenog srebrnastog
86
zavrnog sloja koji se nalazi na CD u, to je prikazano
na gornjoj slici u crvenom okviru. Veliki deo izloenog
se moe koristiti i u sluaju krivinog dela
Neovlaeno uklanjanje ili menjanje elektronske
informacije o autorskom i srodnim pravima iz lana
200. KZ. Prema l.4. ZOPOIS veoma je znaajno
odreuje se da su proizvodnja, dranje i promet robe,
odnosno pruanje usluga, kojima se povreuju prava
intelektualne svojine utvrena zakonom ili
meunarodnim ugovorom, zabranjeni.

Pirati za svoje delovanje zloupotrebljavaju kompanije

koje nude usluge uvanja (engl. host) datoteka na
svojim serverima, poput Rapidshare, Megaupload i dr.
Pre postavljanja (engl. upload) originalni fajl se podeli
na vie manjih delova korienjem nekih od programa
za deljenje poput Winzip, ARJFilesplitter ili
HjSplit, koji se potom zatiuju ifrom. Mali fajlovi
dobijeni na ovaj nain obino nemaju originalan naziv
filma ili programa, zbog ega je nelegalan sadraj
teko otkriti. Linkovi koji vode ka ovim fajlovima se
nalaze na veb sajtovima i

46

87
forumima specijalizovanim za razmenu piratskih
sadraja. Navedene kompanije ostavljaju mogunost
svojim korisnicima da u svakom trenutku prijave
zloupotrebu, to pirate ne odvraa da i dalje
postavljaju nelegalne sadraje, zbog ega se serveri
ovih kompanija danas smatraju glavnim izvorima
piraterije na Internetu.

Jo jedan veoma popularan nain razmene fajlova koji

se zloupotrebljava za pirateriju predstavljaju torenti,
programi koji se baziraju na P2P (engl. peer to peer)
tehnologiji, kojom se ostvaruje direktna veza izmeu
dva raunara radi razmene podataka izmeu
korisnika. Uspostavlja se veza izmeu korisnika koji
imaju odreenu datoteku na svom raunaru tzv.
sejai (engl. eeders) i klijenata koji trae istu tzv.
pijavice (leechers), a na ovaj nain se najee
razmenjuju razliiti sadraji: velike video datoteke,
muzika dela i softver. Kako bi inicirao preuzimanje
fajla (engl. download) lier pokree torent, program
koji ostvaruje vezu sa centralnim serverom
trekerom (engl. tracker) na kome se nalaze podaci o
siderima. Nakon toga klijent uspostavlja vie
simultanih P2P konekcija sa siderima i poinje da
preuzima traeni fajl sa vie lokacija odjednom.
Karakteristika ovog procesa je da korisnik koji
88
preuzima fajlove, u isto vreme postaje sider,
odnosno deli te iste fajlove sa drugim korisnicima58.
Sudovi izvriocima krivinih dela protiv intelektualne
svojine najee izriu uslovne kazne zatvora59. Kao
jedan od moguih razloga za novu koncepciju i
strateki okvir predstavljanja zaite autorskih i srodnih
prava (prava intelektualne svojine) javlja se
dostupnost ovakvih datoteka i obim i tendencija koju
ova pojava ima. ta vie, postoje struje koje su
usmerene na revolucionarne izmene u koncepcijama
zatite intelektualne svojine.

Iz uporednopravne prakse moemo izdvojiti primer

kada je sud u vedskoj osudio etvoricu vlasnika
uvene stranice pajratbej The Pirate Bay na kazne
zatvora od po godinu dana, s tim to im je naloeno
da plate odtetu od tri i po miliona dolara
kompanijama kao to su Warner Brothers, Sony i
EMI.60 U skorije vreme slina je situacija u perspektivi i
kod pomenutog sluaja Megaupload a. Na
navedenoj stranici se nezakonito razmenjuju muzika,
filmovi i raunarske igrice, a ima oko 22 miliona
korisnika.61 to se graansko pravne zatite tie
najinteresantniji primer je civilna tuba holandskog
udruenja za borbu protiv piraterije BREIN62 protiv

89
administratora i vlasnika najveeg sajta za razmenu
torent datoteka Mininova. Smisao tube je bio da
vlasnici plate kazne vee od 5 miliona EUR a ali su
tueni u ovom sluaju primenili jednu meru kojom su
odgovorili zahtevima tuilaca. Naime, odbijen je
pristup svim neautorizovanim sadrajima na serveru i
tako onemoguila piratska razmena. Poseban sluaj je
FTC u SAD koji je izrekao sankcije Comcast u za
pojaavanje i preusmeravanje saobraaja preko
BitTorrent63. Ovakvo sankcionisanje je ipak oglaeno
nezakonitim Odlukom Federalnog apelacionog suda.
Naime, dosledno sprovodei stav VSS o kome je ve
razmatrano, svi dravni organi gonjenja i suenja,
duni su da u svojim pismenim aktima navedu sve
naslove autorskih dela pri emu, tuilatvo i sud i
podatke koji se odnose na oteene subjekte
autorskih prava, u vidu nabrajanja njihovih imena ili
naziva nosilaca prava. U pojedinim (sve eim)
sluajevima piraterije, koji podrazumevaju koliine
zaplenjenih optikih diskova od 2.000 do 15.000
komada, dispozitivi optunih akata i presuda znaju da
broje po 50 i vie strana, a vreme neophodno za
utvrivanje ovih informacija mere se danima.
Miljenja smo da je u takvoj situaciji nuno iznai neko
razumno reenje, s obzirom na neprimereno troenje
vremena i materijalnih resursa.

90
Odreeni autori64, reenje nude u inkorporiranju u
procesni zakon odredbi l. 22. novog ZKP-a65 kojim
definie znaenje izraza spis, pismeno, poiljka i drugi
dokumenti66, na koji nain bi prepisi optunih akata
tuilatva i odluka suda, osim eventualno izvornika,
mogli biti u celosti, ili samo delom - i u elektronskoj
formi. U tom smislu ova odredba morala bi pretrpeti
odreene izmene, utoliko to bi se u samom tekstu na
kraju reenice, iza rei sadrane u spisima, unele
rei: kao i na prepise optunih akata i odluka suda, ili
njihovih delove, osim izvornika koji moraju biti i u
pismenoj formi. Ovakvo reenje uvelo bi, prema
ovim autorima,
na velika vrata primenu elektronskog potpisa i
elektronskog sertifikata, to podrazumeva ozbiljnu
pripremu za njihovu primenu. Jedini problem jeste to
ovaj Zakonik nee zaiveti, ali bi Zakonodavni organ
ovo morao uzeti u obzir prilikom izrade novog ZKP ili
kod izmena i dopuna postojeeg. U novom ZKP
(Slubeni glasnik RS br. 72/11) iz 2011.god. prema
l.177. pod naslovom Dostavljanje izvetaja i
materijala, pominju se elektronski i drugi zapisi kao
mogui materijali koji se dostavljaju nadlenim
organima to jeste znaajan korak unapred.

91
Neovlaeno uklanjanje ili menjanje elektronske
informacije o autorskom i srodnim pravima

lan 200

Prvi oblik vri onaj ko neovlaeno ukloni ili izmeni

elektronsku informaciju o autorskom ili srodnom
pravu, ili stavi u promet, uveze, izveze, emituje ili na
drugi nain javno saopti autorsko delo ili predmet
srodnopravne zatite sa kojeg je elektronska
informacija o pravima neovlaeno uklonjena ili
izmenjena (novana kazna i zatvor do tri godine).
Predmeti o kojima je re oduzee se i unititi. Objekat
krivinog dela jeste elektronska informacija o pravima
intelektualne svojine. Ve kod razmatranja objekta
jasno je da je neizbena implikacija VTK. Ova
elektronska informacija je oblik zatite prava
intelektualne svojine kojom se pokuava spreiti
kraa prava intelektualne svojine sa odreenih medija
i nosilaca datih podataka, predmeta pravne zatite67.
Izvrilac ovog krivinog dela moe biti svako lice koje
ima sredstva ili znanja kojima se ova zatita umiljajno
moe ukloniti, odnosno svako ko moe javno saoptiti
predmet prava intelektualne svojine sa kojeg je
92
elektronska informacija o pravima neovlaeno
uklonjena ili izmenjena. U pogledu dokazivanja
neophodno je utvrditi vreme i mesto radnje izvrenja,
kao i nain na koji je delo izvreno. Ovde treba obratiti
posebnu panju na sredstva kojima je delo izvreno
jer se, putem komparacije karakteristika datih ureaja
i njihovih otisaka i utisaka, mogu neposredno dokazati
prisustva istih. Veza ovih ureaja sa licima koja se
smatraju izvriocima ukazuje na njihovo uee u
krivinom delu. Kod ovog krivinog dela za prvi oblik
veoma je znaajno utvrditi postojanje odreene
zatite autorskog i srodnog prava, u obliku
elektronske informacije, kao i vezu odreenog lica sa
uklanjanjem ove informacije, i njegovo svojstvo kao i
da se uklanjanje vri neovlaeno. Veoma je bitno i
utvrditi nosioca prava zatite kako bi se mogla
odrediti ustanova koja je oteena. Nain utvrivanja
postojanja povrede zavisi od njenog obima, kao i
metoda i tehnikih sredstava koja su tom prilikom
koriena. Kod drugog oblika znaajno je utvrditi vezu
izmeu radnji i lica koje ih vri kako bi ustanovili vezu
sa proturanjem nezakonitih dela. U svakom sluaju
veoma je znaajno evidentirati lokacije sredstva i
prostore koji su korieni u vrenju dela. Kao to je
napomenuto u dokaznom i tehniko forenzikom
smislu mogu se koristiti okolnosti i injenice navedene
93
ranije u tekstu kod krivinog dela neovlaenog
iskoriavanja autorskog dela ili predmeta srodnog
prava iz lana 199.

Povreda pronalazakog prava

lan 201

Prvi oblik ini lice koje neovlaeno proizvodi, uvozi,

izvozi, nudi radi stavljanja u promet, stavlja u promet,
skladiti ili koristi u privrednom prometu proizvod ili
postupak zatien patentom (novana kazna ili zatvor
do tri godine). Tei oblik postoji ukoliko je osnovnim
oblikom pribavljena imovinska korist ili
prouzrokovana teta u iznosu koji prelazi milion
dinara (zatvor od jedne do osam godina).

Prvi privilegovani oblik ini lice koje neovlaeno

objavi ili na drugi nain uini dostupnim sutinu tueg
prijavljenog pronalaska pre nego to je ovaj
pronalazak objavljen na nain utvren zakonom
94
(novana kazna ili zatvor do dve godine). Drugi tei
oblik ini onaj ko neovlaeno podnese prijavu
patenta ili u prijavi ne navede ili lano navede
pronalazaa (zatvor od est meseci do pet godina). I u
ovim sluajevima kao i u prethodnom delu predmeti
se oduzimaju i unitavaju.

Neovlaeno korienje tueg dizajna

lan 202.

Osnovni oblik vri ono lice koje na svom proizvodu u

prometu neovlaeno upotrebi, u celosti ili delimino,
tui prijavljeni, odnosno zatieni dizajn proizvoda
(novana kaznom ili zatvor do tri godine). Blai oblik
postoji onda kada neko neovlaeno objavi ili na drugi
nain uini dostupnim javnosti predmet prijave tueg
dizajna, pre nego to je objavljen na nain

50

95
utvren zakonom (novana kazna ili zatvor do jedne
godine). Upravo kod prevara o kojima e biti rei
kasnije moe se videti da se izvrioci u cilju
iskoriavanja lakovernosti ili neopreznost graana
kada im se neki zvanini organ obrati, koriste veoma
lako okolnosti da se ne sumnja u zvanine dizajne i
logoe npr. FBI.

Dalja zatita u srpskom pravnom sistemu

Zakon o autorskom i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS",

br. 104/2009, 99/2011) regulie i odreenu materiju
koja se odnosi na prekraje i privredne prestupe lica u
vezi sa autorskim pravima ali naravno i graansko
pravne odnose u oblasti prava intelektualne svojine.
Pri ovome mora se imati u vidu da: - Do donoenja
podzakonskih propisa predvienih zakonom autorskim
i srodnim pravima se primenjuju odredbe propisa
donetih na osnovu Zakona o autorskom i srodnim
pravima ("Slubeni list SCG", broj 61/04), izuzev
odredaba koje su u suprotnosti sa ovim zakonom.
Takoe, i danom stupanja na snagu ovog zakona
prestaju da vae: Zakon o autorskom i srodnim
pravima ("Slubeni list SCG", broj 61/04) i odredbe l.
96
34, 35, 42, 43. i lana 44. stav 1. ta. 1. i 3. Zakona o
posebnim ovlaenjima radi efikasne zatite prava
intelektualne svojine ("Slubeni glasnik RS", broj
46/06). Zakonodavac ukazuje i da se primena lana 29.
stav 2. ovog zakona68, odlae do osnivanja u Republici
Srbiji odgovarajue organizacije za kolektivno
ostvarivanje prava, a najkasnije do dana pristupanja
Republike Srbije Evropskoj uniji. Privredni prestupi
regulisani su lanom 215. ovog zakona, prema istom
kaznie se za privredni prestup novanom kaznom u
iznosu od 100.000 do 3.000.000 dinara privredno
drutvo ili drugo pravno lice koje:

1) neovlaeno objavi, zabelei, umnoi ili javno

saopti na bilo koji nain, u celini ili delimino,
autorsko delo, interpretaciju, fonogram, videogram,
emisiju ili bazu podataka, ili stavi u promet ili da u
zakup ili u komercijalne svrhe dri neovlaeno
umnoene ili neovlaeno stavljene u promet
primerke autorskog dela, interpretacije, fonograma,
videograma, emisije ili baze podataka (l. 16, 20, 21,
22, 25, 26, 27, 28, 29, 116, 126, 131, 136. i 140);
u cilju pribavljanja imovinske koristi za sebe ili drugog
protivpravno stavi u promet ili da u zakup primerke iz
stava 1. ovog lana, za koje zna da su neovlaeno

97
objavljeni, zabeleeni ili umnoeni (l. 16, 20, 21, 22,
25, 26, 27, 28, 29, 30, 116, 126, 131, 136. i 140);

u svojstvu profesionalnog trgovca umetnikim delima

(prodajni saloni, umetnike galerije, aukcijske kue i
sl.) u roku od 30 dana od dana prodaje originala dela
likovne umetnosti, ne obavesti autora dela o nazivu,
odnosno imenu i adresi prodavca, posrednika i kupca
njegovog dela, i o ceni po kojoj je delo prodato i ne
plati autoru iznos naknade od prodajne cene dela
(lan
st. 1, 4, 5, 6, 7. i 9)

zaobilazi bilo koju efikasnu tehnoloku meru ili prua

ili reklamira usluge kojima se to omoguava ili
olakava ( lan 208. stav 1. taka 4);

ukloni ili izmeni elektronsku informaciju o pravima, ili

stavi u promet, uveze, emituje ili na drugi nain javno
saopti autorsko delo ili predmet srodnopravne zatite
sa kojeg je elektronska informacija o pravima
neovlaeno uklonjena ili izmenjena, i pri tom zna ili
ima osnova da zna da time podstie, omoguuje,

98
olakava ili prikriva povredu autorskog prava ili
srodnog prava (lan 208. stav 1. taka 5);
u svojstvu vlasnika graevine izvri odreene izmene
na graevini koja predstavlja materijalizovani
primerak dela arhitekture, a preradu dela nije prvo
ponudilo autoru dela (lan 38);

organizaciji ne dostavi ili ne dostavi u propisanom

roku, podatke o nazivu predmeta zatite, uestalosti i
obimu iskoriavanja, kao i o drugim okolnostima koje
su relevantne za obraun i raspodelu naknade koja se
prema tarifi plaa (lan 39. stav 7. i lan 187. st. 2, 3, 4.
i 5);

obavlja poslove kolektivnog ostvarivanja autorskog,

odnosno srodnih prava bez dozvole nadlenog organa
(lan 160. stav 4).

Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se za privredni

prestup novanom kaznom u iznosu od 50.000 do
200.000 dinara i odgovorno lice u privrednom drutvu
ili drugom pravnom licu.

99
Predmeti izvrenja privrednih prestupa i predmeti koji
su bili upotrebljeni za izvrenje privrednog prestupa iz
stava 1. ovog lana bie oduzeti, a predmeti izvrenja
privrednih prestupa bie i uniteni.

Presuda kojom je uiniocu izreena kazna za privredni

prestup iz stava 1. ovog lana javno se objavljuje.
lanom 216. propisuje se odgovornost za
preduzetnike. Za radnje iz lana 215. stav 1. ta. 1, 2,
3, 4, 5. i 7. ovog zakona kaznie se za prekraj
preduzetnik novanom kaznom u iznosu od 50.000 do
500.000 dinara.

Za radnju iz lana 215. stav 1. taka 6. ovog zakona

kaznie se za prekraj fiziko lice novanom kaznom u
iznosu od 10.000 do 50.000 dinara.

Predmeti izvrenja prekraja i predmeti koji su bili

upotrebljeni za izvrenje prekraja iz st. 1. i 2. ovog
lana bie oduzeti, a predmeti izvrenja prekraja bie
i uniteni.

100
lanom 217. regulie se odgovornost za prekraje.
Prema ovom lanu kaznie se za prekraj novanom
kaznom u iznosu od 100.000 do 1.000.000 dinara
privredno drutvo ili drugo pravno lice koje:

bez navoenja imena autora ili interpretatora ili pod

drugim imenom u celini ili delimino objavi, izvede,
predstavi, prenese izvoenje ili predstavljanje ili
emituje tue autorsko delo ili iskoristi tuu
interpretaciju (lan 15. i lan 114. stav 1. taka 2);
bez dozvole autora izmeni ili preradi tue autorsko
delo ili tuu snimljenu interpretaciju (l. 17. i 31. i lan
114. stav 1. taka 3);

u svojstvu profesionalnog trgovca umetnikim delima

(prodajni saloni, umetnike galerije, aukcijske kue i
sl.) u roku od 30 dana od dana prodaje originala dela
likovne umetnosti, ne obavesti autora dela o nazivu,
odnosno imenu i adresi prodavca, posrednika i kupca
njegovog dela, i o ceni po kojoj je delo prodato i ne
plati autoru iznos naknade od prodajne cene dela
(lan
st. 1, 4, 5, 6, 7. i 9)

101
prilikom unoenja u evidenciju i deponovanja kod
nadlenog organa, autorskog dela ili predmeta zatite
srodnog prava da neistiniti ili prikrije pravi podatak o
svom autorskom delu ili predmetu zatite srodnog
prava (lan 202. stav 4);

u svojstvu izdavaa proda neprodate primerke dela

kao staru hartiju, a da ih nije prethodno ponudio
autoru, odnosno njegovom nasledniku da ih otkupi
(lan 81);

licima koja na osnovu odredbi ovog zakona o

ogranienjima autorskog prava imaju zakoniti pristup
primerku autorskog dela ili predmeta srodnog prava,
ne omogui da ostvare sadrajna ogranienja prava,
izmenom ili otklanjanjem tehnolokih mera ili na drugi
nain (lan 208a stav 1);
na primerku autorskog dela ili predmeta srodnog
prava izraenom ili uvezenom u komercijalne svrhe,
ne oznai jasno i vidljivo upotrebu tehnolokih mera
(lan 208a stav 3)
Za radnje iz stava 1. ovog lana, kaznie se za prekraj
novanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000

102
dinara i odgovorno lice u privrednom drutvu ili
drugom pravnom licu.

Za radnje iz stava 1. ovog lana, kaznie se

preduzetnik novanom kaznom u iznosu od 10.000 do
200.000 dinara.

Za radnje iz stava 1. ta. 4. i 5. ovog lana, kaznie se i

fiziko lice novanom kaznom u iznosu od 10.000 do
50.000 dinara.

Novanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000

dinara kaznie se za prekraj fiziko lice koje u roku od
30 dana od dana prodaje originala dela likovne
umetnosti, ne obavesti autora dela o nazivu, odnosno
imenu i adresi prodavca, posrednika i kupca njegovog
dela i o ceni po kojoj je delo prodato i ne plati autoru
iznos naknade od prodajne cene dela (lan 35. st. 1, 4,
5, 6, 7. i 9).

Zakon o posebnim ovlaenjima radi efikasne 3atite

prava intelektualne svojine (Slubeni glasnik RS, broj
46/06) takoe ima kaznene odredbe. Privredni
prestupi odreeni su lanom 36. pa tako: novanom
103
kaznom od 100.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za
privredni prestup pravno lice koje postupi suprotno
odredbi lana 70. stav 1. a u vezi lana 58. stav 1. i
lana 33. Zakona o igovima ("Slubeni list SCG", br.
61/04 i 7/05), i to: neovlaeno stavi na robu ili njeno
pakovanje znak zatien igom, ili znak za koji je
podneta prijava za priznanje iga;

neovlaeno nudi, stavlja u promet, skladiti robu u te

svrhe ili obavlja usluge pod znakom zatienim igom
ili znakom za koji je podneta prijava za priznanje iga;

neovlaeno uvozi ili izvozi robu zatienu igom, ili

znakom za koji je podneta prijava za priznanje iga;

neovlaeno, u poslovnoj dokumentaciji ili u reklami,

koristi znak zatien igom ili znak za koji je podneta
prijava za priznanje iga.

Takoe, novanom kaznom iz stava 1. ovog lana

kaznie se za privredni prestup i pravno lice koje
postupi suprotno odredbi lana 70. stav 1. a u vezi sa
lanom 58. st. 2. i 3. Zakona o igovima ("Slubeni list
SCG", br. 61/04 i 7/05), i to koje u prometu koristi:
104
znak nastao podraavanjem znaka zatienog igom, ili
znaka za koji je podneta prijava za priznanje iga;

znak zatien igom ili znak nastao podraavanjem

znaka zatienog igom uz koji su dodate rei "tip",
"nain", "po postupku" i sl.
za radnje iz st. 1. i 2. ovog lana kaznie se i odgovorno
lice u pravnom licu novanom kaznom od 10.000 do
200.000 dinara.

predmeti izvrenja privrednog prestupa i predmeti koji

su bili upotrebljeni za izvrenje privrednog prestupa iz
st. 1. i 2. ovog lana bie oduzeti, a predmeti izvrenja
privrednog prestupa bie i uniteni.
lanom 37. propisuju se privredni prestupi. Prema
istom novanom kaznom od 100.000 do 3.000.000
dinara kaznie se za privredni prestup pravno lice, koje
postupi suprotno odredbi lana 69. stav 1. a u vezi sa
l. 38. i 57. Zakona o pravnoj zatiti dizajna ("Slubeni
list SCG", broj 61/04), i to koje neovlaeno:
1) na osnovu primene zatienog dizajna, odnosno
dizajna za koji je podneta prijava izrauje, na
industrijski ili zanatski nain, proizvode za trite;
105
2) upotrebi u privrednoj delatnosti proizvod zatien
dizajnom, odnosno proizvode izraene na osnovu
dizajna za koji je podneta prijava;

3) nudi, stavlja u promet i skladiti u te svrhe

proizvode zatiene dizajnom, odnosno proizvode
izraene na osnovu dizajna za koji je podneta prijava;

4) uvozi ili izvozi proizvode koji sadre zatieni dizajn,

odnosno proizvode izraene na osnovu dizajna za koji
je podneta prijava.

Stavom 2 predvia se da e se novanom kaznom iz

stava 1. ovog lana kazniti za privredni prestup pravno
lice koje postupi suprotno odredbi lana 69. stav 1. a u
vezi sa lanom

stav 2. Zakona o pravnoj zatiti dizajna ("Slubeni list

SCG", broj 61/04), i to koje uini radnju iz stava 1.
ta.1. do 4. sa proizvodima nastalim podraavanjem
zatienog dizajna, odnosno dizajna za koji je podneta
prijava.

106
Stavom 3. predvia se i odgovornost za odgovorna lica
u pravnim licima prema kojoj e se za radnje iz st. 1. i
2. ovog lana kazniti i odgovorno lice u pravnom licu
novanom kaznom od 10.000 do 200.000 dinara.

Predmeti izvrenja privrednog prestupa i predmeti koji

su bili upotrebljeni ili namenjeni za izvrenje
privrednog prestupa iz stava 1. ovog lana bie
oduzeti, a predmeti izvrenja privrednog prestupa bie
i uniteni.
Privredni prestupi se tretiraju i lanom 38. Novanom
kaznom od 100.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za
privredni prestup pravno lice koje postupi suprotno
odredbi lana 69. stav 1,
a u vezi sa l. 38. i 57. Zakona o pravnoj zatiti dizajna
("Slubeni list SCG", broj 61/04), i to koje neovlaeno
obavi prijavu tueg dizajna.

(2) Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se i

odgovorno lice u pravnom licu novanom kaznom od
10.000 do 200.000 dinara.

Slino je i sa lanom 39. Novanom kaznom od

100.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni
107
prestup pravno lice ako neovlaeno proizvodi, uvozi,
izvozi, nudi radi stavljanja u promet, stavlja u promet,
skladiti ili koristi u komercijalne svrhe proizvod ili
postupak zatien patentom, odnosno malim
patentom.

Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se odgovorno

lice u pravnom licu novanom kaznom u iznosu od
10.000 do 200.000 dinara.

Predmeti izvrenja privrednog prestupa i predmeti koji

su bili upotrebljeni za izvrenje privrednog prestupa iz
stava 1. ovog lana bie oduzeti, a predmeti izvrenja
privrednog prestupa bie i uniteni.

Prekraji su obraeni lanom 41. Po njemu novanom

kaznom od 50.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za
prekraj pravno lice koje postupi suprotno odredbi
lana 72. stav 1. Zakona o igovima ("Slubeni list
SCG", br. 61/04 i 7/05) i lanom 71. stav 1. Zakona o
pravnoj zatiti dizajna ("Slubeni list SCG", broj 61/04),
i to koje se neovlaeno bavi zastupanjem pred
organom nadlenim za zatitu prava intelektualne
svojine.

108
Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se odgovorno
lice u pravnom licu novanom kaznom u iznosu od
5.000 do 100.000 dinara.

lanom 44. propisuje se odgovornost fizikih lica.

Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara, kaznie
se za prekraj fiziko lice: ta. 2) za radnje iz lana 41.
stav 1. ovog zakona koje postupi suprotno odredbi
lana 72. stav 3. Zakona o igovima ("Slubeni list
SCG", br. 61/04 i 7/05) i lanom 71. stav 3. Zakona o
pravnoj zatiti dizajna ("Slubeni list SCG", broj 61/04);

2.3. AUTORSKA DELA U SAJBER PROSTORU

2.3.1. PISANA AUTORSKA DELAU SAJBER PROSTORU

2.3.1.1. KNJIEVNA I SRODNA DELA

Pisana dela ... su autorska dela izraena jezikom u

pisanom obliku.69 Ova jednostavna i oekivana
definicija dobija na znaaju i dodatno se komplikuje

109
kada je re o pisanim delima u elektronskom obliku, tj.
onima koja su podesna da se objave i/ili interpretiraju
u celini ili delimino u digitalnom okruenju. Digitalno
objavljivanje autorskog dela (eng. electronic
publishing) je neprecizan i nedovoljno jasan, ali moe
ukljuivati itav niz raznorodnih aktivnosti koje vode
istom cilju predstavljanju nekog autorskog dela
irem broju korisnika, u digitalizovanoj formi. Neke od
tih aktivnosti su i proizvodnja, prodaja, iznajmljivanje
ili injenje dostupnim na drugi nain fizikog objekta
na kojem se nalazi autorsko delo u digitalizovanom
obliku; prenoenje autorskog dela u digitalizovanom
obliku putem elektronske komunikacije (npr.
preuzimanje sa interneta, e-mail komunikacija, i sl.);
emitovanje autorskog dela putem sredstava
elektronske komunikacije.70 Naravno, svaka od ovih
aktivnosti se moe raditi uz znanje i odobrenje autora,
ili bez njega (dakle, protivpravno). Pisana dela nisu
izuzetak od takve prakse

dok se legalne opisane aktivnosti nazivaju

elektronskim izdavatvom, druga ilegalna varijanta
spada u jednu od vrsta piraterije.

110
Prema lanu 2. Bernske konvencije, izraz knjievna i
umetnika dela obuhvata sve tvorevine iz knjievne,
naune i umetnike oblasti, bez obzira na nain
njihovog izraavanja. Knjievna dela su na taj nain
svrstana u jednu od osnovnih kategorija stvaralatva i
onih dela koja su zatiena reimom autorskih prava.
Meu oblicima knjievnih preciznije bi bilo rei
pisanih dela, izriito se pominju knjige, broure i
ostali spisi,druga dela iste prirode. Sam pojam
knjievna i nauna dela nije dovoljno precizan. I
knjievna dela mogu biti nauna. Takoe, mnogi oblici
pisanog izraavanja ne moraju biti knjievni govori i
razgovori iz navedenog primera. Naposletku, postoje
oblici knjievnog i naunog izraavanja koji sasvim
sigurno uivaju
autorskopravnu zatitu a koji nisu navedeni ovde se
najpre misli na raunarske programe, o kojima e
posebno biti rei, ali i na razliite druge forme
naunoistraivakog rada i rezultata.

Sa druge strane, novododati lan 2bis. Bernske

konvencije ostavlja mogunost dravama da odreene
oblike pisanog izraavanja izriito lie autorskopravne
zatite politiki govori, kao i govori odnosno
podnesci izraeni tokom sudskih postupaka. Oni mogu

111
biti deo pisanih dela ukoliko se objave, odnosno uine
javnim u pisanoj formi, ali mogu biti i besede, usmeno
iskazana dela. S time u vezi je i lan 10bis. Konvencije,
koji ne oduzima mogunost autorskopravne zatite
delima koja se bave aktuelnim ekonomskim, politikim
ili verskim pitanjima, ali doputa mogunost da se
takva dela prenesu, tj. citiraju preko drugih glasila
(ukljuujui i elektronska) bez izriitog odobrenja
autora, odnosno tako neto nee biti mogue samo
ukoliko je autor izriito zabranio. I ovo je logina
posledica svrhe nastanka ovakvih pisanih dela sva
ona dela koja se bave aktuelnim drutveno-politikim
temama nastala su da bi se analize i zakljuci koji su u
njima izraeni to efikasnije i masovnije prenosili.

Bernska kovencija takoe doputa dva izuzetka koja su

karakteristina za pisana dela. Naime, mogue je
citirati pisano delo i bez izriitog odobrenja autora ako
je takva praksa uobiajena i ako je to u skladu sa
ciljem koji se eli postii; takoe, mogue je bez
posebnog odobrenja autora koristiti njegova pisana
dela u procesu nastave. Naravno, u oba sluaja se
mora izriito navesti koje je delo u pitanju, kao i ko je
autor citiranog dela dakle, pravila citiranja se moraju
dosledno potovati.71 Iako su ovi izuzeci logini i
poeljni, postavlja se pitanje da li se pod uobiajenom
112
praksom podrazumeva i navoenje autorskih dela (uz
pravilno citiranje) i u radovima koji se objavljuju
elektronski, odnosno na internetu? ini se da bi
odgovor morao biti potvrdan, a i praksa to jasno
pokazuje. Svrha izuzetaka jeste nauno usavravanje,
nauno istraivanje, kao i obrazovanje sredstva
kojima se dolazi do eljenog cilja (elektronska ili
tradicionalna) nisu i ne mogu biti predmet posebnog
reima ako je ve ovakvo korienje pisanih dela
dozvoljeno. Osim ovih i prethodno pojanjenih
izuzetaka, lanovi 11bis 12. Konvencije je sasvim
izriit: autori pisanih dela jedini imaju pravo da odobre
(ili ne) bilo kakvo reprodukovanje njihovih dela,
ukljuujui tu i elektronske verzije i reprodukcije,
izvedene u celini ili delimino, kao i bilo kakve izmene,
adaptacije i prerade tih dela (ovo je inae opti reim
koji se primenjuje na sva autorska dela osim ukoliko
nije primenjen neki od izuzetaka). Ono to je takoe
posebno
vano u odnosu na analizu kinematografskih dela,
jeste da autori pisanih dela imaju iskljuivo pravo da
dozvole adaptaciju njihovih dela u kinematografske
svrhe.72

113
Zakon o autorskom i srodnim pravima u lanu 2, stav
2, taka 1. navodi kao jedan od oblika autorskog dela i
pisana dela, i meu njima naroito izdvaja (ali se na
njih ne ograniava) knjige, broure, lanke, prevode,
raunarske programe u bilo kojem obliku njihovog
izraavanja, ukljuujui i pripremni materijal za izradu
ovih pisanih dela. Dakle, tekst Zakona je savremeniji
od teksta Bernske konvencije i prepoznaje raunarske
programe kao jedan od oblika pisanih autorskih dela.

