Miroljub Nedovi SAMA U KUI

TA? .......deija vodvilj komedija GDE? .......u stanu KADA? ......pre neko vee KO? ....; ANA - devojica BOJANA - sestra LJILJANA - majka LEPA - komika OGNJEN - lopov OZREN - lopov KAKO? .... brzo, efekno, sa puno gegova /STAN- sto, stolice, polica za knige, krevet, fotelja U jednom uglu je glava zmaja ili neka druga malo jeziva lutka. Suprotnop od ulaza su vrata za kuhinju, maloispred vrata za WC, a preko puta vrata od deije sobe/ /poinje sa horor muzikom..svetlo samo iz tv ..ANA sedi i gleda film...naglo se pali svetlo..MAJKA prilazi i gasi TV MAJKA: Rekla sam ti da ovakve filmove ne sme da gleda. ANA: Zato? MAJKA: Zato to ja tako kaem, eto zato... I zato se ti ne sprema. ANA: Neu da idem. MAJKA: Ko tebe pita hoe li ili nee..Javila sam baki da dolazi..Ja radim veeras.. BOJANA ko zna kada e da doe ..i ne moe da ostane sama u kui... ANA: Mene nije strah. MAJKA: Ali mene je strah da te ostavim samu..Veeras imam prvu generalnu probu..A jo maske i kostime nisam sve zavrila..Ne mogu u pozoritu da razmiljam ta ti radi ovde sama. ANA: Gledau film.. MAJKA: Vukodlake i vampire, ne dolazi u obzir. Spremaj se. ANA: Gledau "MARATONCE." MAJKA: Po koji put to da gleda? ANA: Osmi. MAJKA: A ja ti stoti put govorim... SPREMAJ SE I POLAZI. Zakasniu na probu. U pozoritu su svi poludeli pred premijeru i treba sad na mene da se izdiru. Kostimograf im je najpodesniji za kidanje ivaca...Gde su mi pribadae. ANA: ta? MAJKA: Patenti, pribadae, ne pravi se blesava. Ti si se igrala sa njima. Gde su? Trebaju mi za posao? ANA: Ne znam. MAJKA: A "super lepak"? Ni on ne zna gde je. ANA: Ne znam. MAJKA: Sunere si mi pokidala, lepak potroila, pribadae izgubila. ime ja da radim... Moreee, odavno te ja nisam poteno izlemala.

/ANA pusti samo iseak iz Filma Maratonci..kad ide replika - Dikli: Neu da trpim vie batine i ponienja/ MAJKA: ta je bilo? Ko je to? ANA: Hiiiihii MAJKA: ANA! Pa mislim stvarnooooo. /rasplae se/ Ja u roenoj kui, svojoj roenoj deci sluim za zezanje. ime sam ja to zasluila? BOJANA ve odavno prestala da me slua. Sada ni sa tobom ne mogu da izaem na kraj... /prestaje da plae/ Koliko je sati? ANA: Sedam i dvadeset. MAJKA: Jaooo zakasniu... Ana molim te. idemo kod bake. Ja urim na posao. ANA: Neu. MAJKA: Vodiu te na premijeru? ANA: Ii u sa Bojanom. MAJKA: More spremaj se i polazi. /pojuri je, ova pobegne pod krevet/ Izlazi odtale kad ti kaem. Nemoj da ti doem dole... Ana molim te, isprljau se. Izai napolje. ANA: Neu. MAJKA: E sad e da vidi... /uzima telefon/ Mama, Ana nee da ide. Rekla sam joj. Ne mogu zaksniu na probu. Mama! MAMA! Ni ona me neslua. Mama, evo ti je Ana pa joj sama kai. Ana trai te baka... /daje joj slualicu ispod kreveta/ ANA: Bakiceee, ne mogu, imam da uim. Ko kae? Mama? Lae bakice. Ni domai nisam zavrila. MAJKA: Daj mi slualicu ovamo. /ANA joj dodaje telefon/ Ja laem? Mama, urim, mama, u redu, videu sa komika Lepom da je pripazi dok Bojane ne doe. Zdravo, vidimo se. /vraa telefon//Ani/ - MAJKA