Bodler

1. Bodler - odlike zbirke uz navodjenje svih njenih ciklusa i analiza nekoliko

pesama po izboru / Cveće zla – analiza / Cveće zla - odlike i analiza pesme
/ Каква је композиција Бодлерове збирке Цвеће зла? Које године
излази збирка и које су основне теме збирке? Анализа једне песме по
избору.

 Prvo 1857. (bez Pariskih slika i jos nekih pesama - Prvo...nije imalo
Nakit,Lezbos,Preveseloj,Leta,Proklete zene i Preobrazaj vampira. ), drugo 1861 (u
Briselu, bila je blaza cenzura, a fr, govorno podrucje, dodajw Pariske slike i jos neke
pesme....), Druga zbirka nije imala te pesme,ali dodaje jos 35 novih, i poslednje 1868. i
ono se uzima kao kanonsko

- Smatra da priroda čoveka čini primitivnim i zlim, a civilizacija ga uzdiže iz toga.

- „Blagoslov“ – majka je ukleto biće kad rodi pesnika. Pojam „ukleti pesnik“ on
uvodi. Oseća se duhovno usamljen. To je i pesma „Labud“.
- Njegova majka je bila ubeđena da bi njihov život bio srećnji da on nije bio pesnik.
- Vodio je boemski život. Grad ne doživljava kao idealan prostor, ali za razliku od
romantičara on smatra da civilizacija čini čoveka boljim. Po njemu čovek se rađa
sa grehom u sebi.
- Veštački raj – svet opijata – i ovaj termin je skovao Bodler. O ovome govori u
ciklusu „Vino“.
- Ovo je jedna od prvih konceptualističkih zbirki. Postoji idejna organizovanost.
Bitno je gde dolazi koja pesma. Prva zbirka je imala 5, a ne 6 ciklusa. Mi čitamo
zbirku iz 1962. koja ima 6. Ima 100 pesama što opet upućuje na koncept.

- Ciklusi nisu identične dužine.

- Cveće zla se mora čitati kao ispovest pisca. Uvodna pesma – „Čitaocu“ –
pristajemo na licemernost koju nam nudi civilizacija.
- Splin – čamotinja

I ciklus – Splin i ideal – i ovaj ciklus se može posmatrati kao konceptualistički. Zbirka u
malom. U početku se javljaju pesme koje govore o problemu pesnika u svetu.
Autoreferencijalne pesme (pesnik o sebi), pored ovoga mi piše +romantičarska ironija,
povezati iz rečnika. Kod Bodlera se javlja autoreferencijalnost, ali nije prava
romantičarska ironija („Blagoslov“, „Albatros“, „Uzajamnost“)
- Završetak ovog ciklusa (tj. drugi deo) govori o tome kako se pesnik uobličava – to je
ljubav. Ljubavne pesme kod njega su takve da je voljena različito predstavljena. On se
družio sa prostitutkama. Bodler se okreće ljudima sa margine. Bodler je verovatno bio
svestan da će ga shvatiti tek buduće generacije. Dva tipa voljene: strasna i telesna sa
jedne strane i idealna draga sa druge strane.
- Kraj ciklusa – splin kao rezultat, ali onaj koji teži idealu.

II ciklus – Pariske slike – nije postojao u prvoj zbirci (18 pesama)

- Pariz je tad sa Napoleonom III težio da postane svetska sila. Međutim, Napoelon nije
voleo slobodoumne ljude. On je renovirao Pariz, razrušio koncepciju starog Pariza, po
principu da se sve ulice seku pod pravim uglom. To se pravi zato što svi putevi vode u
centar. Bodleru je sve to smetalo. Ovaj ciklus je nka vrsta duhovne rasprave sa tadašnjim
Parizom.

III ciklus – Vino – Govori o odlasku u veštački raj

IV ciklus - Cveće zla

- Odlazak u seksualno iskustvo – nastavak na beg iz ciklusa Vino. Prvi upotrebljava
termin „estetika ružnog“
-Prvobitni naziv cele zbirke bio je Limb, neodređeni prostor (ovo povezati sa Danteom -
I Dante je pokušao da otkrije čovekovu egzistenciju). Izdavači su mu predložili da
promeni naziv da bi se bolje prodavalo, pa on uzima naziv ovog ciklusa za naziv zbirke.

V ciklus – Pobuna
-Demonski ciklus. Pominje i Sv Petra – izabrao je pobunjenike njega i satanu kao palog
anđela. Interesantno je što se vraćao Bibliji.

VI ciklus – Smrt
-Na kraju svega dolazi smrt. Smrt donosi spasenje od svog života, ali je i izazov, saznanje
nečega što ne znamo. Neka vrsta ozorenja znanjem. Smrt zaslužuju oni koji su voleli,
siromasi i on, tj. pesnici.

- „Čitaocu“ – povezivanje realnog i onog što je duhovno. Slike se mogu tumačiti na

različite načine, ali sve upućuje na čovekovu nelagodu. Bodler je stalno u
napetosti između ideala i čame.

- „Veze“ – priroda je hram – hram se drži na stubovima čula (dodir, vid, miris,
ukus, sluh). Obratiti pažnju na sinestezije. U svakodnevnom govoru npr. imamo
sladak miris, topao glas i sl., ali u poeziji sinestezija teži iznenađenju. (Djordje
Vuković – Poezija i sinestezija).
 - „Don Žuan u paklu“ – ovde je prikazan kao heroj. On i u paklu drži svoju jačinu,
svoju ličnost.

- „Ona sva“ – Napetost između zla i lepote – ideal koji upućuje na čulno.

