^ЛВСОЗИТГПГКА

^ з а р м а рк о »и к < у веО ^>

К 1574
001002864 С0В155 0
I РЕТ
5ЕТКА

ИЗДАЊЕ КЊИЖАРНИЦЕ
ТОМЕ ЈОВАНОВИЋА И ВУЈИЋА, БЕОГРАД
„ЗЕЈ1ЕНИ ВЕНАЦ“
Г ;.......... Цена б. динара
тч
Н. В. ГОГОЈБ

ПОРТРЕТ
П Р И П О В Е Т К А

ПРЕВЕО С РУСКОГ
Д, Н. ЈОВАНОВИЋ

1930
ИЗДАЊЕ КЊИЖАРНИЦЕ
ТОМЕ ЈОВАНОВИЋА И ВУЈИЋ^А, БЕОГРАД
„ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ“.

10'
 ДЕО !.

Нигде се није толико света скупило као пред

дућанчетом са сликама у Шчукиној чаршији. То
дућанче изгледало је заиста као нека разноврсна
збирка ретких ствари. Слике су већином биле ра-
ђене масном бојом, премазане тамно зеленим ла-
ком, у тамно жутим варклаисаним оквирима. Зима
са белим дрвима, сасвим црвено вече, налик на ру-
менило пожара, фламандски сељак са лулом и сло-
мијеном руком, више налик на ћурана у нарукви-
цама, него на човека, — то им је обичан предмет.
Овоме треба додати неколико гравира, портрет
Хозрева Мирзе са овчијом шубаром, портрети не-
каквих ђенерала са тророгим шеширом и кривим
носевима. Осим тога на вратима таквог дућана ви-
се свеске производа на великим листовима, који
сведоче о природном дару руског човека. Иа јед-
ном је била царица Миликтриса Карбићевна, на
другом град Јерусалим, по чијим је кућама и цр-
квама без церемоније била намазана црвена боја,
која је захватила нешто земље и два руска сељака
у рукавицама. Купаца оваких производа обично
нема много, али је зато сијасет гледалаца. Пред
њима зацело већ зија какав аљкави слуга, држећи
у руци порције са ручком из кафане за свога го-
сподина, који ће без сумње сркати доста хладну
супу. Пред њим зацело већ стоји војник у шињелу,
тај каваљер телалнице, који продаје два перореза,
и трговкиња из Охте са котарицом пуном папуча.
Сваки се на свој начин одушевљава; сељаци обично
дирају прстом, каваљери гледе озбиљно, слушчад
4

и шегрти смеју се и задиркују један другог кари-

катурама, стари лакеји у сивим огртачима само за-
то гледају, да би ма где прозевали, а трговкиње,
младе Рускиње, долазе по природном нагону да
чују шта свет говори, и да виде шта то свет гледа.
У тај мах нехотице застаде пред дућан мла-
ди уметник Нартков, који је туда пролазио. Стари
огртач и обично одело показивали су човека, који
се сав предао свом послу и.није имао времена ми-
слити на своју одећу, која увек има неку привлач-
ност за младеж. Он стаде пред дућан и с почетка
се у себи смејао тим наказним сликама. На послет-
ку и нехотице стаде размишљати коме требају ти
производи. Што руски народ гледа Ј е р у с л а н о в
Л а з а р е в и ч е ј, о б ј е д а л и опивал, Тому
и Ј е р е м у, то му није било чудно, јер је те ства-
ри народ разумевао; али где су купци оних ша-
рених, прљавих, масних слика? Коме требају ти
фламандски сељаци, ти црвени и плаветни преде-
ли, који показују неку тежњу за вишим степеном
уметности, али у којима се изразило сво њено по-
нижење? То као да нису били радови ђака само-
ука; иначе код њих поред све безосећајне кари-
катурности целине, ипак би се показао неки полет.
Али ту се видела проста глупост, слаба, немоћна
бездарност, која је самовољно стала међу уметно-
сти, а место би јој било међу обичним занатима,
— бездарност, која је ипак била верна свом позиву
и у саму вештину унела свој занат. Све те исте бо-
је, тај исти манир, та иста наметљива и навикнута
рука, која је више припадала каквом невешто на-
чињеном автомату него човеку.
Он је дуго стајао пред тим ружним сликама,
на послетку није већ ни мислио на њих. А међу-
тим дућанџија, риђ човек у сивом огртачу, са бра-
дом, коју још од недеље није бријао, већ му је
одавно објашњавао, цењкао се и погађао се за
цену, а још није знао шта му се допало и шга му
треба.
 &

— Ето за ове сељаке и за пределћић дајте ми

бељца. Какав је то живопис! Чисто очи засене.
Тек што сам их добио са берзе, још ни лак се није
осушио. Или ево зима — узмите зиму; петнаест
рубаља; та сам оквир шта стоји! Каква је то зима!
Ту трговац мало зврцну по платну, да би мож-
да показао сву доброту зиме.
— Заповедаге ли да их одмах повежем и да
их дам за вама понети? Где изволите становати?
Еј, дечко! Дај амо канап.
— Чекај, пријатељу, не жури се тако! рече
уметник, који се прену, кад виде да се препредени
трговац сасвим озбиљно латио да их одмах везује.
Мало му је стидно било да ништа не узме, а то-
лико је био у дућану.
— Чекај мало, рече он; хоћу да видим има ли
Што овде за мене.
Он се сагне и стаде дизати са земље нагоми-
лане, отрцане прашљаве старе слике, које као да
нису ни у шта држане. Ту су били стари породични
портрети, чији потомци не би се можда нашли,
да се по свету траже; ту су биле сасвим старе сли-
ке, непознате, са продртим платном; оквири, оста-
ли без позлате, једном речи, сваки стари шљам.
Но уметник је стао разгледати мислећи у себи;
„Можда ће се нешто и наћи“. Он је не једанпут слу-
шао приче о том, како су се код телала по каткад
налазиле у гомили слике великих уметника.
Продавац, видећи куда је забасао, остави се
своје наметљивости, узе своје обично понашање,
и опет се намести код врата, позивајући пролазни-
ке и показујући им руком на дућан:
— Овамо, брате, ево слика! Ходите, ходите!
добили смо са берзе.
Тако се већ много навикао и већином узалуд,
доста се наразговарао са телалином, који је стајао
спрам њега, такође код врата свога дућанчића, и
на послетку сети се да је у његовом дућану купац,
окрену свету леђа и оде унутра.
€

— Шта је, господине, јесте ли штогод иза-

■брали?
Но уметник је већ неко време стајао непомич-
но пред једним портретом у огромном некад див-
ном оквиру, на коме су сад једва сијали трагови
позлате.
То је био старац са лицем бронзане боје, суво-
њав и коштуњав; изгледало је да су црте лица би-
-ле ухваћене у тренутку грчевитог покрета и нису
биле хладне као на северу: у њима је био утиснут
ватрени југ. Био је одевен у широком азијском
оделу. Ма како да је портрет био оштећен и праш-
њав, но кад је успео да са лица очисти прашину,
видео је трагове рада великог уметника. Изгледа
да поргрет није био довршен; али снага кичице
била је изванредна. Од свега очи су биле необичне,
јер је уметник код њих употребио сву снагу кичи-
це и све своје настојање. Оне су просто гледале,
гледале шта више из самог портрета, као да кваре
хармонију својом чудноватом живошћу. Када до-
несе портрет код врата, очи су још јаче гледале.
Готово исти утисак оне су учиниле и на народ. Же-
на, која је стајала иза њега, викну: „Гледа, гледа!“
и устукну натраг. Он осети нешто непријатно ње-
му само неразумљиво и метну портрет на земљу.
— А шта, узмите портрет! рече трговац.
— А колико?, рече уметник.
— А што да га зацењујем? Дајте три четвр-
така.
— Не.
— Но, па шта дајете?
—•Двадесет пет копејка, рече уметник спре-
мајући се да иде.
-— Какву ви малу цену дајете! та за двадесет
копејка не можеш оквир да купиш! Господине, го-
сподине! вратите се! бар десет копејка још додај-
те. Узмите, узмите, дајте двадесет пет копејка. Не-
ка је са срећом, ово је данас први купац. — Затим
 /

махну руком, као да је хтео казати: „Што му дра-

го, нека иде слика до ђавола!"
Тако је Чартков сасвим неочекивано купио
стари портрет и у исто време помислио: „Зашто
сам га купио? што ће ми?“
Али ништа се није могло. Извади из џепа два-
десет пет копејка, даде трговцу, узе портрет под
мишку и понесе га са собом. Путем се сети да су
ових двадесет пет копејки, које је дао, били у ње-
га последњи. На једанпут му мисли помрчаше; обу-
зе га нека туга и равнодушна пустоћа. „До ђавола!
гадно је на свету!“ рече он са осећањем руског чо-
века, у кога су послови рђави. И готово машинално
пође брзим корацима неосетљив према свему. Лепа
светлост вечерњег руменила остала још на поло-
вини неба, куће, окренуте на тој страни, једва су се
још сијале од његове топле светлости; а међу тим
већ је хладно плаво сијање месеца постало јаче..
Полупрозрачне лаке сенке падале су на земљу, које
су куће и ноге пешака одбацивале. Уметник је већ
почео мало по мало погледати у небо, озарено не-
каквом прозрачном, танком и сумњивом светлош-
ћу, и готово у исто време излетеше из његових
уста ове речи: „Какав лаки тон!“ и речи: „Досадно,
ђаво носио!“ и пође брже придржавајући портрет
који му је непрестано клизио испод пазуха-.
Уморан и сав знојав довуче се до куће у пет-
наестој линији, на Васиљевском острву. С муком
и одмарањем пењао се по степеницама исполива-
ним помијама и украшеним траговима мачака и
паса. Није било одговора на његово куцање у вра-
та: Слуга није био код куће. Он се наслони на про-
зор и хтеде стрпљиво чекати, када се на послетку
чуше иза њега кораци момка у плавој кошуљи,
који му је доносио јело, био му модел, трљао боје
и прао собе које је и он прљао својим чизмама.
Момак се звао Никита и проводио је све време
пред капијом, када господин није био код куће.
Никита се дуго мучио да увуче кључ у браву, која
8

се у мраку није вндела. На послетку врата се отво-

рише. Чартков уђе у своје предсобље несносно
хладно, како увек бива код уметника, што уоста-
лом они не опажају. Не дајући огртач Никити, он
у њему уђе у свој атеље — квадратну собу, велику,
али пониску, са замрзнутим прозорима, украшену
разним уметничким стварима: комадима гипсаних
руку, оквирима, разапетим платном, скицама, по-
четим и баченим, драперијама разастртим по сто-
лицама. Био је јако уморан, скиде огртач, метну
расејано портрет између две омање слике и баци
се на узан диванчић, о коме се не може казати да
је превучен кожом, јер је ред бакарних ексера, ко-
ји су је негда држали, одавно већ остао сам за се-
бе, а кожа је такође горе остала сама за себе, тако
да је Никита утурао под њу црне чарапе, кошуље
и све неопрано рубље. Мало је поседео, па се ис-
пружио, колико се могло испружити на овом ус-
ком дивану и на послетку затражио свећу.
— Свеће нема, одговори Никита.
— Како — нема?
— Још синоћ није било, рече Никита.
Уметник се сети да заиста још и синоћ није
било свеће, умири се и ућута. Каза слуги да га сву-
че и обуче своју јако изношену кућњу хаљину.
— Ето, и газда је био.
— Но, долазио за паре? Знам, рече уметник
одмахнув руком.
— С ким?
— Не знам с ким . . . некакав чиновник из
кварта.
— А шта ће чиновник из кварта?
— Не знам шта ће; кажу зато што није плаће-
но за стан.
— Но, шта ће из тога изаћи?
— Ја не знам шта ће изаћи. Он рече: „Ако неће,
онда, вели, нека се сели из стана“. Хоће сутра обо-
јица опет да дођу.
 џ

— Па нека дођу, рече Чартков са тужном рав-

нодушношћу и мучно расположење обузе му душу..
Млади Чартков је био уметник са даром, који
је много обећавао. Његова кичица одликовала се
настојањем, комбиновањем да се снажним поле-
том приближи природи.
—'Видиш, брате, не једанпут му је говорио-
његов професор, ти имаш дара; грехота је да га
упропастиш; али ти си нестрпљив; кад тебе нешта
примами, кад се теби нешто допадне, ти се тиме
занесеш, а све остало је теби ништа, нећеш на то
ни да гледаш. ГТази да не постанеш помоДни живо-
писац; код тебе и сад већ почињу да јако дрече-
боје; цртеж ти није тачан, а каткад и сасвим слаб,
линија се не види; ти већ трчиш за помодним-
осветлењем, за оним што прво пада у очи — пази
да не упаднеш у енглески манир. Чувај се, тебе већ
почиње привлачити свет; већ видим на теби ки-
цошки огртач, фини шешир . .. Оно је примамљи-
во, могу се сликати помодне сличице и пртретићи-
за новац; али на том се дар упропашћује, а не раз-
вија се. Трпи. Размисли о сваком послу; баци пара-
дирање — остави друге да купе новац — твоје од
тебе неће отићи.
Професор је имао у нечему право. И заиста
нашем уметнику каткад се хтело да се покаже, да
се проведе, — једном речју, да којегде покаже-
своју младост; али при свем том он је могао себе
да савлада. Он је каткад могао све заборавити, ка-
да је узео кичицу, и растајао се од ње не друкчије
но као од дивног прекинутог сна. Укус му се оче-
видно развијао. Још није разумевао сву дубину
Рафаилову, али се већ одушевљавао брзом, широ-
ком кичицом'Гвидовом, заустављао се пред пор-
третом Тиџарановим, усхићавао се фламандцима,
Још потамнели облак, који је покривао старе сли-
ке, није сасвим нестао пред њим; али је он већ не-
што у њима прозирао, иако се у души није слагао-
са професором, да су стари уметници тако непо-
10

