Момо Капор

100 НЕДЕЉА
БЛОКАДЕ

ИЗДАВАЧКА АГЕНЦИЈА ,Д РА Г А Н И Ћ “
Београд 1994.
 Откако знам за себе, времена су ванредна!
Никад нормаЈта.
Када сам био мали, Други светски рап1 ми је упадао у
домаће задатке.
Моје прве приче биле су прилично хладне, јер је беснео
ХЈгадни рат.
И када је бшго привидно мирно, трајао је подмукли
малограђански рат. \
Како писати данас, кад сви непрестано говоре о
грађанском рату?
Писаћа машина ми је у стању пуне ратне Готовости!
Започнем најнежнију причу, а она се завриш као проГЈгас
ратноГ савета.
Не откуцам ни почетак, а већ неГде пали мртви.
Романом тока свести патролирају наоружани цивили.
Преко романа-реке беже чамцима избеГлице.
' Усред приче - нагазна реченица!
Интерпункција ми је минирана; ни сам не знам када ће
неки знак питања (?) експлодирати у знак узвика (!)
Мом лаком стшлу хоће да навуку тешку униформу, јер
су неГде чули да је "стил - човек"!
ПеГаза. су реквирирали и одвели у коњицу.
М узе су запосЈгшш на телевизији, у весишма.
Одсдкли ме од света...
Увели ембарГо на утицај руских класика.
Не стиГнем ни да завришм путопис, а неко ми већ
променио Границе и имена Градова.
Лаитница и ћирилица већ дуГо не Говоре.
Усред реченице потукле ми се екавске и ијекавске речи!
Дотле је доигло да их развађају турцизми.

5
 Као и обичноу англицизми се држе по страни!
Акценти сплеткаре.
Из лнрских описа природе вребају заседе.
Редарственици ми упадају у лепу књижевност без пис-
меног налоГа и претресају арс-поетику.
ЛеГиишмишу нијансе.
Преврћу ми двострука значењау тражећи дупло дно са
оружјем.
УНПРОФОР прислушкује инспирацију.
Књижевне заплете уплићу у политичке афере.
Опколили ми емоционални систем.
Блокирали надахнуће.
Полупали суштину и у по бела дана опљачкали осећања.
Силују речи Где сиипну.
Приводе личне заменице.
Књижевним обртима стављају лисице.
Позивају стшлске фигуре на информатшвне разГоворе.
Иронију држе као таоца.
Минирају литерарну композицију.
Пале батерије сензибилитету у лице.
Повезују поГлавља бодљикавом жицом.
Похаприли плеоназме.
Претукли мепшфоре.
Убили БоГа у катарзи/
Запалили наслов...
Ко да пише посјјс тоГа?
КакОу уопштву писати данас?

*
 ПРВА НЕДЕЉА

Нико не зна откуд, како и због чега, дан уочи Велике

блокаде, у Београд изненада стиже десетак дувачких орке-
стара са свих страна Србије.
Спустили су се из удаљених брдских села, дошли из
учмалих паланчица и забитих касаба, уморни и прашњави од
дуга пута, па, не знајући једни за друге, распалили ситна
кола и маршеве.
Њихове улубљене трубе биле су жедне историје, а тимпа-
ни и тарабуке жељни јуриша.
Била је субота. Спарни Београд, на крају маја, кувао се
под поклопцем сивкастих облака.
Чинило се да то и нису оркестри, већ да читава Србија
кроз пискове цаклећих инструмената издувава нагомилано
понижење, муку, очај, бес и инат. Право у небо.
Да су их приметили и чули страни дописници, који су
седели на конференцијама за штампу у министарствима,
сазнали би много више о овом народу него из званичних
коминикеа.
Док сам их слушао, стојећи на улици, сетих се једне давне
године за столом у Сунцу које је својим помало уњкавим,
шеретским гласом Давида Штрпца мајсторски забављао
покојни Бранко Ћопић. Причао је о Скитима - древном на-
роду који је живео још у петом веку пре наше ере и кога
помиње историчар Херодот.
Једанпут је моћна армија персијског цара Дарија
опколила неку мању скитску јединицу, па су Персијанци
само чекали јутро да натенане побију Ските у окружењу...
Усред ноћи, цара Дарија пробуде цика и смех из скитског
логора. Послао је извиђаче да виде шта се то дешава и чему
се то смеју сутрашњи мртваци - причао је Бранко - а када се

7
извиднице вратише, рекоше му: ”Скити јуре зеца!” Неки
несрећни зец те ноћи случајно упао у опкољени логор, па су
Скити покушавали да га ухвате око ватри, падајући један
преко другог, смејући се на сав глас. Тада мудри Дарије
нареди да се повуче опсада, то јест блокада - немогуће је до-
бити битку с народом који се смеје уочи смрти!
Штета што западни свет, дан уочи Блокаде, није чуо неки
од сељачких дувачких оркестара који су тог преподнева рас-
парали туробни београдски мук.
Док су јецале и вриштале трубе, а мукло грмели бубњеви,
Србија је после много векова заједно са Скитима јурила зе-
ца.
Паметни војни стратези опкољеном непријатељу оста-
вљају увек макар и најужи, најмањи излаз да часно изађе из
обруча.
Запад је Србији одузео све излазе. Чак и Исток као утеху
и далеку наду.
Београд поново проналази сам себе.
Кафаница Ласша налази се одмах испод цркве Светог
Марка. Некада су испред Ласте стизали аутобуси са аеро-
дрома, па су стални гости, они који ту седе годинама, на пи-
тање пролазника шта раде пре подне у кафани, одговарали
сложно: "Чекамо тетку!” Тако данас и кафаницу зову "Че-
камо тетку".
У недељу, првог дана Блокаде, сви су чекали тетку већ у
једанаест пре подне. Пристижу стално нови, па се састављају
столови под пердом. Тако, заједно за једним столом, добијају
и непознатог, већ добро нацврцаног госта, који повремено
мрмља себи у браду: ”Бију Срби, ал' бију и Турци...” па поно-
во задрема.
Мада различитих политичких уверења, теткини сестрићи
се и даље друже, јер не могу један без другог. То је типично
београдско друштво, које се сваког дана састаје и у којем
свако зна све о свакоме.
"Помери се, комуњаро!" каже трбоња који стиже и гура
своју столицу.
"Ко ми каже?" одговара овај. "Не знам само ко је био у
Партији још од првог основне!"
"Видесте ли, бре, ово?"
Сви су, наравно, видели.
"Прођем јутрос Калемегданом, кад оно, Споменик
захвалности Француској прекривен црним!"
*'Добро је што немамо споменик Русији!"

8
 ”Шта хоћеш? Доста су нас бранили... Више и нису мо-
гли!”
"Сад бар знамо колико Србија вреди Русији!”
"Колико?”
”Па њихов председник тражио за нас од Запада педесет
милијарди долара!"
"Знаш кад ће добити кинту од њих? Њима је, бре, долар
као кућа!”
”Бију Срби, ал' бију и Турци!” буди се онај случајни из
ћошка.
Из цркве Светог Марка излазе младенци. Неко виче:
”Куме, изгоре ти кеса!”
”Е, ови су баш нашли кад ће да се венчавају!”
”А Буш запленио Србији двеста четрнаест милиона до-
лара!”
”То ти је као кад бих ја мазнуо детету пет банки...”
"Бију Срби, ал' бију и Турци!” каже онај из ћошка.
"Доста, бре! Спавај ту и ћути!”
"Нема ту шта... Оће, бре, да нас затру, па то ти је! Шта
год урадиш - не ваља! ”
”Има, бре, и пред њину кућу мечка да заигра!”
”Док су нас клали, а ми ћутали, све је било у реду. После
то народ лепо опева, па хроми Вук носи Гетеу да прочита и
да нас похвали како лепо лелечемо... Али, чим се Србин
дохвати пушке, цео свет се окрене против њега!"
"Бију Срби, ал"..." не заврши онај из ћошка, јер му неко
намаче шешир преко лица.
"Морали бисмо и ми, брате, мало да се замислимо..."
"О чему то?”
”Па, кад је, на пример, читава једна кућа против неког
станара, не може ни он да буде у праву! Требало би и он да
се замисли где је погрешио."
"Није ово први пут да читава кућа буде против нас! Била
је и деветсто четрнаесте..."
"Па, где је сада?"
"... и четрдесет и прве, па одоше сви у..."
”А источно крило куће 1948! и јесу ли после дошли у
Београд педесет и пете да се извине? Јесу! и Булгањин и
Хрушчов, разумеш!"
"Видећемо чија мајка црну вуну преде?!”
”Је л' стигб аутобус?" буди се онај испод шешира.
"Какав аутобус?"
"Па, онај са аеродрома! Чекам жену из Тивта..."

9
 "Е, мој пријатељу, аутобуси ти овде не стају већ годину и
по!"
"Бију Срби, ал' бију и Српкиње!" добацује један, док
човек тетура уз Булевар.
Стижу нове туре пића. Звоне звона Светог Марка. Лете
голубови над Ташмајданом.
"Шта радите?" пита проседи господин друштво за
столом.
"Чекамо тетку!" одговарају у хору, поносни што је најзад
читав свет против њих.

^ Понедељак

Откако знам за себе живим у блокадама!

Мислим да другачије не бих ни умео.
У срећним земљама умирем од досаде; благостање ми је
ненормална појава.
Једна блокада више, не мари - издржаћу!
"Одлежаћу то на једној страни!" што кажу робијаши.
Ко нас до сада није све блокирао! Најпре, Немци, па
браћа Руси, па Американци, па поново Руси, па Руси и
Американци, заједно. Сада, Немци, то јест Европљани. Пар-
дон.
У међувремену, држали смо сами себе под блокадом.
Нико тако солидно не уме да нас заблокира као ми сами.
Лакше бих издржао три западне и три источне блокаде од
оне домаће, коју сам морао да издржавам више од четири
деценије.
Када те заблокира Запад, на пример, он ти дозвољава да
будеш тужан, да се жалиш, цвилиш и буниш.
Када су нас блокирали наши, морали смо при том да
изгледамо богзна како срећни и да певамо масовне песме, да
аплаудирамо и дочекујемо са заставицама од хартије неке
белосветске будале.
Под страном блокадом, човек је могао да се малчице од-
мори од домаће, јер је тада попуштала...
Мислим да су Срби прваци света у издржавању блокада!
То је због тога што нас блокаде подмлађују. Живимо
непрестано у нади да ћемо се једнога дана одблокирати. Шта
да чека онај који никада није био блокиран? Пензију? Сах-
рану прве класе?

10
 Блокада ће нам помоћи да се вратимо у детињство, неким
давним стварима.
Домаћице ће поново открити заборављене рецепте својих
мајки и бака; како се кува ајнпрен-супа ни од чега, чорба од
коприве, прави проја, качамак; како да се позајмљује
шољица уља од комшије...
До сада смо бацали стари хлеб у ђубре - сада ћемо од
њега кувати попару! Пошто потичем из пасивних крајева,
чак и уз попару једем хлеб!
У великим казанима, по двориштима, куваћемо пекмез од
шљива и мазати га деци на хлеб.
Ако нестане уља, вратићемо се свињској масти на којој
смо и одрасли и заборавити на холестерол и остале мирно-
допске измишљотине.
Коцка шећера биће радост за децу која су зевала од доса-
де када су им поклањали чоколаде с лешницима.
Куваћемо домаћи сапун од лоја и живе соде и сећи га,
када се охлади, жицом на велике коцке. Ко је леп, биће исто
тако леп. Ружном ни "Еб*ее БаисЈег" не помаже!
Крпићемо поцепане чарапе на печуркама, а ако њих не
буде, на прегорелим сијалицама.
Појавиће се поново и једно старо занимање: госпође које
"хватају жице" на најлон-чарапама. Хватати жице - који
занат!
Када нам се излижу колена на панталонама и усијају
туреви, открићемо, најзад, колико ствари из плакара нисмо
носили више од два-три пута. Извући ћемо одела која су већ
одавно изашла из моде и сачекати да уска рамена и широки
ревери поново уђу у моду.
Дебели ће смршати без дијете, а мршави постати још
жилавији.
Опрезни мрави из басне о цврчку опет ће правити залихе
хране - као да постоје залихе које се не могу појести! По-
троше се чак и неисцрпне залихе љубави, а како да се не по-
троше шећер, брашно и со?
Док Европа гомила трупе на границама, Београд, навикао
на блокаде, гомила туршију у шпајзу.
Они гранате - ми главице киселог купуса! Ко ће кога?
Колико ће бити радости кад нам рођаци са села донесу
канту масти или кад успемо да венецијански лустер из
трпезарије заменимо за пола свиње!
Ако буде потребно, продаћемо све сем образа и икона!

11
 Можда ће бити хладно и тамно, али Европа, која је већ
одавно заборавила на љубав, завидеће нам што се волимо,
што живимо и што издржавамо ултиматуме...
Многе је блокада затекла неспремне, јер нису вежбали.
Ја јесам!
Колико ми је само пута био блокиран рачун у банци!

Ушорак

Испод мог прозора, из тротоара, расте једно дрво. Нема

усамљеније ствари на свету од дрвета на асфалту... Не знам
чак ни како се зове. Да ли је у питању млада липа, багрем
или кестен? Ко зна?
С обе стране, као да је у инвалидским колицима, поста-
вили су му савијене металне шипке да га не поломе аутомо-
били када се паркирају на тротоару.
Има ли ичег тужнијег него бити дрво у Београду?
Где ли је пустило корење кад су испод улице канали-
зационе цеви, топловод, каблови од струје и телефони?
Читаве зиме страхујем за њега. Личи ми, онако сасушено
и вижљасто, на рахитичнога градскога клинца, од којег ни-
када неће постати срећни веслач или ватерполиста.
Све дрвеће већ одавно олистало, само моје дрво голо-гол-
цијато.
Ћути и бори се, жмурећи тражи потребну земљу, негде
дубоко испод асфалта и цеви, хвата се очајнички за сваку
жилицу... Ћути и трпи.
Повраћају уз њега пијанци, чешу се олињале мачке,
запишавају га керови-луталице.
Олистај већ једном, будало! - шапућем му с прозора, а
оно ме гледа, беспомоћно, као да се непрестано извињава,
чини ми се, још мало и сасвим ће дићи руке од пролећа у
Кичевској.
И гле чуда! Ноћас, када сам ишао да бацим ђубре, видим -
озеленело! Није баш нека велика крошња, али, ипак, зано-
сно изгледа; трепери лишћем као да ми намигује, поносно
што је и оно пролистало.
Једно дрво расте на Чубури...
То дрво на асфалту пружа ми наду да ће бити боље.
 Среда

У Запшсима старог Београђанина Косте Н. Христића,

описује се старост Љубе Ненадовића, путописца, који се,
обишавши Европу, вратио у своје Ваљево да у њему, попут
Волтеровог Кандида, обрађује у миру врт и филозофски
дочека смрт и место у породичној гробници покрај славних
предака у Бранковини. После Италије, Немачке и Швајца-
рске, после дружења с људима који су мењали историју, он
најзад проналази суштину за којом је читавог живота трагао;
то је један обичан дрвени астал без столњака у скромној
Видиној кавани преко пута хотела Париз, где је увече био
окружен присним, добро познатим жамором земљака, се-
љака, занатлија, ситних трговаца, адвоката и чиновника,
који су свраћали на пиво. Хроничар осећа да је чика Љуба
Ненадовић ”благ, питом, ведар, насмејан и добар, ипак носио
у срцу неку дубоко скривену рану и силно осећао тамну
сенку..." Можете замислити колико су том уморном свет-
ском путнику, који је боље него ико осећао судбину свог
народа, биле гадне жестоке политичке свађе између тада
владајућих либерала и опозиције у поцепаној, босоногој и
несрећној Србији.
”Уз сваки би разговор Чика Љуба пристајао”, пише стари
Београђанин, "али ако би се ма ко преварио па окренуо
разговор о политици, он би одмах прекинуо причу, напустио
кавану и отишао кући. Стога се увек пазило да се у
присуству Чика-Љубином никада не говори о политици, чак
ни у најудаљенијим алузијама.”
Било је то пре деведесет шест година.

❖ Чешвршак

Размишљам о мамурлуку, од којег не пате само обични

пијанци, већ читави народи. Махмур је реч арапског порекла
и потиче од речи хамр, што значи вино, а у исто време
означава и нешто силно и снажно. "Чујеш, брате, ове моје
ријечи, шљивовица наш мамурлук лијечи!" У медицини, ма-
мурлук се назива још и какафоријом (која је, изгледа, после-
дица еуфорије) и објашњава се недостатком кисеоника у
мозгу, а лечи се искључиво киселим стварима.
Знам добро како је мени када се отрезним и ујутру ме у
граду сачека чувена реченица "Синоћ си био сјајан!" од које

13
бих, да могу, побегао у Легију странаца, али како изгледају
мамурни народи - то још нисам видео изблиза!
Питам се, како ћемо се осећати после свих ових бурних
догађаја ( ”Били смо сјајни!"), после великих заноса, када се
једнога јутра отрезнимо у поразбијаним собама и државама,
међу крхотинама стакла и увредама, које се не могу избри-
сати и повући патетичним метафорама и остацима прејаких
речи?
Какав ће то бити мамурлук!
Гле, не знам ни због чега, чика Љуба се диже од мог
стола и одлази кући...

* Пешак
■Ф

Кад год неко каже како Србија данас нема ни једног једи-
ног пријатеља у свету, требало би најпре да сам преброји
своје искрене пријатеље. Увериће се колико их, заиста, има,
тек онда када остане без крова над главом, без посла и
новца.
мБог високо, а пријатеља нема!” писао је црногорски
књаз Никола. Русија, стара наша пријатељица, скоро рав-
нодушна постаје..."
Све чешће се враћам његовим Мемоарима, који као да су
данас писани. У време битке на Вучјем Долу 1876, он
записује:
НУ најжешћу убојну јеку око Црне Горе и Србије зачуо се
наједном опет глас европске дипломације! Она, која доста
носи на души ова крвопролића, вазда се у њима појављује са
маслиновом гранчицом, исто сад, као и у највишем јеку ус-
танка херцеговачкога... Европске силе као ватрогасци, на
гласе о пожару трче одмах, да оне покрете утуљују!”
Како би се данас понашао свијетли Господар Црне Горе,
да је нешто жив? Вероватно исто као и давне 1876. када је
писао ове редове...
Али, манимо се политике и историје! Покушајмо да се
сетимо сопствених односа са Европом и светом?
Французи су нам били пријатељи све до послешмв
франка у Паризу. Шта би нам се догодило да смо оставдвдШ
Дуже? /? < • I
Италијански конобари су гасили осмехе чим Ш се увери-
ли да више ништа нећемо наручити после вечере./
 Пријатељсгво Запада трајало је колико и последњи сит-
ниш у нашем џепу!
Човеков живот се нимало не разликује од живота народа
којем припада.
Баш као и изузетно вредни људи, окружени завишћу
мање даровитих, и Србија је више пута губила своје при-
јатеље у свету. Враћали су јој се када би се касније ис-
поставило да је била у праву. Наивна, као што је Бог дао,
Србија је примала то поновно пријатељство на које је била
пала сенка, као да се ништа није догодило, причајући својој
деци бајке о томе како је пријатељи обожавају!
Сетите се када је последњи пут изгубила пријатеље?
Онда када је ствари назвала правим именима!
Оне године када је стидљиво поменула своје име, ко је и
шта је!
Баш као и ваши, и њени лажни пријатељи то нису могли
да поднесу.
Али, нема проблема! Вратиће се они опет, када се све
једанпут заврши.

^ Субоша

У Србији, која данас има највише проблема на свету,

најчешћа узречица је: ”Нема проблема!"
Окренули су нам леђа... Нема проблема! Одсекли су нас
од света - нема проблема! Остали смо сами; нема проблема...
Имате ли млека? Немамо. Нема проблема!
Ратни репортер пита рањеника како му је! Нема проб-
лема, одговара он. Шта ћете без куће коју су вам срушили?
Нема проблема! Направићу другу.
Нема проблема! - каже мајстор који нам оправља ауто
помоћу штапа и канапа. Нема проблема! - каже дете којем
су се поцепале једине патике.
"Нема проблема" није урођена лакомисленост, већ израз
дубоког ведрог пркоса, смешак кроз стиснуте зубе - одговор
свету који нам је натоварио на врат и сувише проблема да би
их жив човек могао решити.
"Нема проблема!" две речи у чијој се интонацији огледа
наша природа и наша суштина.

16
 ДРУГА НЕДЕЉА

Друге недеље блокаде шетам с пријатељем, старим бео-

градским донжуаном, чудно утихнулим и пустим улицама
Београда.
"За онога ко се једанпут разводио”, каже он, ”ова бло-
када је обична дечија игра! Најпре иду жеље за сецесијом и
дипломатске лажи; затим долазе прве чарке, артиљеријска
припрема; падају крупне речи и ситнији комади кристала,
лете тањири и лампе, а онда се мењају браве! И све је ту
исто: деца као таоци, заплена целокупне имовине, блокада
заједничких пријатеља, за које је неверни муж могући
заразан пример, битка прса у прса, изгорела љубав и ратне
репарације у облику алиментације. Не, не, за онога ко се већ
једанпут разводио, блокада је...”
Не рече шта, јер се као непоправљиви заводник окренуо
за једном дугоногом лепотицом која је изазовно лизала сла-
долед у Кнез-Михаиловој.
Враћајући се у Београд из Цириха последњим авионом
којем је дозвољено да напусти Швајцарску, везао сам се два
пута за седиште да случајно не останем тамо. Људи обично
не схватају колика је то привилегија издржати блокаду с
комшијама у свом граду, у којем, ако ништа друго, можеш
псовати злу судбину и велике силе! Авион је био полупразан.
У првој блокади, која је трајала све до педесетих година,
Београд још није био размажен. Могао је без свега, сем без
наде. Западне сгвари биле су реткост. Само један дечак у
Трећој мушкој имао је хемијску оловку из Италије, а двојица
ручне сатове. Дао сам ужину и три кликера сгакленца да та
хемијска оловка буде један школски час код мене. На оловци
је била слика девојке у црном купаћем костиму из једног
дела. Када се окрене наопачке, црна боја се повлачила и де-

17
војка је остајала гола, као од мајке рођена. То је, иначе, била
прва нага девојка у мојим рукама. Секс је у то време био за-
падна пропаганда. Туцали су само врхунски спортисти и
одлични ученици. У мојој улици на Неимару постојала су
само два аутомобила, која су непрестано поправљали њи-
хови власници - аутомеханичари. Једна кола била су
невероватна комбинација "опел-олимпије", ОКЛУ-а и мото-
цикла марке "циндап”. Сви смо их гурали када је ауто-
механичар недељом одлазио на излет с породицом. Западна
блокада тада нам није могла ништа! Носећи корпе с хладном
вечером, одлазили смо код ретких срећника који су имали
радио да слушамо преносе фудбалских утакмица и Весело
вече Радио-Београда.
"Капор, дај ми ту оловку коју стално окрећеш!" казала је
професорка, баш кад је Италијанка била потпуно гола и
шапутала ми: "Ашоге пиоГ’
"Атоге пио!" казао сам запањеној стјуардеси на линији
Цирих - Београд, када ме је питала желим ли кафу, чај или
сок.
И таман кад је требало да се заврши западна блокада,
започела је - источна! Још нисмо честито ни одахнули и
престали да се плашимо америчких бомби последњег ратног
Ускрса, а већ су нам запретиле руске ракете. Јели смо проју
и некако живели, све док не стигоше срећнија времена, када
је у проји било више чварака и кајмака него кукурузног
брашна. Била је то декадентна проја, која се цедила низ
прсте и браду.
Уранци су постали пикници, субота и недеља су се проз-
вале викендима, а роштиљ се преко ноћи претворио у бар-
бекју!
Сада опет чекамо америчке бомбе. Теши ме то што њих
неће бацати Сол Белоу, Роберт Раушенберг, Џаспер Џонс
или Ален Гинзберг, већ неки кратко подшишани, набилдо-
вани пилоти, који нису ни чули за њих, ако је то, уопште,
нека утеха.
И ако нас не бомбардују, одузето нам је право на
будућност.
У Београду је немогуће планирати старост, школовање
деце или зидање куће. Штедња, на којој почива просвећени
свет, овде је постала црнохуморни виц.
У блокади треба живети дан за дан! Ко зна шта ће се до-
годити сутра? Но, и то има својих предности. Човек осећа
сваки минут свога постојања, и под сенком блокаде, ма

18
колико то звучало апсурдно, живи интензивније него у сре-
ђеним, мирним земљама благосгања.
Каква срећа! Јуче сам у једној забаченој бакалници на-
шао "банатски ризлинг” по старој цени!
Пред крај друге недеље блокаде, претурајући по џепо-
вима мантила и виндјакни, пронађем допола попушену ку-
тију америчког "кеп*а с1е 1ихе 100 5"! Попушио сам у бео-
градском сумраку последњи траг америчког сна...
Кад укину (а хоће) Мекдоналдове хамбургераје, врати-
ћемо се родним пљескавицама с много црног лука.
Нестане ли кока-коле, пићемо опет клакере из кофа, с
комадима леда.
Леда никада неће нестати - има га много око наших срца.
И у Херцег-Новом, над морем које ми више није пријало,
висила је злокобна тишина пуна притајене претње. Нема
туриста, шешира, смеха, нити летње музике с тераса...
У задимљеној локанди седе Бокељи са обавезном црно-
горском мртвом природом на асталу: кафа, лозова ракија и
јутарња ПолшТшка. За једним столом играју домине. Пуца
дрво о дрво! Улази људескара и с врата поздравља земљаке:
"Срећна ви блокада, јунаци!"
”Дупло голо!" виче један ударајући домином о сто.
Слушајући брбљање интелектуалаца с радија, Војо Ста-
нић грицка камиш своје старе луле и каже кроза зубе:
"Што глупљи сељак, то боља кртола!"

^ Пешак

Када нас изда и напусти Европа и када са стола ишчезну

енглески розбифи, италијанске шпагете, француски сиреви и
немачки сосови, враћамо се српском пасуљу као последњем
поузданом уточишту, националном јелу које нас још никада
није изневерило.
Једемо пасуљ и жалимо се једни другима:
"Док се ми опасуљимо, они нас оставише на цедилу!"
Занимљиво, никада нисам успео да скувам пасуљ за двоје;
најмање за шесторо! Срећом, старо је правило да је пасуљ
много укуснији другог дана, док мало одстоји...
То је, иначе, јело које човек тешко може да једе сам. Оно
је много више од хране, готово национална метафора - позив
на дружење за столом или око казана, поново пронађена

19
блискост, симбол ината: "Ма јешћу го пасуљ без ичега, али
нећу пристати..."
"Свилу носите - пасуљ једите!" каже једна наша стара
пословица.
Када ме катастрофичари уплаше тешким временима која
долазе, одлазим на Каленића пијацу и лутам кроз тезге гле-
дајући гомилице пасуља. Ту су тетовски бели, градиштанац,
шарени и пегави, тамни и ситни бисер-пасуљи, који ми
враћају наду да ћемо и овај пут пребродити невоље. Уоста-
лом, на пасуљу смо одрасли, нема разлога да с њим и не
остаримо!
Велики народни кувар , који помиње тридесетак наших
јела од пасуља (старе Београђанке су од њега правиле чак и
маске за негу лица!), тврди да пасуљ, сем А-витамина, садр-
жи двадесет и четири органска елемента, од којих десет не-
опходних за људски организам...
Срби, наравно, наивно верују да су они (као и све остало),
измислили пасуљ! Истина, на бечким јеловницима налази се
вековима чорбаст пасуљ са сувим месом под звучним именом
бегђјбсће Воћпепбире, а до пре три године српски грах је био
и специјалитет Градског подрума у Загребу, вероватно док

20
им није пресео, па га склонише с јеловника, мада је то било
најдраже Крлежино јело.
Пасуљ илити, латински, Рћабсо1иб уи1§апб, биљка из по-
родице лептирњача, стигла је у наше крајеве из Перуа кра-
јем шеснаестог и почетком седамнаестог века. Готово да
нема народа који у својој кухињи нема неколико јела од па-
суља. Француски саббои1е* на много начина, баскијска здела,
бретонски пасуљ с јагњетином, каталонски или грчки пас-
тирски, израелски лонац с луком, јечмом и говедином, мек-
сички сћШ соп сагпе, тоскански с младим тиквицама, кром-
пиром и празилуком, румунски с младом боранијом, колум-
бијски с кукурузом и бананама, туниски кибкиб са овчетином
и кукурузним брашном, шајкашки који кувају дунавски
лађари, да не набрајам све јаније, чорбе и салате, па чак и
латиноамеричке хлепчиће од пасуља, зване етрапа<Је! Ту је,
наравно, и далматински пашта-фажол с макаронима и ста-
ром коском од давно поједеног пршута, која се искувава по
ко зна који пут да поклони мало мириса овом сиротињском
јелу. Истарска манештра кува се с кромпиром, јечмом и
младим кукурузом; пасуљ јота са сувом овчетином, а чувени
кордунски пасуљ са сувим свињским папцима и кромпиром!
Стари хроничари помињу да је вожд Карађорђе, који није
волео да једе код домаћина где би се затекао, увек носио са
собом папулу (пасирани пасуљ) у дрвеном чанку с поклоп-
цем, застругу, па би га после само допржио на уљу с црним
луком.
Када сам у белом свету, сањам посне манастирске
пасуље, с којима се стиже до спиритуалности и аскезе. Пос-
ле њих се пије хладна изворска вода у замагљеној чаши. Ма
колико да сам се трудио, никада ми није успело да у туђини
направим пребранац "гравче на тавче” у земљаном ђувечу, а
много пута сам шверцовао у Америку венце лесковачких су-
вих паприка, које се пуне златастим пасуљем, за своје нос-
талгичне земљаке.
Недостижни су и укуси пасуља наших бака, које су пасуљ
потапале у воду и по двадесет и четири сата пре но што га
скувају, са обавезним ловоровим листом и мало исецкане
шаргарепе, да буде слађи. Хоргошка паприка, обавезна.
Када смо били гладни и сиромашни, келнери у Коларцу
су викали кроз шубер у кухињу, да сви чују: "Један пасуљ сос
месо, без меса, за младог господина!", а стари носачи из
Книна су у Пролећу (испред којег су им стајале двоколице)

21
наручивали чувени "Де Гол"! - празан, го пасуљ без ичега, да
би подигли и ишколовали децу.
Покојни Паја Вуисић је на свом сплаву, на Ади Циган-
лији, с братом Дујом кувао чувене пасуље у казану ("једно-
прдце" и "двопрдце"), којима је хранио све адаџије што би
пропловили поред тог пловећег празника. Салата, зна се -
сладак купус. На јесен, печене паприке с много белог ,лука.
Вино, најјефтиније.
Срби су, чини се, једини народ на свету који од свих
могућих пасуља највише чезне за - војничким! Скувајте свом
човеку најбогатији пасуљ са сувим ребрима, сланином и
свињским коленицама, увек ће сетно тврдити да ипак никада
није јео онако укусан пасуљ као онај у војсци! То је, веро-
ватно, због тога што се у војнички пасуљ не ставља запр-
шка, што га једемо млади и што је у њему укуван и укус
другарства, опасности и ризика.
Елин Пелинов Јан Бибијан попео се на месец уз дугу зе-
лену стабљику пасуља. Можда ће и нама пасуљ помоћи да
стигнемо до звезда.
У ова тешка времена, старе жене гатају гледајући у зрна
пасуља.
Не бавим се политиком, али знам:
Ствар је проста к'о пасуљ!

Д Субоша

Приметили сте, свакако, да се у новинама редовно прика-

зују и најдосаднији позоришни комади (који су, истина,
имали премијере, али не и репризе); безначајне збирке сти-
хова штампане у једва стотинак примерака, награђени ро-
мани с петнаестак читалаца, али на њиховим странама не
можете пронаћи ни један приказ неке београдске пијаце - те
величанствене представе коју село свакога дана изводи по-
пут каквог веселог пучког театра у самом центру града пред
рекордним бројем гледалаца. То је, вероватно, због тога што
београдски интелектуалци дубоко презиру оно од чега живе,
мада не одбијају да, сем духовне хране, троше и ону с пијаца.
Када пишу о неком позоришном фестивалу, на пример,
критичари га увек упоређују с прошлогодишњим, мада су
сви фестивали, као што се зна, углавном исти.
 Каленићева пијаца је увек другачија, непоновљива, али о
њој нигде нећете прочитати ни ретка! Када бих писао осврт,
свакако бих истакао да су јагоде овог пролећа много круп-
није него прошле године, али да нису слатке, јер је сезона
била кишна. Што се тиче ротквица, оне су црвеније и
хрскавије него икада, а млади лук је главатији него раније.
Позоришни критичари као да исписују увек једну те исту
критику, у којој се мењају само аутори дела. Увод је, тако,
увек најдужи и посвећен је писцу и његовој драми. Следи по-
том осврт на режију, а затим приказ глумачке игре, где про-
тагонисти добијају по неколико засебних речи, док је оста-
так ансамбла попут ожалошћене породице стрпан ђутуре у
једну једину дељиву реченицу. Све се завршава вечном опа-
ском: ”Сценографија укусна, костими адекватни”. Још нисам
срео позоришног критичара који би свој приказ започео
описом неког костима или светла на сцени. Због тога, у овом
осврту на Каленића пијацу, бележим да је осветљење било
сивкасто с одблесцима на крововима тезги, а да су костими
главних јунака били, углавном, сељачки!
За оне који нису из Београда треба напоменути да је Ка-
ленића пијаца највећа и најбогатија у Београду и да се нала-
зи на Чубури. Старији Београђани зову је још и Каленића
гумно. Реч Чубура је турског порекла, а означава широк и
плитак бунар где извире вода из земље. Такав бунар налазио
се давно преко пута легендарне кафане Чубура , где је сада
парк. Крајем прошлог века овај крај је био готово нена-
стањен, обрастао шеваром. Београђани су ту долазили да
лове дивље патке. Како пише један стари хроничар,..."на
Чубури се даноноћно пило и веселило. Песму су у рану зору
започињали петлови, баш када су певање завршавале бек-
рије уз пратњу циганских оркестара... "Није, стога, никакво
чудо што је овај благословени крај, одувек окренут животу и
напајан његовим живим врелом, изнедрио најраскошнију
београдску пијацу - прави мали Вавилон, у којем се чују сва
наречја српског, измешана са циганским, албанским, маке-
донским и језицима наше источноевропске браће - шверцера
и препродаваца.
Каленића пијаца је својеврсна амбасада села у пре-
стоници. На њој се свакога јутра изнова предају зелени ак-
редитиви убледелим Београђанима, што су већ одавно изгу-
били своје корење и везу са земљом и њеним плодовима.
Када се улази у пијацу од кафане Каленић, човек као да
стиже на прамац Нојеве барке; ту се продају тек оштењени

24
кучићи расе ичубурског лајатора", птице-певачице, зечеви,
голубови-превртачи и рибе за акваријуме...
Ма колико живео по свету, као рођени провинцијалац
никако не могу да се навикнем на нелогично обиље супер-
маркета, у којима усред јануара продају лубенице! За нас је
лубеница одувек знак зрелог лета што замире; једноставно,
не прија нам у фебруару. Живећи уз Каленића пијацу и на
њој, навикли смо се на природни ритам зрења.
Појава првих трешања на њеној раскошној сцени била је
права свечаност. Прве трешње су се куповале на везице (да
се обрадују деца), а оне везане петељкама у пару качиле су
се за уво као пролећне минђуше. Још нисам видео лепши
накит! Шта ме се тичу децембарске трешње у Њујорку? Оне
ме само сујеверно лишавају слатког ишчекивања оних пра-
вих, уз које се, када се први пут једу, обавезно замисли нека
жеља, која ће се сигурно испунити! Пењемо се на трешњу у
неком чубурском дворишту и беремо их полузреле, орошене
брилијантима ситних капљица. Успут кришом гледамо нага
бедра вршњакиња, још несвесних своје привлачности, на
дрвету изнад наших глава...
Морам да признам, до дана данашњег нисам успео да от-
кријем због чега се у отменим западним ресторанима диња
једе с пршутом? То ми се, уопште, не слаже; нарочито не
диња у марту!
Више не чекамо јагоде у мају, ни грожђе у августу. Оно
се и код нас продаје усред циче зиме, све док не издахне од
упале плућа. Модерни свет нам је побркао ритам годишњих
доба. Али, новембарске руже не миришу.
Ма колико дуго трунуо у излогу, кокосов орах никада
неће научити српски.
Овом модерном терору опиру се успешно још једино
млади кромпирићи. Немогуће их је негде видети ван сезоне.
Овог пролећа, они су главни адут Каленића пијаце!
Изгубивши, дакле, природни ритам смењивања годишњих
доба, изгубили смо и способност да уживамо у укусу њи-
хових плодова.
Каленића пијаца је због тога нека врста лековите бање,
где се успешно лече равнодушност и блазираност белосвет-
ских типова, који би на њу, као на терапију, морали да до-
лазе бар два пута недељно.
Док смо ми чезнули за Европом, она се априла 1991.
уселила у приземље Душановог града , Теразије четири!

