MILORAD PAVI

615

Milorad Pavi

RUSKI HRT

Na hartiji po kojoj ovo piem lei xepni

budilnik iz 1898. sa dvostrukim dnom za burmut.
Kuca jo uvek kao ivo srce nekog davno
sahrawenog xepa. Moj praded po ocu, dr Stevan
Mhailovi, izmerio je tim satom posledwe godine
ivota. Okolnosti pod kojima je on umro 1922.
godine u Somboru kao razveden ovek i kao sudija u
ostavci, bile su udne. Toliko udne da mi ni moje
babe, wegove keri, ni nai somborski porodini
prijateqi Laloevii nisu nikada pomenuli da je
praded sahrawen tamo u popodnevnoj senci
somborske kapele. Kada sam to sluajno doznao i
shvatio da smo ena i ja s decom vie puta
prolazili pored grobqa gde on lei i ne znajui da
je tamo, reio sam da stvar ispitam.
Evo ta sam doznao.
U Somboru se u vreme dr Stevana Mihailovia
jo trgovalo krijumarenim draguqima, devojke su
prodavale kosu i u gradu je bilo eqara koji su
izraivali etke od qudske dlake i praded ih je
kupovao birajui one od otrih brada i brkova u
raznim bojama crne, crvene, ute i bele. Izjutra,

SADRAJ

616

ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDAA

on je etkao svoju talasastu kosu tom tuom kosom i

govorio samom sebi u ogledalo zadovoqno se
osmehujui:
Pazi na oveka koji zeva u tvojem snu! Dok se
taj ne pojavi, bezbedan si!
Kau da je voleo svoje lice, nosio dvorogu
bradu i brkove kao da je neka osedela lasta pala pod
wegov nos. Bio je bled i upalih slepoonica, tako
da je pri svetlosti svea uvek gledao i tim
slepoonicama. ene su ga volele sa zakawewem,
najvie kad se on ve hladio. Smatralo se da je
izuzetna pojava i wegove ruke bile su tako
savreno izvajane da se to moglo videti po
rukavicama baenim preko wegovog tapa. Lepim
prstima preletao je preko dirki klavira igrajui
jednovremeno na klaviru ah sa mojom prababom.
Jeo je kaikama od jelenskog roga, voleo je da
duvanski dim dune sebi u xep i eka svakog dana po
podne u kafani as kada se zaustavqa vreme, jer ono
naroito hoe da se zaustavi ponekad u kafani po
podne. A potom bi, kada se gostionica pone puniti,
odlazio kui da namiri i proeta keruu. Stajao
je ponekad pred wom na sredini svoje velike sobe
gde je jedan ugao bio gluv, dok su ostala tri
raspolagala odjekom, i oseao kako postaje stariji
od junaka po kwigama na polici. Voleo je pse, ali
nije iao u lov i nije ih drao dok je bio u svom
drugom braku, u braku sa mojom prababom. Ona je
jednog dana izvukla sve rubqe iz dolapa, oprala ga
i uglaala tiho pevuei, dala da se poprave brave
i okna, naredila da se oisti sve srebro i sve
pradedine izme i cipele; presvukla je naslowae
i
posula
pervaze
porculanskom
dugmadi,
promenila arave u posteqi, skuvala muu

SADRAJ

MILORAD PAVI

617

praseu orbu s limunom, poqubila ga kao i obino

kada je polazio u sud, i razvela se. Prela je s
decom svojoj majci. im je ostao sam, praded je zalio
cvee iz usta vinom i nabavio mladu kuju, ruskoga
hrta iz jednog ukrajinskog legla pristiglog s
emigrantima. Kuja je mogla da ukrsti ui, imala je
iqatu glavu kao klip kukuruza, a rep je nosila
izmeu zadwih nogu i on je bio ogroman, debeo u
korenu kao ruka i sluio joj poput vazdune krme.
Jo dok je bila tene na mleku i ribi (mater su joj
dojile ukrajinske seqanke) praded je nabavio
kwigu, neko petrogradsko izdawe o gajewu hrtova, i
u woj proitao kratak istorijat vrste.
Ruski hrt, poreklom od abisinskoga vuka kao i
ostale vrste hrtova, prvi put se u verodostojnim
izvorima pomiwe u HV veku. Potie iz dva uvena
legla Perin i Voroncom, slui za lov, ali
za lov sa kowima, jer se kree brzinom od oko 80
kilometara na as i moe da preskoi zeca u trku.
Zbog te hitrine i nesvakidawe okretnosti, zove
se barzoj (brzi) i koristi u lovu na antilope,
srne i drugu lakonogu divqa. Na ruskim
plemikim dobrima odvajkada su drana uvek po 64
psa ovoga soja, pa su prekobrojni odstrawivani, a
mawak hitno bivao podmiren na taj nain to se
traio neko ko ima hrta da pokloni. Jer, ruski hrt
se ne prodaje. Velika je sramota prodati ili kupiti
hrta. On se ili dobija na poklon ili se nema.
Krvoloan je i jedini od pasa koji hoe da rastrgne
tene. Ima snane duge vilice i gorwa je znatno
starija, tako da hrt jede glave zavuene meu
predwe noge i zalogaje dri na nepcu, a ne na
jeziku. Ima zube koji mequ kosti u prah i moe
oveku da isisa krv iz rane nastale od zmijskog

