Универзитет у Београду

Филолошки факултет

Катедра за српски језик са јужнословенским језицима

Семинарски рад из Методике специјалног курса

Жаргон и употреба речника жаргона на лингвистичкој секцији

Ментор: Студент:

проф. др Драгана Вељковић Станковић Јована Арсић, 2014/10003

Београд

2020.
 Садржај

1. Увод
1.1. Кратак увид у структуру рада
1.2. Методе примењене у оквиру модела и опис корпуса
1.3. Циљеви и задаци рада
1.4. Наставни циљеви
2. Први час
3. Други час
4. Трећи час
5. Четврти час
6. Закључак
7. Литература
 Жаргон и употреба речника жаргона

на лингвистичкој секцији

Сажетак: У раду је представљен четворочасовни модел обраде жаргона највећим делом помоћу
речника жаргона. Показаћемо примену ове врсте специјалног речника кроз анализу стандардних и
нестандардних творбених модела настанка жаргонизама. Такође, у раду ћемо приказати и начин
увођења лексикографије на часове лингвистичке секције кроз структуралну анализу речника, а
делом ћемо се посветити и когнитивној лингвистици, али и стилиском аспекту жаргона и
жаргонизације.

Кључне речи: жаргон, речници жаргона, начини творбе, полисемија, експресивизација, појмовна
метафора, деривација, слагање, комбинована творба, лексикографија

1. Увод

1.1. Кратак увид у структуру рада

У овом раду представићемо методички модел од четири часа лингвистичке секције

на којој ће се обрађивати жаргонизми уз помоћ речника жаргона са ученицима трећег
разреда средње школе.

Жаргон се обрађује у оквиру наставне јединице Раслојавање српског језика,

тачније Социолект, или социјални дијалекат само као вид изразитог удаљавања од
лексике књижевног језика (Станојчић/Поповић 21992: 20–21) у првом и трећем разреду
средњих школа, а према наставном плану и програму у оквиру Лексикологије (са
елементима терминологије и фразеологије) (https://knjigoljupci.files.wordpress.com/...).
Имајући у виду да је тако незнатан простор остављен за њега, а да је притом ученицима
јако занимљив, јер га добар део њих сигурно користи у свакодневном говору а да тога
можда нису ни свесни, и да буди интересовање и креативност, определили смо се управо
за њега као тему којој ће бити посвећена посебна пажња.
 На првом часу ћемо се најпре осврнути на све оно што су ученици научили о самој
појави раслојавања језика, идући од територијалног, преко функционалног до, с намером
за крај остављеног, социјалног раслојавања језика. Ученике ћемо опажањем
лингвометодичког текста навести на тему обраде – жаргон. Потом ћемо их упознати са
првим начином настанка жаронизама – полисемијом. На крају часа ученици добијају
примерке са посебно пробраним примерима из речника Драгослава Андрића, са
истраживачким задацима и упутствима за следећи час.

Други час ће бити посвећен Двосмерном речнику српског жаргона и жаргону

сродних речи Драгослава Андрића, који уједно представља и први српски речник тог типа.
Анализирајући грађу са хендаута подељених на претходном часу, упознајемо ученике са
структуром једног речника специјалног типа и синтезом долазимо до закључака којим
творбеним процесима настају жаргонизми.

На трећем часу посветићемо се једним делом когнитивној лингвистици и повезати

жаргон са појмовном метафором, служећи се примерима са претходног часа које нисмо
стигли да одрадимо. На крају часа ученици добијају истраживачке задатке за следећи час
и хендауте са грађом из Герзићевог речника.

Четврти, а уједно и последњи час посвећен је нашем најновијем речнику

жаргонизама, а то је Речник српског жаргона Боривоја Герзића. На овом часу осврнућемо
се и на све остале начине настанка жаргонизама, који нису творбени процеси, на исти
начин као на другом часу модела: саопштавањем закључака истраживачких задатака и
посебним именовањем свих начина грађења. На крају изводимо закључке и износимо
своја запажања о жаргону, речницима жаргона.

1.2. Методе и опис корпуса

До грађе за овај модел дошли смо, најпре, преко два наша речника жаргона:
Двосмерног речника српског жаргона и жаргону сродних речи Драгослава Андрића и
Речника српског жаргона Боривоја Герзића. Захваљујући Герзићевом предговору своме
речнику уочили смо неке најтипичније моделе настанка српског жаргона, а затим смо
детаљном анализом тражили различите моделе у Андрићевом речнику. Формирали смо
пробрани корпус који ће нам на другом часу служити за уочавање творбених процеса
настанка жаргонизама, а који је приложен у оквиру Додатака овом раду. Такође, гледали
смо да квалификатори употребне вредности буду што различитији да би ученици схватили
да жаргон није само идиом којим се служе млади, већ да је то језичка појава која је
присутна у говору сваког појединца и да то није искључиво нестандардни већ
алтернативни језички идиом, при чему су поједини његови чланови чак и прихваћени у
стандардном језику.

За трећи час смо, имајући у виду чланак Драгане Вељковић-Станковић, издвојили

жаргонизме који се односе на одредницу човек из обратног смера Андрићевог речника да
бисмо на њима ученицима показали да је и процес настанка жаргона последица механизма
мишљења, тј. појмовне метафоре, а затим, уочивши да је на тим примерима могуће
демонстрирати и појмове из области парадигматских лексичких односа, издвојили
поједине лексеме на слајдовима, како бисмо ученицима у складу са принципом
поступности и систематичности али и повезивања теорије и праксе показали да тих
језичких појава има и у жаргону.

Последњи час је базиран на грађи Герзићевог речника, који је такође ескцерпиран и

на основу пробране грађе и ауторовог предговора у коме објашњава и нестандардне
моделе настанка жаргонизама. На основу предговора тражили смо одреднице које би биле
адекватни примери за анализу. Морамо истаћи да смо у старту искључили све примере
који су поседовали у изразит степен вулгарности, сматрајући их непримереним за обраду
на часу.