25
 Француска фирма "ОеН&апсе" освојила је за почетак баш
онај део гурманског светилишта у који су најјешнији Београ-
ђани годинама свраћали да се онако, с ногу, помоле најмас-
нијој и најтежој храни на свету.
Каквог ли изненађења када су уместо златастог пасуља
пребранца, званог гравче на тавче, затекли мадам кроасан, а
уместо киселих паприка пуњених љуткастим белим сиром -
француску питу с крушкама (после које се закотрља слово
р) и чоколадно огледало. Није могуће!
Како се чита: Вои1ап§епе еС СаЈе Ргап$а1б?
Збуњ ене атмосфером отмене париске пекаре, београдске
ждероње и њихови пословни гости из унутрашњости пењу се
на преостали спрат Душановог града, чије су приземље
заузели Французи, да се баце на главу у шкембету, кавурму и
куване коленице с реном, осећајући са зебњом да је само
ствар времена када ће се у традиционалне сармице у јагње-
ћој марамици увући слаткасти дух просвећене Европе...
Шта нам друго преостаје сем да се тешимо свињским
ножицама на подварку и да се по ко зна који пут хвалишемо
сумњивим историјским податком да смо ми Срби, за разлику
од ових Францушчића доле (који нису имали ни честиту ка-
нализацију у средњем веку), баш у доба овог истог цара
Душана у чијем пресветлом граду данас седимо, јели злат-
ним виљушкама...
Европа нам је насред Теразија очитала лекцију! Она се
састоји у једноставној поруци - вратимо се хлебу!
Као да се ради о драгоценој збирци импресиониста, "ОеИ-
ћапсе" је изложио француске кратке хлебове са житари-
цама, сељачке хлебове и чувени багет, па је читав Београд
похрлио на Теразије да их проба. Истина, Французима је
лако - у Француској је сваки хлеб француски!
Као да и ми немамо сељачке хлебове, и то сто пута боље
(багет се, као што је познато, суши брже од цвећа у вази),
открили смо поново заборављену суштину хлеба, све док
није нестало и последње векне.
"Ако нема хлеба", казао је Т)еШтапсе', "једите колаче!"
Љубоморан као пас, приватни пекар с Каленића пијаце
узвратио је ударац пекарској империји - испекао је хлеб са
седам кора!
На изазов кроасана одговорио је ђеврецима. Багету је
супротставио своје легендарне хрскаве слане кифле.

26
 Хлепчићима са сувим грожђем и јагодама парирао је
погачицама са чварцима, а на мегдан француској пити с
јабукама извео је бурек са истоименим садржајем...
"ОеШхапее" је једва остао на ногама.
Треба, такође, забележити једну чудну особину Београ-
ђана: они читавог живота, за разлику од Француза, чекају да
најпре реше крупна историјска и политичка питања, па да
тек онда почну да живе као остали свет. Французи не пропу-
штају ни један дан!
Изгледа да ће Срби средити своје запуштене и разваљене
улазе у куће тек онда када буду сви живели у једној држави?
У рахитичним вртићима испод стамбених блокова на Но-
вом Београду, с гранама кржљавих стабала која од туге од-
бијају да пролистају, висе комади хигијенске вате, презерва-
тиви и поцепане пластичне кесе, које станари бацају кроз
прозоре.
Очистићемо травњаке од сломљеног стакла и опушака
тек када утврдимо историјске границе из 1918.
Окречићемо почађавеле станове чим се реше односи
између великих сила.
Све док је политичка ситуација сложена, бацаћемо кости
у клозетске шоље.
Када се озлоглашена друштвена својина претвори или у
државну или у приватну, сви ћемо на степеништима имати
црвене лауф-тепихе с месинганим шипкама.
У међувремену, заборавили смо да уживамо у бла-
гословеном укусу тек испеченог хлеба румене коре - жваће-
мо га расејано, гледајући на телевизији преносе седница,
које су, наравно, све - историјске!
За то време, поред наших живих пекара, који бистре по-
литику па не стижу да месе и пеку, Французи нам продају
хлеб!
Они нас подсећају на речи најважније молитве:
"Оче наш, хлеб наш насушни дај нам днес..."

27
 ТРЕЋА НЕДЕЉА

Треће недеље блокаде обилне кише натопиле су жедну

земљу.
Кукуруз је ижџикљао преко ноћи.
Биће макар довољно проје.
Народ је ову кишу назвао ”буш овка\ по америчком пред-
седнику Џорџу Бушу. У том благом инаћењу Бог је био на
српској страни...
Данас, 21. јуна у пет сати, лето је успело да пробије бло-
каду и стигне у Београд.
Дан раније, дипломатски представници Немачке, Аус-
трије и Мађарске уложили су оштар протест Уједињеним
нацијама, захтевајући непрестану зиму за Србију.
Руски министар иностраних послова био је нешто блажи
у захтевима - тражио је увођење благе јесени, док се боље не
види понашање Београда.
Већина чланица била је за укидање годишњих доба када
је у питању Југославија.
Сједињене Државе биле су за замрзавање лета, али је
мсец јун отопио ту идеју.
Опозиција је оштро захтевала продужење врелог пролећа
из 1968, све док режим не пристане на промену легално усво-
јеног календара. Неко је предложио референдум, али лето је
већ добило благослов Његове светости патријарха српског и
Светог синода.
Лето - сиротињска мајка...
Појавило се ниоткуда у топлим измаглицама изнад Ушћа
и све девојке у граду одједанпут су постале некако сањиво
лепе и мазне. Ослобођене сиротињске гардеробе и прескупе
шминке (која је преко ноћи ишчезла из излога), одевене у
избледеле фармерке, сандале и мајице, откриле су своја

28
узбудљива гола леђа, на којима су младежи обликовали кола
Великог медведа.
Лежао сам у чамцу, усидрен покрај обале А де Циганлије,
с таман толико бензина да напуним упаљач "хјрро" и посма-
трао нарцисоидне врбе како се огледају у води.
Некоме је пре четврт века пала на памет идеја да забе-
тонира обале, па се Ада изненада нашла у прстену праве
непробојне блокаде. Ко је остао унутра - остао је тамо
заувек. Рибе у малим језерима после поплаве, жабе, змије
белоушке... Као и свака блокада, и тај бетонски прстен
изгледао је у почетку застрашујуће. Није прошло много
времена (тек да човек добије покоју седу), приметио сам
прву зелену травку како клија из састава између две бетон-
ске плоче. Ускоро их је било све више. Бетонска блокада је
проклијала. Појавише се и прве нежне врбе, а за њима и
неко друго растиње и дрвеће, па су плоче почеле да пуцају,
да се осипају и круне - природни ток реке био је јачи од људ-
ске сујете да укроти живот обала. Подземне воде начинише
поново језеро усред А де, а жабљи хорови прославише
победу водених вила над урбанизмом (и ренесансом).
"А по реци риба плови, нема кој да лови..."
Сава никада није била чистија, јер су фабрике које се
налазе узводно престале да раде и загађују.
Треће недеље блокаде, Уједињени народи (против
Србије) убили су првих дванаест беба у Бањалуци, не доз-
воливши да до њих стигну лекови и кисеоник за инкубаторе.
Онај који је то учинио слушаће њихов плач и у самртном
часу: претраживаће плакаре, таван и подрум, отварати фри-
жидер и комоде, али ће га, на крају, цвиљење дванаест беба
отерати у лудило и смрт.
Уједињени народи су спречили да тих дванаест беба буду
слатка деца и да читају Гримове и Андерсенове бајке, да
одрасту, виде свет и сама добију бебе. Док су бебе у инкуба-
торима умирале без кисеоника, амбасадори УНИЦЕФ-а су у
смокинзима и вечерњим хаљинама забављали богат свет по
чувеним концертним дворанама. Мада су се бебе једва чуле
док су умирале, то је ипак засметало званицама на свечаној
вечери у корист деце света.
Треће недеље блокаде, и онај који то није хтео схватио је
да свет хоће да нас затре. Од нас се само очекује да умремо
тихо, без много буке, и да не кваримо недељне ручкове у
просвећеној Европи.

30
 У извештају својој команди 1. X I 1941, упућеном генералу
Бемеу, немачки поручник Валтер пише да ”Јевреји одлазе на
стрељање и у смрт врло мирно, прибрано и достојанстве&о,
олакшавајући тако посао извршиоцима егзекуције, али да су
Цигани немогући; да кукају, деру се и непрестано мењају
места на стратишту", па моли да се нешто предузме у том
погледу. Његов извештај потврђује и поручник Липе 9. XI
исте године.
Када су 1941. Немци стрељали четничког мајора Алек-
сандра, сина војводе Мишића, дозволили су му последњу
жељу, будући да му је мајка Роза била рођена Немица.
Замолио их је да му дозволе да рашнира пертле на цоку-
лама.
Када је стрељачки строј подигао пушке, скинуо је бакан-
џу и завитлао је према њима.
Желео је да погине борећи се.
Господе, када будем умирао, дај ми снаге да заурлам што
јаче - нека то чује свет!
Кад већ не могу нешто више, хоћу бар да покварим бранч
свим девојкама и пријатељима које сам некада познавао у
Њујорку, Паризу и Бриселу.
Као да их видим како ме гледају оданде са сажаљењем и
страхом, преко омлета с печуркама и недељне В1оос1у Магу.
За њих смо избачени из светске школе. Познајем тај поглед.
Једном сам био избачен из свих школа у земљи. Не, ни из
каквих политичких разлога, нажалост, већ због неоправ-
даних часова. Чини ми се да је читав мој живот збир нео-
правданих часова!
Једноставно, бежао сам са часова, само да не бих морао
да вадим квадратно корење из неких бројева. Извадио сам
више зубних корења него квадратних. Сем инжењера, још
нисам срео некога коме је у животу било потребно да извади
квадратни корен из било чега...
Тада сам се први пут нашао у свеопштој блокади! Дирек-
тор и професори, који су ми враћали ђачку књижицу, уста-
јали су и руковали се са мном. Имали су изразе лица као
министри Европске заједнице. Против мене су биле све шко-
ле у Југославији, цела породица, родитељи мојих школских
другова, а прва љубав је уплашено рекла: "Јао, шта ћеш сад
да радиш?”
Једноставно, изненада сам престао да постојим, као што
је престао да постоји данас народ којем припадам и држава у

31
којој живим. Како уништити некога ко не постоји? То је не-
могуће.
Директор школе и многи професори су давно помрли.
Школа је заборавила да сам био најгори ђак и позвала ме на
прославу стогодишњице. И, шта сам урадио? Дотерао сам
се, пошао тамо и изненада незадржљиво збрисао с тог свеча-
ног часа!
И моја земља ће се једнога дана појавити на прослави
света.
Н еће доћи само дванаест беба које су убили Уједињени
народи. Њихова места биће празна.
На глобусу, тамо где треба да постоји држава у којој
живим, зјапи рупа.
Није рупа на планети, већ је рупа на памети.

4* Понедељак

Чујем, прича се по граду, Београд и Дубровник више се

не забављају...
Пукло, изгледа, и међу њима! Штета, а баш су били леп
пар. Београд - бекрија, кафанац, расипник, згодан за друш-
тво, спискао све што је имао на Дубровник. Овај, опет, ште-
дљив као што га је бог дао, пуШтао га да плаћа, све док се
није окућио од тих пара.
Кажу да је овога лета Дубровник преварио Београд с
неким провинцијским олошем, који је од главе до пете исте-
товиран, тако да се на њему, кад легне на плажу, може игра-
ти шах.
Београд се, причају, наљутио и отишао да летује у Будву.
Сада, кажу, иде с неком малом са Цетиња.
А онај истетовирани олош, опет, растерао Дубровнику
све љубавнике.
Па се гости сјурили на Црногорско приморје, а Црна Го-
ра казала:
"Добро дошли! Ђе чељад није бијесна, ту кућа није ти-
јесна!"
Београду је најгоре што је, летујући годинама у Дубров-
нику, навикао да се све плаћа дупло, а овде му Црногорци не
дају да се маши новчаника. "Нећеш, богуми, све је плаћено!"
Од силних лозовача, не стиже ни да се окупа у мору.
И тако, сви се чуде Дубровнику! Одувек је знао - са свима
лепо, ни с ким искрено; шта му одједном би? Досадило му,

32
ваљда, да се претвара, удариле му паре у главу, шта ли, па се
силна љубав претворила у исту количину мржње.
А толико су Београд и Дубровник били заједно!
Волели су се још од оног историјског дана када је у том
граду-хероју пукао први устанички топ у читавој његовој ис-
торији; на Летњим играма, у сцени када се Хамлетов стриц
жени његовом мајком! До тада су топови на тврђавама слу-
жили, углавном, у декоративне сврхе: да се странци сликају
покрај њих.
У граду је, иначе, цветала индустрија за производњу
кључева, јер је сваки освајач који би стигао пред његове
капије добијао кључ од града на свиленом јастуку. Требало
је то излити!
Уместо да на прилазима граду поставе девојке у кона-
воским народним ношњама, да нуде смокве и траварицу, Ду-
бровник је поставио наоружани шљам који претреса чак и
мртваце чекајући Београд да му се освети за дугогодишњу
љубав.
Мржња је, изгледа, била јача од користи!
Знам, за време рата се не летује...
Ипак, не припадам онима који остају да чувају кућу и
снабдевају се брашном, шећером и сољу. Ваљда ће и за
време рата кафане бити отворене? Што се тиче чувања куће,
од рођења па до данас изгубио сам неколико кућа, већ сам
навикао да их губим. Због тога највише волим да станујем у
хотелу.
И одавде, са санстефанске плаже, могу да пратим како
Словенија улази у Европу на врата за послугу...
Питам се само: шта ће Европа с толиким кућним помоћ-
ницама и берачима печурака?! Најгоре ће, ипак, бити бејби-
ситеркама. После овог малог рата нико нормалан неће
Словенцима поверити чување деце.
Већ сам се одавно навикао да будем непожељан у многим
градовима моје отаџбине. Али да ће читав мој град, Београд,
постати непожељан у Дубровнику - то ни у сну нисам могао
да сањам!
Ни крив, ни дужан, изгубио је своју прву велику летњу
љубав!
Истина, плаћао је више но што је вредела, јер је умела да
извуче све из њега.
Као и обично, последњи је дознао да га вара с криминал-
цима.

33
 Ма колико да је била велика, та љубав је, изгледа, ипак
потрошена.
Можда ће једнога дана ствари да се среде; можда ће
Београд опростити Дубровнику што га је преварио с локал-
ним силеџијама, али више никада неће бити као пре...
Уосталом, летње љубави се брзо заборављају.
За два-три месеца успомене ће спрати дуге, досадне при-
морске кише.
У Београд ће се вратити потамнеле чоколине-лепотице
да покажу леђа посута младежима и бичеве косе коју је
шатирало море.
Центар света ће се, као и обично, с морских плажа пре-
селити тамо где му је и место - у Београд!

Ушорак

У прошлом рату непријатељ је узимао виђеније људе за

таоце.
За једног убијеног Немца стрељано је сто Срба.
У овом рату, таоци су постале српске куће на хрватском
мору.
Као таоци, куће су много сигурније - оне не могу никуда
да побегну. Ко је икада видео кућу таоца како бежи кроз
жице и минска поља? Нема тих преговора који на неутрал-
ном терену могу да размене куће таоце.
Они који желе да нам нанесу зло знају добро шта ће нас
највише заболети. Таоци су постале пузавице уз кућу. Пер-
гола с виновом лозом. Камени моло (који смо сами подигли
из мора) и стари чамац извучен на обалу. Таоци су чиопе у
гнездима испод стреха. Талац је и мачка која није хтела с
нама у Београд, па смо је оставили комшијама на чување и
платили храну годину дана унапред. То је мачка у коју су
заљубљена наша деца. Њихова прва мачка у животу. Како
им објаснити да је више никада неће видети?
У природи је Београда да чезне за морем.
И његове реке, изнад којих живи, завршавају, на крају
крајева, у мору, баш као и животи многих Београђана који
своју срећну старост замишљају на обали, филозофски за-
гледани у пучину, која сваког човека своди на праву људску
меру.
Када би се сабрале све куће које су Београђани подигли
на Јадрану, визионарски наслов књиге сликара П еђе Ми-

34
лосављевића Београд - град на мору не би звучао и сувише
фантастично. Срце Београда заиста је на мору!
За многе, кућа на обали је досањани сан. Животно дело.
Сваки камен, свака цигла, сваки цреп прошли су кроз њи-
хове руке. Виђао сам их деценијама по друмовима како по-
пут мрава превлаче старим колима водоводне цеви, прозоре,
даске, ограде, каблове, намештај, младице... За своје мини-
јатурне вртове на камењару довукли су чак и земљу!
Откидали су од уста да саграде кућу-сан. Живели бедно, у
дељивим становима, а на мору градили по два купатила,
надајући се да ће једанпут уживати у плодовима свога одри-
цања. Кућа-сан им је давала невиђену снагу да издрже. Они
нису живели - они су се припремали тек да живе!
Подигли су свој стан ни из чега и оплеменили дивљу
обалу. Направили су богатим суседе староседеоце, који су до
тада живели у пуком сиромаштву. Научили их многим
стварима. Постали су више него род рођени. Помогли им да
ишколују децу. Вадили им визе за Америку и Аустралију.
Запошљавали их. Смештали у београдске болнице.
Сада су те куће постале таоци старе мржње, која је дуго
тињала.
У њима су остале драге ствари; амајлије некадашњег
срећног живота. ”На столу новине још леже, са неким дату-
мима јула...” Неке успомене. Купаћи костими који лагано
труну. Издувани колутови у којима су наша деца научила да
пливају. Вино у коноби. Окамењени венци смокава.
Ко ће обрати прве кајсије? Ко подрезати лозу? Оплевити
врт? Поправити жалузине које је одвалила бура?
И како, уопште, жив стићи до мора?
Куће-таоци ће отићи на добош или ће се у њих уселити
мештани. На њиховим вратима већ су угребани и уцртани
злокобни знакови за погром. Оне су обележене прећутном
мржњом.
Београд више боли комшијска издаја него губитак. Он је
вековима научен да губи. Данас он личи на пропалог куће-
власника, који је све уложио у некретнине, да би се читав
посао завршио банкротом. Поносан, као што га је бог дао,
он се не жали, не тужи и не истерује правду; једноставно,
трпи у себи тај губитак, знајући из искуства како завршавају
они који се грамзивошћу изложе проклетству живота у
туђим кућама. Стезаће их у сну пузавице. Рушиће им се на
главу туђи димњаци. Притискаће их туђе таванице. Давиће

35
се коштицама туђих бресака... Љубав с којом су грађене те
куће претвориће се у мржњу исте снаге.
Мудри говоре: "Отето - проклето!"
Бесни обећавају да ће запалити своје куће.
Они склонији филозофији на народски начин теше се
сељачком мудрошћу: "Мож' да бидне, ал' не мора да зна-
чи..."
За то време Сава, која је потајно патила као напуштена
љубавница за онима што су је годинама варали с морем,
стрпљиво чека да јој се врате.

^ Среда

Као да ме је неко загњурио у оно давно доба заједничких

летовања, када смо ми, сироти континенталци, покушавали
да припитомимо море, лежим на једној дугој, потковичастој
плажи Црногорског приморја, окружен децом из неке забите
паланке у Србији. Чудна нека деца. Добра, ћутљива, мирна,
помало стармала... Улазе на звиждук пиштаљке у воду,
брчкају се у плићаку (само нека од њих умеју да пливају) и
излазе на позив васпитача. После се постројавају у дугачку
колону и мажу леђа једно другом. Најважнији догађај дана
који се стрпљиво очекује - сладолед у пет сати! Ј1ижу га по-
лако, да што дуже траје. У шест прикупљају ствари: пешки-
ре, најлон кесе у којима су стрипови, уље за сунчање и шаре-
не облутке нађене на жалу; издувавају колутове за пливање,
па двоје по двоје одлазе према одмаралишту...
Први пут су на мору. Око сваког од њих као да лебди
заштитничка аура њихових брижних мајки, које су их тешка
срца пустиле први пут саме у свет. Мислиле су да ће се од-
морити и провести када деца оду, а сада седе по опустелим
становима, не знајући одједном шта ће са свим тим празним
временом пуним одјека.
Мали породични миљеници одевени су провинцијски,
више него скромно. Очигледно, потичу из сиромашних фа-
милија: сандале од пластике, јефтине мајице, бели платнени
шеширићи, већ дотрајали, истањени ручници... У њиховом
тихом дивљењу мору, тој бескрајној површини равнодушног
ултрамарина изнад које лебде измаглице од јаре, нема ни
трага размажености и обести сигурне велеградске деце. Као
да су захвална за сваки улазак у море, за сваки добијени
сендвич у четири (хлеб намазан маргарином с два колута

36
зимске саламе), за сваки круг на шкрипавом рингишпилу
покрај две склепане тезге са сајамским ђинђувама, које је
неко лукаво поставио у близини плаже.
Како само познајем та сирота летовања, кроз која смо
сви прошли! Тајни новац ушивен у поставу, за сваки случај,
Иванилице” - колачи који најдуже трају - у картонским кофе-
рима; изгорела рамена од подмуклог медитеранског сунца,
игла и конци ако се нешто поцепа, разгледнице са "срдачним
поздравима са нашег плавог Јадрана..."
Разговарам с њиховим васпитачем. Први пут су на мору.
И први пут на Црногорском приморју. Годинама је њихова
школа летовала у једном малом месту на Макарској риви-
јери, али су сада протерани па су потражили уточиште код
браће Црногораца.
Викали су им да су Цигани, четници, српска копилад...
"Не каже се хлеб, него крух! Кажи: крух и добићеш га!"
Шта знају деца је ли крух од хлеба или је хлеб од круха?
Тако су већ са шест, седам и девет година постали мали
прогнаници. Изгледа да су и њима, као и њиховим прецима,
суђене вечите сеобе.
Како им испричати бајку о великом Кардиналу који је
заборавио Христов позив "Пустите малене к мени!" и бла-
госиљао Генерала када је овај подигао бране испод којих је
покуљала бујица олоша.
Позивани су неупокојени вампири да се мирно врате на
места свога злочина. Ево их, стижу, сакати, ћорави, ћопави
из дугог изганства; из сабирних логора, ћелија Светог Јеро-
лима у Риму, с полигона Еделејда и Перта, из Сан Хосеа и
Барселоне, стижу по индулгенције, да оставе своје кости
тамо где су рођени, надајући се да су на прагу двадесет првог
века већ заборављени глогови коци и да ће још дуго моћи да
се дижу ноћу из гробова и сишу крв будућим поколењима.
Ко зна какав бих човек постао да детињство и младост ни-
сам провео лижући фармеркама камене скалине испод Све-
тог Влаха у Дубровнику, додирујући камени портал Радована
у Трогиру, учећи се лепоти на злату и сребру Задра? И ко
зна колико ће година морати да прође па да ови малишани
виде, осете и доживе све те ствари које су им сада недос-
тупне! Тако близу, а даље од Кеопсових пирамида!
Живећи деценијама у свеопштој несрећи, моје поколење
је, ипак, имало срећу да живи у једној земљи у којој се свуда
осећало као код своје куће. Потрошио сам готово читав
живот пишући и сликајући у славу Дубровника. Не сматрам

37
да је то изгубљено време. Напротив. Тај град је много лепши
када се замишља и призива у сећање онакав какав је некада
био, отворен за свакога, чаробан, широк, неупоредив, ник-
оме сличан. Сувише сам стар да бих се заљубљивао у неке
нове градове.
Познајем душу далматинских места. Зими, њих оплакују
безнадно дуге кише, док кроз лавиринте бедема тули де-
пресивни шилок. У њима је досадно до очајања. Али, за два
и по месеца лета ти градићи постају центар света! У њих се
изненада слива лепота, еротика, богатство... До јуче пуки
сиромаси, гладни свега и свачега; нагло обогаћени преко
ноћи захваљујући продавању ваздуха - туризму, тој ментал-
ној проституцији наше епохе, њихови становници једноста-
вно не могу емоционално да издрже тај стрес, сусрет с
великим светом за којим жуде, после кога ће десет месеци
бити поново препуштени провинцијској чамотињи.
Генерал им је поклонио осећање да су изузетни, изабрани
народ којем је све дозвољено, па они, полупијани од заноса,
крећу да газе и пљују на хлеб који су им омогућили ти исти
гости које понижавају и малтретирају. Питам се ко ће им
бити крив када престану да им долазе и када поново потону у
сиромаштво из којег су потекли?
Питам се, лежећи на црногорском жалу, колико ће вре-
мена морати да прође па да ова нежна, плавокоса мала
"Циганка", која управо улази у воду, види све оне дивне
ствари које се налазе само стотинак километара северније?
Да види дворце Соркочевића, чује ренесансне мадригале,
опипа прстима фриз камених глава Јураја Далматинца на
Катедрали у Шибенику, проба чувени црни рижот у Затону
Малом код Ника Гверовића, чује звук оргуља када се изводе
Токатш, прелид и фуга Сезара Франка у самостану Мале
браће, а да јој се при том ништа ружно не догоди?
Питам се, колико ће дуго да траје ово срамно лето?

Чешврииж
ч
Одувек сам завидео онима који су знали како је било пре
рата.
Хоћемо ли и за ово време једанпут причати да је било -
пре рата?
Пре рата, девојке су биле много лепше.

38
 А за десет динара могао си да купиш кило хлеба, па ти
сад види!
Пре рата се живело, господине мој, а не као данас!
Сећам се, пре рата смо летовали у Дубровнику...
Данас је непристојно летовати било где.
На дуге, пусте плаже пала је сенка рата.
Везана Армија, распета попут Гуливера у земљи патуља-
ка, немоћно је лежала пре годину дана на Северу и бранила
се трептањем од несносних, насртљивих мува, које се хране
њеном крвљу.
Две хиљаде гардиста од зла оца и још горе мајке лежало
је укопано у каменом месу Дебелог бријега.
Две хиљаде легионара гледало је кроз нишане питоме
црногорске плаже.
Под тим закрвављеним погледима, Црна Гора се, као ка-
мени јеж, претећи увлачи у себе.
Две хиљаде панцир-кошуља које не пробијају ни куршум
ни топла реч.
Ту су западни Херцеговци, звани "шкутори”, заточеници
Пресвијетле Блажене Госпе над српским јамама.
Унајмљени Шиптари, залутали из тамног вилајета да за-
раде на крви.
Робијаши, џепароши и пробисвети. Воњ ознојене коже
ремења и упртача, врели челик, мирис барута, зноја и пра-
шине.
Румунски полицајци без посла, који убијају без иједне
изговорене речи, да се не открије одакле су.
Курди, плаћеници без домовине, покупљени по сабирним
логорима и цестама.
За време последњег рата за Хрвате су ратовали и Чер-
кези, једно далеко племе кривоногих ратника на дугорепим,
длакавим коњићима. Као дечак гледао сам како се, не си-
лазећи с коња, пењу степеништем касарне, некадашње ос-
новне школе. Смрдели су на содомију и усирен кефир.
Сада су ту Курди.
Две хиљаде плаћених убица на пушкомет од нагих жен-
ских груди које се бране из слободе.
Али како летовати када преко мутних река плове наша
браћа, избеглице?
Срамота нас је што нисмо на барикадама.
Ми смо народ избеглица. Потомци избеглица иза Кар-
пата, са сливова великих словенских река. Избеглиштво нам
је у крви, преци су нам избеглице. Избегли смо из градова из

40
којих потиче наша лоза. Из времена. Изгнани из детињства,
побегли од старих љубави, од самих себе.
Због тога, када чујемо реч избеглица, залогај нам застане
у грлу.
Једанпут давно, пре рата, било је то у јулу 1991, случајно
сам се затекао на Светом Стефану.
Некада је то било рибарско село племена Паштровића,
који су помало гусарили, помало бацали мреже. Њихови по-
гледи били су вековима упрти према мору, зато су им и данас
очи плаве.
У лето 1955. цртао сам робијаше који су, газећи кроз
плиму, вукли на даскама циглу и цреп и градили најлепши
град-хотел на свету пред откоченим машинкама затворских
чувара. На Светом Стефану тада су живеле само три у црно
убрађене старице, Паштовкиње, из знамените породице Ми-
тровић.
Давале су нам суве смокве. Заједно с њиховим козјим
млеком попио сам и љубав за овај град из којег су управо по-
бегли сви странци, плашећи се рата.
Ми, преостали, поздрављамо се као да смо нешто криви.

Пешак

Чекам на плажи своју причу.

Обећала је да ће доћи чим се пробуди, а већ је подне.
Мора да је ноћас негде заглавила.
Прича коју чекам требало би да буде лака, у летњој ха-
љини, не дужа од три куцане стране.
Не знам како изгледа, али би морала да има и јамице на
образима. Уговорили смо и знак распознавања: носиће под
мишком Политику.
Дан почиње с Политиком , а ноћ с лозовачом.
Куда ћемо отићи када се све ово заврши?
Како ћемо се погледати у очи?
Пале су тешке речи и мртве главе.
Земља је спаљена. Путеви попуцали под гусеницама.
Куће изрешетане. Гробови у непокошеном житу. Несах-
рањени мртваци. Крштења одложена. Венчања неће бити.
П о отаџбини ми се мувају белосветски чиновници. Мини-
стар из херојског, слободарског Лихтенштајна - земл>е која
је непријатељу увек умела храбро рећи: да! - заједно с хо-

41
ландским државним секретаром за лале и ветрењаче, зна
боље од нас шта треба да радимо и ко је у праву.
Осећам се као беспризорни писац стављен под европско
старатељство. Давид Коперфилд. Оливер Твист.
Ту је и Ото фон Хабсбуршки, који у загребачком хотелу
Еспланада сања ружан сан: као сутра су маневри у Босни и
као он мора да путује у Сарајево да изврши смотру.
На тргу у Мојковцу бркати гуслар пева Бећиревићеву
песму Смрт надвојводе Фердинанда:
"Доишо си Босну походити,
Српски не знаш добро Говоритш!
Ево, тебе, српска граматшка,
Из мојега аутоматшка!"
А моја прича, касни ли, касни...
За то време, док чекам своју причу, стижу нови страни
министри.
Допутовали, разговарали, размотрили, посетили, обећа-
ли, потписали; примио их, испратио, отпутовали...
Они ме бране од бољшевизма са закашњењем од пола
века.
Мени комунисти нису ништа одузели, сем четрдесет годи-
на живота, а то не могу да ми врате.
Све ћу им опростити ако моја нова прича, макар и са
закашњењем, стигне на плажу.
У међувремену, у Хрватској је произведен нови тип ок-
лопних кола, која су добила име по песнику Тину Ујевићу,
рођеном пре тачно сто година. "Тин".
Како су се само сетили? Замишљам француску аутомат-
ску пушку "Цвеће зла", калибра "Бодлер", и противавион-
ски топ од двадесет милиметара "Мали принц". Топ "Васко
Попа".
Први пут у историји, једна справа за убијање добила је
име по песнику који је хтео да умре од лепоте.
Тиночка Први, краљ боема, потукао светски рекорд у
испијању црњака у скадарлијској крчми Бумскелер 1922. Де-
лио са Србима хлеб, вино, мамурлук и поезију, у старом зим-
ском капуту опасаном конопом; борио се, борио, у тенк се
претворио!
"Шта ћете да попијете?" питао је келнер Раку Драинца,
који је с Тином седео испред хотела Москва без пребијене
паре у џепу.
"Ништа."

42
 "А ви?" обратио се Тину, који је на подметачу кригле
записивао стихове.
"Исто то, али дупло!" казао је расејано.
Тин, који је сејао љубав, сада ће жњети смрт.
Куда да одемо када се све ово једанпут заврши?
Најзад, видим своју причу како боса долази преко жала
Краљичине плаже у Милочеру, носећи сребрне сандале у
руци. То је она: има јамице на образима!
Али, шта да радим с тако лепом причом?
Лепе приче увек долазе у невреме. У нашим крајевима
лепе приче увек касне.
Одлази - кажем јој - ово није време за тебе!
Она ме, наравно, не слуша. С таквим очима пре рата нису
пуштали у поштене куће.
Отвара сунцобран, свлачи горњи део костима и пружа
своје дуге ноге посуте златним длачицама све до мора.
Онда чита метеоролошки извештај:
На мору ведро. У унутрашњости - рат!
Куда ћемо када се ово једанпут заврши?