SADRAJ

618

ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDAA

ujeda, a da se sm ne otruje. Kau da hrt ponekad

hoe da se osteni (skameni), ali i taj kamen lii i
daqe na hrta i predskazuje vetar i druge promene.
Hrt se ne moe dresirati, nije privren
gospodaru, ali se moe uvebati za naroit lov na
kurjaka. Taj lov je omiqen od davnine i veoma
sloen. U takvom lovu na jednom struku uvek se vode
po tri hrta dva mujaka i jedna enka sve troje u
istoj boji, to znai da su trojke ili bele, ili sa
mrqama kao u teleta, u prelivima od sumporovite
do ute boje. Hrt ima otre, kao pilee grudi i
dlaka se na tim grudima obrije pred lov da ga ne bi
ometala u trku. Mujaci imaju neto zakrvavqen
pogled, enke iste, bele beowae. Svaka trojka
im kidie, odabere zver koju e goniti i po boji
naveze lako se uoava koliko vukova je poterano.
Uvek ima toliko boja u poteri koliko zverki, jer se
trojke meu sobom ne meaju. Ruski hrt nije uvar
kue, gotovo je mutav i ubija se ako lane, jer mu je
glas snaan i plai na pukomet. Skree tako
naglo u trku da kad lomi, najee lomi rame.
Ako je iz jazbine krenuta vuica, najpre je potera
kuja. Vuka, pak, napadaju i sustiu mujaci. Pre
svega odsecaju ga od opora. Vuk unapred zna da im
ne moe umai, jer hrt je u stawu da tri ukrug oko
vuka koji bei u pravoj liniji. U tom
neravnopravnom susretu hrtovi se brzo pribijaju
uz vuka, koji osea uasan strah i nemo, ukqete
ga i hvataju svaki sa svoje strane iza uiju tano na
mesto za koje vuica hvata mladunad kad ih
prenosi. Oni ne grizu, to vuka ne boli, nego
naprotiv izaziva prijatne uspomene i hrtovi bez
muke obaraju zver na zemqu. Tu je dre dok ne
pristigne enka, koja eka da hrtovi obave svoj deo

SADRAJ

MILORAD PAVI

619

posla. enka hrta je mudrija od mujaka i misli

bre od oveka. Ona bre od svoje okoline pretvara
sadawost u budunost i to oigledno. Ona u tren
oka hvata kurjaka za grlo, ali ne grize ni ona, nego
eka lovca. Tada nastaje odsudni trenutak. Lovac
procewuje lovinu. Ako je kurjak obian primerak
da mu kroz senku prolazi meseina, lovac daje
znak i enka prekoqe vuka. Ali, ako se nae da je
vuk izuzetne grae i vrsnoga soja, da moe senkom
au preturiti, lovac ga vezuje, nosi kui ivog
i tamo se mladi hrtovi vebaju na kurjaku za svoj
budui ivot lovakih pasa i gonia...
Jedno takvo tene od pasmine ruskoga hrta
nalo se u stanu dr Mihailovia ubrzo poto je on
skinuo obe svoje burme odjednom, dotle drane na
istome prstu. Praded je uvio svoj xepni budilnik u
zimsku kouqu i smestio malu kuju kraj wega. Ona
je sluala otkucaje sata kao otkucaje majinog
srca i nije se bunila to je odvojena od legla.
Svakog jutra budila ga je i on je gledao kroz dim
prve cigare kako ga kerua wui zatvorene gubice,
pri emu se kroz dlaku videlo kako wen jezik radi
unutra, u equstima, jer hrt wui i jezikom. Psi je
nisu voleli i klonili su se wenoga drutva, a dr
Mihailovi je ponavqao poslovicu ni pas ni rt
mislei pri tom kako pas i hrt oito ne pripadaju
istome soju. Wegova kuja imala je toplotu tela viu
no to je ima obian pas i na mestu gde je spavala, a
noivala je na snegu, nicala je i zimi trava.
Govorilo se da moe izleiti od reume, ako se dri
u naslowai sa bolesnikom. Imala je visok skok,
mogla je, kako Rusi kau, da skoi pre zalaska, a da
se prizemqi posle zalaska sunca. Po wenim oima
i dlaci moglo se poznati kako e se promeniti