стижно измзкли од нас. Њему ее шта више чкнило,

да их је деветнаести век у нечем знатно претекао,
да је подражавање природи некако постало сад
јаче, живље, ближе; једном речју, он је у том слу-
чају мислио онако, како мисли младост, која је већ
нешто постигла, и то осећа у гордом унутрашњем
сазнању. Он се каткад једио, кад је видео како
-страни живописац, Француз или Немац, каткад и
сасзим није живописац по позиву, једним само
навикнутим замахом, окретношћу кичице и сјај-
ношћу боја изазивао опште допадање и згрћао за
час много новаца. Ово му није долазило на памет
онда, када је занет сав својим послом, заборављао
и пиће, и храну, и сав-свет, већ онда, када је на по-
слетку долазила прека потреба, када није имао да
купи кичице и боје, када је насртљиви кућевлас-
ник по десет пут на дан тражио кирију за стан. Та-
да се са завишћу представљала у његовој гладној
машти судбина богаташа живописца, тада се је
шта више појавила мисао, која се често јавља у
руској глави — да баци све и да банчи од туге, у
пркос свему. И он је сад готово био у таком стању.
—*Јесте, трпи, трпи! рече зловољно, али и трп-
љењу има краја. Трпи! а камо ми новаца да сутра
ручам? У зајам ти неће нико дати. А да понесем
да продам све моје слике и цртеже, добнћу за све
двадесет и пет копејка. Они су зацело корисни; ја
то осећам; сваки од њих није узалуд рађен, у сва-
ком сам нешто научио. Али од какве је користи?
Студије, покушаји, — и све ће бити покушаји, сту-
дије, — и краја им неће бити. А ко ће их купити,
кад ми не зна ни имена? А и коме су потребни цр-
тежи с антика и природне класе, или моја недовр-
шена љубав Психе, или перспектива моје собе, или
портрет мога Никите, иако је он зацело бољи од
портрета ма каквог помодног сликара? Шта је у
самој ствари? Зашто се ја мучим и као ученик кап-
л>ем над азбуком, кад бих могао да блистам исто
 II

тако као други и да имам тако исто као они но-

ваца?
Кад изговори ово, уметник на једанпут задрк-
та и пребледе: на њега је гледало нечије искривље-
но лице, које се помолило из платна; два страшна
ока право се упрла на њега, као да хоће да га
прождеру; на устима је било написана строга за-
повест да ћути. Уплашен, хтеде да викне и зовне.
Никиту, који је већ у свом предсобљу јуначки хр-
као; али одједном стаде и насмеја се; осећање
страха брзо је нестало; то је био онај портрет који
је купио и на њега сасвим заборавио. Месечева
светлост, која је осветлавала собу, пала је и на
портрет и дала му чудновату живост. Стаде да га
посматра и утире. Умочи сунђер у воду, превуче по
њему неколико пута, спере са њега готово сву на-
купљену прашину и прљавштину, обеси га пред
собом о дувар, и стаде се још више дивити не-
обичном делу. Цело лице је готово оживело, и очи
погледаше на њега тако, да он на послетку уздрк-
та, устукну назад и рече зачуђеним гласом: „Гле-
ди, гледи, човечијим очима!“ На једанпут се сети
приче, коју је одавно слушао од свога професора
о једном портрету чувеног Леонарда да — Винчиу
на коме је велики сликар неколико година радио-
и непрестано га је сматрао несвршеним, а који је,
по речима Вазариа, од свих сматран за најсаврше-
нији производ уметности. Највише су биле на њему-
довршене очи, којима су се дивили савременици:
и најмање, једва видне у њима, жилице нису биле;
изостављене, него су предане платну. Но овде-
ипак на овом портрету који је сад био пред њим,.
било је нешто чудновато. Ово већ није била умет-
ност: ово је шта више кварило хармонију самога
портрета; то су биле живе, то су биле човечије
очи! Изгледало је као да су ископане из живог чо-
века и уметнуте овде. Овде није било већ оног ве-
ликог уживања, које обузима душу, кад се п(*гледа
на дело уметниково, ма како. да је страшан пред-
12

мет, који је он узео: овде је било некакво болеш-

љиво, мучно осећање.
— Шта је то? и нехотице запита себе уметник.
То је ипак природа, жива природа: откуд то чуд-
новато и непријатно осећање? Или ропско, просто
подражавање природе јесте већ погрешка те се чи-
ни као јак, нескладан крик? Или, ако узмеш пред-
мет без учешћа, без осећања, не саосећајући с њим,
■он ће се неизоставно показати само у једној ужа-
сној својој стварности, неозарен светлоШћу какве
непостижне, сасвим скривене мисли, покаже се у
оној стварности, каква се види онда, када, желећи
постигнути лепог човека, наоружаш се анатомским
ножем, распориш његову утробу — и видиш од-
вратног човека? Зашто се проста, ниска природа
појављује у једног уметника у некаквој светлости
— и не осећаш никако прост утисак, напротив, из-
гледа, као да си се наслађивао, и после тога мир-
није и равније све тече и креће се око тебе? И за-
што та иста природа другом уметнику изгледа ни-
ска, прљава, а, међу осталим, он је тако исто био
веран природи? Но нема, нема, нема у њој нечега
што осветљава. Све је исто, као изглед у природи:
ма како да је диван, а све нешто фали, ако нема
сунца на небу.
Он опет приђе портрету, да разгледа ове чуд-
новате очи, и са ужасом примети да оне право у
њега гледају. То већ није била копија са природе:
то је била она чудновата живост, којом би се оза-
рило лице у мртваца, кад би устао из гроба. Да ли
светлост месечева, која носи са собом маштање и
облачи све у друге слике, супротне извесном дану,
нли је нешто друго било узрок томе, — тек њему
је на једанпут постало страшно, неизвесно зашто,
да седи сам у соби. Он се лагано уклони од портре-
та, окрену се на другу страну и није хтео да гледа
у њега, а међутим око и нехотице окретало се на
њега. На послетку поплаши се да иде по соби, јер
му се учини да ће неко други одмах поћи за њим,
 13

и сваки пут се страшљиво обзирао натраг. Он ни-

кад није био страшљив; али његова уобразиља и
нерви били су осетљиви, и тога вечера он сам није
могао објаснити себи свој невољни страх. Седе у
један крај собе, али и овде му се учини да неко
ето-ето гледа преко рамена њему у лице. Само хр-
кање Никитина, што је долазило из предсобља,
није му растерало страх. Он на послетку, не дижу-
ћи очи, страшљиво устаде са свог места, оде иза
креветског заклона и леже у постељу. Кроз рупице
заклона видео је своју собу осветљену месецом и
видео је право портрет, који је висио на дувару.
Очи су се још страшније, још значајније упрле на
њега и изгледало је да нису хтеле ни на што друго
гледати но само на њега. Пун мучног осећања,
реши се да устане из постеље, зграби постељни
чаршав, приђе портрету и свег га замота.
Кад је то учинио, леже у постељу мирније,
стаде мислити о сиромаштву и бедној судбини
уметниковој, о трновитом путу, који га чека на
овом свету; а међутим су му очи и нехотице гле-
дале кроз рупицу на портрет покривен чаршавом.
Месечева светлост правила је чаршав још бељим
и њему се чињаше да су страшне очи почеле про-
зирати кроз платно. Са страхом упре јаче очи, као
да је хтео уверити се да је то бесмислица. Али, на
послетку, тако ј е . . . он види, види јасно: чаршава
већ нема. . . портрет је сасвим откривен и гледа,
мимо свега што је унаоколо, право у њега — гледа,
просто, њему V унутрашњоет. . . Срце му јако за-
лупа. И виде како се старац покрену, обема ру-
кама одупре се о оквир, придиже се, испружи обе
ноге и искочи из оквира. Кроз рупу заклона видео
се сад само празан оквир. По соби су се чули ко-
раци, који су се на послетку приближавали за-
клону. Срце стаде јако куцати у сиротог уметника.
Са од страха притајеним дисањем чекао је да ста-
рац погледа на њега иза заклона. И он заиста по-
гледа иза заклоаа са истим бронзаним лицем и из-
14

буљеним очима. Чартков хтеде да викне — и осети

да нема гласа, хтеде да се макне, да учини ма ка-
кав покрет, али удови се не мичу. Са отвореним
устима и притајеним дисањем гледао је на ову
чудновату авет високог раста, у некаквој широкој
азијској хаљини, и чекао шта ће да ради. Старац
седе готово код његових ногу и извади нешто
испод своје широке хаљине. То је била кеса. Ста-
рац је одреши, ухвати за оба краја и истресе. Из
ње испадоше са потмулим звеком на под тешки
завијутци од плаве хартије; на сваком је било
написано: „1000 д у к а т а " . Старац извуче своје
танке, коштуњаве руке из широких рукава и стаде
развијати завијутке. Злато се заблиста. Ма како
да је сликара обузело тешко осећање и неописани
страх, ипак се сав забленуо у злато, гледајући не-
помично како се развија у коштуњавим рукама,
сија, звечи танко и потмуло, и опет се завија. Ту
примети један завијутак, који се откотрљао по-
даље од осталих до саме ноге његове постеље, до
његове главе. Готово грчевито зграби га и са стра-
хом погледа да није старац приметио. Али изгле-
дало је да је старац био сасвим занет; скупи све
своје завијутке, опет их метне у кесу и не гледа-
јући на њега, оде иза заклона. Срце у Чарткова
јако је куцало, када чу како се разлежу по соби
кораци, који су се удаљавали. Јаче је стискавао
свој завијутак у руци, дркћући целим телом за
њега, и не чу да се кораци опет приближују за-
клону; зацело је старац видео да му нема једног
завијутка. И ето — он опет погледа на њега иза
заклона. Сав очајан, уметник стисну свом снагом
у руци свој завијутак, напрегну се да се крене,
викну — и пробуди се.
Хладан зној га је свег облио; срце му је куца-
ло тако јако како је само могло куцати; груди му
се стегле као да хоће да из њих излети последњи
дах. „Да није ово био сан? рече он ухвативши се
обема рукама за главу. Али страшна јава није била
налик на сан. Видео је, кад се већ пробудио, како
старац уђе у оквир, како шта више скут његове
широке хаљине мрдну, а рука му је добро осећала
да је за тренут пред овим држала некакву тежину.
Месечева светлост осветљивала је собу, износећи
на видик из њеиих тамних кутова овде платно, он-
де руку од гипса, драпировку остављену на столи-
ци, или пантолоне и неочишћене обуће. Сад је тек
приметио да не лежи у постељи, већ стоји на но-
гама право пред портретом. Како је овде дошао,
то никако није могао разумети. Још га је више за-
препастило, што је портрет био сав•откривен, и
чаршава на њему заиста није било. Са непомичним
страхом гледао је на њега и видео како су се пра-
во у њега упрле живе човечје очи. Хладан зној
обли му лице; хтеде да оде> али осети да су му
ноге као срасле са земљом. И он гледа, — то већ
није сан, — како су се црте у старца мицале и ње-
гова уста почела се пружати к њему, као да хоће
да га сишу. . . С очајним узвиком одскочи — и
пробуди се.
— Да није и то био сан?
Са силно узрујаним срцем опипа рукама око
себе. Да, он лежи у постељи, тачно у онаквом по-
ложају у каквом је заспао. Пред њим је заклон;
месечева светлост је напунила собу. Кроз рупу за-
клона видео се портрет покривен како треба чар-
шавом, онако како га је сам покрио. И тако, то је
био такође сан! Али стионута рука још осећа као
да има нешто у њој. Срце му је јако куцало, гото-
во страшно; притисак у грудима био је несносан.
Уперио очи на рупу и непрестано гледа на чаршав.
И ето јасно види да чаршав почиње да се открива,
као да се под њим праћакају руке и напрежу се да
га збаце.
— Боже мој, шта је то! викну он крстећи се
очајно, — и пробуди се.
И то је био такође сан! Он скочи са постеље
као помаман, и већ не могаше да објасни шта то
16

бива с њиме: да ли је мора, или вукодлак, је ли

врућица или је јава. Трудећи се да ма колико ути-
ша душевну узрујаност и узбуђену крв, која је
махнито била по свима његовим жилама, он приђе
прозору и отвори мало окно. Хладан поветарац.
оживи га. Месечева светлост још је стајала на кро-
вовима и белим зидовима кућа, и ако су мали обла-
ци почели чешће да прелазе преко неба. Све је
било мирно; кад и кад се чуло далеко лупарање
кола кочијашевих, који је негде у мрачној уличици
спавао, уљуљкиван од свог лењог кљусета, чека-
јући задоцнелог пролазника. Дуго је гледао про-
моливши главу кроз окно. На небу су се већ по-
казивали знаци блиске зоре; на послетку осети
дремеж, затвори окно, уклони се, леже у постељу и
брзо заспа као мртав.
Пробуди се врло доцкан, осећајући оно не-
пријатно стање, које обузима човека после дима
од угља; глава га је јако болела. У соби је било су-
морно, непријатна влага осећала се у ваздуху и
пролазила кроз пукотине на његовим прозорима
на које је метнуо слике или подмалано платно.
Зловољан, намрштен, као мокар петао, седне на
свој отрцани диван, ни сам не знајући чега да се
лати, шта да ради, и на послетку се сети целог свог
сна. Што се више сећао, сан му се у уображењу
представљао тако жив, да је стао баш сумњати је
ли то био заиста сан.или занос, или је то било не-
што друго, какво виђење. Скиде чаршав, па по-
гледа на дневној светлости тај страшни портрет.
Очи су заиста поражавале својом необично жи-
вошћу, али не нађе у њима ништа особито стра-
шно, само што му је неко'необјашњиво, непријат-
но осећање остајало на души. Њему се чинило да
је усред сна био неки страшан одломак из јаве.
Чинило му се, да је у самом погледу и изразу
старчевом нешто говорило да је био код њега те
ноћи; рука му је осећала неки терет, који је држа-
ла, па га је неко мало час из ње извукао. Чинило
 17

му се да је само јаче држао завијутак, остао би му

зацело у руци и кад би се пробудио.
— Боже мој, да ми је само нешто од тога нов-
ца! рече он тешко уздахнувши.
И у његовом, уображењу стадоше се из кесе
изручивати завијутци, што их је видео са примам-
љивим натписом: 1000 д у к а т а . Завијутци су се
одвијали, злато се сијало, опет се завијало — а он
је седео упрвши лудо очи у ваздух, не могући се
отргнути од такога предмета као дете кад седи код
слатког јела, па гледа како други једу јело, а он
хвага зазубице.
На послетку неко закуца на врата, што га не-
пријатно пробуди. Уђе газда са полицијским писа-
ром, који, кад дође, јо шје немилије малим људи-
ма него богатима лице молиоца. Газда од мале ку-
ће, у којој је живео Чартков, био је створење какво
су обично кућевласници у петнаестој линији Васи-
љевског острва, на петроградској страни, или у
неком буџаку Коломне — створење каквих доста
има у Русији и којима је исто тако тешко одреди-
ти карактер као боју на изношеном капуту. У сво-
јој младости био је капетан и лармаџија, употреб-
љавали су га и у државним пословима, био је вешт
да истуче, био је и окретан, и кицош, и глуп, али у
старости својој он стопи све те јасне особине у не-
ку магловиту неопредељеност. Био је већ удовац,
отпуштен из службе, није се већ кицошио, није се
хвалио, није се свађао, само је волео пити чај и уз
њега којешта брбљати; шетао се по соби, наме-
штао је комадић лојане свеће, тачно, чим би ме-
сец истекао, ишао је својим укућанима по новце,
излазио је на улицу са кључем у руци, да би погле-
дао на кров своје куће, истерао би неколико пута
вратара из његове јазбине, куда би се овај увукао
да спава, једном речи, човек у оставци, коме после
свег лумповског живота остају само ружне навике.
Портрет 2