43
 ЧЕТВРТА НЕДЕЉА

Сећаш ли се, моја писма су некада почињала са: Брисел,

маја, или Багдад, јуна, а сада - Чубура, четврта недеља бло-
каде! Како је живот невероватан!
Пишем ти, онако, без везе... за сваки случај.
Сећаш ли се кад смо куповали Политику на Тајмс скверу
или у књижари Риирли на Петој авенији? Носталгични тре-
нутак изненадне нежносги - сусрет с добро познатом жућка-
стосивом бојом хартије коју познајемо од рођења, јер смо је
проходавши затекли на кухињској мушеми с дединим наоча-
рама црних дебелих оквира. Увек се разнежим кад је видим
међу свим оним раскошно обојеним листовима и часописима
штампаним на луксузној хартији. Обично се налази негде
при дну полице, међу арапским и источноевропским нови-
нама, и продавачица нас помало чудно гледа кад је купујемо,
као да смо припадници неке бизарне секте. Иначе, овде на
Чубури нико од продаваца у киоску не троши Полиишку\
само се каже: "Дај ми једне новине!" и одмах се зна на шта
се то односи. Остаје ти недељни Њујорк тајмс, тежак кило и
по, али у њему нећеш наћи читуље, па тако нећеш сазнати
ко је све умро од блокаде и за време њеног трајања. Запад
вас пажљиво чува од лоших вести. Могли бисте од њих и да
полудите, а тамо су психијатри толико скупи! Ми смо, хвала
богу, већ сви помало луди. Многи Београђани причају сами
са собом по улицама, на то нико не обраћа пажњу.
Сећаш ли се, једном давно водила си ме у Централ парк
да протестујемо против убиства фока? Да ли је неко протес-
товао против убиства дванаест беба у Бањалуци? И ко је
крив? Неки високи функционер Уједињених нација? Зами-
шљам га како се уморан од седница враћа кући у Конекти-
кат, скида мокасине и пије свој први вечерњи коктел; при-

44
лазе му деца да га пољубе и он их пита како је било у школи,
куда би волели за викенд; прилази му љупка жена и жали се
на мачку Сузи коју је затекла у кревету тек рођене мале
Бети; шта да радим? - пита и пали телевизор, али на про-
граму нема ништа о убиству дванаест тек рођених беба у не-
кој дивљој земљи на крају света. Све је пажљиво урађено да
се та кратка вест уопште не појави. Нико није крив. Ништа
се није десило.
Питаш се, сигурно, шта радим на Чубури за време бло-
каде?
Ти знаш, одувек сам мислио да је боље умрети од метка
него од досаде. А овде ће, изгледа, бити пуцњаве. Уосталом,
шта бих радио у Њујорку када су најбољи њујоршки нови-
нари овде, у Београду? Ваљда они знају где је најзаним-
љивије?!
Што је најсмешније, уместо да ми изгубимо живце,
четврте недеље блокаде изгубио их је Запад!
Шеста флота у Средоземљу и америчке снаге у Европи
стављене су у стање пуне борбене приправности!
Да ли ти је ико икада писао писмо док су цеви топова
биле окренуте према његовој старој писаћој машини
мОливети”, а бомбардери спремни да полете и униште улице
у којима смо одрасли и капије у којима смо се некада давно
љубили?
Узалуд објашњавам Београђанима да нас Америка не
мрзи. Све им је теже да у то поверују. Ми смо једноставно
људи и не разумемо високу дипломатију; неко хоће да те
бомбардује да би ти допремио хуманитарну помоћ! Како је
то могуће?
Не могу да верујем да то жели стари Бил, онај црни пи-
јаниста из Али Бабе који нам је свирао "Први пут кад нам је
то пошло за руком". Ни бартендер из Ђина на Лексингтон
авенији, који ме је увек частио пићем и запањен питао зашто
се враћам у Европу кад сам већ ту? Он, једноставно, није
могао да схвати да је негде боље него на Менхетну!
Узгред, у суботу сам ти видео тетку на Каленића пијаци.
"Леси се враћа кући!” казала је кад смо се срели.
"Господине Капор", рекла је, мкуда све ово води? Погледа-
јте, радила сам поштено тридесет и пет година као про-
фесорка, а сада не могу да купим ни пола киле младе бора-
није!”
Причали смо, наравно, о теби, како си на сигурном и како
ти је тамо добро.

45
 ”3а мене је свеједно!” казала је. ”Нека нас и бомбардују,
неће ми то бити прво бежање у подрум. Не бојим се ја њих
него нас! ”
Њен зембиљ је био празан. Хтео сам да јој купим ту нес-
рећну боранију, али плашио сам се како би то примила.
"Пишете ли још за Политшку?" питала је. ”Н е узимам је
од зимус; нема се ни за новине! У последње време куповале
смо је нас четири пензионерке заједно, али су две пролетос
умрле..."
Како да јој помогнеш? Никако. Све везе су покидане.
Запрећено нам је да ће нам ускоро укинути чак и телефон-
ске линије с Америком! И треба. Колико смо само новца
трошили на бесмислене разговоре. Један наш разговор био
је нечија пензија!
Сећаш ли се, на Нову годину смо ти из Зоре пуштали
драгачевске трубаче ? Тога се сетио добри Таса Панић, тада-
шњи управник ресторана; доводио је једног по једног труба-
ча и они су ти свирали у слушалицу Свилен конац . Господе,
свилен конац преко Океана! Плакала си док смо те пијано
тешили и куцали се у твоје здравље. А сада?
Да ли знаш због чега нам све то раде? Шта смо им учи-
нили?
Шта им је крива твоја стара тетка, која те подигла и
плаћала твоје часове енглеског...
Можда их је увредило то што се нисмо уплашили бло-
каде?
"Београд се понаша арогантно!” писале су западне нови-
не. "Београд не схвата озбиљно блокаду и санкције...”
А шта је то Београд икада озбиљно схватао?
И чега се икада плашио, сем промаје?
И ако јесте, крио је то чак и од укућана!
Ми смо, иначе, добро.
Ове недеље је сваке ноћи грмело над Чубуром. То су се
летњи свеци куглали невидљивим кеглама.
Хеј, Сем, окрени ту ракету мало улево, човече, деконцен-
тришеш ме док пишем.
Пре неко вече сетих се наше старе лозинке:
"Љубав је љубав,
Шала је шалау
Али је увек тшишна
Кад умире рибица мала... ”

46
4* Понедељак

Читам у новинама да је британски конзервативац Питер

Бризли изјавио да је "Југославија 1918. године несрећно
рођена", са чиме се ја савршено слажем!
Но, овај угледни Британац и не сања да је на том несре-
ћном порођају бабица била и једна његова сународница -
Мис Флора Сандерс и да су на њу, онако нежну и лепу, пу-
цали Словенци и Хрвати одевени у аустроугарске униформе,
док су је Шиптари (та велика нада европске породице!), по
свом старом обичају, нападали ноћу с леђа, док је под ле-
деним кишама издржавала дуге маршеве прелазећи Ал-
банију с Другим српским пуком на кобили Дијани...
Када је 1914. стигла као болничарка у Србију, Мис Флора
Сандерс, рођена 1880, била је у најлепшим годинама за једну
жену - довољно викторијанка да не истиче сувише своју ле-
поту; довољно зрела да савлада два до три лондонска
љубавна разочарања. Једном речју, Мис Флора је била нека
врста женског Лорда Бајрона, бледог тена посутог готово
неприметним пегицама и дуге дивље риђе косе, коју је једва
успевала да зароби строгом пунђом.
И сама смрт, која је мецима, гранатама и тифусом не-
милице косила српски народ и његову војску, застала је на
тренутак запањена у ваљевској болници 1914. пред тим
чудним сивим очима боје лондонске магле и поштедела им
живот. Она је 1915. дозволила да се брод, на којем је
Сандерсова хитала да се врати у Солун, па у Србију, безбед-
но провуче кроз торпеда аустроугарских сумарена и минска
поља, задивљена смелошћу ове жене, која се после предава-
ња у Лондону и сакупљања помоћи за Србе, поново враћала
у пакао.
Смрт ју је поштедела и у биткама на Бабуни, борбама на
Куксу и Шкумби, одакле је Мис Сандерс јашући Дијану, коју
су јој поклонили српски војници, стигла у Охрид, па у Стругу
и даље, све до Елбасана, Драча и Крфа...
Стари хроничар Београда, покојни Милан Јовановић Сто-
јимировић, новинар, писац, дипломата и политичар, који је
негде пред смрт 1966. године, не без извесне туге утврдио да
Мис Флора Сандерс нема своју улицу у Београду, записује о
овој "енглеској амајлији Другог пука" да је била сјајна
јахачица и да је изванредно руковала револвером и пушком!
"Њено дивљење за наше просте војнике било је бескрај-
но, као и њена морална егзалтација и решеност да погине за

47
нас. Уосгалом, војници су је примили као рођену сестру и
добру вилу, па су је поштовали и просто носили на рукама.
Она је после причала да никада није била у друштву
поштенијих мушкараца, јер јој никада нико није насрнуо на
часг и образ. Хвалећи наше војнике и као људе који се нису
упуштали у пљачку ни кад су умирали од глади, она је још
више истицала њихову црту честитости, јер су респектовали
њено женско достојанство и никада ничим нису повредили
њен понос и стид..."
Познајући помало женску нарав, питам се није ли Мис
Флора била можда и благо разочарана што су Срби толико
претеривали у поштењу и што нико није шармантно насрнуо
на њене чари? Када мислим о њој, питам се, такође, како је
једна тако привлачна жена успевала да се окупа за дуге
четири године ратовања, окружена мушкарцима који су се
купали само два пута у животу (и то не сами!) - онда када се
роде, и кад умру! Где је прала своје чипкасто викторијанско
доње рубље и како га је сушила? Да ли је конопац разапи-
њала између цеви хаубица? Да ли јој је било тешко да се
ослободи навике ритуалног пијења чаја у пет по подне?
Срби, наиме, пију чај само када су болесни или кад је у пи-
тању "шумадијски чај”.
Што се дуже бавим Мис Флором Сандерс све ми је више
жао што нисам био њен савременик. Највероватније бих се
смртно заљубио у ту риђокосу енглеску лепотицу и запросио
је, јер испуњава готово све услове за идеалну супругу! Нај-
пре, она одлази у један далеки рат (значи, није код куће пуне
четири године!); псује као кочијаш (томе су је најпре научи-
ли српски војници), може да преведе све на енглески, а уз то
је и болничарка, а ја - хипохондар.
Наравно, таква женска драгоценост у нашим крајевима
није могла да прође незапажено... Пошто је прошла Солун-
ски фронт, где је рањена, и дотерала до чина капетана
српске војске и пошто је 1918. породила Југославију, која је
по Питеру Бризлију "несрећно рођена”, Мис Флора Сандерс
се на крају удаје за једног лепог Србина с брковима и остаје
да живи у Београду. Смрт, изгледа, опет није хтела да је
узме код нас, па је по њу морала да путује чак до Лондона,
где је њена дивља коса тек 1956. заувек изгубила свој
непоновљиви махагони сјај.
Хроничар старог Београда, Милан Јовановић Стојими-
ровић, пре тридесет и пет година није, наравно, могао ни да
стигне до високе Комисије која је одлучивала о именима

49
београдских улица и да предложи Мис Флору Сандерс - нашу
добру вилу. Умро је, могло би се рећи, готово заборављен,
познат само ретким Београђанима, љубитељима лепог стила
и историје. У његово време, чланови те уважене комисије
напросто су се утркивали ко ће београдским улицама да на-
дене више имена међународних хохштаплера, криминалаца,
несвршених студената, шегрта и афричких диктатора-људо-
ждера...
Мис Флора Сандерс, док је била жива, није од Београда
добила чак ни кућу! Није ли крајње време да добије улицу?
Засада, нека ови скромни редови буду један сеновити
сквер Мис Флоре Сандерс, оивичен речима исписаним у ње-
ну част.

-Ф* Среда

Када се случајно затекну у нашем граду, Англосаксонце

највише чуди то што се уз њихов обавезни, ритуални чај у
пет по подне нигде не служи и млеко, као што се то ради у
целом свету!
Објашњавам им да ми Срби чај пијемо само кад смо
болесни, а млеко док нас доје.
Један Американац, који дуже живи у Београду, носи, за
сваки случај, пуне цепове малих паковања млека из авиона.
Трудећи се да и сам будем отмен, узалуд сам годинама
покушавао да се навикнем на млеко у чају, али некако ми се
то не слаже, не иде заједно... У реду лимун или рум, али
млеко - шта ће млеко у чају?
Када неко код нас у ресторану наручи чај, то је исто као
да је поручио палачинке за једну особу - и кувар и шанкери-
ца хоће да га бију!
Но, то не значи да и ми нисмо отмен народ! И ми често
пијемо чај у пет по подне...
Шумадијски!
Док Енглези сркућу чај у тишини својих ушушканих са-
лона, где се не чује ништа друго сем звонцања сребрних
кашичица о порцеланске шоље, ми се бучно куцамо шума-
дијским чајевима, а то, богами, зна и да потраје, нарочито
ако наиђу драгачевски трубачи.
И док Енглези уз чај грицкају бисквитиће (због тога су
тако убледели), ми мезетимо пихтије и кавурму, а често се
ту нађе и глава у шкембету да се мало чалабрцне...

50
 Мада је "Бостонско пијење чаја” много славније, пред-
ност шумадијског је у томе што се не мора чекати на пет
сати после подне; пијемо га изјутра, у подне, поподне, а мо-
же и после поноћи или у зору, да се читава ствар пресече и
растера мамурлук.
Шумадијски чај се, иначе, кува од разблажене препече-
нице или меке шљивовице, којој се као зачин додају каран-
филићи уз мало шећера. У стара времена, док смо се грејали
дрвима, коцке шећера за шумадијски чај хватале су се ужа-
реним машицама и цврчећи топиле у кувану ракију.
Многи не знају да је наш национални чај веома близак
фамилији енглеског грога; у сродству је и с пунчем, а има и
далеког рођака у Јапану, јер се њихова ракија од пиринча -
саке, пије такође топла.
Као што је познато, грог је добио име по надимку "Олд
Грог" британског адмирала Бернона, који је у осамнаестом
веку давао својим матрозима пиће од топле воде, шећера,
рума или коњака да их окрепи пред битке. Сличан је и пунч -
пиће од пет састојака (арак, рум, коњак, лимунов сок и ци-
мет), све то кувано са зашећереном водом или вином. И грог
и пунч пију се из чаша опточених сребром. У том погледу ми
смо много скромнији; уместо сребрног прстена с дршком,
код нас чаше умотавају у салвете од хартије (кад их има),
што само показује да нам је садржај важнији од форме!
Ипак, остаће заувек тајна како је обичан српски сељак,
пронашавши у давно време шумадијски чај, дошао до истог
епохалног открића као и најдекадентнији лордови и адми-
рали британске флоте...
У пијењу куване ракије (уместо хладне) има и извесног
бекства из осећања кривице - човек који пије шумадијски чај
не може се сматрати пијанцем.
Овај напитак, годинама неправедно потискиван империја-
лизмом вискија и француског коњака, појављује се поново у
сиромашним временима, када остала пића постају прескупа,
или у време зимскога грипа, када су антибиотици немоћни
пред вирусима. Још нисам видео да је некога ко пије шума-
дијски чај и једе бели лук ухватио грип. Бацили напросто
цркавају већ на улазу у кафану!
Узгред, никада ми није било јасно због чега се сматра да
бели лук смрди и да је човек из чијих се уста осећа његов
задах непристојан? Мислим да је то само ствар договора.
Због чега би, на пример, ментол мирисао, а чешњак, који
нам расте ту одмах, покрај нас, смрдео? Ако се договоримо

51
 да то буде пријатан и отмен мирис (можда, путем општег
референдума), правићемо од белог лука и парфеме, који ће
истовремено разгонити и разноразне болештине, да не
помињемо уроке, што данашњи, иначе прескупи, мириси ни
издалека нису у стању. Јер, ако се љубавници договоре да
увече једу бели лук, они једно другоме не смрде, пошто се
мириси - потиру! Што га остали нису јели - ко им је крив?
Занимљиво, док се после пијења чаја у пет по подне
Енглези хладно разилазе чак и без руковања, само с благим
наклоном, након шумадијског чаја код нас се сви одушев-
љено љубе! Можда због тога што је пијење шумадијског
чаја својеврсно проналажење запретених сељачких корена,
изгубљена спона с прошлошћу, хајдучко братимљење и још
много Тога...
Заиста, нигде на свету мушкарци се не љубе толико као у
Београду!
* АДглосаксонци, који не воле чак ни да се рукују (сем кад
је' то заиста неопходно), запањено гледају како се одушев-
љено љубимо на улици, када примамо награде, када изјављу-
јемо саучешћа, на стадионима после гола, након закључива-
ња каквог уговора или једноставно онако, што смо се поже-
лели, јер се нисмо видели пуна два дана.
Они не знају да се ми љубимо да лакше поднесемо то што
смо сами-самцијати на свету и што су сви против нас. Љу-
бимо се да се охрабримо!
И док се остали цивилизован свет љуби само по два пута,
кад мора, и то у ваздух изнад рамена, ми се, заиста, цмачемо
и уваљујемо једни другима бркове и браде. Ту нема преваре.
Пуних педесет година љубили смо се и ми само по два
пута, а онда се неприметно, готово заверенички, у наше
пољупце увукло нешто свето и помало патетично, нешто
што има укус православља... У том трећем пољупцу има и
славенофилства и прећутног саучесништва. Зар се не каже:
трипут Бог помаже!?
Али као и сви други преко ноћи оживљени ритуали, и тај
трећи пољубац постао је, у неку руку, насиље! Када се забо-
равимо, па се после другог пољупца извучемо из загрљаја,
пријатељ-правоверник нас поново снажно привуче и трећи
пут, с благим прекором, сумњајући да нисмо довољно добри
Срби...
Цмок. Цмок. Цмок!
Како то гордо звучи!

52
 Чешвршак

Ми смо, заиста, генијалан народ!

Зауставите првог случајног Београђанина на улици и пи-
тајте га хоће ли да буде градоначелник, управник Народног
позоришта или директор нуклеарног института; пристаће
истог часа без размишљања, чак ће бити помало увређен
што га тек сада зовете да вам буде шеф, а толике године
није радио ништа, нити се ичим бавио.
На прсте би се могли избројати они који не би пристали
да буду селектори фудбалске репрезентације, амбасадори
или председници Српске академије наука. Чак и они без
завршене средње школе пристајали су да буду уредници нај-
познатијим српским писцима и да им поправљају стил и
мисли. Пола Београда је дубоко увређено што им још нико
није понудио да среде саобраћај или урбанизам. Свако би
направио бољу кућу у којој станује од архитекте; због тога
ни у једном граду на свету нема толико застакљених тераса,
зазиданих врата и прометнутих соба у кухиње.
Чувена београдска реченица "Да ми је само пет минута
да будем на власти..." најречитије говори о њиховој урођеној
жудњи за владањем над другима.
Сви знају, боље од вас, шта је за вас боље!
Сви би да вас мењају и да вам командују.
Критичари сматрају да у својим сабраним делима још
увек нисте дали све од себе.
Лекар захтева да престанете с пушењем.
Пријатељи говоре да много пијете.
Жена вам се меша у брак.
иДа мени дају власт само пет минута..." исповеда вам се
келнер гледајући попреко шефа сале.
Сусретао сам годинама једног чикицу у самопослузи. До-
бар дан! Добар дан. Симпатичан, тих, чинио се повучен.
Једне године позивају ме на војну вежбу. Униформа оба-
везна.
Нико у њој не изгледа смешније од мене.
У седам ујутру улазим у месну заједницу, која базди на
неко давно ишчезло време. Избледеле фотографије с радних
акција из којих је збрисала чак и боја од досаде. Испред
слика стоји нико други до онај чикица, потпуно измењен,
строг, прек и кочоперан - умањени командант.
"Збоооооор!”
Постројавамо се преко воље.

53
 "Мииииирнооооо! На парове разброоооојс! ”
"Први! Други! Први! Други! Први...”
"Другови, здраво!”
”Ћ ао!” кажемо ми млако
"Остав!”
Не могу да га препознам.
"Шта чекате? Лимун?” урла на нас. Испоставља се да је
одавно пензионисани капетан, који није могао даље да
напредује, али још увек жарко жели да командује.
Одједанпут постајемо поново војници; више не тако мла-
ди и витки. Нестају некуда без трага наше породице, углед,
године, све оно што смо урадили у животу, пред овим повам-
пиреним командантом, који ће се већ сутра ујутру поново
претворити у безначајног тихог пензионера с пластичном
кесом у рукама. Једним јединим потезом избрисао нас је
невидљивом гумицом своје мале власти. Сада има својих пет
минута!
Мој војни распоред, заједно с још двојицом средовечних
комшија: Зоолошки врт!
"Мирноооооо! Увуци стомак!"
"Већ сам га увукао!” каже један.
"Другови, у случају, разумијеш ли ти, бомбардовања или
атомског удара, ви имате одговорну дужност, разумијеш, да
убијате дивље животиње, које ће, разумијеш ли, бјежати из
кавеза и угрожавати, шта, другови? Животе наших другова и
другарица, другови! Јер, другови, човјек је наше највеће
богатство! Има овдје другова књижевника, који се смију... С
таквим ћемо лако! Њима је, разумијеш ли, изгледа, ово
смијешно. Али ми, разумијеш ли, морамо радит' као да ће
сто година бити мир, другови, а спремат' се, разумијеш ли,
као да ће сјутра избити рат! Напријед, маааарш!”
Седимо с празним пушкама за столовима малог бифеа
Зоолош ког врта и пијемо лозоваче. Уместо белих мишева,
видим сиве слонове. Климају сурлама не схватајући шта ће
им се десити у случају, разумијеш ли, атомског удара.
Гледају у чуду. Вероватно мисле да се нешто снима.
"Шта радите ту?" пита ме једна дама са унуком.
"Чекам да убијем слоницу Цицу..."
Леп дан за велике сиве слонове.
У три сата појављује се онај чикица окружен свитом.
Скачемо на ноге и стајемо мирно.
"Врло добро, другови војници!"

54
 "Служимо народу!” одговарамо сложно, а онда, заједно,
пијемо још по једно пиће с командантом...
Његових пет минута је истекло...

Субоша

У овим тешким временима (а која то времена нису

тешка?), готово је непристојно бавити се лакшим темама и
тежим јелима.
Заокупљени ратом, и не примећујемо често шта једемо,
док преко тањира гутамо новинске извештаје. Уста су нам
пуна хартије. Али и најуцвељенија удовица, која се до пре
сат времена очајна бацала на сандук у отвореном гробу, када
се са сахране врати кући, пристаје на наговор ближњих да
сркне кашичицу-две супе, да се мало поврати од бола, да би
се већ исте вечери, презирући и мрзећи саму себе што је
уопште жива, озбиљније позабавила пилећим паприкашем
који су јој скувале комшинице. Живот тече даље...
Нећемо помоћи отаџбини ако се одрекнемо јела! Њој су
потребни снажни, сити и љути мушкарци.
Трагајући за одговором због чега нас сматрају љутим
народом, не можемо да заобиђемо ни утицај љуте паприке -
тог обавезног састојка наше националне кухиње.
Гарибалдинац Ђузепе Барбанти-Бродано из Болоње,
добровољац у српско-турском рату и ратни дописник СагеИа
сР 1шИа, пише у писму свом брату 1876. да је у Београду
"открио ново српско Тројство” - три кључне речи народа
којем је притекао у помоћ. То су три најчешће речи у којима
се крије суштина српског менталитета. Као прву, најчешћу
реч у свакодневној употреби, Барбанти-Бродано истиче об-
јаву: иреч без које у Београду не може ништа да се уради!”
Та реч представља власт у администрацији.
Друга реч је - сутра!
иНема министра, надлештва, чиновника, вратара, кел-
нера, затражите ли да вас приме или затражите ли објаву
или тањир, да вам не одговоре 'сутра'. Ја и мој пријатељ
Баларини прикупили смо већ читаву збирку разних 'сутра'.и
"Треће лице може бити најгоре; зове се 'паприка', и
управо ми од ње изгоре стомак! То су вам неки пеперони,
који вас - или зелени с љуском, или бели са свежим омо-
тачем, или црвени, иситњени као прах - никада не напуштају

55
и срећете их, многе и насилне, у свакој супи, у сваком јелу,
чак и у понеком тесту!м
Колико је паприка присутна у нашим животима, најбоље
сведочи број јела која се од н>е справљају. У Великом народ-
ном кувару тешко их је и избројати (заузимају у садржају го-
тово исто толико места као Јовановићи и Петровићи у теле-
фонском именику!). Од најпознатијих, пуњених паприка,
различитих паприкаша, преко паприка у кајганама и оних
печених и преливених уљем и ситно исецканим белим луком,
све до ајвара и пинџура, до неупоредиве туршије, у којој на
прво место стављам паприке пуњене купусом и не могу да
одолим да једну не извадим из тегле насред овог малог
огледа - тек толико да мало предахнем од писања!
Право је чудо како се ова мбиљка из породице помоћница
с плодовима зеленим и црвеним, округлим или издуженим,
оштрог или благог (слатког) укуса, која се употребљава и
као храна и као зачинм, у тој мери примила у нашим кра-
јевима, када је у шеснаестом веку стигла из Јужне Америке
у Европу! Путујући јужном пругом, не можемо видети ни
једну кућу на којој се не суше венци црвених паприка...
Мађарска реч паприка (латински Сарх/сит аппиит) за-
штитни је знак нашег менталитета. У њеним особинама кри-
ју се основне карактеристике нашег народа: ми смо, исто-
времено, и оштри и љути и папрени и жестоки, а можемо да
будемо и благи и слатки - и зачин и небеска храна... Да не
помињемо да смо понекад зелени, а некад црвени! Ни мањег,
ни љућег народа! Као феферони.
Наравно, има много љућих паприка на свету него што су
наше. Чили, на пример. Или оне које се гаје у Индонезији.
Али ни једна од тих врста не поседује у исто време и тако
потребну благост и слаткоћу.
(Пита ме један пријатељ, знам ли због чега је српска зас-
тава најздравија на свету? Не знам. Због тога, каже он, што
су на њој четири Це-витамина!)
Управо због тога што наши људи у свету, који, иначе,
имају све што пожеле, траже од паприка више него што им
туђе могу да пруже, и не налазе ништа слично, многи од њих
моле своје рођаке да им их пренесу преко океана, када до-
лазе у посету.
У пожаревачком лису Грађанин изашло је 1893. овакво
обавештење:
”... Услед непредвиђеног узрока, бављење Господина
Министра у нашој средини, сведено је на два сата. Са тога

57
узрока у мом поздравном говору изостаће историјски део, а
из банкета ђувеч са овчетином, гуска на подварку и паприке
из туршије. Зато се позива грађанство, које је позвато, да се
после испраћаја министровога врати натраг у салу, где ће
чути историјски део говора, и јести ђувеч и гуске на под-
варку са паприкама из туршије."
На крају, и ова данашња политичка ситуација подсећа на
стари сукоб мале али љуте, закривљене фефероне, која се
храбро и кочоперно одупире великом гњецавом европском
пудингу од ваниле, који прети да прелије Балкан.

58
 ПЕТА НЕДЕЉА

Пете недеље блокаде у наше животе упловила је амери-

чка Шеста флота.
Запад се заисга својски потрудио да нам ниједног дана не
буде досадно.
Флота је плутала у висини града Сплита.
Сетих се већ заборављене Беговићеве драме Америкст-
ска јахта у сплитској луци , која је имала много успеха изме-
ђу два рата. Али овог пута то није било позориште него
живот!
Једнога давног лета, средином педесетих година, у Ду-
бровник је у госте допловила крстарица ”Салем”. Које ли
радости! Гледали смо како џиновски црни полицајци товаре
у џипове голобраде америчке морнаре, који су се први пут
напили у животу. Један београдски сликар цртао је крста-
рицу у Грушкој луци. Мало је муцао. (Само кад говори, нара-
вно.)
"Опростите, господине”, упита га једна туристкиња, "да
ли је ово ратни брод? ”
"Не, госпођо!” одговорион. "Пппппредратни!”
Док се носач авиона "Саратога” злокобно примицао Јад-
рану, мој пријатељ Кемал и ја бацили смо потапајућу мрежу
у висини укотвљене ”Беле лађе" на Ади Циганлији и из-
вукли десетак смуђева-порцијаша. Одахнули смо: ма шта
буде, нећемо, значи, умрети од глади. Кемал је три смуђа
заменио за две литре бензина за мотор на чамцу. Испекли
смо смуђеве уваљане у брашно и јели их уз зреле парадајзе
који су нам се цедили низ браду. Неће, ваљда, Београд! -
мислили смо посматрајући сребрну силуету града на хрбату
који је подсећао на насукану штуку.

59
 Ни пете недеље Велике блокаде овај град није умро од
страха.
"Срби се не боје, јер не знају шта значе стране речи
санкције и ембарго!” казао је један.
'Требало би то неко да им преведе” рече други.
Листали смо Политику:
"У Сарајеву неће бити војне интервенције... - изјавио је
Енглез Седрик Торнбери, ш еф мисије...”
Први живи Енглез којег сам видео био је један лондонски
шофер који је довезао у Сарајево аутобус на спрат, звани
"лондонац”. Не знам коме је пало на памет да тог далеког
лета увезе у овај град олупане црвене аутобусе, који су већ
одавно одслужили своје, али ми смо се забављали, возећи се
њима покрај џамија и ћепенака. Замишљали смо да смо по-
мало уздржани Британци, док се "лондонац” страшно љуљао
по неравној сарајевској калдрми.
Објашњавали смо нашој лепој пријатељици Суади (у коју
смо сви помало били заљубљени) да, као што у Лондону пос-
тоје овакви аутобуси на спрат, у Рио де Жанеиру, због топле
климе, имају аутобусе с подрумом!
"Ја бих се тамо увек возила у подруму!" казала је наивна
Суада, звана Су.
Где су та срећна безбрижна времена?!
Данас се зезамо, а није нам до зезања...
Невидљиве неке сени пале су по Сави, па младе деверике
искачу из реке, да виде о чему се ради.
Притисла нас Велика Светска Машина. Она ради тупо и
споро, али достижно и прецизно.
Београд се поделио на оптимисте (којих је све мање), на
песимисте, очајнике, дезертере, бегунце од стварности, на
ратоборне и мирољубиве...
Како неком странцу објаснити разлику између билмеза,
баксуза и муфљуза? Била би потребна права лингвистичка
студија.
Највише је песимиста, који се напросто увреде када човек
покуша да их охрабри. Потрошио сам на њих и последње
залихе оптимизма, јер оне нису неисцрпне, а свеједно ни у
шта нисам успео да их убедим. Сада, кад започну разговор и
кажу ми да је стање очајно, ја одговарам - какви очајно,
катастрофално!
Ноћу, по кафанама, намноже се они ратоборни. После
неколико боца прете великим силама и изазивају ђавола.

60
 Они, пак, који су имали пара и куда да беже, побегли су
на време. Понекад се, заиста, зачудим колико се безначајних
људи панично уплашило за своје још безначајније главе. Та
неизмерна љубав према себи запањује ме више од свега! И
лукава животна методичност с којом су се осигуравали од
несреће много пре него што се догодила...
Немам куда да бежим. Ту сам и посматрам Београд с
воде, размишљајући колико је генерација и поколења у
њему морало да започиње свој живот из почетка, увек од
нуле, ни из чега.
Изгледа да у Србији нико никоме не може ништа да
остави у наследство.
Прадедовска имања су отета, књиге и катастри изгоре-
ли...
Деда је правио кућу за оца - порушена је.
Отац је имао намеру да остави кућу сину - одузета је или
срушена.
Синови нису ништа могли да оставе унуцима...
Рађамо увек изнова сами себе из праха и пепела, ни из
чега!
Има ли нам ико сличан на свету? Не верујем.
Губили смо, дакле, имања и куће, а једном, било је то за
време Првог светског рата, изгубили смо чак и земљу, али
смо сачували државу, преневши је на рукама кроз албанске
гудуре, све до испод сгабла на којем цвета лимун жут.
Сада хоће да нам одузму и ту државу!
Наши пасоши којима смо се колико до јуче поносили
пред другим народима, сада су најсумњивије путне исправе
на свету.
Ада Циганлија је за мене постала последња линија од-
бране.
Чекам да се и у њеним водама појаве подморнице, то јест,
подречнице, па да их гађам пивским боцама...
"Плашиш ли се Шесте флоте?" питамо госта Црногорца
из Никшића.
"Не ја, богуми!” одговара он кочоперно. "Што бих је се
бојао? Да шта вриједи, не би била шеста, но прва!"
Пред крај пете недеље блокаде, Шеста флота изненада
напушта Јадранско море не дочекавши долазак носача ави-
она "Саратога". Остаће заувек тајна због чега су се тако бр-
зо повукли. Можда су чули за храбро држање оног Никши-
ћанина?
Али ко им је то пренео кад смо оне вечери били сами?
Сумњам на Пају Патка, који се често мува по Ади...

61
^ Ушорак

Дошло је време да Београђани, некадашње избеглице из

Сарајева 1941, примају нове сарајевске избеглице 1992, баш
као што су некада давно и њих примили Београђани избегли
1914. из Босне и Херцеговине...
После пола века поново се распремају постеље по патосу,
а на кухињски астал износи већа шерпа (коју Сарајлије зову
раљњика) да се нахране гладна избегличка уста. Једе се
ћутећи, некако мрко и тешко, босански, са слеђеном сузом у
углу ока. Чак су се и најнесташнија деца утишала, јер су их
родитељи упозорили да буду што тиша и неприметљивија да
не би узнемиравала домаћине који су их примили. Када
изађу на улицу, држе се једни других. Баш као и дечаци из
1941, играју се сами, јер их размажена београдска деца не
примају у друштво, због чудног говора и сарајевског ак-
цента. У Београду им недостају брда која окружују Сарајево
попут бедема, пригушене зелене боје; у овом ветровитом
граду отвореног, узбудљивог неба, као да су изненада изгу-
били безбедне зидове на које су навикли од рођења, с белим
путевима што се кроз горње махале заплићу и пењу, чини се,
пут неба...
Шегртујући за столовима највећих усмених књижевника,
први пут сам пре тридесет година чуо чудну реч, којом је
један умни човек назвао Сарајево - караказан\ Био је то
покојни Ника Миличевић, висок, крупан старац накостреше-
них обрва, који је за столовима најскромнијих сарајевских
кафана, као што су Багрем , Два вола или Пошта, држао
праву античку филозофску школу. Питао сам га шта је
караказан и какве везе има са Сарајевом, а он ми рече да је
то један црни казан, у којем се вековима нешто кува, а ни-
како да прокључа! Уместо чика-Никиних ненаписаних
књига, остала је та магична реч, вреднија од нечијих сабра-
них дела. Када би био задовољан оним што је измислио и
рекао, узвикивао би: "Хај, хај, Алкалај!” а ми, његови
ученици, одговарали: ”Хеј, хеј, Хемингвеј!” Узречица му је
била ”Елем, нејсе!” У њој је било помирености и оријентал-
ног фатализма, опраштања и неког судбинског, готово
филозофског звука, као да је са те две опскурне речи желео
да каже да ће једанпут све доћи на своје место.
Једном, када сам се двоумио где да живим, саветовао ми
је да избегавам места у ”којима се хвали вода и зрак, јер ту

63
ничег другог нема!" Примио сам тај поклон као део пре-
ломљеног дуката искованог његовом мудрошћу.
Другу половину дуката добио је мој пријатељ, тада млади
песник, Рајко Петров Ного, десетак година касније; чика
Ника му је саветовао да "живи само у градовима у којима
има амбасада и конзулата", верујући да се на тај начин може
избећи тиранија малих локалних силеџија. После много
година, када се и тај песник нашао у Београду, саставили смо
обе половине разломљеног Никиног дуката и утврдили да
живимо у граду с много дипломатских представништава, али
да је вода очајна и ваздух загађен!