SADRAJ

620

ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDAA

vreme, a dr Mihailovi je govorio u ali da wegova

kerua ima najlepe ipkane gae u Somboru.
Pogledajte, moe da plae samoj sebi u usta!
voleo je da kae prijateqima pokazujui koliki
zev ima kuja. Sa wome nije nikada smeo otii u lov,
jer je tada, dvadesetih godina ovoga veka, lov s
ruskim hrtovima u Jugoslaviji bio zabrawen, pa je
ta zabrana ostala do danas. Razlog je jednostavan u
sredwoj Evropi nema nijedne zverke koja je bra od
hrta. Prosto vam ne treba puka: dovoqno je da
hrta pustite pa da vam donese sve to potera...
*
Kada je pradedova kerua odrasla i dobila
druge zube, kojima je sa uivawem samlela u prah i
pojela posledwe od onih mlenih zuba, dr
Mihailovia je potraio Eugen Doa. Pre toga dr
Mihailovi nikada nije nita uo o wemu. Jednoga
dana jednostavno mu je bila poslata na dar lula i
ded je odmah znao da je to ponuda za kupovinu ispod
ruke. Bez rei je vratio dar poiqaocu i ogluio
se o ponudu. Ali, stvar ga je ipak golicala, tree
uho je proradilo u wemu i dr Mihailovi se
uplaio od onoga to je mogao uiniti. Reio je da
otputuje i tako pobegne od iskuewa. Unajmio je
fijaker, jo iste veeri vezali su fewer za rudu,
oi su mu se oznojile prvi put u ivotu i on je
presreo i zaustavio orijent-ekspres kod mosta na
Tisi. U plianoj naslowai, koja je mirisala na
dim havane i enski puder, stigao je u Petu.
Uveren da je izmakao opasnosti sedeo je potom u
budimskoj poslastiarnici, gledao ulaz u Crkvu
kraqa Matije i jeo ilere, kada se u dnu prostorije

SADRAJ

MILORAD PAVI

621

podigao od stola i priao mu ovek retkih zuba

izmeu kojih je pri govoru jezik kipeo kao testo.
ovek je nosio pod okovratnikom bi lepo vezan u
manu, na visokim potpeticama izama dve crvene
marame da se ne bi klizao na poledici niz budimske
basamake, a u rupici konog grudwaka imao je
zadenutu lulu. Po tome moj praded poznao je Eugena
Dou. Stigao je iz Sombora pre dr Mihailovia i
sada ga je procewivao oima koje se nisu smejale,
jer bio je petak, kada se ne smeje da se u nedequ ne bi
plakalo. ovek je rekao pradedi da ga odavno eka i
zamolio za dozvolu da mu neto pokae. Dr
Mihailovi se osetio u tome asu spor, veoma spor.
Doa je zapalio lulu, povukao nekoliko dimova, a
potom je ugasio, otvorio poklopac lule i unutra se
ukazao, u pepelu duvana kao u nekoj pei,
brilijantski kamen. Dr Mihailovi ga je paqivo
izvadio i naspram ogledala prineo uhu. Odmah je
znao da je pravi.
Ovaj koji drite promenio je dosad tri ruske
porodice rekao je Eugen Doa. Iz Afrike je.
Kau da lei reumu ako se dri na prstu. U wemu se
moe videti kada e udariti vetar i okrenuti se
vreme, a zmije bee od wega. Da li je pravi, moete
lako proveriti i sami. Stavite ga na jezik i
promenie se ukus u vaim ustima.
Praded je stavio kamen u usta i ukus ilera je
ie-zao. Cena je bila poraavajue niska s
obzirom na vrednost i dr Mihailovi se
pokolebao.
Dok je zuba bie i hleba rekao mu je Doa kao
da ita misli i dr Mihailovi je video wegove oi
koje su kao ogledala mewale boju prema oima
sabesednika. Sada su bile plave i praded je