ubico. ANA: Tata bi me ostavio. MAJKA: Tata te jeste ostavio. I tebe i mene i Bojanu. On sad uva ensko dete od dvadeset godina. a ja ratujem ovde sa vama. I zato njega nemoj vie da mi pominje. Neu da ujem za njega. Gde mi je torba? ANA: U naoj sobi. MAJKA: Opet si mi dirala minku. ANA: Nisam ja. Bojana. MAJKA: Ko je dirao periku? /iz offa/ ANA: Bojanaa! MAJKA: /ulazi/ Nemoj da lae. Ona se ia ko tifusar. ta e njoj dugaka perika. To je tela Lepina perika... Ovo je tvoja praka. Koliko ja znam devojice se igraju lutkama i salvetama a ne prakama i klikreima. Ali ti nisi devojica ti si antihrist. Ovu lutku nemoj da mi dira, jo se lepak nije osuio. Mora da stigne za drugu generalnu. ANA: Dobro. MAJKA: U friideru ima salamu, patetu, puter..kad ogladni uzmi da jede... ANA: Dobro. MAJKA: Ja u da kaem teta Lepi da te povremeno obie i vidi ta radi... ANA: Dobro. MAJKA: A sada u da te zadavim i obesim za luster. ANA: Dobro. MAJKA: Dinosaurusi nam provaljuju u kuu... Gori krov... ANA: Dobro... MAJKA: Ti nene i ne slua.

ANA: Dobro. MAJKA: ta dobro... Ti mene ne slua, ta ja priam. ANA: Sluam. MAJKA: Rekla sam da uzme da jede, rei u teta Ruici. ANA: Rekla sam, dobro. MAJKA: Ja sada idem, ve sam zakasnila. ANA: Dobro... /MAJKA poe..vrati se uzme telefon stavi ga u torbu../ MAJKA: Nee se sa ovim igrati. /izae./ /kako zatvori vrata. ANA dotri do vrata da se uveri da je otila. Ugasi televizor daljincem. Upali radio."Aj fil gud"... poinje da igra, zeza se imitira pevaa. Donosi kokice. Ulazi KOMIKA, neto govori ali se od muzike nita neuje. Ugasi radio./ KOMIKA: ANA sine jel tebi neto nije dobro. ANA: Tetaka Lepa..otkud vi? KOMIKA: Tvoja mama mi j rekla, da te povremeno obiem. ANA: Ali ona samo to je otila. KOMIKA: Znam nego evo donela sam da vratim "VIM" za pranje sudova, pozajmila sam ga prekjue kad su mi gosti bili... Staviu ga ovde na sto..da ga mama vidi kad se vrati. Pa sam htela sam da napravim pitu. I sve sam spremila, kad pogledam, nemam kore. Pa reko da se kod vas nije zadesilo neko pakovanje vika, samo dok ja ne kupim. ANA: Ne znam ja. KOMIKA: Samo ti ui, ja u sama znam gde mama dri te stvari. /iz offa/ A zato ti nisi htela da ide kod bake? Ti zna kliko ona tebe voli. /vraa se/ Nala sam, vratiu vam ja kad kupim. Mama mora da radi, da zaradi za vas, da imate da jedete, da se lepo obuete. Budi ti dobra, ja u posle ponovo da navratim. ANA: Ja u da spavam... KOMIKA: Ako, ako... deca rastu dok spavaju. /izae/ /MiljANA ugasi svetlo ostavi samo stonu lampu..zalegne na krevetda gleda TV. ula je neto, ugasi TV, oslune...Lupanje na prozoru/ OZREN: Pazi. Polako. OGNJEN: Daj meni. OZREN: Ne ume ti, ja u. /pa ponovo lupanje. ANA pobegne pod krevet, vrata se otvaraju, baterijska lampa ovsetljava sobu. Ulazi OGNJEN, doe do prozora, pa lupne, onaj se uplai./ OGNJEN: OZRENE ja sam, OGNJEN, vrata su okljuana, ajde okolo. /dok ovaj doe..OGNJEN...njuka po kui, onako u mraku iz bliza osvetli lutku u lice uplai se krikne i padne u nesvest. Ulazi OZREN nosi torbu