Новине су објавиле да се западне амбасаде пакују због

могућег рата. Нећемо, значи, више одлазити на узбудљиве
дипломатске пријеме, на којима је било много финог света и
љупких дама, тамо где се на енглеској трави могло нај-
љубазније чаврљати уз пиће с представницима земаља које
нам раде о глави, правећи се да о томе не знамо ништа ни ми
ни они.
И данас, док сарајевске избеглице пуне Београд, као
некада давно, мислим на тако тачну, мудру реч - шифру, коју

64
је пре тридесет година изговорио покојни Ника Миличевић,
највећи од свих усмених књижевника које сам икада упознао
- караказан\
Од њега сам научио и турску реч баишбозук, која је, када
би је изговорио својим пуним, помало замућеним баритоном
од дувана и вина, добијала много шири, симболични значај,
од оног штурог описа у речнику: нБашибозук - турска нере-
гуларна војска”.
Тај башибозук, који се попут мутне реке ваља кроз го-
тово све Андрићеве романе, обично је састављен од руље,
фукаре и најцрњег олоша, покупљеног од зла оца и још горе
мајке; увек иза праве војске, мучки и потуљено, тај баши-
бозук, дакле, који се не стиди ни Бога ни људи, преплавио је
данас град Сарајево и полупао својим страшним, неразум-
љивим и, надасве, поганим бесом чак и споменик човеку који
га је најтачније описао и визионарски предвидео.
И све се понавља (ничег новог под капом небеском!),
само што данашњи башибозук, пошто се напљачкао и обога-
тио тргујући дрогом и оружјем, има данас "шкорпионе" и
"хеклере", поседује фирме по Европи и носи "картије"-лан-
це око врата, а "ролексе" око зглавка на тетовираној руци.
Чуда се дешавају када висока технологија падне на прими-
тивни џихадски менталитет и када српске избеглице и мус-
лимански мухацери преко ноћи остану без комшилука и нађу
се за туђом трпезом у туђим градовима...
Шта ми остаје сем добрих успомена на Сарајево, виђених
кроз измаглицу детињства. Израњају срећни распусти када
сам долазио у тај зачарани град и заједно са уметницима-по-
четницима имао привилегију да понекад запалим цигару
Ники Миличевићу (пушио је на дебелу муштиклу од вишње-
вог дрвета, која је готово ишчезавала у његовој џиновској
шаци), пресрећан што ме је приметио и дозволио да слушам
њега и његове вршњаке, песника Хамзу Хуму, психијатра
Неду Зеца и професора Владу Јокановића - уметнике у при-
поведању... Пили су црно далматинско вино и мезетили
суџук и травнички сир уз расечени као крв црвени парадајз
на којем се топила крупна морска со; селили су се из кафане
у кафану - тамо куда су премештали чувеног угоститеља
Анту, који је једини умео да им угађа и да их пази.
Е, па данас је после толико времена, најзад, најпре
прокључао, а затим експлодирао - караказан!
Како да то јавим чика-Ники Миличевићу?

65
4* Среда

Што дуже покушавам да одгонетнем мистерију Београда,

све ми се више чини да се његов тајанствени шарм састоји
пре свега у томе што је у исто време и велеград и паланка.
Свако овде проналази нешто што га подсећа на оно ода-
кле потиче и откуд је дошао.
Они из Великог Градишта, на пример, држе резервисане
столове у Зори , где им је годинама угађао и пазио их њихов
земљак, неупоредиви угоститељ Атанасије Панић Таса, син
чувеног кафеџије Јове код којег сам јео најукуснију рибљу
чорбу у Европи!
Они из племена Пипера, опет, традиционално наклоњени
Русима, воле да седе у хотелу Москва. На питање види ли се
голим оком Москва из Пипера, они поносно одговарају:
"Види, богуми, и кад је магла!”
Носталгичне Далмате иду за мирцсним трагом пржене
рибе и окупљају се у Два рибара и Полешу уз боце црњака,
чезнући за кужинама својих нона.
Сваке суботе у подне отмени Цетињани одстоје сат-два
на углу испред зграде у Кнез-Михаиловој десет, премешта-
јући се с ноге на ногу, баш као кад су били млади на цети-
њској пијаци. Понекад одстојим и ја с њима неко време, а тај
комад београдског асфалта претвара се у најелитнију цети-
њску амбасаду. Између осталог, овде се, сем славне историје
и политике, могу сазнати и све нијансе у укусима куване
каштрадине с раштаном и кртолом...
Мостарци, индивидуалисти по природи, седе свуда по
граду, али најчешће у кафеу хотела Метропол , ваљда због
тога што је некада директор био Херцеговац, покојни Шаре-
нац. Отмени по природи, господствени и уздржани, они уг-
лавном пију слађе кафе и баве се претресањем прошлости,
док им преко стола шуми невидљива Неретва, плавећи лица,
судбине и догађаје. Заљубљени у свој лепи камени град (који
као да стално носе скривен у цепу), мада избегли у Београд
још 1941, они као да су тек стигли са свог Рондоа. Више него
другима, њима се данас понавља тужна историја изгнанства.
Град који су некад напустили није више исти!
Донедавно, Мостарци су се делили, углавном, на две
групе: на оне који седе у хотелу Неретва и оне који више
воле Бристол , с друге стране реке. Седимо и сећамо се
мртвих...

66
 У Мостару је живео чувени акварелиста Карло Афан де
Ривера, који је дочекао дубоку старост, од скоро сто година.
Када је у деведесет и некој набавио апарат за слух и похва-
лио се мом покојном пријатељу, сликару Ици Вољевици,
најружнијем и најдуховитијем Мостарцу (који је за себе
тврдио да је рођен као лепа беба, али да су га заменили у по-
родилишту!), овај му рече:
"Карлето, сад ти је тон добар, али каква ти је слика?"
Сви се слажу у једном: стари Мостар, који је вековима
живео комшијски складно и лепо, повукао се дубоко у себе
пред преко ноћи обогаћеном халашом која, пуна немачких
марака, октана и оружја, осиљена осваја овај некада тако
господствен град.
Причали ми старији људи да је једнога дана почетком
овога века градоначелник Мостара, знаменити Мујага Кома-
дина, којег су волели и уважавали и Срби, и Хрвати, и Мус-
лимани, и Јевреји сефарди, седео прекрштених ногу а ла
турка на ћепенку свога исписника, сарача, одмах близу
старог моста и, као и сваког дана, мирно кафенисао, кад се
низ Кујунцилук сјури као без душе некакав човек и поче да
виче избезумљен од страха: "Затварајте чаршију! Иду мо-
старски пролетери!"
Прави народски човек, Мујага Комадина знао је свакога
Мостарца у главу. За време свог дугог управљања градом
подигао је и многа здања; између осталог, чувено купатило
"Бању" и десетак керамичким плочицама обложених ћени-
фа, по угледу на Беч и Пешту. За све то време никада^ није
чуо да у Мостару постоје некакви пролетери, па се, као и ос-
тали у чаршији, смртно преплашио од те тако чудне стране
речи. Пролетери! За тили час намакоше се капци на дућане,
а Кујунџилук опусти. Одозго се примицала галама и хала-
бука, а мало касније, вирећи кроз прорез на капку, Мујага
угледа како се у чаршију спушта гомила са заставама и
транспарентима. Шкиљећи на лево око, љут што му поква-
рише ћеиф, Мујага препознаде у првом реду, на челу баши-
бозука, хамале, шегрте, лиске, несвршене ђаке, бадаваџије и
луфтигузе, па му истог часа лакну:
"Отварај чаршију!" повика из свега гласа, излазећи пред
дућан. "Какви пролетери? То је мостарска фукара!"
Рођене Мостарце лако ћете препознати по томе што
печалбарећи по свету рано оседе од чежње за својим градом.
Ма где живели и ма како успели, они имају само један жи-
вотни план: да старост проведу у авлијама изнад зелене Не-

67
ретве, под расцветалим бехаром и да буду сахрањени на
старом православном гробљу изнад Мостара. Сада им је и та
нада ускраћена. Њихове баште, смокве, чемпреси, породи-
чне куће и гробнице постали су таоци једног злог времена.
"Дај ми једну повратну карту!" каже на шалтеру желез-
ничке станице један Мостарац, бежећи из родног града.
"Докле?" пита га службеница.
”Шта, докле? Довле!"

^ Пешак

За нас монтањаре, више но за Србијанце, важније је ко је

из какве породице него шта поседује.
Порекло је наша опсесија.
Када нас шаљу у свет без игде ичега, дају нам као пртљаг
само презиме - куку ономе ко га обрука! Боље му је да се
никада не враћа.
У нашим сивим, каменим брдима живе само две врсте по-
родица: добре и танке куће. Странац ће тешко приметити би-
ло какву разлику између њих. Често су оне танке куће, које
још називају тањежом и тањевином, имућније и богатије
стоком и покућством од оних добрих, јер углед је невидљив.
У једном писму Макијавели каже: "Највећи доказ мог
поштења је моје сиромаштво!”
Како се, дакле, зна која је добра, а која лоша кућа?
Будући да се стотинама година држе на оку, пролазећи
кроз разна искушења и невоље, кроз суше, ратове и пожаре,
људи из сиромашних брдских крајева добро знају како се ко
држао и колико је ко могао да издржи.
Постоје тако породице у којима је женска чељад склона
прељуби; куће укољица и прзница, лоповске фамилије и оне
које не умеју да сачувају ниједну тајну... Постоје куће које су
традиционално давале хајдуке и барјактаре, гусларске и све-
штеничке фамилије; породице које дају најчувенија причала
или најбоље и највештије резбаре...
Када се неко из добре куће ожени девојком из танке, нас-
таје права породична трагедија!
Запитаћете се, свакако, кога то данас занима у Београду.
Стижући у главни град и настањујући се у њему, ми са
собом доносимо и невидљиви пртљаг наших далеких пре-
дака. У почетку, док смо још млади, док гутамо енергију и
простор, и не примећујемо како бркати прађедови навијају

68
за нас однекуд са облака, чудећи се како смо брзо савладали
прву класу авиона, импресионизам, везивање чворова на
кравати и љубљење руку дамама, што им се од свега најма-
ње допада.
И ма колико се овај град разликовао од оних далеких
дивљих заселака, чија имена застрашују нежно урбано ухо -
Звијерина, Чемерно, Јадовно, Веље Дубоко - односи остају
исти; неко је из добре куће (оџаковић), а неко из танке...
Онај чији је чукундеда пре двеста година украо овцу, ма
колико се уздржавао од тога, украшће неки компјутерски
програм! У то можете да будете сигурни.
Онај чији је прађед "водао" бегу опанке око куће, а није
га преклао зубима, даће гарантовано интервју париском Ли-
берасиону, у којем ће испљувати сопствени народ, само да се
умили туђину и извуче какав мали ћар. То је јаче од њега, за-
то нека му буде просто!
Онај чији је чукундеда у јуну 1876. побегао из битке на
Вучјем Долу у Котор код Аустријанаца, данас с фамилијом и
покраденим парама бежи "Свисером" у Швајцарску. Не
треба га због тога кривити; од такве је лозе!
Онај чији је рођени деда променио веру и прешао у ис-
лам, промениће и партију, и домовину, и народ за мало за-
падног ситниша и послужитељско место.
Ако вам је прађед дизао буне и устанке, и несвесни себе и
тога шта чините, повешћете демонстрације за истину усред
Париза, Њујорка или Беча, града ћесарскога...
Када се гости жале на нељубазност црногорских келнера,
они не схватају да један Батричевић не може да служи неког
Смрдића из Вировитице. И отац и ђед и сви његови га прече
у томе. Можете ли да замислите Вукотиће и Пламенце на
рецепцији хотела како се клањају неком Словенцу, у чијој се
домовини сматра аристократом свако ко зна презиме свог
оца?
Уосталом, ми и немамо ништа друго сем добрих презиме-
на!
И за њих смо једино одговорни.
Због тога је Црна Гора, вероватно, једина земља на свету
где очеви подмићују војног референта да им на ратиште
пошаље сва три сина, а не само једног!
Запад то, нажалост, не може да схвати...
Он не разуме да су синови добрих кућа дужни да наставе
славу своје лозе, док је онима из такозваних танких кућа рат
једина прилика да својим фамилијама стекну најзад углед на

69
бојном пољу и уврсте се међу оџаковиће, макар изгинули сви
до једног.
И ево, усред Новог Београда, у суморним ољуштеним
солитерима изнад кржљавих паркића изгажених гумама
аутомобила, расту и гранају се породична стабла... Пензи-
онисани официри, професори и полицајци, пре смрти, на ку-
хињским столовима, с којих су претходно скинули столњаке,
цртају, најпре, корење - то су хајдуци, четовође, барјактари и
пастири (Јаков, Вук, Глигор, Митар, Крсто...) - монтањарски
родослов који се завршава гранчицама на којима израстају
кибернетичари, пилоти, писци, министри, трговци и кошар-
каши. Стабло је цртано на хартији за паковање, али гране не
могу да стану, па прелазе и на другу страну, а прави се за
најмилијег унука, оног који највише личи на деду и чије име
носи; нека зна из какве је куће!
И у сваком том родослову постоји прича о томе како је
неки давни предак заклао Турчина, па морао да побегне,
промени име и посед. Славу никада! Нешто мислим, и да је
свака монтањарска фамилија заиста убила само по два Тур-
чина, не бисмо били под њима читавих петсто година!
И тако, долази лагано раздобље када нас више не за-
пањују светска чуда... Сити смо димљених лососа куваних на
пари, острига и провансалских сосова, блиња с кавијаром и
омлета с тартуфима...
Чини нам се потпуно испразним пробање тек отвореног
вина из боце коју побожно држи шеф сале (пијуцнемо га
расејано, тек реда ради, мислећи - ко је икада вратио фла-
шу?), не видимо једни друге за столом од цвећа и свећа,
сервирано је увек више чаша него што је потребно - и тада
нам из села покојног оца родбина пошаље пакет са сувом
овчетином!
Кувамо је два дана и две ноћи с раштаном (кога је пре-
секао мраз да мало смекша) и кртолом, а наша зграда и
улица миришу на неуштројену јарчевину, коју смо секли
секиром, као да се пола Херцеговине преселило у овај тихи
београдски крај.
И гле, вођени њухом и носталгијом, пристижу монта-
њари; неко носи боцу лозоваче (тако нам неки и зову нову
државу: Обала лозоваче), а неко црно вино; седимо и ћутке
жваћемо тамно црвено месо и зелени раштан... Има ли веће
среће! То и није обична вечера, већ неми разговор с пре-
цима, који нас опет гледају са облака, облизујући брке над
таквом гозбом.

70
 ШЕСТА НЕДЕЉА

Без обзира на историју, липе миришу на Чубури.

Брига њих за одлуке Европске заједнице!
Историја се овде мења брже од годишњих доба.
Наша нова држава родила се усред Балканске олује, ко-
јом нам је запретио западни свет.
Балканској олуји супротставио се инаџијски пролетњи
ветар, звани - кошавац!
Западни свет није рачунао с прастаром српском особи-
ном, да се најбоље осећамо када смо сами против свих. Тај
кључни податак није био укуцан у свемоћни компјутер, који
одређује судбине народа и држава.
Толико држава против мале Србије и још мање Црне
Горе! Само смо то чекали па да се опет осетимо важним и
славним, као некада. Узгред, било нам је криво што против
нас нису позвали и Аустралију, Нови Зеланд и Јапан. Уоста-
лом, Јапан је имао највише права да буде против нас, јер, као
што је познато, Црна Гора с њим још није закључила мир,
после објаве рата 1905. када је стала на страну мајчице Руси-
је. Ја се дивим храбрости јапанских туриста на Црногорском
приморју; они и не сањају да могу постати ратни заробље-
ници.
Онда се поставило питање признавања нове државе...
Наравно, очекивали смо да ће то најпре учинити Амери-
ка, наша стара савезница у два последња рата. Уместо нас,
Америка је одмах признала Хрватску, која јој је објавила рат
1941. и још није с њом закључила мир! Можда у томе има и
неке логике - да би неко могао да склопи мир, мора најпре да
постане држава, макар при том личио на допола поједену
кифлу.

71
 Да није тужно, било би смешно то што нас не признаје ни
наша сусетка, леблебија република, која још тражи своје
име! Европа ју је признала и без имена - на вересију.
А многи Београђани се уплашили да ће у њиховом граду,
сада када смо се ујединили, бити још више Црногораца него
раније. Могу да их умирим; у Београду има исто толико
Црногораца колико и Београђана лети у Будви. Ту смо квит.
И тако, док чекамо да нас признају, осећам се као да
уопште не постојим...
А ко не признају они нас, нећемо ни ми њих! Наша љубав
није неисцрпна. И она може да се потроши.
А липе миришу на Чубури...
Испод крошњи жмиркају на треперавом светлу кафански
астали, прекривени дотрајалим црно-белим коцкастим стол-
њацима. У напуклим тањирима преостала ускршња јаја ку-
вана у боји од љуске црног лука. Хајде да се туцамо!

^ Понедељак

Постоји једна реч у коју стаје пола века нашег живота.

То је реч - најмањи заједнички садржатељ.
Реч фантом.
Нема.
Слушамо је од најмањих ногу.
Чујемо је у исто време кад и свету реч: мама!
Нема.
Та четири слова садрже читаву историју наше беде.
Када улазимо у трговину, ми не тражимо оно што нам
треба, већ питамо: има ли?
У пекари: има ли хлеба? У млекари: има ли млека? На
бензинској пумпи: има ли горива?
Нема.
Веровао сам да сам до краја истражио пустош та четири
слова и да ме више ништа не може изненадити, али, ево, сти-
гли смо до самог краја - улазимо у банке и питамо: има ли
пара?
Нема.
Покушавам да замислим Швајцарца којем у Нацибналној
банци у Женрви кажу да нема пара! Волео бих да му видим
израз лица у«часу када му се руши чцтав свет...
А нама, ништа! Огуглали смо на*реч нема.
"Када ћете добити паре? ”

72
 "Не досађујте, човече! Видите ли да радимо? Откуд зна-
мо када ћемо добити? Можда сутра поподне, можда у поне-
дељак..."
Хвалимо се једни другима како смо били срећне руке,
када у некој банци случајно добијемо свој новац и у томе не
видимо ништа чудно.
Нема се роји и размножава...
Нема - та страшна, дефинитивна реч, чија празнина зло-
кобно одјекује.
Да ли смо сви полудели?

■Ф* Ушорак

У мени се туку стари другари.

Једни на власти, други у опозицији.
Одрасли смо заједно. Ако изгубим једног од њих, изгуби-
ћу део биографије. Више ме нико неће памтити младог и лу-
дог.
У мојим пријатељима су моје године, успеси, падови, ста-
ре љубави, велика очекивања и наде.
До јуче смо били на истој страни. Сада су једни на једној,
други на другој. Ако приђем једнима, изгубићу друге.
Шта ћеш са оним издајником? - питају једни. Откуд ти с
оном барабом? - љуте се други.
Седнем ли пред кафаном с једнима, други престају да ми
се јављају.
После их видим заједно. Иду руку подруку и попреко ме
гледају. Ујединили се.
Више ништа не схватам. Ко год да дође на власт, опет ћу
бити у немилости.
Све чешће шетам сам. Бежим на реку и сатима гледам у
воду.
Али како стићи на Саву? Аутобуси су заустављени. За
такси немам пара, а њих нема ни у банци. Вежем патике и
кренем пешке низ Булевар. Кад тамо - митинг! Док прола-
зим, треба викати: "Живео", треба викати: "Доле", треба
звиждати, треба тапшати, треба урлати, а мени се ћути... Хо-
ћу на реку.
Прођем некако кроз митинг и кренем преко моста, кад
тамо - мост блокиран! Блокирале га младост и будућност у
супротном смеру, увек у супротном... Младост и будућност
вичу: "Живео" и вичу: "Доле", а мени се иде на реку.

73
 Дивим се младости и будућности, али ја живим од прош-
лосги. То ми је занат. Није присгојно да се прошлост меша с
младошћу и будућношћу; могла би је заразити иронијом и
искуством. Прошлост хоће на реку. Младост има будућност,
али кад је писац превалио пола века живећи уз вечно нема,
онда се лако може догодити да му лекар већ идуће године
забрани пушење, бело вино, женске и реку. Сваки дан је
драгоцен и непоновљив.
Шесте недеље блокаде резимирао сам свој положај:
Без динара сам, јер их банка нема.
Изгубио сам старе пријатеље - касно је да стичем нове.
Младости одавно немам, а будућност ми је потпуно неиз-
весна.
Чак и у овако малој земљи, не убрајају ме међу "најум-
није главе".
Ко би мене позвао за округли сто? Умрећу за кафанским
асталом, с главом на коцкастом столњаку и руком на
сланику.
Шапућем у себи Чезара Павезеа:
"Доћи ће смрт и имаће твоје очи..."
Отаџбина блокирана. Не могу у свет, а не могу ни старој
тетки Косари у село, на гробље, јер су сељаци тракторима
блокирали излазне путеве.
Сумњив сам младости и будућности, јер сам сед и јер
идем преко моста.
Сумњив сам полицији у панцир-прслуцима, јер мисли да
сам им професор који их хушка и квари.
Сумњив сам онима на митингу, јер не вичем "Живео!" и
"Доле!"
Сумњив сам и онима против којих је митинг, јер пролазим
Булеваром.
Хоћу на реку, а река све даља...
На моме месту сваки западњак би се убио.
А ја још живим.
За инат!

^ Чешвршак

Обишао сам многе земље и градове, али још нигде нисам

видео да неко, као у Београду, игра игру звану "убацивање
шибице у чашу ".

74
 То је, иначе, једини спорт којим сам се страшно бавио
читавог живота.
Пред Каленић стижу локални пијанци. Пошто најпре
испију покоје жестоко пиће ("клин се клином избија"), и
пређу на шприцере, они моле келнера да им склони све са
стола и скине столњак. То је знак да ће ускоро започети
чубурски шампионат у убацивању шибице у чашу.
Кафанска кошарка!
Шибица се убацује са ивице астала, а чаша је постављена
на средину, подједнако удаљена од свих играча.
Покојни Либеро Маркони је жмурећи убацивао шибицу у
чашу; био је апсолутни првак света у том спорту, којим се
може бавити само припит играч. Тада се постиже права зен-
-концентрација; играч се поистовећује с кутијом шибице у
лету и њеним циљем, звонцавим дном чаше.
Када шибица падне на дно, педесет поена. Стотину поена
добија онај коме се шибица задржи на ивици чаше. Онај ко
изгуби, плаћа следећу туру...
Невоља је у томе што има све мање шибица и све више
упаљача! Како убацивати "дипоне" или "зипо" у чашу?
Миришу липе на Чубури, лете шибице изнад стола, "бију
Срби, ал' бију и Турци!" а ми још непризнати славимо нову
државу.
Да нас случајно види неки светски државник, мислио би
да смо луди!
И не би се много преварио. Али светски државници не
залазе на Чубуру.

75
 СЕДМА НЕДЕЉА

Седме недеље блокаде сањао сам седам ноћи море.

Море је много лепше када се сања.
Америчка Шеста флота вратила се у Јадран. С њом су
упловили и ратни бродови свих европских велесила.
Предводи их победоносна италијанска флота, која није
добила ниједну поморску битку у историји.
С бродова се виде ћутљива црногорска и херцеговачка
брда.
У тим брдима моја браћа подмазују трофејне италијанске
карабине отете у последњем рату. Скинули су их с тавана
који миришу на покошено сено, ископали испод прагова умо-
тане у воштано платно.
Моја браћа се крсте пред иконом светог Јована.
Кад падне ноћ, Трипо Перов узима у руке гусле.
"Ој, крвави Вучји Доле, одувијек те Срби воле.
Срби воле, Турци памте, а и Швабе знају за те. .. "
Жедни пси завијају на месечини.
Све то улази у Централни компјутер преко Океана.
На екрану се појављују треперава зеленкаста слова:
ОНИ СУ ЛУДИ. ХОЋЕ ДА СЕ БРАНЕ. ПОВЕЋАН РИЗИК.
На конференцији за штампу портпаролу Уједињених на-
ција пишти пејџер на стомаку. Он се извињава присутнима и
чита поруку. У тој поруци се чује звук гусала, завијање паса
и види како Црногорци и Херцеговци облаче свечана одела,
како се опасују и крсте.
мСавет безбедности одустаје, засада, од војне интер-
венције против Србије и Црне Горе...м изјављује портпарол
новинарима жељним крви.

77
 Лето ми је упропашћено.
Како да лежим на малој Краљичиној плажи у Милочеру
када ми крстарице и носачи авиона заклањају Италију?
Одувек сам гледао према обали Леонарда да Винчија.
Тамо су ствари које волим и на којима сам васпитан.
Када би се ратни бродови мало размакли; само да видим
поново Леонардове Благовести , Фелинијев Амаркорд у
Риминију и СаЈЈе Сгесо у римској Уја Сопс1о*1, где сам често
гледао како Де Кирико доручкује кифлу и плаћа је потписом
на салвети.
Од грмљавине торпиљерки, не могу да чујем маестра
Паола Контеа.
Разапет од малих ногу између гусала и Вивалдија, због
ових бродова који ми блокирају рођену обалу прихватам се
гусала.
Адио, Бокерини! Помоз' бог, јунаци!
"Зло говече, јуне довијека!”
Није ми ђед певао на Сан Рему него у Видуши, и то песме
Радована Бећировића, покој му души!
Док уједињена светска ратна флота затвара обруч око
питомих црногорских плажа, у Београду се сматра да се
можемо извући ако најумније главе седну за Округли сто.
Невоља је у томе што би тај Округли сто морао да буде
велики као стадион на Маракани, па опет за њега не би мо-
гли да седну сви који сматрају да су најумније главе у Србији.
Која би то гужва била! Која свађа!
И кад Србин сам зна да није најумнија глава, жена му
сикће да је бољи од осталих, а мајка тврди да је најпаметнији
на свету. Ако неће да се гура због себе, мора због њих, да их
не разочара.
Па, за све нас од најмањих ногу говоре да смо најпамет-
нији, само да смо мало несташни или лењи.
Седме недеље блокаде, пошто сам се уверио да сам жив,
уштинувши се за ногу, почео сам да размишљам о томе како
су ме читавог живота кажњавали.
Најпре су нас тукли најближи, родитељи, а ко их није
имао, била га је бака.
Онда су нас кажњавали учитељи, терали у ћошак и у ма-
гарећу клупу.
После су нас кажњавали укорима, од разредног стареши-
не и директора гимназије, све до оног најтежег, пред искљу-
чење.

78
 На факултетима су нас кажњавали губитком године; де-
војке нам нису дозвољавале да их пољубимо Ифилмски”,
нити да им држимо мало руку под џемпером; жене су нас
кажњавале ћутањем пуним претње и прекора, а комунисги
су нас стављали на црне листе...
У кажњеничком пуку у Винковцима, казнили су ме са де-
сет дана затвора због тога што сам, враћајући се пред зору у
касарну на Вашаришту, у једином градском таксију забо-
равио опасач и капу на којој је усред мрака сјала звезда пе-
токрака.
Тада сам схватио суштину блокаде! Док сам свакога јутра
по казни чистио снег на писти великој као омањи аеродром,
обрнуо сам ствари наопачке; бодљикаве жице и стражари
нису били ту да би ме одвојили од света и слободе, већ да
спрече досадне госте да ме посећују и узнемиравају у стра-
жари где сам спавао на прашњавим струњачама.
Ако је ова блокада имало добра, онда је то због тога што
спречава моје најдосадније познанике из Америке и Европе
да долазе у Београд, где морам да их водим на вечере и
одговарам на глупа питања.
Како је дивно живети без туриста!
Човеку је, ипак, најтеже када је кажњен сам, а осталима
иде добро.
Ове године, кажњен је читав један народ. Ми, који смо
сами-самцијати издржали многе казне, већ одавно навикли
на кажњавање и пркос, више се не осећамо усамљени.
Имамо с ким да поделимо муку...
Дунав - тај стари кријумчар и шверцер, заверенички мут-
но протиче кроз блокаду. А на Дунаву страни шлепови - ми
њима ракију, они нама нафту.
Седме недеље блокаде нестало вискија, па пређосмо на
мученицу.
' Није важно шта човек пије", каже ми пријатељ, ”већ у
кога гледа док пије!”
Видим обалу...

Понедељак

Догодило се да сам се једанпут изгубио у неком великом

супермаркету...

79
 Морам да кажем да сам врло кратковид. Због тога ме,
вероватно, и нису позвали у последњи рат. Могао бих,
наиме, кад запуцам, да најпре побијем неке наше!
Одједанпут нисам знао где се налазим - у Бриселу, Жене-
ви, Паризу или Риму?
Лутао сам беспомоћно међу гондолама. Вина су се нала-
зила на истим местима као и у било ком другом западном
граду.
Осамдесет врста сирева - од француског "камамбера”,
преко италијанског "пармезана", до швајцарског, оног с ру-
пама...
Избројао сам четрнаест врста хлеба, од дијеталног до
сељачког, печеног са сусамом.
Касе су биле исте, електронске, пискавог звука. И про-
давачице. И људи који су куповали. И мантованијевска гума
за жвакање од синтетичке музике.
Изађох напоље, на улицу. Била је то Женева.
Тада сам схватио да западни свет поново гради Вавилон-
ску кулу!
У сваком европском хотелу покрај узглавља, одмах поред
телефонског именика, стоји Библија.
Штета што је нико не чита!
”... И Вавилон, урес царствима и дика слави Халдејској,
биће као Содом и Гомор кад их Бог затре.” (Књт а пророка
Исаије, глава XIII).
"Послије рекоше: хајде да саградимо град и кулу којој ће
врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо раси-
јали по свијету.
И Господ сиђе да види град и кулу што зидаху синови
човечији.
И рече Господ: 'Гле, народ један и један језик у свијех, и
то почеше градити и неће им сметати ништа да не ураде што
су наумили.
Хајде да сиђемо и да им пометемо језик, да не разумију
један другога што говоре.'
Тако их Господ расу оданде по свој земљи, те не сазидаше
града." (Прва књиГа Мојсијева, глава XI).
Данашњи свет, заиста, све више личи на џиновску вави-
лонску самопослугу!
Ко не жели да по сниженој цени буде распродат, биће
строго кажњен. Уместо бифтека, зацврчаће спржено месо.
Срушиће се у прах и пепео до јуче чудесни градови, који
су се дрзнули да уместо супермаркета имају идиличне пијаце
под ведрим небом.

80
 I

•^ВоДа/Ссгџс^*
 Док сам разгледао оне сиреве у супермаркету, схватих да
се млади чачански сир уопште не може паковати! Човек га
проба на лицу места, из лонца, с врха ножа... (И кад пробамо
сир, оштрица нам је под грлом. Такав смо народ.)
"'Оћеш ли млађи или старији?” пита нас сељак.
Ко је икада пробао било шта у западној самопослузи?
Тамо је чак и зелена салата у целофану!
Можда је у томе тајна због чега нас толико мрзе?
Не дамо се паковати.
Што је најстрашније, у тој мржњи нема ничег личног. Све
су то, заправо, фини, лепо васпитани људи.
Они, такође, не знају тачно где се налазе.
Ако су у питању људска права - онда се овај град зове
Хелсинки. Ако смо ту због Европске заједнице, онда смо у
Бриселу. Када се ради о Уједињеним нацијама, биће да је ово
Женева? Фино. Преко викенда ћемо скокнути на скијање до
Шамонија! За то време изгинуће нека деца у Сарајеву.
Из Брисела се брзо стиже до Кнока на остриге "зеланд".
Мој оптимизам умире на сарајевској Главној улици, која
је некад била Корзо...
Састају се у истим замковима, истим "Хилтонима", истим
свечаним дворанама. Мењају се само врсте минералне воде;
"Перије" или "Сан Пелегрино".
Њима је, наравно, жао тих несрећних градова и људских
жртава (и они имају децу), али морају да рашчисте терен за
темеље на којима ће бити подигнута вавилонска самопос-
луга, чији ће врхови дотаћи небо.
Но, неће се они борити тамо, има довољно других који
чезну да се бију и изравнају неке старе рачуне. Ако је
потребно, употребиће чак и џихад, мада су хришћани. Про-
јектанти су им одредили рок за почетак градње, када и пос-
ледња стара богомоља предвавилонског света мора да буде
уклоњена. Читаву ту ствар надгледаће њихови професиона-
лни представници - бели голубови с маслиновим гранчицама.
Они уопште не схватају због чега се ти народи буне?
Онај ко то заслужи, добиће, такође, своје место на некој
алуминијумској гондоли. Засада, не најважније, наравно, али
можда бисте за почетак могли да продајете суве шљиве као
почетком века, фудбалере, море и ваше жене?
Вечерао сам неколико пута с утицајним људима у хотелу
Ричмонд на обали Женевског језера.
Највише их чуди што ми Срби непрестано помињемо ис-
торију.

82
 Па, то је прошлост! Кога данас интересује ко је први до-
шао негде у средњем веку?
Европа се не обазире на садашњосг. Она је сва окренута
будућности... Подиже се вавилонски супермаркет! Још само
мало и додирнуће небо!
А онда ће се затрести земља Месопотамија, излиће се
мутне воде реке Еуфрат на чијим су обалама Сумери поку-
шали да уреде свет против Божије воље. Догодило се то у
двадесет четвртом веку пре нове ере.
Пре неколико година седео сам на разрушеним темељима
вавилонске куле. Све што је остало од ње личило је на
остатке какве прашњаве циглане. Увече сам се од туге
напио у багдадском хотелу Вавилон.
Та стара прича може да се прочита у Библији, која, као
што рекох, у сваком хотелу лежи покрај узглавља. Али они
који одлучују о нашим судбинама не читају Свето писмо,
него телефонски именик.
Они покушавају да подигну свој грандиозни супермаркет
на земљи која се надима, дише и таласа, јер су под њом не-
упокојени мртваци. Та земља није на продају!
Круни се тек исклесано камење, осипају се цигле, топи
бетон. Падају европски министри, гори благословена земља
Калифорнија, чијим смо се благосгањем заклињали; пуцају и
ломе се стакла излога срећног и охолог града Берлина,
поново се кољу Турци и Курди, пролазе лепим европским
градовима деца - живи мртваци с хероином у жилама, хара
СИДА...
Господо, зар не би било боље да на време одустанете од
градње новог светског поретка?

^ Ушорак

За разлику од Београда који нема пара, Женева нема

душу.
Не знам шта је горе.
Размишљам о томе, пред кафаном С1етапсе у старом
граду, за столом за којим је тридесетак година дочекивао
фајронте мој велики земљак, песник Јован Дучић, и читам
његова писма из Женеве:
мСтранац није овде ни противник, ни савезник, ни једно-
мишљеник, ни разномишљеник, он је муштерија и кирајџија.
Никакви осећаји не постоје у том сусрету него измена хлад-

83
них речи, недељних рачуна, добро проверене монете. Све је
овде срачунато и узакоњено само с обзиром на ситну срећу
малог човека, тако да кад одавде гледате на историју, изгле-
да вам да су велики подвизи само лудачке авантуре, а велике
намере само махнита пустоловства..."
Страх ме је да ћу заборавити да се смејем. Швајцарци ме
гледају помало са страхом, као лошег ђака који је запалио
школу.
Долазим из земље у којој је хаос.
Како објаснити да у хаосу има више живота него у седам
векова швајцарске конфедерације, која се овде управо про-
славља у потпуној тишини, паљењем свећа, као да је, не дај
боже, неко умро.
Наручујем нову кафу и отварам ново Дучићево писмо:
"Никад ни у једном од ових ситих и срећних градова није
се родила ни једна уметност, и на овим небеским језерима
није зачета ни једна легенда, ни једно предање. У овој земљи
Бог седи на престолу од леда..."
Шетам око Волтеровог замка у Шамбесију:
"Овде се све срачуна и овде се нико не засмеје!” писао је
крезуби мудрац.
У подне у Сктапсе стижу наши.
Главе им у Женеви - срца у Београду.
П ојпшшко стара два дана и осећање да ћу ум р ети од
д оса д е...
Ово је земља блиставо чистих аутомобила.
Вода за брисаче је, у ствари, нежан шампон, бољи од оног
којим ми перемо косу.
Како чезнем да некоме на шофершајбни напишем прстом
по прашини: ОПЕРИМ Е ИДИЈОТЕ!
Када је воз између Женеве и Лозане закаснио с поласком
три минута, глас из звучника на перону извинио се на три
језика.
Због воза који је у Београду каснио три сата, попили смо
три литре вина.
Када сам бацио опушак у Рону, мост се умало није сру-
шио од запрепашћења.
Отишао сам да спасем душу на женевски бувљак, веру-
јући да ћу тамо пронаћи бар мало хаоса за којим сам чезнуо.
Али ова швајцарска бувља пијаца више личи на неку сређену
и уредну продавницу реткости, него на место где један град
повраћа своју дотрајалу утробу.
Рамови су овде скупљи од слика, а време од часовника.