SADRAJ

622

ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDAA

odluio. Vratio se u Sombor i poeo da prikupqa

novac. Po tome, samo po tome, u porodici se znalo da
je morala postojati tih posledwih godina neka
ena u ivotu dr Stevana Mihailovia. Neka ena
zbog koje je skinuo svoja dva venana prstena
odjednom i sada ih prodao.
U to vreme dr Mihailovi poeo je da nalazi na
svojim etkama sede dlake, izgledalo je kao da je
gluv, da ide kroz svet kao kroz pustiwu traei
zvuk, a jednoga jutra kada se po obiaju zagledao
kroz prozor u sat na torwu, tamo nije bilo
uobiajenog prizora, nije uopte bilo torwa na
trgu i samo su staze koje su tekle tim predelom
zaobilazile mesto gde bi trebalo da stoji toraw.
Ali, sat je bio tamo jo uvek i otkucavao je devet.
Dr Mihailovi je priao prozoru s pisaqkom u
ruci i to to vidi nacrtao na prozorskom staklu.
To je bilo posledwe to je ostalo od wegove ruke. To
staklo je dugo stajalo uramqeno u wegovoj sobi i
posle, poto se sledeeg dana u prozor vratio
toraw i stari vidokrug. Ne znam kako je praded
doao do ogromne svote potrebne da se kupi kamen.
itao je tada kwigu o stipsama i solima, sawao da
kuje staklo i u snu video kako mu blistavi kamen
zaustavqa krv. Izmerio je keruu i ona je imala
neverovatne mere: 72 santimetra bila je visoka, 72
santimetra duga i obim grudnog koa bio joj je 72
santimetra. Bio je to nekakav pitagorejski kvadrat
iz kojeg nije bilo izlaska... Bilo kako bilo, praded
je sve postave xepova vezao u vor, prekinuo i ono
malo veza s porodicom koje je imao, i kupio kamen.
Potom, kao da se primirio, opet je sa zadovoqstvom
sukao brk za koji se u Somboru govorilo teak, da

SADRAJ

MILORAD PAVI

623

moe eaq poneti, i opet je izbacivao svoju

omiqenu uzreicu:
Kada bi sve budale belu kapu nosile, bilo bi
kao da uvek pada sneg!
Ali, to je trajalo samo sedam dana. Tada mu je
Doa poslao novu lulu na poklon. To je znailo da
ima i drugi brilijantski kamen da ima par. Dr
Mihailovi se jo vie uplaio nego prvi put.
Bio je vrbopuc, iziao je da se proeta parkom,
ali mu se uinilo da svim prolaznicima svetli
jezik. Ne vrativi se kui uhvatio je prvi voz za
Zagreb, a otud nastavio u Be sa izgovorom da hoe u
pohode Stejiima, porodici svoje prve, pokojne
ene. Jo iste veeri u Beu, u Grkom sokaku
video je u izlogu jedne krme kepeca kako krpi
bradu zlatnom iglom i crvenim koncem. To je
znailo da ima sveeg, tek muqanog vina, i praded
je uao. Za prvim stolom poznao je Dou. Kao da ga
odavno eka, Doa ga je pozdravio bez iznenaewa i
ponudio da sedne sa wim. Iz usta je izvadio lulu,
ugasio je i bez rei pruio dr Mihailoviu.
Praded je podigao poklopac i naao unutra drugi
brilijantski kamen, istog crvenkastog sjaja kao
prvi, oito iz iste iskopine, iz istog podzemnog
legla.
Ako se ovaj i onaj koji ve imate stave pod ui
rekao mu je Doa osoba koja ih nosi dobie
otriji vid. S ovim kamenom na jeziku ma koliko
pio, ovek ne moe da se opije. Lako ete proveriti
je li pravi. Pruite ruku i ispustite ga na dlan.
Ako uspete da izmaknete ruku pre no to vam padne
u aku nije pravi!...
Praded je sedeo kao skamewen, nita nije
rekao, ali je otkazao ve naruenu veeru, vratio