Када је у питању анализа структуре речника, до закључака за први Андрићев

речник дошли смо самосталном анализом, док смо се код Герзићевог речника послужили
ауторовим напоменама Како користити речник, у којима је укратко и представљена
структура речника.
 1.3. Наставни циљеви

Образовни: проширивање знања о српском жаргону стеченог на часовима редовне

наставе, упознавањем са начинима на који настају жаргонизми и њиховој типизацији,
упознавање са структуром речника српског жаргона,

Васпитни: неговање љубави према српком језику, конкретно српском жаргону, али с
друге стране, избегавање употребе жаргонизама са погрдним значењем, којима се људи
могу увредити; жаргон може бити сликовит и користан, али истовремено и груб и
непримерен

Функционални: захваљ

1.
 2. Први час

СОЦИЈАЛНО РАСЛОЈАВАЊЕ И ЖАРГОН

На првом часу поновићемо са ученицима раслојавање језика. Најпре ћемо их

увести у саму тему раслојавања причом о томе да као што се српски народни језик у току
дужег низа векова под утицајем различитих околности (миграцијама, геофизичким
препрекама) раслојио на наречја, а она на дијалекте, тако се и тако се и у књижевном
језику, који је почев од половине XIX века добијен стандардизацијом (дефинисањем и
утврђивањем норме), језичка целина остварује у више видова. Како то истиче Живојин
Станојчић, као и свака природна појава и књижевни језик се унутар себе раслојава
(Станојчић/Поповић 1992: 21). Затим питамо ученке која три вида раслојавања смо
научили у претходним разредима. Очекујемо одговор: територијално, социјално и
функционално раслојавање. Након тога тражимо од њих да нам објасне како долази до
територијалног а како до функционалног раслојавања.
Добијамо одговор да је територијално раслојавање остваривање општег књижевног
језика на појединим дијалекатским подручјима. Последица територијалног раслојавања је
дијалекат. Функционално раслојавање језика се остварује, као што и сам појам каже, на
основу саме функције језика, тј. његове службе. Тако су настали функционални стилови:
административни, научни, новинарски, књижевноуметнички и разговорни.
Посебан тип раслојавања је социјално раслојавање. Оно настаје на основу
посебности у употреби књижевног језика појединих чланова друштва (Станојчић/Поповић
1992: 21). Посматрамо примере (слајд):

Добио је сома евра и купио себи гајбу.

Пошто смо уочили да пацијент има мононуклеозу, хоспитализовали смо га.

 Од ученика тражимо да уоче: у чему је разлика између датих реченица, ко изговара
прву а ко другу. Очекујемо да ће ученици приметити да се реченице разликују по томе
што прву изговара неко млађи, вероватно тинејџер, а другу неко ко је старији и стручан,
вероватно доктор. Разлика између реченица је у лексемама којима се говорници служе.
Уочавамо да се други говорник служи нешто стручнијим речима и изразима у оквиру
лекарског домена, а први нешто слободнијом лексиком. За разумевање обеју реченица
потребно је улагање одређеног напора да би их припадници друштва који не говоре на
такав начин разумели. Међутим, у првом примеру значења лексема сом и гајба драстично
одударају од свог основног значења. Он није добио рибу и купио кавез (према РМС 1), већ
је добио милион евра и купио себи стан.
Са другом реченицом немамо такав проблем, говорник се јесте служио терминима,
али ти термини су устаљени и познати у оквиру лекарског социолекта и не одударају од
књижевног језика. Међутим, то није случај и са првом реченицом, која не само да је доста
удаљена од књижевног језика него је та удаљеност драстична. Питамо ученике како се
назива та појава и добијамо одговор жаргон.
Дакле, изводимо један кратак закључак, социолекти се међусобно разликују на
основу лексике којом се служе различити слојеви друштва.
Затим, на пројектору прелазимо на следећи слајд (), на коме је лингво-методички
текст2 преузет из романа Драгослава Михаиловића Кад су цветала тикве, који је већ
познат ученицима, јер су га обрађивали на часовима књижевности у првој години. На тај
начин повезујемо наставу српског језика са наставом књижевности, али исто тако
сматрамо да „у настави језика незаобилазно је коришћење текста као полазишта
проучавања било које језичке појавеˮ (Вељковић-Станковић: 1).
Најпре ћемо ученицима изражајно прочитати одломак.

Ја сам тад баш био теслимио једну своју цуру. Почела да ми бари кеву,
фолира маторог, швецу да ми води у биоскоп. А и сам сам с њом био мало

1
Речник српскохрватскога књижевног језика, Матица српска, 1967–1976.
2
Текст намењен настави матерњег језика, школским уџбеницима и приручницима, ексцерпиран (или
састављен) из писаних извора или усмене комуникације, који се састоји од двеју компонената: основног
текста, одабраног и прилагођеног према методичким критеријумима и прецизно формулисане апаратуре
усвајања градива (Вељковић-Станковић: 7)
 неопрезан, доводио сам је кући. Андра, мој матори, већ почео да ме запиткује:
„Шта ти мислиш с овом девојком што не избија из наше куће?ˮ
А, то ли је, чекај, нану ти твоју.
Имао сам једног другара, згодног лафа, неког Лалета, цинкографа из „Борбеˮ.
Али – колико леп толико кваран; страшно дрчан неки тип. „Лалеˮ, кажем ја њему,
„учини ми услугу. Ја вечерас треба да се видим са једном рибом, а са Десом сам се
договорио да је водим у биоскоп. Иди води је ти. Кажи да сам ја заузет у клубу. И
буди фин с њом, то је фина цура. И – још је цела.ˮ Ексер цела! Било то. Некад! „Не
брини, буразеруˮ, каже он, „све ће бити у реду.ˮ

Од ученика тражимо да из датог одломка препишу жаргонизме, а затим тражимо од

једног да нам их прочита. Уколико су неки пропустили да запишу, исправимо их. Дакле то
би били: теслимиo, бари, кеву, фолира, маторог, швецу, матори, лафа, цинкографа,
рибом, цела, ексер, буразеру. Тражимо од њих да нам објасне значења ових лексема, и
очекујемо следеће одговоре: теслимити – заводити; барити – удварати се; кева – мајка;
фолирати – обмањивати; матори – отац; швеца – сестра; лаф – другарчина; цинкограф
– новинар; риба – девојка; цела – невина; ексер – таблета, дрога; буразер – брат.

