Arijel Dorfman SMRT I DEVOJKA

(DEATH AND THE MAIDEN) Prevod sa engleskog Jelena Staki 9.VII 199l.

Lica PAULINA SALAS - oko 40 godina HERARDO ESKOBAR - njen mu, advokat, oko 45 godina ROBERTO MIRANDA - lekar, oko 50 godina Vreme je dananje, mesto radnje je verovatno ile, ali bi mogla biti i svaka druga zemlja koja je dobila demokratiju posle dugog perioda diktature

PRVI IN PRVI PRIZOR Huanje mora, Posle ponoi. Kua Eskobarovih na obali. Terasa i prostrana dnevna soba sa trpezarijom gde je veera postavljena na stolu sa dve stolice. Na komodi su kasetofon i lampa. Stakleni zidovi izmeu terase i prednje sobe, sa zavesama koje lelujaju na vetru, PAULINA SALAS sedi na stolici na terasi i izgleda da pijucka na meseini. Zauje se iz daljine zvuk nekog automobila koji se pribliava. Ona urno ustaje i odlazi u drugu sobu, gleda kroz prozor, une i kako je obasipaju farovi automobila koji se pribliava, vidi se sklupana u poloaju fetusa. Kola se zaustavljaju, motor i dalje radi, farovi je zaslepljuju. Ona odlazi do komode izvlai iz nje revolver i zastaje u trenutku kad motor prestane sa radom i uje HERARDOV glas. HERARDO: (van scene) I ba neete da svratite? (priguen odgovor)...Pa dobro, nai emo se pre nego to otputujem. Moram da se vratim do ponedeljka. Moete li u nedelju? (priguen odgovor) Zaista elim da znate koliko sam vam zahvalan... (priguen odgovor) Vidimo se onda, u nedelju. (smeje se) (PAULINA sakriva revolver. Stoji iza zavese. Kola odlaze I farovi ponovo osvetljavaju sobu. Ulazi HERARDO.)

HERARDO: Paulina? Paulina? (Primeuje Paulinu sakrivenu iza zavese. Pali jedno svetlo. Ona polako izlazi iz zaklona od zavese.) Je l' to...? ta radi tu? ao mi je to sam se toliko dugo... Ja... PAULINA: (Pokuava da nedeluje uznemireno) Ko je to bio? HERARDO: Ne brini, nita ozbiljno... PAULINA: Ko je to bio? HERARDO: Sreom, taj ovek je stao... (Pali jo jednu lampu i vidi da je veera na stolu) Duo moja. Mora da se ohladilo, pa da, ve... PAULINA: (Vrlo mirna, sve da kraja prizora) Mogu da podgrejem. Naravno ako imamo ta da proslavimo. (Kratka pauza) Ti ima ta da proslavi, Herardo, zar ne? HERARDO: To zavisi od tebe. (Pauza, On iz depa sakoa vadi ogroman ekser) Zna ta je ovo? To je ubre koje mi je probuilo gumu. A zna ta normalan ovek radi kad mu se probui guma? Uzme iz prtljanika rezervni toak. Naravno, ako i guma na rezervnom toku nije probuena. Ako se njegova supruga sluajno setila da popravi gumu na rezervnom toku, je l' tako? PAULINA: Njegova supruga? Trebalo je da je ti popravi. HERARDO: Stvarno nisam raspoloen za svau, ali dogovorili smo se da... PAULINA: Trebalo je da ti to obavi. Ja se staram o kui, ti se stara o... HERARDO: Nee pomo, a posle... PAULINA:...kolima, barem. HERARDO:...posle se ali. PAULINA: Ja se nikad ne alim. HERARDO: Ovo je bez veze. Oko ega se mi svaamo? PAULINA: Mi se ne svaamo, duo. Optuio si me da nisam popravila tvoj rezervni toak... HERARDO: Stani. Ima jo jedna sitnica. Dizalica. PAULINA: Koja dizalica?

HERARDO: Tano. Koja dizalica? Gde si stavila dizalicu za kola? Zna, ono ime die... PAULINA: Treba ti dizalica da podigne kola? HERARDO: (grli je) ta si uradila sa dizalicom? PAULINA: Dala sam je majci. HERARDO: (puta je) Majci? Dala si je tvojoj majci? Da. Odlino. Stigne mi teiegram i moram smesta da poem u grad. Predsednik lino eli da me vidi. To je najvaniji sastanak u mom ivotu, e, ali... PAULINA: Ali? HERARDO: ... ali ovo ubre od eksera ui i eka me - sreom ne dok sam se vozio tamo - i onda, eto me, bez rezervnog toka i bez dizalice, nasred tog prokletog druma. PAULINA: Znala sam da e se nai neko da ti pomogne. Je l' bila zgodna? Seksi? HERARDO: Ve sam ti rekao da je bio mukarac. PAULINA: Nisi nita rekao. HERARDO: Zato uvek misli da neka ena... PAULINA: Stvarno, zato? Bas mi nije jasno zato. (Pauza) Je I' bio ljubazan? Taj mukarac? HERARDO: Sjajan tip. Imao sam sree, PAULINA: Vidi? Ne znam kako to uspeva, ali uvek ti polazi za rukom da na kraju sve ispadne dobro za tebe. HERARDO: etrdeset pet minuta. Ravno etrdeset pet. Kola su jurila pored mene kao da me nema. Poeo sam da vitlam rukama kao vetrenjaa, da vidim hoe li neko stati. Zar se u ovoj zemlji zaboravilo na solidarnost? Sreom, taj ovek - Roberto Miranda - pozvao sam ga da svrati... PAULINA: U nedelju, sjajno. (Kratka pauza) HERARDO: Poto se u ponedeljak vraamo. Bar se ja vraam. A pomislio sam da bi ti moda htela da se vrati sa mnom, da skrati letovanje...

PAULINA: Predsednik te je, znai, imenovao? (Kratka pauza) HERARDO: Imenovao me je. PAULINA: Vrhunac tvoje karijere. HERARDO: Ne bih to zvao vrhuncem. Ipak sam ja najmlai meu onima koje je imenovao, je l' tako? PAULINA: Tako je. Kad za nekoliko godina postane ministar pravde to e biti vrhunac, a? HERARDO: To uopte ne zavisi od mene. PAULINA: Jesi li mu rekao za to? HERARDO: Kome? PAULINA: Tvom samarianinu. HERARDO: Misli na Roberta Mirandu? Jedva poznajem oveka. Osim toga, jo nisam odluio... PAULINA: Odluio si. HERARDO: Rekao sam mu da u odgovoriti sutra, da je to za mene velika ast, ali da treba da... PAULINA: Predsedniku? To si rekao Predsedniku? HERARDO: Predsedniku. Da mi treba vremena da razmisiim. PAULINA: Ne vidim o emu to treba da razmilja. Odluio si Herardo, zna da jesi. Na tome si radio sve ove godine, i zato se onda pravi? HERARDO: Zato to prvo - prvo ti mora da kae da. PAULINA: Pa lepo, onda: da. (Kratka pauza) HERARDO: Ako prihvatim, moram da znam mogu li da raunam na tebe, jer ako bi ti se ono vratilo, mogao bih ostati...

PAULINA: Na vetrometini, mogao bi ostati na vetrometini. Izloen. Mogao bi ponovo da pone da brine o meni. HERARDO: To nije fer. (Kratka pauza) Da li me ti to kritikuje to vodim brigu o tebi? PAULINA: Jesi li rekao Predsedniku da bi tvoja ena mogla imati probiema... sa... (Pauza) HERARDO: On ne zna. Niko ne zna. ak ni tvoja majka, ne zna. PAULINA: Ima ljudi koji znaju. HERARDO: Ne govorim o takvim ljudima. Niko u novoj vladi ne zna. Govorim o tome da mi to nikad nismo razglasili, poto ti nikad - poto mi nikad nismo prijavili to to su oni - to su oni... PAULINA: Ta Komisija, zar ona ne ispituje samo sluajeve koji su se okonali smru? HERARDO: Ispitivaemo sluajeve krenja ljudskih prava koji su se okonali smru ili se smrt pretpostavlja, da. PAULINA: Samo najozbiljnije sluajeve? HERARDO: Zamislili smo da ako uspemo da osvetlimo najtee zloine, onda e i druge zloupotrebe isplivati na povrinu. PAULINA: Samo najtee? HERARDO: Pa, recimo one sluajeve koji se ne mogu - da tako kaemo - popraviti. PAULINA: Ne mogu popraviti. Nepopravljive, a? HERARDO: Ne volim da govorim o tome, Paulina. PAULINA: Ni ja ne volim da govorim o tome. HERARDO: Ali, moraemo da razgovaramo o tome, ti i ja, zar ne? Ako treba da narednih meseci sluam svedoenja roaka i oevidaca i preivelih - a svaki put kad se vratim kui - ti valjda ne bi elela da sve to zadrim za sebe. A ta ako ti - ako ti... (Uzima je u naruje) Kad bi znala koliko te volim. Kad bi znala koliko me to jo uvek boli. (Kratka pauza) PAULINA: (Divlje ga grlei) Da. Je li to ono da koje si eleo?