84
 И да се случајно продаје овде, Швајцарци никада не би
препознали неког изгубљеног Ван Гога, пре него што га
угледају на аукцији у Сотбију.
Неки нови Ван Гог, окружен својим ремек-делима, могао
би мирно да пред њима одсече нос, а да у њему не виде
генија.

Они су, наиме, научени да Ван Гог мора да одсече уво!

Недавно је један богати колекционар обзнанио да жели
да буде сахрањен са два најдража Ван Гогова платна из своје
колекције. Овде је избила велика полемика око тога има ли
на то право?
Нико није приметио да је то, у ствари, суштинско питање
живљења.

-Ф Среда

Има нешто проклето у нама! Чим напустимо Београд (у

којем нам, иначе, обично све смета), истог часа почиње да
нам недостаје.
Зажелимо се, ваљда, своје беде.
У швајцарском рају тражимо длаку у јајету.
Дуримо се, оговарамо и закерамо...
Загорчавамо живот својим домаћинима, да покажемо ка-
ко нисмо импресионирани њиховим благостањем.
Не дамо се ми да нас збуни бели свет!
Погледај, месо купују на сто грама, а не као ми хајдуци -
на полутке!
Истина, парадајз им је лепши и већи од нашег, али нема
укуса. Наш квргав, никакав, а једеш га самог, као јабуку!

85
 Краставце једу неољуштене. Салату служе незачињену, а
не знамо како се на њиховом каже - карафиндл!
Нема шта, паприке су им два пута веће од наших и нема
ниједне натруле, али нису за пуњење. Дебеле су и некако
воденасте.
Сиреви им плесниви. Нарочито рокфор.
Јоргован им не мирише.
А ни овдашњи Срби нису као обични Срби! Ђурђевдан
шестог маја пао у понедељак, а они га славе тек дванаестог,
у недељу, јер тада не раде. Ђурђевдан је Ђурђевдан! Не чека
он викенд да се прославља. Ваљда је српска слава старија од
швајцарског викенда!
Станујемо код богатих рођака, али шта им вреди богат-
ство кад немају кад да га троше? Узгред, деца им не знају ни
речи српски! Швајцаркиње их узеле под своје.
Једна кева, тако, дошла у Лозану у госте код ћерке удате
за Швајцарца, па да их обрадује, да и они једном поједу
нешто поштено, завила тридесетак сармица (јагњеће мара-
мице, за сваки случај, донела из Београда), а они из учтиво-
сти размрљавили једва по једну. Ћерка се уби преводећи
унуцима о каквом се то националном чуду ради. Џаба. Ос-
тале силне сарме. Кева их три дана сама јела да се не баце.
Грехота је.
После ручка пију кафу у салону, као да су сами себи у
гостима, а не у кухињи где је најслађе.
Дошло јој да мало гледа у шољу, па је преврнула у тацну
да се оцеди, кад оно, шоља потпуно чиста, без соца! Нема у
њој ни радости у кући, ни очекиваног добитка, ни црнома-
њастог униформисаног лица, ни љубави, ни плавуше која
ради о глави; не стоје у њој ни сузе, ни пут - ничег нема у
швајцарској шољи. Празна. Каква им кафа, такав им живот!
Често сам се питао: зашто у Швајцарској живи толико
Срба?
Сад знам.
Када су тамо одлазили, нису куповали повратну карту.
Ја, јесам.

Чешвршак

После безброј снимљених филмова и светске славе, умо-

ран од живота, Чарли Чаплин се повукао у Швајцарску да

86
тамо умре. Настанио се у једном малом селу изнад града
Вевеја и ту проживео последње године.
Они који добро познају Чаплиново дело приметили су,
сигурно, да је вечити сан ове мале, изгладнеле скитнице го-
тово у сваком филму - печено пиле! Или му га краду таман
кад се припрема да откине батак, или га он неком краде, или
са чежњом гледа са улице кроз излог ресгорана како други
једу печену пилетину... У његовом чувеном филму Потера
за златом , док у завејаној колиби на Аљасци жваће стару
скувану цокулу, привиђа му се печена кокошка...
Изгледа да машта овога генија, који се толико намучио и
нагладовао у животу, није стигла даље од печеног пилета
(које се данас окреће у свакој самопослузи као последње
јело), чак и онда када је себи могао да приушти све на свету.
Остаје само тајна да ли је више волео крилца, батаке или
бело месо.
У близини Чарлијеве куће, у срцу планинског села Сент
Сафарин, налази се крчма која ради још од 1750. године -
АиУег^е <1е ГопЈе. Село је смештено између педантно обрађе-
них винограда и Леманског језера, има тескобан трг са су-
морном црквом без икаквих украса, слика и скулптура и
једну јавну чесму из које тече хладна планинска вода. Крчма
се састоји из две просторије: у првој је стари дрвени шанк за
којим пијуцкају мештани - виноградари; а у другој неколико
храстових столова и велики камин с ватром од осушеног ко-
рења винове лозе.
Чаплин је овде, кажу, долазио сваке друге вечери и седео
за столом најближем пилићима који су се окретали на
ражњу док не буду реш испечени. Породица која води ову
крчму пуне двеста четрдесет и две године није ничим обе-
лежила да је Чаплин ту икада боравио, као да се држи старог
швајцарског начела да они нису ту ради Чаплина, него је он
ту због њихових изванредних пилића!
Пилићи су, иначе, сасвим обични, сељачки; они што се са-
ми хране чепркајући по дворишту и чије се месо теже кида
под зубима него код вештачки храњених, оних који никада
нису угледали светлост родног ђубришта; припремају се јед-
ноставно, само с миришљавом травом званом "естрагон", а
служе се искључиво с рестованим кромпиром.
У крчми АиГ>ег%е Ле ГопДе открио сам, потпуно случајно,
велику мистерију славе и њен крајњи циљ - једно тихо место
у брдима и крчму у којој ничије име ништа не значи; печено

87
пиле које човек најзад може да поједе на миру... Верујем да
је Чарли умро срећан и коначно сит пилетине.
Неколико година после његове смрти, мој пријатељ, ре-
жисер Пуриша Ђорђевић, упао је ненајављен на Чарлијево
имање и видео како баштован шиша траву.
”Благо вама!" казао је. ”Ви сте много пута разговарали
са Чаплином!"
"Никада у животу!" рекао је баштован.
"Због чега?" запањио се Пурке.
"Чаплин није знао француски", одговорио је старац и
наставио да шиша травњак.
Размишљајући о Чарлијевом пилету, утврдио сам да сва-
ко од нас носи у себи неку давну, незајажљиву глад за неким
јелом које му је дуго било недостижно и ускраћено... Код
некога то су и дан-данас шампите из посластичарнице на
железничкој станици из времена када је без ичега долазио да
осваја Београд, код неког сањани сутлијаш из експрес ре-
сторана Руски цар, чварци из Дивчибара или ћевапчићи у
сомуну с неке давне екскурзије.
После много знаменитих посластичарница по свету, тор-
ти, купова, чоколадних мусова и колача, за мене, на пример,
још увек је највећа посластица, права свечаносг, готово прва
награда - кутија најјефтинијих "наполитанки" (пре рата су се
звале "адриа-кекс"), што се круне у прах и пепео чим их од-
мотате из станиола. То су недостижне "наполитанке" из вој-
ничке кантине у винковачком гарнизону 1962 ("наполитан-
ке" и млако пиво), што су тајанствено светлуцале у мутној
витрини међу пет тврдо куваних јаја и сардина "Деламарис"
Изола.
Но, вратимо се у Швајцарску, после овог малог
чезнутљивог излета у заборављене укусе! Појео сам, дакле,
Чарлијево пиле за његовим асталом. Није било ништа укус-
није од оног сељачког које се купује на Каленића пијаци и
пече у рерни с кромпиром из Ивањице. Штавише, садржај
тог пилета није био тако богат као што је код нас; недоста-
јала је џигерица, није било бупца и ножица за супу!
Једанпут ме је наш чувени кулинар Стево Карапанџа,
када се после годину дана вратио са специјализације у лон-
донском хотелу Савој, позвао на свечани ручак у своје родно
село. Возећи се тамо, очекивао сам, наравно, права гастро-
номска чуда, плашећи се унапред хоћу ли разумети њихове
декадентне укусе. Најзад, Карапанџа је био прави гастро-
номски геније - легендарни шеф кухиње загребачког Ин-
Iиерконитнеитала!

89
 Када смо стигли, упознао ме је с редоследом јела.
Предјело: хватање пилета по дворишту, с бацањем на зе-
мљу и сено. Затим, сечење главе на пању секиром, шурење и
чупкање заосталог паперја. Главна јела: чорба од пилеће
ситнежи, поховано пиле и пире-кромпир! Дезерт: штрудла од
јабука... Он, који је стигао до врхунца кулинарског умећа,
сматрао је, као и Чаплин, да су најједноставнија јела (она
која нам је справљала бака) најбоља на свету!
Ви, који ове недеље за ручак имате једно такво пиле, и
поред свега што нам се дешава, и не сањате колико сте
срећни што сте, скративши мукотрпни пут славе, стигли
пречицом до Чарлијевог сна.
Знам за јадац!
Седме недеље блокаде певушио сам стари шлагер:
”Чарли воли Гшле
а откуд знаШу Мшге,
да Чарли воли Гшле
па то је јасна ствар ! "

4- Субоша

Лето је зрело оне недеље када на Каленића пијаци изра-

сту котрљава брда лубеница и када, најзад, свако може да их
купи.
Нема ништа тужније од усамљене кришке лубенице на
тањиру неког отменог ресторана. Тек тада осећамо колико
нам недостају остали; они које смо погубили у животу...
Недостаје црвено-бела коцкаста мушема с расеченим
траговима ножа за хлеб. (Вечита реченица наше младости:
"Пази како сечеш! Исећи ћеш мушему.")
Како јести лубеницу сребрним прибором за јело пред
очима туђих људи? Она се гризе, док рукама држимо
кришку, а слатки сок нам се цеди низ браду.
На крају, када је оглодана до зелене коре, кева сунђером
збрише с мушеме трагове зрелог лета, па се на њеној цакле-
ћој површини служи прва јесења кафа...
Када ми у отменим кућама на Западу после вечере понуде
воће, никада не узимам лубеницу, већ грожђе. Тамо су лубе-
нице толико фине да црне семенке од досаде саме од себе
искачу из кришки.
Ако узмем кришку у руку, на наш стари, мљацкави
начин, и почнем да је срчем и цокћем - шта ће рећи Запад?

90
 Откако знам за себе сви се питају шта ће рећи Запад.
Писац пише роман, а мисли хоће ли се допасти Галимару.
Сликар је пред платном - шта ће рећи њујоршки дилери?
Певач извлачи високо Се - хоће ли га позвати у Миланску
скалу?
Док вежба скале у нижој музичкој, мали пијаниста већ
ослушкује аплаузе у Карнеги холу!
Шта ће рећи Запад?
Лето је. Рат је. Лешеви плове Дунавом и Савом...
Шта ће рећи Запад?
Када нас кољу, не треба да урламо - шта ће рећи Запад?
Ипак, најнепријатније је нашима који су успели тамо, на
Западу.
Таман су се лепо уклопили, таман савладали акценат и да
не једу рукама лубеницу, таман их примили као да су тамо
рођени, кад у старој домовини опет пуцњава! Шта ће рећи
Запад?
Нико се не пита шта ће рећи остарела тетка која је ос-
тала удовица са деветнаест година (никада се није поново
удавала) и која до дана данашњег није скидала црнину.
Читавог лета разговарам с нашима који су успели тамо,
на Западу. Пребацују нам да ништа не предузимамо како би-
смо Запад упознали са истином.
Као да Запад и без нас не зна истину? Као да нас је напао
Исток, а не Запад?
Уосталом, много ми је важније шта би данас, да га није
убио Запад, рекао мој покојни деда? Док смо се за време окупа-
ције питали шта ће рећи Запад, баш на Ускрс 1944, Запад је
из чиста мира слупао Београд бомбама. Западне градове, на-
равно, није дирао.
Запад је таксиметар. Запад је сат за паркирање. Запад је
џубокс. Колико убациш пара, толико добијеш истине и при-
јатељства!
А Срби још увек верују у бајке у којима истина, без пла-
ћања, на крају увек победи.
Да изгубе ту прастару веру, изгубили би сами себе; да
пристану да истину плаћају ситнишем, победа им не би била
слатка. Ко то не зна, тај не зна ништа.
Баш ме брига шта ће рећи Запад!
Западна истина је увек истина онога ко на крају победи.
Друге истине Запад нема.
Ето о чему мислим ове недеље док вучем кући претешку
лубеницу питајући се какво ли јој је срце.

91
 ОСМА НЕДЕЉА

Више не одговарам на писма. Уживео сам се у блокаду.

Прекинуо све везе са светом. Баш ме брига. Ко је остао из-
ван овог обруча - остао је. Ко је унутра - унутра је. Блокаду
сматрам личном увредом. Свака топовска цев окренута пре-
ма Србији и Црној Гори уперена је у мене лично. Осећам се
као робијаш којег су издали пријатељи и допустили да га
попут бесног пса ограде од света да не би кога ујео за ногу.
Приметио сам да су Срби једини народ који се свађа с те-
левизором! У нормалном свету тај апарат је споредна ствар
на коју се с времена на време баци узгредан поглед, као на
телефон или фрижидер. На Западу телевизију гледају дома-
ћице пре подне док кувају ручак. Када се врате кући с посла,
мушкарци баце поглед-два, уз пиће, док вечера не буде изне-
сена на сто...
Само се у Београду вечерњи Дневник очекује као смртна
пресуда или глас о помиловању. За Србе, телевизор је смрт-
ни непријатељ, домаћи издајник или најближи савезник.
Понекад, тако, посетим остареле комшије у старом крају,
у Церској, на Чубури. Још познајем тајне пролазе кроз сено-
вита дворишта; знам у чијој башти рађају прве шљиве и где
држе мПази оштар пас!” Орловића Павла - улица у којој су
некада давно свирали Цигани по двориштима, а њихове лепе
кћери играле у свиленим димијама... Шуматовачка, са шта-
лама за џиновске коње ”штајерце", који су вукли шпедитере.
Табле леда за ајс-касне и шкрипави звуци виолине из ниже
музичке школе у којој сам догурао до Чернијевих вежби за
леву руку, а затим побегао у живот за обе руке. На тим ули-
цама пикали смо по читав дан крпењачу, а да не прође ни
један једини аутомобил.

92
 Купујем на углу двеста грама кафе и кило шећера у ко-
цкама, па улазим у добро познато двориште. У дну још стоји
склепани голубарник, из којег су, превртљиви као младост,
одавно одлепршали голубови-превртачи.
Кухиња иста као некад. Кум Коста, који већ годинама не
одлази у чубурске кафане, јер му то не дозвољава мала
пензија железничара, мезети бели сир и умаче окрајак у сок
од парадајза. Пред њим, баш као некада, боца меке ракије,
она од мутног стакла са шарама, једина преостала од пред-
ратног сервиса. Кума изнад шпорета пече приганице и шири
руке: ”Ниси требао", каже примајући поклон. За столом још
један старац, избеглица из Босне. Откако их памтим, кућа
им је била увек пуна бескућника, бегунаца и даљих рођака.
И све се то негде смести и све то буде нахрањено и закрп-
љено на куминој легендарној "сингер" машини, на којој је
подигла, отхранила и ишколовала и своју и туђу децу, данас
расуту по туђини. Седимо и ћутимо, чекајући телевизијски
Дневник са црно-белог апарата, који стоји на креденцу као
Марсовац.
Тачно у пола осам, после грмљавине шпице, у сиротињ-
ску чубурску кухињу слећу специјални авиони из којих, ма-
шући рукама, почињу да излазе неки странци; рукују се, дају
изјаве и некуда одлазе...
На мутној слици препознајем неуротичног лорда Каринг-
тона, који захтева мировну конференцију о Косову, ужурбан
попут трговачког путника.
"Ма, ко си, бре, ти?” упире прстом у лорда кум Коста.
иКо си ти?и
Ко си ти? Суштинско питање идентитета? Има ли једно-
ставнијег, а убитачнијег питања?
Да га случајно чује, и сам лорд Карингтон би се, верова-
тно, збунио и не би умео да одговори на њега. Стварно, ко
је? Откуд се појавио у животу овог чубурског дворишта? Ко
га је позвао? Шта ради код нас?
иЈуче је потегао штап на оног енглеског министра...” жа-
ли се кума Ружица. иЈедва спасох телевизор!”
иНа Дагласа Херда?и питам.
иЈест', на њега; на оног с наочарима...”
иКо је он, бре?и
Избеглица Босанац узима мрвицу сира и испија чашу:
иЈа добра вакта ко образа нема!и каже намрштивши се.
Зове се Хакија, а Костин је побратим још из војске. Не
зна шта ће с крупним рукама навиклим да читавог живота

93
 раде. Све му је остало у Босни, и обућарска радња, алат и
кућа, све... Повремено само уздахне и изговори оно тешко и
мукло босанско "ја!” у којем има и муке и филозофског ми-
рења са животом који је кренуо низа страну. "Ја!” Требало
би написати студију о том прастаром звуку у који је сабијено
трпљење векова, о том уздаху што се наслеђује с колена на
колено.
"Сваких пола вијека", записао је један мудрац, "глупи
проговоре, паметни зашуте, а фукара се обогати!"
"А прекјуче пљунуо Мока!" жали се кума. "И напао рус-
ког министра да је издао православце..."
Кум је и не чује. Улеће усред скупштинске дебате и раз-
гони штапом посланике на све стране. Неког опаучи, а не-
ког, богами, и потапше; упада у реч и набраја једноме у ко-
лико је већ влада био и колико режима служио и преживео...
Смењује генерале, покреће авијацију, свети се за мртве, али
у највећем бесу Муслимане не помиње, из деликатности,
због свога госта Хакије.
Ко би могао и посмислити да се у овом чубурском соби-
чку води тако жестока битка, пуна буке и беса?
"Ко си, бре, ти?"
У том кратком, једноставном питању садржана је предуга
историја типично београдског презирања хијерархије. Овде
је свако нико ако не заслужује да стварно буде Неко и да му
то без икакве присиле признају ове чубурске потлеушице,
над чијим се напуклим цреповима и ћерамидом обраслом ма-
ховином сламала историја и пуцала царства...
Ко зна? Можда због тога и нисмо баш омиљени у свету
овог лета? Досадило људима да избегавају одговор на пита-
ње:
"Ко си, бре, ти?"

Чешвршак

Кад год наиђу опасна и тешка времена, шајкаче поново

уђу у моду.
Шешири, качкети и француске капе тада на извесно вре-
ме потону у заборав.
Шајкача, која је у миру свакодневни, незаобилазни део
народне ношње, једина је капа на свету која се у ратно доба
преко ноћи претвара у обавезни део униформе.

94
/14° ■
 Због тога Срби, и у време мира, увек делују као да су по-
мало у рату!
Ма колико био паметан и обавештен, странац, који не
познаје порекло и суштину шајкаче, никада неће разумети
Србе.
Шајкача је, наиме, много више од обичне капе; она је
облик пркоса, храбрости, нежности и ината. Већ неколико
векова она штити српске главе од природних непогода и рат-
них пораза, представљајући свету везу с прошлошћу - спону
са животом.
Каква је то капа најбоље сведочи то што се шајкача ни-
коме на свету не скида, сем Господу Богу у цркви! С њом се
једе и ради, а када се човеку приспава, тада се намакне на ли-
це да штити од досадних мува и прави вештачку ноћ.
Она потиче из петнаестог века, када су је носили шај-
каши на својим чуновима на весла, оштрих гвоздених кљу-
нова, који су по Дунаву и Тиси ратовали све до деветнаестог
века с Турцима, пресрећући њихове лађе. Мада шајак - чоја
домаће израде, слична сукну, потиче од турске речи, на рус-
ком чајка значи галеб, па шајкача представља, у ствари, сти-
лизован облик ове најпоетичније птице.
"Ој, богати, шајка птицо!" пева наш народ...
Ниједна капа на свету није као шајкача у стању да већ на
први поглед открије карактер и расположење онога ко је
носи на глави! Натучена на обрве, као на чувеној ратној фо-
тографији Извиђач , шајкача је знак опреза и опасности, а
открива и преку нарав свога власника.
Накривљена на једно уво, одаје његово бећарско распо-
ложење, склоносг пићу и лумповању, спремност да се пре-
пусти претераним осећањима, обести и дерту.
Забаци ли је власник на потиљак, ето скривеног кабада-
хије или човека у недоумици, који се спрема да обави неки
претежак посао.
Превелика шајкача, која пада на клемпаве уши, говори о
небризи власника, који је дигао руке од себе, о мирењу с не-
маштином и наилазећом бедом.
Бож е, каквих ли све шајкача нема у Србији! Изгужваних,
ознојених, улепљених, избледелих од киша и ветрова, жеге и
снега; нових-новцијатих (које се носе на слављима или из
пркоса), дрчних и усправљених, што на главама стоје изази-
вачки, и оних скљоканих од туге и жалости, које покривају
главу попут слетеле утучене птице уморних, сивих крила...

96
 У шајкачи се носе тек излежена јаја и обране крушке за
госте из града.
Шајкачом се, кад нема ничег другог, захвата вода са из-
вора.
Шајкачом се брише зној са чела на њиви.
За њу се затакне дуго очекивано писмо од сина из војске,
да види читаво село! И позив за суд.
У ту капу с дуплим странама, које се зими спуштају преко
ушију, лети се задене цвет или одложи добијена цигара (за
после).
У време рата, зна се, у шајкачи мора да стоје игла и смо-
так конца, ако случајно отпадне дугме од шињела.
Куда ће купљени лоз него у шајкачу?
Кад лумпујемо, за шајкачу затичемо крупне новчанице
драгачевским трубачима!
И убацујемо у њу који динар просјаку пред црквом.
Шајкача је, иначе, најтрпељивија капа на кугли
земаљској; она мирно подноси и друге капе, које јој раде о
глави коју покрива.
Ма какве јој значке качили - кокарде, мртвачке главе или
петокраке, она је, ипак, најлепша када је без икаквих ознака.
То је због тога што је шајкача много старија од политике.
И мудрија. И дуговечнија. Трајнија...
Не слаже се уз грађанско одело и не иде добро уз нао-
чаре.
Тужно ју је видети у излогу продавнице сувенира. Она је
више за вашаре.
Пола века шајкача је стрпљиво подносила терор
ушиљених "титовки”, чији је облик преузет из туђих армија
и полиције. Те капе су толико неприродне и тако ружно сто-
је на главама да их војници, чим им се за то укаже прилика,
скидају с глава да им не кваре косу и задевају их за опасач.
Постојала је једна, ко зна откуда, залутала капа са три рога,
о којој постоји чак и песма:
"Ја сам Лнка, парншзанка,
Носим капу са три рога ,
И борим се пропхив Бога!"
За разлику од тих богохулних капа, шајкача не може да
буде ништа друго - до православна.
Она се не скида чак ни пред краљем, с којим су српски
сељаци одвајкада били на ти!

97
 Једина лоша особина шајкаче јесте што се у миру и бла-
гостању брзо претвори у шешир и заборави лако на саму
себе.
Они који је и тада упорно носе, со су ове земље...

4* Пешак

У филму Трећи човек Карола Рида постоји једна сцена у

којој на врху заустављене џиновске вртешке у бечком
Пратеру разговарају Орсон Велс (послератни шверцер лаж-
ног пеницилина) и Џ озеф Котн, који га оптужује за смрти
које је проузроковао богатећи се на туђој несрећи. Испод
њих, доле у дубини, мили маса људи, не већих од мрава, када
се гледају с те висине...
"Да ли би узео сто хиљада долара да неке од ових тачкица
нестану?" пита Орсон Велс.
И заиста, то што је урадио тим безименим црним тачкама
и не личи на неки страшан злочин! Ми, наиме, не видимо
њихова лица. Сувише смо високо.
За време чувених демонстрација на Тргу Републике, у
пролеће 1991, бежећи од сузавца и водених топова, утрчао
сам, као без душе, у Прес-центар и нашао се на трећем спра-
ту, међу страним дописницима, који су у телефонске слуша-
лице урлали извештаје о демонстрацијама, као да се ради о
директном преносу.
Одједанпут, мој угао гледања био је потпуно измењен!
Уместо неког ко притешњен телима демонстраната спасава
живу главу, видео сам тај призор из супериорне визуре
птице, каквог војсковође, или Господа Бога!
Кроз затворене прозоре није продирао сузавац, под но-
гама није крцкало влажно поломљено стакло, на ђоновима
није било клиске усирене крви... Нисам више разликовао ли-
ца својих ближњих, њихов бес и страх у очима; нисам могао
ни да их чујем нити да их додирнем. Једном речју, изгубио
сам изненада осећање припадности и блискости, а стекао
уместо тога хладнокрвну способност да, попут Орсона Велса
у оном филму, безбедно, одозго, процењујем и предвиђам
кретање масе и стратешке потезе полиције на бојишту, које
се дубоко испод мене пружало као на длану.
Уместо имена познаника и пријатеља које сам оставио
доле, почео сам да у разговору са страним новинарима
употребљавам реч - народ или демонстранти!

9«
 Искрено говорећи, не знам шта би се догодило са мном
да сам и сувише дуго остао горе? Какав бих човек постао?
Да ли бих могао и даље да пишем кратке приче о ситницама
и неважним стварима од којих живимо?
Ја потпуно разумем људе, ма којој страни припадали, ма
какве идеје заступали, који, стицајем околности, морају да
проводе време горе, због природе свог посла. Али, такође,
схватам и због чега је из толико често употребљаване речи
народ већ одавно изветрио сваки смисао. Понављајте стоти-
нак пута било коју реч и уверићете се и сами како од њеног
значења остаје само бесмислен звук!
Тада се треба брзо спустити с вртешке, ма колико била
висока, и под било којим изговором зауставити првог про-
лазника, до малопре сићушну, безимену црну тачкицу...
Можда га замолити за мало ватре и посматрати му лице,
очи, боју коже, искрзани рукав, дрхтаву руку и прсте са
заноктицама који вам приносе жар на врху цигарете... Реч
народ ће поново добити свој смисао, пронаћи изгубљену
суштину.

99
 ДЕВЕТА НЕДЕЉА

Драга Лана, за разлику од вас у Америци, сва наша писма

почињу са "извини што ти се нисам одмах јавио, али био
сам...” Ми смо, наиме, народ који касни са одговорима, а
писма почиње увек тиме како се осећа, мада га нико ништа
није питао: иМи смо, хвала богу, добро и здраво, као што и
вама од свег срца желимо." А када телефонирамо, ма какав
да је случај у питању, ко зна због чега, увек се најпре распи-
тујемо какво је тамо време. Због чега, то ће заувек остати
тајна. ”Како је код вас време? и код нас је исто...” Тек онда
саопштимо да је баба Риста умрла.
Твоја писма су, иначе, веома лепа и дугачка. Сећам се,
увек си била таква, још у оно далеко време када си се звала
Светлана и када си живела овде, на Вождовцу, пре него што
си постала Лана. У то време најлепше Светлане су у Бео-
граду звали Лана, по Лани Тарнер, која је носила уске џем-
пере који су истицали груди и стас. Међутим, твојим пис-
мима ипак нешто смета; ради се, наравно, о нијанси: она као
да су писана да би једнога дана била објављена као преписка
двоје славних људи. Од славе сам се одавно опростио, а
пошто живим од писања, кад седнем за писаћу машину то
значи да зарађујем за голи живот - за цигарете (које су све
скупље), за млеко, парадајз, бело вино и храну за мачка
Цркоту, чије је племенито порекло црногорско. То је један
фини, потпуно црн мачак, ужасно лењ (готово као и његов
газда), буди се само кад треба да једе. Можеш замислити
како ми иде у животу када ми Цркота свакога јутра, чим се
дигнем из кревета, пређе пут! Да је неко други на мом месту,
не би тог дана ни излазио из куће.
Ево, дакле, нисмо се ни честито окренули око себе, а већ
издржасмо и девету недељу блокаде! Таква ствар би већ

100
одавно уништила и много веће земље и много богатије гра-
дове него што је наш. Србија је још на ногама и личи на бок-
сера у нокдауну, али оно што највише нервира судије то је да
тај боксер не пада него се неким чудом још брани и узвраћа
ударце пред запањеном светском ареном! Пада ми на памет
рат између Бура и Енглеза (1899 - 1902). Читав свет је тада
навијао за мали народ Бура који се дрзнуо да се супротстави
великој Британској империји. Сећам се и босоногих Абиси-
наца, који су копљима јуришали на италијанске тенкове.
Није важно ко је победио - било је важно сачувати образ.
Издржимо ли још само мало на ногама, ваљда ће и твоји
Американци схватити лепоту те битке једног малог народа
против читавог света. Па сви њихови филмови имају готово
исти садржај: мали аутсајдер на крају увек побеђује велике
злочесте момке!
Да није тако, свет би био неправедан, свет без Бога! Ко
би пристао да живи у таквом свету? Деца не би читала Гри-
мове бајке него берзанске извештаје и курсне листе. Каквог
би смисла имало бавити се уметношћу?
Девете недеље приметио сам да Срби много лакше под-
носе блокаду него америчко неверство, да не употребим
тежу реч. Једноставно, као што знаш и сама, ми смо васпи-
тани на америчком сну - ма шта нам се догађало, ма колико
патили, губили, били понижавани, знали смо да тамо, с оне
стране Океана, постоји једна обећана земља у којој чак живе
и неки од наших срећних рођака; да ће на крају победити
правда и да ће каубоји казнити крадљивце стоке и убице.
Сада се Срби, чини ми се, опраштају с тим дугим сном. Кау-
боји су заиста стигли, али цеви њихових ратних бродова
уперени су у нас, који смо их тако дуго волели и чекали.
Читав један народ, дакле, осећа се као да га је преварила ње-
гова прва љубав.
Шериф је негде далеко и забављен је изборима за новог
шерифа у локалном салуну, а потомци оних наших рођака
заборавили су српски.
У биоскопу Луксор , који је изненада постао 20. октобар ,
први пут сам 1946. видео два случајно заостала америчка
филма - Рат дивљих мачака и Цриа команда.
Одгојени смо на предратним стриповима Мике Мшка,
чији су комплети били сачувани по мемљивим таванима;
Паја Патак, Шиља, Плутон, Белка и Хорацио борили су се
До последњег даха с Тимуром а његовом четом Аркадија
Гајдара у издању НОПОК-а.

101
 Стари Београђани плаћали су често мучилиштима и гла-
вом слушање Гласа Америке за време Другог рата на скри-
веним радио-апаратима марке "телефункен" и "блаупункт”.
Подражавали смо глас знаменитог спикера Грге Златопера,
који нам је причао икако америчке домаћице кухају на елек-
тричним штедњацима” и поручивао нам оптимистички: "Ср-
би, ако немате хлеба, једите кокорајз!"
Сећаш ли се великих црних грамофонских плоча на ко-
јима је један пас "слушао глас свога господара" - Кинг Оли-
вер с раним Лујем Армстронгом на седамдесет и осам обр-
таја; путовао сам преко Океана да видим тај Бурбон стрит у
Француском кварту Њу Орлеанса и поново чујем стари
тулећи звук Болнице Свешог Џејмса под магнолијама у
сенци креолских дворишта... Насукан на старој пијаци, ста-
јао је трамвај "Дезире", преведен код нас као "Трамвај звани
чежња".
Све то помагало нам је да издржимо насиље дугогоди-
шњег азијског тоталитарног мрака, да се спасемо масовних
песама у грмљавини звучника чији звук касни и заглупљу-
јућих слетских вежби, задаха мензи и туге такозваних про-
лазних бонова и соба.
Светлане које су заувек отишле у Америку данас се зову
Лане, а оне које су остале у Београду зовемо Цеце! Када ми
је драга нека Светлана звана Цеца, зовем је Цецилија!
И шта сад? Због чега су прогањани моји вршњаци који су
виртуозно играли трокинг, свинг или буги-вуги, када су им
данас у средовечним годинама окренули леђа Дизи Гилеспи,
Бени Гудман, Арти Шо и Хари Џејмс, да не говоримо о ле-
гендарном бубњару Џимију Крупи - сви они, дакле, од Мике
Миша до Пета Буна, због којих су били избацивани из гим-
назије или су им одузимане тачкице за снабдевање. Они бив-
ши дечаци којима су скојевци (данас чувени опозиционари
кратког памћења) секли преуске ногавице панталона и увој-
ке тада још тамне коврџаве косе? Сувише је касно да, у го-
динама када се озбиљни људи више не заљубљују, пронађу
нову љубав.
А њихова прва љубав званично изјављује да "угрожавају
безбедност Сједињених Држава и да због тога морају да буду
кажњени"! И не само то - њихови јунаци допловили су на
најубојитијим ратним бродовима на свету (које су ови не-
срећници до сада виђали само у филмовима), "Саратога",
"Иво Џима"...

103
 Колико до јуче, слушали су задивљено како Џон Вејн
виче с командног моста: ”Мак, опичи те јапанске курвине
синове!”, а сада се та реченица одједанпут односи на њих,
пасиониране гледаоце Песка Иво Џиме\
Нећу више да ти пишем. Трака у мојој писаћој машини
већ је сасвим избледела (као и моја љубав), а у Београду
нема да се купи друга.
Јуче је један мој познаник пецао на савском кеју. Покрај
њега је била половина векне чије је мрвице користио као
мамац. Наишла је, каже, једна млада жена пристојног изгле-
да с две преслатке девојчице.
”Опростите, господине”, обратила му се. ”Могу ли да уз-
мем овај хлеб, ако вам не треба?”
"За кога?" упитао је.
”3а њих...” казала је и поделила остатак векне девој-
чицама.
Наставиле су шетњу кејом.
Ми смо, иначе, хвала богу, добро...