U lanu 6. Zakona se razrauje opisano reenje iz

lana 2bis. Bernske konvencije, tako to se izriito
liavaju statusa autorskog dela: zakoni, podzakonski
akti i drugi propisi; slubeni materijali dravnih organa
i organa koji obavljaju javnu funkciju; slubeni prevodi
propisa i slubenih materijala dravnih organa i organa
koji obavljaju javnu funkciju; podnesci i drugi akti u
upravnom ili sudskom postupku. Zanimljiv je i prvi stav
ovog lana, prema kojem autorskopravnom zatitom
nisu obuhvaene opte ideje, postupci, metode rada,
ili matematiki koncepti kao takvi, kao i naela,
principi i uputstva koji su sadrani u autorskom delu
(oni se odnose na svako autorsko delo, ali je sasvim
oigledno imajui u vidu prirodu ovog izuzetka da e
njime najpre biti obuhvaena pisana autorska dela).

114
Zakon dalje u lanovima 28-30. ustanovljava osnovne
elemente opteg reima zatite autorskih dela od
nedozvoljenog emitovanja, koji se shodno odnose i na
pisana dela. Od znaaja je meutim i lan 33. kojim se
autoru daje pravo da drugome zabrani ili dozvoli da
njegovo delo koje je zabeleeno na nosau zvuka,
odnosno nosau slike (kompakt disk, audio kaseta,
video kaseta, filmska traka, optiki disk, dijapozitiv)
javno saoptava uz pomo tehnikih ureaja za
reprodukovanje zvuka, odnosno slike. Oigledno je
da pod ovu situaciju spada i svako elektronsko
emitovanje, odnosno reprodukovanje pisanih
autorskih dela.

Autori onih dela koja za koja se, obzirom na njihovu

prirodu, moe oekivati da e biti umnoavana za line
nekomercijalne potrebe na nosae zvuka, slike i teksta
(knjievna, muzika, filmska i dr.) imaju pravo na
posebnu naknadu od uvoza, odnosno prodaje
tehnikih ureaja i praznih nosaa zvuka, slike i teksta
za koje se opravdano moe pretpostaviti da e biti
korieni
za takvo umnoavanje.73 U sluaju umnoavanja
autorskih dela fotokopiranjem ili slinom tehnikom,
115
pored prava na naknadu iz stava 1. ovog lana autor
ima pravo i na naknadu od pravnog ili fizikog lica koje
prua usluge fotokopiranja uz naknadu.74 Ovakav
pravni reim, koji u praksi nailazi na razliite osude
zbog veliine naknade i naina naplaivanja, oigledno
je mogue primeniti i na pisana autorska dela,
posebno u pogledu njihovog fotokopiranja, odnosno
drugih oblika umnoavanja. Ipak, valja napomenuti da
se ova odredba odnosi na one koji usluge
fotokopiranja pruaju uz naknadu dakle, bave se
ovime kao profitnom delatnou i da se takvo
reenje ne moe primeniti na fakultete i druge
obrazovne i naune ustanove koji fotokopiraju
materijale razliitih autora u obrazovne i
naunoistraivake svrhe.75 U prilog tom posebnom
reimu govori i lan 49. Zakona, prema kojem se za
korienje pravilno citiranog dela iji je izvod, odlomak
upotrebljen kao ilustracija, potvrda ili referenca, ne
mora plaati autorska naknada, niti pribaviti dozvola
autora (ovo korenspodira opisanom reenju iz lana
10. Bernske konvencije).

Reenje iz lana 10bis. Bernske konvencije razraeno

je i u ovom zakonskom tekstu. Tako, je mogue bez
dozvole autora, a uz obavezu plaanja autorske
naknade, u sredstvima javnog obavetavanja
116
umnoavanje, stavljanje u promet primeraka, kao i
drugi oblici javnog saoptavanja lanaka koji su
objavljeni u drugim sredstvima javnog obavetavanja,
pod uslovom da se ti lanci odnose na tekua
ekonomska, politika ili verska pitanja, a da autor to
nije izriito zabranio. Obaveza plaanja naknade nee
postojati ako se u ove svrhe u vidu pregleda vie
razliitih komentara ili lanaka, iskoriavaju samo
kratki odlomci iz komentara ili lanaka.76

Pisana dela se dakle mogu, pod manje ili vie slinim

uslovima u odnosu na ostale vrste i oblike autorskih
dela, nai u elektronskoj formi i koristiti kao i u
tampanom obliku. U tom
smislu, razlike koje poznaje srpsko zakonodavstvo su
minimalne a principi autorskog prava su dosledno
sprovedeni bez obzira na to u kojoj formi se pisano
autorsko delo koristi.

RAUNARSKI PROGRAMI

Spasi navodi definiciju raunarskih programa iz

jednog starijeg zakonskog akta SAD,

117
prema kojem oni predstavljaju niz uputstava ili
naloga koje treba upotrebiti neposredno ili posredno
u raunaru da se postigne odreeni efekat.77 Danas
veina graana raunarske programe doivljava kao
gotov proizvod koji im omoguava lake obavljanje
odreenih poslova, ili neku vrstu zabave (npr.
raunarske igre). Meutim, raunarski programi su u
sutini ostali upravo ono to navedena definicija
otkriva niz napisanih komandi i uputstava u nekom
raunarskom jeziku, koje raunar prepoznaje i
izvrava. Ono to korisnik prepoznaje kao raunarski
program preko korisnikog interfejsa, samo je krajnji
rezultat tog niza izvrenih komandi, od strane
raunara.

Kao to je ve napomenuto, u lanu 2. Zakona o

autorskim i srodnim pravima, raunarski programi su
odreeni kao vrsta pisanih autorskih dela, bez obzira
na njihov pojavni oblik (kako stoji u Zakonu, bez
obzira na oblik izraavanja) u tom smislu je
podjednako kanjivo neovlaeno raspolagati na bilo
koji nain skriptom raunarskog programa, kao i
mehaniki kopirati CD/DVD na kojem se taj program
nalazi u elektronskom obliku.78

118
Zakon je u tekstu koji sledi ipak krt kada je re o
posebnim odredbama koje bi se odnosile samo na
raunarske programe. U lanu 47. navedene su neke
specifinosti koje se vezuju za prirodu korienja
raunarskih programa. Tako je lice koje je na zakonit
nain pribavilo primerak raunarskog programa da,
radi sopstvenog uobiajenog namenskog korienja
programa, bez dozvole autora i bez plaanja autorske
naknade: smeta program u memoriju raunara i
puta program u rad; otklanja greke u programu, kao
i da vri druge neophodne izmene u njemu koje su u
skladu sa njegovom svrhom, ako ugovorom nije
drukije odreeno; naini jedan rezervni primerak
programa na trajnom telesnom nosau; izvri
dekompilaciju
programa iskljuivo radi pribavljanja neophodnih
podataka za postizanje interoperabilnosti tog
programa sa drugim, nezavisno stvorenim programom
ili odreenom raunarskom opremom, pod uslovom
da taj podatak nije bio na drugi nain dostupan i da je
dekompilacija ograniena samo na onaj deo programa
koji je neophodan za postizanje interoperabilnosti. U
pitanju su uobiajene radnje koje korisnici raunarskih
programa mogu (moraju) da vre da bi ih koristili; u
sluaju poslednje od navedenih radnji, Zakon izriito
predvia da se podaci dobijeni na takav nain ne
119
smeju saoptavati drugima ili koristiti za druge svrhe,
posebno za stvaranje ili plasman drugog raunarskog
programa kojim bi se povredilo autorsko pravo na
prvom, kao i da takve radnje moe izvriti neposredno
lice koje je na zakonit nain pribavilo primerak
raunarskog programa ili drugo struno lice koje radi
po njegovom nalogu.

Osim raunarskih programa koji spadaju u uobiajeni,

zakonski reim zatite autorskih prava, postoje i
licence koje dozvoljavaju razliite drugaije reime
korienja i prerade raunarskih programa u pitanju
je tzv. open source software (besplatan softver, ili
softver otvorenog koda). O ovim pitanjima ve je bilo
rei u prethodnom tekstu.79

2.3.2. MUZIKA DELAU SAJBER PROSTORU

Prema lanu 2. Bernske konvencije, izraz knjievna i

umetnika dela obuhvata sve tvorevine iz knjievne,
naune i umetnike oblasti, bez obzira na nain
njihovog izraavanja, pa se izmeu ostalih dela navode
i muzike kompozicije s reima i bez njih.

120
Zakon o autorskim i srodnim pravima u lanu 2
autorskim delom, u skladu sa Bernskom konvencijom,
obuhvata i "muzika dela sa reima ili bez rei".

Bernska konvencija u lanu 2, taci 3 posebno previa

zatitu za adaptacije i muzike aranmane.80

U Bernskoj konvenciji i u naem Zakonu o autorskim i

srodnim pravima posebno su izdvojena dramsko
muzika dela. Dramska muzika dela se razlikuju od
muzikih dela po tome to u dramskom muzikom
delu muzika ini celinu sa dramskim delom i deo je
scenskog nastupa.

Muzika autorska dela su orginalna autorska dela

kompozitora, tekstopisaca, aranera, i svih onih koji su
prilikom stvaranja muzikog dela uneli svoje
intelektualno stvaralatvo. Kod muzikih dela
potrebno je razlikovati samu muziku kompoziciju od
snimanja muzikih dela. Muziku kompoziciju ini
sama kompozicija i tekst kompozicije (muziko delo
moe biti kombinacije muzike i teksta ili sama muzika).
Tako da imamo kao autore kompozitora, tekstopisca,

121
aranera, naravno i sve one druge koji su dali vidljiv i
merljiv doprinos u stvaranju muzikog autorskog dela.

Autor muzikog dela pored prava koja imaju i svi drugi

autori ima i pravo da reprodukuje svoje umetniko
delo, da stvori izvedeno umetniko delo, da distribuira
svoje muziko delo i da javno izvodi svoje muziko
delo.

Pravo reprodukcije muzikog dela obuhvata pravo da

ga autor snimi na traci, kompakt disku, ili kao digitalni
fajl u nekom od muzikih formata (bio on analogni ili
digitalni).Treba napomenuti da je napredak
tehnologije danas omoguio vrlo jednostavno
pretvaranje analognog u digitalni format i krajnje
jednostavno i gotovo potpuno besplatno kopiranje i
distriburanje muzikih dela u sajber prostoru.

Pravo autora na distribuciju muzikog dela obuhvata

pravo na pravljenje i prodaju kopija muzikog dela. On
ovo pravo moe preneti na izdavaa, odnosno
proizvoaa recimo kompakt
diskova. Iz ovog prava proistie zabrana da bilo ko
drugi bez dozvole autora muzikog dela distribuira
122
njegovo autorsko delo. Najei oblik krenja prava
autora muzikog dela danas je neovlaenja
distribucija muzikog dela. Svakoga dana u sajber
prostoru se neovlaeno postavljaju kopije mnogih
muzikog dela u digitalnog formata (mp3, flac, itd.) na
raznim internet prezentacijama i omoguava se
njihovo preuzimanje od strane neogranienog broja
korisnika interneta.

Kao posebno pravo autora muzikog dela postoji

pravo javnog izvoenja muzikog autorskog dela na
koncertu i drugim javnim manifestacijama, emitovanje
muzikog autorskog dela na radiju, televiziji, kablovsko
i satelitsko emitovanje. Muziko delo ne sme biti javno
izvoeno bez dozvole autora, odnosno udruenje
autora muzikih dela (organizacije za kolektivno
ostvarivanje prava).

lanom 8. WIPO ugovora o autorskom pravu81

predvieno je da autori muzikih dela, kao i autori
knjievnih i umetnikih dela imaju iskljuivo pravo da
dozvole bilo kakvo saoptenje javnosti svojih dela,
inim ili beinim putem, ukljuujui i takvo injenje
dostupnim javnosti njihovih dela koje se vri na takav
nain da pripadnici javnosti mogu da pristupe tim
123
delima sa mesta i u vreme koje individualno odaberu,
odnosno putem interneta.

Meunarodna pravna regulativa WIPO ugovorom o

interpretacijama i fonogramima82 posebno titi prava
interpretatora i prava proizvoaa fonograma. Ovim
aktom kao "interpretatori" se definiu glumci, pevai,
muziari, igrai i druga lica koja glume, pevaju, izvode,
besede, igraju i interpretiraju ili na neki drugi nain
izvode knjievna i umetnika dela ili izraze folklora.
Interpretatori imaju iskljuivo pravo da daju dozvolu u
pogledu svojih interpretacija, za emitovanje i javno
saoptavanje svojih nezabeleenih interpretacija, osim
za sluajeve gde je interpretacija ve emitovana, i za
beleenje svojih nezabeleenih interpretacija. Oni
imaju i prava na umnoavanje, na distribuciju, davanje
u zakup i pravo injeenja dostupnim zabeleenih
interpretacija. Proizvoai fonograma, iraz
"fonogram" oznaava zapis zvuka interpretacije ili
drugih zvukova, ili predstavljanja zvukova zabeleen u
drugom obliku zapisa od zapisa kinematografskom ili
drugom audiovizuelnom delu, imaju pravo na
umnoavanje, pravo na distribuciju, pravo na davanje
u zakup i pravo na injenja dostupnim javnosti svojih

124
fonograma inim i beinim putem, na nain koji
omoguava da im publika moe pristupiti sa mesta i u
vreme koje ona individualno odabere.

2.3.3. AUDIO-VIZUELNA DELAU SAJBER PROSTORU

2.3.3.1. KINEMATOGRAFSKA DELA U UEM SMISLU

Bernska konvencija u ve citiranom lanu 2. kao vrstu

autorskih dela navodi i kinematografska dela s kojima
su izjednaena dela izraena postupkom slinim
kinematografiji. U kasnijem tekstu Konvencije se
kinematografska dela postavljaju u opti okvir zatite
autorskih prava, uz neke izuzetke koji su razumljivi
obzirom na njihove specifinosti, dok se nosioci
autorskih prava odreuju prema pravu zemlje u kojoj
je kinematografsko delo nastalo83. Zakon o autorskom
i srodnim pravima navodi kao vrstu autorskog dela
filmsko delo, i deli ga na kinematografska i televizijska
dela. Otuda je V.Spasi sasvim u pravu kada
napominje da postoji izvesna konfuzija izmeu
termina kinematografsko delo i filmsko delo,
obzirom da se pod prvim u poetku podrazumevao
125
sam sadraj autorskog dela, dok je film bio samo
medijum, nosa tog sadraja.84 Danas, u doba
elektronskih komunikacija i elektronskih zapisa
praktino svih autorskih dela, ova razlika gubi na
znaaju. Ipak, uobiajeni naziv filmska dela je ostao
kao generiki, i on obuhvata iroki spektar igranih,
dokumentarnih i animiranih filmova, kao i televizijskih
emisija autorskog karaktera.

Filmovi kao ekvivalent uem znaenju pojma

kinematografskih ili filmskih dela, specifian su
proizvod koji sadri vie umetnikih elemenata, samim
tim i vie vrsta autorskih dela koja su ukomponovana
u celinu. Tako se kod filma mogu sasvim jasno
razdvojiti scenario kao pisano delo, muzika
komponenta kao posebno autorsko delo, kao i slika
kao zaseban element. Mogue je imati i druga
autorska dela inkorporirana u ovu celinu npr.
posebna plesna koreografija, i sl. Otuda filmovi
okupiraju posebnu panju zakonopisaca, a ni srpski
Zakon nije izuzetak. U lanu 11. Zakona o autorskim i
srodnim pravima se izriito odreuje da e se
autorima filma smatrati pisac scenarija, reiser i
direktor fotografije. Ukoliko je muzika bitan element
filma, odnosno ukoliko je u pitanju tzv. muziki film, a
komponovana je iskljuivo za potrebe stvaranja
126
filmskog dela, onda e se i kompozitor smatrati
koautorom filmskog dela. Ako
se radi o crtanom, odnosno animiranom filmu ili su
crte ili animacija bitni elementi filmskog dela, onda e
se i glavni animator smatrati koautorom filmskog dela.
Iako je mogue ugovorom o filmskom delu ustupiti
imovinska prava na to delo proizvoau filmskog dela,
pisac scenarija i kompozitor filmske muzike, kao
koautori filmskog dela zadravaju pravo da svoje delo
samostalno iskoriavaju, odvojeno od filmskog dela,
osim ako je u ugovoru o filmskom delu predvieno
drukije.85

Filmska dela su pogodna za digitalizaciju, pa je otuda i

filmsko delo obuhvaeno reenjima iz lanova 33. i 39.
Zakona. lanom 33. ustanovljeno je iskljuivo pravo
autora da drugome zabrani ili dozvoli da njegovo delo
koje je zabeleeno na nosau zvuka, odnosno nosau
slike (kompakt disk, audio kaseta, video kaseta,
filmska traka, optiki disk, dijapozitiv) javno saoptava
uz pomo tehnikih ureaja za reprodukovanje zvuka,
odnosno slike. Dalje, lan 39. ustanovljava isti reim za
filmska dela o kojem je bilo rei prilikom analize
regulative za knjievna i srodna dela, a koji je izuzetno
relevantan kada je re o digitalizaciji filmskih dela:

127
Autori dela za koja se, s obzirom na njihovu prirodu,
moe oekivati da e biti umnoavana za line
nekomercijalne potrebe na nosae zvuka, slike i teksta
(knjievna, muzika, filmska i dr.) imaju pravo na
posebnu naknadu od uvoza, odnosno prodaje
tehnikih ureaja i praznih nosaa zvuka, slike i teksta
za koje se opravdano moe pretpostaviti da e biti
korieni za takvo umnoavanje.86 Ova odredba, koja
je kako je ve reeno prisutna (i kritikovana) u mnogim
uporednim zakonodavstvima, upeatljivaje kada je re
o filmskim delima pre svega zato to veliki filmski
studiji, uglavnom situirani u SAD, vode najglasniju
kampanju protiv slobode interneta i internet
komunikacije, koja se moe zloupotrebiti za krenje
autorskih prava filmskih stvaralaca.87

Prema Zakonu, filmski producent, odnosno proizvoa

videograma, jedini je ovlaen da dozvoli (ili ne
dozvoli) umnoavanje i distribuciju filmskog dela.
Meutim, razvoj savremenih tehnologija i
komunikacija uinio je moguim da se ona mogu
praktino umnoavati u svakom domainstvu, kao i
pribavljati neautorizovane kopije na internetu. Zbog
toga se pitanju te tzv. piraterije posveuje velika
panja u filmskoj i muzikoj industriji, kao i meu
proizvoaima
128
raunarskih programa. Kao to je ve objanjeno,
svako premoavanje zatite kojom su nosai ovih
dela obezbeeni, njihovo neautorizovano kopiranje i
stavljanje u promet odnosno injenje dostupnim
drugim licima na bilo koji nain, predstavlja prekraj, ili
krivino delo u zakonodavstvima veine drava.88

2.3.3.2. TELEVIZIJSKI I RADIO PROGRAMI

Bernska konvencija ne govori eksplicitno o

televizijskim i radio programima kao o autorskim
delima, ve upotrebljava iroki pojam dela izraena
postupkom slinim kinematografiji, u kojem bi
definitivno trebalo prepoznati televizijske emisije bez
obzira da li se radi o snimljenim emisijama ili
programu koji se emituje uivo. Za razliku od tog
teksta, televizijska dela se eksplicitno pominju u
Zakonu o autorskom i srodnim pravima89. Televizijski i
radio programi se u svakom sluaju moraju smatrati
autorskim delima injenica da se radio programi ne
pominju izriito prilikom nabrajanja specifinih
autorskih dela, im ne oduzima to svojstvo. Ovaj
problem umnogome razreava lan 28. Zakona o
autorskom i srodnim pravima, koji utvruje iskljuivo
129
autorsko pravo da se dozvoli (odnosno zabrani)
emitovanje autorskog dela, i pri tome emitovanje
definie kao javno saoptavanje dela inim ili
beinim prenosom radijskih ili televizijskih
programskih signala namenjenih za javni prijem
(radio-difuzija i kablovska difuzija). Radijski i
televizijski program se dakle posmatraju kao naini
izraavanja nekog drugog autorskog dela, pri tome ne
iskljuujui mogunost da se radijske emisije
posmatraju i kao zasebna autorska dela, ako
ispunjavaju kriterijume originalnosti koji se zahtevaju i
za druge oblike autorskih dela.90

Analogno pravima filmskog producenta kod filmskih

dela, Zakon predvia pravo proizvoaa emisije, koje
se odnosi na elektrini, elektromagnetni ili drugi signal
pretvoren u zvuni, vizuelni, odnosno zvuno-vizuelni
sadraj koji se emituje radi saoptavanja javnosti. U
ova prava spadaju i dozvola za reemitovanje emisije,
snimanje emisije na nosa zvuka i/ili slike,
umnoavanje snimka, itd. Time se definitivno
televizijski i radio programi zaokruuju u sistemu
autorskog prava a posebnu panju bi trebalo posvetiti
jednom od prava proizvoaa emisije interaktivno
injenje dostupnim javnosti svoje emisije inim ili

130
beinim putem. Pravo proizvoaa emisije izmeu
ostalog podrazumeva i dozvolu za web casting,
emitovanje emisije preko interneta i to u realnom
vremenu uivo onda kada se emisija emituje i na
radiju/televiziji, ili emitovanje snimka emisije
(odloene verzije) u nekom kasnijem trenutku.91 Ovo je
jedan od osnovnih naina korienja, ali i moguih
zloupotreba odnosno neovlaenih emitovanja,
televizijskog i radio materijala autorskih emisija na
internetu92. Meutim, pojam proizvoaa emisije je
vaan i kod internet radio-stanica, koje svoj program
emituju iskljuivo preko interneta. Internet radio ima
svojih oiglednih prednosti, jer se moe emitovati za
ceo svet, bez obzira gde se slualac nalazi, broj
emitera nije ogranien brojem slobodnih frekvencija, i
sl. Procene su da jedna petina graana SAD slua
onlajn radio stanice93, dok je jo 2004. godine ukupan
broj korisnika na svetskom nivou bio 80 miliona, a u
poslednjih nekoliko godina belei rast od gotovo 50%
godinje.94

Mora se napomenuti da autorska prava koja vae u

optem reimu, ostaju identina i kada je re o radiju i
televiziji kao iskljuivom internet fenomenu dakle,
sve ono to je reeno o obinim medijima na nain
na koji su gledaoci i sluaoci tradicionalni navikli da ih
131
konzumiraju, vai i za njihove internet verzije
autorska prava u internet svetu su i dalje zatiena i
svako neovlaeno preuzimanje, ili bilo koji nain
neovlaene distribucije, zabranjen je i kanjiv.

2.3.4. GOVORNA DELAU SAJBER PROSTORU

Bernska konvencija u ve citiranom lanu 2 u okviru

izraza knjievna i umetnika dela obuhvata
predavanja, govore, besede i druga dela iste prirode.U
okviru Bernske konvencije vea panja je posveena,
kada su u pitanju govorna dela, jedino
politikimgovorima i govorima odranim u toku
sudskih rasprava. lanom 2bis ostavljeno je
nacionalnim zakonodavstvima da delimino ili
potpuno iskljue iz zatite predviene lanom 2
Bernske konvencije politike govore i govore odrane
u toku sudskih rasprava. Nacionalnim
zakonodavstvima ostavljeno je da utvrde uslove pod
kojima e predavanja besede i druga dela iste prirode
koja su javno izreena moi da budu reprodukovana
putem tampe, emitovana putem radio-difuzije
prenoena javnosti preko ica i da budu predmet
javnog saoptavanjaukoliko je takvo korienje
opravdano ciljem koji se ima postii obavetavanjem.

132
Meutim i u ovim sluajevima ostavljeno je autoru
iskljuivo pravo da svoja dela skupi u zbirke.

Na Zakon o autorskim i srodnim pravima u lanu 2,

taci 2 autorskim delom, u skladu sa Bernskom
konvencijom, obuhvata i govorna dela (predavanja,
govori, besede i dr.).

Za govorna dela predviena su ista moralna i

imovinska prava za autore, kao i za sva druga
knjievna i umetnika dela.

Naravno da se govorna dela mogu pretvoriti u

digitalnu formu, ali i tada autori zadravaju sva prava
koja im po zakonskim propisima pripadaju i samo oni
mogu odbriti pretvaranje u digitalnu formu,
distribuciju ili javno saoptavanje svog digitalnog
govornog autorskog dela, osim u sluajevima kada je
to drugaije regulisano za politike govore i govore
odrane u toku sudskih rasprava.

Preduslov orginalnosti predpostavlja se i kod govornih

dela, tako da neki autori smatraju da predavanja koja
se odravaju u nastavi, a zasnovana su na striktnom
133
potovanju odreene literature ne predstavljaju
izvorne intelektualne tvorevine i ne smatraju se
autorskim delima.95

2.3.5. OSTALA AUTORSKA DELA U SAJBER PROSTORU

2.3.5.1. DELA LIKOVNE UMETNOSTI U SAJBER

PROSTORU

lan 2. Bernske konvencije navodi dela iz oblasti

crtanja, slikarstva, arhitekture, vajarstva, rezbarstva i
litografije kao autorska umetnika dela koja su tim
dokumentom zatiena pod optim reimom autorskih
prava. Kada je re o ovim delima u sajber prostoru,
odnosno u digitalnoj formi, sasvim je izvesno da
predmet autorskog prava mogu biti samo njihove
reprodukcije, odnosno fotografije, a ne i sama dela.
Otuda je od znaaja i lan 11bis. Bernske konvencije,
koji autorima ostavlja iskljuivo pravo da daju
saglasnost na, izmeu ostalog, radiodifuziju svojih
dela ili njihovo saoptavanje javnosti bilo kojim
sredstvom beinog prenosa znakova, zvukova ili
slika, odnosno za saoptavanje javnosti putem
zvunika ili bilo kog drugog slinog ureaja za prenos
znakova, zvukova ili slika dela... Iako zastarela i
prevaziena kada je re o elektronskim
134
komunikacijama i sajber prostoru, ova formulacija se
moe analogno upotrebiti i na savremene tehnologije
saoptavanja. U lanu 2, stav 2, taka 6. Zakona o
autorskim i srodnim pravima, dela likovne umetnosti
su takoe izriito odreena kao autorska dela.

Ono to je dakle specifino u smislu ove grupe

autorskih dela jeste eventulani nain njihovog
izraavanja u elektronskom obliku ono ne moe biti
takvo da se predstavlja kao original, jer ne poseduje
trodimenzionalnost oblika niti mogunost da se u bilo
kojem trenutku zameni (sluajno ili namerno) za
originalno delo. U ovim sluajevima postoji samo
jedan original koji ima umetniku vrednost, a kopija ili
prikaz (fotografija, 3D model) takvog dela bie upravo
samo kopija u elektronskoj, digitalnoj formi.96 Manje
ili vie verne originalu, pa ak moda i identine,
kopije ipak nee imati nikakvu posebnu umetniku
vrednost. U tome je i razlika izmeu npr. dela filmske,
pozorine i muzike umetnosti u odnosu na ovu
specifinu kategoriju. Muzika numera se moe sasvim
verno preneti u elektronskom obliku i ne moe biti
rei o tome da li originalni snimak ima veu ili manju
vrednost od elektronske kopije koja se protivpravno
razmenjuje na internetu original i kopija su u
sadrinskom smislu identini. Kod dela likovne
135
umetnosti to nije, niti moe biti sluaj. Ipak, ono to je
zajedniko ovim delima u sajber prostoru sa praktino
svim ostalim autorskim delima, jeste mogunost da se
ona
protivpravno prikau veem praktino
neogranienom broju ljudi. Za mnoge e biti
dovoljno da iz udobnosti svog doma pogledaju vernu
reprodukciju neke slike u visokoj rezoluciji, nego da
plate ulaznicu za galeriju koja to delo izlae. U tom
smislu, na ova dela se ne moe primeniti odredba
lana 37. Zakona o autorskim i srodnim pravima,
prema kojoj je autor u prilici da zabrani izlaganje svog
autorskog umetnikog dela osim ukoliko ga je
otuio, a pri otuenju nije izriito insistirao na takvoj
zabrani. Sa druge strane, u sajber prostoru, daleko
veu relevantnost ima odredba lana 46. istog Zakona,
koja onemoguava komercijalnu upotrebu umnoenih
primeraka objavljenog dela dakle, iskljuivo je
dozvoljena lina (nikako javna!) i nekomercijalna
upotreba. Otuda bi svako neautorizovano korienje
umetnikog dela u sajber prostoru, koji je po po svojoj
prirodi javan, predstavljalo krenje autorskih prava za
koje bi autor mogao da zahteva od prekrioca
naknadu tete.

136
2.3.5.2. DELA ARHITEKTURE, PRIMENJENE
UMETNOSTI, INDUSTRIJSKOG DIZAJNA U SAJBER
PROSTORU

Dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog

dizajne prema Bernskoj konvenciji takoe
predstavljaju autorska dela. lanom 2. Bernske
konvencije izriito se navode dela iz oblasti
arhitekture, dela primenjene umetnosti, planovi skice i
plastina dela koja se odnose na arhitekturu.

U Srbiji Zakon o autorskim i srodnim pravima, lanom

2. je kao autorska dela izriito naveo u taci 7. dela
arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog
oblikovanja, a u taci 9. planovi, skice, i makete.

lan 51. naeg Zakona o autorskim i srodnim pravima

predvia da je dozvoljeno bez dozvole autora i bez
plaanja autorske naknade dvodimenzionalno
umnoavanje, stavljanje u promet tako umnoenih
primeraka, kao i drugi oblici javnog saoptavanja dela
koja se trajno nalaze izloena na ulicama, trgovima i
drugim otvorenim javnim mestima. Prema lanu 57.
137
istog Zakona, bez dozvole autora a uz obavezu
plaanja autorske naknade, dozvoljeno je
trodimenzionalno umnoavanje dela koja su trajno
izloena na ulicama, trgovima i drugim otvorenim
javnim mestima, kao i stavljanje u promet tih
primeraka, osim ako se primerak dela skulpture dobija
otiskom iz originalnog kalupa iz kojeg je dobijen i
primerak koji je trajno

izloen na otvorenom javnom mestu ili iz kalupa koji je

nainjen otiskivanjem sa primerka dela 71
skulpture; pravi nova graevina po uzoru na postojeu
graevinu; proizvod oblikuje prema delu primenjene
umetnosti.

Kada su u pitanju dela iz oblasti arhitekture

podrazumeva se da se radi samo o orginalnim
autorskim delima koja znai moraju imati orginalni
dizajn i minimalni stepen kreativnosti. Nije svako
graevinsko delo autorsko delo. Naprotiv, samo mali
broj objekata e se smatrati delom arhitekture i
uivae autorskopravnu zatitu.97

138
Iako neki autori smatraju da dela arhitekture ne mogu
biti predmet interpretacije i ne mogu se pretvoriti u
digitalnu formu koja bi imala upotrebnu vrednost,
odnosno praktinu primenu98 to nije ba sasvim tano
jer je danas ve mogue stvoriti trodimenzionalne
modele objekata i omoguiti virtuelni obilazak tih
objekata, ili ak boravak virtuelne linosti u tim
objektima, a naravno planovi, skice i modeli
arhitektonskih dela ve se odvanodigitalizuju i esto se
koriste u sajber prostoru bez dozvola autora i na taj
nain se kre prava autora arhitekstonskih dela.

Dela primenjene umetnosti su umetnika dela (znai

orginalna dela) koja imaju primenu, a mogu biti runo
proizvedena ili industrijski proizvedena. Praktina
primena, predmeta za linu upotrebu, plakata, etiketa,
ili drugih predmeta u stvari razlikuje ova umetnika
dela od drugih vrsta umetnikih dela, a sa ostalim
umetnikim delima ih spaja kreativnost i umetnika
vrednost.

Dela primenjene umetnosti i industrijski crtei i modeli

imaju svoje specifinosti jer esto nisu samo
umetnika dela nego i industrijski proizvodi. Bernska
139
konvencija u lanu 2. taka 7. ostavlja nacionalnim
zakonodavtsvima da utvrde oblast primene zakona
koja se odnosi na dela primenjene umetnosti i
industrijske crtee i modele, kao i na uslove pod
kojima e takva dela, crtei i modeli biti zatieni. Za
dela koja su zatiena iskljuivo kao crtei i modeli u
zemlji porekla, moe se u nekoj drugoj zemlji traiti
samo specijalna zatita priznata u ovoj zemlji crteima
i modelima, meutim, ako takva specijalna zatita nije
priznata u ovoj zemlji, ova dela e biti zatiena kao
umetnika dela.

U pogledu sadrine prava autora u vezi sa delima

primenjene umetnosti oni ne samo da imaju sva prava
koja imaju i druga autorska dela ve mogu imati i
zatitu na osnovu drugih propisa vezanih za
industrijsku svojinu ili propisa vezanih za nelojalnu
konkurenciju.
Dela primenjene umetnosti ba zbog svoje prirode
daleko su podlonija digitalnoj prirateriji od recimo
dela arhitekture.