sa alatom i veliki kofer/ OZREN: Ognjenee. Ognjenee. /upali svetlo, vidi ga gde lei, prie i pone da mu udara amare da ga osvesti. Ovaj se osvesti ali kad vidi OZRENA sa arapom na glavi ponovo krikne i onesvesti se. OZREN podigne arapu sa lica/ OZREN: Ognjene, ej, to sam ja OZREN, ta ti je? /povrati ga ponovo, ali ovaj od straha nema glasa, prestavljen pokuava da objasni ta je video./ OZREN: Ne budali, to je samo lutka, vidi. OGNJEN: /ustaje/ Jao kako sam se prepao... Vidi kako mi srce lupa. OZREN: Bei bre tamo... Zar uvek kad se uplai mora da padne u nesvest? OGNJEN: Ozrene, ajdemo mi kui, ja sam se toliko prepao da sad ne mogu da radim. OZREN: uti bre budalo..ajde da naemo sef.

OGNJEN: Odakle zna da imaju sef? OZREN: Pratim situaciju. Ova radi u pozoritu..a oni ti imaju para ko blato... OGNJEN: Ma nemoj. /ANA proturi ruku ispod kreveta i pusti snimak filma. Replika:Zoki Radmilovi: Mar bando pokvarena. Oni se ukipe. Ne mogu da veruju. ANA premota traku druga replika: Paja Vujisi: ujem li vas jo jednom, odsei u vam glave ovom satarom... OGNJEN padne u nesvest a OZREN pobegne, pa se seti. Vrati se po OGNJENA pone onesveenog da ga vue. Replika: Bogdan Dikli: Ubiu svakog ko me ne bude sluao. OZREN ga ostavi i pobegne. ANA progviri da vidi ta se deava, vidi OGNJENA gde lei pa se vrati. Vrata se polako otvarajau. OZREN protura belu zastavicu, polako i oprezno ulazi/ OZREN: Samo da pokupim mrtve i ranjene i povlaimo se. Ovo je bila greka, mi smo se alili. /oprezno ulazi, dolazi do OGNJENA, podie ga, ovaj se taman osvesti, ide snimak. Dikli: Pali, poinje pucnjava. OGNJEN opet u nesvesti.OZREN pokrio glavu. Ali ANA nije iskljuila ideo na vreme i on vidi da je u pitanju TV, ustaje polako, dolazi do TV, gasi ga sa olakanjem/ OZREN: Ognjene, budi se. OGNJEN: Sve u da priznam, nemoj da me ubije. OZREN: ta ti je kretenu, to sam ja OZREN. OGNJEN: Predajem se. OZREN: Kome se predaje? Ono je bio televizor. Vidi. /ustaje i pokazuje mu/ OGNJEN: Ozrene. Ajdemo mi kui... OZREN: Kako kui, jesi normalan! OGNJEN: Nisam noramalan. Ja sam gladan. OU KUI!!! OU KUI!!! OZREN: uti budalo, probudie sve stanare kue. OGNJEN: Ozrene, ajdemo kui molim te. OZREN: A sef? OGNJEN: Neu sef, ou kui. OZREN: Zna kako emo. Ti sedi ovde. Ovamo ti je kuhinja, nai neto za jelo pa jedi, a ja u sam da zavrim poso, vai? OGNJEN: Vai! Ne vai, gde e ti da ide, ne ostavljaj me samog. OZREN: Ne budali, tu sam u kui, operiem, a ti odmori. /taman poe pa se vrati da mu kae jo neto, ovaj ga doeka/ OGNJEN: Gde si dosad? OZREN: Tu sam, traim sef. Uzmi jedi i smiri se. Ovde ti je kuhinja. /ode. OGNJEN ostane sam, vraa se. Ode u kuhinju bojaljivo... ANA izlazi ispod kreveta, razbaca par klikera na redinu sobe i pobegne pod sto... Utrava OGNJEN kao da je neto uo, oklizne se i padne na klikere, odmah skoi u karate stav. Okrene se nema nikog. Poe pa naglo pritri i pogleda pod krevet nema nikog. Svre vreme je nosio tanjir koji ostavi na sto. Vrati se u kuhinju. ANA izae ispod stola iz svoje