HERARDO: To je da koje sam eleo. PAULINA: Otkrij ta se deavalo! Otkrij sve! Obeaj mi da e pronai sve. HERARDO: Sve. Sve to moemo. Ii emo do kraja svojih... (Pauza) svojih ogranienja... PAULINA: Ogranienja? HERARDO: Ogranienja. Recimo da imamo ogranienja. Ali moemo da uradimo veoma mnogo...objaviemo zakljuke do kojih budemo doli. Bie to zvanian izvetaj. Sve to se deavalo bie objektivno utvreno, tako da niko nikad nee moi da porekne, tako da u naoj zemlji vie nikada nei doi do torture i diktature. PAULINA: I onda? (Herardo uti) uete roake rtava, razotkriete zloine. A ta e biti sa zloincima? HERARDO: Zavisi od sudija. Sud dobija kopiju dokaznog materijala, a sudije na osnovu toga... PAULINA: Sudije? Iste one sudije koje se nikada nisu umeale da spasu makar jedan jedini ivot za dvanaest godina diktature? Hoda sudija Peralta, koji je onoj jadnici to je dola da se raspita za nestalog mua rekao da je verovatno dosadila oveku pa je pobegao sa drugom? Taj sudija? Kako si ga to nazvao? Sudija? Sudija? (Dok govori Paulina poinje da se smeje tiho, ali sve histerinije) HERARDO: Paulina, Paulina. Dosta, Paulina. (Uzima je u naruje. Ona se polako smiruje) Ludice jedna. Ludice moja mala. (Kratka pauza) A ta bi se desilo da se tebi probuila guma? Da si ti ostala na putu, a kola fijuu li fijuu, farovi prolaze kao vozovi, zvide pored tebe, a niko da stane. PAULINA: Neko bi ve stao. Neki - Miranda? HERARDO: Pozvao sam ga na pie, u nedelju. ta ti misli? PAULINA: U nedelju, sjajno. (Kratka pauza) Uplaila sam se. ula sam kola. Pogledala sam, a nisu bila tvoja. HERARDO: Ali nije bilo nikakve opasnosti. PAULINA: Nije. (Kratka pauza) Herardo. Ti si ve rekao Predsedniku da pristaje, zar ne? Reci mi istinu. Herardo. Ili e poeti rad u Komisiji laui? HERARDO: Nisam eleo da te povredim.

PAULINA: Rekao si Predsedniku da prihvata, je li tako? Pre nego to si mene pitao? HERARDO: Da. Pre nego to sam tebe pitao. Svetla se gase

DRUGI PRIZOR (Sat kasnije. Na sceni nema nikog. Samo meseina, blea nego maloas, prodire kroz prozore. Veera je uklonjena, Huanje mora, Zvuk kola koja se pribliavaju, potom farovi obasjavaju dnevnu sobu, pa se gase, vrata na kolima se otvaraju i zatvaraju, neko kuca na vratima, najpre snebivljivo, potom jae. Iza scene se pali i odmah gasi jedna lampa. Kucanje na vratima postaje upornije) PAULINA: (van scene, prestraeno) Nemoj! HERARDO: (van scene) Ne budi luda. Nita se nee dogoditi, ljubavi. PAULINA: Oni dolaze po mene, dolaze po mene zato to sam ti rekla. Zato to nisam (Kucanje postaje glasnije i upornije) HERARDO: Smiri se, ljubavi. Niko ne dolazi po tebe. Niko ne zna... PAULINA: Budi oprezan. Obeaj mi. HERARDO: (Ulazi u dnevnu sobu, u pidami, Paulini, koja je iza scene) Dobro dobro duo, biu oprezan. (Pali lampu, uporno kucanje na vratima) Dolazim, dolazim. (Odlazi i otvara vrata. Napolju je ROBERTO MIRANDA) O, to ste vi. Pobogu, kako te me uplaili. ROBERTO: Mislio sam da jo slavite. Izvinite to ovako upadam... HERARDO: Morate oprostiti mojoj... Izvolite, uite. (Roberto ulazi u kuu) Jednostavno, jo se nismo navikli. ROBERTO: Navikli na... ? HERARDO: Na demokratiju. Da ti neko u pono zakuca na vrata i da bude prijatelj a ne... (Paulina se unja na terasi odakle moe da uje mukarce, ali ne i da ih vidi, niti oni mogu da vide nju.) ROBERTO: A ne jedan od onih gadova?

HERARDO: Moja ena je... malo je nervozna, morate joj oprostiti, ako ne i... Ako budemo morali malo tie da govorimo... ROBERTO: Naravno, naravno, ja sam kriv, samo sam pomislio... HERARDO: Sedite, molim vas, izvoiite... ROBERTO:...da usput navratim... Samo na minut, ne due, ali vi se sigurno pitate, otkud ova iznenadna poseta... Pa, vraajui se svojoj kui na obali... HERARDO: Izvinite, da li ste za pie? Sad imam konjak iz fri-opa, a u nedelju e... (PAULINA se priunjava blie i slua) ROBERTO: Ne hvala. Ja... Pa, dobro, malkiice. Sluao sam vesti u kolima. Predsednik imenovao Istranu komisiju, i najednom ujem i vae ime, Herardo Eskobar, i pomislim, pa to mi zvui poznato, ali odakle, ko to bee... i onda, ba kad sam stigao kui, shvatio sam ko je u pitanju. A setio sam se da smo stavili va rezervni toak u moj prtljanik i da treba da vam sutra guma bude zakrpljena. Pomislio sam, taj ovek radi neto zaista vano za ast nacije. Tako da ova zemlja moe da sklopi knjigu svojih minulih deoba i mrnji. I pomislio sam, ovo je poslednji vikend kad e biti slobodan, za toliko meseci, je l' tako, jer ete morati da putujete irom nae zemlje i da sluate ispovesti hiljada ljudi... HERARDO: To je svakako tano, ali ne bih iao tako daleko da... ROBERTO: Pomislio sam, najmanje to mogu da uradim je da mu vratim rezervnu gumu, tako da ne mora da izlazi i zove taksi ili servis, jer ko uopte ovde na obali ima u kui telefon. HERARDO: Pored vas se oseam kao da sam... ROBERTO: Ne, kaem vam, i to vam najiskrenije kaem, ta Komisija e nam pomoi da zakljuimo jedno izuzetno bolno poglavlje nae istorije. I eto mene, moramo svi da pomognemo, moda je to malkiice, ali ... HERARDO: I sutra bi bilo sasvim u redu. ROBERTO: Sutra? Domognete se svojih kola, a ono nema rezervnog toka. Onda morate da naete mene. Ne, prijatelju moj. Onda sam pomislio da zajedno odemo i sredimo stvar mojom dizalicom. A ta je bilo s vaom dizalicom? HERARDO: Moja ena ju je pozajmila svojoj majci. ROBERTO: Svojoj majci?

HERARDO: Znate kakve su ene... ROBERTO: Itekako. Najvea tajna. Sve emo istraiti, prijatelju, ali e nam enska dusa ostati nepredvidiva. Znate ta je Nie jednom napisao, bar mislim da je to bio Nie. Da enskom duom nikad neemo do kraja ovladati. A moda to i nije bio on. Mada moete biti sigurni da bi stari Nie to sigurno rekao da se za vikend zatekao na drumu bez dizalice. HERARDO: I bez rezervnog toka. ROBERTO: I bez rezervnog toka. I zato - molim, vi i ja emo to ujutru lepo da sredimo. HERARDO: Ne bih eleo da vas iskoriavam. ROBERTO: Ni govora. Volim da pomaem ljudima - ja sam lekar, rekao sam vam, zar nisam? Ali nemojte misliti da pomaem samo vanim ljudima. HERARDO: Da ste znali u ta se uputate, pritisnuli biste gas do daske, a? ROBERTO: (smejui se) Da probijem pod. Ne, ozbiljno. Noas sam doao ovamo da vam estitam, da vam kaem da ste vi upravo ono to je ovoj zemlji potrebno da bi mogla da sazna istinu jednom zasvagda... HERARDO: Ovoj zemlji je potrebna pravda, ali ako uspemo da utvrdimo makar deo istine... ROBERTO: Upravo sam to hteo da kaem. ak i ako ne moemo da izvedemo te ljude pred sud, ak i ako su obuhvaeni tom amnestijom koju su sami sebi dali, bar e se njihova imena objaviti. HERARDO: Ta se imena moraju uvati u tajnosti. Nije predvieno da Komisija objavljuje imena zloinaca. ROBERTO: U ovoj zemlji na kraju sve izbije na videlo. Njihova deca, njihovi unuci pitae ih da li je tano da si uradio to za ta te optuuju, jeste, tano je, a oni e morati da lau. Tvrdie da je posredi kleveta, komunistika zavera, takvu nekakvu kojetariju, ali istina e se videti na njihovim licima, a njihova deca, njihova roena deca e ih saaljevati i gadie ih se. Nije ba isto kao da su strpani u zatvor, ali... HERARDO: Moda jednog dana... ROBERTO: Moda emo, ako se graani ove zemlje dovoljno razgneve, ak moi i da opozovemo tu amnestiju. HERARDO: Znate da je to nemogue.

ROBERTO: Ja sam za to da se sva ta banda pobije, ali jasno mi je da... HERARDO: ao mi je to ne mogu da se sloim sa vama, Roberto. Po mom miljenju, smrtnom kaznom, nikad nije reen nijedan problem. ROBERTO: Onda neemo moi da se sloimo, Herardo. Ima ljudi koji naprosto ne zasluuju da ive, ali sam u stvari hteo da kaem da ete imati prilian problem... HERARDO: Vise nego jedan. Pre svega, vojska je protiv Komisije. Rekli su Predsedniku da je ta istraga uvreda, i da je veoma opasno po novu vladu da eprka po starim ranama. Ali, hvala Bogu, Predsednik se nije predomislio, mada svi znamo da su ti ljudi spremni da skoe na nas i za najmanju gresku... ROBERTO: Pa da, bas sam to hteo da kaem, kad ste rekli da imena nee biti objavljena. Moda ste u pravu, moda na kraju nikad i neemo saznati koji su to ljudi bili, oni su neka vrsta... HERARDO: Mafije. ROBERTO: Tano. Mafije. Svi uvaju lea jedan drugome. Vojska nee dopustiti svojim ljudima da svedoe pred Komisijom, ostae gluvi na vase pozive, rei e vam, jednostavno, jebite se. Moda i nee biti tako lako kao to sam zamiljao. HERARDO: Ni tako teko. Predsednik mi je rekao, ovo ostaje meu nama, razume se... ROBERTO: Razume se. HERARDO: Predsednik mi je rekao da ima ljudi koji su spremni da govore, ako im se garantuje anonimnost. A kad ljudi jednom progovore, imena e potei kao reka. Kako vi rekoste, u ovoj zemlji se na kraju sve sazna. ROBERTO: Voleo bih da mogu da delim vas optimizam. Bojim se da ima stvari koje nikad neemo saznati. HERARDO: Mogunosti su nam ograniene, ali, u najmanju ruku moemo oekivati neku vrstu moralnih sankcija. Poto od naih sudova ne moemo oekivati pravdu... ROBERTO: Najiskrenije se nadam da ste u pravu. Ali, ve je kasno. Gospode, dva sata. ujte, doi u po vas ujutru, recimo - u devet, vai? HERARDO: Zato ne prenoite ovde, osim ako vas neko ne eka kod... ROBERTO: Kod mene nema ni ive duse. HERARDO: Pa dobro, ako ste samac.