2.3.5.3. KARTOGRAFSKA DELA U SAJBER PROSTORU

140
Kartografska dela su definisana kao dvodimenzionalni
prikazi povrne zemlje ili njenog dela, nebeskih tela ili
nebeskog svoda u umanjenoj meri, odnosno
odreenoj srazmeri.99 Bernska konvencija navodi
kartografska dela u ranije ve vie puta pomenutom
lanu 2, stav 1. kao jednu od oblika knjievnih i
umetnikih dela, u daljem tekstu ovog dokumenta
nema nijedne odredbe koja bi blie odredila njihov
pravni status. Zakon o autorskom i srodnim pravima, u
lanu 2, stav 2, taka 8. takoe navodi geografske i
topografske karte kao vrstu autorskog dela ali
detaljnije o njima nema rei u tekstu. Obzirom na
ovakve okolnosti, valjalo bi zakljuiti da su ova
autorska dela pod optim reimom koji je ustanovljen
pravnim sistemom, te da se na njih odnose sve one
odredbe koje su najoptijeg karaktera i ustanovljene
za sva autorska dela u celini.

Kada je re o raunarskim programima koji se

pojavljuju u sajber okruenju u vezi sa kartografskim
delima, daleko najveu panju do sada su izazvali
Google programi: Google Maps i Google Earth. U
pitanju su korisniki programi koji na jedan specifian
nain pribliavaju geografske informacije pojedincima
koji ih koriste.

141
Google Maps je naziv korisnikog programa koji slui
predstavljanju kartografskih podataka, mapa
praktino svih mesta na planeti. Ovaj program pre
svega slui orijentaciji u urbanim delovima,
prikazivanju puteva i objekata (kao i njihove
udaljenosti, najkraeg i/ili najbreg puta, sredstava
javnog prevoza, i sl.), objedinjujui na taj nain
praktino sve funkcije GPS sistema i mapa. Sam sistem
je besplatan, ali trpi i odreena ogranienja mape
koje se u programu prikazuju su stare od nekoliko
meseci do nekoliko godina.100 Ipak, ovaj popularni
program je postao opteprihvaen pre svega zbog
nekomercijalnog aspekta (korienje se ne naplauje),
zbog mogunosti da se kombinuju razliita njegova
svojstva (npr. mogue je pregledati teren u modu
plana, ali i u modu geofizike karte, korienjem
satelitskih snimaka teritorije) kao i verzije koje je
takoe besplatno mogue koristiti na mobilnim
telefonima i tablet raunarima. Kompanija Google je
vlasnik autorskih prava na mapama koje se prikazuju,
ili je
zakupila njihovo korienje na odreeni vremenski
period od nosilaca autorskih prava101. Google Maps je
besplatan za korisnike, ali komercijalna komponenta
njegovog korienja se moe uoiti u postojanju
142
razliitih internet oglasa, to je prepoznatljiv nain
funkcionisanja razliitih proizvoda kompanije Google.

Ukoliko se analiziraju uslovi korienja programa,

moe se zakljuiti da on potpada pod nekomercijalnu
licencu, ije je korienje slobodno ali nije dozvoljeno
za komercijalne svrhe, kao ni za dalju preradu i
nadogradnju kako softvera tako i baze fotografija.102
Uslovi korienja potpadaju pod jurisdikciju pravnog
sistema SAD.

Kada je re o korienju mapa u druge svrhe, Google je

postavio dva osnovna ogranienja: nije mogue
koristiti bilo koji konani proizvod Google Maps-a
(dakle, mapu ili njen deo, u bilo kojem obliku,
rezoluciji i srazmeri) u komercijalne svrhe (kao to je
dalja preprodaja, korienje u razliitim
publikacijama103 ili drugim raunarskim programima);
drugo ogranienje se tie nekomercijalne upotrebe u
tom sluaju je potrebno zadrati na samoj mapi peat,
logo, odnosno vodeni ig, koji e jasno oznaavati
poreklo fotografije, tj. mape. Za pojedine namene
Google ima drugaiju licencu, koja profesionalnim
korisnicima moe ponuditi integrisanje Google Maps

143
programa u njihove (komercijalne) internet sajtove
(Google Maps API).

Google Earth je program namenjen virtuelnom prikazu

planete (globus) ali moe imati iste, odnosno sline
funkcije kao i Google Maps dakle, prikazivati mape i
satelitske snimke. U novije vreme, Google je proirio
ovaj nain posmatranja i na Mars, odnosno Mesec.
Sve ono to je reeno o funkcionalnosti (ali i
zastarelosti snimaka) za Google Maps, moe analogno
vaiti i za

Google Earth.

Kada je re o licenci, i ovde je situacija identina kao

kod Google Maps programa. Komercijalna upotreba
nije dozvoljena, a sam program je inae besplatan i
moe se nekomercijalno koristiti bez posebnih
ogranienja. Za zahtevnije korisnike, u ponudi je
komercijalni program Google Earth Pro, koji nudi
kvalitetnije prikaze i mape, a za koji naravno vae
posebni uslovi korienja.
Verovatno najvie kontroverzi do sada izazvao je
srodni program koji je mogue aktivirati uz Google
144
Maps i Google Earth i koji se na njima zasniva, Google
Street View. Ipak, ovaj program koji omoguava
korisnicima da (besplatno) pregledaju ulice nekih od
najveih svetskih gradova zahvaljujui panoramskim
snimcima koje je specijalno vozilo napravilo i koji su
uklopljeni u celinu, nije se naao na meti vlasti
razliitih drava ali i privatnih lica zbog krenja
autorskih prava, ve zbog krenja prava na privatnost
ljudi koji su ne znajui za to, ili protiv svoje volje,
usnimljeni prilikom stvaranja panoramskih snimaka i
postali deo Google Street View-a.

FOTOGRAFIJE, PLANOVI, SKICE I MAKETE U SAJBER

PROSTORU

Opta pravila zatite autorskog prava odnose se, na

osnovu Bernske konvencije, prema

lanu 2. i na dela iz oblasti fotografije s kojima su

izjednaena dela izraena postupkom slinim
fotografiji.

145
Na Zakon autorskim i srodnim pravima takoe je
lanom 2. taka 9. predvideo kao autorsko delo
planove, skice, makete i fotografije.

Kada su u pitanju fotografije neophodno je napraviti

razliku izmeu fotografija kao umetnikog dela koju
titi Zakon o autorskim i srodnim pravima i obinih
fotografije koje imaju zatitu samo na osnovu optih
principa graanskog prava i propisa koji reguliu
nelojalnu konkurenciju. Fotografija kao umetniko
delo mora da poseduje izvestan stepen orginalnosti i
kreativnosti koji je odvaja od obine fotografije,
odnosno moraju da imaju odreenu umetniku
vrednost. Da bi postojao izvestan spepen orginalnosti i
da bi se moglo tvrditi da je jedna fotografija
umetniko delo neophodno je da je ona rezultat
intelektualne, kreativne aktivnosti koja je toliko
individualna da dve osobe, nezavisno jedna od druge,
razumno je predpostaviti ne bi stvorile potpuno isti
rezultat. Naravno da u praksi ipak nije uvek lako
napraviti razliku izmeu ove dve vrste fotografije.

Napredkom tehnologije omogueno je jednostavne

pretvaranje analogne fotografije u digitalnu

146
fotografiju, skeniranjem ili fotografisanjem digitalnim
fotoaparatom ili mobilnim

telefonom, pa ak i njihova obradai izmena je vrlo

jednostavna. Danas najvei broj fotografija 75

147
nastaje i ostaje samo u digitalnom obliku. Zbog ove
specifinosti fotografije su izuzetno podlone
zloupotrebi u okviru sajber prostora.

Planovi, skice i makete mogu takoe biti autorska dela

ukoliko zadovoljavaju potrebne kriterijume
orginalnosti i kreativnosti. "To su autorske tvorevine iz
razliitih oblasti nauke ili umetnosti izraena u
dvodimenzionalnom (planovi i skice) ili
trodimenzionalnom obliku (plastina dela, makete i
sl.)"104.

Naravno da se i planovi, skice i makete mogu nai

digitalizovani u sajber prostoru gde podleu istim
oblicima zatite kao i druga autorska dela.

2.3.5.5. DRAMSKA, KOREOGRAFSKA, PANTOMIMSKA

DELA U SAJBER PROSTORU

Dramska, koreografska i pantomimska dela se

zajedniki nazivaju pozorinim delima.105 Njihova
osnovna karakteristika jeste da su u pitanju dela

148
namenjena scenskom izvoenju kod kojih se preplie
vie elemenata izraavanja muzika, pokret, tekst,
igra. Vidoje . Spasi, dosledno pratei domau
zakonsku odredbu, kao posebnu kategoriju ovih dela
napominje i folklorna dela.106

Prema Bernskoj konvenciji, dramska, koreografska i

pantomimska dela spadaju pod optu definiciju pojma
knjievnih i umetniki dela.107 Autori dramskih,
dramsko-muzikih i muzikih dela uivaju iskljuivo
pravo da daju odobrenje za javno prikazivanje i
izvoenje svojih dela, podrazumevajui javna
prikazivanja i izvoenja svim sredstvima ili
postupcima, kao i za javno prenoenje svim
sredstvima prikazivanja i izvoenja svojih dela.108 Ova
odredba logino podrazumeva i prenoenje, odnosno
reprodukcuju u celini ili delimino, izvoenja
dramskih, koreografskih i pantomimskih dela u sajber
prostoru. Takoe, prema lanovima 12. i 14.
Konvencije, autori uivaju iskljuivo pravo da daju
odobrenje za adaptaciju, aranmane i druge prerade
svojih dela. To bi znailo da se ovakva dela, kao i ostali
analizirani proizvodi
intelektualnog i autorskog rada, ne mogu koristiti bez
odobrenja autora niti u jednom obliku za

149
postavljanje, odnosno injenje dostupnim u izvornom
obliku kao ni za dalju razradu, obradu ili bilo kakvu
drugu preradu izvornog dela (i potonje postavljanje
takvog dela u sajber prostor). Ni ova dela, kao ni druga
koja su razmatrana u prethodnom tekstu, nee uivati
zatitu autorskog prava ukoliko su postala javno dobro
(lan 18. Konvencije).

Kada je re o dramskim i dramsko-muzikim delima, u

pitanju su dela koja sadre tekst i muziku, a koja su
namenjena (ili prilagoena) scenskom izvoenju. Kada
je u pitanju oblast autorskog prava, trebalo bi
napomenuti da se svaka muzika numera, nezavisno
od teksta koji se eventualno izgovara u delu, smatra
posebnim autorskim delom, ali da su oni zajedniki
obuhvaeni pravom na emitovanje, odnosno
prikazivanje dela, koje pripada autoru dela u celini. U
sajber prostoru, moe se govoriti o nekoliko apekata
autorskih prava u vezi sa ovim delima: prenoenje ili
reprodukcija dela, objavljivanje teksta ili muzike,
delimino ili u celini, odnosno pojedinih muzikih
numera, bilo kakvih audio ili video zapisa ovih dela bez
obzira na nain i modalitet njihovog izvoenja.109 Sva
ova prava pripadaju nosiocu autorskog prava na delo
u celini, i mogu se realizovati iskljuivo uz njegovo
odobrenje. Isto se odnosi i na umnoavanje i
150
distribuciju dela u celini, ili njegovih pomenutih
segmenata.

Koreografska i pantomimska dela su specifina u grupi

tzv. pozorinih dela pre svega zato to se ne moraju
nuno scenski izvoditi, pa su samim tim najee
izdvojena u uporednim propisima kao posebna vrsta
autorskih dela.110 Dok se pantomimska dela izvode
pokretom uz eventualnu muziku podlogu,
koreografska dela su raznovrsnija i njima se, osim
baleta koji je najei oblik ovih dela, smatrati i
narodni, folklorni plesovi i igre. Kod baleta postoji
sinteza teksta, pokreta i muzike u jednom autorskom
delu, dok se kod ostalih uglavnom kombinuju muzika i
pokreti.111 Kao i u prethodnim sluajevima, ova dela su
zatiena od bilo koje vrste reprodukcije i/ili
adaptacije bez odobrenja autora, u sajber prostoru
pomou audio-video snimaka, isto kao i kao i ostala
pozorina dela.

2.3.6. ZBIRKE AUTORSKIH DELA I PODATAKA U SAJBER PROSTORU

Bernska konvencija za zatitu knjievnih i umetnikih

dela u lanu 2. taka 5. predvia poseban oblik zatite

151
za zbirke knjievnih ili umetnikih dela kao to su
enciklopedije i antologije koje prema izboru i
rasporedu sadrine predstavljaju intelektualne
tvorevine, naravno ova zatita ne sme da proizvede
bilo kakvu tetu za prava autora na svako od tih dela
koja ine sastavni deo ovih zbirki.

Na Zakon o autorskim i srodnim pravima u lanu 5.

neto detaljnije odreuje kada se zbirka ima smatrati
autorskim delom. To su sluajevi kada se radi o
enciklopedijama, zbornicima, antologijama, izabranim
delima, muzikim zbirkama, zbirkama fotografija,
grafikim mapama, izlobama i sl. pod uslovom da se
radi o originalnoj duhovnoj tvorevini autora.
Autorskim delom se smatra i zbirka narodnih
knjievnih i umetnikih tvorevina, kao i zbirka
dokumenata, sudskih odluka i sline grae, baza
podataka, bez obzira da li je u mainski itljivoj ili
drugoj formikoja s obzirom na izbor i raspored
sastavnih delova ispunjava uslov da je orginalna
duhovna tvorevina autora. U naem Zakonu o
autorskim i srodnim pravima, a u skladu sa Bernskom
konvencijom za zatitu knjievnih i umetnikih dela,
predvieno je da zatita zbirke ni na koji nain ne
ograniava prava autora dela koja su sastavni deo
zbirke.
152
Obino se autorom zbirke smatra urednik, pa njemu
pripadaju imaovinska i moralna prava koja proistiu iz
autorskog prava. "Meutim ukoliko je zbirka
sastavljena od autorskih dela koja su u roku trajanja
pravne zatite, a autor zbirke nije autor i pojedinih
dela, onda nastaje autorskopravni odnos analogan
odnosu izmeu izvornog i izvedenog dela, sa svim
pravnim posledicama koje iz toga proistiu. Dakle
autori dela (sastavnih elemenata zbirke) imaju svoja
zasebna ovlaenja, nezavisno od prava autora zbirke.
U tom smislu, autor zbirke mora, pre svega, da zatrai
saglasnost autora sastavnih delova. Takoe, autori
sastavnih delova imaju pravo da zahtevaju da njihova
imena budu naznaena prilikom korienja zbirke.
Osim toga, autor dela koje je sastavni deo zbirke,
moe vriti svoja ovlaenja na zatiti integriteta dela,
suprotstavljanje nedostojnom iskorienju dela, kao i
pravo pokajanja."112
Sve vrste zbirki autorskih dela mogu biti digitalizovane
i na njih se po pitanju ostvarivanja prava odnosi sve
ono ve reeno za zatitu svih ostalih autorskih dela u
sajber prostoru.

153
Najednostavnija definicija baza podataka je da su to
organizovani skupovi (zbirke) podataka. Stvaranje
baza podataka ima za svoj cilj da omogui lako
korienje, pregledanje, pretraivanje, prenoenje,
uporeivanje, sortiranje, i menjanje podataka. Danas
je najvei broj baza podataka u potpunosti
digitalizovan i dostupan u sajber prostoru.
Digitalizovane baze podataka su sastavljene od
odreenog broja zapisa, a svaki zapis sastavljen je od
odreenog skupa elemenata (podataka). Jedna od
bitnih karakteristika baza podataka je da one
obuhvataju podatke, materijale i/ili dela koja ine
zbirku, a tako su odabrani, povezani i ureeni da ine
intelektualnu tvorevinu i novo autorsko delo.113

Pravna zatita baza podataka mogua je u okviru

pravnih propisa sui generis, i u okviru propisa kojima
se tite autorska i srodna prava i u okviru propisa
kojima se reguliu pitanja nelojalne konkurencije.

Sui generis propisi su propisi koji se donose kada

postoji posebna situacija koja se ne moe podvesti
pod ve postojee propise. Baze podataka obiluju
specifinostima i stoga mnogi smatraju da se one ne
mogu kvalitetno zatiti koritenjem postojeih pravnih
154
instituta pa je potrebno doneti posebne propise sui
generis propise radi zatite autora baza podataka.
Jedan takav pripis donet od strane Evropske unije je
Direktiva Evropske unije 96/9/EC o pravnoj zatiti baza
podataka. Ona definie u lanu 1. bazu podataka kao
"zbirku nezavisnih dela, podataka ili drugih materijala
ureenih na sistematian ili metodian nain, koja je
pojedinano dostupna elektronskim ili drugim
putem."114 Iskljuiva prava autora prema Direktivi
96/9/EC su 1. privremeno ili stalno umnoavanje na
bilo koji nain ili u bilo kom obliku, u celini ili
delimino; 2. prevoenja, prilagoavanja, prireivanja
ili svakog drugog menjanja; 3. bilo koji oblik
distribucije javnosti baze podataka ili njene kopije; 4.
bilo koje vrste komunikacije, javnog prikazivanja ili
javnog izvoenja; i 4. umnoavanja, distribucije, ili bilo
koja vrsta komunikacije, javnog prikazivanja ili javnog
izvoenja prevedene, prilagoene, prireene ili na
bilo koji nain menjane baze podataka. lanom 7
Direktive 96/9/EC predvieno je sui generis pravo
autora baza
podataka u smislu spreavanja ekstrakcije i/ili
ponovnog iskoritavanja celine ili znaajnog dela baze
podataka u kvalitativnom i/ili kvantitativnom smislu.
Pod "ekstrakcijom" se ima smatrati stalni ili
privremeni prenos cele baze podataka ili znaajnog
155
dela baze podataka u drugi medij na bilo koji nain u
bilo kom obliku. Pod "ponovnim iskoritavanjem" e
se smatrati svaki oblik injena dostupnim javnosti cele
baze ili bitnog njenog dela distribucijom,
iznajmljivanjem on-line ili drugim oblikom prenosa.
Ovaj lan Direktive 96/9/EC stavom 4. predvia da se
ovaj vid zatita primenjuje nezavisno od podobnosti
sadraja baze podataka da bude zatiena kao
autorsko delo. lanom 9. predviena je mogunost da
nacionalna zakonodavstva utvrde zuzetke od primene
sui generis pravila u sluajevima: 1. ekstrakcije za
privatne svrhe sadraja ne elektronske baze podataka;
2. u sluaju ekstrakcije u svrhu ilistracije nastave ili
naunog istraivanja, uz naznaku izvora i u meri koja je
neophodna za ne komercijalnu svrhu upotrebe; i 3. u
sluaju ekstrakcije ili ponovnog korienja za potrebe
javne bezbednosti, upravnog ili sudskog postupka.

Pored zatite putem propisa koji tite autorska i

srodna prava i putem propisa sui generis autori baze
podataka se mogu tititi i nacionalnim propisima
vezanim za nelojalnu konkurenciju. Ovi propisi ne
zamenjuju pomenute dve vrste propisa ve
nadopunjuju te propise i omoguavaju autorima baza
podataka specifini vid zatite u sluajevima
neovlaenog ekstrahovanja veeg ili manjeg dela
156
sadraja iz baza podataka sa ciljem postizanja
komparativne prednosti na tritu.

2.4. AUTORSKA PRAVA I INTERNET DOMENI

Da bi raunar pristupio internetu potrebno je da se

registruje dobije svoju jedinstveno IP adresu,
lokaciju na internetu. IP (eng. Internet Protocol)
adrese su zapravo sainjene od niza cifara koje su
podeljene u grupe, prema unapred utvrenim
pravilima (npr. 192.168.0.0). Ukucavanjem IP adrese
dolazi se do sadraja internet prezentacije koja se
nalazi na tom raunaru. Broj kombinacija cifara je
praktino neogranien. Meutim, budui da je ovaj
nain pristupanja internet sajtovima jako komplikovan
korisnicima, koji bi morali da pamte nizove za svaki
pojedinani sajt koji ele da otvore, postoji DNS sistem
(eng. Domain Name System) koij prevodi znake
domena (imena internet sajtova) u numerike oblike.
To praktino znai da se adresa koju korisnik ukucava
kao alfanumeriku npr. www.comparativelaw.info
izraava u odnosu na traeni raunar u numerikom
smislu, kao njegova IP adresa, pa raunar reaguje i
prenosi korisniku sadraj koji se nalazi na traenoj
adresi.
157
IP adrese su jedinstvene ne mogu postojati dve iste
u istom trenutku. Ne mogu postojati ni dva ista
internet domena - u protivnom, postojala bi zabuna
kako kod korisnika koji ne bi znao koji od sajtova sa
istim imenom zapravo eli, tako i kod DNS-a koji ne bi
mogao da prevede naziv u odreenu numeriku
adresu, jer bi imao nekoliko moguih opcija na
raspolaganju. Ovako grubo objanjen, sistem
dodeljivanja naziva internet domena u praksi je
izazvao mnoge probleme i otvorio pitanja odnosa
autorskih prava i prava na internet domen. Ovo
pitanje je naroito aktuelizovano poetkom XXI veka,
kada je internet naglo uao u optu upotrebu i dobio
globalne razmere. U osnovi problema jeste dilema da
li vlada potpuna sloboda izdavanja Internet domena,
ili moraju postojati neka ogranienja koja bi ila u
prilog odreenim kompanijama i institucijama115, koja
bi imale pravo prethodnog izbora? ta bi se desilo
kada bi neko lice registrovalo (zakupilo) internet
domen www.samsung.com? Svaki korisnik koji eli da
pogleda najnovije proizvode e, direktno ili preko
pretraivaa, naii meu prvima na ovu adresu.
Ukoliko meutim ona ne pripada kompaniji Samsung,
moe se desiti da se kod korisnika stvori zabuna da su

158
na internet sajtu koji su traili, ili mogu odustati od
daljeg traganja, i otii na
internet prezentaciju neke druge firme koja ima sline
proizvode. Pitanje posedovanja odgovarajueg
internet domena postalo je pitanje prestia, praktine
potrebe i imida svake kompanije. Toga su postali
svesni i u zemlji u kojoj se internet razvio, SAD, pa su
domeni u poetku davani u zakup bez ikakvih
ogranienja. Kada se pitanje slobode zakupa konano
postavilo, razliite verzije domena koje su kompanije
mogle upotrebljavati u budunosti su ve bile zauzete
i bile su prodavane tim kompanijama, ponekad i za
neverovatne iznose116. Ovo je bilo mogue initi pre
svega zbog toga to u najranijoj fazi razvoja Interneta
nije postojalo nikakvo ogranienje prilikom
registrovanja domena niko nije mogao predvideti
njihovu komercijalnu vrednost u bliskoj budunosti.117

Poseban problem postoji kada nije u pitanju

investiranje u neki brend i zakupljivanje domena sa
ciljem preprodaje, ve kada firma ili pojedinac zakupe
internet domen sa ciljem da zaista promovie sebe ili
svoju delatnost, profitnu ili neprofitnu. Oni zakupljuju
domen koji moe liiti na neki koji bi koristila velika
kompanija, daleko poznatija od one koja domen dri u

159
svom posedu ili zakupu. Prvi takav primer
karakteristian je po tome to se novinar koji je
zakupio domen nije vodio lukrativnim ciljevima ve je
eleo da skrene panju na ovaj zanimljivi tehniko-
pravni problem. Novinar amerikog lista Wired je
zakupio domen www.mcdonalds.com i napisao lanak
o tome jo 1994. godine. Mc Donalds je tuio
novinara, ali je izgubio spor.118 Tako je ira javnost
saznala za mogunost da je (u to vreme bilo) sasvim
legalno da se na internetu zauzmu domeni velikih
svetskih kompanija.

Jedan od do sada najpoznatijih primera ove vrste jeste

ameriki sluaj Nissan protiv Nissana.119 Ukratko,
gospodin Nissan koji je roen sa tim prezimenom
registrovao je domene www.nissan.com i
www.nissan.net radi prezentacije svoje firme koja se
bavi prodajom raunara, Nissan Computers. Nakon to
nije eleo da ustupi ili proda svoje domene velikoj
kompaniji sa istim nazivom koja se bavi proizvodnjom
automobila, Nissan automobili su pred amerikim
sudom tuili Nissan Computers, traei da im se
dodele pomenuti domeni. Sud je to, u vie navrata i na
vie instanci, odbio.

160
Dakle, postoje razliite situacije u kojima se postavlja
pitanje postoji li pravo na odreeni internet domen,
koje bi proisteklo iz registrovane firme, odnosno iga?
Uporedna reenja su razliita, ali ono to je sasvim
jasno jeste da internet domeni ne spadaju u domen
autorskih prava niti prava intelektualne svojine.
Internet domeni imaju dodirnih taaka sa ovom
problematikom samo kada se njihovom upotrebom
moe uticati na krenje autorskih prava i prava
intelektualne svojine, ali ona sama ne mogu biti
subjekat takvih prava.120

U amerikom pravu je nastalo specifino reenje

problema ove vrste, koje su kasnije preuzele i neke
druge drave, npr. Hrvatska i Srbija: postoji period koji
se naziva trade mark landrush, kada centralno telo za
dodeljivanje nacionalnih domena ne izdaje domene sa
imenima onih preduzea koja imaju registrovanu
firmu, odnosno ig (trade mark) u toj dravi. Drugim
reima, preneto na primer .rs domena, to bi znailo da
Samsung, budui da ima registrovano preduzee u
Srbiji, ima pravo preeg zakupa domena
www.samsung.rs. Period u kojem vlasnik firme,
odnosno iga, moe da iskoristi ovo pravo se razlikuje
u razliitim dravama. U Srbiji je ono trajno, dok god
traje registracija iga, pa se takvi domeni ponekad
161
nazivaju zatienim domenima ovaj naziv ne bi
trebalo shvatatti bukvalno, jer je on proistekao iz
naziva zatieni ig. ig je, kao osnova vizuelnog
prepoznavanja neke kompanije, zatien autorskim
pravom niko se ne sme sluiti nekim igom bez
odobrenja njegovog vlasnika. Otuda, prema srpskom
reenju, svako ko ima zatieni ig ima i pravo na
domen koji e sadrati ime registrovane firme. Ovo
vai i za pojedince, tj. fizika lica dakle, nije potrebno
imati firmu da bi se neki ig registrovao i samim tim
steklo pravo na upotrebu istog internet domena.121
Osim ove situacije, za registrovanje domena vai pravo
prvenstva u vremenu ko prvi podnese zahtev za
registraciju odreenog domena, moi e da ga
zakupi.122

Prema lanu 16. Pravilnika o arbitranom postupku za

reavanje sporova povodom registracije .rs domena123,
arbitrano vee moe doneti odluku o prestanku ili
prenosu spornog Internet domena sa registranta (lica
koje je zakupilo domen) na tuioca, ukoliko se dokae
sledee:
da je sporni domen identian ili bitno slian zakonom
zatienom znaku, poslovnom ili trgovakom imenu
tuioca za istu ili slinu vrstu robe ili usluga, ili ako ta

162
slinost moe da stvori zabunu i dovede u zabludu
uesnike u prometu;

da registrant nema pravo i legitiman interes da koristi

sporni domen ovo je situacija kada registrant nije
zakupio domen sa namerom da ga koristi u poslovne
svrhe, ve iz nekog drugog razloga, a naroito iz
razloga kasnije preprodaje, ili samo da bi spreio
drugo lice da ga koristi;

da je registrant domen registrovao i koristio protivno

naelu savesnosti, potenja i dobrih poslovnih obiaja
ovo e se desiti ako neko zakupi domen koji podsea
na naziv konkurentske firme i na njemu objavljuje
netane podatke o njenom poslovanju, ponudi, i sl;
ovakva situacija e postojati naroito i kada se domen
zakupi da bi se koristili firma, odnosno ig koji su slini
nekom zatienom znaku, kako bi se privukli korisnici i
stvorila zabuna o poreklu robe u pitanju124.

Problemi se nastavljaju ako je re o globalnim internet

domenima. ig i firma su po pravilu registrovani na
nacionalnom nivou; internet sa druge strane ne
poznaje nacionalna ogranienja. Ovde se pria iri sa

163
naziva internet domena i ulazi u polje reklamiranja
razliite kompanije mogu imati iste ili sline igove
registrovane u razliitim dravama, a reklamirati svoje
proizvode u celom svetu putem novina, satelitske
televizije, i sl. Tada se sasvim opravdano moe
oekivati da potencijalni potroai nee razumeti da se
radi o razliitim kompanijama, koje osim zajednikog
imena, firme i/ili iga dakle, vizuelnog utiska koji
stvaraju kod klijenata ili potroaa, nemaju zapravo
nita zajedniko. Kako G.J.H. Smith pravilno primeuje,
ovaj problem nije nov ali se sada postavlja u novom,
daleko komplikovanijem kontekstu, obzirom da se sa
pojavom interneta neka reklama moe uiniti
trenutno dostupnom i svim dravama sveta, 24 asa
dnevno, potencijalno neogranienom broju korisnika,
a da pri tome nema fizike manifestacije, odnosno
fizikog oblika te reklame iji bi se promet mogao
zabraniti, ili bar ograniiti, u zemljama u kojima ona
kri pravo na korienje registrovanog iga.125 Jedno od
reenja koje je sasvim logino, jeste ire registrovanje
firme i iga, koje bi obuhvatilo vie zemalja
istovremeno.
Drugo, koje mogu u praksi da primenjuju samo velike i
bogate kompanije, jeste da se igovi i/ili firme
registruju u svakoj dravi sveta pojedinano.126

164
3. ZATITA ELEKTRONSKIH PODATAKA I PRAVO PRIVATNOSTI U
SAJBER PROSTORU

3.1. ZATITA ELEKTRONSKIH PODATAKA

3.1.1. ZATITA PODATAKA U RAUNARSKIM SISTEMIMA I MREAMA

Internet funkcionie, uproeno gledano, kao velika

(svetska) raunarska mrea. Otuda se na pravila
ponaanja na internetu mogu primeniti opta pravila o
zatiti podataka koja vae i u svakoj drugoj raunarskoj
mrei, ali uvek imajui u vidu specifinosti koje
delovanje na internetu ima.

Zatita podataka moe biti okrenuta pitanjima

funkcionalnog karaktera, kao to su: a) ograniavanje
raspolaganja odreenim vrstama podataka, b)
obaveza davanja informacija nedravnih subjekata
dravnim organima i organizacijama i v) obavetavanje
graana o podacima koji se o njemu prikupljaju i u
koju svrhu.127 Zatita podataka dakle obuhavta
situacije u kojima se informacije koje pripadaju
graanima i/ili dravnim i nedravnim ustanovama,
slubama i organima, razmenjuju na odreeni nain, ili
165
se jednostavno ine dostupnim odreenim ili svim
korisnicima interneta. U irem smislu, izuavanje
zatite podataka na internetu moe obuhvatiti i
zakonska reenja koja se tiu postojanja odreenih
organa koja se staraju o primeni propisa o zatiti
podataka. Podaci o kojima je ovde re mogu biti kako
podaci o linosti, tako i podaci koji se odnose na
funkcionisanje pravnih lica ili dravnih organa i
institucija, a zatita podrazumeva dvostruku aktivnost:
sa jedne strane, ne smeju se uiniti javnim podaci koji
nisu kao takvi odreeni propisima; sa druge strane, to
je problem obezbeivanja integriteta raunara i
raunarskih sistema u kojima se nalaze podaci koji su
postavljeni na internet u nekom restriktivnom obliku
(za strogo odreeni broj korisnika koji imaju interes da
u njih imaju uvid i sa njima dalje raspolau).
Karakteristino je, a i razumljivo da se pravna doktrina
prevashodno bavi
pravnim regulisanjem zatite privatnosti i podataka,
dok se podruje bezbednosti sistema manje razmatra.
Meutim, ostvarivanje bezbednosti sistema
podrazumeva izmeu ostalog i regulisanje i
propisivanje obaveznih standarda i normativa koje bi
primenjivali tehniki izvrioci (npr. zavodi za
informatiku i kompjuterski centri), nezavisno od
proizvoaa raunarskih sistema i programske
166
opreme. Mere koje imaju za cilj obezbeenje sistema
primenjuju se radi ostvarivanja razliitih ciljeva
bezbednosti i sigurnosti kompjuterizovanih
informacionih sistema, i same po sebi mogu biti
raznovrsne, izmeu ostalog: a) mere radi obezbeenja
bezbednosti iintegriteta tehnikih komponenata
kompjuterskog sistema (tj. hardvera), tj. postrojenja,
opreme, terminala, konzola i slino, b) mere radi
obezbeenja bezbednosti i integriteta programskih
komponenti sistema (tj. softvera), tj. programa,
datoteka, banaka podataka itd., v) mere fizikog
obezbeenja prostorija, zgrada, vozila i slino, od
sluajnog ili namernog oteenja, g) mere koje
doprinose odravanju i poveanju standarda u
profesionalnoj obuenosti osoblja, d) mera odravanja
i unapreenja standarda redovne operativne
procedure" itd.