kutije pod krevetom izvadi patente i lepak, patente pospe po stolici a lepkom zalepi donji deo oboda tanjira, i pobegne iza fotelje. Ulazi OGNJEN nosi sendvi. Uzima tanjir u koji stavlja sendvi, ali mu se ruka zalepi za tanjir. Vrati sendvi na sto i pokuava da odlepi tanjr od druge ruke ali mu se i ona "prva" zalepi za tanjr, sad nastanu koplikacije. Pomeri stolicu hoe da sedne na nju kako bi nogama odlepio tanjir, ali na stolici su "patenti". I on skoi u bolnom jauku. Zaurla. Utrava, OZREN stavlja mu ruku na usta da se ne dere. Ovaj jei i dalje/ OZREN: uti bre, ne deri se, ue nas neko.

OGNJEN: Mmmmmmuumm. OZREN: Video si neto strano, ajde sedi pa mi lepo kai ta si video. /vrati ga da sedne na istu stolicu sa patentima..Ovaj zakuka jo jae.../ OZREN: ta ti je bre. /ovaj mu pokazuje rukom/ OZREN: ta je, ukakio si se? Neko te utnuo? ta ti je bre? /skloni mu ruku sa usta, pa zakuka/ OGNJEN: Boliiiii!!!! OZREN: ta te boli... /ovaj mu pokae dupe.../ OZREN: Gde si to nao, sad u ja da ti izvadim. /Poe prvo da mu ume tanjir da ga vrati na sto ali se i on zalepi. Sad se obojica oslobaaju tanjira uz to OGNJEN ima i patente u zadnjici. Kada se najzad oslobode tanjira, OZREN mu izvadi patente iz nabodenih mesta/ OGNJEN: Ognjene ajdemo kui. OZREN: uti. Baksuze...Ti nisi lopov, ti si baksuz. OGNJEN: Ozrene! OZREN: Neemo kui dok ne zavrimo poso!!! OGNJEN: Gde je klozet? OZREN: Mislim da je onamo, pogledaj... /OZREN ode u sobu a OGNJEN polako vukui se u WC. Samo to zatvori vrata za sobom, ulazi BOJANA. Prolazi pored kofera na sedini/ BOJANA: Odakle ovaj kofer ovde. /ANA je uje i prepozna glas, izae iz skorvita/ ANA: BOJANA!! BOJANA: ta e ti ovde, zar ti nisi kod bake, mama je rekla ANA: Bojana, u kui su lopovi. BOJANA: Opet neto izmilja. ANA: Ne izmiljam... stvarno. BOJANA: Zna da ti je mama zabranila da gleda horor filmove. I molim te ostavi me na miru. Dola sam samo da se presvuem.. urim... /Ode u kuhinju. Iz WC-a izlazi OGNJEN, kao da je neto uo... ANA se sakrije iza stola/ OGNJEN: Ozrene. Ozrene. /ode u sobu u kojoj je OZREN. Iz kuhinje izlazi BOJANA/ BOJANA: ANA opet si pravila nered u kuhinji... /ustaje ispod stola/ ANA: Nisam ja, kaem ti, lopovi BOJANA: Ma nemoj./vidi veeru na stolu/ Opa, ko je spremio klopu. ANA: Lopovi. BOJANA: Da ih zadrimo onda kao kune pomonice. /uzima sendvi i odlazi u kupatilo... ANA polazi za njom ostaje pred vatima, kad vidi da iz sobe dolaze ova dvojica, sakrije se iza fotelje/ OZREN: Ognjene pusti me da radim. Vidi da nema nikoga./pokazuje mu pod krevetom, ispod stola..odvodi ga u kuhinju/ Iz Wc-a izlazi BOJANA, elja se, i odlazi u sobu. ANA pokuava neto da joj kae, ali se ova ne obazire na nju. im je BOJANA ula u sobu iz kuhinje izlaze OGNJEN i OZREN/ OZREN: Gde jo nismo gledali, u kupatilo, ajde da se uveri i da smo mirni.../odlaze u wc. Iz sobe izlazi BOJANA/ BOJANA: Gde mi je kona jakna. ANA: Bojana, tamo su... BOJANA: Lopuo mala, ti si mu sakrila konu jaknu i sad izmilja lopove. Gde mi je kona jakna.