*
18

— Изволите сами видети, Варуше Кузмићу,

рече газда окренувши се писару и раширивши ру-
ке, ето неће да плати за стан, неће да плати!
— Па- шта ћу, кад немам новаца! Чекајте, пла-
1 ићу.
— Ја, братац, не могу чекати, рече газда срди-
то и махне кључем што га је имао у руци; видите,
код мене седи потпуковник Потогонкин има већ
седам година; Ана Петровна Бухмистерова држи и
шупу и коњушницу за два коња, има још три слу-
ге .. . видите, какви су моји укућани! Да вам ис-
крено кажем, код мене није обичај не плаћати ки-
рију. Изволите одмах положити новце, или одмах
напоље!
- — Кад ете се тако погодили, а ви изволите
платити, рече писар, климајући мало главом и
ухвативши се прстом за дугме од свог мундира.
— Али питање је како да платим? Ја немам
сад ни паре. -
— У таквом случају задовољите Ивана Ива-
нића производима свога занимања; рече' писар;
можда ће пристати да узме слике.
— Не, братац, што ће ми слике! Још би ишло
кад би слике биле са благородном садржином, да
би их човек могао о дувар обесити, да је какав
ђенерал са звездама, или портрет кнеза Кутузова;
али ето насликао мужика, мужика у кошуљи, слугу
који му боје трља. И оваког свињу он сликао! Ја
ћу њему шију заврнути; све ми гвожђе повадио из
брава, лупеж један. Погледајте само какви су то
предмети: ето слика собу. Бар да је узео собу на-
мештену, очишћену; а он ето како је насликао, са
целим вашаром и прљавштином, што је год ту би-
ло. Видите само како ми је испрљао собу, изволите
сами погледати. Код мене станују кирајџије по се-
дам година, пуковница Бухмистерова Ана Петров-
н а . . . Не, ја вам кажем, нема горег укућанина од
сликара, то су праве свиње, да ме Бог сачува од
њих!
 19

И све то морао је слушати бедни сликар. Ме-

оути.м писар се занео у разгледање слика и студија,
н ту показа да му је душа живља од газдине- и да
шта више није била туђа уметничким утисцима.
—- Хе! рече он и дирне прстом једну слику, ко-
ја је предетављала нагу женску; предмет овај . . . .
мало је тугаљив. А шта је код овог овде испод
носа црно? Је ли ту посуо бурмута, шта ли?
— То је сенка, одговори оштро Чартков и не
гледајући га.
— Но, сенка би се могла на које друго место
однети, а испод носа доста је видно место, рече
писар. А чији је то портрет? настави он приближу-
;ући се старчевом портрету. Тај је много „страшан.“
Је ли он био тако страшан? Хо, хо, тај баш гледа,
Ала је гсропадан! Кога сте то сликали?
— Е, то је један . . . рече Чариков, али не до-
врши. Зачу се тресак. Писар је по свој прилици
мало јаче ухватио за оквир портрета својим нез-
грапним полицијским рукама; побочне дашчице
изнутра сломише се, једна паде на земљу, а с њом
паде и тешко звекну завијутак у плавој хартији.
Чаркову паде у очи натпис: 1000 д у к а т а . Као
помаман скочи, дохвати завијутак, стисне га грче-
вито у руци, која је доле клонула од терета.
— Да нису то новци звекнули? запита писар
који је чуо да је нешто пало на земљу, али није
могао опазити, јер је Чартков брзо подигао.
— А шта се вас тиче шта ја имам?
— Тиче ме се зато што сте ви дужни одмах
платити газди стан, што ви имате новаца, али не-
ћете да платите — ето зашто.
— Но, па платићу му данас!
— Па зашто нисте хтели пре платити, него
само узнемирујете газду, па ето и саму полицију
буните ?
20

— Зато што нисам хтео ове новце дирати.

Још вечерас платићу му све, а сутра одлазим из
стана, јер нећу више да останем код таког газде.
— Дакле, Иване Ивановићу, он ће вам платити,
рече писар газди. А ако вечерас не будете задово-
љени, као што треба ,онда ћете већ извинити, го-
сподине сликаре.
Кад то рече, -он натакне свој тророги шешир и
изиђе напоље, а за њим газда, који је оборио гла-
ву и као да нешто размишља.
— Хвала Богу, кад их ђаво однесе! рече Чарт-
ков, кад чу да они затворише за собом врата од
предсобља.
Он погледа у предсобље и посла некуд Ни-
киту, да би остао сасвим сам, закључа за њим врата,
и врати се у собу, стаде одвијати завијутак, а срце
му је јако куцало. У завијутку су били дукати сви
до једног нови, жарки као ватра. Готово избезум-
љен седео је он код златне .гомиле, и све се питао:
— Ле ли то сан?
У завијутку било их је равно хиљада, а изгле-
дао је исто онако као и они у сну. Он их је неко-
лико пута пребројавао, посматрао, и још никако
није могао доћи к себи. У његовом уображењу
ускрснуше опет све приче о благу, о кутијама са
тајним фијокама, које су предци оставили за своје
распикуће унуке, тврдо уверени да ће они све про-
ћердати.
— Није ли и овде, мншљаше он, какав деда на-
умио да остави свом унуку дар, затворивши га у
оквир породичног портрета?
Пун романтичног заноса стаде већ мислити да
ту немз какве тајне везе са судбиком, да није опста-
нак портрета везан са његовим опстанком, па и то
што је портрет нашао, није ли већ неко предопре-
дељење? Он стаде радознало разгледати оквир од
портрета. У једном крају беше издубљена рупа,
која је даском била тако вешто затворена да кад
незграпна рука полнцијског писара не би била про-
 21

валила даску, дукати би до пропасти света остали

на миру. Разгледајући портрет, наново се дивио ле-
пом послу, необичној изради очију, које му се већ
нису тако страшне чиниле, али му је тек сваки пут
остајало у души непријатно осећање.
— Не, помисли он, ма чиј да си, дедице, ја ћу,
тебе метнути под стакло и начинићу за тебе зла-
тан оквир.
Он метну руку на гомилу злата пред собом и
срце му силно закуца од тога додира.
— Шта да радим с њима? помисли од гледа-
јући дукате. Сад сам осигуран бар за три године,
могу се затворити у собу, радити. Имам новаца да
купим боје; имам шта јеети, могу пити чаја, пла-
ћати кирију; сад ми нико не може сметати ни до-
сађивати. Купићу себи диван манкен, поручићу
торсо од гипса, направићу ноге, наместићу Венеру,
накуповаћу бакрорезе од најбољих слика. И ако
тако за себе радим три године, не журећи се, не ра-
ди продаје, све ћу их претећи, и могу бити славан
уметник.
Тако је он говорио са својим умом који му је
дошаптавао; али у њему се орио други глас, јачи и
звучнији. И кад погледа још једанпут на злато, не
рекоше му тако његове двадесет и две године и
бујна младост. Сад му је било све у власти, на што
је он досад завидљиво гледао, што је тек издалека
уживао, хватајући зазубице. Како му закуца срце,
кад само на то помисли. Обући се у нови фрак,
омрсити се после дугог поста, узети леп стан, оти-
ћи одмах у позориште, послаетирачницу, у . . . и
тако даље — и он зграби новце и излете на улицу.
Пре свега оде кројачу, одене се од главе до.
пете, па се стане као дете непрестано огледати;
најми, не погађајући се, на невском проспекту први
леп стан, на који је наишао, с огледалима и вели-
ким прозорима; купи у дућану врло скуп лорњег,
накупује много вратних марама, више но што му
је требало; накудрави косу, провоза се по вароши
22

двапут у каруцама без сваког узрока, наједе се

преко мере послаетица и оде у француски ресто-
ран, о коме је дотле исто тако неизвесне гласове
слушао као о китајској царевини. Тамо је он ручао,
подбочивши се, бацао је поносите погледе на дру-
ге и непрестано је намештао пред огледалом наку-
дровану косу Тамо попије и флашу шампањца, за
који је дотле такође више знао по чувењу. Вино
му је мало ударило у главу, а он изађе на улицу
раздраган, 'чио, како Руси кажу: „није брат ђаволу“.
Гордо се прошетао по тротоару, управљајући на
свакога лорњет. На мосту спази свога негдашњег
професора и брзо промаче поред њега, као да га
није приметио, тако да је изненађени професор
још дуго стајао непомично на мосту, а на лицу му
се читало чуђење.
Све ствари и све остало: сликарски прибор,
платна, слике, били су тога вечера пренети у диван
стан. Што је било побоље, он је поставио на видна
места, а што је полоше — бацио је у буџак, па се
шетао по дивним собама, огледавајући се непре-
стано у огледала. У души му се родила неодољива
жеља да одмах ухвати славу за реп и да се покаже
свету. Њему су се већ причињавали узвици: „Чарт-
ков, Чартков! Јесте ли видели слику Чартковљеву?
Каква је брза кичица у Чарткова! Какав је огроман
дар у Чарткова!“ Ишао је у раздраганом стању по
соби, чисто полете, не знам куда. Сутрадан узе де-
сетину дуката па оде једном издавачу распростра-
њеног листа, да га моли за великодушну помоћ.
Новинар га прими усрдно, назва га одмах „најпо-
штованији“, ститсну му обе руке, упита га опширно
за име, породично име, место становања, а сутра-
дан изиђе у листу, иза објаве о новопронађеним
лојаним свећама, чланак с оваким насловом:
„О необичном дару Чарткова“.
„Хитамо да обрадујемо образоване становнике
престонице може се казати у сваком погледу пре-
 23

красном тековином. Сви се слажу у томе да у нас

има много најпрекраснијих физиономија и најпре-
краснијих лица; али досад није било начина да се
пренесу на чудотворно платно, да се оставе потом-
ству. Сад је тај недостатак попуњен: нашао се
уметник који има у себи све што је потребно. Сад
лепотица може бити уверена да ће бити насликана
са сзом љупкошћу своје лепоте, ваздушне, лаке,
чаробне. пријатне, чудесне, као лептир који облеће
око пролетњег цвећа. Поштовани отац породице
видеће себе у кругу целе своје породице. Трговац,
војник, грађанин, државник — сваки ће с новом
ревношћу продужити своје занимање. Похитајте,
похктајте. свратите са шетње. са посете коју сте
учинили пријатељу, роћаку, сјајној трговини, по-
хитајте ма одакле било. Дивна радионица уметни-
кова (Невски проспект, тај и тај број) пуна је пор-
трета од његове кичице достојне Ван Дајка и Ти-
цијана. Не знаш чему да се више дивиш, да ли вер-
ности и сличности са оригиналима, или необичној
блиставости и свежини кичице. Хвала вам, умег-
ниче! ви сте извадили ерећан број из лутрије. Жи-
вео Андреја Петровић! (Новинар је, као што се
види, волео фамилијарност). Прославите себе и
нас. Ми умемо вас да ценимо. Опште поштовање,
а заједно с тим и новци — иако неки од наших
другова , новинара, устају против њих, — биће
вам награда".
Уметник је са тајним задовољством прочитао
овај чланак. Лице му се засија. О њему се говори
у новинама — то је било за њега новост. Прочи-
тавао је неколико пута тај чланак. Јако му је по-
ласкало што га сравњују са Ван Дајком и Тидија-
ном .Реченица: „Живео Андреја Петровић!" такође
му се врло допала. У новинама га зову по имену и
по породици — чает досад њему сасвим непозната.
Стаде ићи брзо по соби, разбарушавати косу, час
седне на столицу, час скочи с ње и седне на дизан,
представљајући сваки час како ће дочекивати по-
24

сетиоце и посетитељке, прилази платну и измахује

кичицом пробајући да да руци лепе покрете.
Сутрадан зазвони звонце на његовим вратима;
отрча да отвори. Уђе дама, коју је пратио слуга у
ливрејској бунди, а заједно с дамом уђе девојка
од седамнаест година, кћи њена.
— Ви сте мсје Чартков? рече дама.
Уметник се поклони.
— О вама толико пишу, кажу да су ваши пор-
трети вархунац савршенства.
Рекавши ово, дама метну на очи свој лорњет
и потрча да посматра дуварове, на којима није ни-
шта било.
— А где су ваши портрети?
— Изнели су их, рече уметник, мало збуњен. Ја
тек што сам се преселио у овај стан, па су они још
на путу . . . нису стигли.
— Ви сте били у Италији? рече дама па окрену
лорњет на њега, кад не нађе ништа друго на шта
би га могла окренути.
— Не, нисам био, нисам хтео да будем . . . . У
осталом, заеад сам одложио . . . Ево столица; ви сте
уморни?. . .
— Хвала. дуго сам седела у колима. А, ено, на
поелетку, видим ваш рад! рече дама, притрча дру-
гом дувару и управи лорњет на његове студије,
програме, перспективе и портрете.
•— Сезћ сћагтапђ Јлзе, Убе, уепех ш . (То је
дивно, Лизо, Лизо, одите овамо). Соба по укусу
Тењера. Видиш? неред, неред, сто, на њему попр-
сје, рука, палета; ено прашина. . . видиш, како је
прашина насликана! С еЧ сћагтапЧ А ено на дру-
гом платну жена која се умива — риеће јоће Л^иге!
(Какво лепо лице!) Ах, сељаче! 1лзе, 1лзе! сељаче
у руској кошуљи! гледај: сељаче! Ви се дакле за-
нимате не само портретима?
— О, то је којешта . . . шалио сам се . .. сту-
дије . . .
 25

— Реците, шта ви мислите о садашњим пор-

третима? Је ли истина да сад нема онаких какав
је био Тицијан? Нема оне снаге у колориту, оне . . .
како ми је жао што не могу да вам изразим руски
(дама је била љубитељка сликарства и обишла је с
лорњетом све галерије у Италији). Ипак, мсје Нол...
ах, како он слика! каква необична кичица! Ја на-
лазим да у њега има више израза у лицима него у
Тицијана. Ви не знате мсје Нола?
— Ко је тај Нол? упита уметник.
— Мсје Нол. Ах, какав дар! он је њу сликао,
када јој је било тек дванаест година. Треба да нам
свакако дођете. 1лзе, ти твој албум. Знате да смо
зато дошле да одмах правите њезин портрет.
— Како, ја сам овај час готов. — И брзо при-
макну ногаре са готовим платном, узе у руку па-
лету, загледа се у бледо лице ћеркино. Да је он био
познавалац човечје природе, прочитао би очас по-
четак детиње страсти за балове, почетак туге и
жалбе на дуго време до ручка и после ручка, жеље
да побегне у новом оделу у шеталиште, тешке тра-
гове безосећајног приљежања у разним вештинама,
које мајке уливају ћеркама да им се узвисе душа
и осећаји. Али уметник је видео у овом нежном
лицу једну само за кичицу привлачну готово пор-
цуланску прозирност тела, пријатну лаку умор-
ност, танак бео вратић и аристократски витак струк.
И већ се унапред спремао да ликује, да покаже ла-
коћу и блесак своје кичице ,која је досад имала
посла са оштрим цртама грубих модела, са стро-
гим антикама и копијама којекаквих класичних
мајстора. Он је већ замишљао како ће лепо испа-
сти ово отмено лице.
— Знате шта? рече дама са мало усхићеним
изразом лица: ја бих хтела . . . на њој је сад одело;
ја не бих хтела, признајем, да она буде у оделу, на
које смо тако навикли ;ја бих хтела да је она про-
сто обучена, и да седи у сенци зеленила, па гледа
26

у неко поље, а тамо далеко стада, или шумарак . ..