Bezbednost kompjuterskog sistema predstavlja

kiobran koji titi hardverske i softverske elemente
organizacije, kao i podatke i informacije koje se
kompjuterom obrauju od zloupotrebe, prevare,
pronevere, sabotae, namernog ili sluajnog
oteenja, kao i od prirodnih nepogoda.128

167
3.1.2. PRAVNI OKVIRI ZATITE

Posebna regulativa koja se bavi problemom zatite

podataka na internetu i u elektronskim
komunikacijama uopte, javila se kao odgovor na
neadekvatnost postojee pravne zatite u dravama.
Izuzetni razvoj raunara i iroka upotreba raunarskih
sistema doveli su do digitalizacije podataka u gotovo
svim sferama koje kontrolie drava u mnogim
zemljama danas je mogue i potpuno uobiajeno da se
najrazliitije potvrde, uverenja i druga dokumenta, pa
ak i neke vrste isprava poput saobraajnih i vozakih
dozvola, zatrae putem interneta korienjem
postojeih baza podataka o graanima. Prvi
konkretni oblici zakonodavne regulative zatite
podataka u kompjuterizovanim informacionim
sistemima javljaju se pre tridesetak godina - prvi
posebni zakon koji neposredno regulie pitanje zatite
podataka donela je 1970. godine u Nemakoj savezna
drava Hese. U svetu je danas na snazi vei broj raznih
zakona koji reguliu materiju zatite podataka,
odnosno prava privatnosti. Po pravilu, ova oblast se
regulie posebnim zakonima, odnosno, ukoliko je
drava federalnog tipa, i posebnim zakonima
federalnih jedinica (npr. u Nemakoj, SAD, Kanadi,
itd.).Meutim, interesantno je istai da je pitanje
168
zatite podataka u nekim zemljama regulisano
neposredno i ustavima tih zemalja.129

Ako se posmatraju strana zakonodavstva, mogu se

jasno izdvojiti dva sistema zakonskog regulisanja ovog
pitanja. U tom smislu, moe se uslovno razlikovati
zakonodavna regulativa prava privatnosti
karakteristina za anglosaksonske pravne sisteme, od
zakonodavne regulative o zatiti podataka
evrokontinentalnih pravnih sistema. U irem smislu
posmatrano, naravno, moe se rei da je re o dve
strane jedne iste medalje.130

Ukoliko se pri odreivanju osnovnih institucija

zakonodavne regulative i mehanizama pravne zatite
polazi sa stanovita privatnopravne zatite (linih
prava i sloboda pojedinca), rezultat e, po pravilu, biti
pravna zatita prava na privatnost, odnosno
donoenje zakona o privatnosti, kao to je sluaj s
veinom zemalja anglosaksonske pravne tradicije (npr.
SAD, veina kanadskih provincija itd.), gde je ova
oblast regulisana zakonom ije se sprovoenje, u
sutini, ostvaruje preko sudova po osnovu line
inicijative. Interesantno je, meutim, napomenuti da
Velika Britanija, kao zemlja s najjaom
169
anglosaksonskom tradicijom, nije pitanju zatite
podataka pristupila sa stanovita tradicije svog
pravnog sistema. Tako, Zakon o zatiti podataka Velike
Britanije (Data Protection Act, 1984), izmeuostalog,
predvia obrazovanje registrara za zatitu podataka,
tj. posebnog matiara za voenje evidencije o zatiti
podataka, koga imenuje Kruna i koji je praktino
nezavisan od vlade. Registrar je organ za zatitu
podataka s ovlaenjima slinim ovlaenjima
poverenika parlamenta, odnosno ombudsmana.
Registrar vri registraciju svih korisnika
kompjuterizovanih informacionih sistema za obradu
linih podataka, kako u javnom, tako i u privatnom
sektoru. Uslovi u vezi s pristupanjem Evropskoj
konvenciji za zatitu pojedinaca u odnosu na
automatsku obradu linih podataka (1981) bili su
razlog to je Velika Britanija donela ovaj Zakon. Po
svojoj strukturi, a posebno po svojoj sadrini, britanski
Zakon o zatiti podataka sledi evrokontinentalne, a ne
anglosaksonske modele.

S druge strane, ukoliko se pri odreivanju osnovnih

institucija zakonodavne regulative i mehanizama
pravne zatite polazi sa stanovita imperativnog
ostvarivanja naela zakonitosti i pruanja

170
javnopravne zatite pojedincu i graanima u odnosu
na podatke o njima u
kompjuterizovanim informacionim sistemima
rezultat e, po pravilu, biti donoenje zakona o zatiti
podataka. Takav je sluaj s veinom zemalja
evrokontinentalnog pravnog sistema Francuskom,
Nemakom, vedskom itd. i, kao to je istaknuto,
Velikom Britanijom. Francuski zakon kojim je
regulisana oblast zatite podataka donet je 1978.
godine i nosi naziv Zakon o informatici, evidencijama i
slobodama. U oblasti zatite podataka, moe se rei
da je francuski zakon, pre svega, iz razloga osnivanja
posebnog organa za zatitu podataka, prototip
zakonodavnog akta javno-pravnog karaktera.
Zakonom je, izmeu ostalog, formirano i posebno telo
s regulativnim, kontrolnim i nekim drugim
ovlaenjima - Nacionalna komisija za informatiku i
slobode, tzv. CNIL. Ovim Zakonom obrazuje se i CNIL
s obelejima jednog novog nezavisnog
administrativnog tela, koje se, sa svojstvom pravnog
lica, nalazi u sastavu drave - iako nema ni
hijerarhijskih, ni starateljskih ovlaenja i podlee
samo sudskoj kontroli.131

171
Svakako, ne mogu se iskljuiti ni neke specifine
situacije, kao to je, recimo, sluaj sa Japanom.
Polazei od posebnih okolnosti pod kojima je ova
zemlja, takorei iz feudalnog sistema postala supersila
postindustrijskog drutva, i pitanja zakonodavne
regulative ipravnih mehanizama zatite podataka
imajusvoje osobenosti. U tom smislu, karakteristino
je da Japan nije doneo poseban zakon o zatiti
podataka (niti o zatiti prava na privatnost), ve je
ustanovljen jedan poseban sistem decentralizovane
kontrole u vezi sa zatitom podataka koju svako
ministarstvo posebno sprovodi u svom resoru.132

Kako se razlikuju zakonodavni principi prema kojima

se tite podaci nu sajber prostoru, tako postoji i razlika
kada je re o organima i institucijama koje su zakonom
odreene da se staraju o primeni navedenog
zakonodavstva. Iako se uglavnom posebnim zakonima
uvode i specifini organi koji bi imali ovu nadlenost, u
uporednom zakonodavstvu vlada izraena raznolikost
njihovog ustrojstva, ovlaenja, sastava.

U pojedinim zemljama, organ za zatitu podataka

obrazovan je kao inokosni (individualni) organ i
razliito je nazvan. Tako, na primer, individualni organ
172
za zatitu podataka odreen je kao komesar za
zatitu privatnosti (Kanada), odnosno poverenik za
zatitu linih podataka (Nemaka), registrar za
zatitu podataka" (Velika Britanija) itd. U saveznim
(federalnim) dravama, recimo u Nemakoj, pored
saveznog poverenika za zatitu podataka, postoje
jo i odgovarajui zemaljski poverenici za zatitu
podataka u pojedinim saveznim zemljama.

Nasuprot ovom reenju, druge zemlje koje su

obrazovale poseban organ za zatitu linih podataka
ustanovile su ga u kolegijalnom obliku. I ovi kolegijalni
organi kojima je poverena zatita linih podataka
razlikuju se kako po nazivima i strukturi, tako i po
nadlenostima i ovlaenjima. Tako, na primer, ovaj
kolegijalan organ obrazovan je kao Komisija za zatitu
linih podataka (Austrija), Ured za zatitu privatnosti
(Belgija), Komisija za zatitu podataka (vedska),
Nacionalna komisija za informatiku i slobode tzv.
CNIF (Francuska), Raunarski odbor (Island). Za
rukovodioca, odnosno predsednika ovih kolegijalnih
organa (kao i za inokosni organ), po pravilu se trai
odgovarajua struna, pre svega, pravna kvalifikacija,
kao i poznavanje problematike prava i sloboda
graana, odnosno zatite podataka.133

173
KONVENCIJA SAVETA EVROPE O ZATITI LICA O ODNOSU NA AUTOMATSKU
OBRADU PODATAKA I ZAKON O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD
JAVNOG ZNAAJA REPUBLIKE SRBIJE134

Savet Evrope doneo je u januaru 1981. godine, u

Strazburu, Konvenciju o zatiti lica u odnosu na
automatsku obradu linih podataka. Namera
Konvencije je da zemlje potpisnice usklade svoja
nacionalna zakonodavstva s osnovnim naelima i
preporukama sadranim u ovom dokumentu.
Potujui vladavinu prava, ljudska prava i osnovne
slobode, Konvencija je imala za cilj da povee svoje
lanice, da proiri zatitu osnovnih prava i sloboda
pojedinca, naroito prava na privatnost, kada je re o
automatskoj obradi linih podataka. Dravama je
preputena inicijativa da se u postupku regulisanja ove
materije opredele u pogledu sadraja, dometa i
obuhvata zatite linih podataka, uz mogunost
iskazivanja odreenih specifinosti, Pri tome, svaka
drava mora da se pridrava utvrenih naela.

Jedno od osnovnih naela zatite linih podataka jeste

naelo zakonitosti i nepristrasnosti. Ono podrazumeva
174
da se lini podaci prikupljaju, obrauju i koriste na
zakonom propisan nain, to znai da zatita linih
podataka treba da obuhvati mere ipostupke kojima se
spreava

175
nezakonito prikupljanje, obrada, uvanje, korienje,
razmena i iznoenje podataka o linosti iz zemlje. To,
takoe, podrazumeva da se podaci o linosti
prikupljaju, obrauju i koriste nepristrasno i na nain
kojim se ne vrea lino dostojanstvo oveka.

Propisi kojima se regulie zatita podataka o linosti

treba da sadre i odredbe zasnovane na naelu
tanosti podataka. Ovim naelom odreuje se kvalitet
podataka o linosti i obaveza lica, zaduenih za
prikupljanje i obradu linih podataka, da vre proveru
tanosti, aurnosti i potpunosti podataka, kao i
njihove zasnovanosti na verodostojnim izvorima.
Naelo podrazumeva i odgovornost lica zaduenih za
voenje evidencija, kataloga, zbirki podataka o linosti
za netano, neaurno i nepotpuno prikupljanje,
obradu i korienje podataka o linosti.

Prava lica o kojima se prikupljaju i obrauju podaci da

budu obaveteni u kojim zbirkama se nalaze podaci
koji se na njih odnose, koji su to podaci, ko ih
obrauje, u koje svrhe i po kom osnovu, kao i ko su
korisnici tih podataka, sadrano je u naelu
utvrivanja namene. Ovo naelo podrazumeva i da

176
obaveza obrade i uvanja linih podataka prestaje po
prestanku potrebe za koju su podaci prikupljeni i
obraeni, odnosno po isteku, zakonom ili pismenom
saglasnou lica, odreenog trajanja zbirke linih
podataka.

Naelo dostupnosti podataka, u kome je sadrano

pravo lica o kome se vode podaci da bude obaveteno
o postojanju zbirke ili druge evidencije s linim
podacima, pravo da moe da ima uvid u svoje line
podatke, da moe da trai ispravku netanih podataka
koji se na njega odnose, brisanje podataka ako njihova
obrada nije u skladu sa zakonom ili ugovorom,
zabranu korienja netanih, neaurnih i nepotpunih
podataka koji se na njega odnose, odnosno zabranu
korienja tih podataka ako se ne koriste u skladu sa
zakonom ili ugovorom.

Prava odreena naelom utvrivanja namene i

naelom dostupnosti podataka licu o kome su
prikupljeni i obraeni podaci mogu biti ograniena i
mogu se koristiti u obimu koji je neophodan za zatitu
bezbednosti zemlje, javne bezbednosti, monetarnih
interesa drave ili za suzbijanje krivinih dela, kao i

177
prava i sloboda drugih. To su sluajevi u kojima se
izuzetno, u skladu s lanom 9. Konvencije, a takoe i u
skladu s naelima utvrenim u smernicama za
regulisanje dosijea s kompjuterizovanim linim
podacima, zakonom mogu ograniiti prava lica o kome
su prikupljeni i obraeni podaci i utvrditi odgovarajui
oblici zatite.

Zbog potrebe da se odreeni lini podaci prikupljaju,

obrauju i koriste u posebnom reimu, za ove
podatke, kao posebnu kategoriju podataka,
propisujuse, u skladu sa naelom nediskriminacije,
odnosno naelom zabrane diskriminacije, i posebna
pravila. Tu posebnu

kategoriju podataka ine lini podaci o rasnom

poreklu, nacionalnoj pripadnosti, religioznim i drugim
uverenjima, politikim i sindikalnim opredeljenjima i
seksualnom ivotu. Ova vrsta podataka moe se
prikupljati, obraivati i davati na korienje samo uz
pismenu saglasnost lica na koje se odnose i pod
uslovima koji su propisani zakonom. Takoe i lini
podaci o zdravstvenom stanju i osuivanosti lica mogu
se prikupljati, uvati i davati na korienje samo u

178
skladu sa zakonom. Izuzeci od ovog naela mogu biti
regulisani zakonom, i to u okviru limita koji je odreen
Meunarodnom poveljom o ljudskim pravima i drugim
relevantnim dokumentima u oblasti zatite ljudskih
prava i spreavanja diskriminacije.

Navedeni izuzeci, odnosno odstupanja od

proklamovanih naela, u skladu su s naelom
odobrenja za izuzimanje, pod uslovom da su takva
odstupanja izriito predviena zakonom ili drugim
propisom donetim u skladu s unutranjim pravnim
sistemom koji jasno precizira njegova ogranienja i
utvruje odgovarajue oblike zatite.

U skladu s naelom bezbednosti, zakonom treba

regulisati i mere i postupke koje lice zadueno za
evidencije i zbirke linih podataka treba da preduzme
radi zatite tih zbirki, kako od prirodnih opasnosti, od
sluajnih gubitaka i unitenja, tako i od rizika koji moe
nastati delovanjem ljudskog faktora, kao to su
neovlaeni pristup podacima, zloupotreba podataka
ili zaraza kompjuterskim virusima.

179
Polazei od naela slobodnog protoka, razmene i
iznoenja linih podataka iz zemlje, koji su automatski
obraeni ili prikupljeni radi takve obrade, odnosno
naela prekogranine razmene informacija,
nacionalnim zakonom treba predvideti uslove za
prekograninu razmenu informacija i mere zatite
privatnosti. Neopravdana zabrana protoka informacija
ne moe se predvideti, osim ukoliko to ne zahteva
zatita privatnosti ili potovanje naela uzajamnosti.

Imajui u vidu znaaj pitanja zatite linih podataka, u

zakonima kojima se regulie zatita podataka o linosti
treba posvetiti posebno poglavlje ostvarivanju
nadzora, odnosno treba, u skladu s unutranjim
pravnim sistemom, utvrditi organ koji e biti nadlean
za primenu odredaba zakona i potovanje naela na
koje se te odredbe odnose. Naelo ostvarivanja
nadzora, pored navedenog, podrazumeva i detaljnu
razradu prava nadlenog organa i mera koje moe
preduzeti u vrenju nadzora. U domen prava
nadlenog organa spada pravo da moe da pregleda
zbirke linih podataka i dokumentaciju vezanu za
prikupljanje, obradu, uvanje, prenoenje i korienje
podataka o linosti, a takoe i da moe da kontrolie
mere ipostupke koje zadueno lice preduzima u cilju
180
zatite linih podataka, kao i da ostvaruje nadzor nad
prostorijama i

opremom, s aspekta ostvarivanja zatite zbirki linih

podataka. Nadleni organ treba da ima i ovlaenje da
zabrani prikupljanje, obradu, korienje i prenoenje
podataka o linosti, ako smatra, odnosno utvrdi da za
to nisu ispunjeni propisani uslovi. U domen mera koje
nadleni organ moe preduzeti, koje treba regulisati
zakonom, spada pravo da moe narediti otklanjanje
uoenih nepravilnosti u zatiti, brisanje podataka koji
nisu uspostavljeni ili koji se ne koriste po zakonu, kao i
izmenu ili zabranu korienja podataka o linosti kada
utvrdi da su povreena lina prava lica iji su podaci
obraeni.

U skladu s potrebom da se naglasi odgovornost svih

subjekata koji uestvuju u prikupljanju, obradi,
korienju i zatiti linih podataka, a za sluaj povrede
odredaba koje se tiu sprovoenja osnovnih naela na
kojima se zasniva zatita linih podataka, nacionalnim
zako nomtreba obavezno predvideti i kaznene
odredbe, krivine, prekrajne ili druge kazne, to zavisi
od pravnog sistema same drave.

181
U zakonodavstvu Srbije, kada se radi o informacijama
od javnog znaaja, posebnu ulogu ima Zakon o
slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja
(2004).135 Ovim zakonom ureuju se prava na pristup
informacijama od javnog znaaja kojima raspolau
organi javne vlasti, radi ostvarenja i zatite interesa
javnosti da zna i ostvarenja slobodnog demokratskog
poretka i otvorenog drutva. Radi ostvarivanja prava
na pristup informacijama od javnog znaaja kojima
raspolau organi javne vlasti, ovim zakonom
ustanovljava se Poverenik za informacije od javnog
znaaja, kao samostalan dravni organ, nezavisan u
vrenju svoje nadlenosti.

Informacija od javnog znaaja, u smislu ovog zakona,

jeste informacija kojom raspolae organ javne vlasti,
nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti,
sadrana u odreenom dokumentu, a odnosi se na sve
ono o emu javnost ima opravdan interes da zna. Da
bi se neka informacija smatrala informacijom od
javnog znaaja nije bitno da li je izvor informacije
organ javne vlasti ili koje drugo lice, nije bitan nosa
informacija (papir, traka, film, elektronski mediji i sl)
na kome se nalazi dokument koji sadri informaciju,
182
datum nastanka informacije, nain saznavanja
informacije, niti su bitna druga slina svojstva
informacije.

Organ javne vlasti u smislu ovog zakona su: 1) dravni

organ, organ teritorijalne autonomije, organ lokalne
samouprave, kao i organizacija kojoj je povereno
vrenje javnih
ovlaenja (u daljem tekstu: dravni organ); 2) pravno
lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u
pretenom delu dravni organ.

Svako ima pravo da mu bude saopteno da li organ

vlasti poseduje odreenu informaciju od javnog
znaaja, odnosno da li mu je ona inae dostupna.
Svako ima pravo da mu se informacija od javnog
znaaja uini dostupnom tako to e mu se omoguiti
uvid u dokument koji sadri informaciju od javnog
znaaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo
da mu se, na zahtev, kopija dokumenta uputi potom,
faksom, elekronskom potom ili na drugi nain.

183
Kada organ vlasti ne poseduje dokument koji sadri
traenu informaciju, prosledie zahtev Povereniku i
obavestie Poverenika i traioca o tome u ijem se
posedu, po njegovom znanju, dokument nalazi. Po
prijemu zahteva Poverenik proverava da li se
dokument koji sadri traenu informaciju na koju se
zahtev odnosi nalazi u posedu organa vlasti koji mu je
prosledio zahtev. Ako utvrdi da se dokument ne nalazi
u posedu organa vlasti koji mu je prosledio zahtev
traioca, Poverenik e dostaviti zahtev organu vlasti
koji taj dokument poseduje, osim ako je trailac
odredio drugaije, i o tome e obavestiti traioca ili e
traioca uputiti na organ vlasti u ijem posedu se
nalazi traena informacija. Nain postupanja odredie
Poverenik u zavisnosti od toga na koji e se nain
efikasnije ostvariti prava na pristup informacijama od
javnog znaaja. Ako Poverenik dostavi zahtev organu
vlasti, rok poinje da tee od dana dostavljanja. Na
postupak pred organom vlasti primenjuju se odredbe
zakona kojim se ureuje opti upravni postupak, a
koje se odnose na reavanje prvostepenog organa,
osim ako je ovim zakonom drugaije odreeno.

U roku od tri meseca od okonanja fiskalne godine,

Poverenik podnosi Narodnoj skuptini godinji izvetaj
184
o radnjama preduzetim od strane organa vlasti u
primeni ovog zakona, kao i o svojim radnjama i
izdacima. Pored ovog izvetaja Poverenik podnosi
Narodnoj skuptini i druge izvetaje, kada oceni da je
to potrebno.

3.2 PRAVO NA PRIVATNOST NA INTERNETU

3.2.1 PRIVATNOST I ZATITA LINIH PODATAKA

I pored brojnih pokuaja da se utvrdi jedinstvena

definicija koja se odnosi na pravo na privatnost, sam
pojam ostao je relativno neodreen. Jednu od ranijih
definicija ovog prava formulisala je amerika
jurisprudencija krajem XIX veka kao pravo da se bude
ostavljen na miru (eng. right to be left alone). esto
se istie da je, zajedno s prvim ureajima informatike
tehnologije (telefonom, telegrafom itd.), nastala i
savremena koncepcija prava na privatnost (eng.
right to privacy). Ova koncepcija privatnosti izneta je
jo krajem prolog veka, u uvenom radu Pravo na
privatnost" amerikih sudija Semjuela Vorena (Samual
Warren) i Luisa Brandajsa (Louis Brandais).136

185
Savremena pravna teorija pravo na privatnost
posmatra sa tzv. aktivnog stanovita. Prednost
definicija privatnosti koje polaze od kontrole
informacija jeste u tome to omoguavaju da se jasno
identifikuje interes koji je u pitanju (npr. pri vrenju
elektronskog nadzora i praenja). Interes koji se javlja
kod prava privatnosti predstavlja interes
samoodreivanja sopstvene komunikacije sa drugima i
odraava elju pojedinca i grupa da saoptavaju
informacije o sebi kako nau za shodno i kome nau
za shodno.137Savremeni koncept prava na privatnost
linog i porodinog ivota obuhvata sloeno ljudsko
pravo, koje se moe posmatrati iz nekoliko aspekata:
kao privatnost doma, prepiske, komunikacije,
intimnog i porodinog ivota. Razliite su posledice
postojanja i praktikovanja ovog prava: privatni ivot
svakog pojedinca, posebno onaj deo koji se odvija u
njegovom domu, zatien je od bilo kakvog
(neodobrenog) uvida javnosti; ak i kada je re o
javnim linostima koje su uvek pod budnim okom
javnosti i medija, granice su jasno povuene i ne mogu
se prelaziti. Dom kao takav je zatien od
neovlaenog upada drugih lica, kao i predstavnika
dravnih vlasti i organa, osim u sluajevima koji su
detaljno i jasno

186
ureeni zakonom. Isti je sluaj i sa prepiskom,
odnosno u novije vreme aktuelnom komunikacijom
putem telefonskih i elektronskih ureaja. Zabranjeno
je prislukivati, ometati i presretati komunikaciju
pojedinca ili grupe sa drugim pojedincima ili grupama
to je ustavni princip koji se mora potovati i koji trpi
mali broj zakonskih izuzetaka, povezanih za vrenje
istranih radnji povodom krivinih dela. Sa druge
strane, postoji i zatita pojedinca i grupa od uvida
drugih pojedinaca u njihov privatni i porodini ivot.
Drava je, dakle, u specifinom poloaju ona se
uzdrava od naruavanja prava na privatnost, ali
istovremeno i titi graane od takvog ugroavanja
prava od strane nedravnih subjekata, pojedinaca i
organizacija.138

Razvoj elektronskih komunikacija dakle donose niz

mogunosti da se pravo na privatnost ugrozi, odnosno
prekri. Mnogi postupci koje pojedinci ili organizacije
ine, a koji bi se mogli podvesti kao krenje prava na
privatnost, ne spadaju u dela visokotehnolokog
kriminala; zapravo, ona jo uvek ne spadaju ni u
kanjive ili zabranjene vrste ponaanja. Pravo na
privatnost se meutim moe kriti upotrebom
elektronskih ureaja komunikacije na dva osnovna
187
naina. Prvi je krenje zakona od strane pojedinaca,
grupa ili organizacija, kao i drugih dravnih i
nedravnih tela; drugi je krenje od strane policije i
drugih nadlenih organa u istraivanju krivinih dela
visokotehnolokog kriminala.

3.2.2 OPASNOSTI PO PRIVATNOST LINOSTI NA INTERNETU139

Najdrastiniji oblik naruavanja privatnosti

korienjem elektrosnkih komunikacija je kraa
identiteta neke osobe sa ciljem sticanja materijalne ili
druge koristi (eng. phishing). Ovo e se dogoditi kada
neko neoprezno upotrebljava svoje line podatke, kao
to su matini broj, broj kreditne kartice, razliite ifre
i pin kodovi koje omoguavaju pristup privatnim
podacima tog lica. Kada se jednom njegovi privatni
podaci kompromituju, odnosno postanu dostupni
drugom licu koje inae nema autorizaciju da im
pristupi, mogu se upotrebiti za razliite protivpravne
svrhe. Lice koje je dolo do privatnih podataka
predstavlja se kao osoba ije je podatke nelegalno
pribavilo i npr. zakljuuje elektronske ugovore, kupuje
u online prodavnicama, vri transfer novca sa kreditne
kartice, i sl.

188
Mogue je zamisliti i druge oblike naruavanja
privatnosti lica, koji u veini sluajeva nisu odreeni
kao kanjivi, kao to je korienje tuih podataka ili
lika bez namere da se preuzme identitet lica;
korienje podataka koje osoba ostavi na internetu u
reklamne svrhe. Svi ovi postupci spadaju u
naruavanje prava na privatnost lica, kao i drugih
linih prava. Treba primetiti da se oni ipak znaajno
razlikuju u nainu izvrenja i ostvarenoj koristi, kao i
drutvenoj opasnosti koju nose od klasinih krivinih
dela. Kako npr. okarakterisati predstavljanje pod
tuim likom? Ovo je pitanje koje do danas nije reeno
u zakonodavstvima, kako u Srbiji tako i u drugim
dravama. Oigledno je da kraa tueg lika sama po
sebi ne povlai posledice koje bi bile drutveno opasne
osim ukoliko se neko lice ne slui tuim likom da bi
izvrilo neko drugo krivino delo (npr. pedofili se na
internetu esto predstavljaju kao deca, kako bi
zadobili poverenje svojih potencijalnih rtava).
Meutim, uzimanje tuih fotografija i pravljenje
izmiljenih profila kako bi se ostvarila popularnost u
odreenoj socijalnoj mrei, svakako predstavlja
naruavanje privatnosti lica ije se fotografije koriste.

189
Elektronsko plaanje, online kupovina ili samo
poseivanje nekih specijalizovanih sajtova mogu
takoe biti zloupotrebljeni, i to u marketinke svrhe.
Na osnovu podataka koje neko lice na taj nain ostavi,
moe se rekonstruisati itav njegov privatni ivot,
navike, brani status, da li ima kunog ljubimca, i sl.
Poznati su primeri da su osobe koje su kupovale
odreene proizvode na internetu, poele da dobijaju
neeljenu elektronsku potu reklame za istovrsne
proizvode. Ukoliko danas postavite slike sa putovanja
na neku drutvenu mreu i na njima odredite lokaciju
na kojoj su snimljene (eng. geotaging) postoji veoma
velika mogunost da e vas prilikom neke od sledeih
poseta tom sajtu saekati niz oglasa reklama
upravo za putovanja na lokaciju koju ste posetili, ili
lokacije koje su kulturno, istorijski ili na drugi nain
povezane. Postavlja se pitanje da li je ovo legalno?
Naalost, uslovi korienja razliitih drutvenih mrea i
drugih servisa koji se nalaze na internetu a koje
korisnici po pravilu u dobroj veri prihvataju bez
itanja, uvek sadre i klauzule o korienju linih
podataka koje korisnik ostavi na tim sajtovima u
najrazliitije svrhe, najee upravo radi modeliranja
oglasa koji e se pojaviti na stranama koje pregleda u
skladu sa njegovim navikama, doivljajima,
obrazovanjem, interesovanjima, i sl. Iako je ovo,
190
formalnopravno govorei, ipak iskorak u dobrom
pravcu u odnosu na situaciju koja je postojala ranije a
koja se i danas esto moe iskusiti (naroito u
dravama poput Srbije u kojima ne postoji razvijena
svest i kutura uvanja podataka o linosti a sankcije po
pravilu izostaju) kada
su kompanije koje dou do linih podataka korisnika
iste prodavale dalje radi reklamiranja, ili vrenja jo
drastinijih kriminalnih radnji.140

3.2.3 ISTRAIVANJE DELA VTK I PRIVATNOST LINOSTI141

Osnovno pitanje kod vrenja istranih radnji u

pretkrivinom postupku, kao i za vreme izvoenja
dokaza u toku krivinom postupka, bilo je koliko se
moe zadirati u privatnost graana, tako da se
uspostavi adekvatan balans izmeu pronalaenja i
procesuiranja izvrioca krivinog dela, a da se na taj
nain ne ugroze ni njegova prava, kao ni prava treih
lica. Ovo pitanje dobilo je novu dimenziju kada se
otpoelo sa istraivanjem dela visokotehnolokog
kriminala. Kako se klasine mere i istrane radnje,
klasini standardi invazije privatnosti pojedinca, mogu
191
upotrebiti kada je re o virtuelnom svetu? Veoma brzo
je postalo oigledno da dela poinjena putem
raunara i na raunarskim mreama uopte nije lako ni
percipirati, a da se tragovi o njihovom postojanju lako
i efikasno uklanjaju od strane poinilaca, ali i
delovanjem mnotva drugih faktora. Samim tim,
morala su se razviti specifina ovlaenja istranih
organa, a pre svega policije, prilikom sprovoenja
istranih radnji. U savremenoj teoriji prevoladava
stanovite da je obim ovih ovlaenja jo uvek
neodreen i da e tek praksa pokazati kako e se ona
dalje razvijati.142

Evropska konvencija o visokotehnolokom kriminalu

navodi odreene procesne (istrane) radnje koje se
mogu izvravati prilikom istraivanja dela
visokotehnolokog kriminala. U ove radnje, izmeu
ostalih, spadaju: hitna zatita sauvanih raunarskih
podataka, hitna zatita i delimino otkrivanje
podataka u saobraaju, izdavanje naredbe o predaji,
kao i zaplena i pretraivanje sauvanih raunarskih
podataka, prikupljanje podataka o saobraaju u
realnom vremenu, presretanje poruka. Ova
Konvencija u lanu 15. naglaava: Svaka Strana
ugovornica treba da obezbedi da uspostavljanje,
192
sprovoenje i primena ovlaenja i postupaka
navedenih u ovom odeljku, podlee uslovima i
ogranienjima predvienim domaim pravom, koje
mora da omogui odgovarajuu zatitu ljudskih prava i
sloboda, ukljuujui i prava koja proizilaze iz
obaveza koje je Strana ugovornica preuzela na osnovu
Konvencije Saveta Evrope o zatiti ljudskih prava i
osnovnih sloboda iz 1950. godine, Meunarodnog
pakta Ujedinjenih nacija o graanskim i politikim
pravima iz 1966. godine i ostalih vaeih
meunarodnih dokumenata o ljudskim pravima, i koje
e da sadri naelo proporcionalnosti. Ti uslovi i
ogranienja mogu, u zavisnosti od vrste ovlaenja ili
postupaka o kojima se radi, izmeu ostalog, da
obuhvate sudsku ili drugu vrstu nezavisne kontrole, na
osnovu kojih se opravdava primena i ogranienje
obima i trajanja tih ovlaenja ili postupaka. U meri u
kojoj je to u skladu sa javnim interesom, a naroito sa
pravilnom primenom prava, svaka Strana ugovornica
treba da razmotri posledice ovlaenja i postupaka iz
ovog odeljka na prava, odgovornosti i opravdane
interese treih strana. Time se jasno alje poruka da
se mora postaviti granica izmeu novih istranih
ovlaenja i garantovanih ljudskih prava i sloboda, kao

193
i da u sluaju sukoba ovih dvaju vrsta normi, ouvanje
ljudskih prava i sloboda graana ima prioritet.