ANA: Ispod kreveta. BOJANA: Gaduro. /ode pod krevet da trai jaknu. ANA pobegne pod sto a na scenu ulaze OGNJEN i OZREN/ OZREN: Vidi.. /OGNJEN bi neto da kae, ovaj ga gestom uutka i prstom pokae da ide "na mesto" a on ode u sobu. OGNJEN ode u kuhinju, ispod kreveta izlazi BOJANA sa jaknom/ BOJANA: Pa ti nisi normalna, vidi ta si mi uradila od jakne. Tuiu te mami da zna. ANA: Bojana da ti kaem. BOJANA: Drugi put, sad urim. Ako se mama vrati pre mene reci joj da ne zakljuava vrata... ao.. /izae. ANA ostane da gviri ispod stola, im je BOJANA izala ulazi OGNJEN i nosi olju, doe do stola, vidi da mu ga nema sendvi. Ode i donese drugi. Dok je u kuhinji ANA mu pospe VIM u slanik Zatim izvue ice iz stujomera koji je na zidu iznad stola i ubaci ih u olju pa se vrati na mesto. OGNJEN se vraa sa novim sendviem, proveri tanjir, proveri stolicu, sedne, "posoli" sendvi, i zgroen ispljune. Grozan ukusu u sutima, pljuje. Kako ne nagnuo pored stola pljujui. Tako mu se uini da je neto uo, pa podigne stolnjak i nae se licem u lice sa ANOM. On vrisne i ona vrisne. On padne u nesvest. ANA istri i pobegne u kofer. im se ona sakrije ulazi OZREN, dolazi do njega/ OZREN: ta je sad. /Ovaj se osvestio ali ne moe da doe do rei/ OZREN: Gde ispod stola? Evo da pogledamo, nema nita. /on proveri, onda skoi/ OGNJEN: Ja idem kui /poe da podigne kofer i padne. OZREN mu prie./ OZREN: ta je sa tobom. OGNJEN: U ovoj kui ima duhova, ja sam lino video jednog ispod stola. OZREN: I gde je sada. OGNJEN: Nestao, ali duh je to, ne zna kada e i gde ponovo da se pojavi. Otrovao mi je sendvi... OZREN: Ko? Duh? OGNJEN: Ne nego moja baba. OZREN: Gde ti je sendvi. OGNJEN: Tamo... /OZREN uzme sendvi, pomirie ga, sumnjivu mu je, pa malo grizne i ispljune, taman da se uhvati za olju da ispere usta Kad ANA kine u koferu/ OGNJEN: ta sam ti reko... OZREN: Ko je kinuo? OGNJEN: Duh.. OZREN: Duh kija? OGNJEN: Nazebo pa kija. OZREN: ta lupa. /pou prema koferu. ANA iskoi iz kofera i poinje jurnjava - muzika za jurnjavu - uhvate je/ OGNJEN: ta emo sa njom? OZREN: Vei je. OGNJEN: ime? OZREN: Imam konopac u torbi sa alatom. /OGNJEN uzima konopac da je vee, a OZREN umoran poe da neto popije i sada se uhvati za lone, udari ga struja i on padne u nesvest. OGNJEN, mislei da je ovaj mrtav, priskoi da ga osveuje/ OGNJEN: Ozrene, kuku crni Ozrene. ta u ja sada bez tebe... ANA: Ubaci ga u kadu sa vodom da mu voda izvue struju.