- „Strvina“ – Voljena kao trula životinja koja se raspada – nautralistička slika. Ideal
je u doživljaju – u njegovoj ljubavi. Ljubav je neka vrsta egoizma.

- „Mačke“ – (59.) – Neobična predstava mački. Ljubavnici i naučnici vole mačke.

Ovo su dve različite strasti, ali obe su jake, a u ovoj pesmi su prošle, a mačke ih
spajaju. Ovde se ide od konkretnog ka posebnom. Metonimija.
- I mačke se u krajnjoj liniji vezuju za demonsko, ovde su mačke te koje nikad ne
mogu biti zarobljene pa i ne mogu biti đavolje sluge, samo pomagači u datom
trenutku. Različiti tipovi metaforizacije su u prvoj i drugoj strofi.

- „Labud“ - Pesma ima i neku vrstu narativne podloge. Na početku pominje

Andromahu. Aludira na preudaju svoje majke. Andromaha je ponovo odvedena u
roblje posle Trojanskog rata. Bodler računa na mit koji nije svima poznat.
Ova pesma je iz dva dela. Starog Pariza više nema, drugi deo – Pariz se menja.
Niže niz realističkih slika, razbacanu građu... Pominje zverinjak (ZOO vrt). I
Balzak u predgovoru Ljudske komedije govori o Parizu kao zverinjaku.
- Slika o labudu koji je pobegao iz ZOO vrta, koji pokupava da se napije vode.
Gledao ka nebu kao čovek iz Ovidija – asocijacija na Ovidija kao izgnanika
staroga sveta. Molbe bogu, upućivanje žalbe – zašto ljudi toliko pate.
-Drugi deo pesme – apstrakcija; dolazi do udvajanja: Pariz iz sadašnjosti i
prošlosti. Ovidijeva metamorfoza.

- „Putovanje“ – spaja u jedno zbirku. Zbirku možemo čitati kao prolazak života.
Smrt je kormiral, ona vodi čoveka. Nije bitno na koju stranu idemo, bitno je da
idemo ka nebu.

2. Mačke

Ljubavnicima i mudracima, pa se dalje slika razvija u nekoliko pravaca. Mačke su slične

ostarjelim ljubavnicima i naučnicima, debele su i tihe, provode vrijeme u dosad i
čamotinji, mračne su i sanjare u samoći. Pjesma se razvija kroz metafore i metonimije,
obuhvata prostorni i vremenski, vizuelni i taktični plan (šta god to značilo ustvari  ) .
Sepecifična je fragmentarnost pjesme, počinje opštom predstavom i mačkama, a
završava se opisom sjaja njihovih zjenica. Dominiraju motivi čamotinje i potištenosti,ali
pjesnik ide i dalje, izražava svoj odnos prema stvarnosti, tradiciji, mitologiji i
iracionalnosti.

Sonet. Rima: obgrljena i ukrštena. Mačke su imenovane samo u naslovu i u trećem

stihu, a poslije izbijegava direktnu aluziju na mačke. Mačka je na francuskom imenica
muškog roda. Treće lice je jedino upotrijebljeno u pjesmi, a vrijeme je prezent, osim u
7. i 8. stihu gdje dolazi do preokreta („kad bi ih zapregao da voze ulična kola...„) . Svaka
strofa teži da identifikuje mačke na svoj način. U prvoj ljubavnici i naučnici koji pod stare
dane vole mačke podjednako, ne miču se iz svojih soba kao ni one i mrze šumni život. U
2. one zahvaljujući gordosti uspijevaju da odbace namtnutu ... (rijeeč koju ne znam
pročitati, ide nešto ....tifikaciju) (kad bi ih upregao) . U 3. se javlja slika sfinge, a u 4. se
živa bića gube. Ide se od posebnog ka opštem, u 1. su u kući pa su sfinge, od kuće
(unutrašnjost) ka spolja, iz tmine ka svjetlosti (zvijezdice zlatne, magični blijesak), od
konkretnog ka apstraktnom. Značenje 1. i 2. se apstrahuje u 3. i 4. Mačke kao
androgino biće.

LABUD-pesma se sastoji iz 2 dela. Posvecena je Viktoru Igou.U pesmi se javljaju motivi

iz grcke mitologije i svakodnevnog pariskog zivota(pocinje obracanjem Andromahi).
Opisuje labuda koji je utekao iz kaveza i jedva hoda gradskim ulicama u potrazi za
vodom.On zudi za jezerom i kisom i kupa se u prasini.Bodlerov labud je nalik labudu o
kome je pevao Ovidije.U drugom delu opisuje Parizz koji je u izgradnji i kaze kako se
Pariz menja,ali ne i njegova melanholija.Kao suprotnost Parizu prikazuje belog labuda u
prasini.Spominje Andromahu koja stoji nad praznim grobom, crnkinju koja zali za svojom
Afrikom..Pesnik zali sve bedne i ucveljene,sve udovice,gladnu sirocad,sve porazene
zivotom i gorkom sudbinom.

Vitmen

- целину збирке представити,на осноу поетике анализирати песме

- за њега су битни појмови: фрагментарност, колаж (повезати
са песмом,шта значе "влати траве", где се све та синтагма
јавља), појединачке песме које смо радили у програму;
- битни су  за њега још и проблем симултаности, монтаже, колажа
-све на основу песмама и поезије његове објаснити

1. Ko je napisao Vlati trave, predociti celinu dela i navesti odlike uz

obaveznu analizu jedne pesme / Vlati trave - sadrzaj i jedna pesma /
Предочити збирку Влати траве В. Витмена. Анализирати једну песму
по избору. / Ко је аутор збирке Влати траве? Навести одлике збирке
и време када се јавља.