Smernice za saradnju izmeu organa za sprovoenje

zakona i Internet provajdera u borbi protiv
visokotehnolokog kriminala, koje je objavio Savet
Evrope 2008. godine143, smatraju da su Internet
provajderi (eng. Internet Service Provider, ISP) i
policijsko-tuilaki istrani organi osnova na kojoj
poiva sistem za otkrivanje i istraivanje ove vrste
krivinih dela. Otuda je za svaku dravu vano da
njihov odnos regulie na nain koji bi omoguio nadzor
nad saobraajem na Internetu, ali istovremeno
garantovao zatitu svih prava korisnika raunara,
odnosno svetske mree. ak se zatita privatnosti
podataka u saobraaju posebno pominje kao jedan od
ciljeva kojima efikasna saradnja mora teiti.144 Od
drugih naina spreavanja zloupotreba ovakvih
postupaka, Smernice izriito preporuuju da se svaki
nalog koji potie ot tuilatva ili policije moe dostaviti
iskljuivo u dokumentovanom obliku (napismeno), a u
ekstremno hitnim sluajevima kada je mogu samo
usmeni dogovor, dokumentacija mora biti naknadno
dostavljena, bez odlaganja. Zahtevi moraju biti jasni i
nedvosmisleni, odnosno precizni i
194
usmereni samo na one podatke koji su nuno
neophodni radi sprovoenja istranih radnji. Takoe,
svi podaci koje ISP dostave istranim organima moraju
biti poverljivi i upotrebljavati se samo za svrhe zbog
kojih su prikupljeni.145

Uporednopravna reenja se zasnivaju na ovim

principima.146 Uspostavljen je princip
proporcionalnosti mera koje e se preduzeti i teine
krivinog dela u pitanju, tako da se invazivne mere ne
primenjuju na lake oblike dela, kao ni u sluajevima
kada ne mogu imati racionalnu svrhu. U onim
sluajevima kada se mogu preduzeti sa realnim
oekivanjima da e dovesti do otkrivanja krivinog
dela ili omoguiti njegovo procesuiranje, primenjuju
se razliita ogranienja. Tako npr. u Belgiji i Maarskoj
vlasnik podataka ili administrator sistema mora biti
obaveten o tome koji su podaci kopirani u toku
istrage; podaci koji se nalaze na raunarskim mreama
e se kopirati samo ako postoji realna opasnost da e
u protivnom biti trajno izbrisani; u svakom sluaju,
kopirae se samo oni podaci koji su nuni za
sprovoenje krivinog postupka ovaj standard
minimuma uzurpiranja privatnosti nalazimo i u
drugim zemljama, npr. u Estoniji, paniji, kao i u
195
Austrijskom Zakoniku o krivinom postupku. Takoe, u
Belgiji, Austriji i Finskoj postoji standard tajnosti
preuzetih podataka i njihove upotrebe samo u svrhe
sprovoenja istrage i krivinog postupka. Postoje i
druga specifina ogranienja npr. nemaki Zakonik o
krivinog postupku predvia da ove podatke mogu
pregledati samo tuioci, ali ne i policijski organi. Dalje,
dokazi koji se nalaze na raunaru se mogu prihvatiti u
postupku protiv odreenog lica ukoliko tuilac moe
da dokae da je raunar radio normalno u vreme
njegove zaplene, odnosno da se to lice zaista koristilo
nedozvoljenim sadrajem sa raunara (audio i video
zapisi, dokumenti, tetni programi i sl.), kao i da se
sadrina hard diska i ostalih nosaa informacija na
raunaru nije promenila od trenutka njegove zaplene
do trenutka izvoenja dokaza. U suprotnom, vrenje
alternacija na raunaru se smatra kontaminacijom
dokaza. Ovakvo reenje postoji npr. u kiparskom
zakonodavstvu (Zakon o dokazima i Zakon o krivinom
postupku), kao i u Ujedinjenom kraljevstvu (Zakon o
policiji i dokazima u krivinom postupku i policijski
Vodi kroz dobru praksu pri sakupljanju raunarskih
dokaza). Za pretraivanje prostorija (stana, poslovnog
prostora) se uglavnom trae isti uslovi kao kod bilo
kog drugog krivinog dela

196
policija moe pristupiti pretraivanju (pretresu) sa
sudskim nalogom, a bez njega samo u sluaju da
postoje osnove sumnje da je u tim prostorijama neko
krivino delo izvreno u bliskoj prolosti, trenutno je u
izvrenju ili e se izvriti u bliskoj budunosti.147
Krivino delo u pitanju mora biti tee prirode, s tim to
razliita zakonodavstva postavljaju razliite uslove
kada e se ono tako posmatrati. Kada je re o
prislukivanju komunikacija i presretanju podataka,
takoe se moe povui paralela sa klasinim
istranim metodama obavezno je odobrenje suda (u
Finskoj je npr. u pitanju vii sud) i ove radnje mogu
trajati ogranieno vreme. U Estoniji je npr. izriito
naglaeno da tzv. Internet monitoring nije
svakodnevna policijska aktivnost, i da se moe vriti
samo u sluajevima kada postoje osnovi sumnje da se
odreene komunikacije koriste za vrenje dela
visokotehnolokog kriminala. Francuski Zakon o
krivinom postupku (lan 100.) postavlja i dodatni
uslov za presretanje podataka informacije koje e se
na ovaj nain prikupiti, moraju biti posebno znaajne
za istraivanje krivinog dela. Nemaki Ustav (Osnovni
zakon) titi prava graana na privatnost u komunikaciji
otuda se presretanje moe vriti samo za izvesna
krivina dela od naroitog znaaja (ugroavanje
nacionalne bezbednosti, terorizam i sl.) dok se za sva
197
ostala dela mora pribaviti nalog suda, ili tuioca u
hitnim sluajevima. U Poljskoj je presretanje podataka
i oslukivanje elektronskih komunikacija mogue samo
za dela koja su izriito navedena u Zakonu o policiji i
Zakonu o krivinom postupku, a dela
visokotehnolokog kriminala mogu biti predmet
ovakvih mera samo ako se dokae da su ona bila jedna
od faza izvrenja nekog sloenijeg, teeg krivinog
dela.

U nizu zemalja ne postoje posebne odredbe za

istraivanje dela visokotehnolokog kriminala: Italija
(sa nekoliko izuzetaka), Belgija, Portugal, Estonija,
Holandija, Letonija, Litvanija, Slovenija, Luksemburg,
Poljska, itd. U ovim dravama se krivina dela
povezana sa upotrebom raunara istrauju i
procesuiraju na osnovu ekstenzivnog tumaenja
postojeih odredbi o istranim i drugim radnjama. U
svakom pojedinanom sluaju su tuioci ili sudije ti
koji odreuju ta se moe sprovesti kao istrana
radnja kao i koji dokazi mogu biti prihvaeni u toku
postupka. Ipak, osnovni zakljuak koji se namee jeste
da su sudovi prihvatili sve specifinosti u postupku
dokazivanja dela visokotehnolokog kriminala kao
nuno potrebne, kao i da su elektronski dokazi
198
uobilajena pojava u ovakvim postupcima. To
istovremeno znai da se oni moraju prikupljati sa
posebnom panjom i da moraju i za njihovo
pribavljanje vaiti isti
standardi potovanja ljudskih prava, naroito prava na
privatnost, kao i ostala materijalna i procesna
ogranienja zapisana u nacionalnim zakonima.148
Zakon o zatiti podataka o linosti149 daje odgovore na
neka od pitanja koja mogu biti znaajna kada je re o
problemima sa prikupljanjem i pretraivanjem
podataka u procesu vrenja ispitivanja, odnosno
istrage od strane nadlenih dravnih organa.
Podatkom o linosti smatra se svaka informacija koja
se odnosi na fiziko lice, bez obzira na oblik u kome je
izraena i na nosa informacije (papir, traka, film,
elektronski medij i sl.), po ijem nalogu, u ije ime,
odnosno za iji raun je informacija pohranjena,
datum nastanka informacije, mesto pohranjivanja
informacije, nain saznavanja informacije
(neposredno, putem sluanja, gledanja i sl, odnosno
posredno, putem uvida u dokument u kojem je
informacija sadrana i sl); pismeni oblik podrazumeva i
bilo koji nain elektronskog ispisa, odnosno uvanja
podatka.

199
Obrada podataka je svaka radnja preduzeta u vezi sa
podacima kao to su: prikupljanje, beleenje,
prepisivanje, umnoavanje, kopiranje, prenoenje,
pretraivanje, razvrstavanje, pohranjivanje,
razdvajanje, ukrtanje, objedinjavanje,
upodobljavanje, menjanje, obezbeivanje, korienje,
stavljanje na uvid, otkrivanje, objavljivanje, irenje,
snimanje, organizovanje, uvanje, prilagoavanje,
otkrivanje putem prenosa ili na drugi nain injenje
dostupnim, prikrivanje, izmetanje i na drugi nain
injenje nedostupnim, kao i sprovoenje drugih radnji
u vezi sa navedenim podacima, bez obzira da li se vri
automatski, poluautomatski ili na drugi nain.

Obrada podataka nije dozvoljena u sledeim

sluajevima: ako fiziko lice nije dalo pristanak za
obradu, odnosno ako se obrada vri bez zakonskog
ovlaenja; ako se vri u svrhu razliitu od one za koju
je odreena, bez obzira da li se vri na osnovu
pristanka lica ili zakonskog ovlaenja za obradu bez
pristanka; ako svrha obrade nije jasno odreena, ako
je izmenjena, nedozvoljena ili ve ostvarena; ako je
lice na koje se podaci odnose odreeno ili odredivo i
nakon to se ostvari svrha obrade; ako je nain obrade
nedozvoljen; ako je podatak koji se obrauje
200
nepotreban ili nepodesan za ostvarenje svrhe obrade;
ako su broj ili vrsta podataka koji se obrauju
nesrazmerni svrsi obrade; ako je podatak neistinit i
nepotpun, odnosno kada nije zasnovan na
verodostojnom izvoru ili je zastareo. Kada se ova
odredba posmatra iz
aspekta obrade elektronskih podataka, ovo moe
znaiti da se podaci o linosti mogu prikupljati (isto
vai i za njihovo obraivanje, analizu, uvanje, izmenu,
unitavanje, itd.) samo ukoliko: se potuje predviena
zakonska procedura (kako u pogledu nadlenosti
organa koji ih prikuplja, tako i u pogledu koraka koje
zakon definie); postoji realan osnov za njihovo
prikupljanje (inae postoji zloupotreba ovlaenja od
strane organa koji ih prikuplja); se prikupljanje vri u
onom obimu koji je nuno potreban radi izvrenja
istranih radnji i pri tome se koriste najmanje
invazivna sredstva. Ovo praktino znai da e se lice
koje vri prikupljanje podataka na nain predvien
zakonom, uzdrati od svakog uvida u podatke,
njihovog kopiranja, drugog naina distribuiranja ili
druge vrste analize, u situaciji kada je sasvim jasno da
se podaci u pitanju ne mogu odnositi na predmet
njegovog postupanja.

201
Ova pravila imaju svoj praktian znaaj, naroito u
situacijama vrenja istrage, ili neke druge vrste
ispitnog postupka. U praksi bi ovo npr. znailo da,
ukoliko je poznato da je neko lice sa svog privatnog
naloga elektronske pote vrilo komunikaciju sa
drugim licem na nain koji predstavlja krenje nekog
propisa (npr. odajui poslovne tajne), lice koje vri
uvid u podatke moe lako pregledati elektronsku
potu prema adresi primaoca poruka i izolovati samo
te poruke za dalju obradu. Onog trenutka kada
pronae elektronsku potu koju je trailo, to lice nee
ii u dalju pretragu, npr. ostalih adresa primaoca, ili
drugih naloga elektronske pote koji se nalaze na tom
raunaru. Izuzetak od ovoga se moe dogoditi kada se
osnovano sumnja da postoji slina komunikacija sa
drugim licima, ili da je korien i neki drugi nalog
elektronske pote za nedozvoljenu komunikaciju. Jako
je teko u datom trenutku proceniti da li su se stekli
uslovi za dalje ispitivanje elektronskih podataka na
raunaru ili drugom nosau, kada lice koje vri
pretragu nae one podatke za kojima je tragalo,
odnosno one podatke za koje je unapred znalo ili
sumnjalo da postoje. U svakom sluaju, ukoliko se
prilikom pretrage raunara ili drugog ureaja doe do
linih podataka koji oigledno ne mogu imati nikakve
veze sa predmetom istrage, lice koje vri pretraivanje
202
duno je da se uzdri od njihovog pregleda i
analiziranja. Npr, ukoliko se pomenutim pregledom
elektronske pote doe do medicinskih podataka ili
podataka o seksualnom opredeljenju lica, oni se ne
mogu dalje pregledati i analizirati, kao ni upotrebiti na
bilo koji drugi nain, jer ne predstavljaju relevantne
inioce u postupku koji se vodi protiv lica.

Izuzetak od razliitih ogranienja ove vrste postoji

ukoliko lice, nakon to je obaveteno o obradi
podataka da svoj pristanak na uvid u sve podatke bez
izuzetka. Ipak, i tada postoje izuzeci koja se odnose na
naroito osetljive podatke: one koji otkrivaju
nacionalnu pripadnost, rasu, pol,
jezik, veroispovest, pripadnost politikoj stranci,
sindikalno lanstvo, zdravstveno stanje, primanje
socijalne pomoi, rtvu nasilja, osudu za krivino delo i
seksualni ivot. Oni se mogu obraivati samo uz
prethodni pristanak lica, i to u skladu sa relevantnim
zakonskim propisima koji takvu obradu dozvoljavaju.
Lice iji se podaci koriste u svakom sluaju ima pravo
da bude obaveteno koji podaci o njemu (njoj) se
koriste, sa kojom svrhom i na koji nain, a u sluaju da
smatra da je neko njegovo pravo povreeno prilikom
uvida, prikupljanja i obrade linih podataka, lice se
203
moe aliti Povereniku za informacije od javnog
znaaja i zatitu podataka o linosti. Krenje propisa o
zatiti podataka o linosti osnov je za prekrajnu
odgovornost.

4. ELEKTRONSKO POSLOVANJE U SAJBER PROSTORU

4.1. POJAM ELEKTRONSKOG POSLOVANJA

Elektronska trgovina (eng. electronic commerce,ili e-

commerce) se razvijala paralelno sa razvojem
informaciono-komunikacionih tehnologija. Tokom
sedamdesetih godina otpoelo se sa elektronskim
plaanjima. Tokom osamdesetih godina razvile su se
elektronske komunikacije. Tokom devedesetih godina
pojavljuje se pojam elektronske trgovine u iroj
upotrebi i oznaava obavljanje raznih vrsta poslovnih
transakcija elektronskim putem. Ovaj termin
obuhvatao je pre svega: prodaju dobara i usluga,
elektronski prenos sredstava, komercijalne aukcije,
itd. Nakon 2000. godine moemo konstatovati da
dolazi do masovne proizvodnje i distribucije

204
elektronskih proizvoda i usluga, a tako i kupovine i
prodaje proizvoda, usluga i informaciija putem
globalne raunarske mree (Interneta), pa se pored
elektronske trgovine javlja i novi pojam Internet
trgovina. Internet trgovina je ui pojam, a ne sinonim
za elektronsku trgovinu. iri pojam od elektronske
trgovine i Internet trgovine je pojam elektronskog
poslovanja koji se moe definisati i kao obavljanje
poslovnih operacija primenom savremene elektronske
tehnologije.

Pojam elektronsko (digitalno) poslovanje obuhvata

on-line komunikacije,poslovne transakcije, trgovinu,
pruanje servisnih i finansijskih usluga i sve ostale
akcije i radnje koje prate poslovanje za iju realizaciju
je neophodna raunarska mrea, npr. Internet. Ovaj
oblik poslovanja sposoban je da eliminie problem
vremenske razlike i geografske udaljenosti izmeu
poslovnih partnera vezan za naruivanje, isporuku i
plaanje robe ili usluga. Pored toga granice poslovanja
se proiruju na robe i usluge koje do pojave ovog tip
poslovanja nisu ni postojale, odnosno na elektronske
robe i usluge. Elektronske poslovne transakcije
generalno se mogu podeliti na one izmeu dva pravna
lica (business to business, B2B) i one izmeu pravnog
205
lica i pojedinaca (business to individuals, B2I). Bez
obzira ko se u ovim transakcijama nalazi u ulozi
prodavca, odnosno kupca, moe oekivati poboljanje
svog statusa u odnosu na klasino poslovanje.
Ponuai roba i usluga kreirajui strategiju nastupa
koja se bazira na elektronskom poslovanju kreiraju
strategiju globalnog nastupa koji e dovesti do
smanjenja trokova, poveanja konkurentnosti, boljeg
prilagoavanja robe potrebama kupaca, a to bi sve
trebalo da dovede do
poveanja ukupne sposobnosti poslovanja. S druge
strane, potroai biraju kvalitetniju robu prilagoeniju
njihovim potrebama, po manjim cenama uz poveani
standard usluga.150

Neki nai autori smatraju da se elektronsko poslovanje

moe klasifikovati u nekoliko oblasti: elektronsku
trgovinu, elektronsko plaanje, elektronske
komunikacije, elektronsku proizvodnju i elektronsku
distribuciju.151

Poetak elektronske trgovine vezuje se za kraj

sedamdesetih godina, kada je nastala prva ideja o on-
line shoping-u. Poetkom osamdesetih su prvi put
206
poele prodaje korienjem raunarskih mrea; bile su
to B2B mree u Velikoj Britaniji i SAD. Meutim,
prekretnicu u omasovljavanju elektronske kupovine i
uvoenju B2I kao dominantnog oblika, imala je pojava
prvog Internet browser-a 1994. godine. U pitanju je
bio Netscape Navigator, koji je omoguio svakom
korisniku Interneta da pretrauje prve sajtove i
komercijalne prezentacije. Interesantno je da je ve ta
prva verzija softvera imala SSL enkripciju, odnosno
sistem zatite od prevara. Veliki prodajni lanci brzo su
prihvatili ovu vizionarsku ideju i otpoeli dve nove
vrste aktivnosti on-line banking i e-commerce. Pizza
Hut, lanac picerija iz SAD, prvi je omoguio prodaju
proizvoda preko Interneta. Za njime su krenuli i drugi
industrijski i prodajni lanci, i elektronska trgovina
ubrzo nije bila ograniena samo na velike korporacije,
naprotiv neke od prvih ideja on-line prodaje imale su
lokalni domaaj i odnosile su se na prodaju cvea i
pretplatu na elektronska izdanja razliitih novina.
Tokom iste godine, naglo se razvijaju i modeli prodaje
automobila preko Interneta, kao i pornografska
industrija. Ve sledee godine poinju da rade dve
Internet radio-stanice i kree sa radom jedan od
najveih sajtova kada je re o e-bussiness-u uopte,
eBay. Otada, pa sve do danas, elektronska trgovina u
svetu belei konstantni godinji rast. U SAD je u 2010.
207
godine predvien rast prodaje putem Interneta od 7%,
tako da e samo u ovoj zemlji ukupna vrednost
elektronske kupoprodaje biti oko 170 milijardi dolara,
a do 2014. se predvia skok na 250 milijardi dolara152.

Upotreba digitalnih ureaja u elektronskoj trgovini

omoguava izvravanje klasinih poslovnih
zloupotreba kao to su prevare, finansijske
malverzacije ili izbegavanja plaanja poreza na nov
nain, koji je potrebn je posebno regulisati, jer se
pravila i kontrolni mehanizmi

klasinog poslovanja ne mogu primeniti.153 U

meuvremenu, sistem zatite i praenja poiljki koje
su poruene preko Interneta se znaajno razvio, to je
omoguilo i brisanje bilo kakvih ogranienja u on-line
kupovini irom sveta i Srbija se polako ali sigurno
kree ka onoj grupi zemalja u koje je mogua dostava
robe kupljene on-line bilo gde u svetu.154

Elektronsko poslovanje ne priznaje dravne granice

to komplikuje naplatu poreza u mnogim zemljama
irom sveta. Kada se tome doda tzv. elektronski ke
koji je osnovni oblik plaanja kod ovog poslovanja
208
problem postaje veoma kompleksan, jer tehnike
mogunosti dozvoljavaju gotovo momentalni prenos
gotovine sa jednog rauna na drugi, iz jedne zemlje u
drugu, bez evidentiranja prenosa. Pored toga, mnogi
kupci i prodavci posluju samo sa svojih elektronskih
adresa koje se nalaze na besplatnim serverima i ne
sadre podatke o njihovim fizikim adresama. Kako je
elektronsko poslovanje donelo i neke proizvode koje
nemaju fizike karakteristike (na primer, softver) i koji
se isporuuju samo u elektronskom obliku na
elektronske adrese postavlja se pitanje kako se oni
mogu oporezovati.155

4.2. PRAVNA PITANJA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA

Ekspanzija elektronskog poslovanja otvorila je niz

novih pitanja koja je trebalopravno regulisati.
Sklapanje elektronskih ugovora zahtevalo je precizno
definisanje utvrivanja verodostojnosti elektronskih
poruka i autentinosti elektronskih komunikacija, a
takoe je zahtevalo i definisanje procesnih pravila pri
sklapanju elektronskih ugovora. Mnogobrojne
zloupotrebe elektronskih podataka, lano
predstavljanje na internetu, elektronske prevare,

209
elektronske sabotae, unoenje virusa u raunarske
sisteme,neovlaeno menjanje elektronskih podataka,
linkovanje bez predhodne dozvole, i mnoge druge
nedozvoljene radnje prilikom elektronske trgovine
zahtevale su da bude pravno regulisane.
Neisporuivanje naruenih dobara preko mree,
nedovoljan kvalitet isporuene robe, i mnogi drugi
naini nanoenja tete
potroaima pri elektronskom poslovanju zahtevali su
da pravne norme na najbolji mogui nain zatite sve
vei broj potroaa koji robe nabavljaju putem
virtuelnih prodavnica, a plaanja vre elektronskim
putem. Posebno znaajna pitanja su zatite patenata,
poslovnih tajni, pitanja plaanja poreza i pitanja
nadlenosti prilikom voenja sporova, a naravno i ona
moraju biti pravno regulisana u okviru nacionalnih
zakonodavstava, kao i na meunarodnom nivou.

Prve korake u pravnom regulisanju podruja

elektronskog poslovanja nainile su meunarodne
organizacije, pre svega Ujedinjene nacije i Evropska
unija. Komisija Ujedinjenih nacija za meunarodno
trgovako pravo (UNCITRAL) usvojila je Model zakona
kojim se regulie elektronsko poslovanje 1996.g, a
Model zakona o elektronsom potpisu 2001.g.
210
Evropska unija je 1997. godine usvojila Evropsku
inicijativu u oblasti elektronskog poslovanja, 1999.
godine je usvojila Direktivu o elektronskom potpisu,156
a 2000. godine je usvojila i Direktivu o elektronskoj
trgovini.157

Nakon to su meunarodne organizacije utvrdile

osnove pravnog regulisanja i na nacionalnim nivoima
su poeli da se donose pravni propisi koji reguliu
pitanja elektronske trgovine.

Pored zakonodavstva koje direktno regulie pitanja

vezana za elektronsko poslovanje kao to su pitanja:
elektronskog potpisa, elektronskog ugovora,
elektronskog dokumenta, itd. za podruje
elektronskog poslovanja od izuzetnog su znaaja i
drugi pravni propisi koji reguliu pitanja iz oblasti
zatite intelektualne svojine, zatite podataka, zatite
privatnosti, zatite potroaa, oporezivanja, itd.158

4.3. PRAVNA REGULATIVA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA U SRBIJI

211
U Srbiji su u predhodnom periodu doneti pravni
propisi koji reguliu pojedina pitanja elektronskog
poslovanja.

Zakonski propisi koji omoguiuju elektronsko

poslovanje su: Zakon o elektronskom potpisu159, Zakon
o elektronskoj trgovini160, i Zakon o elektronskom
dokumentu161.
Podzakonski propisi koji omoguuju elektronsko
poslovanje su: Pravilnik o tehniko-tehnolokim
postupcima za formiranje kvalifikovanog elektronskog
potpisa i kriterijume koje treba da ispune sredstva za
formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa162,
Pravilnik o bliim uslovima za izdavanje kvalifikovanih
elektronskih sertifikata163, Pravilnik o Regitru
sertifikacionih tela za izdavanje kvalifikovanih
elektronskih sertifikata u Republici Srbiji164, Pravilnik o
nainu podnoenja poreske prijave elektronskim
putem165, Odluka o elektronskom nainu obavljanja
platnog prometa166, Odluka o elektronskom
potpisivanju dokumenata koje banke dostavljaju
Narodnoj banci Srbije167, Pravilnik o nainu postupanja
sa elektronskim ponudama i nainu sprovoenja
elektronske licitacije u postupcima javnih nabavki168.

212
4.3.1 ZAKON O ELEKTRONSKOM POTPISU

Zakon o elektronskom potpisu donet je 2004. godine, i

to je prvi propis u Srbiji koji se bavi nekim od aspekata
elektronske trgovine, elektronskog poslovanja, i sl. Tek
2009. godine korpus najvanijih zakona u ovoj oblasti
je kompletiran donoenjem i druga dva pomenuta
zakona. Njime se ureuju upotreba elektronskog
potpisa (eng. electronic signature) u pravnim
poslovima i drugim pravnim radnjama, poslovanju,
kao i prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa
elektronskim sertifikatima. Njegove odredbe se
primenjuju na optenje organa, optenje organa i
stranaka, dostavljanje i izradu odluke organa u
elektronskom obliku u upravnom, sudskom i drugom
postupku pred dravnim organom ako je zakonom
kojim se ureuje taj postupak propisana upotreba
elektronskog potpisa. Potencijalna primena
elektronskog potpisa bi mogla da obuhvati celokupnu
dravnu upravu, lokalnu samoupravu, kao i sudstvo.

Zakon o elektronskom potpisu uvodi nekoliko novih

pojmova u srpski pravni sistem:
213
 Elektronski dokument - dokument u elektronskom
obliku koji se koristi u pravnim poslovima i drugim
pravnim radnjama, kao i u upravnom, sudskom i
drugom postupku pred dravnim organom;
Elektronski potpis - skup podataka u elektronskom
obliku koji su pridrueni ili su logiki povezani sa
elektronskim dokumentom i koji slue za identifikaciju
potpisnika;
Kvalifikovani elektronski potpis - elektronski potpis
kojim se pouzdano garantuje identitet potpisnika,
integritet elektronskih dokumenata, i onemoguava
naknadno poricanje odgovornosti za njihov sadraj, i
koji ispunjava uslove utvrene zakonom;

Elektronski sertifikat elektronski dokument kojim

se potvruje veza izmeu podataka za proveru
elektronskog potpisa i identiteta potpisnika;
Kvalifikovani elektronski sertifikat elektronski
sertifikat koji je izdat od strane sertifikacionog tela za
izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata i sadri
podatke predviene zakonom;

214
Korisnik - pravno lice, preduzetnik, dravni organ,
organ teritorijalne autonomije, organ lokalne
samouprave ili fiziko lice kome se izdaje elektronski
sertifikat;

Sertifikaciono telo - pravno lice koje izdaje

elektronske sertifikate.169

Elektronski potpis, dakle, slui za identifikaciju

potpisnika. On mora osigurati najmanje dve stvari:
pokazati da je osoba koja se navodi kao potpisnik taj
potpis zaista i stavila, kao i da sadrina dokumenta
odgovara sadrini koja je postojala u trenutku
potpisivanja. Ovo su dva problema koja od samog
nastanka prate elektronski potpis, a koja su direktno
vezana za pitanje sigurnosti. Da bi se bolje razumelo
kako se elektronski potpis koristi, moe se povui
paralela sa klasinom kriptografijom iz prolosti: nije
bilo neobino, naroito u doba ratova, da se poverljivi
vojni ugovori prenose putem telegrafa, ifrirani.
Strana koja inicira dogovor bi poslala ponudu, a druga
strana bi se sa njom sloila i na taj nain zakljuila
punovaan ugovor. I ponuda i odgovor na ponudu slati
su u kriptovanoj ifriranoj formi, kako neprijatelj ne

215
bi otkrio njihovu sadrinu. Klju za itanje ovih poruka
imaju obe strane, ali ne i neprijatelj, tako da ga one
mogu koristiti za deifriranje i otkrivanje pravog
znaenja dolazeih poruka. Isti princip, ali na daleko
naprednijem tehnolokom nivou, koristi se kod
elektronskog potpisa: potpis se ifrira, a
deifrovanje se vri pomou elektronskog sertifikata.

Obian elektronski potpis moe se sresti u

svakodnevnom radu, i mogu ga napraviti svi korisnici
raunara uz pomo odgovarajueg softvera. To je
jednostavna oznaka kojom se potvruje autorstvo nad
nekom elektronskom slikom, porukom, i sl. Meutim,
ovaj potpis se lako moe falsifikovati, kopirati, i zatim
(zlo)upotrebiti. Zato se kao jedina pouzdana verzija
elektronskog potpisa javlja kvalifikovani elektronski
potpis, koji se u stranoj literaturi jo naziva i digitalni
potpis (eng. digital signature). U pitanju je potpis koji
je nastao potovanjem
odreenih procedura i protokola, kao i upotrebom
odgovarajueg softvera. Kvalifikovani elektronski
potpis ne mora fiziki odgovarati potpisu lica izraz
potpis se koristi kao oznaka neeg jedinstvenog,
prema emu se nepobitno moe ustanoviti identitet.
Otuda se osim izraza elektronski potpis ponekad
216
koriste i izrazi digitalni otisak prsta (eng. digital
fingerprint), ili klasinim jezikom ifrovana poruka.

Razlika izmeu pouzdanog i nepouzdanog

elektronskog potpisa je dakle u kvalitetu zatite,
odnosno informaciji koju on u sebi nosi. Ako se
posmatra kao ifrirani tekst, onda se njegova
autentinost moe (i mora) utvrditi deifriranjem.
Opet zamislimo da je u pitanju klasian oblik
komunikacije izmeu prijateljskih trupa u ratu. Kada
dobiju ifriranu poruku, vojnici pristupaju njenom
deifriranju, koristei unapred utvrena pravila,
odnosno tabele za ifriranje i deifriranje, koje su
zajednike za obe strane i poiljaoca i primaoca.
Ukoliko se deifriranjem dobije smislena poruka,
dobija se i potvrda njene autentinosti. U digitalnom
svetu, pomenuti alat za deifriranje naziva se
elektronski sertifikat. Kao to smo ve pokazali,
elektronski sertifikat je elektronski dokument kojim se
potvruje veza izmeu podataka za proveru
elektronskog potpisa i identiteta potpisnika; da bi bio
pouzdan, elektronski sertifikat mora biti kvalifikovan
izdat od strane sertifikacionog tela za izdavanje
kvalifikovanih elektronskih sertifikata, kao i da sadri
podatke predviene Zakonom o elektronskom
217
potpisu. Kvalifikovani elektronski sertifikat mora da
sadri: oznaku o tome da se radi o kvalifikovanom
elektronskom sertifikatu; skup podataka koji
jedinstveno identifikuje pravno lice koje izdaje
sertifikat; skup podataka koji jedinstveno identifikuje
potpisnika; podatke za proveru elektronskog potpisa,
koji odgovaraju podacima za izradu kvalifikovanog
elektronskog potpisa a koji su pod kontrolom
potpisnika; podatke o poetku i kraju vaenja
elektronskog sertifikata; identifikacionu oznaku
izdatog elektronskog sertifikata; kvalifikovani
elektronski potpis sertifikacionog tela koje je izdalo
kvalifikovani elektronski sertifikat; ogranienja vezana
za upotrebu sertifikata, ako ih ima.

Elektronske sertifikate izdaje sertifikaciono telo, koje

moe biti bilo koje pravno lice koje se u skladu sa
zakonom registruje za obavljanje ovakve delatnosti.
Nadleno ministarstvo vodi jedinstveni registar svih
sertifikacionih tela, a ona moraju ispuniti niz tehnikih
i personalnih zahteva koji su detaljnije opisani samim
Zakonom o elektronskom potpisu (lan 18. Zakona).
Sertfikate moe izdavati i organ dravne uprave.

218
Shematski prikazano, kvalifikovani elektronski potpis i
kvalifikovani elektronski sertifikat funkcioniu na
sledei nain170:

Ukupno gledano, znaaj donoenja ovog Zakona je

izuzetan, kada je re o elektronskoj komunikaciji.
Elektronskom dokumentu se ne moe osporavati
punovanost ili dokazna snaga, samo zato to je u
elektronskom obliku, osim u onim sluajevima kada
zakon zahteva svojeruni potpis kao obaveznu formu.
Ovo je dakle propis koji omoguava uvoenje
elektronskih dokumenata u svakodnevni pravni
promet, bez bojazni o njihovoj originalnosti i
validnosti.