Затим на презентацији прелазимо на следећи слајд () на коме имамо два објашњења

именице риба – прво из Матичиног Речника српскохрватскога језика (РМС), а други из
Речника српског жаргона (РСЖ).

риба ж. 1. зоол. животиња из разреда риба; (РМС)

риба 1. женска особа; 2. згодна девојка (РСЖ)

Заједно упоређујемо ова два значења, ученици покушавају да повежу оно што им је
заједничко. Пошто нам значење наведено у РМС не говори пуно, служећи се теоријом
прототипа, од ученика тражимо да замисле типичну рибу, затим испод објашњења на
истом слајду приказујемо слику неке најтипичније рибе, да бисмо анализом дошли до
закључка да су одређене карактеритике рибе као животиње (њена гипкост, виткост)
представљале кључни разлог за настанак другог значења. Питамо ученике како се назива
ова појава – да речи развијају више значења и очекујемо да ће одговорити полисемија
(вишезначност). Затим ћемо одмах упоредити са њима већ познатим примером из
Граматике српског језика, тј. са именицом глава, која својим примарним значењем
означава „горњи део људског тела у коме су смештени мозак и други органиˮ (РМС), а у
једном секундарних и „горњи део ексераˮ (слајд), где је секундарно значење добијено на
основу самог положаја главе ексера – случај са рибом је другачији. Запажамо да је разлика
између тих лексема далеко већа у нашем случају и то рибу са значењем „девојкаˮ чини
још необичнијом. Тако долазимо до појма лексичке метафоре.
Дакле, полисемијом, тј. једним од њених начина испољавања – лексичком
метафором, добили смо жаргонско, а уједно и некњижевно, значење лексеме риба. То је
истовремено и први начин стварања жаргонизама. Од ученика тражимо да нам објасне
значење лексичке метафоре, која је обрађена према Наставном плану и програму у истом
разреду на часовима редовне наставе српског језика и књижевности. Очекујемо да ће
одговорити да је „лексичка метафора пренос имена с једног појма на други појам на
основу сличностиˮ3 (Драгићевић 2010: 148). Понављање, принцип трајности знања
Затим се са лексичког плана, за сам крај часа селимо на стилски план и тражимо од
ученика да нам кажу по чему се ова значења разликују на стилском плану, и тако
долазимо до појмова експресивност и експресивизација. Дакле, жаргонизми настали
полисемијом, тј. једним од њених механизама – лексичком метафором – својим значењем
се од језика свакодневне комуникације разликују својом експресивношћу.
Око 3 минута пред крај часа ученицима делимо хендауте на којима су издвојени
примери из речника Драгослава Андрића, који ћемо се обрађивати на наредном часу
лингвистичке секције. На последњој страни хендаута су истраживачки задаци, на које им
скрећемо пажњу, читамо их и упућујемо ученике шта се од њих очекује. Истраживачке
задатке уводимо како бисмо ученике ангажовали да самостално код куће о њима размисле
и како бисмо, у складу са принципом рационализације и економичности, који
подразумева... (Николић: ), уштедели време на следећом часу, али ће зато ученици код
куће бити више ангажовани.

3
Ово није дефиниција која се наводи у Граматици српског језика, где заправо и нема конкретне дефиниције
лексичке метафоре, већ само описа појаве, већ из књиге Лексикологија српског језика намењена студентима
српског језика и књижевности. Ту дефиницију смо, ради лакшег разумевања самог појма лексичке метафоре
као механизма полисемије, ученицима издиктирали на часовима редовне наставе, те зато очекујемо да ће је
знати.
 3. Други час

ТВОРБА ЖАРГОНА УЗ ДВОСМЕРНИ РЕЧНИК

СРПСКОГ ЖАРГОНА

На самом почетку часа ученике подсећамо на тему којом ћемо се бавити, а то је

Двосмерни речник српског жаргона и жаргону сродних речи Драгослава Андрића. За тај
час припремљена је презентација која ће пратити ток часа. Уводни део часа (5 минута)
искористићемо како бисмо ученицима укратко упознали са животом и делом Драгослава
Андрића. Ово чинимо из разлога што се ученици сасвим мало или чак нимало упознају са
стваралаштвом лингвиста, што заправо није случај на часовима књижевности, на којима
се при обради дела уметничке књижевности ученици редовно упознају са животом
њихових ставралаца. Наше излагање ће пратити првих ... слајдова презентације
предвиђене за овај час (слајда).