PIše elegije, danas elegija ne mora biti u elegijskom distihu. Govori o temi
smrti, smrt je nešto što je dato I sa tim se ne treba boriti. Mirno, smireno
joj prilazi. Vitmen nam ne nudi uobičajene forme.
1855. prvi put izdaje zbirku Vlati trave. Posle je celog života
sređuje.Vitmen ima fascinaciju svetom I Amerika mu omogućava da ispolji
sve svoje fascinacije I slobodno povezuje stvari jer je to zemlja koja nije
opterećena pretcima, zemlja otvorena za sve.
Sam je objašnjavao svoju zbirku I rekao da se obraća generacijama koje
dolaze, a ne vremenu sadašnjem.

Piše slobodnim stihom (nema rime, a često ni pravila u stihu).

Preuzima biblijski verset.
Bio je I novinar, reporter sa ulice.

ČUJEM KAKO AMERIKA PEVA

Svaki stih počinje nabrajanjem – anafora. Pesma podseća na reklamu ili

dokumentarni film. Dinamizacija – svako peva svoju pesmu, to je Amerika!
Sve je pozitivno određeno, sve su obične slike, obični ljudi. Hoće da uhvati
svet u totalitetu, kao Homer. Nema naratizacije. Slično je sa Tolstojevom
kosidbom.

SONG OF MYSELF (a ne POEM) – Govori u 1 licu , ali u formi obraćanja.

Kao kod Bodlera – Čitaocu.

Najobimnija u zbirci, posmatra se u odnosu na Bodlerovu "Čitaocu", obje su u 2.

licu. Himnična pjesma, obraća se običnom čovjeku, kombinacija ispovijesti i
himne. Stalno vezivanje scena iz njegovog života i refleksije tih scena. Ide se ka
univerzalnosti, svi su uključeni. Teme iz savremenog života + asocijativnost +
emotivnost + citati. Zastupa se motiv jednakosti, vjere u čovjeka. Ređaju se sva
moguća zanimanja, obične scene iz života...

6-ti odeljak

VLATI TRAVE – Puštanje da priroda zbori – kao I u pesmi SLUŠAM KAKO

AMERIKA PEVA. Oseća poljubac, izlazi u prirodu. Predstavlja prostorno
spajanje – ulice + priroda

Neko dete reče – šta je trava? Šta se sve vidi u travi – nema razlike
između života I smrti, starog I mladog, u njoj vidi I decu I starce I Boga.
Dok kod Bodlera imamo mitologiju, kod Vitmena imamo svakodnevicu.

31. odeljak – fascinacija svetom životinja.

 PRELAZAK PREKO BRUKLINSKE SKELE

Rođen je na Long Islandu u Njujorku, tj. na ostrvu. On je spojen

mostovima, spojen je sa Menhetenom ili Bruklinom. Dinamika grada
vezana je I za kopno I za vodu. Glavni prevoz je bila skela. To je mesto
gde se mogu skupiti svi – kod Vitmena junaci su svakodnevni ljudi. Vreme
je simultano (I sinhrono). Naizmenično niže slike – različito vreme I
različiti proctor, a slike se nižu.

POSLEDNJI PUT KAD JE CVETAO JORGOVAN U DVORIŠTU

1861. ukinuto ropstvo u Americi. (Linkoln) Iste godine ukinuto je kmetstvo

u Rusiji. 1865. Ubijen je Linkoln

Ova pesma je elegija (nosi sa sobom optimizam, ali ima tužan kraj). Kada
je Linkoln ubijen u pozorištu dolazi do nacionalne euforije. Za Vitmena ima
veliki značaj. Pokušao da napravi vrstu simbola ujedinjene Amerike. Ubijen
je u Vašingtonu, a sahranjen na jugu u rodnom mestu. Tako je njegovo
telo prošlo celu Ameriku. Ubijen je 15. Aprila – vreme kada cveta
jorgovan. Jorgovan je biljka koja dugo traje, živi preko 100 godina, a
listovi su u obliku srca. Drugo važno je da je vesnik proleća. Ima jak miris
I može biti u raznim bojama. Stanovništvo je bacalo jorgovan po putu
kada je Linkoln prolazio.

Zvezda severnjača I ptica drozd – iz porodice slavuja, peva u svitanje

predveče. Svitanje je nagoveštaj nečeg novog, a I sumrak je prelazni
trenutak. Zvezda severnjača – pojavljuje se kada je vedro. Ona je zvezda
vodilja – određuje sever kad nemamo kompas, ona je orijentir.

Kako se povezuju ova značenja – Ako se obnavlja proleće obnavlja se I

jorgovan, estetsko uživanje, noć – u vezi sa onim što više ne postoji.
Zvezda severnjača – stalno je na istom mestu, kao I misao o Linkolnu koja
ne prolazi. Drozd donosi novu vest. Proći će život, ali će se stalno
pojavljivati ono što će se opevati. Koristi ove smernice zato što su poznate
svima, to nije simbolizam.

2. Vitmen

Kod Vitmena nema pesimizma kao kod Bodlera. Prati elegiju I njenu tradiciju, sve
je moguce povezati. Voli elegiju jer se pisac suočava sam sa sobom.

3. Simultanost kod Vitmena i Bulgakova

-"U Vitmenovoj poeziji prisutna je tehnika montaze koja se ogleda u simultanom
prikazivanju prostora i vremena
Simultanost-istovremeno prikazivanje događaja, junaka ili predela koji su vremenski ili
prostorno udaljeni.Vitmen u pesmi ,,Prelazak Bruklinskom skelom" u istu ravan postavlja
generacije prošlih, sadašnjih i budućih vremena, a u nekim drugim svojim pesmama npr.
Pesma o ženi, on povezuje udaljene geografske topose, koje razdvajaju ne samo
kilometri nego i vekovi.