219
4.3.2 ZAKON O ELEKTRONSKOJ TRGOVINI

Zakon o elektronskoj trgovini je donela je Narodna

skuptina republike Srbije 29. maja 2009. godine. Ovaj
Zakon stvorio je pravni osnov za izjednaavanje
elektronskih oblika poslovanja sa klasinim
neposrednim oblikom, to omoguuje znaajnu
konkurentsku prednost privredi i organima dravne
uprave. Podruje elektronske trgovine do sada nije
bilo zakonski regulisano, to je predstavljalo veliku
prepreku u optem privrednom razvoju Srbije. Zakon o
elektronskoj trgovini predstavlja potpunu novinu u
naem zakonodavstvu, jer se prvi put pravno
ureuje oblast prometa robe i usluga koji se obavlja
preko elektronskih mrea, a naroito preko Interneta.
Cilj zakona jeste obezbeivanje pravne sigurnosti za
sve uesnike u elektronskoj trgovini, tako to se
propisuju obaveze i odgovornosti uesnika u
komercijalnim aktivnostima koje se pruaju na
Internetu. Uz pomenuti, tu su i zakoni o elektronskom
potpisu i elektronskom plaanju, tako da je
donoenjem ovog zakona zaokruen pravni okvir za
funkcionisanje elektronskog poslovanja u Srbiji.

220
Kada je u pitanju poslovanje pravnih lica, jedna od
najznaajnijih novina koju zakon uvodi u na pravni
sistem jeste pravni institut ugovora u elektronskom
obliku, i to zato to su nain zakljuivanja ugovora i
uslovi za njegovu punovanost od kljunog znaaja za
svaki promet koji se obavlja preko Interneta. U
pogledu verifikacije identiteta uesnika u prometu
preko Interneta, veoma je vaan i ranije donet Zakon o
elektronskom potpisu, koji moe biti i uslov
punovanosti ugovora u elektronskom obliku. Upisom
prvih sertifikacionih tela za izdavanje kvalifikovanih
elektronskih sertifikata, stvoreni su svi uslovi za
primenu elektronskog potpisa u praksi. Donoenjem
Zakona o elektronskoj trgovini napravljen je krupan
korak u pravcu regulisanja elektronske trgovine,
odnosno kupovina robe i usluga preko sajtova
domaih firmi koje ih prodaju i preko Interneta, gde se
moe plaati platnim karticama.

Ugovor u elektronskoj formi Zakon jednostavno

definie kao ugovor koji pravna i fizika lica zakljuuju,
alju, primaju, raskidaju, otkazuju, kome pristupaju i
koji prikazuju elektronskim putem uz korienje
elektronskih sredstava. U pitanju je dakle ugovor ije
su sadrina i forma identine onoj koju odreuju
221
drugi, posebni propis (npr. Zakon o obligacionim
odnosima). Svaki ugovor zakljuen u elektronskoj
formi mora potovati zakonom odreene norme da bi
bio validan i izvriv ovo se odnosi na njegovu
sadrinu (bitne elemente ugovore, zabranjene
predmete ugovaranja, i sl.) ali i na njegovu formu
nain pregovaranja, ponudu i odgovor na ponudu, i sl;
pored toga, ugovor u elektronskom obliku izjednaen
je sa drugim ugovorima koji se zakljuuju u pisanoj
formi. Ono to ga razlikuje od obinih ugovora jeste
nain zakljuenja, odnosno sredstva elektronske
komunikacije kao iskljuivi alati koji se koriste prilikom
procedure zakljuenja ugovora.

Da bi neko pravno lice moglo da obavlja poslove

elektronske prodaje, mora se registrovati kao i svaki
drugi privredni subjekat. Mogue je zamisliti i
situaciju, koja se po pravilu esto i deava, da
preduzee kao dopunski nain prodaje svojih
proizvoda nudi elektronsku trgovinu, pored klasine
distribucije, i prodaje koja se vri u prodajnim
objektima. Bitno je napomenuti i da
se Zakon, prema izriitoj odredbi iz lana 2, ne
primenjuje na zatitu podataka, oporezivanje,
zastupanje stranaka i zatitu njihovih interesa pred
222
sudovima, kao ni na igre na sreu sa novanim
ulozima, ukljuujui lutrijske igre, igre u kazinima,
kladionike igre i igre na sreu na automatima. Kod
ovih pitanja vai regulativa koja je data u posebnim
zakonskim tekstovima.

Kada je re o vrstama ugovora koji se mogu zakljuiti u

elektronskoj formi, Zakon sadri odredbu kojom
iskljuuje neke oblike pravnih poslova, koji se pre
svega zbog svoje naroite vanosti, i dalje mogu
zakljuiti samo u klasinoj pisanoj formi. To su ugovori
koji se odnose na:

pravne poslove kojima se vri prenos prava svojine na

nepokretnosti ili kojima se ustanovljavaju druga
stvarna prava na nepokretnostima;

izjave stranaka i dugih uesnika u postupku za

raspravljanje zaostavtine, formu zavetanja, ugovore
o ustupanju i raspodeli imovine za ivota, ugovore o
doivotnom izdravanju i sporazume u vezi sa
nasleivanjem, kao i druge ugovore iz oblasti
naslednog prava;

223
ugovore o utvrivanju imovinskih odnosa izmeu
branih drugova;

ugovore o raspolaganju imovinom lica kojima je

oduzeta poslovna sposobnost;

ugovore o poklonu;

druge pravne poslove ili radnje, za koje je posebnim

zakonom ili na osnovu zakona donetih propisa, izriito
odreena upotreba svojerunog potpisa u
dokumentima na papiru ili overa svojerunog
potpisa.171

Zakonom o elektronskoj trgovini se dalje definiu

obavezni podaci i obavetenja pre zakljuivanja
ugovora, dostupnost ugovora, potvrda prijema, vreme
zakljuenja ugovora, odgovornost pruaoca usluga,
privremeno i trajno skladitenje podataka. Obzirom da
se elektronska trgovina obavlja po principu
masovnosti, ugovori koji se na ovaj nain zakljuuju su
formularni. Oni moraju sadrati dovoljno podataka,
kako ne bi doveli kupca u zabludu o predmetu koji
224
kupuje, njegovim svojstvima, ceni, ili nekom drugom
bitnom elementu pravnog posla kupoprodaje. Stoga je
prodavac (kao prualac usluga) duan da
potencijalnom kupcu (korisniku usluga), pre
zakljuenja ugovora o pruanju usluga, obezbedi na
jasan, razumljiv i nedvosmislen nain podatke i
obavetenja o postupku koji se primenjuje kod
zakljuivanja ugovora, ugovornim odredbama, optim
uslovima poslovanja (ako su sastavni deo ugovora),
jezicima na kojima ugovor moe biti zakljuen,
kodeksima ponaanja u skladu sa kojima postupaju
pruaoci usluga i kako se ti kodeksi mogu pregledati
elektronskim putem, kao i da obezbedi tehnika
sredstva za prepoznavanje i ispravljanje pogrenog
unosa podataka u poruku pre njene predaje ili slanja.
Prualac usluga je dalje duan da obezbedi da tekst
ugovora i odredbe
optih uslova poslovanja koje su sastavni deo ugovora
zakljuenih u elektronskoj formi budu dostupni
korisnicima usluga na nain koji omoguava njihovo
skladitenje, ponovno korienje i reprodukovanje,
kao i da bez odlaganja, elektronskim putem,
posebnom elektronskom porukom, potvrdi prijem
elektronske poruke koja sadri ponudu ili prihvat
ponude za zakljuenje ugovora.172 Ove odredbe

225
primenjuju se na ugovore koji su sainjeni i zakljueni
on-line, ali ne i na ugovore koji su zakljueni
razmenom elektronske pote, ili drugim oblikom line
komunikacije dva ili vie lica! Ovakvo reenje ima
smisla pre svega zato to se prilikom on-line kupovine
pristupa prethodno odreenim modelima ugovora, sa
malo ili nimalo prostora za izmenu istih. Kod direktne
komunikacije, lica koja imaju nameru zakljuenja
ugovora e u prepisci razmeniti sve one informacije
koje smatraju relevantnim, i sami uticati na uslove
zakljuenja ugovora i njegovu sadrinu on dakle u
ovom sluaju nee biti unapred pripremljen i ponuen
potencijalnom kupcu po principu uzmi ili ostavi.

Vreme zakljuenja ugovora je takoe jedan od bitnih

elemenata svakog pravnog posla. Ugovor u
elektronskoj formi smatra se zakljuenim onog asa
kada ponua primi elektronsku poruku koja sadri
izjavu ponuenog da prihvata ponudu. Ponuda i
prihvat ponude, kao i druge izjave volje uinjene
elektronskim putem, smatraju se primljenim kada im
lice kome su upuene moe pristupiti.173

226
4.3.3 ZAKON ELEKTRONSKOM DOKUMENTU

Zakon o elektronskom dokumentu donela je Narodna

skuptina Srbije 8. jula 2009. godine. Ovaj zakon
definie proceduru postupanja sa elektronskim
dokumentom, prijem takvog dokumenta, izdavanje
potvrde o prijemu, kao i nain uvanja duplikata. Cilj
zakona je da takav zapis dobije punu pravnu snagu i
vanost. Pre donoenja Zakona o elektronskom
dokumentu i Zakona o elektronskoj trgovini postojao
je samo Zakon o elektronskom potpisu, koji je
dokumentu sa elektronskim potpisom davao isti status
koji ima papirini dokument. Meutim, nisu bile
ureene procedure postupanja sa takvim
dokumentom, pa je bilo neophodno donoenje
Zakona o elektronskom dokumentu.

Elektronski dokument jeste skup podataka sastavljen

od slova, brojeva, simbola, grafikih, zvunih i video
zapisa sadranih u podnesku, pismenu, reenju, ispravi
ili bilo kom
drugom aktu koji saine pravna i fizika lica ili organi
vlasti radi korienja u pravnom prometu ili u
upravnom, sudskom ili drugom postupku pred
organima vlasti, ako je elektronski izraen,
227
digitalizovan, poslat, primljen, sauvan ili arhiviran na
elektronskom, magnetnom, optikom ili drugom
mediju.174

Dakle, elektronskim dokumentom se smatra onaj

dokument koji je napisan u elektronskom formatu i
potpisan elektronskim potpisom, za potrebe
korienja u pravnom prometu ili nekom postupku.
Obzirom da se u kancelarijskom poslovanju pod
dokumentom u klasinom smislu smatraju dokumenti
u papirnoj formi, tj. oni koji sadre pisane i eventualno
grafike zapise, mora se odmah napomenuti da
elektronski dokument moe imati znaajno iru
sadrinu, kao to su i video i zvuni zapisi; pod pojam
elektronskog dokumenta se mogu podvesti i druge
kategorije zapisa, kao to su npr. raunarski programi.
Svaki dokument u klasinoj formi moe se prevesti u
elektronsku formu (npr. skeniranjem, prekucavanjem,
i sl.)175. Ukoliko se to uradi na nain koji garantuje
njegovu autentinost i u skladu sa zakonskom
procedurom, kao i ukoliko relevantnim zakonom nije
drugaije odreeno, klasina i elektronska forma
nekog dokumenta imaju istu vanost u pravnom
prometu i svim vrstama postupaka pred dravnim
organima i sudovima.
228
Prema Zakonu o elektronskom dokumentu,
elektronski dokument se ne moe upotrebljavati u
sledeim pravnim poslovima:

pravne poslove kojima se vri prenos prava svojine na

nepokretnosti ili kojima se ustanovljavaju druga
stvarna prava na nepokretnostima;

izjave stranaka i dugih uesnika u postupku za

raspravljanje zaostavtine, formu zavetanja, ugovore
o ustupanju i raspodeli imovine za ivota, ugovore o
doivotnom izdravanju i sporazume u vezi sa
nasleivanjem, kao i druge ugovore iz oblasti
naslednog prava;

ugovore o utvrivanju imovinskih odnosa izmeu

branih drugova;

ugovore o raspolaganju imovinom lica kojima je

oduzeta poslovna sposobnost;

229
ugovore o poklonu;

druge pravne poslove ili radnje, za koje je posebnim

zakonom ili na osnovu zakona donetih propisa, izriito
odreena upotreba svojerunog potpisa u
dokumentima na papiru ili overa svojerunog
potpisa.176

U Zakonu o elektronskom dokumentu unete su i

odredbe o vremenskom igu jer je prema Uredbi o
kancelarijskom poslovanju i Zakonu o upravnom
postupku bitno vreme stizanja
dokumenata. Vremenski ig je zvanino vreme
pridrueno elektronskom dokumentu ili grupi
elektronskih dokumenata, kojim se potvruje sadraj
elektronskog dokumenta u to vreme odnosno sadraj
svakog dokumenta u grupi. Elektronske sertifikate za
potpisivanje vremenskog iga izdaje sertifikaciono telo
upisano u evidenciju, odnosno registar kod nadlenog
organa, u skladu sa zakonom kojim se ureuje
elektronski potpis. Vremenski ig pridruuje se
elektronskom dokumentu na osnovu zahteva za
formiranje vremenskog iga. Zahtev za formiranje
vremenskog iga sadri odreene podatke iz sadraja
230
elektronskog dokumenta, odnosno elektronskog
potpisa. Struktura podataka vremenskog iga sadri:
identifikator izdavaoca vremenskog iga; serijski broj
vremenskog iga; vreme formiranja vremenskog iga;
objekat za formiranje vremenskog iga; elektronski
potpis strukture podataka vremenskog iga;
identifikator algoritma za elektronski potpis
vremenskog iga; identifikator elektronskog sertifikata
putem koga se moe verifikovati elektronski potpis
vremenskog iga. Vreme koje je sadrano u
vremenskom igu odgovara trenutku formiranja tog
iga, sa razlikom manjom od jedne sekunde, u odnosu
na UTC (eng. Universal Time Coordinate) vremensku
skalu.177

Elektronski dokument izrauje se primenom bilo koje

dostupne i upotrebljive raunarske tehnologije, ako
zakonom nije drugaije odreeno. Ovo praktino znai
da se elektronski dokumenti formiraju primenom niza
korisnikih programa koji su dostupni na svakom
kunom ili poslovnom raunaru, kao to su npr.
MOWord, MOExcel, Adobe Reader, itd. Sadrina fajla,
ili grupe fajlova koja na ovaj nain nastane nije
presudna za kvalifikovanje tog fajla ili grupe fajlova
kao elektronskog dokumenta bitna je njihova svrha,
231
zbog koje su nastali i/ili kako se mogu upotrebiti. Tako
e se elektronskim dokumentom smatrati svaki fajl
koji npr. predstavlja ugovor, ispravu, odluku dravnog
organa u upravnom postupku. Ali se elektronskim
dokumentom moe smatrati i svaki elektronski oblik
informacije koja se moe iskoristiti u nekom od
sudskih postupaka, npr. kao digitalni (elektronski)
dokaz u ovom sluaju, to mogu biti fotografije,
razliiti oblici elektronske komunikacije, i sl.
Elektronski dokument mogu biti i drugi elektronski
fajlovi koji nastanu kao proizvod delovanja nekog
dravnog organa u postupku npr. elektronski snimak
(audio, video, ili oba) glavnog pretresa na suenju.
Zbog svega ovoga, Zakon razlikuje unutranju i spoljnu
formu prikaza elektronskog dokumenta unutranja
forma se odnosi na tehniko-programsku formu
zapisivanja njegove sadrine (misli se na format zapisa
npr. .jpeg,
.doc, .mp3 i tehnike pretpostavke za njegov nastanak
i reprodukciju odgovarajue korisnike programe);
spoljna forma se odnosi na percepciju sadrine tog
elektronskog dokumenta u spoljanjem svetu da li je
u pitanju zvuni dokument, video snimak, pisani
dokument, grafiki dokument, fotografija, itd.

232
Kao to je ve naomenuto, svaki elektronski dokument
moe biti originalni ili kopija. Originalni je onaj koji je
izvorno nastao u elektronskom obliku, dok je kopija
dokument koji je nastao digitalizacijom izvornog
dokumenta ija forma nije elektronska. Da bi kopija
imala istu pravnu snagu kao izvorni dokument,
digitalizaciju mora da obavi organ vlasti u vrenju
svojih nadlenosti i ovlaenja, odnosno pravno lice ili
preduzetnik u obavljanju svojih delatnosti, a
istovetnost sa izvornim dokumentom kvalifikovanim
elektronskim potpisom mora da potvrdi ovlaeno lice
organa vlasti, odnosno ovlaeno lice pravnog lica, ili
preduzetnik. Ovo je potpuno logino reenje kada se
ima u vidu obezbeivanje sigurnosti u pravnom
prometu nije dovoljno jednostavno prekucati neki
izvorni dokument, ve se moraju primeniti sve one
mere zatite o kojima je bilo rei kod elektronskog
potpisa i elektronske trgovine. Obzirom na znaaj
zatite elektronskih dokumenata, Zakon tome
posveuje posebnu odredbu: U obavljanju poslova sa
elektronskim dokumentima primenjuju se
odgovarajui tehnoloki postupci i oprema koji
obezbeuju zatitu tih dokumenata, u skladu sa
zakonom kojim se ureuje arhivska graa, propisima o
kancelarijskom poslovanju i meunarodnim
standardima iz oblasti upravljanja dokumentima.178
233
5. VISOKOTEHNOLOKI KRIMINAL U SAJBER PROSTORU

5.1 OSNOVNE NAPOMENE

Teko je zamisliti bilo koju kompaniju ili domainstvo

bez raunara. U poslednje dve decenije, a naroito u
XXI veku, raunari su doiveli izuzetnu ekspanziju i
koriste se kako za poslovne tako i za svakodnevne
potrebe ljudi, ali i edukaciju i zabavu. Raunarske
mree koje su se razvile u istom periodu definitivno su
uinile mnoge poslove jednostavnijim, naroito kada
je re o iznalaenju informacija, deljenju iskustava,
prenosu zvuke i slike, itd. Najpoznatija raunarska
mrea svakako je internet, tzv. svetska mrea.
Ekspanzija korienja interneta je oigledna naroito
je vidljiva u dravama koje tek otkrivaju internet,
kao to je sluaj sa mnogoljudnim dravama Azije,
posebno Indijom i Kinom. Samo njihov udeo u
korienju interneta je od 2005. godine narastao
nekoliko desetina puta, to je ukupan broj korisnika

234
drastino povealo. Popularnost interneta naroito je
skoila pojavom tzv. drutvenih mrea, meu kojima
je trenutno najpopularnija Facebook. Iako imaju
mnogo pozitivnih aspekata, ovakve mree su esto
idealna prilika za vrenje prevara, naroito za krau
privatnih podataka i identiteta neopreznih korisnika, o
emu e vie rei biti u daljem tekstu.
Visokotehnoloki kriminal (u daljem tekstu: VTK) jeste
proizvod ovakve tehnoloke revolucije koja jo uvek
traje, a u kojoj su visoke tehnologije postale dostupne
najirem krugu korisnika.

235
Broj korisnika interneta u periodu 2000-2010. godina
180

236
Nije teko pretpostaviti da je ovakav razvoj dogaaja
zahtevao i odreenu zatitu, jer su se uporedo javili i
oni pojedinci koji su u razvoju raunarskih tehnologija i
raunarskih mrea videli dobru priliku da protivpravno
deluju, radi sticanja imovinske koristi ili iz drugih
povoda. Period samodovoljnosti raunara, kada su oni
funkcionisali izolovano od ostalih, brzo je prevazien.
Uostalom, takva koncepcija bila je protivna samoj
prirodi njihovog razvoja bilo je sasvim oigledno da
pojedinani raunari mogu da postignu mnogo, ali da
grupe raunara umreene radi obavljanja odreenih
operacija ili jednostavno razmene informacija imaju
daleko vei stepen korisnosti. Deljenje podataka tako
je postalo uobiajeno za lokalne mree raunara, a
ubrzo i za World Wide Web, internet. Danas svaka
kompanija, a esto i pojedinci udrueni radi
ispunjavanja odreenih potreba ili jednostavno
zabave, imaju svoje interne mree, kao i istovremeni
pristup svetskoj mrei. Raunari su dostupni praktino
svim slojevima drutva, to se uglavnom moe rei i za
internet konekcije. Sam internet nudi mnogo naina
da se korisnici edukuju i ovladaju osnovnim ali i
naprednim funkcijama raunara. Ovakav pristup je
237
istovremeno revolucionaran, izuzetan sa stanovita
razvoja ljudske civilizacije koja po prvi put u istoriji
moe na jednom mestu da nae celokupno svoje
znanje, iskustvo i dostignua, ali je i opasan jer na
internetu vrebaju razliite zamke za neiskusne,
lakoverne, pa ak i one koji znaju poneto o zatiti
svoje privatnosti i finansija.

Veina korisnika interneta ima odreeni cilj zato to

ini sluanje muzike, dopisivanje sa prijateljima,
iznalaenje razliitih informacija, elektronska kupovina
ili elektronsko bankarstvo

mogunosti su veoma razliite i raznovrsne. Ipak, svi

takvi korisnici imaju i jednu zajedniku karakteristiku,
u ispunjavanju svojeg cilja boravka na internetu
nemaju dovoljno panje, vremena ili volje da se
valjano zatite i upoznaju sa moguim neprilikama
koje ih mogu zadesiti ako lakoverno ili nedovoljno
ozbiljno ulaze u razliite vrste transakcija ili
komunikacija. injenica je da se mnoga klasina
krivina dela mogu poiniti na internetu, kao i da se
pribavljanjem informacija o korisnicima moe
pripremiti ili omoguiti izvrenje gotovo svih krivinih

238
dela protiv ivota i fizikog integriteta, imovine,
autorskih prava, kao i mnoga druga. Pored njih,
postoje i krivina dela iji su pojava i razvoj vezani
iskljuivo za razvoj elektronskih komunikacija i
interneta. Re je o irokoj paleti ponaanja koja mogu
biti i bezazlena, ali mogu voditi i najteim krivinim
delima.

Posledica ovakve ekspanzije bilo je raanje globalnog

talasa krivinih dela koja su povezana sa raunarskim
tehnologijama. 1998. godine se desio prvi masovni
napad na Internetu,
kada je u mreu ubaen samoreplicirajui program koji
unitava podatke na raunarima i iri se samostalno
po mrei (tzv. crv, eng. worm) koji je napravio veliku
tetu i praktino unitio gotovo treinu Internet
sadraja u SAD. Iste godine uhapen je Robert Moris,
(SAD) i osuen je na 400 sati dobrovoljnog rada i
10.000 dolara. U periodu od juna do avgusta 1994 u
osamnaest upada Vladimir Levin iz Petrograda izvukao
je preko 10 miliona dolara iz sistema Citibank.
Naredne godine je uhapen u Londonu, 1997. je
izruen amerikim vlastima, a u avgustu 1997.g. je
osuen na 36 meseci zatvora i kaznu od 250.000
dolara. Kevin Mitnik u SAD je uhapen i osuen
239
1995.g. za falsifikovanje 20.000 brojeva kreditnih
kartica. ak su i pet gospoa starijih od 50 godina,
slubenici Zavoda za penzije u Francuskoj prebacile na
svoje raune 6 miliona franaka kao penzije za osobe
koje su ve odavno umrle. U sledeim godinama
gotovo da nije bilo Internet prezentacije vanije
vladine institucije u SAD, multinacionalne korporacije,
meunarodne organizacije i sl. koji nije hakovan
(eng. hacked) iji sadraj nije izbrisan, zamenjen
nekim drugim sadrajem, ili sklonjen na izvesno vreme
sa Interneta, tako to bi neka osoba (osobe)
neovlaeno pristupile raunaru-serveru, na kome se
uvaju podaci tih sajtova.182 Uporedo sa ovim, ponekad
ak i simpatinim i naivnim pokuajima da se skrene
panja na odreeni problem ili da se izrazi protest
zbog postupanja neke drave ili organizacije, nastale
su i prve ozbiljnije finansijske prevare, naroito nakon
pojave elektronskog bankarstva polovinom
devedesetih godina prolog veka i poetkom
korienja platnih kartica putem Interneta. Na taj
nain su stvorene pretpostavke za raanje modernog
visokotehnolokog kriminala.183 Organizovani kriminal,
odnosno teroristike grupe, pornografske i pedofilske
mree, ilegalni trafiking oruja, narkotika, ljudi,
uznapredovali su u korienju savremenih tehnologija.

240
teta nainjenja od strane sajberkriminala u 2006.
godini iznosila je oko 200 milijardi evra.184
Na ovaj nain se mogu uoiti i neke pravilnosti koje se
vezuju za definisanje visokotehnolokog kriminala
(eng. cybercrime). Naime, korienje raunara i
raunarskih mrea je jedinstvena komponenta koja
povezuje sva ilegalna ponaanja. Ovaj element ipak
treba shvatiti relativno, jer poslednjih nekoliko godina
tekoe nastaju kada se uzme u obzir da se mobilnim
telefonima nove generacije moe nesmetano
pristupiti internetu i praktino poiniti vei broj
krivinih dela. VTK nije vie karakteristika korienja
raunara, ve korienja bilo kojeg oblika novih
tehnologija i elektronske komunikacije. Broj dela koja
se na ovaj nain mogu poiniti je jako velike, a ona
sama su veoma raznovrsna. Ovde emo se zadrati na
podeli koja je od znaaja za korienje interneta kao
sredstva elektronske komunikacije pri izvrenju takvih
dela.

Kada je re o poinocima ovih dela, mora se

napomenuti da raznolikost dela prati i raznolikost
motiva, naina, kao i profila linosti koji se bave nekim
od oblika VTK. Ovim oblikom kriminala se bave kako
pedofili, tako i obini prevaranti, ali i raunarski
241
strunjaci koji upadima u raunare i raunarske
sisteme takoe ostvaruju razliite ciljeve dok je
nekima u prvom planu materijalna korist od takvog
kriminala, drugi ele da ostave neku politiku poruku,
ili jednostavno da se dobro zabave. Krenje autorskih
prava se takoe moe vriti iz najrazliitijih motiva,
poev od preprodavaca tuih intelektualnih
proizvoda, pa do onih koji se irenjem besplatnih
sadraja bore za jednakost na internetu a protiv
preskupih proizvoda muzike, filmske i programske
industrije.

Zlonamerni uinioci kompjuterskih delikata najee

su motivisani koristoljubljem, a smatra se da podaci iz
prakse ukazuju na odreeni skup osobina koje ine
njihov kriminalni profil. Oko 80% delinkvenata ini
delo prvi put, a 70% je zaposleno vie od pet godina u
oteenom preduzeu; njihovo starosno doba je u
proseku izmeu 19 i 30 godina, preteno su mukog
pola, veoma su inteligentni; imaju uglavnom vie
godina radnog iskustva i vae kao savesni radnici koji
prilikom obavljanja radnih zadataka ne prouzrokuju
nikakve probleme, esto su tehniki kvalifikovaniji
nego to to zahteva radno mesto na koje su
rasporeeni; ovi uinioci sebe po pravilu ne smatraju
242
kradljivcima ili uopte kriminalcima, ve samo
pozajmljivaima.185

5.2 KRIVINA DELA VTK

5.2.1 Pojmovi iz Krivinog zakonika vezani za dela VTK186

Postoji niz karakteristinih svojstava koji dela VTK

izdvajaju od klasinih krivinih dela. Ove
specifinosti su stvorile znaajne potekoe
zakonodavcima drava, jer je pre svega trebalo
prepoznati koja dela mogu da potpadaju pod ovu
vrstu, a potom i reiti itav niz procesnih i forenzikih
specifinosti. Dela VTK se uvek vre korienjem
savremenih, elektronskih tehnologija i sredstava
elektronskih komunikacija; samim tim, veoma je teko
percipirati mesto i vreme izvrenja neka dela
ostavljaju trajne ili kontinuirane posledice (npr.
nemogunost pristupa odreenim elektronskim
podacima), dok se neka svode na vrenje obinih
krivinih dela ali uz korienje specifine tehnologije,
odnosno metoda izvrenja (prevare, falsifikovanja, i
sl.). Takoe, svaki korisnik raunara ili drugog ureaja
pogodnog za izvrenje dela, moe to uiniti iz jedne
drave dok se oteena strana nalazi u nekoj drugoj
243
dravi, moda i na drugom kraju planete element
inostranosti se uobiajeno pojavljuje u daleko veem
procentu kod dela VTK nego to bi se mogao
pojavljivati u bilo kojem drugom krivinom delu.

Zakonodavci su u tom smislu morali da budu

inovativni, kako bi se nove situacije podvele pod
klasine institute krivinog prava. Pri tome,
terminologija koju koriste je slina ili identina, ali
postoje i razliite specifinosti koje su proizvod uticaja
tradicije nacionalnog krivinog prava.

Krivini zakonik Srbije objanjava sledee termine, koji

se koriste u zakonskom tekstu: Raunarskim
podatkom se smatra predstavljena informacija,
znanje, injenica, koncept

ili naredba koji se unosi, obrauje ili pamti ili je unet,

obraen ili zapamen u raunaru ili raunarskoj mrei.

Raunarskom mreom smatra se skup meusobno

povezanih raunara koji komuniciraju razmenjujui
podatke.
244
Raunarskim programom smatra se ureeni skup
naredbi koji slue za upravljanje radom raunara, kao i
za reavanje odreenog zadatka pomou raunara.

Raunarski virus je raunarski program ili neki drugi

skup naredbi unet u raunar ili raunarsku mreu koji
je napravljen da sam sebe umnoava i deluje na druge
programe ili
podatke u raunaru ili raunarskoj mrei dodavanjem
tog programa ili skupa naredbi jednom ili vie
raunarskih programa ili podataka.187
Evropska konvencija o visokotehnolokom kriminalu188
sadri razliite definicije nekih od ovih pojmova
pojmova:

a) raunarski sistem oznaava svaki ureaj ili grupu

meusobno povezanih ili zavisnih ureaja, od kojih
jedan ili vie njih, na osnovu programa, vri
automatsku obradu podataka;

b) raunarski podatak oznaava svako predstavljanje

injenica, informacija ili koncepata u obliku koji je
245
podesan za njihovu obradu u raunarskom sistemu,
ukljuujui i odgovarajui program na osnovu koga
raunarski sistem obavlja svoju funkciju;

v) davalac usluge oznaava:

svaki javni ili privatni subjekt koji korisnicima svoje

usluge prua mogunost komuniciranja preko
raunarskog sistema, i

svaki drugi subjekt koji obrauje ili uva raunarske

podatke u ime takve komunikacione usluge ili
korisnika takve usluge.

g) podatak o saobraaju oznaava svaki raunarski

podatak koji se odnosi na komunikaciju preko
raunarskog sistema, proizvedenu od raunarskog
sistema koji je deo lanca komunikacije, a u kojoj su
sadrani podaci o poreklu, odreditu, putanji,
vremenu, datumu, veliini, trajanju ili vrsti predmetne
usluge. 189
Austrijski Krivini zakonik u lanu 74. daje definicije
najvanijih pojmova. Meu njima je i definicija
246
raunarskog sistema kao jednog ili vie kombinovanih
ureaja koji slue automatskoj obradi podataka. Isti
lan upozorava da je pojam raunarskog programa
istovetan pojmu podatka, u smislu tog Zakona. lan 6.
poglavlja III Finskog Krivinog zakona pod podacima
podrazumeva svaki dokument, ... audio i video
snimak, kao i svaki drugi snimak koji se moe
obraditi... Svaki takav podatak se moe koristiti i kao
dokazno sredstvo u krivinom postupku. Zakon
161/2003 Rumunije u lanu 35. daje precizne
definicije raunarskog sistema, automatske obrade
podataka, raunarskog podatka, raunarskog
programa, provajdera usluga, podatka o saobraaju,
podatka o korisniku, merama bezbednosti i
pornografskog materijala sa maloletnim licem.
Italijansko zakonodavstvo je neto siromanije
postoje definicije raunarskog dokumenta (podatka) i
podatka o saobraaju. U mnogim zakonodavstvima
koja ne sadre posebne definicije, kao to je npr.
litvansko, ova praznina popunjena je ratifikacijom
Konvencije o visokotehnolokom kriminalu, ije se
definicije u praksi direktno primenjuju.

Dela VTK uvedena su srpski pravni sistem Krivinim

zakonom Srbije iz 2005. godine, koja su u Glavi 27
247
predviena kao krivina dela protiv raunarskih
podataka" (l. 298-304). Osim toga, Zakonom o
organizaciji i nadlenosti dravnih organa za borbu
protiv visokotehnolokog kriminala190 u Okrunom
javnom tuilatvu u Beogradu (sada Vie javno
tuilatvo u Beogradu) 2005. godine je osnovano
posebno odeljenje za borbu protivvisokotehnolokog
kriminala. Visokotehniki kriminal u smislu ovog
zakona predstavlja vrenje krivinih dela kod kojih se
kao objekat ili sredstvo izvrenja krivinih dela javljaju
raunari, raunarske mree, raunarski podaci, kao i
njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom
obliku.Cilj donoenja Zakona o organizaciji i
nadlenosti dravnih organa za borbu protiv
visokotehnolokog kriminala je da se otkriju i krivino
gone poinioci krivinih dela protiv bezbednosti
raunarskih podataka odreena krivinim zakonom; i
poinioci krivina dela protiv intelektualne svojine,
imovine i pravnog saobraaja kod kojih se kao objekat
ili sredstvo izvrenja krivinih dela javljaju raunari,
raunarske mree, raunarski podaci, kao i njihovi
proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku.