Драгослав Андрић

- рођен 10. новембра 1923. године у Чачку

- био је српски писац, драматург, лексикограф, публициста и шахиста, састављач
антологија и преводилац умтничке литературе на српски са француског,
енглеског, немачког, холанског, руског и других језика (превео је преко 130
књига поезије прозе и драме)
- завршио је Прву београдску мушку гимназију, школовао се на позоришном
одсеку Музичке академије у Београду и драмском студију Народног позоришта
Србије, а завршио је и енглеску филологију на, тада, Филозофском факултету у
Београду
- постао је познат по свом Двосмерном речнику српког жаргона (1976), а затим и
хумористичкој збирци Сваштара, уџбеник нонсенса (1981), антологији рок
поезије Стерео стихови и неколико збирки и антологија светске поезије
 - између 2003. и 2004. године издаје антологију светске поезије у 6 томова
(америчка, канадска, америчка црначка, америчка и енглекса, кинеска и
јапанска)
- године 2005. излази друго издање Двосмерног речника српског жаргона, са око
20 000 речи и израза, што је око 2 пута више од првог издања; нажалост,
публикацију није дочекао (умире 27. маја 2005. године)
- добитник је награде „Милош Ђурићˮ за најбољи превод 1969. године и награде
за животно дело Удружења преводилаца; добитник је и Вукове награде,
највишег републичког признања за рад у просвети, науци и уметности

Након уводног излагања, на ком је био заступљен фронтални облик рада и

монолошка метода, следи главни део часа. Ученике ћемо најпре питати о њиховим
утисцима о речнику, шта је оно што им је посебно било занимљиво, а затим ћемо се
осврнути на композицију, тј. структуру речника. То је био први истраживачки задатак који
им је задат. Тражимо од њих да на изложе из колико делова се састоји речник и по чему се
они разликују. Очекујемо да ће одговорити да се речник састоји из два дела, тј. два смера.
У првом делу су азбучним редом разврстани жаргонизми, а у другом њихова објашњења,
дакле супротан смер.

Истичемо да се на почетку налази списак квалификатора употребне вредности и

да је по томе овај речник сличан речницима књижевног језика. Но, морамо приметити и да
се и, сходно томе што је ово једна специфична врста речника, ти квалификатори доста
разликују. Затим, прелазимо на други део првог задатка који се односи на структуру
одреднице. Питамо ученике шта запажају у структури вишезначних одредница, тј. како су
маркирана њихова значења. Притом их подсећамо сликом (слајд) на изглед
полисемантичке структуре неке лексеме у речнику књижевног језика (конкретно РМС).
Очекујемо да ће ученици одговорити да за разлику од речника књижевног језика у којима
су различита значења исте лексеме обележена различитим бројевима и словима, овде
таквог маркирања нема, већ се различита значења само раздвајају тачком и зарезом (;).
Затим се фокусирамо на изразе и начин њиховог обележавања. Изрази су само подебљани
и представљени су након наведених свих значења лексеме.
 Након тога прелазимо на творбене моделе жаргонизама. Пошто су имали као
истраживачки задатак да код куће размотре које начине настанка жаргонизама уочавају у
примерима из речника, тражимо од њих да нам изнесу резултате истраживања. Наравно, у
складу са принципом опште условности, не очекујемо од њих да ће се сетити и знати да
наведу сваки модел, али ћемо зато почети са оним моделима који су им познати,
једноставнији за разумевање, да бисмо на крају дошли до оних тежих. Очекујемо да ће се
ученици сигурно досетити једног од начина настанка који смо узгред обрадили на
уводном часу, а то је лексичка метафора. Имајући то очекивање у виду, на презентацији
се појављује слајд са овим насловом. Затим од њих тражимо да нам наведу примере, а ти
исти примери се кликом касније појављују и на презентацији (слајд). То су: акваријум,
аконтација, акумулатор, алигаторка, гуштер, гуштерисати се, кербер, керберисати,
манастир, пиринач, хиподром, Хитлер, Хичкок. Задржаћемо се код неких примера чија су
значења ученицима била занимљива, рецимо Хитлер:

Хитлер – строг наставник (ом.); ко да га је Хитлер извукао на

лутрији – сасвим нејак, врло је ружан (ом.)

Издвојили смо овај пример и из разлога што је у питању властито име, да бисмо на такав
начин ученицима скренули пажњу да чак и властита имена могу са собом носити неко жаргонско
значење. Тражимо од њих да нам објасне како је настао овај жаргонизам и очекујемо да ће
одговорити да се карактерне особине Хитлерове личности доводе у везу са наставником који је
строг. Свима је познато колико је Хитлер био немилосрдан према појединим народима, те на такав
начин наставникова строгоћа посебно долази до изражаја. Тако се на сликовит начин приказује
једна људска особина. Слично је и са примером Хичкок, али и алигаторка – када видимо њихова
значења схватимо колико сликовитости и домишљатости иза тога крије.

Питамо их који су следећи творбени модел уочили, а да се притом ради о неком моделу
који им је познат са часова обраде грађења речи и да нам за сваки модел наведу понеки пример.
Очекујемо да ће одговорити слагање (композиција) и извођење (деривација). Примери се након
њихових одговора, које контролишемо и пратимо да ли су исправни, приказују на следећем слајду
(бр.).

- слагање (композиција): алкоман, дувандер;

 - извођење (деривација): алкос, блокаш, дроцика, дроцка, дроцуља, дрпавац,
дрпажа, дрпалица, дрпање, дрпарење, дрпарница, дрпарош, дрпити,
керефечити се, кечинар, кучка, кучкаџија, мантијаш, трокираш, тролиш,
тротиш, хитњак.

Најпре ћемо се осврнути на незнатну групу примера који су настали слагањем. Они
се такође међусобно разликују по начину настанка. Алкоман је настао спајањем окрњене
основе алкохол са лексемом страног порекла ман, која значи „човекˮ. Дакле, алкоман је
човек који много пије, тј. пијаница. С друге стране, лексема дувандер настала је, или боље
рећи своје значење базира на значењу другог жаргонизма – надуван, која означава
умишљену особу, пуну себе, па се та испуњеност сликовито користи и за настанак новог
жаргонизма, с тим што је узета само основа дуван и на њу додат наставак -дер, као нека
врста суфиксоида који су присутни и у лексемама књижевног језика као што су облакодер,
небодер, па би се, имајући у виду њихова значења изузено вискоких грађевинских
објеката, могло закључити да се та испуњеност собом додатно истиче и неким гледањем
са висине, те смо тако добили дувандер.