ROBERTO: Nisam samac. Moja ena je sa decom otila kod svoje majke, a poto ja mrzim da letim avionom, a imam i neke pacijente... HERARDO: Nemate ih valjda u kui na obali. I zato zato ne?... ROBERTO: Vrlo te ljubazni, ali ja volim da budem sam, da posmatram talase, sluam svoju muziku. Uostalom, doao sam da vam pomognem, a ne da vam dosaujem. Vratiu se sutra. HERARDO: Ni govora. Ostaete. Paulina e se radovati. Videete kakav e nam doruak spremiti. ROBERTO: Doruak! E, tome ne mogu da odolim. ini mi se da kod mene nema ni mleka. (PAULINA se brzo vraa preko terase u spavau sobu) HERARDO: Ne znam da li bi vam jo neto trebalo...? etkica za zube je jedina stvar koju ne mogu da vam ponudim... ROBERTO: Od dve stvari koje se nikad ne dele sa drugima, prijatelju, jedna je etkica za zube. HERARDO: Tako je! Laku no! ROBERTO: Laku no! (HERARDO i ROBERTO se razilaze i odlaze na spavanje. Kratka pauza: tiina i meseina.) HERARDO: (iza scene) Paulina, duo... Onaj doktor koji mi je pomogao prenoie kod nas. Duo? Ljubavi, uje li me? PAULINA: (iza scene, kao u polusnu) Da, duo. HERARDO: Sutra nam spremi dobar doruak. (Samo huanje mora u polutami)

TREI PRIZOR (Malo kasnije. Oblak plovi preko meseca. Huanje mora postaje glasnije, pa utihnjuje. Tiina, PAULINA ulazi u dnevnu sobu. Pri meseini se moe videti kako odlazi do komode i uzima revolver i neke neodreene odevne predmete za koje se ispostavlja da su arape. Prilazi usnulom Robertu, jedan tren eka, oslukuje. Naglo ga onesveuje, uz

priguen Robertov krik. Potom tiina. Dovlai onesveenog Roberta do stolice. Pomera stolicu, die onesveeno telo i vezuje ga za stolicu. Uzima iz depa Robertovog sakoa njegove kljueve. Kree napolje. Okree se da osmotri onesveenog Roberta, skida gaice sa sebe i zaepljuje njima Robertova usta, Paulina izlazi iz kue. ujemo zvuk motora Robertovih kola. Kad se upale farovi, osvetljavaju scenu i taj nagli svetlosni udar jasno pokazuje Roberta Mirandu vezanog konopcima za stolicu, u potpunoj besvesti, zaepljenih usta. Kola odlaze. Mrak.)

ETVRTI PRIZOR (Praskozorje. ROBERTO otvara oi, pokuava da ustane i shvata da je vezan. Poinje da se valja i oajniki nastoji da se oslobodi, PAULINA sedi ispred njega s revalverom. ROBERTO je gleda uasnut) PAULINA: (vrlo mirna) Dobro jutro, doktore... Miranda zar ne? Doktor Miranda. (Pokazuje mu revalver i nehajno ga uperi u njega) A ja nisam diplomirala... Nisam daleko odmakla sa studijama, doktore Miranda. Da vidimo, moete li da pogodite zato nisam diplomirala, prilino sam sigurna da neete morati previe da napregnete matu da bi ste pogodili zato. Sreom, bio je tu Herardo. On je, ne bih ba rekla da je ekao na mene, ali recimo da me je i dalje voleo, tako da nisam morala da se vratim na fakultet. Sreom, jer oseala sam, fobija ne bi bila prava re, pre izvesnu zebnju, u vezi s medicinom. Nisam ba bila sigurna u zanimanje koje sam odabrala. Ali, nikad se ne zna. Proitala sam pre neki dan da sad, kad vojna hunta vie nije na vlasti, poinju opet da primaju studente koji su bili oterani sa studija. Jao, ja se raspriala, a treba da spremim doruak, je l' da, dobar doruak? E sad, vi volite, da vidimo, sendvie sa unkom, je l' tako bee? Sendvie sa unkom i majonezom. Majoneza nemamo, ali imamo unke. I Herardo voli sunku. Nadam se da vam ne smeta to ovo, zasad, mora ostati monolog, ali doi e i na vas red da govorite, doktore. Prosto neu da iz vaih usta izvadim taj, vi to zovete tampon, zar ne? Bar ne dok se Herardo ne probudi. Ali, trebalo bi da ga probudim. Zvala sam servis iz telefonske govornice. Majstor e uskoro biti tu. Delujete kao da vam je pomalo dosadno, doktore. (Vadi kasetu iz depa) Uzela sam ovo iz vaeg auta, bila sam tako slobodna, ta kaete, da sluamo malo uberta dok ja spremam doruak? Kvartet "SMRT I DEVOJKA"? (Stavlja kasetu u kasetofon. Poinju da sluaju ubertov kvartet "Smrt i devojka") Znate li otkad nisam sluala ovaj kvartet? Kad god je na radiju. Ja ga iskljuim. Nastojim i da ne izlazim mnogo, mada Herardo ide na sve te prijeme, a tek ako ga postave za ministra... Jednom smo veerali s nekim strano vanim ljudima i domaica je pustila uberta, sonatu za klavir i ja sam stalno razmiljala da li da iskljuim gramofon ili da odem, a onda je moje telo odluilo umesto mene, strano mi je pozlilo i Herardo je morao da me odvede kui. udno, zar ne, ubert je bio, a rekla bih da je i sada moj omiljeni kompozitor, ima tako tuan, plemenit oseaj ivota. Ali, uvek sam obeavala sebi da e doi vreme kad u ponovo moi da ga sluam. (Glasnije, Herardu) Zar nije divan ovaj kvartet, duo? (Robertu) Da li znate da je ubert bio homoseksualac? Pa naravno da znate, to ste mi vi neprestano ponavljali dok ste putali kvartet "Smrt i devojka". (Dolazi Herardo iz spavae sobe, jo je sanjiv) Da li je to ona ista kaseta doktore ili svake godine kupujete novu, da vam zvuk ostane ist? Dobro jutro, mili.

Oprosti to doruak jo nije gotov. (Videvi Herarda, Roberto ulae oajnike napore da se odvee. Herardo zapanjen posmatra prizor) HERARDO: Paulina! ta je ovo? ta, za ime... Roberto... Doktore Miranda... (Kree prema Robertu) PAULINA: Ne prilazi mu. HERARDO: ta? PAULINA: (pretei mu revolverom) Ne prilazi mu. HERARDO: ta se, kog avola, ovde dogaa, kakvo je to ludilo? PAULINA: To je on. HERARDO: Spusti... spusti taj revolver. PAULINA: To je on. HERARDO: Ko? PAULINA: Doktor. HERARDO: Koji doktor? PAULINA: Doktor koji je pustao uberta. HERARDO: Otkud zna? PAULINA: Po glasu. HERARDO: Ali, zar te nisu, ti si mi rekla, rekla si mi da si svih tih nedelja bila... PAULINA: S povezom preko ociju, da. Ali, mogla sam da ujem. HERARDO: Ti si bolesna. PAULINA: U redu, bolesna sam. Ali mogu da budem bolesna a ipak da prepoznam glas. Osim toga, kad izgubimo Jedno ulo ostala to nadoknauju, postaju otrija. Je l' tako, doktore Miranda? HERARDO: Nejasno seanje na neiji glas nije nikakav dokaz. PAULINA: To je njegov glas. Prepoznala sam ga im je sino kroio ovamo. Nain na koji se smeje. Izrazi koje upotrebljava.

HERARDO: Ali to nije... PAULINA: Moe to biti i neto malkiice, neka sitnica, ali za mene dovoljna. Svih ovih godina ni jedan jedini sat nije proao, a da ga nisam ula, tu, uz moje uho, taj glas pomean s pljuvakom. Zar misli da bih zaboravila glas kao to je njegov? (Podraava Rabertov glas, potom glas nekag mukarca) - Pojaaj struju jo malo. Moe ta kuka da izdri jo. - Jeste li sigurni, doktore? A ta ako nam pizda capne? - Nee. Rokaj, jo jae. HERARDO: Paulina, lepo te molim, daj mi taj revolver. PAULINA: Ne. HERARDO: Paulina, to to radi moe imati ozbiljne posledice. PAULINA: Ozbiljne, a? Nepopravljive? HERARDO: Da, mogle bi biti, nepopravljive. Doktore Miranda, moram da vas zamolim da joj oprostite. PAULINA: Da se nisi usudio da molis za oprotaj ovog govnara. HERARDO: Odvei ga, Paulina. PAULINA: Neu. HERARDO: Onda u ja. (Herardo kree prema Robertu. Odjednom se iz Paulininog revolvera razlee pucanj. Jasno je da ona ne zna da rukuje orujem jer je iznenaena koliko i oba mukarca, odskoila zbog pucnja. Herardo uzmie korak nazad, a Roberto deluje oajno) HERARDO: Ne pucaj, ljubavi. Daj mi taj revolver. (Tiina) Ne sme to da radi. PAULINA: Vidi da smem. Kada e prestati da mi govori ta smem, a ta ne smem da radim. HERARDO: Uradila si to ovom oveku, ija je jedina krivica za koju mi znamo, jedino za ta moe da ga optui pred sudom, (Paulina se podrugljivo smeje) da, sudom, jeste to to se zaustavio na putu da pomogne oveku u nevolji i to me je dovezao kui i potom mi ponudio da... PAULINA: Zamalo da zaboravim. Kad sam jutros izala da sakrijem kola tvog samarianina, telefonirala sam im u servis da dou. Zato se obuci. Samo to nisu stigli. HERARDO: Molim te, Paulina, budimo razumni.