Prostorno spajanje – ulica+priroda

4. Moj kapetane - prepoznavanje

Analiza - Kapetan: Tri strofe organizovane, u prvom stihu prvu glas u drugom
drugi, u prvom dijelu strofe 1 dogadjaj u 2. drugi. Moze da bude prigodna
pjesma. Ispjevana u 3 strofe, u svakoj postoje 2 glasa i 2 dogadjaja. U 1.
apostrofira kapetana, au drugom dijelu govori iz treceg lica osim u 3. strofi gdje
u 1. licu kaze da ce nastaviti njegovim putem. U 1. strofi: "plovdba strasna
prodje, prebrodili smo teske bure,. blizu smo luke, ljudi klicu, ALI kapetan je
hladan i mrtav pao" i apostrofira ljubav. U 2. strofi poziva kapetana da ustane jer
se za njega cuju trube, pletu vijenci i svi su ga zeljni, ALI- to je san zao sto on
lezi hladan i mrtav pao. U 3. str. brod je na sprudu, bezbjedan, svi klicu, ali on se
tuzi dao "Palubom krocim gdje mi je kapetan hladan i mrtav pao"

Kapetan- je metaforična pesma u čast A. Linkolna, i odnosi se na njegov atentat i kraj

ropstva.

Moja sveska:

O Linkolnu, napisana 1865, a definitivno postal deo zbirke 1867. Pesma je u

vezanom stihu. Prvi deo je pisanu u drugom licu, a drugi deo je lična ispovest.
Drugi deo je pisan u kraćem stihu.

Slika broda I kapetana je sasvim jasna metafora. Ova pesma ima dva tona –
himnografski jer pominje sve što je učinio I tužni. Tako postiže emociju.

SIMULTANOST KOD VITMENA

Vitmen u pesmi 'Prelazak br skelom' u istu ravan postavlja generacije proslih,sadasnjih i

buducih vremena, a u pesmi 'pesma o meni' povezuej udaljene geografske topose.

 Naklonost ka naglasenoj individualnosti i originalnosti,isticanje pesnickog ja, praceno

osecanjem da je nemoguce potpuno preneti vlastite emocije drugima.Interesovanje za
prirodne pojave i muziku,odbacivanje formalnih kanona lirike(rezultat-prozaizacija
poezije i slobodan stih), negiranje granica medju knjiz. vrstama(epski zamah u lirici),
teznja ka jednostavnosti izraza.Slikanje pejzaza sa najsitnijim detaljima koji cine
svakodnevicu urbanog zivota-tehn. aparati, vozila,fabrike,masine..Novinarska tehnika
koja dovodi do prozaizacije i slobodnog stiha.Da bi objedinio nesrodne slike,okrece se
motivu putovanja,ali na nov,originalan nacin.Ne putuje fizicki,vec putuje pesnikov
duh,stvarajuci dozivljaj vremenske i prostorne simultanostiSlike iz istorije i savremenosti-
prozete i povezane nizovima udaljenih geografskih prostranstava.(Prelazak Bruklinskom
skelom i Pesma o meni)

Prateci ok vlastitih misli,medju prvima afirmise slobodnu asocijativnost,kao legitimni

literarni postupak, koji ce kasnije uticati na roman toka svesti.Opisavsi realnu
predmetnost uz pomoc slobodne asocijativnosti,on pre pojave filma nagovestava
mogucnost montazne tehnike pisanja,u kojoj istovremeno nizanje prostorno i vremenski
razlicitih pojava,predstavljaju apologiju zivota u svim njegovim oblicima.

Vlati trave izlaze ,dakle 1855  2 godine pre Cveca zla. Neki su ga smatrali simbolistom
pre simbolizma.Unosi novine u poeziju, pre svega na jezickom planu. Donosi
svakodnevni jezik koji pokusava da predstavi kao novi pesnicki jezik (za razliku od
romanticara). Oslobodjena rima, ukida granicu izmedju stiha i proze. S obzirom da nema
strime paralelizme postize ritmickim obrascima iz engleske Biblije. U Vlatima trave je
dominantna entuzijasticka poetika. Zbirka nadahnuca. Teme su u vezi sa gradjanskim
drustvom. On voli civilizaciju, u njoj ne vidi odvratnost kao Francuzi  Peva o demokratiji,
napretku, unosi optimizam, slavi slobodu i Ameriku. Ciklus o Linkolu pa tu nesto o
jorgovanu drozdu i to. Pesme o sebi donekle autopoeticne, izrazava i neke svoje
filozofske stavove.

 Vlati trave- posebnost u mnozini. Trava raste u busenovima, ali je ipak sacinjena od
pojedinacnih vlati

Blok

Skiti - Uglavnom govori o tome kako je Rusija na razmedji izm. Istoka i Zapada, kako je
Evropa iskoristavala u ratovima, ali on sad kao poziva na prijateljstvo inace kao Rusija
vise nece biti tako dobra 
To je drevni narod, nestao pre pojave hriscanstva.Bili su nomadski, plemenski narod koji
nije bio borben, zato je unisten od germanskih naroda. Duh tog naroda se prenosi na
Slovene koji zive izmedju Zapada i Istoka. Pesma nastaje 1918. i poziv je Rusiji da
reaguje, da ne bi dozivela sudbinu Skita. Skrenula je paznju na Lisabon, Mesinu i
Pestum, povezuju ih zemljotresi, bogatstvo umetnickim delima. Pomenuta je
intertekstualnost. Jos ne spremam IV, pa ne umem ovo da povezem. 