Код извођења се нећемо превише задржавати, пошто сматрамо да ће ученицима

прилично јасно како су изведене наведени примери, те би објашњавање примера било
исувише регресивно с обзиром да се ради о часу лингвистиче секције, али ћемо се зато
осврнути на продуктивност суфикса, и тражити од ученика да уоче који су то суфикси
најпродуктивнији на основу наведених примера. Очекујемо одговоре: -аш, -ње, -ка, -иш, а
затим их питамо да нам наведу неке примере жаргона са овим и сличним суфиксима које
они користе. Могући одговори: Калиш, Зелењак, Студењак. Затим им скрећемо пажњу на
суфиксе -аш и -иш који се разликују од осталих по томе што су то „изворно жаргонски (не
јављају се изван жаргонизама)ˮ (Бугарски 2000: 158). За разлику од њих „остали суфикси
су иначе чести и у лексемама стандардног језикаˮ (Бугарски 2000: 158), али у додиру са
жаргонски значењем основе долази до њихове жаргонизације.

Сада ћемо се посветити још двама начинима грађења. Ученике мотивишемо да

посматрају најпре примере гутентаговић и трокрилац, а затим их питамо на који начин
су настале ове лексеме. Како у самом објашњењу пише, прва лексема је настала
асоцијативним путем, тј. преузимањем облика поздрављања „Добар данˮ у немачком
језику, при чему су саставнице гутен и таг процесом слагања (композиције) спојене, али
су им уз то још додата два суфикса -ов и -ић. Тако смо добили облик гутентаговић, који
опет сведочи о домишљатости и сликовитости у процесу стварања жаргонизама. Други
облик, трокрилац, је сличан по начину творбе са претходним, од ког се разликује само по
томе што су саставнице домаће речи и што није у питању класично спајање већ помоћу
спојног вокала о. На то је још додат суфикс -ац и тако смо добили трокрилац.

гутен + таг + ов + ић → гутентаговић

три + о + крил + ац → трокрилац

Питамо ученике како се назива тај начин творбе и очекујемо да ће одговорити

комбинована творба. Дакле, комбинована творба је четврти извор настанка жаргонизама.
Како бисмо, у складу са принципом рационализације и економичности, увели мало
динамике на час и „уштедели времеˮ, ученике подсећамо да постоји још један начин
грађења речи и тражимо од њих да обрате пажњу на примере: откулучити, откулирати и
откуцати. Заједно долазимо до закључка да су сви они настали додавањем префикса на
основу, те је тако још један грађења жаргона управо префиксација.

од + кулучити (кулук + и + ти) → откулучити

Тиме смо завршили са примерима настанка нових жаргонизама на основу корпуса

Андрићевог речника. Но, пошто смо завршили са структуралном анализом одредница,
време до краја часа ћемо посветити изразима и њиховој структури, што је уједно био и
трећи истраживачки задатак за ученике. Тражимо од ученика да нам саопште резултате до
којих су дошли. Рачунамо да су ученици запазили да постоје различити типови израза, од
којих неки у себи имају поредбену реч ко, неки имају глагол, предлошко-падежну
конструкцију или само атрибут уз именицу. Сходно томе, ми ћемо им на презентацији
представити, најпре, најуопштенију поделу ових израза, а затим ће се она гранати на
подврсте (слајд бр.).

Дакле, сви изрази се по својој структури могу поделити на синтагме и реченице.

Синтагме се у зависности од свог састава могу поделити на:

1) оне које у себи садрже само именицу и придев (кутија сира, жута кућа);
 2) оне који садрже поредбену речцу ко (ко кец на десет, ко кутија за ципеле) и
3) оне који представљају неку врсту предлошко-падежне конструкције (кец са
точкићима, кец у рукаву).

За разлику од њих, они који су по свом саставу реченице се не гранају и могу се

евентуално разликовати по свом обиму. Такви су примери: ошишати на кеца, чешкати
некога о хипофизу, виде се мртви пингвини и сл.

Затим ћемо од ученика тражити да нам наведу још неки пример са хендаута или из
свакодневног живота и да га прокоментаришу.

На крају часа ћемо укратко са њима поновити које смо моделе настанка жаргона до
сада уочили, а затим и шта их очекује на наредном часу. С обзиром да овај Двосмерни
речник српског жаргона има и свој други смер, ученицима ћемо дати задатак да се код
куће посебно фокусирају на одредницу човек, јер ћемо се њоме бавити већим делом
наредног часа. Упутићемо их да детаљно размисле о свим „врстамаˮ човека и како се они
именују жаргонски, постоје ли неке везе међу њима и које су то. Овога пута им
истраживачке задатке диктирамо.

Изрази

Синтагме
Реченице

(са глаголом)
Именица +
придев

Предлошко- Поредбена
-падежна контрукција конструкција
 4. Трећи час

ЖАРГОН КАО ПРОИЗВОД МЕХАНИЗМА МИШЉЕЊА

На овом часу уводимо нешто другачији систем рада од досадашњег. Због

сложености теме, заступљенији ће бити фронтални облик рада уз повремено укључивање
ученика при разматрању одређених примера и закључака до којих ћемо заједно долазити.

До сада смо се кроз речник жаргона упознали са начинима настанка жаргонизама

на језичком, тј. на лексичком и творбеном нивоу, да бисмо се на овом часу попели за
степеник више и видели како настаје жаргон на појмовном нивоу. Ученике ћемо полако
увести у причу која им је већ позната са часова редовне наставе, како бисмо их навели на
један од два главна чиниоца овог часа – појмовну метафору.