PAULINA: Ti budi razuman. Tebi oni nikad nita nisu uradili. HERARDO: Radili su svata, znam, ali mi se ovde ne takmiimo za nagradu za pretrpljene strahove. Hajde da pokuamo da budemo razumni. ak i ako je ovaj ovek taj doktor, a nije, nema pravo da ga vee, duo. Paulina, pomisli na posledice... (Napolju se uje motor kamiona, Paulina tri do vrata, otvara ih do pola i vie) PAULINA: Evo ga, dolazi, dolazi. (Zatvara vrata, zakljuava ih, navlai zavese i gleda u Herarda) Evo ih. Obuci se. Rezervni toak je napolju. Uzela sam i njegovu dizalicu. HERARDO: Ukrala si mu dizalicu? PAULINA: Tako moja majka moe da zadri nau. (Kratka pauza) HERARDO: A ako odem u policiju? PAULINA: Dobie metak u elo. A onda u ubiti i sebe. HERARDO: Oh, mila, mila moja. Ne mogu da te prepoznam. Kako moe da budes takva, da govori tako? PAULINA: Doktore, objasnite mome muu ta ste mi to radili kad mogu da budem ovakva. HERARDO: Paulina. Hou da mi kae ta tano namerava da uradi? PAULINA: Ne ja. Ti i ja. Izveemo ga na suenje. Ba ovde. Danas. Ti i ja. Ili eli da to uradi tvoja uvena Istrana komisija? Svetla se gase

DRUGI IN PRVI PRIZOR

(Podne. Roberto je i dalje u istom poloaju. Paulina mu je okrenuta leima, gleda napolje prema prozoru i moru, blago se klatei dok mu govori )

PAULINA: A kad su me pustili, znate li kuda sam otila? Nisam mogla kui, roditeljima, oni su bili naklonjeni vojnoj hunti. Samo sam jednom, posle dugo vremena videla majku. udno, vama mogu da kaem tano ono to oseam. Neke stvari koje nikad nisam rekla ni Herardu, a pogotovu ne majci. Te noi... dobro, vama ne treba opis u kakvom sam stanju bila, temeljno ste me pregledali pre no to sam bila osloboena, zar ne? Prilino nam je udobno ovde, ovako, je l' da? (Roberto pravi jedan pokret, kao da eli da govori ili da se odvee) Gladni ste? Morate se strpiti dok Herardo doe. (Podraava muki glasi) Jesi gladna? Oe da jede? Dau ti neto za jelo, pikice, dau ti neto veliko, da te zasiti, da zaboravi na glad. (Sopstvenim glasom) Nita niste saznali o Herardu, zar ne? (Podraava muki glas) Guknite madam, nemojte nam rei da niste imali nekog da vas evi, a? Ajde, lepo nam reci, ko je tebe evio, damice. (Sopstvenim giasom) Nikad nisam pomenula Herardovo ime. udno, kako se stvari preokreu. Da sam ga samo pomenula, ne bi sad bio ni u kakvoj komisiji, nego rtva. On bi bio nepopravljiv sluaj. Znate kaka sam ga upoznala? Odmah posle vojnog pua, pomagali smo ljudima da potrae azil u amabasadama, spasavali ivote, tajno izvodili ljude iz zemlje da ne bi bili ubijeni. Bila sam svojeglava i neustraiva, spremna na sve, ne mogu da verujem da u mom telu u ono vreme nije bilo ni trunke straha. One noi kad ste me pustili, otila sam kod Herarda. Pokucala sam na vrata, i kucala, ba kao vi sino, a kad je Herardo konano otvorio delovao je zbunjeno, kosa mu je bila razbaruena. (Spolja se uju kola. Vrata na kolima se otvaraju i zatvaraju. Paulina odlazi da stola i uzima revolver. Ulazi Herardo) Jesu li popravili gumu? HERARDO: Paulina, sada sedi i sluaj me. (Paulina seda) Zna da sam dobar deo ivota proveo branei zakon. Ako mi je neto kod onih u starom reimu bilo odvratno.. PAULINA: Slobodno ih zovi faistima. HERARDO: Ne prekidaj. Ako mi je neto kod njih bilo odvratno, onda je to to su optuenima uskratili svaku priliku da se brane, i zato, ak i ako je ovaj ovek svakodnevno vrio genocid, ipak ima pravo da se brani. PAULINA: Ali ja i nemam nameru da mu uskratim to pravo, Herardo. Dau ti onoliko vremena koliko ti bude potrebno da razgovara nasamo sa svojim klijentom. Samo sam ekala da se vrati, pa da zaponemo zvanini postupak. (Daje znak Herardu, koji vadi ep" iz Robertovih usta. Zatim pokazuje na kasetofon.) Treba da znate, doktore, da e sve to budete rekli biti snimljeno. HERARDO: Pobogu, Paulina, umukni! Pusti ga da kae ta... (Kratka pauza, Paulina ukljuuje kasetofon) ROBERTO: (kalje, potom grubim, promuklim glasom) Vode. HERARDO: ta? PAULINA: Hoe vode, Herardo.

(Herardo hita da napuni au vodom i donosi je Robertu, dajui mu da pije, Roberto je glasno ispija) PAULINA: Nita kao dobra, svea voda, a doktore? Bolje nego da pije sopstvenu mokrau. ROBERTO: Eskobar. Ovo je neoprostivo. Neu vam oprostiti dok sam iv. PAULINA: Stop, stop. Stanite, doktore. Da vidimo da li ovo radi. (Paulina pritiska dugmad i tada ujemo Robertov glas) ROBERTOV GLAS SA KASETE: Eskobar. Ovo je neoprostivo. Neu vam oprostiti dok sam iv. PAULININ SLAS SA KASETE: Stop, stop. Stanite, doktore. Da vidimo da li ovo radi., (Paulina zaustavlja kasetu.) PAULINA: Spremni smo. Ve imamo izjavu po pitanju oprotaja. Po miljenju doktora Mirande, neoprostivo je ako se neko dri vezan nekoliko sati, bez prava da govori. Slaemo se. Dalje? (Pritiska drugo dugme) ROBERTO: Gospoo, ja vas ne poznajem. Do danas vas nikad u ivotu nisam video. Ali ovo mogu da vam kaem: Vi ste strano bolesni, takorei prototip izoidne osobe. Ali vi, Eskobar, vi niste bolesni. Vi ste advokat, branilac ljudskih prava, ovek koga je proganjao bivi reim, ba kao i mene. Vi ste odgovorni za ono to radite. Smesta morate da me odveete. I da znate da ste sa svakim minutom koji proe sve vie sauesnik u ovom zlostavljanju. I zato ete snositi posledice PAULINA: (Prislanja mu revolver uz slepoonicu) Vi pretite? ROBERTO: Ne. PAULINA: Da raistimo, doktore. Vreme pretnji je prolo. Tamo napolju vi gadovi i dalje izdajete zapovesti, ali ovde nareujem ja. Jasno? ROBERTO: Moram u toalet. PAULINA: Da pias, ili da sere? HERARDO: Pobogu, Paulina! Doktore Miranda, nikada u ivotu nije ovako govorila.

PAULINA: Doktor je navikao na ovakav jezik. Ajde doktore. Koja nuda, prednja ili stranja? ROBERTO: Stojei u. PAULINA: Odvei mu noge, Herardo. Ja u ga odvesti. HERARDO: Taman posla. Ja u. PAULINA: Ja u ga odvesti. Ne gledaj me tako. Nee mu biti prvi put da vadi svoju alatku preda mnom. Ajde, doktore. Diite se. Neu da mi se popiate na tepih. (Herardo odvezuje noge Robertu, Polagano, s naporom, Roberto hramlje prema kupatilu, dok Paulina upire revolver u njegova lea. Herardo iskljuuje kasetofon. Paulina izlazi sa Robertom. Posle nekoliko trenutaka ujemo um mokrenja, a potom vodu iz kazaneta. Za to vreme Herardo nervozno koraa, Paulina se vraa sa Robertom.) PAULINA: Vei ga. (Herardo poinje da vezuje Robertove noge) vre, Herardo! HERARDO: Paulina, ovo je nepodnoljivo. Moram da razgovaram s tobom. PAULINA: Ko te spreava? HERARDO: Nasamo. PAULINA: Zato? Doktor je o svemu razgovarao preda mnom. HERARDO: ta to pokuava da postigne tim ludim postupcima? (Herardo i Paulina se osamljuju. Dok oni razgovaraju, Raberto polako uspeva da razlabavi veze na nogama) PAULINA: Ve sam ti rekla, da mu sudimo. HERARDO: Da mu sudimo, ta to znai, da mu sudimo? Mi ne moemo da se sluimo njihovim metodama. Traitiosvetu na ovaj nain... PAULINA: Ovo nije osveta. Ja njemu dajem sva ona jemstva koja on meni nikad nije dao. Niko, ni on ni njegove kolege. HERARDO: A njegove kolege, hoe li i njih da kidnapuje i dovede ovamo, vee i... PAULINA: Da bih to izvela, morala bih da znam njihova imena, zar ne? HERARDO: ...i onda e ih...

PAULINA: I ubijem? Poto on nije ubio mene, mislim da ne bi bilo fer. HERARDO: Upozoravam te, ako namerava da ga ubije, onda e najpre morati da ubije mene. PAULINA: Ni na pamet mi ne pada da ga ubijem. A pogotovu ne da ubijem tebe...Ali ti mi, po obiaju, ne veruje. HERARDO: Ali ta e onda da mu uradi? ta e s njim? ta? I to sve zato to je pre deset godina neko... PAULINA: Neko ta?...ta su mi uradili, Herardo? Reci. (Kratka pauza) Nikad nisi hteo da izgovori. Izgovori sada. Oni... HERARDO: Ako ti nisi izgovorila, kako u ja? PAULINA: Izgovori sada. HERARDO: Znam samo ono to si mi rekla one prve noi, kad... PAULINA: Oni... HERARDO: Oni... oni su te muili. PAULINA: Oni su me muili. I ta jo? ta su mi jo radili, Herardo? HERARDO: (Prilazi joj, uzima je u naruje i apue) Silovali su te. PAULINA: Koliko puta? HERARDO: Vie puta. PAULINA: Koliko puta? HERARDO: Nikad nisi rekla. Nisam brojala, rekla si. PAULINA: To nije istina. HERARDO: ta nije istina? PAULINA: Da nisam brojala. Nisam prestajala da brojim. Znam tano koliko puta. (Kratka pauza) A one noi, Herardo, kad sam dola kod tebe, kad sam ti rekla, kad sam poela da ti priam, ti si se zakleo "Jednoga dana, ljubavi, izveemo te gadove pred sud, moi e da ih gleda direktno u oi dok budu sluali tvoju priu. Izveemo mi to, videe da hoemo." A sad, mili, reci mi kome sad da se obratim?