Neznanka
Neznanka - Pesma e ispevana u 13 katrena,objavljena 1906. Prvu celinu pesme cine
prve cetiri strofe i u svakoj od nji se prikazuje sta se desava vecerima na planu
svakodnevnog zivota u predgradju. Nema idealizacije takvog zivota,vec ga realisticki
slika ('razleze se decji plac','sokaci su u prasini skriveni').U drugom delu,5.i 6.strofi
upoznajemo se sa lirskim subjektom ciji je jedini drug licni odraz u casi.U trecem delu je
san('ili san to vara mene').Tu vidi zenu otmeno i moderno odevenu(sesir s crnim
perjem,sjajni prsten na ruci,svilen ahaljina).Ne zna da li je stvarna,cini mu se da ga
gleda kroz tamni veo,potpuno je opcinjen njome.Na kraju pesme pesnik zaklkjucuje da
je u vinu istina.Pijanstvo dobija novi smisao,istina nije u sivilu svakodnevnice,vec u
napustanju iste,u snovima o uzvisenom,u stvaralackoj imaginacij koja je sposobna da
stvori paralelnu stvarnost

Kulikovo polje - napisana 1908.snevanje o buducnosti.Mesto za koje se vezuju

uspomene na bitku u kojoj su ucestvovali Rusi pobedivsi Tatare.  U melanholicnom
pejzazu,medju zutim stenjem i mirnim vodama sa snaznom tugom oseca jade svoje
zemlje a gomilanje olujnoh oblaka,krvavo crveni suncev zalazak,konj koji galopira
ravnicom bude u njemu predosecanje.U ponoc strepnju pojacavaju krici labudova,on
cuje glasove koji mu govore da se sprema rat.Sa zorom,ti glasovi nestaju ali on i dalje
oseca rusiju,ocekuje veliki pozar i mada se sa mocvare spusta magla on se priseca
glasova bitke i zna da je to pocetak velike revolucije,da je kucnuo cas.
Blok je osetio da ce drevna kob krvoprolica koja je bila sudjena njegovoj zemlji uskoro
ponovo da se potvrdi.Ciklus je posvecen secanju na istorijske bitke koje su oznacavale
pocetak oslobodjenja od ropstva.

"Ulica,fenjer,apoteka"-pisao je kratkim i neobuzdanim recima,o tuposti i praznini koja

vlada svuda u svetu.Kompozicija je zatvorena.Pesma poseduje sumoran ton.Sve se vrti u
krug,istim redom.Pesnik ne vidi izlaz iz te situacije.Kada je izbio rat njegova poezija je
pronasla novu snagu u uzasu i sazaljenju koje je osecao zbog besmislenog razaranja.

Rembo Samoglasnici

Samoglasnici imaju vizuelno značenje (ako slova gledamo u alfabetu). Glasovi I

boje se spajaju u jedno – sinestezija. Na kraju O plavo ide ka nebesima. Dakle,
pesma ide odozdo ka gore, iako Rembo kaže dag a baš briga za sva pravila.
Korset spaja dva najerotičnija dela na ženskom telu. Slovo A je intimni deo, a
slovo E simbolizuje ženske grudi (simbolika ženskog tela). Slovo I je symbol
muškog tela.
Može se tumačiti na puno načina. Alhemija reči. Alhemija razlaže elemente I
ponovo ih slaže. Reči se razlažu u vizuelnom i u čulnom.

A- dlakav i crn trup. Prvo slovo. Vezuje se za ono 1.zivotimjsko bitisanje gde se svest jos
nije razvila. To je zaboravljen dan stvaranja kad su zivele samo bube,muve koje zuje
nad raznim smradom. E-bele boje odn. Kopija gordih santi. Predstavlja zensko
nacelo,ovaplodjenje svega trpnog u bitisanju. U franc.jez. Je mukli samogl. I pocetno
slovo reci ONA
 I-crvene boje, ispljuvak krvi onih lepih usana. To je boja zivota,krv
majke,prirode,pesnika,krv koja hrani njegov zivot, duh, lirizam. Prodornog je zvuka,kida
zivce kao kreda kad skripi. U franc.jez je pocetno slovo Ona

U- je zelene boje,donosi smiraj, boja nade i devicanstva. To je muski duh koji donosi
sirenje i oslobadjanje coveka od nistavila,sledjenog zivota. O- Plave boje,ima oblik bez
pocetka i kraja. Oznacava omegu,ono je ono apsolutno , koje Rembo trazi. Simbolizuje
kruzenje stvari i ponovno uspostavljanje prvobitnog jedinstva. To je pocetno slovo reci
OKO

PIJANI BROD

Kompozicija Pijanog broda prikazuje se kao navigatio vitae, tj.sklonost da se život

prikaže kao putovanje vodom. Od Bodlerove lirike koja prikazuje jednim delom čovekov
život kao putovanje brodom, postala je ova slika uobičajena za pesnike francuskog
sibolizma. Treba napomenuti da se Rembo odvaja i u upotrebi jezičkih sredtsva, dok se
kod Bodlera jasno poredi sa životom, kod Remboa se ne upotrebljava komparacija,
nema simboliziranog JA.Samo još iz toka kretanja brodom mi zaključujemo da se radi o
sudbini ljudi.Sam tekst pesme je zapravo apsolutna mefora koja izjednačava datu sliku u
pesmi sa onim što iz nje prosishodi kao simbolizirano JA (ali nema poređenja kao kod
ostalih simbolista). Isto tako pesma poseduje neke elemente koji su mogli biti šokantni
za vreme kada je nastala: pesnik upotrebljava jarke boje, to je element koji je
karakterističan za slikare 20.veka. Na primer: ljubičaste magle, zelena noć. Upadljiva je
negativna priroda crvenog i crnog: prva ima erotski naboj, a druga je asocijacija na smrt
i truljenje.
Napisao ovu pesmu da se pokaze pred Verlenom. Pesma je data sa stanovista broda.
Dolazi do zamene percibilnosti. Govori se kao da ga neko drugi posmatra, a on zapravo
prica sam o sebi (brod). Ima dosta slika, resenja koja imaju za cilj da prodrmaju. Pijani
brod sugerise pomerenu svest, vestacki rajevi podizu svest. ... U pesmi nije Devica
Marija, ali moze da bude... Prvo je rec o putovanju, ali nije pravo putovanje vec
putovanje