OGNJEN: Stvarno? ANA: Uili smo u koli. Zar bi te lagala. /Ovaj ga uhvati za ruke i izvue. ANA se oslobodi i pobegne pod krevet Ulazi KOMIKA./ KOMIKA: ANA. ANA?! ANA: Tu sam teta Lepa. KOMIKA: Ako ero, spavaj ti spavaj, ja sam dola da uzmem samo malo zejtina. Poela sam pitu, i sve sam spremila, kad nestede zejtina. Jaja sam uzela od Ruke. /odlazi u kufinju. pola teksta iz ofa, vraa se u to ulazi OGNJEN, ona je stala pored lutke sa Zmajem, kad ga vidi ukoi se. On u urbi trai neto. Proe pored nje, uinilo mu se da je neto video, pa se vrati mili lutka. ukne je da se uveri da je lutka/ KOMIKA: ta se udara bre ti. /Kad ona progovori on padne u nesvest.../ KOMIKA: ta vam je gospodine..jel ste se uplaili. /lupne mu dva tri amara da ga osvesti, im doe sebi on skoi na noge, izbezumljen, ali ona ne prestaje da pria/ KOMIKA: Izvinite stvarno, nisam htela da vas uplaim, ja sam komika odozgo, znate, dola sam da vidim Anu i da usput da uzmem malo zejtina. ta je vama. ekajte sad u ja da vas poprskam malo da doete sebi. /i ona se uhvati za lone, struja pone da je trese, pusti ga i tresui se poe prema vratima. OGNJEN je zaskoi za leima, hoe da je uhvati za kosu, ali kada mu njena perika ostane u rukama on krikne i padne u nesvest. ANA izae iz skrovita i koristei konopac kojim je ona bila vezana zavee OGNJENA. Ulazi BOJANA/ ANA: BOJANA stigla si, da ti kaem. BOJANA: Malecka pusti me..strano sam besna. /prolazi pored vezanog OGNJENA/ Ko je ovaj? Opet neki kevin pijani kolega... ANA: To je lopov. BOJANA: Upravnik pozorita? ANA: Ne, pravi lopov. BOJANA: Pa keva za upravnika kae da je pravi lopov. Ja sam u svojoj sobi nemoj niko da me uznemirava. ANA: Zato mi neveruje? BOJANA: Zato? Jer stalno lae. Eto zato. Bei. /ode u svoju sobu. Samo to ode iz WC-a izlazi Ognen, sav mokar, pritri i zgrabi ANU/ OZREN: E sad e da mi plati. Ognjene. ta radi dole? Ko ga je vezao? ANA: Ja! OZREN: Zar nije on vezao tebe. ANA: Jeste..ali sam se ja oslobodila konopca. OZREN: E ovoga nee. /vadi lisice/ ANA: Oslobodiu se i njih..nije to dobro. OZREN: Ma nemoj ajde da vidim? /stavi joj lisice..ali su njene ruke male i ona se oslobodi/ ANA: Ne radite to dobro. OZREN: Ti e da mi kae. ANA: Ne radi se to tako. OZREN: Nego kako. ANA: Da vam pokaem. OZREN: Ba da vidim. ANA: Evo ovako. /natera ga da se savije i da da ruke ispod kolena..a onda mustavi lisice/