HERARDO: Ali to je bilo pre deset godina. PAULINA: Reci mi kome da se obratim? Tvojoj Komisiji? HERARDO: Mojoj Komisiji? Kojoj Komisiji? Zahvaljujui tebi neemo moi ni da ispitamo sve druge zloine. A ja u morati da dam ostavku. PAULINA: Uvek si tako patetian. Na elu su ti se pojavile bore koje te ine deset godina starijim. Kad ljudi vide tvoju sliku u novinama, nee verovati da si najmlai lan Komisije. HERARDO: Upravo sam ti rekao da u morati da podnesem ostavku. PAULINA: Ne shvatam zato. HERARDO: Ali svi ostali u zemlji, naroito oni koji ne ele nikakvo istraivanje proslasti, shvatie zato. Jedan lan Predsednikove Komisije, koji bi trebalo da je uzor umerenosti i staloenosti. PAULINA: Poguiemo se od tolike staloenosti! HERARDO: ... i objektivnosti, ba je on dopustio da jedno nevino ljudsko bie bude vezano i mueno u njegovoj kui. (Kratka pauza) Hoe li da se ljudi vrate na vlast? Hoe li ponovo ono vreme kad su oni odluivali o naim ivotima? Oslobodi tog oveka, Paulina. Izvini mu se zbog greke i oslobodi ga. Ja sam razgovarao s njim, izgleda da je ovek u koga, politiki, moemo imati poverenja. PAULINA: O, mali moj, ti ba naseda na svaki trik. Zar stvarno misli da bi ja uinila bilo ta to bi tebi napravilo probleme, spreilo te da otkrije gde se nalaze tela nestalih zatvorenika, kako su nad ljudima izvravane smrtne kazne, gde su sahranjeni. Ali lanovi Komisije se bave samo mrtvima, a mrtva usta ne govore. A ja govorim i zato me pusti da kaem ta imam i veruj mi da nita od ovoga nee biti objavljeno. HERARDO: ak i u tom sluaju, moram da dam ostavku. to pre to bolje. PAULINA: ak i ako niko ne bude znao za ovo? HERARDO: Tano. PAULINA: Zbog tvoje lude ene, koja je bila luda zato to je utala, a sad je luda zato to moe da govori? HERARDO: Izmeu ostalog i zbog toga, ako ti je jo stalo do istine. (Kratka pauza. Paulina odlazi i otkriva da Roberto samo to se nije oslabadio. Roberto, videvi je, istog asa postaje nepomian. Paulina ga ponovo vazuje, a njan glas poprima

muki prizvuk) PAULINA: Je l' se to tebi ne svia ovde kod nas? Tako brzo oe da ode, kuko? Nema napolju takvog provoda kao ovde, sa mnom, medena. Reci da u ti nedostajati. Reci da e ti nedostajati ipka sa strujom. Da ti je malo uvuem. Bar mi to reci. (Paulina polako prelazi rukom po Robertovam telu, kao da ga miluje. Potom se vraa kod Hararda) PAULINA: Da, stalo mi je do istine. Nisam mu prepoznala samo glas Herardo. Prepoznajem mu i kou. I miris njegove koe. (Kratka pauza) A ta ako dokaem da je taj tvoj doktor kriv? Da li bi i onda hteo da ga oslobodim? HERARDO: Da. Ako je kriv, to je razlog vie da ga oslobodi. Ne gledaj me tako. Zadovoljava svoju linu strast, kanjava po svome. Zamisli ta bi se desilo kad bi svi postupali kao ti. itav povratak demokratiji bio bi sjeban. PAULINA: Niko nee biti sjeban! Niko nee ni znati! HERARDO: Jedini nain da budemo sigurni u to jeste da ga ubije. U tom sluaju ti e biti sjebana, a i ja zajedno s tobom. Pusti ga, Paulina. Za dobro ove zemlje, za nae dobro. PAULINA: A ja? ta je meni potrebno? Pogledaj me, pogledaj me! HERARDO: Da, gledam te, duo. Ti si i daije zatvorenica, ostala si tamo, s njim, zakljuana u podrumu. Deset godina nita nisi uinila sa svojim ivotom. A sad kad si dobila priliku da sve pone ispoetka rije po starim ranama....Zar nije dolo vreme da... PAULINA: Zaboravimo? Trai od mene da zaboravim? HERARDO: Da ih se oslobodi, Paulina, to traim. PAULINA: A njega da pustim da ode, pa da se kroz nekoliko godina moe vratiti? HERARDO: Pusti ga da ode pa se vie nikad nee vratiti. PAULINA: Pa da ga vidimo kod Tavelija i da mu se smeimo, a on da nas upozna sa svojom ljupkom suprugom i da priamo kako je toplo za ovo doba godine? HERARDO: Ba tako bi trebalo da se ponaamo. I da ponemo da ivimo. (Kratka pauza) PAULINA: Herardo, hajde da napravimo kompromis.

HERARDO: Ne razumem. PAULINA: Kompromis, sporazum. Sve se u ovoj zemlji postie optom saglasnou, je li tako? Zar cela stvar oko ovog prelaznog razdoblja nije u tome? Dali su nam demokratiju, ali su zadrali nadzor nad privredom i vojskom? Komisija moe da istrauje zloine, ali niko zbog njih nee biti kanjen? Ima slobodu da kae sve to hoe sve dok ne govori sve to hoe? (Kratka pauza) Ti hoe da oslobodimo, a ja hou... eli li da zna ta ja hou? HERARDO: Voleo bih da znam ta ti hoe. PAULINA: Kad sam mu sino ula glas, prva misao koja mi je proletela kroz glavu, ono o emu sam razmiljala sve ove godine, kad bi me ti zaticao sa pogledom za koji si govorio da je mutan, nestalan, da im, sistematski, minut za minutom, svim instrumentima redom, radim ono to su oni radili meni. Naroito njemu, doktoru, jer ostali su bili tolike prostaine, toliko vulgarni... A on je voleo da puta uberta, govorio je o nauci, citirao Niea... HERARDO: Citirao Niea? PAULINA: Uasavala sam se same sebe, to u meni postoji tolika mrnja, ali to je bio jedini nain da uvee zaspim, da izlazim s tobom na prijeme, iako sam se uvek pitala nije li neko od prisutnih moda ba on, ili jedan od njih... I zato, da ne bih sasvim otkaila, zamiljala sam kako im guram glavu u kofu sa njihovim sopstvenim govnima... Ono s ipkom, kad god bismo vodili ljubav i ja uspela da osetim nadolazak orgazma, setila bih se struje koja prolazi mojom vaginom i celim telom, onda bih morala da glumim, da ti ne bi znao ta ja mislim, da ne bi pomislio da si omanuo... Oh, Herardo. HERARDO: Oh, duo moja, duo moja. PAULINA: I tako, kad sam mu ula glas, pomislila sam da sve sto elim jeste da on bude silovan, da ga neko pojebe, da on samo jednom vidi kako je to... A poto ja ne mogu da ga silujem, pomislila sam da je to presuda koju bi ti mogao da izvri. HERARDO: Prestani. PAULINA: Ali znam da bi tebi bilo teko da saraujes na taj nain, na kraju, mora biti donekle zagrejan da bi... HERARDO: Prestani, Paulina! PAULINA: A to ne bismo upotrebili metlu? Da, metlu, Herardo, zna, drku od metle?! (Kratka pauza) Hou da on prizna. Hou da sedi ispred kasetofona i ispria ta je radio ne samo meni, nego sve, svakome i da ga nateram da sve to napie sopstvenom rukom i potpie, a ja bih jednu kopiju zauvek sauvala, sa svim obavetenjima, imenima i podacima, svim pojedinostima. Eto ta hou.

HERARDO: Ako prizna, ti e ga pustiti? PAULINA: Pustiu ga. HERARDO: I nita ti vie od njega ne treba? PAULINA: Nita. (Kratka pauza) S njegovim priznanjem u ruci ti bi bio bezbedan, mogao bi i dalje da radi u Komisiji, a on se ne bi usudio da poalje svoje ubice da nas srede, jer bi znao da bi ako nam se bilo ta desi njegovo priznanje sutradan osvanulo u svim novinama. HERARDO: Oekuje da ti poverujem da e ga pustiti kad prizna? I od njega oekuje da ti poveruje? PAULINA: Ne vidim da ijedan od vas dvojice ima neku alternativu. Reci mu da sam sakrila njegov auto zato to se spremam da ga ubijem i da je jedini nain da me odvrati od toga da prizna. Nadam se da e ga ubediti. HERARDO: Moram da ga ubeujem? PAULINA: To je mnogo prijatnije nego da ga potuca. HERARDO: Postoji jedan problem, naravno, ta ako nema ta da prizna? PAULINA: Ako ne prizna, ubiu ga. HERARDO: Ali ta ako nije kriv? PAULINA: Meni se ne uri. Mogu mesecima da ekam da prizna. HERARDO: Paulina, ti me ne slua. ta da prizna ako je nevin? PAULINA: Ako je nevin? Onda je stvarno najebao. Svetla se gase

DRUGI PRIZOR (Ruak. Herardo i Roberto sede za stolom, Roberto je i dalje vezan, ali sada sa rukama spreda, Herardo je upravo posluio supu, Paulina ih posmatra sa terase, moe da ih vidi, ali ne i da ih uje, Roberto i Herardo ute nekoliko trenutaka gledajui hranu) HERARDO: Niste gladni, doktore Miranda?