4* Понедељак

И ове године дошао нам у госте Бил Пакард, слависта из

Колумбуса, Охајо. Начитао се у Америци страшних ствари о
нама, па дошао да види да ли још уопште постојимо.
Београд к'о Београд! Дочекали смо га сви раширених
руку и, наравно, отпочели чувени српски терор јелом. Као да
се тамо у Колумбусу у Охају и не једе, као да је Бил из глади
утекао. Где год сврати, домаћини почну с гибаницом, па нас-
таве с телећом чорбом (да му се црева рашире), а онда се
крене на две-три врсте меса, куваног и печеног, и све тако до
штрудле од јабука или маковњаче...
Бил, наравно, не зна да се то ми показујемо пред гостом,
а да данима подгревамо пасуљ са сувим ребрима, од којих су
остале једино кожурице.
"Кад овако једете за време блокаде”, пита Бил, "како ли
се тек храните кад је мир?”
Бил Пакард, слависта из Колумбуса у Охају, као и рани-
јих година, стигао је са српско-енглеским речником и без-
број питања на која не умемо да му одговоримо. Између ос-
талог, пита како уопште преживљавамо ова тешка времена
блокаде и кризе; како излазимо на крај с платама нижим од
иедесет долара?

104
 Американци су озбиљни људи; кад је рат, они мисле - рат
је! Ако је криза, онда се скаче кроз прозоре на главу, а на
улицама стоје редови гладних и чекају на тањир чорбуљака
од Војске спаса. С друге стране, ако је плата педесет долара,
онда се живи од педесет долара!
Како да објасним Билу о чему се ради кад су сви амери-
чки експерти за економију побегли одавде главом без обзи-
ра, а неки се још лече од нас по клиникама у Вашингтону?
Срећом, сетим се једне старе приче коју сам чуо у Чачку
о двојици предратних кафеција, о газда-Сретену и газда-
-Благоју, и о њиховим скромним кафанама, које су се нала-
зиле у истој улици једна преко пута друге...
Времена су, причају, била исто овако тешка, кафане су
једва тавориле, а пазар био никакав. Ипак, два конкурента
су сваког јутра отварала своје радње као да је све у најбо-
љем реду. Пошто би попрскали тротоаре, спустили столице
са столова и изгланцали месингане шанкове, стајали су у
доврацима чекајући муштерије...
(Осећам тај свежи мирис поливене калдрме под проле-
ћним липама, воњ олаја и пиљевине - осећам чежњу за мир-
ним паланачким животом.)
После извесног времена, пошто би закачио мухоловке за
лампе, најпре би се протегнуо газда Благоје, људескара
великог трбуха, који је украшавао дебели ланац за сат, па би
достојанственим кораком прешао улицу и сео за астал код
кафеџије Сретена, држећи одатле на оку своју радњу у којој
није било никога. Попили би ту по прву јутарњу мученицу
(намрштивши се као што је већ ред), попричали о политици
и распитали се за здравље фамилија, а онда би газда Благоје
платио оба пића оставивши тадашњи динар на тезги, прешао
улицу и стао за свој шанк.
Нешто касније, улицу би прешао газда Сретен, који је за
ту прилику навлачио сако, па би частио колегу ракијом, по-
причао о порезима и времену и платио оним динаром од
малопре. Затим би се вратио у своју кафану да чека госте
који никако нису долазили, јер била је криза.
Пошто ни преко пута није било неког нарочитог посла,
газда Благоје би поново прешао улицу, поразговарао са
Сретеном о будућим изборима и ценама свињетине, частио
комшију ракијицом и вратио се у своју радњу, где су му
управо донели ручак од куће. Наравно, оне две ракије је
платио уредно, оставивши динар.

105
 После сат времена, посету је узвратио газда Сретен и,
пошто су попили још по две ракијице, оставио је динар поред
пепељаре.
И тако је тај лутајући динар шетао тамо-амо по читав дан
између две кафане! Како је могуће да двојица кафеџија пију
свакога дана за један динар, остаће заувек нерешена финан-
сијска тајна, баш као и наш живот у доба велике беспарице!
Па ипак, кад помислим на газда-Сретена и газда-Благоја,
не могу а да се не сетим власника најзнаменитијих светских
ресторана, који нису имали ништа ни од своје славе нити од
силног богатства, које су стицали да би им једнога дана деца
све проћердала.
Сећам се старог сињор-Анђела, који је држао чувени
венецијански ресторан Анђело са пет звезда, не стајући ни
једног часа, увек ужурбан, унезверен и забринут, као да је на
ивици пропасти... Кад год бих ушао у најстарију њујоршку
кафану Р.Ј.С1агк, видео бих увек старог мистер-Кларка како
кроз лупу пиљи у свежањ рачуна покрај касе, док су га пре-
скакали конобари с хамбургерима и ирским пивом. Никада
нисам видео власника Фукеа на Јелисејским пољима у
Паризу да је макар начас сео за нечији сто да поразговара и
попије пиће као човек. Вечито ужурбани, с неуротичношћу
недоличном старцима, држали су под контролом сваког
госта, процењивали ко је ко, примећивали сваку пуну а неис-
пражњену пепељару, провлачили се између столова, клања-
ли, кезили и руковали, а да их нико никада није упитао за
фамилију или мишљење о политици.
Поставља се питање ко је боље, потпуније и лепше
живео - сви они заједно, или газда Благоје и газда Сретен с
једним јединим динаром, који је у мом памћењу остао вечити
симбол среће, другарства и достојанства?
Бил Пакард, слависта из Колумбуса, Охајо, није ништа
схватио.
Ни ја.

Ф Ушорак

Срби су народ који не уме да чува тајне...

Што на уму - то на друму!
На стотинак километара од Београда, у једној планини,
одмах уз аутопут, укопана је у пећини ракетна база. Улаз у
њу маскиран је, по неуспелом нацрту неког војног архитекте,

106
као бајаги типичном шумадијском сељачком кућом, која је
толико нова и тако брижљиво одржавана, без пилића, паса,
мачака и дима из оџака да путнику с друма делује као
сценографија за оперу Еро с онога свијета.
У случају потребе, кулиса од куће се склања да ослободи
излазак ракета. Фотографисање је, наравно, строго забра-
њено, а војска дискретно надзире пут. Војна тајна се најстро-
же чува.
На само пола километра ниже, уз кривину цесте, један
мештанин већ годинама држи друмску механу, која носи име
Код ракетлу\

Среда

У Америку се званично може ући само из два разлога -

пословно или туристички.
В и б т е б б о г р 1 еа б и ге?

Због посла или задовољства?

То су две свете речи на улазу у најсрећнију земљу на све-
ту!
Ако је у питању бизнис, онда морате имати посебну визу;
за туристичко путовање је довољна обична.
На то питање одговарате већ у авиону, попуњавајући
формулар за улазак у САД.
То исто вас пита и строги полицајац у стакленој кабини
за пасошку контролу на аеродрому "Кенеди" у Њујорку.
В и б т е б б о г р 1 еа б и ге?

Од одговора зависи колико ће вам дана дати да проведете

на Новом континенту.
Међу узбуђеним и срећним путницима после дугог лета,
попут јата врана, пасош^ој контроли прилази група у црно
завијених брђана која је прелетела Океан да сахрани блиског
рођака у Њу Џерсију. Мушкарци зарасли у браде због жалости,
жене у црнини, а међу њима сестра умрлог, старица од осам-
десет година, чувена нарикача у свом крају, почиње истог
часа да жали брата лелечући: иЂе остави своје кости, ој Ву-
кота, црни брате..."
Остали је умирују, али она не престаје, повијајући се не-
престано у пасу:
"Куку мени, сињој кукавици!"
Полицајац у кабини, крупан, плавокос и румен као беба,
гледа их својим хладним модрим очима, држећи нове пасоше

108
/
у којима нема ниједне визе сем америчке. Чини му се да су
испали из неког фантастичног филма о древном и дивљем
народу:
"Вибтеббог рказиге?" пита.
"Коме си нас оставио, мој Вукота..." лелече старица.
"Указа се земља та, Америка проклета..."
"Рог р1еабиге!" одговара стегнутих зуба кроз сузе млађи
човек у црном, који их води.
О.К. Полицајац удара печате на пасоше.
Гледам их и мислим како Америка никада неће схватити
Балкан.

❖ Четвртак

"А узмите овај случај!" умеша се пред поноћ Под мтом

човек из угла који је до тада ћутао и слушао наше приче о
лицима несталим без трага:
"Мој ујак, душа од човека, један од оних који као да живе
само због других, био је читавог живота стално нешто крив
ујни! Бројала му је сваки излазак, сваку чашу и сваку
попушену цигарету. Где си био? С ким? Што срчеш супу?
Опет чачкаш нос...
А онда им се удала ћерка, јединица. Свадба је била типи-
чна београдска... Састављени столови у Славији, за којима
седе две породице које се гледају с подозрењем, и оркестар
који преко воље изводи староградске мелодије. У врху стола
младенци су издржавали сав тај кулук, чекајући време да
крену на свадбено путовање.
Вечито крив ујак ћутао је и ваљао куглице од хлеба, док
је из ујне, као из увређеног јавног тужиоца, исијавала кисела
мрзовоља, тако да се готово могла сипати у вино уместо
соде. Има, тако, жена које уопште не примећују ни катак-
лизме, ни ратове, ни избеглице, вечито усредсређене само на
једну ствар - да утерају мужа што дубље у кривицу!
Најзад, дође време да ја и ујак одвеземо младенце на
аеродром. После ћемо се вратити на свадбу, по ујну.
Када смо се изљубили и када они уђоше у авион, ујак је
дуго гледао док су се смањивали на небу, све док потпуно не
нестадоше, а онда ме замоли да га одвезем до куће, само да
нешто узме...

110
 У кући ме понуди пићем и рече ми да мало сачекам.
Плашио сам се ујне коју смо оставили на свадби и већ сам је
видео како сикће на ујака што касни.
Ујак је скинуо омањи кофер са ормана, ставио у њега
кошуље, нешто рубља и две књиге и замолио ме да га од-
везем на железничку станицу. Читавим путем нисмо прого-
ворили ни реч. Могу да замислим шта је све ујна смислила да
му каже и како да га казни, док је сатима чекала за оним
састављеним столовима међу непознатим светом.
Опростили смо се на перону и он уђе насумице у први
вагон, а да није ни погледао куда иде воз.
Нико од нас никада више није га видео...”

•Ф* Пешик

У овим оловним и превртљивим временима, када у грм-

љавини историје, до јуче непознате, нове вође, данас опијене
изненадном привременом славом (као да и не слуте будући
пад), излазе на светлост дневне позорнице, играју једно
време на њој и поново се губе у анонимној тами гледалишта,
поражене и попљуване, једна домаћица се хвали комшини-
цама уз кафу:
”Благо мени", каже, ”што мој чо'ек није ништа!”

111
 ДЕСЕТА НЕДЕЉА

Десете недеље блокаде Београд су напале летеће буба-

швабе.
Бубарусе се нису појавиле.
Новине су објавиле да се ради о ”опнокрилцима који иза-
зивају језу. Ј1иче на летеће бубашвабе; ово је време њиховог
љубавног заноса, а лудило им траје недељу-две. Како дођу,
тако и оду, само што изазивају нелагодност и што их има
много...”
Последње летеће Швабе појавиле су се 25. маја 1944. го-
дине на небу изнад Дрвара с фотографијама друга Тита.
"Кад је била борба код Дрвара,
Шеста лкчка спаснла Маршала.
Шеста личка и Пета крајишка. .. н
Појава летећих бубашваба над Београдом после пола ве-
ка деловала је апокалиптично. Овог пута су нам напале ку-
хиње, да потамане оно мало сиротињске хране.
Занимљиво, у исто време, колоне жутих мрава почеше да
се пењу уз солитере на Новом Београду. Све што им се на-
шло на путу било је поједено...
Мог мачка Цркоту напале су буве.
У шљиве се инфилтрирали непријатељски расположени
црви.
Удружена светска ратна флота блокирала је поново
црногорске луке на удаљености од осамнаест морских миља.
Нека нам је бог на помоћи! Опкољени смо са свих страна.
Летеће бубашвабе из ваздуха - победоносна италијанска
морнарица с мора! Ко би то издржао?

113
 На Црногорском приморју никада у историји није било
више рибе. Барбуни, скуше, кијерне, ципли, гамбори и јас-
този - све је то нагло безглаво да бежи од непобедиве ита-
лијанске ратне флоте.
Црногорци, који су их до сада традиционално ловили ди-
намитом, сада их хватају голим рукама.
Највише ми прија зубатац када му видим страх у очима!
У Будви газдарице нуде туристима ”собу с погледом на
Шесту флоту...”
Да се некако склоним од десанта летећих бубашваба,
побегао сам на Аду Циганлију. Пловећи на свом старом бро-
ду "Ада", који још само боја држи да се не распадне, видео
сам на све стране димне индијанске сигнале. За разлику од
апачких, ови су били и мирисни!
Тачно се могло осетити где се на роштиљу пеку крме-
надле, где цврче кобасице, а где се румене смуђеви.
Београђани, иначе најсвирепији народ на свету, пеку
кечиге све док не признају да су реш!
Београђани су такође и страшно нетолерантни. Они увек
имају сијасет примедаба на оне с којима се понекад дружите
и виђате. Чак и најближи пријатељи често ме прекоревају
што се дружим са овим или оним. "Шта ћеш са оним оло-
шем, криминалцем, бившим убицом, пропалим министром,
зликовцем, издајником или с оном комуњаром?”
Да се писци друже и разговарају само с пристојним све-
том, литература би била препуна досадних позитивних ти-
пова!
У временима блокаде, на београдским улицама ничу им-
провизоване трговине по хаубама паркираних аутомобила,
на картонским кутијама, а приватне мењачнице налазе се у
џеповима. Када би неки странац изучавао понашање Београ-
ђана у блокади, могао би да закључи да они највише једу ку-
вани кукуруз, читају књиге, пуше шверцовани "марлборо" и
тргују валутом. Што се тиче моде, овог лета највише се носе
- лубенице.
"Како се то понашате према једној дами?" протестује го-
спођа коју гурају у реду за такозвани јефтин хлеб.
"Даме постоје још само у картама!" одговара јој неко из
реда.
Моје срце је у брдима.
Идем за његовим трагом да се одморим од свеопште
мржње, округлих столова, интервјуа, трибина, изјава, деман-
тија, петиција, коминикеа и битке за власт...

114
■& IV
 А у брдима се сусрећу два старца:
"Помаже бог, Петре!"
"Добра ти срећа, Васо! Како си?”
”Не ваља, мој Петре. Нит' видим на очи, нит' чујем на
уши...”
'Тоспода ми Бога, немаш шта добра ни видјет, нит' чут,
мој Василије! Љубав изишла из народа...”

4* Понедељак

Господе, не дај да их замрзим!

Историја ће забележити како нас је Запад са свих страна
оградио блокадом, баш као што је забележила и царински
рат с Аустријом 1906, али ко ће описати овај дуги ред за уље
пред трговином на углу (а деле само по литар), о чему мис-
лимо док стојимо и како се осећамо?
Моје залихе љубави су већ потрошене...
Боже, не дозволи да их замрзим!
Да ли нам се све ово дешава због тога што смо често псо-
вали Бога?
Боже, треба да нас разумеш. Срби псују Бога, онако фа-
милијарно, јер им је у кући; мање као божанство, а више као
најдражи деда којем се првом приноси тањир и даје најбољи
комад меса. Ми с Богом не општимо преко министраната и
хладне акустичне готике. Бог нам је укућанин и у нашим
псовкама нема мржње и зле намере; то је више срдачност и
присност према некоме ко нам је под сопственим кровом.
Ако смо те и псовали, ево, обећавам, више нећемо. Не
мораш да нам помажеш, сами ћемо, учини једино да прежи-
вимо!
Док стојим у реду за уље (а деле, рекох, само по литар),
правим у глави списак ратних залиха... Дакле, ево како сто-
јим: имао сам кило шећера али сам већ потрошио пола, јер
пијем слађу кафу. Што се тиче брашна, правили смо већ два
пута у еуфорији палачинке. У картонској кутији од кошуља,
донео сам из Херцеговине кило дувана жутог као злато;
поклонио ми га је пријатељ Правица - хвала му где се чуло и
где се не чуло. Папириће немам, али купујем редовно Време
- има врло фину страну хартију! За књиге се не плашим - већ
више од годину и по покушавам да прочитам Фукоово
клатно Умберта Ека, а тек сам дошао до седамдесет и пете
странице - потрајаће до краја блокаде!

116
 Док стојим у реду за уље (испред мене је један професор
универзитета, а иза нека стара дама), ко зна зашто почињем
да размишљам о Филипу Роту, њујоршком писцу, и његовим
књигама у којима је реч, углавном, о томе како не зна о чему
би писао. После првог романа Портнојева бољка , човек је
остао без теме! Сиромах. Да је нешто овде, само у овом реду
за уље, могао би да напише тротомну сагу! Шта нама
српским писцима вреди што имамо толико тема, када то
више нико не може да штампа?! Издавачи су банкрот! Нема
хартије. Не примају се плате. За свој последњи роман добићу
(ако добијем) готово сто долара. Филип Рот ће добити -
милион! Запад је тако хтео. Да ли је могуће да је Ротов ро-
ман толико вреднији од мог? Да сам на његовом месту, било
би ми помало непријатно. Иначе, он је веома фини човек.
Попили смо по коктел "менхетн" с трешњом у њујоршком
Пен-клубу. Сада ме мучи питање, да ли ће нестати уља док
ја стигнем? У овом часу Филип Рот се преврће по воденом
душеку, пун пилула за спавање и смирење, јер још нема
велику тему... Како би се мењао са мном!
Господине Рот, замислите само ову сцену: једну малу
земљу, која се тешко може приметити на глобусу, напуштају
сви западни амбасадори... Боже, не дај да их замрзим због
тога! Иза себе они остављају наше људе, дописнике страних
листова, који ће описивати како умиремо. Ти наши људи, а
страни дописници, неће чекати у реду за уље. Они ће се
снабдевати у амбасадама, које су напустили амбасадори. На-
равно, у одељењу за послугу. И тако, они чекају да нас поу-
бијају или да се сами поубијамо. Долазе сваке ноћи у Клуб
књижевника, смеју се јаче него што би било пристојно у
овим ратним временима и пиље нам у тањире: види, овај још
једе! Господине Рот, каква сцена! Они личе на гавране који
стрпљиво чекају да се жртва смири...
С друге стране, по свету су се размилели писци и полити-
чари и оговарају сопствену земљу! Не, то за мене није издај-
ство. То је само недостатак доброг кућног васпитања. Још
од малих ногу учили су нас да кријемо пред светом по-
родичну муку. Када стриц дође кући мртав пијан и разбије
сервис за дванаест особа, или када нам се родитељи посва-
ђају, идућег дана обавезно излазимо дотерани сви у шетњу;
мајка и отац руку подруку, деда с борсалино шеширом и
камашнама, а ми деца у белим доколеницама, огуљених ко-
лена.

117
 Једном речју, срећна фамилија! У гостима код оних који
нас мрзе одбијамо колаче и говоримо: "Хвала, баш смо то и
ми имали за ручак! ”
Моји стричеви и ђедова браћа враћали су се из чикашких
кланица и рудника Гер Индијане и Бјут Монтане на своју
земљу чим би се нашла у опасности. Остављали су травњаке
и монтажне куће, ифордове” и праве фрижидере, гинући у
Првом светском рату. После су нам долазиле све до смрти
њихове Мери, Сузи, Пеги и Лусике, да обиђу гробове, али
нисмо умели с њима да разговарамо друкчије него сузама.
Сви они су знали да им тамо, у Америци, неће бити добро
ако није нама овде и да ће им застајати сваки залогај у грлу
док ми будемо гладовали. Данас је то заборављено. Данас
жалимо оне који су побегли на време.
Авионски саобраћај је укинут - Америка је даље него кад
је била откривена.
Једне давне године остао сам без цента у Њујорку. Било
је то оног лета када се појавила песма Глорије Гејнор / т11
зипчуе.
"Преживећу!”
Ишао сам пролетњим Њујорком без циља и звиждао из
све снаге Преживећу Глорије Гејнор.
И данас, док стојим у реду за уље, звиждућем ту пркосну
тему и молим се Богу да никог не замрзим, јер ћу потрошити
љубав, а шта ћу онда? Брашно ће се моћи некако набавити,
биће и цигарета на црној берзи, мењаћемо као некад пијани-
но за сланину и канту масти с приградским сељацима; знам
то - ово ми је већ други рат! - али ко ће нам вратити потро-
шену љубав? А без ње је тако суморно живети на свету.
Ред се распада. Нема више уља. Палим цигарету и стојим
на углу, размишљајући да ли се зелена салата може
зачинити машинским уљем?
Али продавачица ми намигује да ипак уђем у радњу.
Шапуће ми да је оставила једну боцу за мене и пружа ми је
умотану у кесу да се споља не види.
У том тренутку она и не сања да ми даје неупоредиво ве-
ћи хонорар за књигу од свих пара које је икада добио Филип
Рот за своје бестселере пишући ни о чему.
У оближњем паркићу клинци пикају лопту.
Звиждућем Преживећу и идем да направим салату...

118
4* Ушорак

Када се човек устеже да на питање како је одговори да је

добро, онда су заиста дошла последња времена...
"Здраво, како си?"
"Добро..."
"Хајде да је бар неком данас добро!" одговара познаник с
благим прекором.
Јер, бити добро данас је готово непристојно!
На питање како су, Београђани су најразличитије одгова-
рали:
Помирено: Како други хоће!
Шеретски: Комбиновано.
Песимистички: Може и горе...
Скромно: Животарим.
Зезаторски: Животињарим...
Филозофски: Котрља се...
Окупацијски: Лангзам, лангзам, абер зихер!
Шмекерски: Умерено континентално.
Глуваторски: Иде, иде, па стане!
Модерно: Супер!
Утучено: Онако...
Упитно: Шта да ти кажем ?
Очајнички: Никако!
Занимљиво, када питају некога како је, Београђани ни-
када и не саслушају одговор. Питају то тек реда ради.
"Здраво, како си?" машу вам у пролазу, а ви им одговори-
те да баш идете у болницу, да вам је, не дај боже, умрла мај-
ка или да сте избачени из стана... Они тада обично довикну:
"Онда, да не кваримо!" и продуже даље.
Здраво, како си?
Оччччајно!
Алал вера! Баш ми је драго...

Среда

У Београду данас нико ни о чему другом не говори сем о

политици! И ако вас питају шта мислите о томе, ваш одго-
вор им уопште није важан; они само очекују шлагворт да
развију свој монолог, своје мишљење, своју теорију о изла-
ску из рата. И нико никога не може да убеди у супротно! У
том погледу Београд је град глувих.

120
 Београд је, иначе, и град изузетне блискости. Сви читају
исте новине, иду на исте пијаце, гледају исте телевизијске
програме. То је, вероватно, једини град на свету где се свако-
га јутра препричава синоћњи телевизијски програм.
"Видесте ли оно синоћ?” улази човек у канцеларију и зна:
сви су видели оно синоћ!
Не каже шта, не говори када и, заиста, сви присутни од-
мах знају на шта мисли!
Можете ли да замислите неког њујоршког чиновника
како улази ујутру у свој офис у банци на Волстриту и пита
колеге јесу ли видели оно синоћ, у граду који има четрде-
сетак телевизијских програма? Које оно? Шта синоћ? Где?
На ком каналу? У које време? На италијанском? Шпанском?
Грчком? Кинеском?
А ми одмах знамо и одговарамо:
мБрука једна! Ко га само пусти на мали екран? Срамота!
Супер! Што не дају више таквих ствари?! Појео га, бре, за
доручак! Данас, сигурно, не сме да изађе из куће...”
Ето због чега не живим у Њујорку! Нико не би знао да ми
одговори на тако једноставно питање као што је: "Видесте
ли оно синоћ? ”
Друга ствар, тамо су људи блазирани - толико мало ра-
дости у њиховим животима! Гледао сам их како зевају с
досадом док им човек на пумпи пуни ”кадилаке” горивом. А
ја још препричавам како сам прошле недеље у пола два
ноћу, на пумпи код Аутокоманде, нашао дизел и напунио
ауто до врха. Људи ми не верују. ”На часну реч! Било дизела
колико 'оћеш!” Каква изузетна срећа! Радовао сам се као
мало дете. Где то има?

Пешак

На Западу и не примећујемо чиме се ко греје. Нигде

пећи, нигде радијатора - топлота им иде из патоса или с
таванице!
С друге стране, у Београду, ако зими нећеш да се смрза-
ваш, мораш да имаш најмање пет-шест врста грејања. Какво
богатство имагинације! Кад нестане струје, Београђани
укључују нафта-пећи. Нема ли нафте, упалиће плинске гре-
јалице! Нестане ли плина на тржишту, ту су нам термоаку-
мулационе пећи. Срећом, нисмо порушили ни каљеве, а у по-
друму остало нешто угља и дрва из бољих времена... У ку-

121
хињи нам шпорет, звани "фијакер" (кева ни за живу главу
није хтела да се одвоји од њега), а на тавану, за сваки случај,
злу не требало, чувамо и стару бубњару, из окупације, која
се ложи пиљевином и разним отпацима, може и новинама!
Сакупљаћемо гајбице по пијацама, али се нећемо смрзавати
нити се на милост и немилост препустити само једном гре-
јању!
Многе београдске куће, тако, личе на богато опремљене
музеје историје грејања кроз векове! Смејали им се ми или
не, они ће се зато грејати, било шта било, а ми - видећемо!
Београђани су издржљивији и сналажљивији од житеља
многих светских главних градова, које је благостање раз-
мазило, а сигурност опустила. Они никоме ништа не верују и
спремни су да надиграју сваки систем, сваку идеологију - да
преживе сваку невољу.
Није ни чудо што Немци већ трећи пут у историји губе
живце с нама!
Видесте ли оно синоћ!

122
 ЈЕДАНАЕСТА НЕДЕЉА

Једанаесте недеље блокаде у Уједињеним нацијама неко

је протурио вест да су Срби ушли у Београд!
То је изазвало праву панику.
Лорд Карингтон је хитно отпутовао у Хелсинки ради кон-
султација.
Сајрус Венс се састао с Бутросом Галијем.
Министар иностраних послова Сједињених Држава Бе-
јкер обавестио је председника Буша, који је проводио викенд
у Конектикату, да су Срби ушли у Београд, на шта је Буш
прекинуо одмор и наговестио могућност ангажовања амери-
чких снага стационираних на Медитерану. На узнемирујућу
вест да су Срби ушли у Београд, аустријски министар спо-
љних послова Мок изјавио је да то треба спречити свим
расположивим средствима, укључујући, пре свега, бомбар-
довање главног града.
Саудијска Арабија и Уједињени Емирати понудили су се
да финансирају ту операцију.
Турска ће послати специјални корпус посебно обучених
командоса отпорних на бурек и баклаве.
Узалуд су представници Савезног извршног већа деман-
товали ту вест, тврдећи "да у том високом телу, истина, пос-
тоји известан проценат Срба, али да су они, углавном, били
одани свим претходним владама и режимима, те не представ-
љају никакву озбиљнију опасност. Они су последњи који би
подржали Србе у Београду..."
"Велики број Београђана је одлучно против тога да Срби
уђу у Београд!" наслов је чланка у лондонском Тајмсу из
пера сталне дописнице.
"Ако улазак Срба у Београд остане некажњен", пише
париски Либерасион , они ће наставити да улазе и у Ваљево,

124
Крагујевац и Свилајнац, чиме ће им се отворити пут да ос-
воје и изузетно стратешки важан Чачак!”
Ако су Срби, заиста, ушли у Београд, као што се сазнаје
из добро обавештених извора - изјавио је портпарол хрват-
ске владе - нико нас неће спречити да ми уђемо у Земун и да
тражимо посебан, екстериторијални статус за експрес ре-
сторан Загреб у Кнез-Михаиловој улици!
Италијанска влада је изразила забринутост за будући
статус ресторана Верона и Венеција, а по свој прилици оче-
кује се да Немци забране да Дунав, који извире на њиховој
територији, тече око Београда. У току је интензивно траже-
ње решења како то да се изведе.
Британски премијер је предложио "привремену десрби-
зацију Београда, док се на лондонској конференцији не про-
нађе адекватније решење..."
"Уласком у Београд, Срби су најзад показали своје право
лице!" закључује Монд. "И они најсумњичавији више не
сумњају да они желе да Београд прикључе Србији, мада су у
више наврата истицали да немају никаквих претензија у том
погледу!"
Највећи број страних извештача већ је приметио извесне
знаке још увек лукаво скривене србизације Београда: српски
пасуљ, српска салата (када је поспу сиром, зову је "шопска",
да би прикрили трагове), српски ђувеч, Карађорђева шни-
цла, као и минерална вода "Књаз Милош" - само су неки од
индикативних показатеља подмуклог посрбљавања овога
града у који су ушли Срби...
Мада је српска пропагандна машина покушала да затаји
пред светом улазак Срба у Београд, они се овде примећују на
сваком кораку. Имају чак и неколико својих листова и
часописа, а известан број Срба појављује се на централном
телевизијском програму у овом до јуче лепом и мирном
граду.
Да ли ће свет толерисати ову очигледну агресију без пре-
седана у модерној историји и остати нем на улазак Срба у
Београд, или ће стати на страну оних снага које су тради-
ционално увек биле уз Европу, чак и по цену да их мили-
тантни српски кругови прогласе колаборационистичким -
одлучиће најављена конференција у Хагу.
У овом тренутку врхунски европски војни стручњаци
разматрају деликатан технички проблем: како ефикасно
казнити Србе који су ушли у Београд, а да се истовремено не

125
казне и они што су затражили међународну интервенцију?
Реч је о лансирању такозване "селективно-паметне” бомбе.
Пошто је у два дана обишао Лисабон, Брисел, Рим, Њу-
јорк, Париз, Атину и Тирану, обавивши читав низ консул-
тација од обостраног интереса у вези са уласком Срба у
Београд, лорду Карингтону је дискретно скренута пажња да
постоји још недовољно потврђена индиција да се Београд
налази у Србији. Мењајући авион у Абу Дабију, на путу из
Женеве за Истанбул, лорд Карингтон је изјавио:
"Па шта онда? То није питање географије него принципа!
Начинимо ли преседан и пређемо преко уласка Срба у Бео-
град, можда ће данас-сутра и Руси пожелети да уђу у Мос-
кву, а добро је историјски познато шта се онда десило Напо-
леону...”

Не желећи да се појачају ионако тешке санкције над

њима, лукави Срби једанаесте недеље блокаде преко дана
напуштају Београд, као бајаги због августовске врућине, па
тек по ноћи заузимају раније положаје (пред телевизорима)!
Читаву ствар распетљао је, као и обично, увек агилни
председник савезне владе, господин Милан Панић. На кон-
ференцији за стране новинаре он је понудио десет хиљада

126
долара и нов тркачки бицикл свакоме ко у Београду гтронађе
правог Србина! Да су те гласине нетачне, најбоље сведочи
чињеница да је и он сам из Лос Анђелеса, држава Кали-
форнија.
После извесног времена међународна јавност се ипак ма-
ло смирила.
Страни посматрачи и сами су се уверили да Срби још
увек нису ушли у Београд.
Али та латентна опасност још лебди над овим градом.
Можда једног дана стварно уђу?

❖ Чешвршак

У последње време испоставило се да највише мрзе Бео-

град они који су највише добили од њега!
Показало се, такође, да су, живећи деценијама у овом
граду, све то време радили рукама и ногама да му одузму
природну моћ коју поседује, а да апсурд буде већи, сам
Београд их је морао обилато плаћати и награђивати док су
то обављали за нечији рачун.
Готово пола века сироти град Београд трпео је и издр-
жавао на својим леђима најбројнију савезну администрацију
на свету. Сви чиновници предратне Краљевине могли су
скупа стати само у једну од три-четири зграде Савезног извр-
шног већа!
Београд, који је за све то време био вечити подстанар,
гледао их је готово пола века како се башкаре по заплење-
ним вилама, кућама и апартманима, које су направили стари
Београђани. Њихову нечисту савест чували су милиционери
у стакленим кабинама испред травњака.
Београд је ћутао и веровао да има Бога...
Народ их је све време звао - они!
Који они?
Они који су читавог живота били претпостављени Бео-
грађанима у њиховом рођеном граду, а да у томе нису нала-
зили ништа чудно.
Када су стизали овамо са шиљатим крагнама дирљиво
избаченим преко ревера које су красиле значке, Београд им
је поклонио кров над главом, име, каријере, жене и децу.
Научио их је, најпре, да једу ножем и виљушком.
Овде су научили да играју тенис, мада су у дубини душе
чезнули за клисом и за мало камена с рамена.

127
 Професори брзих течајева језика бежали су од њихових
акцената у превремене пензије, док нису, како-тако, научили
енглески о државном трошку.
Београд их је научио да се на пријему код америчког ам-
басадора ципеле не осгављају на отирачу пред улазом у рези-
денцију.
Научио их је да се "барбери" мантил не носи с кариране
стране, а да дипломатске вреће не служе за шверцовање
црног лука и чварака, већ за пошту.
(Истина, још их није успео одвићи од белих чарапа на цр-
не ципеле.)
Данас, када су обавили посао и растурили ову јадну држа-
ву, све им смета у Београду!
Бивша идеолошка послуга, која се, после толико година
метанисања, најзад, осмелила и осилила, налази безброј при-
медаба на град који им је пружио много више но својим ос-
талим житељима.
Београд им је милитантан, хаотичан, прљав, левантински,
балкански, ратоборан и насилнички, сам-самцијат на свету,
искључен из просвећеног света...
Они, за чије владавине човек није могао да објави ни нај-
невинију исправку у новинама, данас одричу Београду чак и
његову урођену, већ пословичну демократичност!
Чим су престали да се возе дугим црним, државним ко-
лима и први пут ушли у неки аутобус, открили су како народ
смрди и како је неваспитан, а градски саобраћај - очајан!
Када су после готово пола века први пут платили своју
вечеру у ресторану, згрозили су се над скупоћом.
Један песник луцидно примећује да човек, који је макар
само годину дана провео као војник у каквом паланачком
гарнизону, остаје заувек везан и за најбезначајнију провин-
цијску крчму, у којој му је покаткад, и поред свега, било
лепо. Читавог живота мислимо на неку клупу у парку, на
којој смо се држали за руке, ма у ком се то граду догодило.
Чак и у затвору робијаш заволи неки угао у кантини или
парче плавог неба изнад затворског зида...
Право је чудо како су они, о којима говоримо, успели да
толике године пасионирано негују своју нетрпељивост према
Београду, који им је поклонио све што је могао, а да му не
узврате ничим другим до мржњом?
И по тој неразумљивој мржњи, коју осећају према њему
његови најповлашћенији становници, Београд је јединствен
град на свету!

128
 Никада нећете чути сиротињу да се жали на Београд -
жалиће се на оскудицу, беду, на скучени простор у којем
мора да тавори, на неку неправду, али никада на Београд -
најдрагоценију метафору ове земље и овог народа!
И најзад, када су успели да растуре што се растурити мо-
гло, и да направе своје новокомпоноване леблебија држави-
це, као награду за добро обављени посао опозвали су их и
повукли у нове главне градиће...
Постали су жртве сопствене завере!
Сва оданост коју су осећали према родним паланкама из
којих су некада давно стигли, заборавивши одакле су, уоп-
ште, дошли, пала је пред чињеницом да се морају заувек
опростити од кремпита из Клуба књижевника и заувек прис-
тати на ћетен-халву око које зује муве. Јер тамо, куда их
повлаче, нема тргова на којима се може слободно говорити
против града у коме се живи и народа с којим се живи. Ис-
тина, и тамо ће имати први ред партера на премијерама, али,
нажалост, тамо су премијере тако ретке!
Најзад, испоставило се и то да им жене и деца неће ни да
чују за пресељење! Деца су им анационални рођени Бео-
грађани, а жене не пристају да промене велеградске фризе-
ре, козметичаре и педикире за неизвесност паланачке трајне
ондулације.
Ово је тренутак историјске одлуке!
Да ли је боље бити први министар у новокомпонованој
леблебија-републици, или пензионер у Београду?