U posebnom odeljku, Krivini zakon definie izraze koji

se koriste u zakonu, a u okviru toga daje zakonske
248
definicije koje se odnose na kompjuterska krivina
dela. U tom smislu,
raunarski podatak je predstavljena informacija,
znanje, injenica, koncept ili naredba koja se unosi,
obrauje ili pamti ili je uneta, obraena ili zapamena
u raunaru ili raunarskoj mrei. Raunarska mrea
je skup meusobno povezanih raunara koji
komuniciraju razmenjujui podatke. Raunarski
program je ureeni skup naredbi koji slue za
upravljanje radom raunara, kao i za reavanje
odreenog zadatka pomou raunara. Raunarski
virus je raunarski program ili neki drugi skup naredbi
unet u raunar ili raunarsku mreu, koji je napravljen
da sam sebe umnoava i deluje na druge programe ili
podatke u raunaru ili raunarskoj mrei dodavanjem
tog programa ili skupa naredbi jednom ili vie
raunarskih programa ili podataka. Ispravom se
smatra svaki predmet koji je podoban ili odreen da
slui kao dokaz kakve injenice, koja ima znaaj za
pravne odnose, kao i raunarski podatak, dok je
pokretna stvar svaka proizvedena ili sakupljena
energija za davanje svetlosti, toplote ili kretanja,
telefonski impuls, kao i raunarski podatak i raunarski
program.

249
5.2.2 Klasifikacija krivinih dela VTK

Veoma je teko, ponekadi necelishodno, praviti

klasifikacije dela VTK. Ovo pre svega zato to su ova
dela izuzetno raznovrsna, kako je ve napomenuto.
Zapravo, koliko god zakonodavac bio dalekovid i
matovit prilikom inkriminisanja, velika je ansa da e
brzi razvoj raunarskih tehnologija i elektronskih
komunikacija (i zloupotrebe istih) izroditi neko delo
koje nije obuhvaeno postojeom klasifikacijom.
Takoe, postoje dela koja su inkriminisana kao
prekraji ili krivina dela u pojedinim
zakonodavstvima, dok su u drugim sasvim legalna
(npr. tzv. spam-ovanje, slanje neeljene elektronske
pote veem broju korisnika). Zbog toga postoji
nekoliko klasifikacija, koje se razlikuju prema
odreujuem elementu dela na osnovu kojeg je
podela izvrena. Npr. aktuelne su podele prema
zatienom (ugroenom) objektu, koje obuhvataju
dela VTK usmerena protiv pojedinca (usmereni na
njegovu linost ili na njegovu imovinu), protiv
organizacije (neovlaen pristup raunaru ili
raunarskoj mrei, izmena podataka, krenje autorskih
prava, i sl.) i protiv drutva u celini (falsifikovanje,
prevare, kockanje, deija pornografija, trgovina
ljudima, i sl.).191 M.Ngafeeson daje kratak pregled prvih
250
normativnih regulisanja i strunih istraivanja dela VTK
u SAD interesantno je primetiti kako
su u poetku zakonski tekstovi i naune analize
jednostavno nabrajale postupke koji su se u tom
trenutku inili znaajnim za ovu oblast. Kako su se
problemi uslonjavali, stvorila se i potreba za
drugaijim pristupom i podelom sve raznovrsnijih
akata na odreene grupe dela.192
Praktiniji, iako zasigurno nepregledniji, jeste pristup
kojim se ne vri podela tako da svako delo pripada
samo jednoj iskljuivoj grupi, ve se dela grupiu na
osnovu samo nekih zajednikih karakteristika. U tom
smislu, moe se govoriti o sledeim grupama krivinih
dela visokotehnolokog kriminala193:

1) Krivina dela protiv raunara i raunarskih sistema u

uem smislu.

Ovo je najira grupa dela, koja se konstantno

umnoavaju zahvaljujui mati poinilaca ali i stalnom
uslonjavanju i izmenama raunara, njihovih
karakteristika, funkcija, potencijala, naina
povezivanja i sl.

251
Konvencija o visokotehnolokom kriminalu Saveta
Evrope ovu grupu naziva Krivina dela protiv
poverljivosti, integriteta i dostupnosti raunarskih
podataka i sistema, i u nju svrstava sledea dela:

Nelegalni pristup informacijama sadranim na

raunaru ili raunarskom sistemu, u nameri da se te
informacije prisvoje, izmene ili unite. Za ovo delo se
dakle trai namera, tako da je dravama-potpisnicama
ostavljena mogunost da inkriminiu samo posebne
radnje koje dovode do ilegalnog pristupa nekom
raunaru ili mrei. Tipian primer ovakvog dela je
postavljanje trojanaca u neiji raunar. Trojanci
(eng. trojans) se ispoljavaju pre svega kao forma
nenasilnog preuzimanja kontrole nad tuim
raunarom, ega vlasnik raunara najee nije
svestan. Trojanac ne moe sam da se aktivira, ve to
ini korisnik raunara koji je napadnut u ubeenju da
instalira autorizovan program, ili neku drugu aplikaciju
za rad na raunaru (otud analogija sa Trojanskim
konjem).194 Slino trojancima deluju i logike
bombe, tetni programi poput virusa, ali bez
mogunosti samostalnog izvravanja, sve dok ne
dobiju komandu od korisnika napadnutog raunara
252
koja se najee sastoji u pokretanju odreenog
programa.
Nelegalno presretanje privatnih podataka koji se
prenose na bilo koji nain izmeu dva raunara (ili
mree). Ovde Konvencija ostavlja mogunost
dravama da ovako definisano delo ogranie
postojanjem namere. Kao i u prethodnom sluaju, ova
injenica je bitna pre svega zbog mogunosti da neko
bez svog znanja, ili bar bez ikakve namere, doe u
posed tuih podataka na raunarskoj mrei.

Izmena podataka na raunaru, u smislu namernog

potpunog ili deliminog oteenja, brisanja, promene
sadrine, kompresije i bilo kog drugog naina izmene
originalnih podataka. Ovo delo moda na prvi pogled
izgleda slino nelegalnom pristupu, ali se mora shvatiti
pre svega kao njemu komplementarno: nelegalni
pristup (u nameri da se izmene podaci) omoguava
izvrenje samog dela izmene podataka. I ovde
Konvencija ostavlja mogunost suavanja dometa
inkriminacije drave mogu izmenu podataka
smatrati krivinim delom samo ako je priinjena vea
teta. Postupci opisani u delu nelegalnog pristupa, kao
to su trojanci i logike bombe, zapravo za krajnji
cilj imaju izmenu podataka na raunaru, ili njihovo
253
slanje autoru tetnog programa (radi dalje
zloupotrebe, najee preuzimanja identiteta
napadnutog raunara).

Na delo izmene podataka nadovezuje se upad u

raunarsku mreu, koji je na potpuno isti nain
definisan, ali se odnosi na sistem raunara iji se rad
onemoguava ili menja nelegalnim pristupom i
izmenom podataka na mrei. Ovo delo se sree u
mnogim nacionalnim zakonodavstvima kao
uskraivanje usluga (misli se na usluge odgovarajue
raunarske mree zbog nelegalnog upada u njene
podatke).

Zloupotreba ureaja je specifino delo koje veoma

dobro oslikava sa kakvim se problemima mogu
nacionalni zakonodavci ili meunarodna zajednica
susresti u pokuajima da definiu sva dela
visokotehnolokog kriminala. Zloupotreba ureaja je
sloeno krivino delo, koje pokuava da pomiri naelo
nulla crimen, nulla poena, sine lege i faktiko
bujanje najrazliitijih krivinih dela koja su vezana za
savremene tehnologije. Zato generalnom odredbom
drave-potpisnice preuzimaju na sebe obavezu da

254
kazne svaku namernu ilegalnu proizvodnju,
posedovanje, upotrebu ili nabavku, prodaju kao i svaki
drugi oblik distribucije i injenja dostupnim nekome ko
na to inae nema prava bilo kog ureaja, pod kojim
se podrazumevaju i raunarski programi, kao i bilo koji
oblik podataka pomou kojih se mogu izvriti krivina
dela navedena u prethodnim lanovima Konvencije.
Imajui u vidu revolucionarnost, a verovatno i
neodreenost ove odredbe, pisci Konvencije ipak
doputaju dravama da stave rezervu na ovaj lan,
osim kada je re o prodaji ili drugom obliku distribucije
lozinki ili drugih raunarskih podataka pomou kojih se
mogu poiniti navedena dela. Na ovaj nain se
ureaji moda i nepravedno stavljaju u drugi plan,
ali se i dravama ostavlja da same odrede domaaj
pomenutog principa da nema kanjavanja bez (jasno)
inkriminisanog krivinog dela.

Ovakav pokuaj Saveta Evrope je u svakom sluaju u

skladu sa rastuom opasnou od visokotehnolokog
kriminala, a istovremeno zadovoljava i kriterijume
koje smo naveli na generiki nain saeti veliku
grupu protivpravnih radnji u nekoliko sloenih
krivinih dela, ije su inkriminacije dovoljno precizne
da mogu posluiti nacionalnim zakonopiscima, a
255
istovremeno ostavljaju dovoljno slobode buduoj
praksi da odredi granice njihovog domaaja bez
stvaranja pravne nesigurnosti. Ovo se moda ne moe
primeniti i na pojam ureaja, ali je vie nego jasno
da se u ovom sluaju radi o matovitom pristupu sa
ciljem da se pravo priblii realnosti i da se na neki
nain premosti oigledna razlika izmeu dinamike
razvoja pravnih akata i tehniko-tehnolokih
mogunosti za njihovo krenje, koja sada postoji.

Krivini zakonik predvia sledea krivina dela protiv

bezbednosti raunarskih podataka:

Oteenje raunarskih podataka i programa (l. 298).

Ko neovlaeno izbrie, izmeni, oteti, prikrije ili na
drugi nain uini neupotrebljivim raunarski podatak
ili program, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom
do jedne godine. Ako je prouzrokovana teta u iznosu
koji prelazi etristo pedeset hiljada dinara, uinilac e
se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine. Ako je
prouzrokovana teta u iznosu koji prelazi milion i
petsto hiljada dinara, uinilac e se kazniti zatvorom
od tri meseca do pet godina. Ureaji i sredstva kojima

256
je uinjeno ovo krivino delo, ako su u svojini uinioca,
oduzee se.

Raunarska sabotaa (l. 299). Ko unese, uniti,

izbrie, izmeni, oteti, prikrije ili na drugi nain uini
neupotrebljivim raunarski podatak ili program ili
uniti ili oteti raunar ili drugi ureaj za elektronsku
obradu i prenos podataka sa namerom da onemogui
ili znatno omete postupak elektronske obrade i
prenosa podataka koji su od znaaja za dravne
organe, javne slube, ustanove, preduzea ili druge
subjekte, kaznie se zatvorom od est meseci do pet
godina.

Pravljenje i unoenje raunarskih virusa (l. 300). Ko

napravi raunarski virus u nameri njegovog unoenja u
tu raunar ili raunarsku mreu, kaznie se
novanom kaznom ili zatvorom do est meseci. Ko
unese raunarski virus u tu raunar ili raunarsku
mreu i time prouzrokuje tetu, kaznie se novanom
kaznom ili zatvorom do dve godine. Ureaj i sredstva
kojima je uinjeno ovo krivino delo oduzee se.
Raunarska prevara (l. 301). Ko unese netaan
podatak, propusti unoenje tanog podatka ili na drugi
257
nain prikrije ili lano prikae podatak i time utie na
rezultat elektronske obrade i prenosa podataka u
nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu
imovinsku korist i time drugom prouzrokuje imovinsku
tetu, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do tri
godine. Ako pribavljena imovinska korist prelazi iznos
od etiristo pedeset hiljada dinara, uinilac e se
kazniti zatvorom od jedne do osam godina. Ako
pribavljena imovinska korist prelazi iznos od milion i
petsto hiljada dinara, uinilac e se kazniti zatvorom
od dve do deset godina. Ko ovo delo uini samo u
nameri da drugog oteti, kaznie se novanom
kaznom ili zatvorom do est meseci.

Neovlaeni pristup zatienom raunaru,

raunarskoj mrei i elektronskoj obradi podataka (l.
302). Ko se, krei mere zatite, neovlaeno ukljui u
raunar ili raunarsku mreu, ili neovlaeno pristupi
elektronskoj obradi podataka, kaznie se novanom
kaznom ili zatvorom do est meseci. Ko upotrebi
ovako dobijen podatak, kaznie se novanom kaznom
ili zatvorom do dve godine. Ako je dolo do zastoja ili
ozbiljnog poremeaja funkcionisanja elektronske
obrade i prenosa podataka ili mree ili su nastupile

258
druge teke posledice, uinilac e se kazniti zatvorom
do tri godine.

Spreavanje i ograniavanje pristupa javnoj

raunarskoj mrei (l. 303). Ko neovlaeno spreava
ili ometa pristup javnoj raunarskoj mrei, kaznie se
novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Ako
delo uini slubeno lice u vrenju slube, kaznie se
zatvorom do tri godine.

Neovlaeno korienje raunara ili raunarske

mree (l. 304). Ko neovlaeno koristi raunarske
usluge ili raunarsku mreu u nameri da sebi ili
drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kaznie
se novanom kaznom ili zatvorom do tri meseca.
Gonjenje za ovo krivino delo preduzima se po
privatnoj tubi.

2) Krivina dela protiv autorskih i srodnih prava.

Povrede autorskih i srodnih prava nisu novina i njihova

pojava se ne vezuje za pojavu raunarskih medija i
komunikacija. Ipak, razvoj tehnologije u poslednjih
259
nekoliko decenija omoguio je stvaranja potpuno
novih naina za njihovo izvrenje. Raunarski
programi, filmovi, muzika, ali i knjige, umetnike
fotografije i slino, predmet su konstantne razmene
izmeu raunara i raunarskih mrea. Jako mali broj
ovih razmena je legalan, odnosno predstavlja
savremeni oblik kupo-prodaje. Razvoj Interneta
omoguio je da se razliite ljudske tvorevine zatiene
autorskim pravima prenesu sa jednog kraja sveta na
drugi (odnosno sa jednog raunara na drugi) jako brzo,
ponekad u intervalu od samo nekoliko minuta.
Takoe, razvoj drugih tehnologija omoguio je
prebacivanje ovih sadraja na pogodne medije (CD i
DVD diskovi, flash memorije, i sl.) i njihovo
neogranieno kopiranje i distribuciju, koja ukljuuje i
korienje Interneta za download materijala koji
predstavljaju autorska dela, naravno uz prethodno
plaanje lanarine od strane korisnika sajta koji
download-uje. Svi oblici ove tzv. piraterije su veliki
problem svih drava bez diskriminacije, koja bi se
mogla uiniti loginom obzirom na razlike u njihovoj
razvijenosti, zakonodavstvu i rigoroznosti dravnih
organa koji bi ovu pojavu trebali da spree. Piraterija
modernog doba je uistinu globalan fenomen, obzirom
da praktino gotovo da nema take na planeti na kojoj

260
raunarska tehnologija i Internet nisu poznati.
Pribavljena uz minimalne trokove, autorska dela se
mogu prodavati po cenama desetak puta niim od
trine, a ipak donositi ogromnu zaradu. Zarade od
ovakvih poslova, prema nekim procenama, mogu da
premae i zaradu od prodaje narkotika, to dovoljno
govori o masovnosti ovih pojava.

Ono to je meutim, karakteristino za pojavu

neovlaenog distribuiranja autorskih dela jeste i
druga dimenzija razvoja savremenih tehnologija, koja
se ogleda u filozofiji da se svakom pojedincu trebaju
pruiti podjednake anse za upoznavanje i rad na
raunarima sa najnovijim programima i da velike
kompanije koje praktino imaju monopolski poloaj u
pojedinim granama proizvodnje npr. raunarskih
programa, na svojim proizvodima ostvaruju
(procentualno) daleko veu zaradu nego to to ine
kompanije u drugim granama industrije. Na taj nain
bavljenje raunarima, ili ak bavljenje odreenim
profesijama koje se danas ne mogu zamisliti bez
upotrebe raunara i odreenih raunarskih programa,
postaje privilegija bogatih. Zbog toga, oni distribuciju
takvih proizvoda, koje su prethodno obradili,
odnosno liili tehnike zatite postavljene zbog zatite
261
autorskih prava, ne rade iz lukrativnih pobuda. Takvi
programi se mogu nai potpuno besplatno na
internetu ili lokalnim raunarskim mreama.195

Druga karakteristika vredna pomena na ovom mestu

tie se razvoja razliitih raunarskih mrea koje ne
koriste internet sajtove za skidanje nelegalnog
sadraja, ve posebne raunarske programe pomou
kojih se njihovi raunari direktno umreuju i
pomou kojih mogu direktno deliti sve raunarske
programe i druge legalne i nelegalne sadraje, a da se
pri tome praktino ne
moe ui u trag njihovoj razmeni, odnosno sadrini
podataka koju su dva raunara razmenila. Ovaj
postupak je zloupotreba inae jako podravane i
popularne ideje da se korisnici slinih interesovanja
mogu umreavati radi razmene korisnih informacija i
drugih sadraja naune, zabavne i druge sadrine.

Konvencija o visokotehnolokom kriminalu Saveta

Evrope ne posveuje mnogo prostora ovom problemu,
pre svega zato to u oblasti zatite autorskih i srodnih
prava postoje odgovarajui meunarodni dokumenti,
iji je domaaj sada proiren i na izvrenje
262
inkriminisanih dela korienjem raunara i raunarskih
mrea.

Konano, treba napomenuti da zakonodavstva

najveeg broja zemalja prepoznaju kao krivino delo
proizvodnju, pribavljanje radi prodaje, prodaju i druge
naine distribucije, ali ne i kupovinu i upotrebu
ilegalnih raunarskih programa i drugih autorskih dela
od strane fizikih lica. Koliina koja razdvaja
posedovanje radi line upotrebe od posedovanja radi
dalje distribucije nije meutim jo uvek jasno
odreena. Veina zemalja koristi kombinovanu
metodu vrednosti falsifikata i fizikog broja kopija koje
se nau u posedu pravnog ili fizikog lica.

3) Akti rasistike i ksenofobine prirode.

Razvoj raunarskih sistema drastino je uticao na

brzinu i koliinu informacija koju svaki pojedinac moe
da razmenjuje sa ostatkom sveta koji poseduje
odgovarajuu tehniku. Tako danas razliite Internet
prezentacije, ak i one lokalnog sadraja, imaju od
nekoliko stotina, pa do nekoliko stotina hiljada
posetilaca na mesenom nivou. Osim oiglednih
263
dobrih strana ovakvog razvoja upoznavanje razliitih
kultura, dostignua, bolja informisanost iz razliith
izvora, i sl internet nosi i opasnost od irenja ideja
koje su oznaene kao drutveno opasne i nepoeljne i
koje se ne mogu tako lako diseminirati klasinim
nainima irenja propagande. Re je izmeu ostalog i
o irenju rasne, verske, nacionalne i drugih oblika
mrnje i netrpeljivosti, pre svega kroz postavljanje
prezentacija na Internetu koje ili veliaju faistike,
nacistike i sline ideje, ili o odreenim kategorijama
ljudi govore sa oiglednim predrasudama, neretko i
svesno ulazei u neistine i uz isticanje ideja o fizikoj
eliminaciji takvih grupa, odnosno pojedinaca. Svaka
drava je potpisnica meunarodnim dokumenata o
ljudskim pravima i zabrani diskriminacije, i duna je da
ovakve pokuaje sprei i adekvatno kazni. Ali kako
spreiti pojavu pokuaja irenja ideja mrnje preko
interneta? Ovaj problem je tokom poslednjih godina
postao veoma aktuelan, pre svega zato to je
postavljanje osnovne Internet prezentacije
usavravanjem korisnikih programa
i omasovljavanjem Interneta postalo kako tehniki
jednostavno, tako i finansijski prihvatljivo ak i za
pojedince koji nemaju vee izvore prihoda (ili ih
nemaju uopte, kao to je sluaj npr. sa maloletnicima

264
ili nezaposlenim licima, licima koja optuena za neko
krivino delo i nalaze se u bekstvu i sl.).

Jedan od odgovora meunarodne zajednice je i

potpisivanje Dodatnog protokola uz Konvenciju o
visokotehnolokom kriminalu Saveta Evrope 2003.
godine. Protokol poznaje etiri mogua oblika
rasistikog ili ksenofobinog ponaanja preko raunara
ili raunarskih sistema: rasturanje rasistikog ili
ksenofobinog materijala preko raunarskih sistema,
rasno motivisana pretnja, rasno motivisana uvreda,
kao i delo poricanja, znaajnog umanjivanja,
odobravanja ili pravdanja genocida ili dela protiv
ovenosti. Dravama-potpisnicama ostavljena je
sloboda da li e poslednja dva dela uvrstiti u
nacionalno zakonodavstvo. Takoe, Protokol sadri i
odredbu prema kojoj potpisnice nee morati da bilo
koje od ovih dela uvrste u zakonodavstvo ako su ona
ve na prikladan nain predviena njihovim vaeim
propisima. U svakom sluaju, re je o pokuaju da se
na nadnacionalnom nivou regulie ovaj problem
korienjem ve postojee veze izmeu drava koje su
potpisnice osnovne Konvencije o visokotehnolokom
kriminalu.

265
4) Deija pornografija.

Ovde je re o jo jednom delu koje nije originalno

delo visokotehnolokog kriminala, ali je internet
omoguio da se ono razvije do nesluenih dimenzija.
Ujedno, ovo je jedno od dela

slino stavljanju sadraja rasistike prirode na

Internet prezentacije za koje nije potrebno znaajno
znanje o rukovanju raunarima, tako da ga moe
poiniti svako ko se nalazi povezan na neku
raunarsku mreu. Najkrae reeno, delo deije
pornografije se sastoji u tome da se nelegalni sadraji
na kojima su predstavljeni aktovi dece, ili deca u bilo
kakvom seksualnom kontekstu, uine dostupnim
drugim licima. Motiv za ovako neto ne mora biti
lukrativan besplatni sadraji su isto tako nelegalni
kao i oni za koje se plaa. U ranim fazama razvoja
interneta ovo delo se uglavnom izvravalo tako to su
se stavljali oglasi o prodaji kompakt diskova sa dejom
pornografijom. Ovakav pristup je omoguavao policiji
da relativno efikasno deluje policajac koji bi se
predstavio kao zainteresovani potencijalni kupac

266
stupio bi u lini kontakt sa osobom koja je prodavala
ovakve sadraje i prilikom pokuaja prodaje bi je
hapsio.196Danas, tako neto se dogaa iskljuivo kao
izuzetak, a pravilo je da se ovakvi sadraji prenose
putem umreavanja korisnika. Na taj nain se jako
teko moe uoiti izvrenje ovog dela

sadrina razmene izmeu dva (ili vie) raunara je

privatna komunikacija koja se ne moe presresti bez
razloga. ak i kada postoje razlozi i osnov presretanja,
danas se u svakom trenutku putem razliitih
korisnikih programa vri umreavanje raunara koji
prenose ogroman broj informacija, od kojih je veina
potpuno legalna. Manji procenat nelegalnih, a
posebno specifine sadraje kao to je deja
pornografija, gotovo da je nemogue otkriti.

Samo delo nije unifikovano kada je re o

inkriminacijama u razliitim zakonodavstvima.
Uglavnom postoje dve razlike u pristupu. Prvo, neke
zemlje inkriminiu samo injenje dostupnim (pod
kojim se podrazumeva i prodaja) ovih sadraja, dok
druge smatraju kanjivim i posedovanje.197 Druga
razlika je jo drastinija: dok veina zemalja
267
iskoriavanje dece za snimanje ovakvih sadraja
izdvaja kao posebno, izuzetno teko krivino delo,
zakonodavstva manjeg broja zemalja korienje
(muenje) dece u te svrhe povezuju sa kasnijom
distribucijom (i/ili posedovanjem) deje pornografije
i oba postupka posmatraju kao laka krivina dela. U
drugom sluaju, pozitivna moe biti samo injenica da
se korienje dece radi snimanja slika ili video zapisa
pornografskog sadraja posmatra u sticaju sa drugim
krivinim delima (silovanje, seksualni odnos sa licima
mlaim od odreenog uzrasta, protivpravno
zadravanje lica, otmica, i sl.) pa je mogue izrei
kaznu (kumulativnu ili jedinstvenu, u zavisnosti od
pravnog sistema) koja odgovara teini ovakvog
postupanja. Ipak, ini se da visokotehnolokom
kriminalu pripada samo distribucija i posedovanje ovih
sadraja, dok se njihova proizvodnja mora
inkriminisati kao posebno krivino delo za koje su
predviene daleko stroije kazne.

Mora se takoe napomenuti da ova vrsta krivinih

dela nije na jedinstven nain regulisana u razliitim
zakonodavstvima kada je re o starosti osoba koje se
nalaze u materijalima pornografske sadrine. Tu do

268
izraaja dolaze i civilizacijske i kulturne razlike, pa
granica varira
od 14 godina do 21 godine starosti. Takoe, iz istih
razloga pojedine drave jo uvek nisu ni prihvatile
inkriminaciju ovih postupaka.

Ono to ni Konvencija ni nacionalna zakonodavstva ne

reavaju efikasno jeste upravo pitanje kako
inkriminisati upotrebu savremenih tehnologija od
strane samih lica koja se ovim odredbama tite?
Najee se moe primeniti neka od odredbi koje se
inae nalaze u okviru inkriminacija ostalih seksualnih
delikata, kao i krivine (ne)odgovornosti maloletnih
osoba. ini se ipak da se mora pre svega precizno
utvrditi donja granica kanjivosti takvih postupaka,
koja mora biti u skladu sa ostalim krivinim delima iz
ove oblasti. Potom se mora jasno odrediti drutveni
stav prema onim delima koja bi i prema tako
utvrenim granicama spadala u kanjiva ini se da u
ovom sluaju klasine krivinopravne sankcije ne
dolaze u obzir, i da se pre svega mora mobilisati
porodica i ire okruenje takvih lica da bi se ovakvi
problemi reili. Obrazovno-vaspitne ustanove do sada
po pravilu nisu adekvatno reagovale, a esto nisu
reagovale uopte, iako su imale saznanja o postojanju
269
sluajeva deije pornografije koja se ne samo
distribuirala u koli, nego je tamo i proizvedena.198

5) Raunarske prevare.

Sasvim sigurno najmatovitija i najira grupa krivinih

dela koja se mogu izvriti korienjem raunarskih
mrea su razliiti oblici prevara. Evropska konvencija o
visokotehnolokom kriminalu poznaje samo dva oblika
ovakvih dela: falsifikovanje i prevaru, oba u sluaju
kada su povezani sa upotrebom raunara. Na taj
nain, domaaj Konvencije je uinjen jako ogranienim
i nacionalna zakonodavstva moraju otii korak dalje u
regulisanju ove vrste visokotehnolokog kriminala.
Treba najpre razlikovati one vrste prevara kod kojih je
raunar samo sredstvo komunikacije izmeu
kriminalca i rtve od onih koje zahtevaju
visokotehnoloko znanje i tehnologiju da bi mogle biti
realizovane.

U prvu grupu nesumnjivo spada jedna od

najpopularnijih prevara ikada izvedenih putem e-mail-
a, tzv. nigerijsko pismo. Prevara je jako jednostavna i
koristi lakovernost ljudi, kojima se alje poverljivo
270
pismo od izvesnog gospodina iz Afrike (prva pisma su
koristila Nigeriju kao zemlju porekla poruke, otuda i
naziv ove prevare) koji se naao na udaru
revolucionarne pravde
i koji mora smesta svoje ogromno bogatstvo da
prebaci na sigurne raune u Evropi. Najee su u
pitanju sume od nekoliko stotina miliona dolara, od
kojih je dotini gospodin spreman da izdvoji odreeni
procenat (5-20%, ponekad i vie), ali postoji problem
na odreeni raun treba smesta uplatiti izvesnu sumu
novca kao garantiju vee uplate (ili kao naknadu
trokova banci, ili sl). Gospodin u nevolji nikako nije u
mogunosti da tu transakciju realizuje, ali je preko
poverljivih izvora saznao da ste ba vi ovek od
izuzetne diskrecije i poverenja i moli vas da mu
pomognete uplatom na taj-i-taj raun.... Sume koje su
na ovaj nain uzimane lakovernim ljudima su se
kretale od 100-1,500$, a prevaranti nisu bili izbirljivi
ovakve poruke su slali na hiljade adresa, ostvarujui
tako ponekad i nesluenu zaradu. Ljudi koji su
prevareni najee nisu eleli da se za njihovu
lakovernost sazna i odricali su se tih suma novca ne
prijavljui policiji ta se dogodilo. ak i kada bi prijavili,
esto je od same uplate do saznanja da od procenta
od milion dolara nema ni govora proteklo nekoliko

271
meseci, to je vie nego dovoljno da prevaranti
zametnu svoje tragove.

E-mail prevare su tako rasprostranjene da bi se samo

o njima mogla napisati posebna studija. Na ovaj nain
se reklamiraju proizvodi koje ljudi obino ne ele da
kupuju u javnosti lekovi, nedozvoljene supstance,
seksualna pomagala, poslovna pratnja lista je
beskonana. Takoe, moli se za pomo bolesnoj deci,
gladnima u Africi, rtvama cunamija u Aziji.... Prema
istraivanjima sprovedenim u 2006. godini, oko 90%
sve elektronske pote koja stigne prosenom korisniku
Interneta je tzv. neeljena pota (eng. spam) u kojoj
se praktino svakodnevno kriju razliite poruke koje
vas mogu odvesti u svet Internet prevara.199

Ipak, sutina prevare korienjem savremenih

tehnologija nije samo u novim mogunostima
masovne komunikacije sa nepoznatim ljudima i
korienjem njihove dobrote, lakovernosti i ostalih
ljudskih osobina koje su karakteristine i za klasine
obmane. Jo od sedamdesetih godina XX veka, kada je
jedan student otkrio da se (tadanji) raunari mogu
koristiti za obavljanje telefonskih poziva bez naplate,200

272
razvio se itav niz zloupotreba. Najee su
zloupotrebe vezane za plaanje ukradenim kreditnim
karticama, kao i druge finansijske malverzacije koje su
po pravilu posledica prethodnog poinjenog drugog
krivinog dela, npr.
neovlaenog pristupa informacijama na tuem
raunaru. Sa ovakvim nainom prevare blisko je
povezano tzv. preuzimanje identiteta, odnosno
predstavljanje kriminalaca na raunarskoj mrei kao
neke druge osobe.201

Osim ovih prevara, postoje i prevare koje su vezane za

spoofing, radnju za koju jo uvek nema ekvivalentnog
prevoda na srpskom jeziku, a koja se sastoji od slanja
elektronskih poruka sa tue e-mail adrese (to se
svodi na preuzimanje identiteta), ili sa e-mail adrese
koja podsea na originalnu adresu. Svrha ovakvog
postupka je da adresant poruku shvati ozbiljno, da ona
ne zavri u njegovoj neeljenoj poti. Na taj nain se
on dovodi u zabludu o tome ko mu pie, i kriminalac
lake sa njim gradi odnos poverenja koji dovodi do
konanog izvoenja prevare.202 U ovu vrstu krivinih
dela spada i pravljene lanih, jednokratnih internet
prezentacija koje navodno predstavljaju poznae
kompanije iz najrazliitijih oblasti privreivanja.
273
Ovakve prezentacije se po izvrenoj prevari gase, a
poinioci po pravilu koriste i internet adresu i vizuelni
izgled na osnovu koga se ne moe posumnjati da se
radi o prevari.203

6) Ostala dela koja ukljuuju korienje raunara i

raunarskih mrea.
Ostala krivina dela koja se mogu izvriti korienjem
raunara ili raunarskih mrea uglavnom se svode na
nekoliko potpuno razliitih grupa delovanja:

Povreda prava na zatitu privatnih podataka o linosti:

Nije nepoznato da se provajderi internet i drugih
usluga mogu protivpravno sluiti informacijama kao
to su e-mail adresa, podaci o sajtovima koje
poseujete i sl. Ovi podaci se prodaju ili ustupaju
razliitim kompanijama, koje ih koriste da bi na
potansku ili e-mail adresu korisnika raunara slali
reklamni materijal, ili za formiranje profila linosti koji
znatno pomae pristupu u sluaju razliitih prevara.
Kada osoba sakuplja podatke do kojih moe doi
preko raunarskih mrea da bi stupila u bilo kakav
(pismeni, usmeni, direktni) kontakt sa drugom

274
osobom, moe se govoriti o tzv. cyber-
uznemiravanju.

Prikupljanje podataka koji su oznaeni kao tajni:

Moderna pijunaa se obavlja gotovo iskljuivo
savremenim tehnologijama. Sateliti koji prate kretanje
i lociranje odreenih ljudi ili objekata, baze podataka u
koje se moe neautorizovano ui, to su glavna
oruja savremenih pijuna, koji na ovaj nain dolaze
kako do vojnih i dravnih tajni, tako i do vanih
industrijskih podataka i patenata.