ROBERTO: Roberto. Ja se zovem Roberto. Molim vas, ponaajte se sa mnom isto onako prijateljski kao... HERARDO: Radije bih s vama razgovarao kao da ste mi klijent, doktore Miranda. To e mi pomoi da se izvuem. Mislim da bi trebalo neto da pojedete. ROBERTO: Nisam gladan. HERARDO: Dopustite... (Uzima kaiku supe i hrani Roberta kao da je ovaj maio dete. Tokom scene on neprestano hrani Roberta, a i sam jede) ROBERTO: Ona je luda. Oprostite to to kaem, Herardo, ali vaa ena... HERARDO: Hleba? ROBERTO: Ne, hvala. (Kratka pauza) Njoj bi bila potrebna psihijatrijska terapija. HERARDO: Vi ste njena terapija, doktore. (Brie salvetom Robertova usta) ROBERTO: Ubie me. HERARDO: Ubie vas. Ako ne priznate. ROBERTO: Ali, ta da priznam? ta ja mogu da priznam ako...? HERARDO: Vama je poznato, doktore da je tajna policija angaovala neke lekare kao savetnike prilikom muenja... ROBERTO: Lekarsko udruenje je saznalo za takve sluajeve i ispitalo ih kad god je to bilo mogue. HERARDO: Ona je ubeena da ste vi onaj doktor koji je... Sem ako nemate naina da poreknete... ROBERTO: Kako da poreknem? Morao bih da promenim glas, dokaem da to nije moj glas. Ako me samo glas optuuje, ako nema drugih dokaza... HERARDO: Vasa koa. Pomenula je vau kou. ROBERTO: Moju kou? HERARDO: I va miris.

ROBERTO: Fantazije bolesnog uma. Mogla je da ih pripie bilo kom mukarcu koji bi uao na ova vrata... HERARDO: Na nesreu, vi ste uli na ova vrata. ROBERTO: ujte, Herardo, ja sam miran ovek. Vidi se da nisam sposoban za nasilje, muka mi je od svakog nasilja. Dolazim u svoju kuu, lutam po plai, zurim u talase, skupljam kamike, sluam svoju muziku... HERARDO: uberta? ROBERTO: Da, uberta. A volim i Vivaldija, takoe i Mocarta i Telemana. Ali eto, jue sam poneo ba uberta. A pogreio sam to sam zaustavio, zbog vas, Herardo, upao sam u ovaj sos zbog aavka koji je mlatarao rukama pored pokvarenih kola. Sluajte, na vama je da me izvuete odavde. HERARDO: Znam. ROBERTO: Bole me skoni zglobovi, ake, lea. Zar ne biste mogli malo da me odveete, tako da... HERARDO: Roberto, da budem iskren. Postoji samo jedan nain da izvuete ivu glavu. (Kratka pauza) Moramo joj udovoljiti. ROBERTO: Udovoljiti? Njoj? HERARDO: Povlaivati joj, stiati je tako da oseti da ste... kooperativni. ROBERTO: Ne shvatam kako mogu da saraujem u ovoj situaciji... HERARDO: Obeala mi je da e, ako priznate, biti spremna da... ROBERTO: Nemam ja ta da priznam! HERARDO: Onda morate neto da izmislite. To je jedini nain da vam ona oprosti. ROBERTO: (die glas, gnevan) Nema ona ta meni da oprata. Nita nisam uradio i nemam ta da priznam. Razumete? (Zauvi Robertov povieni ton, Paulina usta'e sa svog sedita na terasi i kree prema njima) Umesto to meni predlaete neasna reenja, trebalo bi da ubedite tu ludakinju da prestane s tim zloinakim ponaanjem pre nego to vam uniti karijeru i zavri u zatvoru ili ludnici. Slobodno joj to recite. Ili moda ni u roenoj kui ne moete da uvedete malo reda? HERARDO: Roberto, ja...

(Ulazi Paulina) PAULINA: Ima nekih problema, mili? HERARDO: Nikakvih. PAULINA: Videla sam maloas da si malo... uzbuen. (Kratka pauza) Lepo, vidim da ste obojica pojeli. Moda biste malkiice kafice, doktore? Doktore, vama govorim. HERARDO: Paulina, da li bi mi uinila uslugu i ostavila nas. PAULINA: (izlazei, okree se) Da, duo, ako ovaj hoe da pia, samo pucni prstima i ja u dotrati. (Vraa se na isto masto na terasi i motri) ROBERTO: Ona je stvarno luda. HERARDO: Kad pomereni ljudi imaju vlast, onda im morate povlaivati. U njenom sluaju, priznanje... ROBERTO: Ali ta bi priznanje.... HERARDO: Moda bi je oslobodilo utvara koje je proganjaju. Otkud znam ta se ljudima mota po glavi poto su preiveli pakao. Razumem tu njenu potrebu. Celoj zemlji je potrebno da se reima iskae ono to nam se dogodilo. ROBERTO: A vi? HERARDO: ta ja? Da mislim da ste krivi, zar bih tako oajniki pokuavao da vas spasem? ROBERTO: Vi od poetka urujete s njom. Igrate uloge, ona je zla, vi ste dobri, da biste me na veli da priznam. A kad jednom priznam, vi ete me ubiti, a ne ona, to bi uinio svaki pravi mukarac kome su silovali enu, to bih i ja uradio ako bi mi neko silovao enu. Otfikario bih mu jaja. I vi mislite da sam ja taj jebeni doktor, zar ne? (Pauza. Herardo ustaje) Kuda ete? HERARDO: Idem po revolver da vam prospem jebeni mozak. (Kratka pauza. Harardo je sve srditiji) Ali prvo u, dripino faistika, posluati tvoj savet, otfikariu ti jaja. To radi pravi mukarac, je l da. Pravi mao prosipa ljudima mozak i jebe ene privezane za krevet. Ne kao ja. Ja sam budala, seronja, peder, svilen kurac zato to branim kukinog sina koji mi je tucao enu i upropastio joj ivot. Koliko si je puta poevio? Koliko puta, gade? ROBERTO: Herardo, ja...

HERARDO: Nema vie Herarda, pederino. Ovde sam ja. ja. Oko za oko, zub za zub, je l' tako? Zar nije to naa filozofija? ROBERTO: Samo sam se alio, to je bila... HERARDO: Ali to da ja prljam ruke s takvim ljamom... ROBERTO: Samo ala. HERARDO: Postoji neko kome e vaa smrt priiniti mnogo vee zadovoljstvo. Zato bih joj to uskratio? Odmah u je pozvati da prospe taj va jebeni mozak. ROBERTO: Ne. Nemojte je zvati. HERARDO: Dosta mi je posredovanja. Sami se sporazumite s njom. ROBERTO: Herardo, ja se bojim. (Kratka pauza. Herardo se okree, manja ton) HERARDO: I ja. ROBERTO: Ne dajte joj da me ubije. (Kratka pauza) ta ete joj rei? HERARDO: Istinu. Da neete da saraujete. ROBERTO: ta sam to uradio? Morate razumeti da ja ne znam ta to moram da priznam. Da sam ja onaj ovek, znao bih svaku pojedinost... ako negde pogreim ona e misliti da ja... bie mi potrebna vaa pomo, moraete da mi kaete tako da mogu da izmiljam, na osnovu onoga to ete mi vi rei. HERARDO: Traite da obmanem svoju enu? ROBERTO: Traim da spasete ivot jednog nevinog oveka. Vi verujete da sam nevin, zar ne? HERARDO: Toliko drite do onoga u ta ja verujem? ROBERTO: Razume se da drim. Nije ona glas civilizacije, nego vi. Nije ona lan Predsednikove Komisije, nego vi. HERARDO: (ogoreno, tuno) Ne, nije ona. Kome se jebe za to ta ona misli. Ona je samo... (Kree napolje) ROBERTO: ekajte. Kuda ete? ta ete joj rei?

HERARDO: Rei u joj da morate da piate. Svetla se gase

TREI IN PRVI PRIZOR (Predveerje. Paulina i Herardo su na terasi koja gleda na more. Roberto je unutra i dalje vezan, Herardo dri kasetofon u krilu) PAULINA: Ne shvatam zato. HERARDO: Moram da znam. PAULINA: Zato? (Kratka pauza) HERARDO: Moram da ujem iz tvojih usta. Bilo bi mi strano da posle toliko godina na kraju bude on taj koji e mi ispriati. Nepodnoljivo. PAULINA: A ako bih ti ja ispriala, onda bi bilo podnoljivo. HERARDO: Podnoljivije nego da mi on ispria prvi. PAULINA: Poneto sam ti rekla, Herardo. Zar to nije dovoljno. HERARDO: Pre deset godina poela si da mi pria. PAULINA: Zar si oekivao da u nastaviti da priam pred onom kukom koja je polugola izala iz tvoje spavae sobe i pitala dokle ti to misli sa mnom da razgovara? HERARDO: Ona nije bila kuka. PAULINA: Jeste. Prava kuka. Kresala se sa tobom dok su mene u onom podrumu i to zbog tebe. HERARDO: Neemo sad opet o tome, Paulina. PAULINA: Ti si prvi poeo.

HERARDO: (mala pauza) Koliko puta moram da... Dva meseca sam proveo traei te. Onda je naila ona i rekla da bi mogla da pomogne. Popili smo nekoliko pia. Gospode, pa i ja sam ovek. PAULINA: Dok sam ja branila tvoj ivot, dok je tvoje ime ostajalo u meni i nikad nije silo s mojih usana... pitaj ga, pitaj Mirandu, da li sam ikad izustila tvoje ime, dotle si ti... HERARDO: Ti si mi ve oprostila, oprostila si mi, koliko jo puta moramo da prolazimo kroz to? Umreemo od toliko prolosti i tolikog zlopamenja. PAULINA: Da oprostim i zaboravim, a? HERARDO: Da oprosti - da, da zaboravi - ne. Tako da moemo poeti iznova. Ima toliko stvari zbog kojih vredi iveti. PAULINA: ta si hteo od mene, da govorim pred njom? Da ti ispriam ta su mi radili, pred njom, da sam morala...? Koliko puta? HERARDO: Koliko puta ta? PAULINA: Koliko si je puta kresnuo? HERARDO: Paulina... PAULINA: Koliko puta? HERARDO: Mila... PAULINA: Koliko si puta to uradio? Koliko, koliko? Ja u rei tebi kad ti kae meni. HERARDO: (oajan, drmusa je i potom govori, drei je u naruju) Paulina, Paulina. Hoe da me uniti? Je lto hoe? PAULINA: Ne. HERARDO: E pa, unitie me. Na kraju e se nai u svetu u kojem mene nema. Je l ' to hoe? PAULINA: Hou da znam koliko si puta kresnuo onu kuku. HERARDO: Nemoj to da mi radi, Paulina. PAULINA: To nije bila vaa prva no, je l' da, Herardo? Viao si je i ranije? Reci mi istinu. HERARDO: Ljudi mogu i umreti od prekomerne doze istine, zna.