да се не види да она иде некуд на бал или вечерње
забаве. Наши балови, признајем, тако убијају ду-
шу, тако угушују остатке осећаја. . . Да буде више
простоте, разумите. — (Ах, на лицу мајкином и
ћеркином видело се да су се толико наиграле на
баловима, да су обе дошле готово као восак жуте).
Чартков приступи послу, намести оригинал,
размисли мало све ово у глави, кичицом размахну
у ваздуху, постављајући у мислима тачке; мало
зачкиљи оком, измакне се назад, погледа из даље,
и за један сат поче и сврши подмалање. Овим за-
довољан, поче већ сликати; посао га је одушевио;
већ заборави све, шта више заборави да се налази
међу аристократским дамама, па стаде показивати
којекакве уметиичке мајсторије, изговарајући гла-
сно разне звуке. каткад певушећи, како бива са
уметником, који се свом душом предао свом послу.
Без сваке церемоније, једним покретом кичице на-
ређивао је оригиналу да дигне главу, који се на по-
слетку стаДе јако врпољити и говорити да је
уморан.
— Довољно, као први пут довољно, рече дама.
— Још мало, рече уметник који се занео.
— Не, време је! 1лзе, три сата! рече она вадећи
мали часовник који је висио на златном ланцу у
њеном појасу, и викну: Ах, како је доцкан! .
— Само један минут! рече Чартков усрдним
и молбеним гласом детињим.
Али дама, изгледа, никако није била вољна да
овога пута угоди његовим уметничким потребама,
него обећа да ће други пут остати дуже.
— Ово је баш непријатно, помисли Чартков,
рука ми се тек разрадила.
И сети се како га нико није прекидао и зау-
стављао, када је радио у свом атељеу на Васиљев-
ском острву. Бивало је да је Никита седео на јед-
ном месту не мичући се; сликао га је колико је
 27

хтео; шта више би заспао у наређеном му поло-

жају. Незадовољан, остави кичицу и палету на
столицу ,и стаде невесео пред платном.
Похвала светске даме обрадовала га је. Он
брзо прискочи вратима да их испрати; на степени-
цама позваше га да их посети и да у недељу дође
на ручак, те се са веселим лицем врати у своју собу.
Аристократска дама га је сасвим очарала. Он је до-
сад гледао на овака створења као на нешто не-
приступно ,која су рођена само зато, да се возају
у дивном интову са ливрејисаним слугама и ки-
цошким кочијашем, и да бацају немарни поглед на
човека у простом огртачу који гегуца пешке. И сад
на једанпут једно такво створење дошло му у собу;
он слика портрет, позван је на ручак у аристократ-
ску кућу. Необична радост га је обузела; био је
сасвим усхићен и наградио је себе за то дивним
ручком, представом у позоришту, и опет се про-
возао у колима по вароши без сваке потребе.
У свнма овим данима на обичан рад није ни
мислио. Он се само спремао и чекао тренутак кад
ће звонце да зазвони. На послетку аристократска
дама дође са својојм бледуњавом ћерком. Он их
посади, примакну платно, већ са хитрошћу и пре-
тензијама на светске манире, и стаде сликати. Сун-
чани дан и лепо осветљене много су му помогли.
Он је запазио у свом дивном оригиналу много чега
што, ако се ухвати и преда на платну, могло би
дати високу вредност портрету, видео је да се мо-
же учинити нешто особито, ако испуни све у та-
квом савршенству, у каквом му се сад представила
природа. Срце му је шта више почело лако треп-
тати, кад осети да ће изразити оно што други још
нису приметили. “Посао га је свег занео; сав се
унео у сликање, и опет заборавио на аристократ-
ско порекло оригинала. Са пригушеним дисањем
видео је како су му излазиле лаке црте и ово го-
тово прозрачно, нежно тело седамнаестогодишње
девојке. Хватао је еваки прелив, лаку жутоћу, је-
28

два јПриметну модрину под очима ,н већ је хтео да

ухвати малу бубуљицу на челу, кад на једанпут чу
над собом глас њене мајке: „Ах, што ће то? то не
треба, рече дама; у вас то исто.. .ево, на неким
местима . . . као да је мало жуто, и ево овде сасвим,
као тамне мрље. .
Уметник стаде објашњавати да ове мрље и
жутина лепо стоје, да чине пријатне и лаке тонове
лица. Но њему одговорише да оне не чине никакве
тонове и да се њему то тако чини.
— Али дозволите да овде, само на једном ме-
сту, дирнем мало жутом бојом, рече уметник на-
ивно.
Но и то му не дозволише. Рекоше му да је Ли-
за сама данас мало нерасположена, и да на њој не-
ма жуте боје, и лице њено задивљава особито све-
жином боје. С тугом је почео брисати што је ње-
гова кичица изнела на платну. Нестаде много го-
тово неприметних црта, а заједно с њима нестала
је у неколико и сличност. Он стаде без осећања да-
вати портрету општи колорит, који се напамет даје
и шта више претвара лица, узето с природе, у не-
каква хладно-идеална, која се виде на ђачким про-
грамима. Али дама је била задовољна што је увред-
љиви колорит био сасвим избачен. Само је изја-
вила чуђење што посао иде тако споро, и додала
како је слушала да он у две седнице сасвим свр-
шава портрет. Остави кичицу и испрати их до
врата, а затим је'дуго остао невесео на једном ме-
сту, пред својим портретом.
Гледао је на њега глупо, а међутим у глави су
му се врзмале оне лаке женске црте лица, оне ни-
ансе и ваздушни тонови, које је он подвукао, а
које је његова кичица немилосрдно уништила. Ка-
ко је био пун тих црта, он остави портрет и нађе
негде затурену главу Психе, коју је одавно и по-
вршно набацио на платно. То је било лице виспре-
но насликано, али сасвим идеално, хладно, које се
састојало из самих општих црта, а није примило
 29

живо тело. Немајући ништа да ради, он сад узе да

га доврши присећајући се на њему свега што је
запазио на лицу аристократске посетитељке. Црге
које је ухватио, ниансе и тонови овде су излазиле
у оном очишћеном облику, у каквом се јављају,
када уметник, нагледавши се природе, већ се уда-
љава од ње и производи њој равно дело. Психа
стаде оживљавати, и једва прозирна мисао почела
се мало.по мало облачити у видљиво тело. Тип ли-
ца младе светске девојке и нехотице је прешао на
Психу, и тиме је она добила свој оригиналан из-
раз, који даје нраво на назив истински оригинал-
ног производа. Изгледало је да се он користио,
делимично и заједно, свим што му је оригинал по-
казао, и сасвим се предао свом послу. Неколико
дана бавио се само њиме. И на самом том послу
затекле су га познате даме. Није имао времена да
скине са станка слику. Обе даме викнуше од радо-
сти и изненађења и нљеснуше рукама.
— Узе, Глзе, ах, како наличи! бирегђе, зирегђе!
(Дивно, дивно!) Како сте лепо измислили што сте
је обукли у грчко одело! Ах, какво изненађење!
Уметник није знао како да изведе даме из при-
јатне заблуде. Снебивајући се и оборивши главу,
прослови лагано: „То је Психа“.
— Као Психа? С’ез1 сћагшап! (то је дивно!),
рече мати смешећи се, а и кћи се насмеши. — Није
ли истина, 1лзе, теби највише приличи да будеш
насликана као Психа? (Јие11е Мее бећНеизе! (Каква
дивна мисао!) Али какав рад! то је Кореџио. При-
знајем, ја сам читала и слушала о вама, али нисам
знала да имати такав дар. Не, ви морате и мене да
сликате.
Као што се види, да ми се хтело да се и она
покаже у лицу ма какве Психе.
— Шта ћу с њима да радим? помисли уметник.
— Кад оне саме то хоће, онда нека буду Психе.
Затим рече гласно:
30

Потрудите се да још мало поседите, имам

још нешто мало да дотерам.
— Ах, бојим се да ви некако не . . . она сад та-
ко личи.
Али уметник разумеде да је бојазан била због
жуте боје, и умири их рекавши да ће само додати
више сјаја и израза очима. А у истини, њему је би-
ло сувише зазорно н хтео је да бар ма колико
више да сличности с оригиналом, да га нико не би
укорео да је и сувише дрзак. И заиста, црте бледе
девојке почеле су на послетку излазити јасније из
лица Психе.
— Доста! рече мати, која се поплаши да
сличност на послетку не буде сувише велика.
Уметник би награђен свачим: осмехом, новцем,
похвалом, искреним руковањем, позивом на ру-
чак, једном речи, добио је хиљаду ласкавих на-
града.
* Портрет је направио урнебес по вароши. Дама
га је показала својим пријатељицама. Све су се ди-
виле вештини, којом је уметник умео сачувати
сличност и заједно с тим додати лепоту оригиналу.
Ово последње, разуме се, било је примећено не без
мале зависти на лицу. И на уметника одједном на-
валише поруџбине. Изгледало је да цела варош
хоће да се код њега слика. На вратима је сваки час
одјекивало звонце. С једне стране, ово је могло
бити добро, јер му је давало непрекидну практику
различношћу, множином лица. Но, за пакост, то је
све био свет, с којим је било тешко сложити се —
свет ужурбан, запослен, и свет који је припадао
друштву још запосленијем но сваки други, и зато
нестрпљив до крајности. Са свих страна само се
тражило да буде лепо и брзо. Уметник је увидео да
се никако није могло свршавати, да се све морало
сликати вешто и брзо, — хватати једну само це-
лину, један општи израз и не улазити кичицом у
танане појединости, — једном речи, ићи за приро-^
дом у њеном савршенству било је сасвим немогуће.'
 31

*Осим тога, треба додати да су готово сви, који су

се сликали, имали много других захтева. Даме су
захтевале да се у портретима предстваља поглави-
то само душа и карактер, да се осталога каткад
сасвим не придржава, да се заобле сви углови,
уолаже све мане и шта више, ако је могуће, да се
сасвим избегавају, — једном речи, да се у лице
може загледати, ако и не сасвим се заљубити. И
према томе, кад оне седну да се сликају, узимале су
каткад такав израз, који је доводио уметника до
чуђења: једна се трудила да покаже на свом лицу
меланхолију, друга сањалиштво, трећа је хтела по-
што по то да смањи уста, па их стискала толико,
да су се на послетку претварале у једну тачку, која
није већа од главића на игли за вратну мараму. И
покрај свега тога, тражиле су од њега сличности и
неусиљене природности. ,
■ Људи такође нису били бољи од жена: један
је захтевао да буде сликан у снажном покрету гла-
ве; други са подигнутим у вис одушевљеним
очима; гардијски поручник захтевао је да се у
очима види Марс; грађански чиновник је опет тра-
жио да више буде искрености и племенитости на
лицу и да се рука наслања на књигу, на којој да
крупним словима пише: „Увек је био за правду“.
У почетку оваки захтеви задавали су велику
бригу уметнику; ово је све требало удесити, разми-
слити, а међутим давали су му кратак рок. На по-
слетку, он је сазнао шта је у ствари, и онда му
није ништа тешко било. Шта више из две три речи
унапред је погађао како је ко желео да буде на-
сликан. Ко је хтео Марса, он му је турио у лице
Марса; ко је хтео бити Бајрон, он му је давао бај-
ронски став и држање. Ако су госпође желеле да
буду Корине, Ундуне, Аспазије, он је с драге воље
пристајао на све и већ је сам давао свакој доста
лепоте, а на то се, као што се зна, нигде не љуте и
за што праштају каткад уметнику и саму неслич-
ност. Наскоро он се сам стаде дивити чудној брзи-
32

ни и полету своје кичице. А разуме се, они које је

он сликао, били су усхићени и прогласили га за
генија.
Чартков је постао модерни сликар у сваком
погледу. Ишао је на ручкове, пратио даме у гале-
рије и шта више у шетњу, кицошки се одевао и
гласно тврдио да уметник мора да припада дру-
штву, да треба помагати овај сталеж, да се. умет-
ници облаче као обућари, не знају се уљудно пона-
шати, не држе се вишег тона и не.мају никаквог
образовања. Код своје куће, у атељеу, завео је ве-
лики ред и чистоћу, узео два дивна лакаја, примио
отмене ученике, пресвлачио се неколико пут днев-
но у разна преподневна одела, коврчио косу; уио
је разне манире, с којима ће да прима посетиоце,
занимао се улепшавањем свима могућим средстви-
ма своје епољашности, да би учинио пријатан ути-
сак на даме; једном речи, ускоро није се могао у
њему познати онај скромни уметник, који је некада
непримећен радио у свој уџерици на Васиљевском
острву. О умегницима и о уметности он се сад из-
ражавао оштро; тврдио да је негдашњим уметни-
цима и сувише много придавана вредност, да сви
они, до Рафаила, нису сликали фигуре него харин-
ге, да постоји само у уображењу посматрача ми-
сао, као да се види у њима нека светиња, да шта
више сам Рафаило није све лепо сликао, и многа
његова дела остала су славна само по предању; да
је Михаило Анђело хвалиша, јер се хтео само по-
хвалити знањем анатомије; да у њега нема ника-
кве љупкости, и да правог сјаја, јачине кичице и
колорита треба тражити само сад, у овом веку. Ту
је наравно и нехотице говорио о себи.
— Не, ја не разумем, говорио је он, како се
други муче, седе и капљу над послом. По мом ми-
шљењу, човек који по неколико месеци ради сли-
ку, јесте вредан радник, али није уметник; ја не ве-
рујем да он има дара: геније ствара смело, брзо.
Ето ја, говорио је оп својим посетиоцима: овај
 33