Подсетићемо их на пример рибе са првог часа. Тада смо рекли да је риба као
водоземац својим обликом тела (иако то није наведено у самој дефиницији, послужили
смо се теоријом прототипа4) била мотив за настанак жаргонског значења рибе као згодне
девојке. Затим на презентацији приказујемо два слична примера (слајд): мачка и тигрица.
Тражимо од ученика да нам, аналогно претходном примеру, изанализирају ове примере,
шта је у овом случају био „окидачˮ за развој истоветног значења. Очекујемо да ће ученици
одговорити да је код мачке у питању њена гипкост, згодна и сензуална фигура (имајући у
виду прототипичну мачку), која је истовремено и умиљата, али и дистанцирана и опасна.
Могуће је да ће повезати и сам ход мачке са грациозним ходом згодне девојке. Готово
исте асоцијације очекујемо и на лексему тигрица, која у свом основном значењу у
књижевном језику означава подврсту мачке, с тим што је тигрица врста дивље мачке, па
самим тим ће и као жаргонизам имати донекле израженији степен својства.

На основу ових примера, у којима су риба, мачка и тигрица синоними за згодну

девојку, тражимо од ученика да нам изведу један општи закључак ШТА ЈЕ
4
Према овој теорији, прототип је централни члан категорије и остали чланови се пореде с њим (Драгићевић
2004: 81). Пошто нам компоненцијална анализа није била од користи, определили смо се за овакав приступ
анализи лексичког значења.
ЗГОДНА/ЛЕПА ДЕВОЈКА/ЖЕНА? Очекујемо одговор: ЗГОДНА/ЛЕПА
ДЕВОЈКА/ЖЕНА ЈЕ ЖИВОТИЊА. Након одговора, кликом на слајду се појављује ова
реченица. Затим, питамо ученике како се зове овај механизам мишљења и добијамо
одговор појмовна метафора5.

Пошто су ученици на примерима уочили тражени појам, на наредном слајду (бр.)

биће исписан наслов Појмовна метафора, уз дефиницију и илустрацију, како би се
ученици подсетили самог појма и сместили је у базу пирамиде на коју се ослањају
лексичка метафора, као језички механизам, и стилска, као стилско средство.

Након тога саопштавамо ученицима да ћемо се до краја часа бавити појмовном

метафором као, како смо то на самом почетку истакли, механизмом мишљења преко којег
су жаргонизми настајали. Базираћемо се на познатим примерима из одреднице човек у
обратном смеру Двосмерног речника српског жаргона на које смо их упутили ма крају
претходног часа. Сви примери су издвојени по некој својој сродности и тако груписани
како би ученици лакше дошли до закључака.

Почињемо са примерима са следећег слајда (бр.):

балван, буква, пањ, цепаница, трупац

Питаћемо ученике шта означавају ове лексеме у жаргонском смилслу, шта им је

заједничко и какав закључак можемо извести на основу њиховог значења. Тако долазимо
до одговора да све оне означавају глупу особу, а све их повезује појам дрвета. Знамо да је
дрво подложно грубој обради те је та подложност грубој обради и самим тим одсуства
„фине ʼобрадеʼ и суптилне, складне структуреˮ била узрок развоја оваквог значења те
одавде можемо извести следећу појмовну метафору (Вељковић-Станковић 2017: 161):

ГЛУП ЧОВЕК ЈЕ ПРЕДМЕТ ГРУБЕ ОБРАДЕ

или:

ГЛУП ЧОВЕК ЈЕ ДРВО

5
Сматрајући да би ученике требало на часовима редовне наставе упутити на постојање појмовне метафоре,
рачунамо да ћеје се досетити, између осталог и због упечатљивог исписивања закључака који су производ
појмовне метафоре.
 Свака од појмовних метафора се појављује на слајду тек пошто са ученицима
дођемо до њих. Након тога прелазимо на следеће примере:

коњ, мајмун, слон, сом, дорат, хиподромац

Тражимо од ученика да нам објасне по чему су ови синоними слични претходним,

а по чему се разликују од њих. Очекујемо да ће ученици знати да их са претходним низом
повезује истоветно значење, дакле, заједно са њим су синоними за глупог човека,
међутим, за разлику од претходног, овај низ означава животиње од тога се три односе на
појам коња, а остале су међусобно доста различите, но заједничко им је да жаргонски
упућују на особу која је глупа. Одатле изводимо појмовну метафору:

ГЛУП ЧОВЕК ЈЕ ЖИВОТИЊА.

Затим прелазимо на примере: виолина, кларинет, саксофон. На исти начин

долазимо до закључка да је ГЛУП ЧОВЕК МУЗИЧКИ ИНСТРУМЕНТ.

Одавде долазимо до закључка да се за људску ограниченост ума могу употребити

различити ентитети, од предмета примитивне структуре (као што су различитти облици
дрвета) преко оних сложеније структуре (као што су музички инструменти) до животиња
које у људској заједници имају негативну конотативну вредност 6. Дакле, ако посматрамо
човека као јединку у природи, у поређењу са свим осталим ентитетима, он представља
најразвијенији и најсложенији ентитет. Према Вељковић-Станковић, човек је
најсавршенији ентитет у природи. У поређењу са човеком, грађевински објекти и
предмети имају доста једноставнију структуру, па самим тим када их пресликавамо на
човека, долази до његове симплификације, односно поједностављивања (Вељковић-
-Станковић 2017: 160) Затим им скрећемо пажњу на одредницу човек у Андрићевом
речнику и тражимо од њих да нам кажу који то типови човека имају богатији низ
синонима и шта им је заједничко. На тај начин желимо да, у складу са принципом
повезивања теорије и праксе, који подразумева „ ˮ, покажемо да се знање стечено
приликом обраде појединих парадигматских лексичких односа може применити и на
жаргон. Очекујемо да ће уочити да су то безначајан човек и глуп човек. Заједничко им је

6
Овде се нећемо служити стручним термином као што је сема колективне експресије, зато што сматрамо
да то није у складу са принципом примерености.
што оба означавају неке негативне људске вредности. Такође, очекујемо да ће знати и
одговор на питање шта одатле можемо закључити, поредећи их са осталим типовима: да
негативне људске особине имају више начина именовања од позитивних, а самим тим и
богатији синонимски низ. Тако ћемо се и у складу са принципом трајности знања и умења 7
подсетити ових језичких појава.