PAULINA: Koliko puta. Ti kai meni, ja u rei tebi. HERARDO: Dva puta. PAULINA: Te noi. A pre te noi? HERARDO: (vrlo tiho) Tri puta. PAULINA: ta? HERARDO: (glasnije) Tri puta. PAULINA: Toliko je dobra bila? Toliko ti se svidela? HERARDO: Da li shvata ta mi radi? PAULINA: Neto nepopravljivo, a? HERARDO: (oajan) ta jo hoe od mene? Preiveli smo diktaturu, sada emo jedno drugome da radimo ono to oni gadovi nisu stigli da nam urade? To hoe? PAULINA: (mirno) Ne. HERARDO: Hoe da odem, da odem i da me nikad vie ne vidi? Da li to hoe? PAULINA: Ne. (Kratka pauza) HERARDO: U tvojim sam rukama, bespomoan, kao dete. A ti sa mnom postupa kao da sam neki... PAULINA: Ne. HERARDO: Da li hoe da ja...? PAULINA: elim te, elim te u meni, ivog. Hou da vodimo ljubav bez utvara u krevetu i elim te u toj Komisiji i da brani istinu i elim te u vazduhu koji diem i elim te u mom ubertu tako da mogu ponovo da ponem da ga sluam. HERARDO: Da, Paulina, da, da. PAULINA: ... i elim da usvojimo dete i elim da vodim brigu o tebi kao to si ti vodio brigu o meni one noi.

HERARDO: Nikad vie ne pominji tu prokletu no! PAULINA: Dobro. HERARDO: Onda... Hoe li mi ispriati? PAULINA: Hou. HERARDO: Sve? PAULINA: Sve. HERARDO: Eto, to je nain, to je nain da se izvuemo iz ove zbrke, zajedno, da nita ne sakrijemo jedno od drugog. PAULINA: To je nain. HERARDO: Ukljuiu kasetofon. Ne smeta ti, duo, ako ga ukljuim? PAULINA: Ukljui ga. (Herardo ga ukljuuje) HERARDO: Kao da sedi pred Komisijom. PAULINA: Ne znam odakle da ponem. HERARDO: Poni od toga kako se zove. PAULINA: Moje devojako ime je Paulina Salas. Sad sam udata za Herarda Eskobara, advokata, ali u ono vreme biia sam neudata. Ila sam ulicom... HERARDO: Budi preciznija. Datum. PAULINA: estog aprila l975. Ila sam ulicom San Antonio oko dva i petnaest posle podne i kad sam stigla do ugla zaula sam iza sebe, tri oveka su izala iz jednog automobila i jedan je zario revolver u moja lea: "Samo jednu re i razneemo vam glavu, gospoice." Smrdeo je na beli luk. Zaudila sam se to razmiljam o tome kako upravo vari tu hranu u svim organima o kojima sam uila na asovima anatomije. Zato nisam vikala, znala sam da ako se to nekome desi onda treba da vie tako da ljudi znaju ko je. Da izvikuje svoje ime. Predala sam se suvie lako. Celog ivota sam bila previe posluna... HERARDO: Doktor, doktor. (Svetla poinju da se gase)

PAULINA: Prvi put sam srela doktora Mirandu tri dana kasnije... Tada sam videla doktora Mirandu. (Svetla su jo priguenija i Paulinin glas se dalje uje iz pomrine, samo je kasetofon osvetljen meseinom) Najpre sam pomislila da e me on spasiti. Bio je tako blag, tako ljubazan, posle svega to su mi oni drugi radili. A onda sam, odjednom, zaula ubertov kvartet. Nemogue je opisati kako je to uti tu divnu muziku u mraku, kad puna tri dana nisam jela, kad se telo raspada, kad... (U polumraku prisustvujemo snimanju kamerom i reprodukciji snimka Robertovog iskaza. Robertov glas pokriva poslednje reenice prethodne Paulinine ispovesti, Muzika. Drugi stav "Smrt i devojka'') ROBERTOV GLAS: Putao bih muziku zato to mi je pomagala da igram ulogu dobrog tipa, kako oni to zovu. To je bio nain da steknem poverenje zatvorenika. A znao sam i da im time ublaavam patnje. (No je. Svetla jaaju kao da je izaao mesec, Muzika se gubi. Snimanje. Roberto sedi ispred kasetofona, priznaje) ROBERTO: Umiru im zatvorenici, rekoe mi, treba neko da im pomogne u staranju o njima, neko u koga bi imali poverenja. Imam brata koji je bio u tajnoj policiji. "Moe da vrati komunistima milo za drago za ono to su uradili tati", rekao mi je. Moj otac je dobio modani udar onog dana kad su mu oduzeli zemlju. Ostao je oduzet, izgubio mo govora, satima je samo zurio u mene, a pogled mu je govorio: Uradi neto. Ali, nisam zato pristao, ve iskljuivo iz humanih razloga. U ratu smo, mislio sam, oni hoe da smaknu i mene i moju porodicu, hoe da uspostave totalitarnu diktaturu, ali ak i tad imaju pravo na neku vrstu medicinske pomoi. Sasvim polako gotovo neprimetno, ukljuio sam se i u tugaljivije radnje. Morao sam da prisustvujem seansama da bih odredio da li zatvorenici mogu da podnesu jo muenja, jo struje. U poetku sam uveravao sebe da tako spasavam ljudske ivote, a i spasavao sam, jer mnogo puta sam im rekao, a da to nije bilo tano, nareivao sam im, da prestanu ili e zatvorenik umreti. Ali, kasnije sam poeo da... malo pomalo, moja vrlina pretvarala se u uzbuenje. Pala je maska vrline. Kad je Paulina Salas dovedena, ve je bilo kasno. Suvie kasno. (Svetla se ponovo priguuju. Snimak) ROBERTO: Poelo je istinski da mi se svia to to radim. Postalo je igra. Moja je radoznalost delom bila bolesna, delom nauna. Koliko ova ena moe da izdri? Vie od one druge? A njen polni organ? Da li se vagina sui kad se kroz nju pusti struja? Da li u takvim okolnostima moe da doivi orgazam? Ona je potpuno u tvojoj vlasti, na njoj moe da iivi sve svoje matarije, moe s njom da radi ta god hoe. (Svetla se i dalje gube dok Robertov glas nastavlja da govori u polutami, jedan zrak meseine na kasetofonu) Hajde, doktore, neete valjda da odbijete svee meso, niste ludi ikao me je jedan od njih. Ime mu je bilo... zvali su ga Diler... ne, ne... Kiler, nikad nisam saznao njegovo pravo ime. One to vole, doktore govorio bi mi Kiler sve te kuke to vole, a ako pustite tu vau muziku, bie im jo lepe. Govorio bi mi to pred enama, te sam ja

konano... ali ni jedna mi nije umrla, ni jedna jedina ena, ni jedan jedini mukarac. (Svetla jaaju, svie, Roberto je delimino odvezan. Prepisuje svoje rei sa snimka, ispred njih mnogi rukom ispisani listovi. Paulina i Herardo motre na Roberta) ROBERTOV GLAS: (sa snimka) Koliko se seam uestvovao sam u sasluavanju devedeset etvoro zatvorenika, ukljuujui i Paulinu Salas. To je sve to mogu da kaem. Molim za oprotaj. (Herardo prekida snimak dok Roberta pie) ROBERTO: (dok pie) ...oprostaj. (Herardo ponovo ukljuuje snimak) ROBERTOV GLAS: I nadam se da je ovo priznanje dokaz da se istinski kajem i da u trenutku kad u ovu zemlju stie pomirenje i mir... (Herardo prekida snimak) HERARDO: Da li ste i to zapisali? U trenutku kad u ovu zemlju stie pomirenje i mir? (Ponovo ukljuuje snimak) ROBERTOV GLAS: ... i meni treba dozvoliti da proivim ostatak ivota sa svojom uasnom tajnom. Nema gore kazne od one na koju me osuuje moja savest. ROBERTO: (dok pie) ... kazne... moja savest. (Herardo iskljuuje snimak. Trenutak tiine) ROBERTO: I sad, ta? Hoete da potpiem? PAULINA: Prvo napiite da ste sve ovo uradili po sopstvenoj volji i bez ikakvog pritiska. ROBERTO: To nije istina. PAULINA: Da li elite stvarni pristanak, doktore? (Roberto ispisuje nekoliko reenica, pokazuje ih Herardu koi potvrdno klima glavom) Sad moete da potpiete. (Roberto potpisuje. Paulina gleda potpis, uzima papir, vadi kasetu iz kasetofona, stavlja drugu, pritiskuje dugme, ujemo Robertovo priznanje na kaseti) ROBERTOV GLAS: Putao bih muziku zato to mi je pomagala da igram svoju ulogu, ulogu dobrog tipa, kako oni to zovu, putao bih uberta zato to je to bio nain da steknem poverenje zatvorenika. Ali znao sam da je to i nain da im ublaim patnju. HERARDO: Paulina, gotovo je.