*❖* Пешак

Путујући светом, све чешће срећем дипломате без држа-

ве.
Пошто су урадили све да им се држава распадне, забо-
рављени и од Бога и од људи, они и даље примају плате,
потписују пошту и одлазе на пријеме.
Дипломатски свет и не примећује да представљају државу
која више не постоји.
Дипломатски свет је учтив и расејан.
Понекад ми на каквом пријему или отварању изложбе
представе неког суморног типа, да ме изненаде и обрадују:
”Ово је амбасадор ваше земље!”
"Драго ми је ...”
И њему је драго.

129
 Познао бих га и сам, без представљања; чији би амбаса-
дор (сем албанског и бугарског) могао да носи браон ципеле
на црно одело, да се никада ни за живу главу не смеје и да
пуши на муштиклу од ћилибара?
И тако, амбасадори се убијају од досаде, амбасадорке се
баве бриџом и куповином, а деца су им у краљевским коле-
џима...
И све то игра тенис!
У некој нормалној земљи, не би им дали ни да скупљају
лопте!
Што се тиче амбасада, право је чудо како у срећним гра-
довима, који прште од боја, успевају да их одрже удбашки
суморним и прљаво сивим. Те зграде, које је пре више од јед-
ног века куповала Краљевина Србија, грађене у раном сеце-
сионистичком стилу, данас личе на ресторане друштвене
исхране. Пре но што закорачите у мермерни хол, који под-
сећа на некадашње господство (отвара се, наравно, само
једно крило врата!), најпре провири бркато лице ужиреног
домара-полицајца, којем одлакне када чује да га ништа не
питате на француском или енглеском. Љут што сте га преки-
нули у читању Борбе , он ће дуго загледати и превртати ваш
пасош, као да сте потенцијални терориста. За то време
можете да разгледате урамљене плакате природних лепота
земље која више не постоји: ту је позив да посетите Блед (на
који вас неће пустити с југословенским пасошем), Дубров-
ник, у којем ћете слатко заспати као заклани (зашто, као?),
Мостар, у којем ће вас осунетити Алијини кољачи, или
Међугорје, где ће вас живог одрати...
У овим заборављеним светилиштима једне ишчезле др-
жаве, још увек се налазе џиновски портрети "човека челич-
ноплавих очију топлог погледа”. Особље највише воли оне
где се Вођа појављује у белој адмиралској униформи с фото-
-апаратом и догледом на грудима прекривеним одликова-
њима, док под мишком држи омиљени мали полуаутоматски
струг, подморницу и ловачки карабин - све драге успомене с
далеких путовања у блиске земље.
У овим уклетим, преко ноћи опустелим кућама, из којих
је побегао свако ко је било шта друго умео да ради, крећу се
као духови преостали чиновници, трудећи се да оставе ути-
сак како имају посла преко главе.
Амбасадора контролише министар-саветник, овога од-
некуд заостали партијски саветник странке која је давно уки-
нута, а све њих домар, који најбоље познаје њихове махи-

130
нације и тајне шверцерске канале. Домар, наравно, и не сања
да га већ годинама уходи шофер амбасаде, чији син је већ
стасао за домарево место... Невоља је само у томе што више
нико не зна где да шаље доставе и поверљиве извештаје?!
Они тамо у домовини ћуте као заливени. Не знају ни шта ће
са собом, а камоли с неком заборављеном амбасадом.
У амбасадоровој резиденцији - трагедија. Амбасадорка
таман купила нови намештај, тепихе и завесе, а кум генерал,
заштитник који их је и послао у иностранство, смењен и про-
глашен за издајника! Пудлица Кристл добила дијареју. А
таман заказала чај за Сенегалку, Филипинку, Бугарку, Ес-
тонку и Румунку.
Наши дописници престали да долазе на консултације код
амбасадора. Бедници! А колико су само боца вискија, испи-
чутуре, попили под овим кровом! Рачунополагач, који се већ
снашао, дрско му предлаже да у амбасади отворе мешовито
предузеће...
Но, оно најстрашније, оно чега се дуго прибојавао - дого-
дило се! У амбасаду стигао поверљив, шифровани извештај
да је проглашена нова држава: Савезна Република Југосла-
вија! СРЈ. Затворио се са шифрантом у мглуву собу”, ону у
којој нема прислушкивања и безброј пута прочитао вест. Зар
да због једног Ф изгуби тако уносан посао? А деца на поло-
вини школовања!
По ноћи, он и жена, у чарапама, тихо изнели Вођину
бронзану бисту из дворане за пријеме. Била је тешка као
туч. Сакрили је у спремиште за метле. Кад ујутру, имају шта
да виде! Домар је вратио на постамент и све их гледа за-
крвављеним очима...
Амбасадорка припрема летњу колекцију костима и ше-
шира за летовање на Брионима... Како да јој каже да од тога
нема ништа и да се сада, уместо председникових пауна, по
Брионима шепуре пурани - загребачки пургери?
Што је најгоре, већ годину дана није приредио ниједан
пријем, па га дипломатски кор помало чудно гледа. Поводом
чега да га направи?
Дан Републике се више не зна тачно. Свако има свој. Па
и Банту-урођеници славе Дан златног кокоса, када су први
пут сишли с палме на земљу и основали сопствену државу, а
ми ништа. Како да славимо Дан Армије, кад нико не
признаје ничију војску!
Коју државну заставу да истакне, који грб?
Наређује да му шофер спреми кола...

131
 Шофер је, кажу му, прекјуче с државним колима као де-
лом деобног биланса прешао у таксисте.
Шта је с домаром?
Отворио национални ресторан Равна гора\
Амбасадор са уздахом одлази у глуву собу, у којој и кад
би хтео нико више нема шта да прислушкује. Л еже на диван
и ускоро сања некадашње посете највиших гостију, пионире
са црвеним марамама из југословенске колоније како на
аеродрому певају Од Вардара па до Триглава ..., конзулске
ћерке у народним ношњама које носе со и погачу, лов на
дивље свиње и новинске извештаје са испраћаја: "Док је
Председник дуго, дуго махао, хиљаде белих голубова ле-
пршало је у небеском плаветнилу!" А онда настају свакод-
невне море! Никада није научио да разликује сос тартар од
таратор салате и татар-бифтека...
Срећом, буде га да прими плату.

132
 ДВАНАЕСТА НЕДЕЉА

Дванаесте недеље блокаде на друмовима Србије и Црне

Горе појавило се на хиљаде Сизифа...
Уместо великог камења, ови балкански Сизифи гурали су
аутомобиле без горива у редовима пред жедним пумпама,
дугачким и по петнаест километара.
Сизиф, краљ Коринта, Еолов син, а отац Одисејев, био је
кажњен јер је одавао тајне богова; зато је у подземном свету
вечно морао да гура огроман камен узбрдо, који би се свагда
опет скотрљао.
Слично овом митском античком јунаку, српски Сизифи су
кажњени зато што су открили тајну заверу светских богова -
и Исток и Запад су им заврнули славине с нафтом, па сада
морају да гурају претешке аутомобиле празних резервоара...
Страном путнику у пролазу покрај ових неутешно дугих
редова читав призор може се учинити као илусграција из не-
ког савременог издања Дантеовог Пакла. У потпуно пустом
ужареном летњем пределу без дрвета и травке, заустављени
на пола пута између тачке поласка и циља, људи излазе сва-
ких пет минута из кола и гурају, по метар-два, беспомоћне
машине.
Гурајући, тако, кола, питам се јесам ли то већ можда
умро, па сад испаштам све почињене грехе у једном од
кругова пакла којим управља Европска заједница? Мада се
на гориво пред бензинским пумпама чека понекад два дана и
две ноћи, европски Луцифер нас кажњава и тим да не смемо
никада да заспимо! Чим се помере кола испред нас, они иза
панично нам трубе да и сами гурнемо свој камен. А када
стигнемо на ред пред пумпу - фатаморгану, ко зна, можда ће
нестати горива, па ћемо се као Сизифов камен поново

133
 скотрљати у подножје, на сами реп неког другог реда за бен-
зин.
Ипак, мит о Сизифу се у много чему разликује од ове
наше муке! По предању, Сизиф је своју казну гурао потпуно
осамљен, у тами подземног света. Око нас, модерних Сизи-
фа, све врви од живота.
Мада је пејзаж потпуно пуст (тек у даљини виде се неке
куће), као да ничу из земље, појављују се однекуд продавци
воде и кока-коле. Однекуд из ништавила искрсава старица с
топлим, тек испеченим крофнама посутим шећером. Сизифе
који гурају своје проклетство обилазе и мењачи страних
валута, Цигани који перу аутомобилска стакла, а на сваких
сто-двеста метара из лонца се пуше кувани пурењаци. По
ноћи, када пумпе не раде, диме се и пламсају ватре дуж заус-
тављене колоне, пију се кафе из нагорелих џезви; возачи се
са сетом сећају времена када је нашим друмовима нафта
текла попут златне реке... Чују се гитаре и јецање деце у не-
мирном сну. Око дугог уклетог реда рађа се поникао ни из
чега импровизовани град - октанско братство у невољи.
Изјутра ће наићи сељаци који продају грожђе и врели
бостан, а неке друге старе жене, попут вештица из Макбета,
изнеће на продају корњаче из свог камењара.
Овде су најзад сви изједначени - власници старих дотра-
јалих "фића" и сујетни поседници дугих црних "мерцедеса" и
"волвоа" - камионџије и возачи "ферарија", трактористи и
размажени, обесни возачи најскупљих мотоцикала.
С времена на време, попут авети, појаве се изненада оста-
ци прошлости - неки само себи важни људи с непознатим
привилегијама, који желе преко реда. Тада плану свађе,
падну тешке речи, а извуку се и скривени пиштољи, потегну
курбле и поваде ножеви, али, углавном, путници се упознају
и зближавају, рађају се кратке успутне љубави и овлаш
прикривени флертови. Као што велике суше учине да све
шумске звери пију једна покрај друге на једном готово
усахлом језерцету на ивици жеђи - вукови, зечеви, срне и
лисице тада су безбедни једни од других - тако и ове жедне
пумпе изједначавају разлике између бедника, богатих и су-
јетних. Мала казаљка која је ушла у опасно светлеће црвено
одједанпут је таштину претворила у чист апсурд: кад кола не
могу да крену, више уопште нису важни дизајнирани облици
лима нити умртвљена способност да се развије рекордна
брзина. Све је заустављено и ред се лагано претвара у
колону привремених филозофа, који први пут у животу

134
размишљају о смислу стицања и богаћења, о борби за власт
и моћ, о непредвидивом животу што нас изненада и нена-
јављено, потпуно неприпремљене, ставља у пат позицију. Ни
тамо - ни овамо! Не можемо да наставимо свој пут, а не
можемо ни да одустанемо и напустимо кола у јарку; из таме
непознатог предела вребају чете глодара који ће нам обр-
стити аутомобиле тако да од њих остану само шкољке. Ту
смо, осуђени на неизвесно чекање, о чијем исходу већ круже
застрашујуће гласине. Шири се паника. Свет се зауставио -
планета је престала да се окреће око себе.
Но, живот је, ипак, јачи од мита о Сизифу! Гле, из
оближњег кржљавог шумарка враћају се нови љубавници.
Она отреса травке с кратке сукње, а на лицу јој загонетан,
благ осмех. Колоном проструји вест да се једна жена по-
родила у колима. Шта је добила? Мушко је! Алал вера!
Носиће пушку! Србенда! Нечија боца ракије путује од кола
до кола. Препоручују се и непознати кумови. Нека се зове
Марко по Краљевићу Марку који је орао царске друмове!
"Море, само да се некако вратим кући!" куне се један
бркајлија показујући на своја кола. "На часну реч, има да их
лично запалим и купим коња! Неће мене они да уцењују
бензином!"
Они - то је, вероватно, далеки западни свет, невидљива
Империја која је зауставила колону на путовању. Креће
политичка расправа о томе ко нас је све издао и ко нам ради
о глави. Кажњени с намером да се покају и покоре, Срби
заустављени на друму претварају се у колону злопамтила и
осветника, који чезну за тим да дигну у ваздух западне рафи-
нерије...
Очигледно, дванаеста недеља блокаде није испунила оче-
кивани циљ. Уместо покорности, изазвала је жељу за осве-
том!
После немирне, непроспаване ноћи, рано изјутра по-
јавили су се ознојени, ужурбани Шиптари који у пола гласа,
мрмљајући себи у браду, продају гориво за десетоструку
цену, и то само у девизама. Канте с горивом доносе до самих
кола, учтиво и тихо, наплаћују и ишчезавају према својој
илегално импровизованој пумпи на камиону-цистерни, коју
нико не види. Вади се из новчаника скривена уштеђевина "за
сваки случај", рађају се нови богаташи, који негде далеко на
југу купују туђу земљу...

135
 У Србији и Црној Гори Сизиф не би морао вечно да гура
свој уклети камен; пронашао би већ некога коме би платио
да то обавља за његов мит.
Овде је све могуће. Стигли смо, најзад, на ред и напунили
резервоаре. Поново гутамо друм. Све се брзо заборавља.
Чини се да нам је западни свет својом блокадом одузео дан и
ноћ живота, али ми смо, ипак, живели, и то много узбудљи-
вије од њега!

Ушорак

На Ташмајдану се појавио слепи руски певач.

Седео сам пред Поааедњом шансом кад сам изненада
зачуо раскошни звук хармонике. Гармоњ! Цвилела је као
претучена кучка која лиже ране после уличне туче. Било је у
том звуку туге, умиљавања и нежности, притајеног беса и
обести, нечега из првих послератних руских филмова у про-
винцијским биоскопима, који су се преко ноћи од Импери-
јала и Лпола претворили у Раднике и Сутјеске. Слушали
смо у њима Пасншра Костју и гледали Задатак мајора
Булочкина,..

"Патаму, патаму, штоми

пшљоиш,
Њебо наш, њебо наш рађини
дом,
Пјервим дјелом, пјервим
дјелом самаљоти,
Ну, а дјевушки? А дјевушки
патом!"

Пред Шансом су седеле лепе младе мајке, поносне што су

успеле да продуже врсту, када је из удаљене хармонике по-
куљало то далеко време у ташмајдански сунчани дан. Жмир-
кајући, заслепљени прејаком светлошћу, пред Шансу су,
један по један, стидљиво излазили први столови...
Слепи певач је седео на картонској кутији покрај главне
шетачке стазе. Личио је на Христа са својом паперјастом
риђом брадом и дугим вретенастим прстима на дугмићима
хармонике, једне од оних на којима су свирали кронштатски
морнари. Покрај њега је растворен лежао олињали картон-
ски кофер (сиротињски пртљаг с којим смо стизали да осво-

137
јимо свет и име), а изнад картонска табла на којој је био
православни крст, Богородица и натпис ЈЕРУСАЈ1ИМ.
Судећи по дотрајалим ципелама, певач је допутовао изда-
лека. Маладјец! Као да сам поново срео све оне Божије људе
- божјаке из руских романа деветнаестог века, опасане ко-
нопцем, у вечитом ходочашћу ка смислу, као да је изненада
испао из Чеховљевих прича и Тургењевљевих записа, тај
тридесетогодишњак није богорадио, нити је захваљивао за
новчанице и звекет ситниша што је падао у картонски ко-
фер. Једноставно, он је само певао и свирао, потпуно дово-
љан сам себи, на путу ка далекој вери.
Била је то Русија обневидела од свеопште несреће и ра-
сула, од глади и понижења - Русија, која и поред свега пева!
Матушка Русија у ципелама истањених ђонова на путу ка
православљу и суштини.
Господе, мислио сам слушајући га, зашто нас тако дуго и
тако тешко кажњаваш? Да ли је то због тога што смо бољи
и даровитији од осталих народа и раса, којима си наменио
миран и досадан живот у благостању, или нас искушаваш за
неко наше време које тек долази? Па овај сироти певач би,
да је правде, мирно могао да напуни париску Омшпију или
Медисон сквер гарден , да снима плоче и буде богат, а ево га
како без ичега, сем гласа и слуха, седи на ташмајданској
земљи и свира и пева за голи живот.
А онда је прешао на Булата Окуцаву! На Смоленској да-
роге.
Смоленски друм је одувек био пут рата. Одлазили су њим
певајући, а враћали се гарави од барута, убогаљени. Изнад
Смоленског друма трепере две хладне звезде, баш као твоје
очи... Дуж Смоленског друма шуме, шуме, шуме.
Знао сам, запеваће и Висоцког! Једноставно, имао је бо-
жанствен глас, промукао од дувана, бесан од вечите неправ-
де, нежан од превелике љубави. Дух Владимира Висоцког
путовао је у њему ка обећаној светој земљи.
Рођен 1938 (умро од неуредног живота 1980), Висоцки је
до нас стигао негде ш ездесет четврте на лоше снимљеним
илегалним касетама, које је однекуд добио мој покојни при-
јатељ Леонид Шејка, сликар. Одлазили смо у његов сироти-
њски стан да их слушамо. Шејка тада није имао никаквог
намештаја, па смо седели за кухињским столом (растворене
новине су замењивале столњак) и пили лошу вотку мезетећи
најјефтиније сардине и хлеб стар два дана. Данило Киш је
први научио да пева Висоцког. Тачније, савладао је онај ње-

138
гов посебни начин, да се пева само за себе и ни за ког другог,
када ти одузму све сем гласа и гитаре. Шта ти онда ко може?
Ништа. Ко је могао да сања да ћемо Данило и ја упознати
једне ноћи у Клубу књижевника Владимира Висоцког, који
је у Београду гостовао с Театром на Тагањки, играјући мла-
дог гневног Хамлета. На крају, када су га најзад оставили на
миру кагебеовци што су га пратили, тетурали смо утроје до
његовог хотела, а Киш је све време певао његове песме.
У мом телефонском именику све је више оних који се не
одазивају на давне бројеве...
Али Висоцки је опет био ту, на ташмајданској стази, и
свет се окупљао око њега, слушајући песму Он се није вра-
тио из битке.
"Је ли то он слеп, сине?" упитала ме је једна кратковида
бакица. "Јесте...” казао сам. "Е, јадна мајко!" уздахнула је и
извадила старински, изанђали новчаник с металном копчом,
у којем су биле само две "црвене" новчанице. Ставила је
једну у певачев кофер, а онда, заставши мало, бацила и ону
другу, преосталу. Дала је све што је имала! Штета што певач
то није могао да види.
"Ма, какви слеп!" рече неки гилиптер у пролазу. "Фоли-
ра!"
"Не, не! " казао је један бивши амбасадор, сада пензионер,
свом пријатељу. "Они се стварно распадају!"
"А ми се као не распадамо?" одврати овај.
"Ми смо, ипак, мали; то и није тако важно..."
"Јадни Руси..." казао је неко у пролазу.
"Ето, видите!" рече други. "Нико није волео Стаљина, а
он је једини државник који је после рата изашао с државом
већом од оне с којом је ушао у рат! Волели смо Горбачова, а
тај је профућкао империју! Мислио је, добиће паре од За-
пада! Коме је то Запад икада дао лову?"
"Видећеш ти, кад се они пробуде једног дана!" рече дру-
ги. "Има да се затресе цео свет! Само да се среде..."
Прилазе шетачи и ваде из цепова и новчаника паре које
су распоредили да им трају до првог, па их побожно спуштају
у кофер који се пуни волшебном брзином, док певач заврша-
ва Висоцког: "Ако се друг није показао другом; нити прија-
тељ, нити непријатељ, него онако, не иди с њим у планине..."
Чини се да ташмајдански шетачи не плаћају певача, него
дају последњи новац Русији, која се спрема на далек пут до
сазнања да смо јој ипак браћа.

139
 Среда

Седим у ситне сате у чувеном будимском пијано-бару Код

Пјероа , окружен неком срећном пештанском децом која пе-
вају заједно с клавиристом, измишљајући енглеске речи.
"Дим у твојим очима...”
Пијаниста је, иначе, један од оних несрећних средовечних
заљубљеника у џез, којих је пуна источна Европа. Успех је,
изгледа, стигао прекасно, када га је већ напустила коса. Тек
последњих годину дана сме јавно да носи лептир-машну.
Шлагери које свира умрли су одавно од старости, баш као и
систем који их је забрањивао, што сада издише негде далеко
иза Карпата, попут идеолошког диносауруса.
Пијаниста је лукав. У његовом музицирању помало се
осећа страх да тај диносаурус на самрти не смрви последњим
ударцем џиновског репа и њега и "Безендорфер" и овај от-
мени кафе, усељен у неку стару српску магазу из осам-
наестог века. Вероватно због тога пева полутихо, с цигаре-
том у углу усана, имитирајући покојног Оскара Леванта.
Има ли ишта тужније од европског џеза?
Има. Чехов на енглеском. Вестерн на словеначком. Чај у
пет сати у неком лажном београдском салону. Кока-кола
ћирилицом...
Смешим се у себи једној старој причи о чувеном бекрији,
племићу Дунђерском, који је често долазио у Пешту да се
проведе.
Причају да је у блатњавим чизмама и паорском оделу
ушао једном у луксузни Граид хотел на Марго Сигету, где
су седели мађарски племениташи.
Наручио је пиво и пио га из боце.
Да га понизе, пештански племићи су наручили од натко-
нобара боцу шампањца, али да се хлади у кибли пуној хлад-
ног пива!
Дунђерски их је мирно погледао и наручио још једно
пиво!
Али да се хлади у кибли пуној хладног шампањца!
Подижем ову чашу племенитог мађарског шампањца
"Нип§апа ех*га с!гуИи просипам неколико капи за покој ње-
гове необуздане душе. *
Док Звезде падају на Алабаму , на Будим пада досадна
панонска киша...
За срећну мађарску децу, изгледа да су то све нове
ствари.

140
 Она још славе то што не морају да слушају Рјабииушку и
Каљинку.
Своје песме, наравно, презиру.
Нећу да им кварим провод и да наручим мој омиљени чар-
даш:

"Знаш ли> леиа Маро,

где је Капор-варош, где је Сегедин?
Тамо нема ништа, само један Пишта,
то је Сегедин!
Пишта пије токајац, мени даје
Нип%ага ех(га Лгу шампањац,
А коња му чува Циганин..."

Сигурно би ме избацили из Пјероа\

Срећна мађарска деца, наравно, још не знају да ће Гер-
швин ускоро закуцати и на њихова врата, да им наплати ка-
мате на кредите које су лаковерно узели од његових зем-
љака, Американаца.
Џорџ Гершвин је увек претходница Међународног моне-
тарног фонда.
Кол Портер ће почети да им наплаћује кирије по свет-
ским ценама.
Како ће платити рачуне за струју кад их сутра донесе
Хоги Кармајкл?
Каква-таква, Каљинка им је шкиљила скоро бесплатно.
У Рјабинушки су становали с минималним киријама.
"Њујорк, Њујорк, Њуууууујооооорк..." чезнутљиво завија
пијаниста Пишта, праћен младим хором мађарских наиваца.
Њега нису, као мене, избацивали из студија у 72. улици у
присуству Сити-маршала и два црна полицајца. ”М ожете по-
нети само личне ствари, сер!" Шта Пишта зна о Њујорку ?
Ништа.
Биће им Пешта Њујорк, кад им у понедељак кажу да не
морају више да долазе на посао. Могу се жалити маестру
Бернштајну, лично.
Што је најгоре, више им нико неће бити крив! Онај дино-
саурус од идеологије већ липсао. Кога оговарати? О коме
измишљати вицеве? Кога нападати у књигама? Дисиденти су
остали без тема. Најкраћи и најубојитији роман који се може
написати стаје само у две речи које урлају стотине хиљада
грла:
"Црвена бандо!"

141
 "Њујорк, Њујорк..." је већ стигао у Будимпешту. Прона-
лазим га на Бувљој пијаци, на периферији града, на једној
претужној, расквашеној, блатњавој ледини, где старе даме
будзашто продају породичне реликвије: свећњаке, портрете
предака, балерине од керамике и постеље у којима су им
рођене баке.
Кисну у блату гомиле књига класика марксизма. Лењину
је лакше него Марксу - он бар има качкет.
У Мађарској је лепо али досадно. У њој живе само Мађа-
ри и сви су католици. С ким да се свађају, сад кад су отишли
Руси?
Нећу да се враћам у Пјеро.
Тамо стварно нема ништа.
Само један Пишта.

Пешак

Усред слеђене равнице покрај пута, надомак Београда,

светли у ноћи без звезда крчма - Европа.
На пространом паркингу који чува спечен старчић с од-
ликовањем, тешки камиони и луксузна кола. Унутра, све са-
ми мушкарци. Не скидају ни капе ни капуте. Оркестар оде-
вен, ко зна због чега, у зелене смокинге, готово се не види од
силног дима. За једним столом пљуште карте; за другим се
котрља барбут, зуји и пишти покер-машина покрај запуше-
ног клозета... Одједанпут - туш, и све престаје! Појављује се
певачица - Рускиња! У очима јој се пресијава смрзнуто Ла-
будово језеро.
"Ој, Рјабина, Рјабинушка..."
Провлачи се мазно између столова вукући дугу жицу
микрофона, кроз киселкасти задах шоферских виндјакни,
кроз воњ пива, вињака и дим роштиља што куља из кухиње.
Корача, као да не примећује ужагрене погледе мушкараца
који одлажу повратак кућама, где их чекају вечито забри-
нуте жене што су већ одавно дигле руке и од себе.
”Каљин-какаљин-какаљинка маја!"
Опчињени овом изненадном несвакидашњом лепотом,
која као да је однекуд с неба пала у трошну, плесниву Евро-
пу, људи се после сваког новог литра заљубљују све очајније,
без икакве наде да ће им љубав бити узвраћена. Плаћају
плавог лабуда, само да малчице слети на њихов астал.
Пљуште марке и франци, зелене се долари, наручују нове

143
туре пића у промуклом хору мушких гласова без слуха, који
покушава да је прати. Онај тамни свеспасавајући глас, ист-
кан од чулне мекоте, и неухватљива лепота коју су, и сами не
знајући за чим чезну, читавог живота јурили, сада су најзад
ту, надохват руке, а опет, тако далеко, јер је млада Рускиња,
изгледа, само мамац на микрофонској удици коју ш еф орке-
стра баца међу столове, трза и поново одвлачи заједно са
уловљеним пленом.
У њеном гласу трепери безразложна туга, она иста због
које су давни властелини губили главе и имања; у њему има
обести колхозница што се враћају с поља певајући поско-
чице "частушке”, има и беса и кокетерије и отмености нео-
стварене оперске певачице. Иза покрета крију се часови ба-
лета, када је била девојчица, а иза погледа и млечне пути -
старе руске успаванке, Пушкинови стихови и неки наивни
Вања који не зна ни где је, ни с ким је, ни шта ради, који је
чека у белим ноћима тако различитим од ових сивих и див-
љих под кровом крчме надомак Београда.
У ЕвроГш се мењају најразличитије валуте; ту се тргује
стоком, цементом и машинама; продају се пакети "кента" и
"марлбороа”, шверцује златом, вискијем и оружјем, ту се
одмарају уморни каравани белог робља, што друмовима и
пругама пристижу из румунских пограничних градова, с ма-
ђарских пустара и из бугарских забити; размењују се подаци
о одбеглим девојкама, коцкарима, убицама и "овцама" које
треба опељешити на коцки... Све је на продају у ЕвроГш, на
само сат вожње од Београда!
”Волга , Волга , маћ раднаја..." пева лепотица гледајући
некуд изнад наших суморних балканских главуџа.
"Имам их девет таквих истих", хвали ми се власник, мас-
тан, проћелав полусељак у новој америчкој тренерци од
жуте свиле. "Нова тура стиже прекосутра; све младе, лепе и
школоване, једна лепша од друге! Дотераће их ортак из Ки-
јева, Рус, да први изаберем, а остале ће да развезе по Бачкој
и Санџаку." Рече ми и мизерну цену по којој их набавља на
туце и како се отимају да добију посао, јер је тамо код њих
глад, па и кад им одузму проценат они што тргују њима, ипак
им нешто остане - ако ништа друго, покупују мало гардеробе
и наједу се...
Тако је то. Да виде ову Рускињу, београдски песници би
писали сонете и вршили самоубиства због љубави! А овај
тип жваће равнодушно чачкалицу и пије пиво из боце, оти-
рући уста свиленим рукавом. Прадедови ових девојчица,

144
бежећи од једне револуције, стигли су чак овамо, да сачекају
другу! Прича се понавља: бежећи из своје земље од немаш-
тине, њихове праунуке стигле су у ову, којој, такође, прети
беда!
Русијо, мајчице наша добротворко, знаш ли уопште шта
ти овде раде кћери, Василисе Прекрасне? Коме певају и за
које бедне паре? Зар је код тебе заиста толико лоше да не
можеш да их задржиш, него их пушташ да се потуцају по ев-
ропама? Седамдесет година, а и више, обећавала си нам
будућност из које данас беже Ане Карењине, Оњегинове
Татјане, Наташе Ростове, Љиље Брикове, Зоје и Каћуше...
Шта се ово дешава? Због кога смо лежали по голим ото-
цима, кад се све овако завршава?
Фајронт! Музичари журно пакују своје инструменте. Лепа
Рускиња одлази у собу на спрату, одређену за уметнице на
гостовању, испраћена замућеним погледима пуним чежње.
Зевајући, са свежњем кључева у руци и две боце пива, прати
је задригли власник Европе.
Разилазимо се у расулу, очајни и љубоморни, верујући
потајно да је, ипак, читаве вечери само нас гледала...

145
 ТРИНАЕСТА НЕДЕЉА

Огрнут узбудљивом измаглицом августовских вечери,

Београд, још слан од мора, носталгично жваће куване куку-
рузе и сећа се сеоских предака.
Није случајно што први, једва ухватљиви, наговештаји је-
сени у Београду не могу да се замисле без шетње Теразијама
с топлим клипом кукуруза у руци. Као да у том поузданом,
прастаром укусу златних зрна поново откривамо своје забо-
рављено порекло... Тај кукуруз нас је подигао и отхранио. У
време ратова гутамо га из беде и заклињемо се свим и
свачим да га више никада нећемо окусити када се све један-
пут заврши (проја и качамак излазе нам на нос); у доба мира
једемо га са осмехом, да бисмо се присетили како нам је
некада било тешко и успоставили везу са земљом и
годишњим добима.
Прошао сам многе светске градове уздуж и попреко, али
још нигде нисам видео да се кувани кукуруз продаје на улици
право из лонца пуног вреле воде, на салвети од кукурузне
шушке с траговима свиле. Со по жељи.
Рат је. Кукуруз нас поново вреба из заседе будућности.
И мада Теразијама ноћу пролећу лептирице потамнеле на
Црногорском приморју, са избледелим бичевима златне ко-
се, са зебњом ослушкујемо како се горе, на северу, однекуд
из дубоке тмине, уз кркљање оперетских увертира и грмља-
вине хаубица, подиже неупокојени вампир Аустро-Угарске.
Све је почело наизглед наивно, носталгичним сном о
средњој Европи, попут Атлантиде, који су протурили неки
од писаца које смо волели. Можда ни они сами нису били
свесни куда то води?
У јесен 1977, у Њујорку, лежао сам на проваљеној софи у
атељеу дивног, старог сликара Саве Радуловића на Лексинг-

146
тон авенији и срицао велики Кундерин интервју у Њујорк
ишјмсу.
Говорио је: Кафка, Музил, Хашек, Фројд, Адлер, Климт,
Шиле, Шенберг.
МккИе Еигоре!
Заш то да не? У то време изгнаник Кундера се бранио ми-
том Средње Европе од најезде азијских тенкова који су се
заглавили на Вацлавским намјестима.
Као и остали наивни Срби, прогутао сам тај слатки мамац
у облику "моцарт-кугле”, не знајући да ће ми у дну грла,
пошто се чоколада отопи на непцу, остати горак укус пре-
варе.
Гледајући из Њујорка, Европа је личила на отрцани луна-
-парк пун духова.
Мада је два пута у историји преврнуо наглавачке колевку
тог духа, заборавни Београд је гледао на Вијену као на још
увек отмену, истина, прилично оцвалу оперетску субрету,
згодну за друштво када се слави успешна продаја свиња и
жита.
Многе зграде у овом граду подигнуте су по угледу на беч-
ку сецесију.
Наша прва средњоевропска кафана у животу, Руски цару
имала је мале мермерне сточиће, новине у оквирима од трс-
ке и бечка пецива под стакленим звоном. Све до шездесетих
година у њој су постарија господа пила капуцинер.
Када су правили свечане вечере, београдски богаташи су
храну, послугу и есцајг наручивали обично из бечког Захера.
Стизали су пред вече специјалним вагоном, сервирали стеко-
ве "холштајн”, а враћали се ујутру с брдима неопраних тањи-
ра и чашама за шампањац на којима су нечије усне оставиле
траг ружа. Пуни презира, натконобари су ипак пажљиво
бројали наше сељачке паре. Кеш.
Старе београдске госпође још увек за крсну славу поку-
шавају да умуте и испеку захер-торту.
Сваког првог јануара у подне, Срби преко хладне прасе-
тине и салате од цвекле гледају телевизијски пренос великог
бала у Бечкој опери. На крају се увек изводи Радецки марш
с пуцањем из кубуре. Онај исти марш уз чији су се ритам
клатиле босе ноге мачванских сељака на ветру, обешених о
словенске липе.
Опростили смо им, али они нису нама. Нашој браћи, Ци-
ганима, дозволили су да напредују до бечких чистача улица.
Даље, не.

147
 Хвалили су благонаклоно и супериорно наше књиге, ако
су личиле на Музила, драме, ако су подсећале на Шницлера.
Игнорисали нас када смо личили на саме себе.
Невероватно, али никако нису могли да забораве онај
стари опанак који је згњечио имоцарт-куглун, напуњену,
умесго чоколадом, европском супериорношћу.
Градили су лукаво и готово неприметно нову Аустро-
угарску, под лажним именом Централне Европе. За ову при-
лику, МккИе Еигоре је пила кока-колу.
Али, послуга је све упропастила! Можда би читава ствар
и успела једнога дана, да се послузи (која је у слободно
време играла у предсобљу шах на своме измишљеном грбу)
није и сувише журило да из оперетског позоришног фундуса
извуче прашњаве мундире Баруна Тренка и, предвођена пен-
зионисаним Баруном Минхаузеном, не крене да маршира уз
Радецки марш по крајишким и славонским селима, убијајући
кога стигне.
Један носталгични, сањиви мит, удобан као Оријент-екс-
прес, којег су префињени интелектуалци толико волели,
претворио се у кланицу.
Из гробова се дижу скелети комисије која је 1914. тре-
бало да води истрагу у Србији после убиства надвојводе
Фердинанда; везују Карденове кравате, навлаче листерска
одела и у џепиће од сакоа стављају плаве марамице са звез-
дама Уједињене Европе, тражећи да данас обаве посао у
Београду, у који их нису пустили пре седамдесет осам годи-
на.
А те кости смејаше сеУБ ог да Прости!
Кафка, Музил, Хашек, Фројд, Адлер, Климт, Шиле и
Шенберг с тим, наравно, немају никакве везе. Употребили су
их само као мамац. Оскара Кокошку су појели у супи.
Кроз отворена стакла хотела Москва најстарији оркестар
у граду изводи потпурије Штраусових, Лехарових и Офен-
бахових оперета.
Необично волим једну мелодију из оперете Франца Супеа
Војник од чоколаде, али се ипак, за сваки случај, чврсто
држим куваног кукуруза, који једем још од Славије.