Након тога, скрећемо им пажњу на примере аморалан човек и потпуно аморалан

човек, затим антипатичан човек и веома антипатичан човек, глуп човек и веома глуп
човек и сл. и жаргонизме који се за њих наводе, и тражимо да објасне шта говоре дати
примери. Очекујемо да ће ученици приметити да ови примери показују да као што
поједине речи које припадају књижевном језику имају свој степен испољености неког
својства, тако и у жаргону постоји разлика у испољености својства неке особине. Затим
ћемо упоредити како то изгледа на примеру жаргонизама. На пример, за аморалан човек
имамо жаргонски облик тип, а за израженији степен аморалности типус, типчина и
типос, те одатле можемо закључити да се градирање може постићи суфиксацијом. Но, с
фруге стране, ако посматрамо примере жаргонизама са значењем излапео човек и потпуно
излапео човек (креч, кречана и два метра испод креча), видимо да постоје и други начини
за градирање степена својства неке особине. У овом случају је то синтагма чијим се првим
делом појачава својство изражено лексемом креч.

Такође, на примеру антипатичног и аморалног човека, као и њихових појачаних

варијанти постоје извесна преклапања у жаргонизмима, где тип може означавати и
антипатичног и аморалног човека, односно типус, типчина и типос и веома
антипатичног, али и више него аморалног човека. Овде ћемо питати ученике шта је оно
што повезује ова два значења, а затим и како се назива појава када једна лексема може
имати два или више значења. Очекујемо да ће ученици уочити да и антипатичан и
аморалан човек означавају особу коју одликује неко негативно својство или особина, а
затим и да појаву када једна лексема има два или више значења називамо полисемијом.
Тако се поново присећамо ове лексичке појаве како бисмо је и обновили, а с друге стране
и истакли да је, поред гореилустрованих модела са лексемом тип, добијених деривацојом,
показали ученицима два најважнија и најосновнија начина настанка нових значења. Дакле,

7
полисемија и деривација су два најважнија начина настанка нових значења и то ћемо
ученицима издиктирати да забележе у својим свескама.

На крају часа долазимо до закључака да је жаргон, попут одређених лексема

књижевног језика, истовремено и последица мишљења и механизма мишљења који смо
назвали појмовном метафором. Затим, као што неке лексеме књижевног језика формирају
синонимски низ, исто тако и жаргонизми образују такве низове. И, наравно, истичемо још
једном полисемију и деривацију као изворе жаргонизама. Све су то особине које жаргон
чине идиомом сличном књижевном језику.

Затим, ученицима делимо хендауте са издвојеним примерима из Речника српског

жаргона Боривоја Герзића, упућујемо их на истраживачке задатке на последњој страници
и објашњавамо им шта се од њих тражи.

5. Четврти час

НЕСТАНДАРДНИ ТВОРБЕНИ МОДЕЛИ

 НАСТАНКА ЖАРГОНИЗАМА У РЕЧНИКУ СРПСКОГ ЖАРГОНА

На овом часу се враћамо речницима жаргона. На реду је наш најмлађи речник овог
типа, а то је Речник српког жаргона Боривоја Герзића. На почетку часа подсећамо ученике
да смо на претпрошлом часу радили различите творбене моделе настанка жаргонизама.
Подсећамо се да су то лексичка метафора, извођење, слагање, префиксација и
комбинована творба. То су, заправо, да тако кажемо, стандардни лингвистички механизми
стварања нови речи. Међутим, то не значи да су то уједно и једини модели настанка
жаргонизама. Жаргон је, врло често, нестандардан облик изражавања, а тако постоје и
нестандардни и неуобичајени начини настанка жаргонизама.

Након увода, прелазимо на анализу грађе са хендаута подељених за овај час и

увођењем ученике у први истраживачки задатак. Тражимо од ученика да обрате пажњу на
хендауте испред себе и да нам изнесу своја запажања о томе по чему се овај речник
разликује од Андрићевог, са претпрошлог часа, по питању структуре: како изгледају
одреднице и по чему се разликују у обележавању различитих значења. Очекујемо да ће
одговорити да је Герзићев речник за разлику од Андрићевог једносмеран, немамо
супротан смер у коме се виде који су то синонимни жаргонизми. Међутим, тај синонски
низ је врло честа појава и у овом речнику, јер аутор код појединих примера наводи читаве
низове синонима за те лексеме. Затим, одреднице су поређане по абецедном реду 8. Што се
тиче изгледа самих одредница и њихових полисемантичких структура, имамо различите
случајеве, од оних које имају само једно значење, до оних које имају и по три значења.
Уколико се ученици било чега од овога не досете, наводимо их потпитањима. На пример,
уколико се не досете да овде постоје синонимски низови у појединим одредницама,
скрећемо им пажњу на одреднице алкос, мрак и пандур, које их имају. Након тога их
питамо шта су запазили код оних одредница које имају богату полисемантичку структуру,
како су та значења обележена. Претпостављамо да ће одговорити да су сродна значења
одвојена запетом, а она која се међусобно више разликују – тачком и запетом. Такође,
значења која се више разликују одвојена су бројевима, за разлику од Андрићевог речника,
8
У хендаутима смо извршили транслитерацију, те су све одреднице написане ћирилицом, из ралога што је у
питању час српског језика, те сматрамо да на том часу писмо треба бити ћирилично. Без обзира на то,
задржали смо абецедни редослед у речнику.
где нема нумеричког обележавања различитих значења једне лексеме. На овај начин
ученике помало уводимо и у свет лексикографије, учећи их да запажају како изгледа
структура различитих речника, што је у складу са принципом научности и
систематичности, који подразумева „ˮ.