Prodaja nelegalnih supstanci i drugih predmeta preko

raunarskih mrea: O ovim delima je ve bilo rei kod
Internet prevara; ono to ih od njih razlikuje jeste da
se u ovom sluaju kupoprodaja zaista odvija, ali je njen
predmet neka supstanca ili druga stvar koja se ne
moe nai u pravnom prometu, ili se moe nai samo
uz posebnu dozvolu drave (koja naravno u ovom
sluaju ne postoji). Lekovi, eksploziv, planovi i
udbenici za pravljenje hemijskih otrova, ali i kradena
umetnika dela, automobili, druge dragocenosti sve
to moe biti predmet jednog ovakvog nelegalnog
posla. U veini sluajeva je notorna injenica da je

275
supstanca ili predmet koji je predmet kupoprodaje
ilegalan ili ukraden, ali postoje i sluajevi kada kupac
to ne moe znati tada je ovakva prodaja blia
opisanom delu prevare.

5.3 PROCESUIRANJE DELA VTK I ELEKTRONSKI DOKAZI

PROCESNE ODREDNICE SADRANE U KONVENCIJI O VISOKOTEHNOLOKOM

KRIMINALU SAVETA EVROPE

Kada je re o meunarodnim standardima

procesuiranja dela VTK, osnovne smernice sadri
Konvencija o visokotehnolokom kriminalu Saveta
Evrope, o kojoj je ve bilo rei u tekstu o delima VTK.
Osim materijalnopravnih, Konvencija sadri i vane
procesnopravne odredbe,
koje se bave procesnim ovlaenjima dravnih organa
prilikom istraivanja krivinih dela vezanih za nove
tehnologije. Procesnom pravu posveen je drugi deo
drugog poglavlja Konvencije. Kroz tekst se uvode neki
klasini instrumenti istraivanja krivinih dela u novoj,
virtuelnoj sredini, u skladu sa specifinostima koje su
karakteristine za elektronski prostor i elektronske
dokaze. Ova pravila su od znaaja ne samo za
276
odreivanje normativnog okvira za prikupljanje
elektronskih dokaza i njihovo potonje korienje na
sudu (ili pred drugim nadlenim organima) ve i za
uspostavljanje granice izmeu odbrane prava na
privatnost korisnika interneta i legitimnog prava (i
dunosti) drava da te iste korisnike zatite u
elektronskom okruenju.

Prema Konvenciji204, nadleni dravni organi imaju

ovlaenja da pregledaju i zaplene svaki raunar ili
nosa podataka na kome se nalaze, ili sumnjaju da se
mogu nalaziti inkriminiui materijali, kao i da od
provajdera elektronskih komunikacija prikupljaju
podatke koji se odnose pre svega na upotrebu
Interneta i kreditnih kartica, preko kojih se moe doi
do podataka o potencijalnom poiniocu krivinog dela
visokotehnolokog kriminala.205 Jedna od verovatno
najdalekosenijih odredbi tie se tzv. presretanja
podataka, odnosno vrste prislukivanja elektronskih
komunikacija (lan 21. Konvencije). Do ove mere e
doi onda kada je za dokazivanje o postojanju
krivinog dela potrebno imati dokaze sakupljene u
realnom vremenu, odnosno u trenutku kada se
komunikacija vri.206 Ova oblast intervencije dravnih
organa je i najosetljivija, jer se praktino povreuje
277
pravo na privatnost i pravo na prepisku, a sama
Konvencija ne sadri odgovarajua ogranienja i
garantije da takva prava nee biti zloupotrebljena
(osim generalnog ogranienja da se pri izvrenju svih
mera moraju potovati meunarodni standardi
ljudskih prava postignuti kroz pomenute
meunarodne dokumente). lan 21, koji regulie
presretanje podataka, navodi da e se ova mera
preduzeti za ozbiljna dela, ali se iz same Konvencije
ne moe uvideti na koja se dela tano mislilo, i koje bi
karakteristike mogle neko delo odrediti kao ozbiljno.
Ovako formulisan, lan 21. zapravo ostavlja dravama-
potpisnicama da same odrede kada e se primenjivati
ovakve mere. Kada se posmatraju istrage koje mogu
dovesti do jednog ili vie izvrilaca krivinih dela, kao
to su dela organizovanog kriminala, terorizam,
zlostavljanje dece, ovakva procedura je opravdana i
jedina mogua.
Problem je to Konvencija ne poseduje mehanizme
zatite, kako se ona ne bi sprovodila za elektronske
komunikacije preko raunara i raunarskih mrea
osoba koje nisu poinioci, niti su pod istragom za
vrenje dela visokotehnolokog kriminala, ve se
mogu nai na udaru vlasti jedne zemlje iz sasvim
drugih pobuda, koje veoma esto nisu ni pravno

278
utemeljene. Ipak, ne treba previe kritikovati ovo
reenje, obzirom da se radi o meunarodnom
instrumentu, koji treba da zaivi kroz legislativu i
praksu svake pojedinane zemlje.207 Ova odredba, kao i
sve ostale odredbe Konvencije koje se tiu procesnog
prava, iskljuivo su usmerene na prikupljanje podataka
(u smislu dokaza) u krivinim istragama ili krivinom
postupku. Konvencija ne predvie automatsko
prikupljanje i snimanje podataka od strane provajdera,
koje bi oni mogli po potrebi ustupiti policiji ili drugim
nadlenim organima, ve samo ciljano sakupljanje
nakon to dobiju nalog za tako neto od organa koji
sprovodi istrani ili krivini postupak.

lan 22. Konvencije bavi se nadlenou drave-

potpisnice kada doe do injenja nekog od krivinih
dela iz Konvencije. Drava e imati nadlenost za
procesuiranje ukoliko je krivino delo poinjeno na
njenoj terotoriji, na brodu ili avionu koji nosi njenu
zastavu, kao i ako je krivino delo poinio dravljanin
te drave, pod uslovom da je ono u drugoj dravi koja
poznaje istu takvu inkriminaciju, ili van dravnih
teritorija (npr. na slobodnom moru). Moe se rei da
kombinacija teritorijalno-personalne jurisdikcije nije
najsrenije reenje, iako je re o klasinom
279
instrumentu kada je re o meunarodnim ugovorima.
Ipak, visokotehnoloki kriminal izmie klasinim
obrascima krivinih dela, pa i krivine nadlenosti,
tako da ovakva formulacija ostavlja niz otvorenih
pitanja, o emu e vie rei biti kasnije. Situaciju dalje
komplikuje stav 2. istog lana, koji omoguava
dravama da ne primenjuju pravila o nadlenosti u
odreenim sluajevima ili pod odreenim
okolnostima. Kao da su i tvorci Konvencije bili svesni
slabanog dometa ovog reenja, stavovi 3. i 4.
pokuavaju da stvari postave na malo vrim
osnovama ako drava ne izvri ekstradiciju svog
dravljanina, mora mu suditi za poinjena dela na
teritoriji druge drave-potpisnice; takoe, odredbe o
nadlenosti drave sadrane u Konvenciji nee
derogirati odredbe domaeg prava, prema kojem
drava moe i na neki drugi nain uspostaviti svoju
krivinu nadlenost.

Trei deo Konvencije se bavi meunarodnom

saradnjom drava na suzbijanju visokotehnolokog
kriminala, i to pre svega na nain koji bi trebao da
prevazie praktine
prepreke pri sprovoenju nacionalnog zakonodavstva
za krivina dela koja po pravilu prelaze dravne
280
granice, a esto i podrazumevaju uee pojedinaca iz
nekoliko zemalja irom sveta.208

Glavne odredbe ovog dela posveene su saradnji

drava na organizovanoj ili spontanoj razmeni
podataka koji se tiu eventualnog izvrenja nekog od
krivinih dela vezanih za upotrebu elektronskih
komunikacija, kao i mogunosti ekstradicije poinilaca
takvih dela iz jedne drave-potpisnice u drugu. Svaka
drava-potpisnica mora poveriti odreenom telu
posao saradnje sa drugim dravama u oblasti
visokotehnolokog kriminala, a u sluaju hitnosti,
saradnja moe biti uspostavljena i direktno izmeu
pravosudnih organa dve drave, kao i preko Interpola i
drugih relevantnih kanala saradnje, dakle bez dugih
procedura koje bi ile preko centralnih vlasti drava a
koje su predviene kao pravilo pri saradnji u ovoj
oblasti. Prema lanu 31. Konvencije, svaka drava-
potpisnica moe traiti od druge da sprovede
odreene istrane radnje na svojoj teritoriji, ako je to
neophodno za vrenje istrage u vezi sa nekim od dela
predvienih Konvencijom. Ukupno gledano,
Konvencija predvia razliite vidove saradnje drava,
prilagoene tehnologiji vrenja istraga i procesuiranja
ove vrste krivinih dela. Takoe, dravama je
281
ostavljeno dosta prostora da u praksi, ili dodatnim
bilateralnim sporazumima, dalje preciziraju one vrste
saradnje za koje imaju poseban interes.

Kada je o ekstradiciji re, treba posvetiti panju

izuzecima kada drava nee biti u obavezi da izrui
neko lice. To je pre svega sluaj kada je u pitanju
nedostatak dvostruke inkriminacije, ali Konvencija
predvia i dopunski uslov delo mora biti oznaeno
kao ozbiljno u samom zakonu, odnosno za njegovo
izvrenje mora biti zapreena minimalna kazna od
jedne godine zatvora, ako drugaije predvieno nekim
drugim meunarodnim ugovorom izmeu drava u
pitanju koji se moe primeniti na datu situaciju.
Takoe, izmeu drava koje nemaju meusobne
bilateralne ili multilateralne ugovore o ekstradiciji,
Konvencija e sluiti kao osnov za ekstradiciju.

5.3.2 ELEKTRONSKI DOKAZI209

Elektronski dokazi poeli su da se pojavljuju u sudskim

i drugim postupcima uporedo sa poveanjem znaaja

282
elektronskih tehnologija, naroito raunara, u
svakodnevnoj komunikaciji i poslovanju, kao i sa
naglim razvoj visokotehnolokog kriminala. Npr.
donoenjem Zakona o
elektronskom potpisu210 u Srbiji je otvorena
mogunost da se komunikacija vri putem tzv.
elektronskog dokumenta, koji se definie kao
dokument u elektronskom obliku koji se koristi u
pravnim poslovima i drugim pravnim radnjama, kao i u
upravnom, sudskom i drugom postupku pred
dravnim organom. Obzirom da ovakvi dokumenti
imaju snagu javne isprave, logino je oekivati da e se
pojavljivati u veoj meri u razliitim postupcima pred
dravnim organima. I vie od toga, Zakonom o
elektronskoj trgovini211 stvorene su pretpostavke
pruanja usluga zakljuenjem ugovora u elektronskoj
formi. Danas gotovo sva nacionalna zakonodavstva
poznaju pojam elektronskog ili digitalnog dokaza, i
imaju odreena pravila koja reguliu naine na koje se
elektronski podaci, odnosno dokumenti, mogu
upotrebiti kao dokazna sredstva.

Zakonom o elektronskom dokumentu212, elektronski

dokument se definie kao skup podataka sastavljen od
slova, brojeva, simbola, grafikih, zvunih i video
283
zapisa sadranih u podnesku, pismenu, reenju, ispravi
ili bilo kom drugom aktu koji saine pravna i fizika lica
ili organi vlasti radi korienja u pravnom prometu ili u
upravnom, sudskom ili drugom postupku pred
organima vlasti, ako je elektronski izraen,
digitalizovan, poslat, primljen, sauvan ili arhiviran na
elektronskom, magnetnom, optikom ili drugom
mediju. lanom 4. istog Zakona propisano je da se
elektronskom dokumentu ne moe se osporiti
punovanost ili dokazna snaga samo zato to je u
elektronskom obliku. Zakonik o krivinom postupku
takoe predvia mogunost prikupljanja elektronskih
dokaza213. I domaa i strana doktrina je zauzela stav
prema kojem elektronski dokazi imaju snagu jednaku
bilo kojoj drugoj vrsti dokaznih sredstava.214
Elektronski dokaz je svaki elektronski zapis koji je
nastao na raunaru ili slinom ureaju, od strane
oveka ili je automatski generisan, a koji moe sluiti u
dokaznom postupku pred sudom ili drugim dravnim
organima. Krae reeno, to je informacija koja ima
dokaznu snagu a koja je pohranjena ili preneta u
elektronskoj formi.215 Ovako iroko odreen pojam
elektronskog dokaza je logina posledica njihove
mogue raznovrsnosti, ali u svakom sluaju ne utie na
ukupnu percepciju istih, kao ni na njihovo razlikovanje

284
od nekih drugih vrsta dokaza. Elektronski dokazi su
specifini po tome to sudu ili drugom organu pred
kojim se vodi postupak, mogu biti predstavljeni i u ne-
elektronskoj formi. Npr, e-mail komunikacija se moe
predstaviti u originalnoj formi, putem raunara ili
nosaa/itaa elektronskih podataka, ali se takoe
moe izvesti i u papirnoj formi odtampana
elektronska pota.

Elektronski dokazi su prihvaeni od srpskih sudova

ravnopravno sa ostalim vrstama dokaza216, i nema
nikakve zakonske ili praktine prepreke da u svim
postupcima pred dravnim organima oni zauzmu istu
poziciju.

Cilj sakupljanja dokaza u sudskom ili drugom postupku

jeste pravino odluivanje o predmetu postupka,
odnosno utvrivanje svih injenica i okolnosti koje
mogu biti od uticaja na reavanje konkretne stvari217.
Elektronski dokazi se u tom smislu ne razlikuju prema
svojoj svrsi, pa samim tim ni prema nainu izvoenja i
upotrebe u razliitim postupcima. Pravila koja vae za
ostale, obine dokaze, primenjivae se shodno i na
elektronske dokaze. Elektronski dokazi se ipak

285
razlikuju od klasinih dokaznih sredstava po nekoliko
karakteristika koje su posledica njihove prirode.
Najpre, oni nastaju u prostoru elektronskih
komunikacija i elektronskih podataka: svaki
elektronski podatak je niz jedinica i nula, koje kreiraju
smislene podatke koje korisnik koristi; potom, ovaj
prostor nije precizno definisan, niti teorijski ni u praksi
moe se lako dogoditi da pojedini dokazi budu tako
dobro skriveni da se ni pored najboljih alata i znanja
ne mogu otkriti; delo VTK dakle realno moe proi
nekanjeno, ali ak i neopaeno rtva ili rtve nekog
dela visokotehnolokog kriminala uopte ne moraju
biti svesne da se to delo dogodilo.
Zbog toga se elektronski podaci po pravilu prikupljaju
od strane specijalizovanih organa ili jedinica policije,
koje poseduju posebne softverske i hardverske alate
za njihovo pretraivanje i prikupljanje. Prilikom
izvoenja ovih istranih radnji, mogue je primeniti
jednu od dve raspoloive tehnike: kopiranje ili
kloniranje elektronskih podataka.

Kopiranje podataka predstavlja repliciranje nekog

elektronskog fajla sa jednog raunara na drugi,
odnosno sa jednog nosaa podataka na drugi.
Kopiranje podataka je operacija sa kojom se svaki
286
korisnik raunara svakodnevno susree, kroz
uobiajene copy&paste komande. Kopiranje podataka
ne mora uvek da bude garantija da je njihova pretraga
sprovedena detaljno i kvalitetno, odnosno da su svi
elektronski fajlovi prebaeni na pravilan nain; jo
manje moe biti garantija da nee doi do korupcije
dokaza, odnosno njihove izmene prilikom kopiranja.
Ovo se pre svega odnosi na tehnike izmene sadraja
samog dokumenta, koji nakon toga moe postati na
neki nain drugaiji, odnosno razliit od originala, a
u mnogim sluajevima i potpuno neupotrebljiv. Ovo se
pre svega deava zato to osim elektronskih fajlova
koje vidimo, postoje i nevidljivi fajlovi. Oni mogu
uticati na pokretanje, odnosno nepokretanje ili
potpuni gubitak sadrine nekog kopiranog fajla. Npr.
ukoliko postoji programski fajl .exe ekstenzije na
raunaru koji se pregleda, on se ne mora nuno
pokrenuti nakon kopiranja na drugi raunar, jer su na
izvornom raunaru ostali drugi fajlovi koji su imali
svrhu da pomognu pravilno pokretanje glavnog
fajla. Ovi drugi, pomoni podaci, mogu biti smeteni u
fajlovima operativnog sistema raunara, mogu biti
nevidljivi po svojoj prirodi, ili jo ee, namerno
sakriveni od strane autora, odnosno korisnika
programa. Takoe, svaka aplikacija koja je napravljena
kao baza podataka ima korisniki interfejs koji je
287
vidljiv, dok se sve informacije povlae iz fajlova koji
mogu biti smeteni u bilo kom delu memorije
raunara ili drugog ureaja. Mehanikim kopiranjem
bi se u ovom sluaju prebacila samo ljutura, dok bi
korisni (sutinski) podaci ostali samo na izvornom
raunaru, ili drugom nosau elektronskih podataka. Iz
ovih razloga se pribegava kloniranju podataka, koje je
znatno delikatnije i zahtevnije, kako tehniki tako i
vremenski. Kloniranju podataka mogu pristupiti samo
specijalno obuena lica koja poseduju posebne alate
za njegovo izvoenje. Klonirati neki sadraj znai
napraviti njegovu potpunu repliku, zajedno sa svim
elementima koji se pri kopiranju ne bi videli, odnosno
ne bi preneli na kopiju. Njime se dakle postie
potpuna istovetnost originala i klona.

Tokom vremena, a naroito u poslednjoj deceniji,

razvila se dobra praksa prikupljanja elektronskih
podataka, na osnovu uporednih iskustava i iskustvu
specijalizovanih pravosudnih i

policijskih organa Srbije koji se bave procesuiranjem i

suzbijanjem visokotehnolokog kriminala. Da bi se
razumeo ceo proces prikupljanja elektronskih

288
informacija i stvaranja elektronskih dokaza, on se
mora ralaniti na pojedine faze. Da li e u
konkretnom sluaju zaista doi do svih navedenih
aktivnosti, zavisi od prirode dokaza za kojima se traga,
njihovog obima, kao i okolnosti koje su specifine za
taj sluaj. Celokupan proces se dakle moe podeliti na
sledee faze: 1) priprema istranog postupka u delu
prikupljanja elektronskih podataka; 2) pristupanje
raunaru ili drugom ureaju u toku istranog
postupka; 3) kopiranje odreenih elektronskih
podataka i/ili privremeno oduzimanje raunara ili
drugog ureaja; 4) kopiranje ili kloniranje (ukoliko nije
izvreno u prethodnoj fazi) elektronskih podataka sa
privremeno oduzetog raunara ili drugog ureaja; 5)
analiza prikupljenih elektronskih podataka; 6) zahtevi
za dostavljanje sekundarnih elektronskih podataka i
njihova analiza; 7) oformljavanje elektronskih dokaza
na osnovu prikupljenih elektronskih podataka; 8)
izlaganje elektronskih dokaza u postupku i/ili
vetaenje.

Priprema istranog postupka svodi se na analizu

dostupnih podataka o predmetu, odnosno
predmetima koji su kao potencijalni dokazi cilj vrenja
istranih radnji. Pretpostavka je da istrani organ ne
289
moe unapred znati na koje e se raunare i ostale
ureaje naii prilikom sprovoenja istranih
ovlaenja; meutim, mora se unapred napraviti
okvirni plan na osnovu okolnosti sluaja koja bi
dokumenta, komunikacija i sl. elektronski podaci mogli
biti od znaaja za sam postupak.

Pre pristupanja prikupljanju podataka i njihovoj

analizi, trebalo bi identifikovati raunare i druge
ureaje koji se mogu okarakterisati kao relevantni za
pretraivanje elektronskih podataka. Ovo je sasvim
logian sled dogaaja; pri tome, istrani organ ne
mora nuno biti ogranien planom koji je prethodno
napravio, ve ga modifikuje na licu mesta na osnovu
novih saznanja do kojih eventualno moe doi. Potom
se donosi odluka da li e se pristupiti zapleni raunara
i drugih ureaja. Kada se tano zna koji se podaci trae
i kada je evidentno da se oni mogu kopirati i kao takvi
koristiti u daljem postupku, pristupie se njihovom
kopiranju a raunari ili drugi ureaji e se oduzeti
samo ukoliko bi dalje zadravanje takvih elektronskih
podataka za stranku znailo mogunost produavanja
protivpravnog delovanja. Odluka da li e pristupiti
zapleni ili ne je dakle usko povezana sa odlukom da li
e se pristupiti kopiranju ili kloniranju.
290
Bez obzira da li je u pitanju kopiranje ili kloniranje,
prilikom rada na raunaru ili drugom ureaju mora se
postupati sa krajnjim oprezom. Ukoliko se donese
odluka da se podaci kloniraju,
to bi trebalo uraditi nakon to se raunar ili drugi
ureaj privremeno oduzme; pretraivanje podataka na
mestu uviaja nije preporuljivo trebalo bi proceniti
koji raunari i drugi ureaji mogu biti privremeno
oduzeti i potom pretraeni u forenzikoj laboratoriji;
najbolje reenje jeste da se svaki ureaj na licu mesta
blokira posebnim alatima. Razlozi za ovakav stepen
opreza lee u injenici da se lice iji se podaci
pregledaju moe odluiti da na neki od prethodno
pripremljenih ili ad hoc smiljenih naina, neke od
elektronskih podataka uniti. Ovo se moe izvriti na
jako veliki broj naina, napomenuemo samo neke od
najeih: prilikom ukljuivanja raunara u struju, ili
njegovog prikljuenja na mreu, aktivira se softver za
brisanje podataka; prilikom gaenja raunara, pokree
se softver za brisanje podataka (otuda bi se raunar ili
drugi ureaj morao gasiti direktnim izvlaenjem
strujnog kabla, uz prethodnu proveru da li postoji neki
pomoni izvor napajanja)218; prilikom unosa
odgovarajue lozinke (ifre) da bi se otvorio zatieni
291
fajl, aktivira se njegovo unitenje; unitenje podataka
se vri preko Interneta, lokalne ili druge mree na koju
je raunar povezan, dok rukovalac raunarom toga ne
mora ni biti svestan. Svaki od navedenih, kao i neki
drugi naini unitenja elektronskih podataka, mogu se
dogoditi i aktiviranjem softvera za unitenje nakon
odreenog vremena; na taj nain se moe dogoditi da
sadraj podataka na raunaru ili drugom ureaju ne
bude isti na mestu uviaja i na mestu njihovog
kloniranja, pretraivanja ili analiziranja, ukoliko je
dolo do privremenog oduzimanja stvari ovaj
problem se reava tzv. blokatorima, posebnim alatima
IT forenzike.

Pretraivanje i analiza prikupljenih elektronskih

podataka su aktivnosti koje su direktno povezane sa
izborom naina sprovoenja postupka prikupljanja
elektronskih podataka. Ukoliko se prikupljanje
podataka vri na mestu uviaja, na istom mestu e se
izvriti i njihovo pretraivanje i analiza. Ovo se dogaa
samo kada se ciljano traga samo za specifinim
podacima. Ako to nije sluaj i pretraivanje se vri na
kopiji/klonu u IT laboratoriji sa ciljem da se ispitaju svi
sumnjivi podaci, lica koja vre pretragu imaju znatno
obimniji posao ali i vie vremena i olakavajuu
292
okolnost da rade na podacima koji predstavljaju
repliku originala. Analiza nekog podatka se svodi na
iznalaenje odgovora na sledea pitanja: da li je
podatak od znaaja za postupak; da li je u pitanju
privatni podatak, tajni podatak ili drugi podatak za iju
analizu i upotrebu postoje zakonska ogranienja; da li
je potrebno pronai i sekundarne podatke kako bi se
elektronski podatak oformio kao elektronski dokaz219,
kao i gde se oni nalaze; koja metoda oformljenja i
izlaganja budueg elektronskog dokaza u kasnijem
postupku najvie odgovara prirodi elektronskog
podatka u pitanju.

Za razliku od obinih dokaza, elektronski dokazi

prolaze dvostruku proveru u postupku

jedna je provera njihove oformljenosti, a druga je

ocena njihove dokazne snage. Oformiti elektronski
dokaz od postojeih elektronskih podataka znai
povezati sve injenice koje se tiu nastanka
elektronskih podataka, njihove validnosti i
povezanosti (relevantnosti) za konkretan sluaj.
Elektronski dokaz se npr. moe oformiti tako to e se
uz sadrinu mejla elektronske komunikacije
293
pridodati i svi sekundarni dokazi (uz potvrdu njihove
autentinosti) koji potvruju kome mejl nalog pripada
i nedvosmisleno dokazuju da je mejl poslat sa
odgovarajueg raunara i odreeno vreme. Dalje, uz
ove injenice moraju se pridodati i zapisnici i potvrde
da je raunar u pitanju privremeno oduzet, kloniran,
da je izvrena forenzika analiza kloniranih podataka i
da je potvreno da je to raunar koji je nosio istu IP
adresu sa koje je mejl poslat u vreme kada je poslat.
Na taj nain je oformljen elektronski dokaz koji
povezuje tri take raunar sadrinu komunikacije
tehnike detalje komunikacije i na taj nain
opredeljuje osobu koja je komunikaciju izvrila. U
zavisnosti od okolnosti, oformljavanje elektronskih
dokaza moe biti i znatno jednostavnije.

Konani cilj cele operacije sakupljanja i analize

elektronskih podataka i stvaranja elektronskih dokaza,
jeste njihovo prezentovanje u dokaznom postupku.
Ono se moe ostvariti na vie naina, ali je osnovna
razlika u tome da li se vri njihovo vetaenje ili samo
ocena na osnovu pregleda istih, kao i da li su oni
pogodni da se prezentuju u papirnoj formi
(odtampani) ili u originalnoj elektronskoj formi na
raunaru ili drugom ureaju.
294
6. ZAKLJUAK

Stvaranje nove digitalne zajednice neprekidnim

poveavanjem brojem korisnika interenta neumitno je
uslovilo enermni rast digitalnih informacija u svim
oblicima. Ova pojava uzdrmala je tradicionalne
koncepte u gotovo svim oblastima ivota i rada i
nametnula je potrebu traenja novih reenja. Neke od
tih oblasti svakako su i oblasti intelektualne svojine,
autorskih prava, zatite podataka i privatnosti,
elektronskog poslovanja i visokotehnolokog
kriminala.

Neograniena dostupnost knjievnih dela, naunih

radova, muzikih radova, video radova, i drugih
autorskih dela u digitalnom obliku uzdrmala je iz
temelja tradicionalni koncept autorskih prava. Potreba
zatite autorskih prava i elja izdavaa da to efikasnije
zatite digitalna autorska dela u potpunosti je u
suprotnosti sa eljom velikog broj lanova digitalne
zajednice da slobodno razmenjuju znanje i kreativne
resurse koji ine opte kulturno i intelektualno
295
naslea oveanstva. Niz pokuaja traenja pravog
reenja ponudio je kao jedno od moguih reenja
stvaranje licenci otvorenog sadraja koje nude
autorima mogunost odluivanja u kojoj meri e svoja
dela uiniti dostupnim ostatku digitalne zajednice. Na
ovaj nain ogromna riznica znanja dostpunog u
digitalnom obliku postaje i dalje svakoga dana sve
vea, ali su jasno povuene granice u koju se svrhu
odreeno autorsko delo moe koristiti, a u koju ne.
Ovako se otklanjaju dileme oko pravnih posledica koje
mogu nastupiti korienjem nekog autorskog dela.
Najbolji primer ove vrste licenci su "Licence kreativne
zajednice" koje danas prihvata ogroman broj autora i
institucija u najveem broju zemalja sveta. Ove licence
su pravi primer dobrih reenja u oblasti ostvarivanja
sloboda i prava u digitalnoj zajednici. Digitalna
zajednica danas je zajednica kreativnih ljudi, zajednica
stvaralaca jednog jedinstvenog resursa ljudskog
znanja. Ovaj jedinstveni resurs svakoga dana je sve
bogatiji i dostupan je svima pod jednakim uslovima
kao mona osnova za dalju kreativnost i stvaralatvo.

U sajber prosturu danas se nalazi ogromna koliina

podataka o graanima koje stvaraju sami graani,
razne dravne i nedravne institucije. Raspolaganje
296
tim podacima, odnosno njihova svakodnevna
zloupotreba mora biti predmet pravnog regulisanja.
Izuavanje zatite podataka na internetu moe
obuhvatiti i zakonska reenja koja se tiu postojanja
odreenih organa koja se staraju o primeni propisa o
zatiti podataka. Podaci o kojima je ovde re mogu biti
kako podaci o
linosti, tako i podaci koji se odnose na funkcionisanje
pravnih lica ili dravnih organa i institucija, a zatita
podrazumeva dvostruku aktivnost: sa jedne strane, ne
smeju se uiniti javnim podaci koji nisu kao takvi
odreeni propisima; sa druge strane, to je problem
obezbeivanja integriteta raunara i raunarskih
sistema u kojima se nalaze podaci koji su postavljeni
na internet u nekom restriktivnom obliku (za strogo
odreeni broj korisnika koji imaju interes da u njih
imaju uvid i sa njima dalje raspolau). Pored
regulisanjem zatite privatnosti i podataka neophodno
je posebnu panju dati podruju bezbednosti
raunarskih sistema i raunarskih mrea, odnosno
bezbednosti svih korisnika raunara koji pristupaju
sajber prostoru.

Danas se moderno poslovanje i ne moe zamisliti bez

poslovanja u sajber prostoru. Najvei rast upravo
297
belei broj elektronskih transakcija u sajber prostoru,
a granica poslovanja se proiruju na robe i usluge koje
do pojave ovog tip poslovanja nisu ni postojale.
Ekspanzija elektronskog poslovanja otvorila je niz
novih pitanja koja je trebalo pravno regulisati.
Sklapanje elektronskih ugovora zahtevalo je precizno
definisanje utvrivanja verodostojnosti elektronskih
poruka i autentinosti elektronskih komunikacija, a
takoe je zahtevalo i definisanje procesnih pravila pri
sklapanju elektronskih ugovora. Mnogobrojne
zloupotrebe elektronskih podataka, lano
predstavljanje na internetu, elektronske prevare,
elektronske sabotae, unoenje virusa u raunarske
sisteme,neovlaeno menjanje elektronskih podataka,
linkovanje bez predhodne dozvole, i mnoge druge
nedozvoljene radnje prilikom elektronske trgovine
zahtevale su da bude pravno regulisane.
Neisporuivanje naruenih dobara preko mree,
nedovoljan kvalitet isporuene robe, i mnogi drugi
naini nanoenja tete potroaima pri elektronskom
poslovanju zahtevali su da pravne norme na najbolji
mogui nain zatite sve vei broj potroaa koji robe
nabavljaju putem virtuelnih prodavnica, a plaanja
vre elektronskim putem. Posebno znaajna pitanja su
zatite patenata, poslovnih tajni, pitanja plaanja
poreza i pitanja nadlenosti prilikom voenja sporova,
298
a naravno i ona su pravno regulisana u okviru
nacionalnih zakonodavstava, kao i na meunarodnom
nivou.

Stotine milona ljudi koji svakodnevno koriste sajber

prostor za poslovnu ili linu upotrebu esto nemaju
dovoljno panje, vremena ili volje da se valjano zatite
i upoznaju sa moguim neprilikama koje ih mogu
zadesiti ako lakoverno ili nedovoljno ozbiljno ulaze u
razliite vrste transakcija ili komunikacija. injenica je
da se mnoga klasina krivina dela mogu poiniti na
internetu, kao i da se pribavljanjem informacija o
korisnicima moe pripremiti ili omoguiti izvrenje
gotovo svih krivinih dela protiv ivota i fizikog
integriteta, imovine, autorskih prava,
kao i mnoga druga. Pored njih, postoje i krivina dela
iji su pojava i razvoj vezani iskljuivo za razvoj
elektronskih komunikacija i interneta. Re je o irokoj
paleti ponaanja koja mogu biti i bezazlena, ali mogu
voditi i najteim krivinim delima. Sva ova nedozvoljen
ponaanja obuhvaena su definisanjem novih krivinih
dela koja prati niz procesnih i forenzikih specifinosti.
nacionalna zakonodavstva su morala da budu
inovirana kako bi se nove situacije pravno regulisale.
Naravno do sada postignuti nivo pravne regulative
299
krivinih dela visokotehnolokog kriminala sigurno nije
konaan, ve nas u narednom periodu oekuju dalja
prilagoavanja u skladu sa razvojem situacije u sajber
prostoru.

Sve reeno u ovoj knjizi svakako moe da predstavlja

doprinos istraivanju pravnih problema u okviru sajber
prostora, a trebalo bi svakako i da predstavlja
podsticaj novim istraivanjima u ovoj oblasti.

300