RILKE

 IZ SKRIPTE: "Nove pesme:

-Panter (Tigar) – slika zveri zatvorene u kavez, sputane rešetkama. Pesnik se poigrava
sa perspektivama posmatrača i predmeta, čitalac stiče utisak da se i sam nalazi u
kavezu.
-Vrteška (Karusel) – vrteška se javlja kao simbol života, počinje slikom u kojoj niz
šarenih konja (raznolikost života) odloleva smrti svojim stavom, iako je ona neizbežna.
Na toj vrtešci života nalaze se različiti ljudi. Ton pesme je veseo, sve do poslednje
strofe, kada dobija melanholični i prizvuk i kontrastira ostalim stihovima – život je
besciljan, slep, a pre svega

konačan, njegovo kruženje vodi u neminovnu smrt.

Devinske elegije predstavljaju jedno od Rilkeovih najznačajnijih i najoroginalnijih dela.

Tu njegova poezija dobija subjektivan i duboko intimni izraz, što je iskazano i u samom
naslovu. Ton se kreće od melanholičnog do optimističnog, a stih je slobodan, poezija je
oslobođena svih stega. Vedar ton i nada javljaju se u poslednjim elegijama. U Desetoj
elegiji čak se i Smrt javlja kao podsticaj, samoprevazilaženje, sticanje novog i bogatijeg
iskustva.

-Deveta devinska elegija – pesma počinje pitanjem lirskog subjekta zbog čega je
život vredan kada je tako kratak, kao osmeh vetra (neobično poređenje). Prisustvo na
svetu znači mnogo, iako je jednokratno i kratkotrajno, zaključak je do kog se dolazi.
Pesma dobija metafizički prizvuk – uloga čoveka je da stvarima da značenje, da ih
obogati. Tako na primer za zaljubljene vskaka stvar postaje izjednačena sa zanosom.
Kroz pesmu se provlači i motiv prolaznosti. Pesnik stvari persnofikuje, one žive, misle i
razmeju. Pesma se završava stihovima koji podsećaju na odu u slavu zemlje i života. Od
postupaka Rilke koristi simbole i slobodnu asocijativnost."

T.S.Eliot

1. Intertekstualnost kod Eliota I Bulgakova

Motiv puste zemlje, Dijaninog gaja, obešenog grada (tarot)… Frejzer “Zlatna
grana” I Veston “Od ritual do romance”: moto Petronije “Satirikon”; Dante
Božanstvena komedija” lutanje po paklu – lutanje po nestvarnom gradu
Londonu; lik ribara iz Šekspirove “Bure”; likovi Tristana I Izolde iz
srednjovekovne pesme I Vagnerove kompozicije; Bodler; Budine propovedi…

2. Eliotova pesma

 Pesma je posvecena Ezri Paundu, kome Eliot u posveti priznaje svoj dug i ispoljava
svoju naklonost prema novom postupku koji je otkrio kod Paunda. Paund je bio jedan od
prvih pesnika engleskog jezika cija je poezija, s jedne strane, nastojala da izrazi svest
modernog coveka, a s druge strane da unese odjeke iz proslosti, cesto putem citata i
tako naglasi suprotnost sa sumornom sadasnjoscu. Kad je u"Pustoj zemlji" naumio da
napise pesmu o nemoci i nedovoljnosti modernog sveta, Eliot je resio da mu je potreban
Paundov metod -fragmentarnost, nabijenost knjizevnim citatima i aluzijama. "Pusta
zemlja" je teska pesma, ciji predmet i glavnu nit nije lako odrediti, u njoj se
upotrebljavaju novi i raznovrsni simboli i ona je potpuno simbolicna. Eliot je od Paunda
preuzeo koriscenje tudjih citata. On aludira na 35 raznih pisaca i prilagodjava ih svojim
potrebama i navodi pasaze na 6 stranih jezika, ukljucujuci i sanskrit. Od Paunda je
preuzeo i isprekidani razvojni postupak u kom nema jedinstvene motivacije, nego je
vazan emocionalni niz, dejstvo koje simboli vrse na citaoce onim redom kojim se
pojavljuju. Neprekidni niz prizora i slika, koji se medjusobno stapaju i prividno nemaju
logicne veze, nosi nas iz jednog stanja u drugo i pobudjuje razne emocije. Simboli u
pesmi stvaraju duhovna i osecajna stanja koja nisu jasna i koja bi izgubila svoj sustinski
karakter da su odredjenije prikazana. Pusta zemlja ove pesme je simbol uzet iz mitao
svetom Gralu- to je pusta i nerodna zemlja, kojom vlada impotentni kralj u kojoj usevi
ne samo da ne dozrevaju i zivotinje se ne mnoze, vec su i sami stanovnici izgubili moc
da radjaju decu. To stanje se moze popraviti jedino odgovarajucim carobnim cinom,
koje obicno izvodi neko ko seksualnim odnosom prekida tu kobnu sterilnost. Eliotova
pesma govori o sprzenoj zemlji kojoj je potrebno osvezenje i novi zivot. Njena sterilnost,
razume se, nije fizicka nego duhovna i njeno osecanje nemoci je kobna bolest duse.
Kroz celu pesmu prisutan je pesnikov uzas od vulgarnosti i stidljiva simpatija prema
obicnom zivotu, asketsko uzmicanje pred seksualnim dozivljajem i ocaj pri isusivanju
izvora seksualne emocije i posezanje za religioznom emocijom, koja bi mogla da je
zameni.
Zedj puste zemlje prikazana je preko raznih ambijenata i licnosti. Jedan prizor nestaje u
drugom prizoru, jedna licnost nestaje u drugoj, da bi najzad ostao samo jedan prizor i
ne vise od 3 licnosti.. Pesnik pola vremena provodi u stvarnom svetu savremenog
Londona, a pola vremena u divljini srednjovekovne legende. Prva scena pesme potice iz
jednog legendarnog grada, Jezekilja, da bi se uskoro pretvorila u ogroman moderan
grad-slika zenske spavace sobe, gde vetar zvizdi ispod vrata, pusta jesenja Temza, kanal
iza plinare, prljavi daktilografkinjin stan-a zatim se vraca svom prvobitnom obliku, gde se
tema bezvodne zemlje ponavljai prosiruje. Voda za kojom pesnik cezne u sumracnoj
pustinji svoje maste treba dautoli duhovnu zedj koja ga muci u londonskom sutonu. Sve
te naizgled razlicite scene u pesmi vidovi su iste jalovosti i osujecenosti, i to je osnovni
motiv pesme. U razlicitim raspolozenjima, pesnik prikazuje tu osnovnu situaciju ponekad
sa ironijom, ponekad sa dramskom napetoscu, ponekad sa tragicnom prenerazenoscu i
histericnom uzasnutoscu. Takva raznolikost raspolozenja u velikoj meri povecava znacaj
i istinitost pesme.