Затим прелазимо на садржински аспект речника и крећемо са анализом примера, тј.

одредница из речника. Пошто је то био други истраживачки задатак за ученике, тражимо
од њих да нам изнесу своја запажања и закључке о томе које су моделе уочили, притом
наводећи примере. Не очекујемо да ће употребити стручне термине именујући их, али зато
очекујемо да ће их описати и то: пермутацију (билде, бродо, цачпу, цома, дајгле, дакбе,
далабу, фука, тебра, тишма), сливање двеју речи (које ћемо касније разврстати у
зависности од различитих типова), скраћивање (зле, комп, канд – такође их касније
разврставамо у две групе) и утровачки говор9 (умвајтрање, ундаржање, ундурпање).
Затим коментаришемо сваки од ових начина грађења.

Пермутација подразумева измену редоследа слогова у речи, при чему

последњи слог долази на крај речи. Ову као и све остале дефиниције диктирамо
ученицима и они то записују у својим свескама. На презентацији приказујемо слајд са
дефиницијом и примерима пермутације, које смо претходно навели, који је евентуално
допуњен неким примером којег се ученици нису претходно сетили (слајд). Такође, питамо
ученике уколико се сете неког примера који они употребљавају или знају за њега, а нема
га међу истакнутим да нам наведу.

Потом прелазимо на сливање и најпре посматрамо следећи слајд (бр.) на коме су

сви примери сливања, како би ученицима били на једном месту и како бисмо дошли до
закључка да постоје неколико различитих типова сливања. Затим се на презентацији
приказује први тип (исти слајд) – спајају се први део једне речи и други део друге
(кафућино) – након тога и остали: спајање целе прве речи и другог дела друге речи
(босоглав), спајање првог дела прве и целе друге речи (глокални) и спајање две целе
речи тако да се свака може интегрисати (досманлије). Тако индуктивном методом
долазимо до закључка да је сливање процес настанка жаргонизама при чему се спајају
речи и/или њихови делови.
9
Сви термини преузети су из Герзићеве „Уводне речиˮ и упутстава за коришћење речника (РСЖ: 7–12).
 Након тога прелазимо на следећи слајд на коме се налазе примери за одузимањем,
одн. скраћивањем (слајд). Питамо ученике по чему се разликују сви ови примери и
очекујемо да ће одговорити да је некима одузет први део речи, а некима други, те се онда
након таквог закључка на презентацији кликом појављују управо ова два начина
скраћивања речи (исти слајд), при чему је први начин у данашње време много чешћи у
данашње време, јер је новијег датума, док је други начин старији и можда не толико
распрострањен у данашње време.

Најзад долазимо и до последњег начина стварања жаргонизама – утровачки говор.

Ови примери су обележени посебним квалификаторима ут. и у самом речнику нису тако
многобројни. На наредном слајду презентације појављују се примери утровачког говора са
хендаута да би ученици уз наш подстицај дошли до закључка како настају ове речи. Опет
индуктивном и аналитичко-синтетичком методом долазимо до закључка да утровачке
речи настају најпре пермутацијом а затим и додавањем неке врсте префикса (у-) и
суфикса (-ње). Дакле, као што постоје стандардни начини творбе жаргонизама и речи
уопште, тако постоје и они нестандардни облици, а то су: пермутација, сливање,
скраћивање и утровачки говор.

Након тог закључка, долазимо последњих примера за анализу на овом часу, да

бисмо се њима надовезали на опште закључке о жаргону. Примере поново приказујемо на
слајду (бр.), а то су заправо примери: грешка у корацима, грејати клупу и стара дама.
Питамо ученике шта је овим лексемама заједничко, по чему су специфичне и по чему се
разликују од осталих. Очекујемо да ће одговорити да се све оне углавном користе у
домену спорта, о чему сведочи и квалификатор спор. који стоји уз сваки од њих. Од
осталих се разликују тиме што их можда не доживљавамо као жаргонизме, јер их
употребљавамо као да припадају књижевном језику. Они се драстично разликују од оних
жаргонизама који настају било којим начином са овог или претходних часова. Дакле, ми
се некад користимо жаргонизмима а да тога ни сами нисмо свесни. Након тога се одмах
надовезујемо и на примере дилер и кафић, две лексеме које су изворно жаргонске, али су
се толико усталиле у колоквијалном језику да су постале део књижевног српског језика.
Дакле, жаргонизми могу бити и део стандардног језика.
 На крају, заједно са ученицима изводимо закључке са свих досадашњих часова о
жаргону, при чему ће нам најпре они истаћи оно до чега су они дошли, а затим записујемо
у неколико реченица основне карактеристике жаргона:

1) жаргон је језик који се употребљава у свакодневној комуникацији;

2) сликовитост, живописност, експресивност, а врло често и иронија, затим
изражавање ослобођено готово свих норми, тајно споразумевање, бунт против
језичких стандарда – основне су карактеристике жаргона;
3) у језик улази с разних страна, обично из затворених јединица какве чине ђаци,
тинејџери и студенти, војници, рок музичари, наркомани, криминалци,
припадници шоу-бизниса, уличне банде, скитнице, коцкари, занатлије,
спортисти итд.;
4) трајање жаргонских израза није предвидиво: понекад реч изађе из употребе
брже (малкало – мачка), а понекад остаје врло дуго (риба – девојка);
5) оно што је данас жаргон сутра може припасти фамилијарном или
колоквијалном говору, а некад чак и део стандардног или књижевног језика
(кафић, дилер);
6) жаргоном се могу писати и књижевна дела и представити најснажнија осећања
њихових ликова.