Деца воле
Деца воле чудне ствари
Као што су оџачари,
Као што су кочничари,
Као што су, као што су...
Деца воле слатке ствари
Као што су сутлијаши,
Као што су грилијаши,
Као што су, као што су...
Деца воле смешне ствари
Као што су пападаћи,
Као што су сумарени,
Као што су, као што су...
Како треба
Мале ствари и имена мала траже
Као миш, као зрно, као мрва...
Док велика ствар великим именом
располаже
Као солитер, као меридијан,
Као Сремска Митровица.
Кад је био мрак
Кад је био мрак,
кад је био мрак,
појурила мачка миша
чак, чак, чак.
Појурила мачка миша
чак, чак, чак.
А да л’ га је прогутала
Ил’ га није прогутала
То ни она није знала,
јер је био мрак,
јер је био мрак
Отворио сам прозор
Отворио сам прозор,
И мрак је ушао у собу
И појео све ствари...
Само није појео,
Само није појео,
Горданин палац у устима.
Страшан лав
Био једном један лав...
Какав лав?
Страшан лав,
нарогушен и љут сав!
Страшно, страшно!
Ишао је на три ноге,
гледао је на три ока,
слушао је на три ува...
Страшно, страшно!
Не питајте шта је јео,
Тај је јео шта је хтео
-трамвај цео
и облака један део!
Страшно, страшно!
Зуби оштри, поглед зао,
он за милост није знао!
Страшно, страшно!
Док га Брана,
једног дана,
није гумом избрисао.
Страшно, страшно!
Цар Јован
Велика ствар, значајна ствар,
Јова је, децо, постао цар!
Имао је бркове до ушију
И браду до појаса;
Имао је хиљаду белих коња
И хиљаду брзих паса
Имао је још безброј двораца у злату
И још више пространих имања;
Имао је, децо, милион војника
И сто златних одликовања.
Имао је хиљаду слуга
И седамдесет само посластичара...
Сви су они свлачили
И облачили, чували и хранили
Његово Величанство Цара.
И он је тако владао
Ко зна колико векова и година
Најео се колача и сладоледа
И напио се лимунада и малина
И једног дана, када Њ. В. Цар,
Од чоколаде и лимунаде
Није могао ни ићи ни лећи,
Пробудио се гладан и сањив
У свом кревету поред пећи.
Тужна песма
Живела једна госпођа Клара
Чудна и стара, врло стара...
И није имала ни маму, ни тету,
Никога, никог свог на свету.
Госпођа Клара је шест мачака чувала
На јастуцима од жуте свиле.
Машне им је кројила, млеко кувала,
Па су сите и срећне биле –
Белих мачака шест.
А кад је умрла госпођа Клара,
Чудна и стара, врло стара –
Јастуке од жуте свиле ннико није прао,
На доручак нико није звао,
А ловити мишеве нико није знао.
Тужне су, тужне и гладне биле,
Заспале су на јастуцима од жуте свиле
И никада се,
Ах, никада се више нису пробудиле –
Белих мачака шест.
Замислите
Замислите, децо, једно велико море
И у том мору једну велику лађу
И на лађи округле прозоре
И на једном прозору – принцезу Нађу.
Замислите сад, децо, то исто море
И у том мору исту велику лађу
И на лађи исте округле прозоре
И на другом прозору – разбојника Кађу.
Замислите онда: бура иде,
Ветрова фијук и таласи
И још један талас принцезу скиде
И поче млади живот да гаси.
И пољуби га ноншалантно.
-Ово је кћер моја, а жена Ваша –
принцеза ила Нађа!
-А ја сам, с допуштењем, извините на
сметњи, разбојник Кађа!
Умири се море, затаји ветар, стаде лађа...
Пуни страха, пуни стида, препуни језе –
Сви гледаху у правцу принцезе
-Храбри Кађа, рече бледа принцеза, ја
сам Ваша Нађа...
Извините, тата, на овом свету свашта се
догађа!

Замислите, децо, сто таласа

Већих сто пута од сваке принцезе
Може и ајкула свакога часа
На модром таласу да се довезе.

Страхом и болом обузет,

Појави се отац принцезин
и рече:
-Онај биће ми зет,
Ко спасе млади живот њезин!

Замислите, децо, пуна лађа,

Сви официри, принчеви, адмирали...
И сви ћуте, сви дрхте, само Кађа
скочи – и море га зали.

Кађа извали страшну псовку

На рачун ветра, на адресу живота, на име
мора,
Избеже смрти мишоловку,
И спасе принцезу из валова.

Замислите сад: отац тај,

Краљ сигурно, а цар вероватно,
Подиже Кађу у загрљај
Плави зец Плави зец,
чудни зец,
Три сам земље прелазио, једини на свету!
и три горе прегазио,
и три мора препловио - Ставих зеца у торбак
док га нисам уловио. па пожурим својој кући.
Плавог зеца, Ал’ кад бисмо испред куће
чудног зеца, стаде зечић да шапуће:
јединог на свету! - Пусти ме, ловче,
храбри ловче,
Овај зец да очешљам косу,
зна да свира, да умијем лице,
овај зец да исечем нокте,
зна да плете, да исправим стас,
овај зец да удесим глас.
ручак кува, Нек’ виде деца
овај зец плавог зеца,
кућу мете. чудног зеца,
Овај зец јединог на свету!
плести уме,
овај зец Пустих зеца из торбака
жети уме, ал’ се зец не очешља,
овај зец ал’ се зец не уми,
шити, пити, нит’ исече нокте,
и француски говорити нит’ исправи стас,
- све разуме! нит’ дотера глас.
Плави зец, Већ побеже, ој несрећо,
чудни зец, на крај света, ој невољо!
једини на свету! Плави зец,
чудни зец,
Ја га хтедох вама дати једини на свету!
да вас мије,
да вам шије,
да вам кроји,
да вам броји,
да вам плете,
да вам мете,
да вам кува,
да вас чува,
да вам пева,
слике шара
и француски разговара.