SADRAJ

624

ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDAA

neotpeaenu bocu vina i reio u sebi da kupi i

drugi kamen. U tom asu Doa je nainio pokret kao
da e pripaliti lulu, ali umesto toga, istresao je
pepeo iz we i pruio je ponovo dr Mihailoviu.
Ovaj je shvatio ta e nai na dnu lule i tako se
uplaio da mu je sitnina zazveketala u xepovima.
Video je odjednom svaku sitnicu na Doinom licu:
video je da ovaj brije vrh nosa i da ima kao kamila
dvostruke kapke, od kojih su dowi bili providni,
video je da Doa kradom dri u aci sastavqen
palac sa malim prstom. Tu aku Doa je odjednom,
kao da se raspukla, otvorio i na wu istresao iz lule
trei kamen. Bio je beliastog sjaja i za wega je
preprodavac tvrdio da je na trenutke tako topao, da
moe u zemqi da oivi biqku usred zime. Poloio
je kamen pored onog prvog i upitao dr Mihailovia
prelazei odjednom na ti:
Zna li kakva je razlika meu wima?
Znam priznao je dr Mihailovi i osetio
kako mu potpetice cvokou pod stolom. Jedan od
wih je muki, a drugi je enski kamen. Hoe li
ih prodavati?
Muki hou, ali enski ne rekao je Doa i
nasmejao se retkim zubima iza kojih je jezik
iskipeo kao testo.
ta e uraditi sa enskim kamenom, Doa?
upitao ga je dr Mihailovi.
Samo mu ime kae odgovorio je Doa u
godinama sam; pogledaj: ve nosim mreu preko
lica... vie me ene nee milom...
I rastali su se. Dr Mihailovi se vratio u
Sombor, poeo je da mravi i strahovito da pui.
U wegovom snu javqao se ovek koji zeva. Razqubak
iznad usana poeo mu je elaviti, nosio je srce u

SADRAJ

MILORAD PAVI

625

aci, ostavqao zalogaj pasuqa da prenoi pod

jezikom, eao ramenom bradu, a trepavice su mu
postale tvre od obrva. Rasprodavao je stvari,
staklo, klavir i najzad keruu. Topio se u nekoj
muci i najzad, kao da je neto pregoreo, umio se
jednoga jutra juerawom vodom, stavio u xepove
soli i kupio od Doe drugi kamen zaloivi kod
wega i sat. Sada je imao par kamenova. Oba su bila
muka. Sedeo je u polupraznoj sobi i na zraku,
proputenom kroz stakleni ep jedne boce,
pripaqivao cigaru. A potom bi sklawao bocu sa
sunca da ne bi upalila kuu. Pred wime leala su
dva kamena, on je posmatrao wihov crvenkast odsjaj
u kojem kao da su se brilijanti pribliavali jedan
drugom. I tada je pukao grom. Ispostavilo se da dr
Mihailovi nije bio u mogunosti da odgovori
obavezama koje su wegovi poverioci nametali,
imawe enej otilo je na dobo, potraene su neke
priznanice i nisu naene, tako da je praded morao
dati ostavku u Magistratu. Bio je oboren na oba
plea. Ali, dva brilijantska kamena bila su jo
uvek kod wega. Sada su krasila par minua, koje je
dr Mihailovi dao da se naprave i jedne veeri on
je reio da brilijante najzad pokloni...
ta se dogodilo i kome su dragi kamenovi bili
nameweni, ne zna se. Jedino je izvesno da je dr
Mihailovi u asu kada je hteo predati minue,
video na haqini svoje izabranice trei kamen
onaj enski kao ukras na igli.
Kau da ga je otkupio od vlasnice tonui i
daqe u bezdan i da je na dan svoje smrti (a ona je
nastupila ubrzo) naen za stolom. Kraj wegove
glave leale su minue s dva muka draga

SADRAJ

626

ANTOLOGIJA SRPSKIH PRIPOVEDAA

kamena. A enski je bio na vrhu igle koja mu se

nala zadenuta u vratnu maramu.
Praded oigledno nije bio od one vrste vukova
kojima se oprata ivot.
*
Treba najzad objasniti i to otkuda xepni
budilnik moga pradeda kod mene? Nasledila ga je od
svojeg pradeda Marija Doa kojom sam oewen.
Wena dva visoka i malo pogurena brata dolaze
petkom da popiju kafu sa nama. Nose teke xempere
pletene oko prsta umesto oko igle, briju ne samo
bradu nego i vrat ak do grudi, i ja se ne oseam
najlagodnije izmeu wih dvojice. Kad su tu,
dovoqno je da pomiriem mleko pa da se usiri.
Ali, nema se kud. Od moje porodice oni su me
odsekli odavno i ja petkom paqivo motrim na
lepe i snane zube svoje ene, koji kqocaju kad
zevne. Ipak, nisam preterano uznemiren. Smatram
da sam, bar za sada, bezbedan. U susednoj sobi
spavaju naa tri deteta. I ona na nekome treba da se
uvebaju za ivot.
[1979]

SADRAJ