портрет насликао сам за дза дана, ову главу за

један дан, ово за неколико сати, оно за непун сат.
оно_за непун сат. Не, ја . .. ја, морам рећи, не при-
знајем да је уметност оно што се лепи црта за цр-
том; то је већ занат, а није уметност.
Тако је он прнчао својим посетиоцима, и ови
су се дивили сили и брзини његове кичице, и шта
више клицали кад су чули како се брзо радило, па
су препричавали један другом: „То је дар, то је
прави дар! Гледајте само, како он говори, како
му се сијају очи! II у а ^иефие сћозе д’ ехДгаонћ-
паЈге бапз 1ои1е за 11§'иге!“ (Има нечега необичног
у целом његовом лицу).
Уметнику је ласкало да слуша о себи таке гла-
сове. Кад су га новине хвалиле, он се радовао као
дете, и ако је ова похвала била купљена за његове
новце. Он је разносио овако штампани листић сву-
да и као не баш намерно показивао га познани-
цима и пријатељима, и ово га је веселило до саме
простодушне наивности. Слава му је расла, послови
и поруџбине су се множиле. Већ су му почели би-
вати досадни портрети и лица, која су при сликању
узимала неприродан став и држање. Сликао их је
без велике воље и старао се да на дохват изради
само главу, а остало је давао ученицима да довр-
ше. Некада је тражио да да ма какав нов иоложај,
да порази снагом и ефектом. Сад му је и то по-
стало досадно. Ум се уморио да измишља и разми-
шља. То му се није могло, а није имао ни времена:
расејан живот и друштво, где се трудио да игра
улогу светског човека, — све га је то далеко укла-
њало од рада и мисли. Кичица му је хладнила и
отупила, и он се без осећања затворио у једно-
лике ,одређене и давно. отрцане форме. Једнолика,
хладна ,вечито утегнута лица чиновника грађан-
ских и војних нису представљала велико поље за
кичицу: она је заборавила и дивну драпировку, и
-силне покрете, и страст. О групама, о уметничкој
Портрег 3
34

драми, о њенм великом заплету није могло бити ни

речи. Пред њим је био само мундир, и корсет и
фрак, пред којима уметник осећа хладноћу и пре-
стаје свака машта. Ни саме обичне особине нису
се већ виделе у његовим делима, а међу тим она
су се још продавала, још су се користила славом,
иакб су прави зналци и уметници само слегали
раменима, кад су гледали његове последње радове.
А гдекоји, који су некад познавали Чарткова, нису
могли разумети како је могао нестати у њега дар,
којега знаци су се већ јасно показивали у самом
почетку, и узалуд су стали погађати како то да
може престати даровитост у човека, кад је тек као
он достигао потпуно развиће свих својих сила.
Али ове гласове није чуо опијени уметник. Он
је већ почео долазити до зрелих година и па-
мети: почео је дебљати и очевидно се ширити. У
новинама је већ читао придеве: „поштовани наш
Андрија Петровић, заслужни наш Андрија Петро-
вић“. Већ су му почели нудити у служби почасна
места, позивати га на испите, у одборе. Већ је по-
чео, као што то увек бива у старијим годинама, да
брани Рафаила и старе уметнике, не зато што се
потпуно уверио о њиховој великој вредности, но
зато да би њима засенуо очи младим уметницима.
Почео је већ, по обичају свих који улазе у те го-
дине, пребацивати без изузетка свој омладини да
је неморална и да има рђав правац духа. Почео је
већ веровати да се све на свету ради просто, да не-
ма надахнућа од горе, и да се све мора подвести
под један строг поредак тачности и једнакости.
Ледном речи, живот му се додиривао оних година,
када се све што дише заносом, спрчи у човеку,
када моћно гудало већ слабије дира душу, нити се
око срца вије дирљивим звуцима, кад дотицање
лепоте не преобраћа младићске силе у огањ и пла-
мен, но сва изгорела осећања постану приступнија
звуку злата, пажљивије слушају његову примам,-
љиву музику и мало по мало допуштају јој нео-
 35

сетно да их сасвим успава/Слава не може дати на-

сладе ономе, који јој је украо, а није је заслужио;
она производи непрестани трепет само у достој-
ном ње. И према томе сва осећања и све тежње ње-
гове обратише се злату. Злато му постаде страст,
идеал, страх, наслада, циљ. Свежњи новчаница го-
милали су се у сандуцима, и као свакн коме падне
у део овај страшни дар, он постаде зловољан, не-
маран према свему, осим према злату, постаде твр-
дица без узрока, и већ је готов био постати једно
од оних чудних створења, којих много има у на-
шем ваздушном свету, на која с ужасом гледа чо-
век пун живота и срца, којима се они чине живим
гробовима од камена, у којима је мртвац место
срца. Али му један догађај силно потресе и про-
буди животни састав.
Једног дана види он на свом столу писмо, ко-
јим га академија уметности моли као свог заслуж-
ног члана, да дође и да свој суд о новом делу рус-
ког уметника, који се у Италији усавршавао и
одатле га послао. Тај уметник био је један од ње-
гових пређашњих другова, који је од детињства
носио у себи страст к уметности, са ватреном ду-
шом трудбеника предао се њој, свом душом сво-
јом, отргао се од другова, рођака, од омиљених
навика, и отишао тамо где под дивним небом са-
зрева величанствени расадник уметности, у онај
чудни Рим, који кад се спомене, пламено срце
уметника пуно и силно бије. Тамо као пустињак
задуби се у посао и занимање, које није ничим пре-
кидао. Њему није било стало до тога, шта ће гово-
рити о његовом карактеру, како не уме дружити се
с људима, како не пази на светску пристојност, ка-
ко понижава свој уметнички сталеж својим обич-
ним, неотменим оделом. Он није марио хоће ли се
његови другови на њега срдити или неће. Он је све
занемарио ,све је дао уметности. Неуморно је по-
сећивао галерије, по читазе сате стајао је пред
. 3‘
36

делима великих уметника, хватајући и следујући

чУДну кичицу. Ништа није радио и свршавао, а да
се по неколико пута не разговори с овим великим
учитељима и да не прочита у њиховим творевина-
ма ћутљивог и красноречивог за себе савета. Није
се упуштао у шумне беседе и препирке; није био
ни уз пуристе ни против њих. Он је свему давао
оно што је његово, извлачећи из свега само ОНО'
што је било прекрасно у њему ,и на послетку оста-
вио је себи само једног учитеља, божанственог Ра-
фајила, као што велики песник, прочитавши много;
разних дела, пуних многих дражи и дивних кра-
сота, оставља на послетку Омерову Илијаду на
столу да му увек буде при руци, јер је нашао да је
у њој све што хоћеш, и да ништа нема што већ ту
не би било у тако великом и дубоком савршенству.
И зато изнесе он из своје школе величанствену
идеју сазнања, моћну лепоту мисли, високи чар не-
беске кичице.
Када уђе у дворану, Чартков већ затече велику
гомилу посетиоца који су се скупили пред сликом.
У том тренутку је владала свуда највећа тишина,
каква ретко бива међу окупљеним оценитељима.
Он се пожури да направи лице човека зналца, и
приближи се слици. Али, Боже, шта угледа!
Као невеста чист, непорочан, прекрасан стајао
је пред њим производ уметника. Као геније, скро-
мно, божанствено, невино и просто узносио се он
над свим. Рекао бих, небесне фигуре, изненађене
од толиких погледа управљених на њих, стидљиво
спустиле прекрасне трепавице. Са осећањем нехо-
тичног дивљења посматрали су искупљени зналци
нову, невиђену кичицу. Као да се ту све уједно сте-
кло: изучавање Рафаила, које се огледало у узви-
шеној племенитости положаја, изучавање Коре-
џија, које је дисало у потпуном савршенству ки-
чице. Али нада све особито се видела творачка
снага у самој уметниковој души. Он је испитао и
 37

последњи предмет у слици; у свему је постигао за-

кон и унутрашњу снагу; свуда је била ухваћена она.
таласаста округлина линија, која је у природи, а
коју види једино око уметника-творца ,а која код,
кописте излази на ћошкове. Видело се како је
уметник све, што је из спољашњега света извукао,
најпре у своју душу унео, и одатле, из душевног
извора, пуштао као складну, свечану песму" И било
је јасно и самим непосвећеним каква је велика про-
вала измећу творевине и просте копије са природе..
Готово се не може исказати та необична мирноћа,,
која је нехотично обузела све који су гледали у
слику, — нема ни шуштања ни звука, а слика ме-
ђутим чини се сваки час све виша и виша, светлије-
и чудесније издвајала се она од свега, и на послет-
ку сва се претвори у један тренутак, плод мисли сле-
теле са небеса на уметника тренутак, на коме је
цео људски живот само приуготовљење. Сузе тек
што нису пошле низ лице посетилаца, који су били
око слике. Изгледало је да су се сви укуси, сва
дрска, неправилна одступања укуса слила у неку
нему химну божанственом делу.
Непомичан, са отвореним устима стајао је
Чартков пред сликом, а напослетку, када мало по
мало посетиоци и знанци зажагорише и почеше
говорити о важности дела, и кад се на послетку
обратише њему са молбом да каже своје мишље-
ње, он дође к себи; хтеде се направити равноду-
шан, хтеде дати обично, глупо мишљење застаре-
лих уметника, као на пример ово: „Да, на послетку,,
управо, не може се одрицати уметнику дар, има
нечега, види се да је хтео нешто изразити, али што
се тиче главнога .. .“ па затим додати, разуме се„
такве похвале, које се никаквом уметнику не би до-
пале; хтеде то учинити, али реч му изумре на усти-
ма, сузе и јецање навреше место одговора, и он
као бесомучан побеже из дворане.
Један минут стајао је он непомично и без осе-
ћања усред своје великолепне радионице. Сав орга-
 38

низам, сав живот његов пробуди се у један мах,

као да му се младост опет повратила, као да су
искре дара наново плануле. С очију његових на је-
данпут паде копрена. Боже! тако немилосрдно стра-
ћити најлепше године своје младости, истребити,
угасити искру огња, који му је можда у грудима
тињао, који би се сада можда развио у узвишено-
сти и лепоти, који би можда исто тако измамио
сузе дивљења и благодарности! Па све то стра-
ћити, страћити без сваког сажаљења. Као да му у
души у тај мах на једанпут оживеше они напори и
заноси, који су му некад били познати! Узе кичицу
и приђе платну. Од напрезања обли га зној по лицу;
сав се претвори у једну жељу и одушеви једном
мишљу: он хтеде насликати палог анђела. Та идеја
најбоље се слагала са његовим душевним стањем.
Али, ах! његове фигуре, положаји, групе, мисли
излазиле су усиљено и без сваке везе. Његов начин
сликања и његово уображење већ су се сувише за-
творили у једну меру, и немоћан напор да преступи
границе и збаци окове, које је сам себи наметнуо,
већ се показивао неправилан и погрешан. Он је
занемарио заморну, дугу лествицу постепених зна-
ња и првих основних закона будуће величине.
Зловоља га спопаде. Заповеди да се из ње-
гове радионице изнесу сви последњи ра-
дови, све помодне слике без жизота, сви
портрети хусара, госпођа и државних саветника;
затвори се сам у своју собу, заповеди да никог не
пуштају унутра и сав приону на посао. Као стрпе-
љив младић, као ђак седео је за послом. Али како
\је немилосрдно, неблагодарно било све што му је
'испод кичице излазило! На сваком кораку задржа-
вало га је незнање првих елемената; прост незна-
тан механизам ледио му је сав полет и био му је
; за уображење несавладљива препона. Кичица се
’ нехотично окретала изученим формама, руке су се
на један изучен начин састављале, глава се није
смела необично окренути, и сами набори на оделу
 39

били су као опредељени, нити су хтели слушати и

намештати се на непознатом положају тела. И он
је осећао, осећао и видео то сам!
— Да ли је било у мене дара? рече на послет-
ку, да ли се нисам преварио?
И кад то рече, приђе својим негдашњим про-
изводима, које је некад радио тако чисто, тако не-
користољубиво, тамо ,у бедној уџерици, на усам-
љеном Васиљевском острву, далеко од људи, изо-
биља и сваких ћуди. Сад приђе к њима и стаде их
све пажљиво посматрати, и заједно с њима стаде
му излазити у памети сав његов негдашњи бедан
живот.
— Да, рече он очајно имао сам дара! Свуда, на
свему виде се његови знаци и трагови . . .
Он стаде и на једанпут задркта целим теломг
његове очи сретоше се са очима које су укоченс*
гледале у њега. То је био онај необични портрет,
који је он купио у Шчукиној чаршији. За све време
је био покривен, претрпан другим сликама и са-
свим га је заборавио. А сад, као намерно, кад су
били изнесени сви модни портрети и слике, које су
пуниле атеље, он се помолио напоље заједно са
негдашњим производима његове младости. Чим се
сети ове његове чудновате историје, чим се сети да
је на неки начин он, тај чудновати портрет, био
узрок његовог преображаја, да је новчано благо
што је добио на тако чудан начин, родило у њему
све сујетне прохтеве, који су његов дар упропа-
ј стили, — умало беснило не спопаде његову душу.
С места заповеди да се изнесе напоље мрски пор-
трет. Али душевно узбуђење није се од тога сти-.
шало: сва осећања и сав организам били су до дна
потресени, и он познаде ону страшну муку, која
се, као чудновати изузетак, јавља каткад у при-
роди, кад се слаби дар напреже да се покаже у
већој мери но што може, ону муку, која у младићу
рађа велико, али у претераном маштању претвара
се у бесплодно чекање, — ону ужасну муку, која
40