ANA: Tako. OZREN: Dobro, sad me odvei. ANA: Ne, nee. OZREN: Malecka, dete, odvei kad ti kaem... /onako vezan skaui poe da je juri, padne. Uulazi MAJKA. Jo sa vrata poinju pridike/ MAJKA: Ti jo ne spava, jesi normalna. Skidaj se i na spavanje. Da li se Bojana vratila? Juuuu ko je ovo? ANA: Mamaaa. MAJKA: ANAaaa. ta radi to. ANA: Mama. ja sam ih vezala... MAJKA: Boe Ana, ti e u grob da me otera. Lepo ja kaem, ti nisi dete, ti si antihrist. /prilazi i odvezuje ih/ ANA: Ali mama. MAJKA: uti i na spavanje. Izvinite molim vas. Ona je takva, ivahno dete, raste bez oca, a ja nemogu sama sa njom da izae na kraj. ANA: Mama to su lopovi. MAJKA: Vi ste lopovi a ona sa vama tako. /shvati/ I ona vas je, jelte, a ja sam sad sve upropastila. Je l da. /pogleda u ANU ona klimne glavom, pogleda u njih i oni klimnu glavom. Oni polako prilaze prema njima njih dve se povlae korak po korak/ MAJKA: Stanite,imam reenje. Novac niste nali, je li tako? Tako je. U kui niste nali nita vredno jel nema. Nema. Predlaem da pozovete njihovog oca i traite otkup. On je pun para, tori na balavice u mini suknjama. Ima i dae, dae sigurno. /Oni se pogledaju. OZREN odreno klimne glavom, pa ponovo pou prema njima. Ulazi BOJANA/ BOJANA: Dobro bre kevo, kakva je ovo galama. ta je opet urka. Ti kevo nisi normalna /poe nazad/ OZREN: Stani. BOJANA: ta je? MAJKA: Bojana erko, ovo su gospoda lopovi. BOJANA: Kavi sad lopovi? OZREN: Hvataj je! OGNJEN: Hvataj je ti. /OZREN poe da je uhvati ali ona "aikido" zahvatom ga baci na pod/ OGNJEN: Ne prilazi mi znam karate, moje ruke su opasno oruje. /za to vreme MAJKA pobegne u kuhinju a ANA na krevet gleda ta se dogaa. OGNJEN dohvati kiobran, i poe prema Bojani. Ali se u tom trenutku na vratima pojavljuje koika lepa pod punom ratnom spremom.- lem na glavi, oklagija i tiganj u rukama/ KOMIKA: Dali ovde ima nekih problema moda? /njih dvoica stanu lea uz lea jedan se brani od Bojane drugi od komike. OGNJEN i KOMIKA se mauju kiobran oklagijom. OZREN savladao Bojanu. Ulazi MAJKA sa sprejom protiv muva/ MAJKA: Pusti je. OZREN: Neu. MAJKA: Nee da je pusti? OZREN: Neu. /Ona mu poprska sprej u oi, on pusti Bojanu i bolno pone da se dere. Lepa o OGNJEN se jo mauju. Njih tri navijaju. OGNJEN pobeuje. KOMIKA pada, i taman ovaj trijunfalno kao da je probode kiobranom, ANA uzima praku i pogaa ga u glavu. On ispusti kioban i urjajui padne na pod... U daljini se uju policiske sirene i

rotaciono svetlo se vidi/ MAJKA: Ko je zvao miliciju? KOMIKA: Ja! ANA: Vas dvoica nikad vie nesmete krasti, inae e te samnom imati posla. Jasno... OBOJICA: MILICIJA POMAGAJTEEEEE!!!! /istre obojica, muzika, MAJKA, BOJANA i KOMIKA aplaudiraju Ana se pravi vana. BOJANA pusti radio, poinje muzika. Prvo zaigra ANA pa BOJANA a zatim im se prikljue MAJKA i KOMIKA.../ KRAJ