О интертекстуалности Палимпсест – модерна метафора, метафора за

интертекстуалност, материјал за писање (пергамент) – читајући дело препознајемо
утицаје другог дела. Или, боље речено, када састружемо са пергамента оно што
смо писали - остају трагови, тако и у сваком тексту постоје трагови оног бившег
текста, и палимпсест је за то метафора.
Интертекст је текст који је преображен (скраћен, продужен или измењен на неки
други начин) неким другим текстом.
Појам интертекстуалности везујемо за Борхеса и Булгакова.
copy-past iz skripte odavde

 Intertekstualnost – predstavlja osobinu teksta koja se zasniva na njegovoj

unutrašnjoj povezanosti sa drugim tekstovima. Termin prvi put upotrebljava Julija
Kristeva i ona intertekstualnost tumači kao odliku svih tekstova, ne kao postupak ili
efekat. Ovakvo shvatanje je slično poststrukturalističkom po kome se tekst posmatra u
zavisnosti od drugih tekstova i u odnosu prema njima, kao deo jedne kulturne
ostavštine. Na taj način intertekstualnost se ne bavi pručavanjem uticaja nekog pisca na
neki tekst. Drugačije stanovište zastupa Ženet koji intertekstualnost posmatra kao
konkretno prisustvo jednog teksta u drugom, kao što je slučaj sa citatom, aluzijom,
plagijatom
Marsel Prust

1. Afektivno secanje u romanu Jedna Svanova ljubav/ Afektivni postupak kod

Prusta
- Govori uopšteno o stvarima koje ga sećaju na mladost, sve stvari ga
sećaju na mladost. Tu čar stvarima davala je Odeta.
- Ventejeva sonata
- Kao da je muzika imala nekakvo elektivno dejstvo na duhovnu jalovost
od koje je patio. Tražio je dugo kojoj sonata pripada, ali sad kad je čuo
nije više mogao da je ispusti, deo te sonate ga je jako uzbuđivao.
Prerastao je u sećanje na Odetu. Asocijacija za večere kod
Verdirenovih.

2. Deo cega je Jedna Svanova ljubav, narativni postupci

Za narativni postupak vezano je još I afektivno sećanje – iracionalno sećanje, sećanje čula koje
nas stavlja u određen raspoloženje. Naracija se ostvaruje I iz ugla deteta, I predstavlja pokušaj da
se obnovi sećanje iz datog vremena. Vaskrsavanje prošlosti predstavlja literarni pokušaj da se
prevaziđe smrt. Pripovedački postupci su još I retrospekcija (:"Pripoveda nam priču, sa čestim
retrospekcijama. Npr kaže kako je Odeta najavila da će dovesti Svana kod Verdirenovih, a zatim
nam tek priča kako je do toga došlo"). I anticipacija (analepsa, prolepsa, metalepsa). Na taj način
roman je istovremeno okrenut prošlosti I budućnosti.

Jedna Svanova ljubav je priča o ljubavi, usmerena na pojedinca I njegov unutrašnji svet I
osećanja. To je ljubav Svana prema kurtizani Odeti de Kresi. Istovremeno, pored psihološke
svesti, Prust daje I prikaz društvene svesti. U prikazu Svanove ljubavi Prust koristi doživljeni
govor I tok svesti – o Odetinim ljubavnicima čitalac zna isto koliko I Svan, I sa Svanovim
saznanjima rastu I čitaočeva (slično odnosu Šarla I Eme Bovari). Svanova osećanja prema Odeti
kreću se od ravnodušnosti do opsesije, dok u Odetina osećanja u opadanju. Njegova ljubav
prestaje da bude ljubav prema osobi, već opsednutost ličnim doživljajem, a simbol te ljubavi je
Ventejeva sonata. Na kraju junak uspeva da vidi sebe i postaje svestan izgubljenog vremena"

Za doživljeni govor bih navela bilo koju od situacija u kojima on razmišlja o Odeti - npr. kada
počne da uočava njenu hladnoću, on joj šalje cveće i nakit kako bi ona bar za trenutak, dok prima
poklon, mislila na njega i da bi na taj način sačuvao ono divljenje i zahvalnost prema njegovoj
velikodušnosti itd. Doživljeni g. je predočavanje misli i osećanja junaka unutar pripovedanja u 3.
licu. Ovo je moje mišljenje, ne nađoh nigde ništa o tome...