тера човека на ужасна злочинства. Њега обузе

страшна завкст, завист до беснила. Жуч му се ра-
зли у лице, када виде производ, који носи печат та-
лента. Шкргутао је зубима и прождирао га погле-
дом. У души му се роди једна паклена намера, ка-
кву је икада имао човек, и са помамном снагом јур-
ну да је изврши. Он стаде скупљати све најбоље
што је уметност само производила. Кад купи сли-
ку по скупу цену, пажљиво је доносио у своју собу
и са беснилом тигра јуришао је на њу, кидао је,
секао на парчета и газио ногама, смејући се од на-
сладе. Безбројна богатства, што је скупио давала
су му сва средства да задовољи ову паклену жељу.
Одрешио је све своје кесе злата и отворио сандуке.
Ниједно чудовнште незнања није никад уништило
толико прекрасних производа, колико је уништио
•овај свирепи осветник. На свима продајама на ли-
цитацији, где би се само он појавио, сваки је уна-
пред очајавао да ће купити уметничко дело. Из-
гледало је као да је разгневљено небо нарочито
послало у свет овај страшни бич, желећи да одузме
од њега сву његову хармонију. Та ужасна страст је
набацала на њега некакав страшан колорит: не-
престани жуч био му је на лицу. Изгледало је да
се у њему оличио онај страшни демон, кога је иде-
ално описао Пушкин. Осим отровне речи и вечитог
куђења ништа друго нису изговарала његова уста.
Као какав бесомучник излазио је на улицу, и сви,
па и познаници, угледавши га из далека, враћали
■су се, само да се не сретну с њим, говорећи да ће
им овај сусрет загорчати цео дан.
На срећу света и вештина, овакав напоран и
насилан живот није могао дуго трајати: величина
мука била је веома огромна за његове слабе силе.
Наступ беснила и лудила почели су се показивати
чешће, и на послетку све ово прешло је у саму
ужасну болест. Јака врућица заједно са брзом јек-
тиком тако га је грозно спопала, да је за три дана
остало од њега само једна сенка. Уз то су се по-
 41

јавили сви знаци безнадежног лудила. Каткад не-

колико људи нису га могли савадати. Њему су
почеле појављизати давно заборављене, живе Очи
необичног портрета, и тада је његово беснило би-
ло страшно. Сви људи који су се налазили око ње-
његове постеље, изгледали су му ужасни портрети.
Од једног портрета њему се чинило да види два и
четири; сви дузарови изгледали су пуни портрета,.
који су упрли на њега своје укочене, живе очи;
страшни портрети гледали су са таванице, са пода;
соба се ширила и бескрајно продужавала, да би
могла боље сместити оволике укочене очи. Лекар,
који се примио да га лечи и који је већ у неколико
сазнао за његову чудновату историју, старао се
свима силама да нађе тајну везу међу привиђењима.
која су га спопадала и догађајима његовог жи-
вота, али ништа није могао успети. Болесник није
ништа разумевао и осећао осим својих мука, и
изговарао је само неразумљиве речи и јадиковао.
На послетку живот му се прекинуо у последњем
већ безгласном наступу страдања. Његово мртво
тело било је страшно. Ништа се није могло наћи
од његовог огромног богатства, али кад су видели
исечене комаде оних узвишених дела уметности,
којима је цена прелазила милионе, разумели су на.
шта је употребљено .
 ДЕО II

Много кола, каруца и фијакера стајало је пред

кућом, у којој су се продавале на лицитацији ства-
ри једнога од оних љубитеља вештина, који су
слатко проспавали цео свој живот, невино се про-
чули као мецене и доброћудно потрошили за то-
милионе, које су нагомилали њихови предузимљи-
ви оцеви, а често и својим сопственим трудом. Та-
квих мецена, као што се зна, сада нема, и наш XIX.
век одавна је већ добио жалосну физиономију
банкара, који ужива у својим милионима само у
облику бројева ,који се бележе на хартији. Дугачка
дворана била је пуна шарене гомиле посетилаца,.
који су насрнули као птице грабљивице на неукло-
њено тело. Ту је цела флотила руских трговаца д а
чаршије, па и са телалске пијаце, у сурим немач-
ким огртачима. Њихов изглед и израз лица биа
је овде некако тврђи, слободнији и није показивао-
ону одвратну услужност, која се тако види у ру-
ском трговцу ,кад је он у свом дућану пред купцем..
Они се овде нису снебивали, иако је у истој дво-
рани било много племића, пред којима су они на.
другом месту били готови да својим клањањем очи-
сте прашину нанету њиховим обућама. Овде су
били сасвим неусиљени, претурали су слободно
књиге и слике, да би видели каква је роба, и смело
се надметали у цени са грофовима знанцима. Овде
су били многи неопходни посетиоци јавних про-
даја, који су одредили да сваки дан буду на њима.
место доручка; аристократи зналци, који су сма-
44

трали за дужност да не испусте прилику да уве-

ћају своју збирку и који нису налазили друго за-
нимање од 12 до 1 сата; на послетку, она благо-
родна господа, чије је одело и џепови врло рђави,
који долазе сваки дан без икакве себичне намере,
но само да виде како ће се што свршити, ко ће да-
ти више, ко мање, ко ће дати већу цену од дру-
гога, и на коме ће што остати. Много слика било
је разбацано сасвим без реда; с њима је био' поме-
шан и намештај и књиге са монограмом пређаш-
њег сопственика, који можда није имао сасвим по-
хвалну радозналост да у њих загледа. Хинеске
вазе, мермерне плоче за столове, нови и стари на-
-мештај са кривим линијама са кондорима, сфинк-
совим и лавовским шапама, позлаћеним и непозла-
ћеним лустерима, Аргантонове лампе, — све је
било нагомилано и сасвим не у онаком реду као у
дућанима. Све је то представљало као неки вашар
вештина. Уопште осећање које имамо кад гледамо
ово продавање на лицитацији, страшно је: оно нам
личи на мртвачки спровод. Дворана, у којој се ли-
цитира, увек је некако мрачна; прозори, закрчени
намештајем и сликама, слабо пропуштају светлост;
ћутање, које се читало на лицима, и погребни глас
лицитатора, који удара чекићем и држи опело бед-
ним уметностима, које су се тако чудновато овде
среле, — све ово као да појачава још више чудну
непријатност утиска.
Изгледало је да је продаја достигла врхунац.
Цела гомила уредних људи крену се с места и
уокурба се око нечега. Са свих страна изговаране
речи: „рубаља, рубаља, рубаља“, нису давале вре-
мена лицитатору да понови понуђену већу цену,
која је већ порасла четири пута више од почетне.
Гомила се ужурбала око пртрета, који није могао
да не заустави све који су се ма колико разуме-
взли у сликарству. Узвишена кичица уметникова
очито се огледала у њему. Изгледа да је портрет
<5ио неколико пута обнављан, и представљао је
 45

мрке црте чрекаквог Азијата у широком оделу, са

необичним, Чудноватим изразом на лицу; али свет
који се окупио око њега, највише се дивио нео-
бичној живости очију. Што се више загледало у
њих, то су више оне продирале у свачију душу.
Ова чудноватост, ова необична мајсторија умет-
никова скренула је пажњу готово свих. Многи
од оних који су лицитирали за њега, одустали су,
зато што су цену подигли невероватну. Остала су
само два позната племића, љубитељи сликарства,
који нису ни зашта хтели одрећи се оваког добит-
ка. Они су се надметали и зацело би дигли цену до
немогућности, да један од оних који су ту стајали,
на једанпут не рече: „Дозволите ми да на време
прекинем ваш спор; ја можда више од сваког дру-
гог имам права на овај портрет“.
Ове речи очас скренуше на њега општу паж-
њу. То је био стасит човек, око тридесет пет годи-
на, са дугачком црном косом. Пријатно лице, испу-
њено некаквом светлом безбрижношћу, показива-
ло је душу, која не зна за никакве светске потресе
што муче; у оделу његову није било ничега што
потсећа на моду: све је показивало у њему умет-
ника. И то је доиста био уметник Б., кога су многи
присутни лично познавали.
— Ма како да вам се моје речи покажу чудно-
вате, настави он видећи да су сви обратили пажњу
на њега, ипак, ако се решите да саслушате не ве-
лику причу, можда ћете увидети да сам био у пра-
ву да их кажем. Све ме уверава да је портрет баш
онај, који ја тражим.
Врло природна радозналост показа се готово
на лицима свих, и сам лицитатор зину и стаде са
дигнутим у руци чекићем, готов да слуша. У по-
четку приче многи су и нехотице окретали очи на
портрет, али затим све су се упирале у самог при-
поведача, у колико је његово причање бивало за-
нимљивије.
„Вама је познат онај крај-вароши, који се зове
46

Коломна (тако он поче). Ту све не личи на друге

крајеве Петрограда: ту није ни престрбица ни па-
ланка; кад пређеш у коломенске ул^це, чинити се
да чујеш, како те остављају све младе жеље и теж-
ње. Овде не улази будуће, овде је све тишина и
оставка, све што је отпало од престоничког крета-
ша. Овде долазе да живе пензионери, удовице, ма-
ло имућни људи, који имају пријатно познанство
са сенатом и зато су себе осудили овде готово на
цео живот; ислужене куварице, које цео дан трчка-
рају по пијацама, брбљају којешта са сељаком у
пиљарници, и узимају на вересију сваки дан за пет
копејка кафе и за четири шећера, и на послетку,
сав онај сталеж људи, који се може назвати јед-
ном речи п е п е љ а в и — људи, који са својим
оделом, лицем, косом, очима имају неку мутну, пе-
пељаву спољашњост, као оно дан, када нема на
небу ни олује, ни сунца, а не бива просто ни ово
ни оно: спушта се магла и одузима сваку оштрину
у предмета. Овде се могу убројати бивше позори-
шне слуге, бивши тутиларни саветници, бивши пи-
томци Марса са извађеним око.м и расеченом ус-
ном. Ови су људи сасвим равнодушни: иду, а на
ништа не гледају; ћуте, а ни о чем не мисле. У њи-
ховој соби нема много шта, каткад само четврта-
ста флаша чисте руске вотке, коју они једнолико
пијуцкају цео дан без сваке јаке навале крви у
глави, која се добија, кад се на једанпут много
натегне, како то има обичај сваке недеље млади
немачки занатлија, тај студент Мјешчанске улице,
који једини влада целим тротоаром, када је прош-
ло дванаест сати ноћи.
„Живот у Коломни страшно је усамљен; ретко
се појаве кола, осим можда оним у којима се глум-
ци возе, која својим тандркањем и лупом једина
нарушавају општу тишину. Ту сви иду пешке; ко-
чијаш врло често без госта се вуче, носећи сено за
свога брадатог коњића. Стан се може наћи за пет
рубаља месечно, па и са кафом ујутру. Удовице,
 47

које су Ха стану и храни, ту су из самих племић-

ских породица; оне се лепо владају, држе чисто
своју собу, \еретају са пријатељицама о скупоћи
говеђине и куцуса; код њих је често млада кћи,
ћутљиво, безглаедо, каткад лепушкасто створење,
ружно псетанце и зидни часовник са шеталицом
која се тужно клати. Затим долазе глумци, којима
плата не дозвољава да се иселе из Коломне,
народ слободан, као сви уметници који живе
ради уживања. Они, седећи у кућној хаљини,
лепе из картона свакојаке стварчице, корисне за
кућу, играју са пријатељем домине и карте, и тако
проводе јутро, радећи готово то исто у вече, са
додатком каткад пунча. После ових важних људи
и племства Коломне долази необична ситнурија и
ништарија. Њих је тако исто тешко изређати, као
избројати онолике мушице што се коте у старом
сирћету. Ту су бабе, које се Богу моле; бабе, које
пију; бабе, које се и моле Богу и пију; бабе, које
се провлаче непознатим средствима, оне као мра-
ви вуку са собом старе рите и рубље од Калинкина
моста до телалске пијаце, да их тамо продаду за
петнаест копејка; једном речи, саевим бедни талог
човечанства, коме ни један благонаклони народни
економ не би нашао средства да побољша стање.
Ја сам их зато поменуо, да бих вам показао,
како се тај народ често налази'у нужди да тражи
једну само изненадну привремену помоћ, да узима
на зајам, и тада се настањују међу њима нарочити
зеленаши, који им дају мале суме на залогу а са
великим интересом. Ови мали зеленаши су много
неосетљивији од оних великих, јер постају усред
сиромаштва и просјачких рита, које јако падају у
очи, а које богати зеленаш не види, јер има посла
са онима што му у колима долазе. И зато врло
рано умире у њиховим душама осећање човечно-
сти. Међу оваким зеленашима био је један. . . али
не смета да вам кажем да догађај, о коме сам на-
умио да вам причам, пада у прошли век, за влада-
48

вине покојне царице Катарине II. Ви можђте сами

разумети, да се сам изглед Коломне и живот у њој
морао знатно изменити. И тако мећузеленашима
био је један — створење у сваком погледу необич-
но, које се доселило већ давно у овај крај вароши.
Он је ишао у широком азијатском оделу; мрка бо-
ја лица показивала је његово јужно порекло; али
какве је| народности управо био, да ли Индијанац,
Грк, Персијанац, то нико није могао казати. Висок,
готово необичан стас, мрко, мршаво, опаљено лице
и некакза непојмљива страшна његова боја, крупне
врло ватрене очи, спуштене густе обрве разлико-
вали су га јако и оштро од свих пепељавих станов-
ника престонице. И стан његов није личио на оста-
ле мале дрвене кућице. То је била камена зграда,
као оне које су некад много сазидали ђеновски тр-
говци, са неправилним, неједнаке величине прозо-
рима, са гвозденим капцима и бравама. Овај зеле-
наш разликовао се од других зеленаша већ тиме,
што је могао набавити ма какву суму свима, почи-
њући од убоге старице до раскошног дворског ве-
ликаша. Пред његовом кућом стајали су најотме-
нији интови, из којих је каткад гледала глава ка-
кве светске госпође. Причало се, по обичају, да су
његови гвоздени сандуци пуни новаца, драгоце-
ности, брилијанта и свакојаких залога, али да он
није имао ону корист какву имају други зеленаши.
Он је радо давао новце, одређујући, изгледа, врло
корисно рокове плаћања; али некаквим чудноватим
мајсторијама наплаћивао је претеране интересе.
Тако се бар био пронео глас. Али што је било
чудновато и што је многе изненадило, то је била
чудна судбина свих оних, који су добивали од њега
новце, сви су они свршавали живот на несретан на-
чин. Је ли то било само људско мишљење, ружни
празноверни разговори или намерно пуштени гла-
сови, то је остало непознато. Али неколико при-
мера, који су се за кратко време догодили пред
очима свих, били су живи и поразни.
 \
49