ROBERTOV GLAS : Morate verovati da je to bio nain da se zatvorenicima ublae patnje. HERARDO: (Iskljuujui kasetofon) Gotovo. PAULINA: Skoro gotovo. HERARDO: Mislim da je vreme da... PAULINA: Tano. Sporazumeli smo se. (Ustaje, odlazi do prozora, duboko udie morski vazduh) Zna li, Herardo, kako se sada oseam? Oseam se slobodno. Kao onaj galeb, onaj talas, kao vazduh. (naglo se okrenuvi) Milo mi je to vidim da si i dalje principijelan. Sad kad zna da je zaista kriv, mislila sam da u ja tebe morati da ubeujem da ga ne ubije. HERARDO: Ne bih hteo da na dui nosim nekog kao to je on. PAULINA: Slobodan je. (baca mu kljueve od kola) Idi po njegov auto. (Kratka pauza, Herardo prilazi Robertu da bi mu pomogao da se spremi za polazak) Nisi me razumeo, Herardo. (Herardo je pogleda) Neu da te pustim samog sa njim. HERARDO: Paulina, zar se nismo sporazumeli? PAULINA: uo si ta je sve priznao. Opasan je. HERARDO: On je poraeni, sjebani gad. Kad se toliko ponizio, ne moe vie da te povredi, Paulina. PAULINA: Ali tebe moe. ROBERTO: Kako bih mogao da ga povredim kad... PAULINA: Znam ja tebe, doktore. Ne dolazi u obzir, Herardo, da ga pustim sa tobom. HERARDO: U redu... uvaj se. PAULINA: I ti. (Herardo ide prema vratima) Ovaj, nemoj zaboraviti da mu vrati dizalicu. HERARDO: (pokuavajui da se osmehne) A ti nemoj zaboraviti da mu vrati njegovu kasetu s ubertom. Ima svoju. (Izlazi. Paulina ga posmatra dok odlazi. Roberto odvezuje svoje skone zglobove) ROBERTO: Otiao bih do toaleta. Pretpostavljam da vie nema razloga da me i dalje

pratite? PAULINA: Ne mrdajte, doktore. Jo je jedna stvarica ostala nereena (Kratka pauza) Danas e biti neverovatno lep dan. Znate ta jo nedostaje, doktore, da bi bio istinski savren? (Kratka pauza) Da vas ubijem. Tako da mogu da sluam uberta, a da ne pomiljam da ga i vi sluate, da kaljate mog uberta i moj dan i mog galeba i moju zemlju i mog mua. To mi je potrebno. ROBERTO: Madam, va mu je otiao imajui poverenja u vas... vi ste dali re... PAULINA: Ali kad sam dala re, jo sam sumnjala, malkiice, da ste vi zaista onaj ovek. Sad kad znam da jeste, ne mogu da ivim u miru sa sobom ako vas ostavim u ivotu. (Niani revolverom u njega) Imate minut da se pomolite, doktore. (Roberto polagana ustaje) ROBERTO: Nemojte. Ja sam nevin. PAULINA: Priznali ste. ROBERTO: To priznanje, madam... lano je. PAULINA: ta to znai, lano? ROBERTO: Izmislio sam ga. Izmislili smo ga. PAULINA: Meni se uinilo sasvim istinito. Bolno poznato. ROBERTO: Vas mi je mu rekao ta da napiem, poneto sam i izmislio, ali uglavnom je to ono to sam doznao od vas, ono za ta je on znao da vam se dogodilo, da bi ste me vi pustili, ubedio me je da je to jedini nain da me ne ubijete, te da moram... morate znati da pod pritiskom govorimo bilo ta, ali ja sam nevin, gospoo Eskobar. Bog na nebesima zna da sam nevin. PAULINA: Kiler. ROBERTO: ta? PAULINA: U svom priznanju nekoliko puta ste pomenuli Kiler... Mora da je bio krupan ovek, miiav, grickao je nokte, jeste, grickao je svoje proklete nokte. Kiler. ROBERTO: Uopte nisam pominjao nikog ni nalik na oveka kog opisujete. To ime mi je dao va mu. Pitajte ga kad se vrati. PAULINA: Nema potrebe da ga pitam. Znala sam ta e da uradi, znala sam da e iskoristiti moje rei za vae priznanje. Ne krivim ga zbog toga. Podmetnula sam mu

nadimak Diler, doktore, podmetnula sam mu pogreno ime da vidim da li ete ga ispraviti. I vi ste ga ispravili, Diler ste zamenili sa Kiler. A da ste nevini... ROBERTO: Lepo vam kaem da mi je va mu... Slusajte. Molim vas, sluajte. On je sigurno mislio da je Kiler ime koje bi onakav ovek... ne znam zato je... pitajte njega. Pitajte ga. PAULINA: Nije to jedina vaa ispravka. Bilo je i drugih... lai. ROBERTO: Kojih lai, kojih lai? PAULINA: Sitnih lai, koje sam ubacila u svoju priu Herardu, a vi ste ih skoro sve ispravili, Ali neu vas ubiti zato to ste krivi, doktore, nego zato to se uopte niste pokajali. Mogu da oprostim samo nekome ko se stvarno kaje, ko stoji uspravan meu onima o koje se ogreio i kae, uradio sam ovo, uradio sam ono, i to vie nikad neu uraditi. ROBERTO: ta jo hoete? Dobili ste vie nego to e sve rtve u ovoj zemlji ikad dobiti. (Sputa se na kolena) ta jo hoete? PAULINA: Istinu, doktore. Istinu, i pustiu vas da idete. Pokajte se i pustiu vas. Imate deset sekundi. Jedan, dva, tri, etiri, pet, est. Vreme istie. Sedam. Govorite! (Roberto se die) ROBERTO: Ne. Neu. Jer, ak i ako priznam, vi nikad neete biti zadovoljni. Svejedno ete me ubiti. I zato, samo napred, ubijte me. Ne doputam da jedna bolesna ena ovako postupa sa mnom. Ako hoete da me ubijete, izvolite. Ali, ubiete nevinog oveka. PAULINA: Osam. ROBERTO: Znai, neko vam je nekad uradio neke grozne stvari i sad vi meni radite grozne stvari, a sutra e neko drugi, i tako dalje, i tako dalje, i tako dalje. Imam decu, dva sina i kerku. Treba li da oni sledeih deset godina provedu traei vas dok vas ne nau? A onda... PAULINA: Devet. ROBERTO: Oh, Paulina... Zar nije vreme da nasilje prestane? PAULINA: A zato uvek ljudi kao to sam ja moraju da se rtvuju, zato uvek mi moramo da inimo ustupke, zato uvek moram ja da se ugrizem za jezik, zato? E pa, ovoga puta neu. Hou da isteram pravdu makar u jednom jedinom sluaju. Gadovi. ta gubimo ako ubijemo jednog od njih? ta gubimo? ta gubimo? (Ostaju zaleeni u poloajima u kojima su se zatekli, dok svetla polako pastaju slabija.

Muzika. Paslednji stav Mocartavog Disonantnog kvarteta. Paulinu i Roberta zaklanja ogromno ogledalo koje se sputa, primoravajui gledaoce da se pagledaju. Nekoliko minuta uje se Mocartov kvartet dok se gledaoci gledaju u ogledalu. Polagano birajui, treperave svetlosne take kreu se preko gledalaca, preko dvoje ili troje odjednom, uz i niz redove.)

DRUGI PRIZOR (Muzika. Promena svetla, svetlosni pitolj pa publici. Promena ambijenta - zavesa? Sveani koktel, ispred zavese pojavljuje se Herardo, sveano obuen, otpozdravlja publici iz koje na scenu dolazi novinarka, takoe sveano obuena. kasnije e se, tokom trajanja sledee scene, pojaviti i Paulina i Roberto, sveano obueni. SUSRET. Muziki akcenat) NOVINARKA: Gospodine Eskobar... Dozvolite da vam estitam postavljenje za ministra pravde. HERARDO: O, hvala vam, hvala, hvala vam mnogo... Pa, malo sam umoran, ali vredelo je... Da, vrlo smo zadovoljni sa zavrnim izvetajem Komisije. (Paulina polako odlazi od njega, ide na jednu stranu gde je postavljen mali bar. Herardo nastavlja da razgovara sa novinarkom) NOVINARKA: Interesuje me vas lini stav o zavrenom izvetaju Istrane Komisije. HERARDO: Nama se ini da je zavrni izvetaj Komisije neto zbilja znaajno... Da, da, i ja bih dodao da e cela zemlja od toga imati koristi... To je zaista doprinos optem pomirenju... NOVINARKA: Da li vi zaista verujete da je pomirenje mogue? HERARDO: Ljudi se ponaaju zbilja irokogrudo, nema nimalo tenji za linom osvetom, i vi biste bili tronuti da ste, na primer, videli jednu enu. Bila je bojaljiva. Poela je da govori stojei: "Nolim vas, sedite", rekao sam joj, kao predsednik Komisije i ustao da joj pridrim stolicu. Sela je i poela da jeca. A onda nas je pogledala i rekla: "Ovo je prvi put, gospodine," rekla je, njen mu je nestao pre dvanaest godina, pa je provela hiljade sati piui molbe, hiijade i hiljade sati ekajui, "Ovo je prvi put," rekla je, "za sve ove godine,da mi neko ponudi da sednem." (U meuvremenu, Paulina je uzela pie, ulazi Roberto pod svetlom koje deluje pomalo fantazmagorijski kao meseina. Mogao bi biti istinski ovek, ali i iluzija u Paulininoj glavi. Paulina ga jo ne vidi. uje se zvono koje naznauje da se koncert uskoro nastavlja. Ona se vraa Herardu koji u tom trenutku treba da zavri svoj razgovor, Roberto ostaje pozadi, posmatrajui iz daleka Paulinu i Herarda.)

NOVINARKA: Po vaem miljenju, gospodine ministre, to je najznaajniji pomak ka demokratiji? HERARDO: Oni koji su bili duni da joj pomognu nazivali su je svih ovih godina ludom i laljivicom, a sad, najednom, moe da pria o svom bolu Komisiji koju je imenovao sam Predsednik Republike. Ona je uvek bila dostojanstvena, ali sada joj je ukazana javna panja, njene su rei sad zbilja neste znaile. A to je neprocenjivo. Ona i njena porodica najzad su dobile satisfakciju. NOVINARKA: I sada, gospodine ministre? Sasluali ste rodbinu rtava, razotkrili ste zloine. ta e biti sa zloincima? HERARDO: A to se ubica tie, iako ne znamo ili ne moemo da otkrijemo njihova imena... (Nadjaa ga muzika koja je kakofonino burna i veoma glasna. "Smrt i devojka". Naglo mrak.)

ZAVESA