Jos nesto iz sveske - udvajanje vremena je jako vazno. Glas i pripovedanje su dve
razlicite stvari. U srpskom jeziku mozemo govoriti samo o perfektu, pluskvamperfekat i
imperfekat su retki, a aorist se skoro izgubio. Francuski je skroz drugaciji, aorist je
veoma ziv. Prust se diferencira imperfektom i aoristom.
Vreme je glavni junak, a vreme ne postoji bez secanja. Secanje moze biti i trenutak i
trajanje. Sklonost ka fragmentarnosti jeste odlika romana moderne proze. Secanje
izvlaci fragmente iz radnje koja traje. U Svanovoj ljubavi sve je usredsredjeno na ljubav.
Muzika postaje lajt motiv. To je nesto sto se provlaci kroz celo delo. Ovaj lajt motiv j
epodlozan promenama u odredjenim delovima. Stalno variranje muzicke teme. ....
Razumevanje samog sebe - Svan objasnjava sebi svoju ljubav - on je sebican, egoisticno
proyivljava sebe. Zaljubio se u nju, a ona nije nista sto mu odgovara. LJubav otvara
mogucnost da prodremo sami u sebe. Kroz nju dozivljavamo i vanvremenski dogadjaj.
Vrlo bitno za poimanje Pusta je njegov genijalni zaključak - vrijeme spaja, prostor
razdvaja. A tu se već nadovezujemo na Ajnštajnovu Specijalnu teoriju relativnosti i na
Bergsonovu razvojnu filozofiju.

 “Mala fraza se, za Svana, i dalje vezivala za ljubav koju je osećao prema Odeti. On je
dobro osećao da je ta ljubav nešto što ne odgovara ničemu spoljnom, što je sporno za
sve druge osim za njega; uviđao je da Odetine osobine ne opravdavaju što on toliku
vrednost pripisuje trenucima koje provodi s njom. I često u časovima kad bi razboritost
sama gospodarila Svanom, poželeo bi da prestane žrtvovati tolike intelektualne i
društvene interese toj izmišljenoj radosti.
 Ali ta mala fraza, čim bi je čuo, umela je da u njemu oslobodi prostor koji joj je bio
neophodan, i srazmere su u Svanovoj duši time bile izmenjene; jedan okrajak obezbeđen
je bio u njoj za tu nasladu koja ni sama, opet, nije odgovarala nikakvome spoljnom
predmetu, a koja se ipak, umesto da bude čisto individualna kao što je ljubavna naslada,
nametala Svanu kao nekakva stvarnost iznad konkretnih stvari... A zatim, onome što je u
Odetinoj ljubavi moglo biti pomalo plitko i razočaravajuće, mala fraza je dodavala,
stapala sa tim svoje tajanstveno suštastvo. Kada bi čovek video Svana dok sluša tu frazu,
pomislio bi da on to uzima neki anestetik koji daje više dubine njegovom disanju.”

“VENTEJEVA SONATA”- vraćala je u njemu sećanja kad je Odeta još bila zaljubljena
u njega; vreme kad je bio srećan. Mala fraza iz Ventejeve sonate je zauvek oličavala
osobenu I neuhvatljivu suštinu te izgubljene sreće; I Svan ponovo ugleda sve: snežne,
kovrdžave lattice hrizanteme koju mu je ona dobacila u njegovim kolima I koju je
pritiskao na usne, adresu u reljefu “Zlatne kuće” na pismu u kome je pročitao da joj ruka
još drhti dok mu piše, I kako su joj se obrve skupile kad mu je molećivim glasom rekla da
neće još dugo proći dok joj se ne javi, osećao je miris frizerovog gvoždja kojim mu je
doterivao kosu, pa čestih pljuskova tog proleće, I ledenog vraćanja kući u kočiji po
mesečini, sav taj splet duševnih navika, prolaznih utisaka pojedinih godišnjih doba,
čulnih reakcija koje behu raspostrle jednoliku mrežu u koje mu je telo bilo ponovo
ulovljeno. I poverovao je da će moći ostati samo na tome, da neće morati upoznati boli.

 Ovaj roman (mada je ovo predavanje za ceo roman U potrazi za izgubljenim

vremenom) se moze odrediti na vise nacina - roman ispovesti, roman sazrevanja, roman
koji krije klice filozofske egzistencije, ali ovo je pre svega roman-esej. Esej podrazumeva
siroko otvaranje misaonog toka. Vodi racuna sta kaze, ali i kako kaze. Esej je
razmisljanje o umetnosti. Omogucava da se u jedno povezu slikarstvo, knjizevnost,
muzika

3. Jedna Svanova ljubav narativni postupci – slobodna asocijativnost

(Ventejeva sonata), ona je primer I za lajtmotiv
Pisac se javlja na nekim mestima, iako priču počinje o Svanu. Na jednom mestu
reći će nam da je Svana zapravo poznavao njegov deda, pisao je Prustovom
dedi, ali ga je ovaj izbegavao zbog njegovog nestalnog karaktera I jurenja žena

Pripoveda nam priču, sa čestim retrospekcijama. Npr kaže kako je Odeta najavila
da će dovesti Svana kod Verdirenovih, a zatim nam tek priča kako je do toga
došlo.