„Из\педине тадашњег племства брзо је обра-

тио на себ^ пажњу један младић од најбоље по-
родице, којичсе већ у младим годинама одликовао
на државном послу, ватрен поштовалац свега исти-
нитог, узвишен&р, помагач свега што су дали
уметност и ум чбв^ков, обећавајући да ће бити
меценат. Сама царпцо, га је достојно одликовала,
поверивши му важно место, које се сасвим слагало
са његовим сопственим захтевима, — место где је
он могао много урадити за науку и уопште за до-
бро. Млади великаш је скупио око себе уметнике,
песнике, научењаке. Хтео је сваком да да посла, да
све потстиче. Преузимао на свој рачун много ко-
рисних издања, дао је много поруџбина, одредио
награде, потрошио на то много новаца и на по-
слетку се задужио. Али пун племенитости, он није
хтео да одустане од свога дела, тражио је свуда
да узајми и на послетку се обратио једном позна-
том интерешџији. Пошто је закључио код њега
велики зајам, овај човек се за кратко време сасвим
променио: гшстао је непријатељ, гоннлац ума и
дара који се почиње развијати. У свима списима
стао је гледати рђаву страну, тумачити криво сва-
ку реч. Тада се за пакост догодила француска ре-
волуција. Ово му је на једанпут послужило као
оруђе за све могуће гадости. У свачему је видео
некакав револуционарни правац, у свему су му се
чиниле неке алузије. Постао је толико неповерљив,
да је на послетку подозревао на самог себе, изми-
шљао је страшне неправедне доставе; многе је уне-
срећио. Великодушна царица се згрозила и пуна
благородства душе, које краси крунисане главе, из-
говорила је речи, које, иако нису могле доћи до
нас потпуно тачне, ипак њихов дубоки смисао
остао је у многим срцима. Царица је приметила да
се под монархијском владавином не угушују узви-
шени, плменити покрети душе, да се не презиру и
гоне творевине ума, појезије и уметности; да су
Портрет 4
 /
50

напротив сами владаоци били њихови заштитницн;

да су Шекспири, Молиери, процветалЈ/гшд њихо-
вом великодушном зашгитом, док Ханте није се
могао скрасити у својој републикшгској домовини;
да се прави генији јављају у вс/ме сјаја и моћи
царева и царевина, а не у врем§^ужних политичких
појава и републиканских тероризма, који нису до
сад дали свету ни једноц песника; да треба одли-
ковати песнике уметнике, јер они уносе у душу
само мир и дивну тишину, а не узбуђење и ропта-
ње; да су научењаци, песници и сви уметници би-
сер и брилијанти у царској круни: њима се киги и
добија још бољи сјај доба великог владара. Ја ра-
зумем што старци нису могли о том говорити без
суза. У овој ствари су узели учешће. У част нашега
народног поноса треба приметити да у руском
срцу увек живи дивно осећање да држи страну
угњетеног. Лошто је изневерио поверење, великаш
био је примерно кажњен и отпуштен из службе. Но
најужаснију казну читао је на лицима својих зем-
љака: то је било одлучно и опште презирање. Не
може се испричати како је патила сујетна душа:
гордост, преварено частољубље, пропале наде —
све се стекло заједно, и у наступима страшне лу-
дости и беснила прекину му се живот“.
„Други пример догодио се такође пред свима.
Од лепотица, којима није била тада сиромашна
наша северна престоница, једна је одржала одлуч-
но првенство над свима. То је било некакво чудно
стапање северне лепоте са лепотом југа — брили-
јант, какав се ретко налази у свету. Мој отац гово-
рио је да никад у свом животу није видео овако
нешто. Изгледало је да се све у њој стекло: бо-
гатство, памет и душевна драж. Просилаца је било
много и међу њима најзначајнији је био књаз Р.,
најлепши и лицем и витешким, великодушним осе-
ћањима, високи идеал романа и жена. Грандисон
у сваком погледу. Књаз Р. био је страсно и лудо
заљубљен; а така иста ватрена љубав била му је
 51

одговок Али сродницима је изгледала партија

неједнакХ Породична добра књажева већ давно
нису билаЧцегова, породица је била у немилости и
његово рђав\стањ е било је свима познато. На је-
данпут књаз Оставља за неко време престоницу,
тобож у намери да поправи своје стање, и после
кратког времена јавља се окруњен луксузом и не-
вероватним сјајем. Величанствени балови и гозбе
чине га познат.им двору. Отац лепотице пристаје
да његова кћи пође за њега, и у вароши се држи
најзанимљивија свадба. Како је постала овака про-
мена и нечеувено богатство младожење, то није
-могао нико објаснити; али се поговарало да је
пристао на неке услове непознатог зеленаша и
узео од њега на зајам. Ма како да је то било, али
свадба је занимала целу варош, младожења и мла-
да били су предмет опште зависти. Свима је била
позната њихова жарка, верна љубав, толике муке
што су обоје претрпели, њихове лепе особине.
Жене су унапред описивале рајско блаженство, ко-
је ће уживати млади супрузи. Али је изашло све
друкчије. За једну годину муже се страшно про-
менио. Љубомора, нетрпљивост и непрестане ћуди
затроваше дотле благородни и дивни карактер.
Постаде тиранин и мучитељ своје жене, и што нико
не би могао предвидети, поступао је с њом нечо-
вечно, шта више тукао је. После године дана нико
није могао познати ову жену, која је још до скора
блистала и водила за собом гомилу послушних
обожалаца. На послетку, не могући више сносити
своју тешку судбину, она је прва почела говорити
о разводу брака. Мужа спопаде беснило од саме те
помисли. У првом наступу јарости јурну у њену
собу с ножем и за цело би је заклао, да га нису
ухватили и задржали. Он у махнитости и очајању
окрене нож на себе — и у страшним мукама сконча.
Осим ова два примера, који су се догодили
пред очима целог друштва, причали су многе који
4'
52

су се десили у нижим сталежима и готозо сви

имали страшан крај. Тамо је поштен, трезвен чо-
век постао пијаница; тамо је трговач^и помоћник
поткрадао свога газду; тамо је кочијаш, који је не-
колико година радио поштено, за грош убио чо-
века кога је возио. Није могуће да оваки догађаји,
причани каткад мало увеличани, нису заплашили
скромне становнике Коломне. Нико није сумњао
да је у овом човеку неки зао дух. Говорило се да
је он постављао таке услове, од којих се коса ко-
стрешила и које несрећни никад није смео казивати
другом; да његови новци скроз пеку, усијају се
сами од себе и имају некакве чудновате знаке. . . .
једном речи, о њему је било свакојаких ружних
гласова. И значајно је то, што су све ово коломен-
ско становништво, сав овај свет бедних старица,
малих чиновника, малих уметника, једном речи, сва
ситнурија, коју смо само поменули, пристали да
трпе и сносе крајњу нужду но да се обрате стра-
шном зеленашу; шта више налазили су старице
умрле од глади, које су више волеле да убију своје
тело но да упропаете душу. Кад су се с њим сре-
тали на улици, и нехотице су осећали страх. Про-
лазник се смотрено склањао и затим се још дуго
освртао пратећи његов претерано високи стас ко-
ји се губи у даљини. Већ у самом његовом држању
било је толико необичног, да би свакога навело да
му припише надприродно биће. Ове оштре црте,
урезане тако дубоко, каквих нема у човека; ова
жива, бронзана боја лица; те претерано густе обрве,
несносне, страшне очи, па и широке боре на ње-
говој азијској хаљини, — све као да је говорило
да су пред страстима што се крећу у том телу, биле
бледе све страсти других људи. Мој отац сваки пут
је застајао, кад га је срео, и сваки пут није се мо-
гао уздржати да не каже: „Ђаво, прави ђаво!“ Но
треба да вас што пре упознам с мојим оцем, који
је, између осталог, прави предмет ове историје".
Мој отац био је знаменит човек у многом че-
 53

му. Био је уметник каквих је мало, једно од оних

ЧУДЗ)_ која избацује из својих' недара само једна
Русија, уметник самоук, који је сам нашао у души
св°ј°ј) без учитеља и школе, правила и законе,
одушевљен једином жељом за усавршавањем и
идући, из узрока можда непознатих .њему самом,
једним само путем показаним из душе; једно од
оних природних чуда која савременици често руже
увредљивом речи „незналице“, и која, не преза-
јући од прекора и сопствених неуспеха, добивају
само нова прегнућа и снагу, и у својој души већ
далеко иду од оних производа, за која су добили
име незналице. Он је узвишеним унутрашњим на-
гоном осетио присуство мисли у сваком предмету;
разумео је право значење речи: „историјски жи-
вопис“; разумео је зашто се обична глава, обичан
портрет од Рафајила, Леонарда де Винчи, Тици-
јана, Кореџија може назвати „историјски живопис“,
а зашто ће огромна слика историјског садржаја
ипак бити 1аШеаи бе §епге, покрај свих захтева
уметникових да се то назове историјски живопис.
И унутрашње осећање и сопствено убеђење окрену-
ли су његову кичицу хришћанским предметима, ви-
шем и последњем ступњу узвишеног. Он није био
славољубив или раздражљив, чега има у карактеру
многих уметника. То је био чврст карактер, по-
штен, искрен човек, па и груб, покривен споља ма-
ло јаком кором, не без неке гордости у души, који
је судио о људима у исти мах и благо и оштро.
„Што да се на њих обзирем? говорио је он обич-
но: па ја за њих и не радим. Ја нећу да понесем
моје слике у гостинску собу. Ко ме разуме — ипак
ће се помолити Богу. Не треба кривити светског
човека што не разуме сликарство; зато се он ра-
зуме у картама, у добром вину, у коњима — што
ће господину да више зна? Још, молим вас, чим
проба ово и оно, и почне да мудричи, онда нема
ништа од њега. Па мом мишљењу, готово је бољи
човек, који говори отворено да он не зна то и то
54

но онај, који дволичи: говори да зна оно што не

зна, и само дрља и квари. Он је радио за малу за-
раду, то јест за зараду, која му је била потребна
за издржавање своје породице и да има могућно-
сти да ради. Осим тога, он ни у каквом случају није
отказивао помоћ снротом уметнику; веровао је
простом богобојажљивом вером предака, и оту-
да се је можда на лицима, која је он сликао,
јављао онај узвишени израз, до кога нису мо-
гли доспети сјајни таленти. На послетку он је
својим неуморним трудом и држећи се неодступно
пута, који је себи нацртао, почео добивати пошго-
вање и оних, који су га називали незналицом и
домаћим самоуком. Њему су давали непрестане по-
руџбине за цркве, и посла је имао увек. Један од
његових радова јако га је занимао. Не сећам се
какав је био његов предмет, знам само то, да је на
слици требало ставити духа мрака. Дуго је разми-
шљао какав лик да му да; хтео је да у лицу њего-
вом представи све тешко, што угњетава човека. У
таким размишљањима каткад му је излазила у па-
мети слика тајанственог зеленаша, и он је и нехо-
тице мислио: „Ето са кога би требало да насли-
кам ђавола!“ Помислите како је био изненађен,
када једном, радећи у свом атељеу, чу да неко ку-
ца на врата, и одмах затим уђе страшни зеленаш.
Није могао да не осети неку унутрашњу језу, која
га и нехотице прође по телу.
— Ти си сликар? рече он без сваког увода
мом оцу.
— Сликар, рече отац у недоумици, чекајући
шта ће бити даље.
— Лепо! Насликај мој портрет. Ја ћу можда
скоро умрети, немам деце; али нећу да са свим
умрем, хоћу да живим, Можеш ли ти насликати та-
кав портрет, да буде потпуно као жив?
Мој отац помисли: „Ништа лепше; он се сам
нуди за ђавола на мојој слици“. Даде реч. Пого-
дише се за време и цену, и сутрадан мој отац узе
 55

лалету и кичицу и оде к њему. Висока кућа, пси,

гвоздена врата и браве, дугуљасти прозори, сан-
дуци покривени ретким ћилимима и на послетку
сам необични домаћин, који је непомично седео
пред њим, — све је то учинило на њега чудноват
утисак. Прозори као намерно били су покривени
и претрпани од доле тако, да су давали светлост
само од горе. „До ђавола, како је сад лепо освет-
љено његово лице!“ рече он за себе, и живо прио-
ну да слика, као да се бојао да некако нестане ово
лепо осветљење. „Каква снага! — говорио је за се-
бе. Ако га за половину насликам тако како је сад,
он ће убити све моје свеце и анђеле; они ће избле-
дети пред њим. Каква ђаволска снага! Он ће код
мене просто искочити из платна, ако само мало
•будем веран природи. Какве необичне црте! пона-
вљао је он непрестано сликајући са све већом рев-
ношћу, и већ је сам видео како су почеле прела-
зити на платно неколике црте. Но што им је више
прилазио, све је више осећао некакво тешко, уз-
будљиво осећање, непојмљиво њему самом. Ипак,
не гледећи на то, он се решио да изводи са најве-
ћом тачношћу свако неприметну црту и израз. Пре
свега занимао се израдом очију. У овим очима то-
лико је било снаге, да је изгледало да се не може
и помислити насликати их онако како су у при-
роди. Ипак он се решио да пошто по то продре у
њих последњом малом цртом и сенком, да ухвати
њихову тајну. . . Но чим је само почео улазити и
удубљивати се у њих кичицом, у души му се опет
појави така страшна одвратност, такав тежак те-
рет, да је морао за неко време бацити кичицу, па
после опет почињати. На послетку, није могао ви-
ше издржати: осећао је да су му се ове очи зариле
у душу и причињавале у њој непојмљиво узбуђење.
Другог, трећег дана то је било још јаче. Било му
је страшно. Баци кичицу и рече одлучно да га не
може више сликати. Требало је видети како се при
овим речима променио страшни зеленаш. Бацио му
56

се пред ноге и молио га да сврши портрет, гово-

рећи да од тога зависи његова судбина и опстанак
у свету; да је он већ додирнуо својом кичицом ње-
гове живе црте; да ако их верно представи, његоа
живот ће се надприродном снагом одржати у пор-
трету; да на тај начин неће сасвим умрети; да му је
нужно да постоји у свету. Мој отац ужаснуо се од
таких речи; учиниле су му се толико чудноваге и
страшне, да је бацио и кичицу и палету, и истрчао
из собе напоље.
Мисао о том мучила га је цео дан и целу ноћ;
а сутрадан добко је од зеленаша портрет, који му
је донела нека жена, једино створење, које је било
код њега у служби. Јавила му је да њен господин
неће портрет, не даје за њега ништа и враћа му га.
У вече истога дана он је дознао да је зеленапг
умро и да се већ спремају да га сахране по обре-
дима његове вере. Све му се ово учинило неразум-
љиво и чудновато. А међутим од тога времена по-
казала се у његовом карактеру чудновата промена;
осећао је неко немирно, узбудљиво стање, коме сам
није могао наћи узрок, и наскоро је учинио једно
такво дело, које нико не би могао од њега очекива-
ти. Од неког времена радови једнога од његових
ученика привукли су пажњу малог круга зналаца
и љубитеља. Мој отац увек је гледао у њему дар и
зато му је указивао своју особиту наклоност. На
једанпут осети он према њему завист. Општа паж-
ња и добри гласови о њему постадоше му неснос-
ним. На послетку, на још његову већу жалост, чује
да су његовом ученику понудили да изради слику
за ново сазидану богату цркву. То га је запрепа-
стило.
— Не, недам жутокљунцу да ликује! говора-
ше он. Рано си, брате, смислио да старце гурнеш у
блато! У мене је, хвала Богу, још снаге. Да видимо
ко ће кога бацити у блато“.
И искрени и чисти у души човек употребио је
сплетке и клевете, којих се до сада увек гнушао.
 57

На послетку постигао је то, што је објављен стечај

за слику, тако да су и други уметници могли под-
нети своје радове, па се затим затворио у својј^
собу и одушевљено се дохватио кичице. Изгледало
је да је све своје силе, целог себе хтео овде прику-
пити. И заиста то је изишло једно од његових нај-
бољих дела. Нико није сумњао да неће он добити
првенство. Слике су биле показане, и све остале
биле су пред њом као ноћ пред даном. Кад одјед-
ном један од присутних чланова, ако се не варам,
духовно лице, учини примедбу, која је све изне-
иадила.
— У слици уметниковој има заиста много да-
ра, рече он; али нема светитељства у лицима; на-
против, има нечега демонског у очима, као да је
неваљало осећање водило руку уметникову.
Сви погледаше и уверише се у истинитост
ових речи. Мој отац притрча својој слици, као да
хоће сам да провери оваку увредљиву замерку, и
с ужасом виде да готово свима фигурама дао очи
зеленашеве. Оне су гледале тако демонски — горо-
падно, да се је он сам нехотице згрозио. Слика је
била одбијена, и он је морао на своју неописану
жалост чути да је првенство остало на његовог
ученика. Није било могуће описати оно беснило,
с којим се вратио кући. Умало што није тукао
моју мајку, разјурио је децу, изломио кичице и
ногаре, зграбио са дувара портрет зеленашев, за-
тражио нож и наредио да се наложи ватра у ка-
мину, намеравајући да га исече на парчиће и из-
гори. На том покрету затекао га је пријатељ, сли-
кар као и он, весељак, увек задовољан са собом,
који се није заносио никаквим далеким жељама,
радио весело све што му дође, а још веселије од
тога долазио на ручак и гозбу.
— Шта радиш? шта хоћеш то да спалиш? рече
он и приђе слици. — Молим те, то је једно од тво-
јих најбољих дела. То је зеленаш, што је ту скоро
умро; па тб је најсавршенија ствар. Ти си му про-
58

сто продро у саме очи. У животу никад тако не

гледају очи како оне гледају у тебе.
— А сад ћу да видим, како ће да гледају у
ватри, рече отац, па пође да баци портрет у ватру.
— Тако ти Бога, стани! рече пријатељ и задр-
жа га. Боље га дај мени, кад ти толико боде очи.
Отац се с почетка јогунио, на послетку је при-
стао, и весељак, врло задовољан својим пријате-
љем, однесе портрет са собом.
„Кад он оде, отац мој одједном се осети мир-
нијим. Заиста, као да се заједно са портретом сва-
лио камен са његове душе. Сам се чудио свом па-
косном осећању, својој зависти и очевидној про-
мени свог карактера. Пошто је размислио о
свом поступку, растужио се у души и не без уну-
трашње туге рече:
— Не, то ме је Бог казнио; моја слика нанела
ми је срамоту. Она је била измишљена зато, да
упропасти мога брата. Демонско осећање зависти
управљало је мојом кичицом, демонско осећање
морало се и огледати у њој.
Он одмах оде да потражи свога негдашњег
ученика, загрли га јако, молећи га да му опрости
и старајући се да, колико може, заглади пред њим
своју погрешку. Послови његови су опет пошли
као пређе несметано; али замишљеност се почела
чешће показивати на његову лицу. Више се молио
Богу, чешће је бивао ћутљив и није се тако оштро
изражавао о људима; сама груба спољашњост ње-
говог карактера некако је омекшала. Наскоро један
догађај још га је више потресао. Већ одавно се
није видео са својим другом, који је измолио од
њега портрет. Накањивао се, да га посети, кад он
сам изненада уђе у његову собу. После неколико
речи и питања с обе стране, он рече:
— Но, брате, ниси узалуд хтео да спалиш пор-
трет. Ђаво га носио, у њему је нешто страшно . . .
 5$

Ја не верујем вештицама, али верујем да је у њему

зао дух.
— Како? упита отац.
— А тако, од кад сам га обесио у мојој соби,
осећао сам неку тугу, као да бих хтео некога да
закољем. У животу мом нисам знао шта је то не-
саница ,а сад не само што не могу да спавам, но
ме спопадају неки снови . . . и сам не умем да ка-
жем, да ли су то снови, или нешто друго: просто
те вампир дави и све ти се причињава проклети
старац. Једном речи, не могу ти испричати моје
стање. Овако што са мном није никад било. Тих
дана сам тумарао као избезумљен; осећао сам као
неки страх, непријатно очекивање нечега. Осећам
да не могу ником да кажем веселу, искрену реч,
баш као да седи до мене некакав шпијун. И тек од
онда када сам синовцу дао портрет, који га је из-
молио, осетио сам да ми се на једанпут као неки
камен свалио с рамена. Одједном постадох весео,
као што видиш. Но, брате, направио си ти ђавола!
Док је он ово причао, мој отац слушао га је
врло пажљиво и на послетку га упита:
— Сад је портрет код твог синовца?
— Каквог синовца! Није могао издржаги! рече
весељак. Значи, душа самог зеленаша преселила
се у њега: он искаче из оквира, шета се по соби, и
то што синовац прича, просто не можеш да разу-
меш. Мислио бих да је полудео, да нисам у неко-
лико сам искусио. Продао га је неком скупљачу
слика, али и овај га није могао поднети и такође
га је неком утрапио.
„Ова прича учинила је јак утисак на м.ога оца.
Он се озбиљно замислио, пао је у хипохондрију и
иа послетку сасвим се уверио., да је његова кичица
послужила као ђаволско оруђе, да је један део жи-
вота зеленаша прешао некако у портрет и сад уз-
немирива људе, уливајући ђаволске побуде, заво-
дећи уметника са правог пута, изазивајући страш-
ео
ну завист, и остало. Три несреће које су се за овим
догодиле, три изненадне смрти жене, ћерке и мало-
летног сина, он је сматрао као небесну казну њему
и решио се да остави свет. Чим ми је прошло девет
година, отац ме упише у академиЈу уметности и
пошто се измири са својим дужницима, склони се
У један усамљени манастир, где се наскоро пока-
луђери. Тамо је строгошћу живота, неуморним вр-
шењем свих манастирских правила задивио цело
братство. Настојник манастира, кад је дознао да
је он угледан сликар, замоли га да наслика главну
икону у цркви. Али смирени брат рече одлучно, да
је он недостојан, да се лати кичице, да је она осквр-
њена, да трудом и великим жртвама мора прво да
очисти своју душу, да би се удостојио да приступи
таком послу. Њега нису хтели присиљавати. Он је
сам увеличавао за себе, колико је било могуће,
строгост манастирског живота. На послетку, већ
и он, постаде му недовољно строг. Са благословом
настојника склони се у пустињу, да буде сасвим
сам. Тамо је направио себи од грања ћелију, хра-
нио се корењем, носио је камење с места на место,
од изласка до заласка сунца, стајао је све на јед-
ном месту са подигнутим рукама у небо, читајући
непрекидно молитве, — једном речи, измишљао је
све могуће патње и оно непостижно самоодрица-
ње, што се може наћи само у животу светаца.
На послетку једнога дана он дође у манастир
и рече одлучно настојнику: „Сад сам готов; ако је
Бог уугодно, свршићу свој рад“. Узео је за пред-
мет Рођење Исусово. Целу годину га је радио, не
излазећи из своје ћелије, хранећи се само најпро-
стијом храном, молећи се непрестано Богу. После
године дана слика је била готова. То је било упра-
во чудо кичице. Треба знати да се ни братство, ни
настојник нису много разумевали у сликарству, али
су сви били изненађени необичним светитељством
ликова. Осећање божанствене смерности и благо-
сти на лицу Пречисте Матере, која ее нагла над
 61

Младенцем, дубока памет у очима Божанственог

Младенца, као да већ нешто прозире у даљини,
свечано ћутање царева, који су пали на колена пред
њим, и на послетку света, неописана тишина, која
је обухватила целу слику, — све се то показало у
такој снази лепоте, да је утисак био чаробан.'Цело
братство паде на колена пред новом сликом и ус-
хићени настојник проговори: „Не, не може човек
да помоћу саме људске уметности изради оваку
слику: света виша сила управљала је твојом кичи-
цом, и благослов небеса почивао је на раду т,вом“.
У то доба ја сам свршио учење у академији,
добио златну медаљу и заједно с њом радосну на-
ду, да ћу путовати у Италију — најживљу жељу
двадесетогодишњег уметника. Још ми је остало
само да се опростим ха мојим оцем, од кога сам се
већ двадесет година растао. Признајем, да ми је и
сам његов лик давно нестао из памћења. Ја сам већ
нешто начуо о строгој светињи његовог живота и
унапред сам замишљао да ћу срести строгу спо-
љашност усамљеника, туђег свему у свету осим
своје ћелије и молитве. изнуреног, омршавелог од
непрестаног поста и неспавања. Али како се прене-
разих, када изађе пред мене диван, готово божан-
ствен старац. Није било ни тр.ага изнемоглости на
његовом лицу; оно је сијало светлошћу небесне
радости. Као снег бела брада и танки, готово ваз-
душни власи такве исте сребрнасте боје, сликовито
су се расули по грудима и наборима његове црне
мантије и падали до самог појаса, којим се опаси-
вао. Али највише сам се зачудио, кад сам из њего-
вих уста чуо таке речи и мисли о уметности, да ћу
их дуго чувати у души и желео бих искрено да
сваки мој друг то исто учини.
— Чекао сам те, сине мој, рече он, кад му при-
ђох да ме благослови. Пред тобом је пут, којим ће
од сад поћи твој живот. Пут је твој чист — немој
да скренеш с њега. Имаш дара; дар је драгоцени
поклон Божји — немој да га упропастиш. Испитуј,
•2

изучавај све штогод видиш, обухвати све кичи-

цом; али знај у свему наћи унутрашњу мисао, а
особито се труди да докучиш тајну стварања. Сре-
ћан је избраник, који њоме влада. Њему нема не-
знатног предмета у природи. Уметник-стварач је
у. незнатном велик, као и у великом; у презреном
код њега већ нема, презреног, јер кроз њега не-
видљиво просијава дивна душа творачка, и презре-
но је већ добило високи израз, јер је прошло кроз
чистилиште његове душе. Наговештај о божан-
ственом, небесном рају налази се за човека у умет-
ности и само по томе она је већ више од свега. И
у колико је пута свечани мир виши од сваког свет-
ског узбуђења; у колико је пута стварање више од
рушења; у колико је пута анђео једне само чистом
невиношћу своје светле душе виши од свих без-
бројних сила и охолих страсти сатане, — у толико
пута је узвишено стварање уметности више од све-
га што постоји на свету. Принеси му све на жртву
и заволи га свом страшћу, и то не страшћу, која
дише земаљском жудњом, но тихом, небесном
страшћу. Без ње човек није властан уздићи се са
земље и не може дати дивне звуке умирења; јер
ради умирења и мира свих силази у свет високо
стварање уметности. Оно не може унети роптање
у душу, но најусрднијом молитвом може вечно
стремити Богу. Али има тренутака, тешких трену-
т а к а ..'.
Он ућута, и ја приметих да му светло лице
потамне, као да је на њега наишао неки тренутни
облак.
— Има један догађај у мом животу, рече он.
Ја досад нисам могао дознати, ко је био тај чудно-
вати човек, чију сам слику израдио. То је био за-
иста нека ђаволска појава. Знам да свет каже да
нема ђавола, па стога о њему нећу да говорим; али
ћу само да кажем да сам га с одвратношћу сликао:
у то време нисам осећао никакву љубав према
свом раду. Хтео сам силом себе савладати и без-
 63

душно, заглушивши све, бити веран природи. То

није била творевина угиетности, и стога осећања,
која обузимају људе кад погледају на њу, јесу уз-
будљива осећања, нису осећања уметника, јер умет-
ник и у узбуђењу дише спокојством. Говорили су
ми да тај портрет иде из руке у руку и изазива
р јмучне утиске, порађа у уметнику осећања зависти,
■ *ржњу према другу, пакосну жељу да гони и угње-
гава. Да те Бог сачува од ових страсти. Од њих
_,;- 'нема страшнијих! Боље је поднети сву горчину
могућих гоњења него нанети ма коме и најмање
гошење. Чувај чистоту душе твоје. У кога је дар,
тај треба да је душом чистији од свих других.
Другом ће се- много опростити, али њему се неће
опростити. Човеку, који је изишао из куће у лепом
празничном оделу, треба само да буде упрскан
једном капљу блата од кола, па ће се свет скупити
око њега и прстом показивати на њега и говорити
како је прљав, докле тај исти свет не види много
мрља на другим пролазницима, одевеним у радном
оделу, јер се на њему не види прљавштина.
Он ме благослови и загрли. Никад у животу
нисам био тако узвишено одушевљен. Смерно, ви-
ше но са синовљевим осећајем, прионух му на
груди и пољубих му сребрне власи. Суза му блесну
у очима.
. — Сине мој, испуни једну моју молбу, рече он,
^^У-Сртово на самом растанку. Можда ће ти се дого-
ди гх, да видиш негде тај портрет, о ком сам ти
говфио. Одмах ћеш га познати по необичним очи-
ма џ њиховом неприродном изразу. Гледај да га
Ј 10ШТО пото уништиш.
„Ви можете сами судити, да ли сам могао да
не обећам под заклетвом, да ћу испунити такву
молбу. Пуних петнаест година није ми се дого-
дило да наиђем на тако нешто што би ма колико
личило на опис, који је мој отац дао, кад сад на
овој лицитацији. . .
 Овде уметник, јсш не казавши све што је хтео,
окрену очи на дувар, да још једанпут погледа пор-
трет. Тај нсти покрет учини у једном тренутку сва
гомила слушалаца, тражећи очима необични пор-
трет. Али, на највеће изненацење, шега већ није
било на дувару. Из гомиле се диже граја, а одмах
затим неко рече гласно: „украден“. Неком јс по-
шло за руком да га украде, користећи се пажњом
слушалаца,- занетих причање.м. И сви присутни
дуго су остали у недоумици, не знајући да ли
заиста видели ове необичне очи, или је то гамо
била машта, која се појавила само тренутно њихо-
вим очима, умореним дугим посматрањем
слика.

К Р А Ј.
!уС^Л-{