^ Понедељак

Тринаесте недеље блокаде, на Лондонској конференцији

свет је пао на поправни испит из историје.

148
 Наш нови председник савезне владе из Калифорније
ослободио је после много векова Србе претешког терета ис-
торије и порекла.
"Не питајте ме само о историји!" узвикнуо је бесно на
конференцији за штампу. "Доста ми је ње! Мени уопште
није важно шта је било 1389. или 1301. Свет почиње данас!"
Један пензионисани професор историје покушао је да
изврши самоубиство, јер се испоставило да му је читав
живот био узалудан.
Ђаци пали на поправне из овог предмета одушевљено су
поздравили ову председникову изјаву и одбили да изађу на
августовске испите.
Председник, који је из Лос Анђелеса стигао у наше дивље
крајеве, био је у праву - све што је старије од Паје Патка, не
постоји.
Историја почиње с Дизнилендом!
Питам једног мудраца из Гацка шта мисли о новом пред-
седнику? Он најпре ћути, затим лизне цигарету, зашкиљи на
лево око па каже:
"То ти је, брате, к'о кад пресадиш калифорнијску палму
на врх Волујака! Заливаш је, ђубриш, окопаваш и обилазиш,
па се чудом чудиш што се не прими, а вукови се о њу че-
шу..."
Гачанин се затим искашља, па запева колико га грло
носи:
"Волујаче јадијаче, Лебрчниче несрећниче!
Тешко нама међу вама, у злу добро чекајући..."
Гости из кафеа Мажестик разбежаше се као без главе.
Нашао сам се у немогућем положају: председник из Ка-
лифорније ме чупа из историје све с корењем, а Марко Ми-
љанов ме вуче дубоко доле, у Примјере чојства и јунаштва.
Бојим се - растргнуће ме тако распетог између стрипова и
прича с ратишта, које записујем као и овај храбри и племе-
нити војвода из Куча поткрај прошлог столећа...

^ Уторак

Никшићанин ухватио живог Курда, али га није дао у за-

робљенички логор.
У зео га за роба.
КУРД је био плаћеник у хрватској војсци.

149
 Звао се Али.
Никшићанин га је заробио у јуну 1992. на херцеговачком
ратишту.
Курд се пре тога борио у брдима родног Курдистана про-
тив Турака и Ирачана.
После тога су га унајмили да гуши побуну у Трансилва-
нији, па је ратовао у близини уклетог дворца грофа Влада
Дракулескуа.
Ништа друго и није умео да ради, сем да се бори...
Није имао где да се врати.
Хрвати су га плаћали старим неважећим новчаницама,
које је ушивао у поставу униформе.
У Херцеговини се осећао као код куће у Курдистану,
само што је јагњетина имала други укус. Нису је пунили пи-
ринчем и сувим грожђем.
Палио је куће без освете, убијао без мржње, силовао без
страсти.
Кад га је Никшићанин, иначе бивши боксер полутешке
категорије, оборио на земљу и разоружао, заклопио је очи
тамне као извори Еуфрата и Тигриса и чекао смрт.
"Алаху екбер!” процедио је кроз стиснуте зубе.
Но, Никшићанин га није убио. Пош тедео му је црни
живот.
Када су хтели да му одузму Курда и одведу га у заро-
бљенички логор, извукао је бомбу-кашикару и казао:
"Мој је! Ја сам га поштено заробио, мени ће да служи. Ко
га такне - мртав је !"
Тако му оставише Курда као неку врсту посилног.
Пратио га је нечујно као сенка црне мачке.
Прао му и пеглао униформу, чистио чизме, носио мино-
бацач, припремао постељу...
У биткама му је Никшићанин стојећи гађао с рамена, као
са живог постоља.
Али метак га није хтео.
Ћутљив и црн као телефон, Али је знао само две речи
нашег језика, које обично науче сви странци када дођу у ову
несрећну земљу:
"Нема проблема!"
Када су остали хтели да му се свете, Никшићанин би по-
тезао пиштољ на њих и говорио:
"Када уфатите свог Курда, чините му шта вас је воља!
Овоме сам ја господар!"

150
 Није ни сањао колико је тада личио на свога чукунђеда,
када је на Скадру заробио свог првог Турчина.
Док Никшићанин пије по кафанама, Али му стоји иза
леђа, увек спреман да долије чашу и припали цигарету.
Као да су већ довољни сами себи, све више се осамљују...
Кад падне сумрак, Никшићанин учи Курда српски.
Кад нешто не научи или не изговори добро, повремено му
лупи шамар тешким боксерским дланом.
"Јеси ли дошао да на нама зарађујеш, црни Арапине?"
”Нема проблема!” одговара овај трепћући.
Пошто је мека срца, Никшићанин га онда части пивом.
Води га да слушају чувене гусларе. Даје сто немачких
марака да му отпевају Краљевић Марко и Црни АраПин.
Сви су се већ навикли на белог и црног момка...
У бици на суром камењару, Никшићанин је с леђа задо-
био тешке ране у обе ноге.
Курд га је натоварио на леђа и сатима вукао преко ви-
соравни, све док га није донео до првог прихватилишта за
рањенике, а затим је нестао без трага у гужви, отишавши
вероватно да пронађе неки нови рат у каквој још несрећнијој
земљи.

^ Среда

У својим Мемоарима са Балкана (1858 - 1878) хроничар и

сведок херцеговачких устанака и битке на Вучјем Долу,
Мартин Ђурђевиђ, записује:
"Кад би поједини херцеговачки устаник убио појединог
непријатеља, одсјекао би му главу, па је носио у торби, да је
покаже своме војводи. Ту би главу усмрђену носио по три-
-четири дана у торби заједно с хљебом и луком, па кад би
огладнио, истресао би из торбе све скупа: главу би метнуо
преда се, да у њу гледа и с њом се монологно разговара."
Тачно сто седамнаест година након тога, 16. јуна 1992, на
планини изнад Гацка херцеговачки ратници преговарали су о
обустави ватре с Муслиманима и посматрачима Европске
заједнице.
Посматраче, одевене у снежнобеле униформе, предво-
дила је портпарол госпођа Памела Џексон.
Херцеговци су били зарасли у двонедељне браде, а маски-
рне униформе су им биле нагореле и избушене куршумима.

151
 Седели су једни наспрам других за дугим зеленим столом
прекривеним гомилом докумената.
У име њих, говорио је на савршеном енглеском, без ак-
цента, Вукота К., који је у Херцеговину дошао из Феникса,
држава Аризона, да помогне својим земљацима. На ратишту
је већ пуна четири месеца.
Херцеговци, дакле, улажу најоштрији протест посма-
трачима Европске заједнице, износећи чињеницу да се на
страни хрватске регуларне армије бори и велики број белос-
ветских плаћеника, а међу њима има нарочито много Курда.
Госпођа Памела Џексон одбија да прихвати ту тврдњу.
Курда, једноставно, нема на херцеговачком ратишту.
”Курда има!” тврде Херцеговци.
"Нејма!" упорни су и Муслимани.
иАко ми покажете једног јединог Курда", каже Памела
Џексон, тридесетогодишња бринета однегованог изгледа,
”истог часа ћу о томе обавестити своје претпостављене у
Бриселу!”
"Хоћете ли стварно да га видите?”
иХоћу!и одговара госпођа Џексон.
Вукота завлачи руку у кожну торбу која му лежи покрај
ногу и вади одсечену главу Курда, коју спушта међу уредно
откуцане хартије.
Госпођа Џексон пада у несвест.
Алаху екбер!

Чешвршак

Пуцајући по наређењу на све што се креће, два војника

тачно у подне на прашњавом друму сретоше сеоску врачару.
Са обе стране пута догоревало је спаљено село кроз које
тек што је прошла оклопна јединица.
После ње су наишле паликуће и пљачкаши, а за њима
психопате, робијаши и лудаци, свеже пуштени за ову прили-
ку из затвора и лудница.
Сва у црним ритама, старица је личила на спржену свра-
ку.
Једно око јој је било потпуно празно и бело и из њега је
куљала млечна светлост.
Уз њу се вукао олињао и крастав жути пас.
Била је најчувенија врачара у читавом том крају.

153
 Умела је да намешта сломљене кости, справљала је
љубавне напитке, бацала чини, бајала нероткињама да до-
бију децу и саливала страву бацајући у казан хладне воде
вреле истопљене куршуме од олова, који су се цврчећи прет-
варали у тајанствене фигурице из којих је могла да чита бу-
дућност и предвиђа смрт.
Први војник подиже аутомат да је покоси, али старица га
заустави покретом коштуњаве руке, на којој као да није
било ни грама меса. Само кости и пергаментирана кожа ста-
ре корњаче.
мСтара сам жена..." рече напуклим гласом. "Деведесет ми
је. Хтјела бих да проживим још годину-двије!”
Први војник подиже цев коју је на тренутак оборио према
цести.
"Слушајте, дјецо!” уперила је на њих штап. ”Онај ко ме
убије, неће живјети дуже од шест сахата!”
”Носи се, стара!” процеди први војник преко цигаре и
пресече је кратким рафалом који прође кроз перје.
Пала је на друм нечујно попут сенке...
Други војник припуца на жутог пса, али му он измаче у
шибље.
Крстарили су пет сати селом и засеоцима, убијајући жи-
вину, овце, децу и старце; јели су и пили шта су нашли, кад се
на кривини цесте поново појави жути пас.
Запуцаше према њему, али он им је непрестано измицао и
тако их доведе до жуте куће која је неким чудом остала чи-
тава, заклоњена шумарком.
Кућа је очигледно била власништво неког повратника из
западног света.
Шест белих стубова носило је помпезни трем, а на трав-
њаку су стајали гипсани патуљци и лампе у облику печурака.
Први војник заобиђе кућу и провали кроз стражњи улаз у
кухињу.
Други се кроз прозор убацио у трпезарију.
Све је било у савршеном реду.
На кухињском асталу стајала је цедуља, а покрај ње десет
новчаница од по сто долара.
Не прочитавши поруку, први војник покупи доларе и
стрпа их у цеп маскирне блузе.
Други војник, који је ушао нешто касније, прочита це-
дуљу:
”Ова кућа је све што имам. Радио сам за њу читавог жи-
вота. Узмите хиљаду долара, само је не палите."

154
 Схватио је да је његов друг узео новац. Овај је управо от-
варао пиво у осветљеном фрижидеру.
Истицало је шест сати откако су на друму сусрели врача-
РУ-
Пресекао га је с леђа рафалом из аутомата и пронашао
му у цепу хиљаду долара.
Када је хтео да му с руке скине сат на којем му је дуго за-
видео, утврди да је разбијен.
Казаљке су стале на пет минута до шест.
Баци бомбу у кућу која одлете у ваздух и оде друмом.
Да је погинуо, нико не би могао да исприча ову причу.
Жути пас је на травњаку лизао рањену шапу.

155
 ЧЕТРНАЕСТА НЕДЕЉА

Четрнаесте недеље Срби су потпуно заборавили блокаду

и бацили се на играње шаха.
Усред свеопштег светског окружења, отпочео је шахов-
ски меч столећа: Фишер - Спаски.
Ни мање земље, ни више велемајстора и мајстора шаха!
Шах је за Србе много више од игре...
Црно-бела табла је, у ствари, бојно поље пуно ризика,
храбрости, стратегије, лукавства и блефирања; могућност за
ситне крађе.
Последњих пола века једино је у шаху било некажњено
помињати краља и краљицу.
Чак је и сам друг Тито волео да игра шах. У музеју на
Брду биле су изложене шаховске гарнитуре од злата, слоно-
ве кости и седефа, које је добијао на поклон од афричких
царева и азијских краљева. Постоји и веома поучна књига
Друг Тито и шах. Познато је да је друг Тито, више од отва-
рања, волео затварања.
Срби, иначе, толико воле шах да чак и у затворима праве
фигуре од ижваканог, скамењеног хлеба, само да би могли
да играју.
Калемегданска тврђава претворила се у поприште вели-
ког пензионерског шаховског турнира.
Пензионери играју на старим, сиротињским таблама. Њи-
хов фурнир је потклобучен јер су на њега падале многе
београдске кише, а коцке су му избледеле од летњег сунца,
савских ветрова и прејаког, темпераментног ударања фигу-
рама...
Око сваке табле скупља се круг кибицера.

156
 Још на Калемегдану нисам видео шах којем не би не-
достајала понека фигура. Обично фали кон> или лауфер, док
су краљицама, од нервозе, откинуте главе.
Уместо фигуре која недостаје, пензионери обично сгав-
љају шибицу, камичак, или упаљач. И гледаоце и, наравно,
играче највише нервира тај страни предмет на плочи, па се
труде да га се што пре реше.
Без обзира на врсту отварања, већ после неколико по-
теза, сви наоколо саветују и вичу: "Поједи му, бре, ту ши-
бицу! Шта чекаш?" И играч их, по правилу, увек послуша.
То је најчудесније и најређе шаховско отварање на свету
и због тога сам га пре десетак година патентирао и регис-
тровао у Међународној шаховској организацији, као кале-
мегданско отварање!
И тако, док Срби убијају време играјући шах, хрватска
шаховница убија њих!
На мање од стотинак километара од шаховске табле
Фишера и Спаског, на Светом Стефану, одмах иза плави-
частих брда која попут бедема окружују Црногорско при-
морје, убице са шаховским пољима на грудима, рукавима,
капама и заставама, сеју смрт по племенитој херцеговачкој
земљи.
Шах - та вечна црно-бела игра живота и смрти.

"❖* Понедељак

Општа места су, изгледа, наша судбина...

Многе важне речи изгубиле су већ одавно сваки смисао,
излизавши се од превелике употребе.
Више готово и не примећујемо колико су наши свакод-
невни разговори пуни баналности, млаких језичких сплачина
у којима су, по ко зна колико пута, опране отрцане метафо-
ре. Колико проституисаних речи!
Као што неко сакупља поштанске марке, стари новац или
налепнице с боца вискија, годинама сам пасионирано правио
колекцију општих места. Поседујем, тако, једну од највећих
збирки општих места у овом делу света. Што је најстра-
шније, она се из дана у дан увећава и ја више немам где да
сместим сва та општа места која прете да ме угуше.
Мењао бих читаву своју колекцију за једну једину, свеже
изговорену реченицу или нову мисао.
Даме и господо, пођите за мном кроз дворац баналности!

158
 Данашњи дан обиловао је догађајима, како у земљи, тако
и у иностранству...
Код нас, ситуација је увек сложена, пушка је устаничка, а
датум историјски!
Политика је курва.
Сваки народ има владу коју заслужује.
Ми нећемо дозволити да будемо ситна монета за пот-
кусуривање интереса великих сила!
Док се ми свађамо, Европа се уједињује!
Али ми никоме нећемо дозволити да нас дели и раздваја!
До јуче нисмо водили рачуна о томе ко је шта... Годинама
смо живели заједно, обилазили се, ишли једни код других, а
сада нас - кољу!
То је због тога што су нас завадиле вође!
Ја немам друге домовине сем Југославије.
Ми, жене и мајке...
(Занимљиво, очеви се уопште не помињу, као да је у пи-
тању безгрешно зачеће. Они су, изгледа, женама и мајкама
увек криви. Криви су што спавају после ручка, што пуше у
кревету, што кришом пију, не перу редовно ноге и изазивају
ратове. Чак је и језик - увек матерњи! Као да су очеви глу-
вонеми?)
Ми, жене и мајке, нећемо дозволити...
... да неки доливају уље на ватру!
(Да ли је ико икада видео неког да долива уље на ватру?)
... и да покушава да врати точак историје уназад.
(Замислите историју као велики точак и неког злочестог
функционера у сивом оделу како, држећи се свом снагом за
палац, враћа точак тај унатраг.)
Ипак, једна добра вест. Неочекивано лепо време за ово
доба године, измамило је хиљаде излетника на оближња из-
летишта...
Овакво време не памте ни најстарији људи.
Читали смо у средствима јавног информисања да је
планирано да сусрети постану традиционални, јер су већ
заживели на оним просторима који су одувек били на исто-
ријској ветрометини.
Њега ћемо препустити суду историје.
(Ако непријатељи не окрену точак историје унатраг.)
Окршаји су, иначе, увек жестоки, стихија је разбеснела, а
тркач на сто метара као да је - катапултиран! Награде су
вредне признања, а значајан успех је запажен.

159
 У својој збирци општих места пажљиво чувам и већ забо-
рављени демократски централизам - две речи које се искљу-
чују као и централна демократија. Ту је и широка лепеза
проблема, којом су се хладили они што су се пресгројавали у
ходу.
Уосталом, тешко је писати на језику једног овако малог
народа...
Да сам све ово написао у Америци, где би ми био крај?!
Али, о укусима не вреди расправљати.
Неко воли попа - неко попадију.
Попу, наравно, треба рећи - поп, а бобу - боб!
Све је релативно!
"Од комуниста, гори су једино антикомунисти!"
(Занимљиво, ову изјаву приписују Хавелу, Кундери и Че-
славу Милошу. Молим да ми се прави аутор јави, да једанпут
то рашчистимо!)
Да га нема, требало би га измислити.
Докле ћемо, бре, да будемо последња бољшевичка земља
у Европи?
И то на прагу двадесет првог века!
(Све чешће гледам пред себе, да се не спотакнем о тај чу-
вени праг двадесет првог века...)
Национализам је наше највеће зло.
Али, нису ни они сви за то... Народ не мисли тако.
На крају:
Богатији смо за једно велико ХВАЈ1А!
И опростите ако је шта било...

-Ф* Ушорак

Данас свако носи патике. Чак и старци.

Седим читаво лето и гледам: пролазе покрај мене преску-
пе Кеећок патике, кошаркашке А11 8*аг, размажене Неас1,
тениске АсНс1аб, тркачке Р и те, еластичне ОЈасЈоге, помодне
№ке, снобовске Бе Соц брогОГ, јахтинг-патике, кожне и
платнене...
Знало се, некада су патике биле искључиво беле.
Нису носиле никакву марку. Патике су, једноставно, биле
- патике! Тене са отегнутим е.
Занимљиво, примећујем да су данас патике, углавном,
прљаве. То је, ваљда, израз лежерности новог доба, у којем
има толико различитих патика.

161
 Боже, колико сам се само трудио да своје старе, полурас-
паднуте патике из младости одржим беспрекорно белим!
Када би се упрљале, премазивао сам их размрвљеном кре-
дом, коју сам растварао у млеку, а наносио на платно баки-
ном четкицом за зубе, коју сам после (да бака не примети)
пажљиво прао.
Ишли смо на игранку боси, носећи патике, осушене на
сунцу, на пертлама око врата. Навлачили смо их тек на улазу
у дворану. Али авај, после првих корака енглиш-валцера,
бела скрама на платну испуцала би као Мона Лиза! У џепу
смо носили комадић креде да пребојимо сиротињске флеке.
Нико у граду није имао два пара патика. Нико!
Иста ствар је била и с фармеркама. Своје прве фармерке
добио сам 1955. Дао сам за њих неком младом Амеру у Ду-
бровнику најдражи џемпер, плетен од двобојне сељачке ву-
не. Биле су то божанствене фармерке марке Бее, једне од
првих у Београду. Сећам се, моја стара тетка расплакала се
од туге што носим тако излизане и испране панталоне. Кад
их је пеглала, покушала је да на њима извуче црту! Хтео сам
да се убијем!
У то време, фармерке су биле много више од обичних
панталона, оне су представљале однос према свету, поглед
на живот, јавну изјаву љубави Западу за којим смо чезнули.
Ако је ико дошао социјализму главе, онда су то биле -
фармерке!
Данас су најскупље фармерке оне с намерно поцепаним
коленима и туром. Коштају скоро као ново одело.
Видим, данас фармерке носе чак и стари, пензионисани
иследници који су некад хапсили због њиховог ношења.
У време о којем говорим, постојале су само три врсте
одела; чувена тегет, недостижна браон, и сива, звана грао,
која су носили комунистички функционери.
Сем конобара, само је један човек у читавој земљи смео
да носи бела одела, али је морао често да их мења, јер су му
непрестано бушили рупе у реверима да утакну покоји нови
орден.
Штофове је правила фабрика гос'н Теокаревића у Пара-
ћину, који су одмила пре рата звали "српским Манчесте-
ром"!
Када је завршен народноослободилачки рат, победници
су се згодно сетили да је то, о истом трошку, могла да буде и
Револуција. Али за Револуцију је било потребно пронаћи
богаташе и контрареволуционаре, па су због тога ухапсили,

162
ни кривог ни дужног, гос'н Теокаревића, који је читаву ствар
примио прилично равнодушно. Пошто је целог живота рин-
тао од јутра до вечери, најзад је добио прилику да се одмори
једно двеста година.
И тако, његову фабрику су преузели комесари и тек-
стилни стручњаци који су тек изашли из ваљаног сукна, а
штофове су до тада виђали једино на шумарима и финан-
сима.
После месец дана, фабрика је, наравно, стала као укопа-
на! Штофови, који су се пре рата извозили чак и у Енглеску,
развлачили су се као креп-папир с прославе Октобарске
револуције и распадали међу прстима попут коре старог др-
вета. У Шта да се ради? од Чернишевског није писало ниш-
та о томе. Ни у Лпши Дирингу ...
Отишли су код министра полиције. Таква и таква ствар.
Фабрику једино може да покрене гос'н Теокаревић.
Пошаљу у затвор, где је робијао, црни "зиси по њега.
Гос'н Теокаревић дође у Параћин и отклони квар за два
сата. Гос'н Теокаревић је, наиме, познавао сваки шраф у
својој фабрици; сам је зарадио, сам подигао и монтирао.
Прва генерација наших капиталиста умела је само да ради;
још се није била научила трошењу и расипању. Фабрика
проради. Штофови савршени. Гос'н Теокаревић поново у
затвору.
После недељу дана, производња поново стане. Поново
црни "зис” оде по гос'н Теокаревића и он поново постави
производњу. Опет га врате у затвор, али већ сутрадан што-
фови су личили на сиве коре за гибаницу. Тање.
На крају, пошто је посао много трпео због дугих путо-
вања од Сремске Митровице до Параћина, гос'н Теокаревић
је, кажу, рекао управнику затвора да ће долазити на робију
кад год ухвати мало времена, недељом и за време државних
празника.

^ Среда

Данас кувам пуњене тиквице.

После извесног времена досади вам роштиљ по кафа-
нама, па се зажелите да једете нешто кашиком.
Читам редовно рецепте које женским часописима дају
славне личности. Углавном, то су супе од ајкулиних пераја,
шпагете а ла вонголе, кавкаски шашлици или француски

163
петлови у вину... Као да рецептима желе да покажу где су
све путовали и шта су све јели. Јео сам данима кинеску храну
по Азији, па ипак сам ноћима сањао пуњене тиквице с
киселим млеком!
Пуњене тиквице су типично домаће јело. Мој узор је
давно ишчезла кухиња моје баке. Ако је Марсел Пруст
пронашао изгубљено време свога детињства у Коломбјеу,
помоћу колачића ”мала мадлена” умоченог у чај, можда ћу и
ја пронаћи своје, помоћу пуњених тиквица? Оне су сигурно
богатије садржајем (млевено месо, лук, пиринач, першун,
бибер у зрну) од обичног француског кекса.
У том путовању кроз време, служим се старим предрат-
ним Куваром. Када човеку запрети опасност да се изгуби у
политичким апстракцијама, читање овог штива, боље него
било шта друго, враћа га суштини и животу. Та књига је
пуна сокова, мириса, укуса и правих алхемичарских кулинар-
ских поступака и обрта. Још нисам читао ниједан тако добар
роман од којег би ми потекла вода на уста!
Узмимо само, на пример, поглавље о пилетини! Сви ре-
цепти у том Кувару започињу реченицом: "Пиле заклати,
ошурити, очистити од перја и дроба...”
Купали смо се само суботом (када се ложио казан), а
недељом су кеве клале кокошке у ливеним кадама од туча.
Данас се пилићи купују савршено депилирани, а о поме-
нутом "дробу” нема ни говора! Уместо бупца, на пиле се
удара печат, као да је службени акт (такав му је и укус), а не
недељна радост.
Обожавам пилећу џигерицу, али ми, уопште, не прија
када се купује на кило. Укус џигерице састоји се, пре свега, у
томе да је пронађете у супи и зграбите из шерпе пре осталих
укућана. У томе се крије и тајна укуса сржи из шупље говеђе
коске, која се још врућа лупа о даску да призна шта крије
унутра! (Посолити и намазати на кришку хлеба.)
Чини ми се да је иста ствар и с тенисом, који се данас не
игра из задовољства, него више из обавезе, а и згодан је
спорт да се човек појави тамо где га мрзе, у шорцу и с реке-
том испод руке. Колико ја знам, некада су у Београду посто-
јала само два тениска терена на Калемегдану. Налактили
бисмо се на озидану ограду и сатима буљили како четири
блазирана пара заузимају онолики простор, на којем бисмо
ми, да је имало правде, могли да играмо ”на голиће”. Заиста
сам тада замрзео тај спорт! Данас свако игра тенис. Неки
чак и по ноћи, када добију тај термин. Занимљиво, играју,

165
 вероватно, да би смршали, али што више играју - стомаци им
све већи! Невероватно, тенис је, изгледа, спорт који гоји!?
Што се тиче билијара, Београд је пун билијарских сала.
Некада је билијар био света зелена крава и покривали су га
ноћу да се не прехлади. Знало се ко је шампион у граду, у
којем је било једва пет-шест билијара, и то оних с рупама и
фигурицом званом "хитлер”. Баш колико и оних који су се
дрогирали! Звали су их "морфинистима" и припадали су фи-
ном свету апотекара и праве господе. Данас је све постало
масовно! И тенисери, и билијаристи, и наркоси и пилећа џи-
герица...
Иначе, сваки рецепт у мом старом Кувару почиње став-
љањем кашике масти у шерпу или тигањ. Било је то доба
када се људи још нису плашили холестерола, а на уљу се ку-
вало само тежим болесницима.
Често се појављује и једна дивна, заборављена реч: пир-
јанити! "Исецкати ситно црни лук и пирјанити га на тихој
ватри..."
Дакле, триста грама мешаног млевеног, шоља пиринча,
бибер у зрну, першун, со. Очистити тиквице споља и изну-
тра, наденути их припремљеним надевом и затворити
кришкама парадајза... Има ли лепше поезије?
Док се ова поезија лагано крчка на тихој ватри, да вам
испричам причу о гос'н Гиги Гершићу, старом Београђанину
(1842-1918), професору Високе школе, новинару, козеру и
политичару, писцу Устава из 1878, који се једино на свету
плашио промаје! Често је говорио да је "Београд - град са
највећом промајом на свету!" и затварао усред лета врата и
прозоре да га не "увати цуг".
"Једном приликом краљ Александар Обреновић га је
задржао да руча у двору", пише Милан Стојимировић у Си-
луетама староГ Београда, "а Гершић се извињавао и одби-
јао. 'Да нисте болесни, господине Гершићу?' питао га је
краљ. 'О, не!' рекао је Гига Гершић, 'него сам данас жени
поручио пуњене тиквице с киселим млеком, а то је моје оми-
љено јело!' Навикнут на Гершићеве каприце, краљ је инсис-
тирао, Гершић се бранио, па је најзад краљ наредио да двор-
ска кола с једним жандармом оду и донесу Гершићеве
тиквице у двор, и професор је тек тада пристао да руча с
краљем..."
Могу да замислим како камердинери у белим рукавицама
стављају Гершићеву плаву олупану шерпу с тиквицама на
батистани столњак затрпан сребрним есцајгом! Јер, пуњене

166
тиквице се најбоље кувају у делимично олупаној старој шер-
пи. У овим новим "цептер" лонцима, у којима човек да би
кувао мора претходно да заврши посебан курс и факултет,
не може да се постигне ни изблиза тај благословени укус.
Али, када су подигли поклопац и када су мириси преплавили
двор, а овчије кисело млеко попут беле лавине прекрило
вреле тиквице, верујем да је и краљ Александар Обреновић
схватио због чега се Гига Гершић толико опирао да остане
на ручку...
Ако данас случајно и ви имате пуњене тиквице, осећајте
се у вашој кухињи као да сте одбили позив на краљевски
ручак!

4- Субоша

Све је почело тако што је она, динстајући лук са очима

пуним суза (да ли само због лука?), приметила да јој се муж
већ два дана не брије, на шта је он одговорио да - одмара
браду!
Наравно, казала је, њему је потпуно свеједно како изгле-
да када је код куће; друга је ствар кад је на послу, а зна се и
због кога! Као да она не види да он викенд издржава као ро-
бију; како би радо збрисао на неки састанак, само кад би
могао да га измисли, али, нажалост, недеља је! Он се сложио
да овакав живот и личи на робију, с тим што те у затвору
пуштају да шеташ бар сат дневно и што дозвољавају да на
миру прочиташ новине, што није случај у његовој рођеној
кући...
Зашто не идеш? Молим те, изађи! Сместа да си изашао и
не мораш више ни да се враћаш! Какав је ово живот? Када
си с нама, ти радиш само три ствари: или једеш, или спаваш,
или читаш новине! Ми као и да не постојимо! Као да нисмо
живи! Када си децу последњи пут одвео у Зоолошки врт?
Рекао је да их је јутрос звао, али да деца неће да иду тамо.
Уосталом, бели медведи још спавају. Зевајући, изјавио је да
му је савест потпуно мирна. Ето, био је и на пијаци. Зар није
био?
Твоја пијаца! Мука ми је од ње! Само што не дајеш напо-
јнице сељацима, као да си у кафани! Изиграваш неког позна-
ваоца... Одакле је овај кромпир? Из Ивањице, господине!
Теби су сви кромпири из Ивањице! И онај, упакован у плас-
тику из самопослуге, и он ти је из Ивањице! Као да ће ти

167
неко одговорити нешто друго кад га питаш одакле је кром-
пир? Из Ивањице! Није из Ајдаха, ваљда!
Покушао је да јој објасни да је она, заиста, прави мајстор
да некога уваља у кривицу. Она и кува да би се сви око ње
осећали кривим! Њено ћуфте у парадајз-сосу служи, у ства-
ри, као ручна бомба, а резанци за супу личе јој на омче за
вешање! После тог убиственог недељног кувања, којим их,
наводно, усрећује, читава кућа је еатима затрпана шерпама,
лонцима, тавама, тањирима и есцајгом. То је због тога да
остави доказе како се претргла од посла и да има шта да
пере и чим да лупа када он прилегне после ручка. Друга је
ствар када он кува; у сваком тренутку све је чисто! Чим
нешто употреби, он то одмах и опере! Он нема потребе да
некоме набацује грижу савести...
А , када то господин, уопште, кува? Само кад дођу гости
да би се пред њима правио важан и да би њој отео аплаузе за
вечеру. Стручњак за кинеску храну! Није него! Рачићи на
бамбусовим младицама у сосу од соје! Патка на сечуански
начин! Сигурно је на такве ствари навикао док је био мали,
тамо у оној паланци богу иза леђа? А још је лажније кад
покушава да изиграва народског типа, па кува онај његов
чувени војнички пасуљ! Господе! Те вечите приче из војске
(у којима он увек испада главни); те приче од којих јој је већ
мука!
Објаснио јој је да љубав престаје онда када се жена више
не смеје вицу из војске који је чула двеста осамдесет седам
пута. Онда је стварно готово! А, што се тиче кувања, позна-
то је да су сви велики кувари искључиво мушкарци - никада
жене! Оне једноставно немају кулинарске фантазије и креа-
тивности за тако нешто. За њих је спремање хране обичан
кулук и свакодневна рутина...
Видела бих тебе, да куваш сваки дан! - казала је.
Када је ико видео жену да је шеф кухиње у Хилтону или
Шератону? - наставио је. Па, жена би растерала све госте
уваљујући их у кривицу што су вечерали за своје паре! Она
не би издржала да не крене од стола до стола и да показује
иупропашћенеи руке и вене на ногама! К о би, уопште, од-
лазио у ресторан у којем се куварица жали да Итри дана није
изашла из кухиње”?
А ко би одлазио у хотел у којем кувар два дана одмара
браду?

168
 Наставио је да чита новине, а она га је упитала шта то
има толико важно у њима да је важније од њиховог разго-
вора.
Не зна, казао је, али ова реченица коју чита већ пола сата
страшно је занимљива!
Ручали су ћутећи. Говеђа супа, јунетина с реном и кром-
пир-пире имали су укус преподневне свађе. Резанци су се
развлачили као недеља поподне. Огрнувши се ниским сивим
облацима, Београд се претворио у провинцијску варош.
Да те одбацим? - упита реда ради кад је одлазила да посе-
ти своје.
Већ си ме одбацио! - рече она, залупивши вратима.

169
 ПЕТНАЕСТА НЕДЕЉА

Бити Србин значи живети стално на насловним странама!

Бити ударна вест још од доба када су Татари разносили
пошту на коњима, јашући на истоименим бифтецима, па све
до програма НеасШпе ћЈе\У5 СИћЈ-а...
Прођу и по година-две а да се у новинама не појави ни
једна једина вест о читавом континенту, Аустралији, сем да
је неки фармер припитомио кенгура или тенисерка из Мел-
бурна освојила пехар.
Колика је само Канада, па чујемо за њу једино када изби-
ју шумски пожари или неко победи у санкању.
Што се тиче Новог Зеланда, није морао да буде ни от-
кривен.
Шта би сви они дали да су на нашем месту!
Ни мањег народа, ни веће улоге!
Истина, славу имамо, али пара немамо, мада те две ства-
ри обично иду заједно.
Од оволике славе многи би направили богатство - нас то
не занима.
Колико њих по свету не зна који је главни град државе
Калифорнија, а већ познаје свако село на путу Книн - Др-
ниш.
Најлепше светске водитељке ломе језик покушавајући да
изговоре име места Врљика, па не могу.
Вллллика!
Нема пастира у Крајини који се није сликао за ВВС или
шефа месне канцеларије који није говорио за СВ5.
Имамо више министара него обе Америке заједно!
То што немамо министарства, није ни важно. Биће их,
акобогда!

170
 Невоља је само у томе што имамо више министара него
тумача за стране језике који би им преводили на међуна-
родним конференцијама у Хагу, Бриселу и Женеви.
Многи, који никада нису путовали ни до Трста, већ су
стални гости Уједињених нација на Ист риверу.
Непознати асистенти, који су годинама чекали да им умре
професор, па да постану доценти, постали су политичке
звезде. Не скидају се с телевизије!
До сада их је познавао једино портир на факултету - сада
се за њим окрећу на улици. То је разбудило њихову притаје-
ну нарцисоидност - пролепшали су се од успеха и проеле-
гантнили...
Нема ништа опасније од славе после педесете године
живота!
Али ми, Срби, и то издржавамо!
У нас су упрте очи целога света.
Због тога морамо да будемо стално дотерани - никада се
не зна када ћемо ући у нечији кадар. Сви пазе на нас. Све се
снима.
Ако запуцамо у звезде за Нову годину, одмах се састане
Савет безбедности.
Да се догоди нешто важно у свету, не би имао ко то да
опише; сви светски новинари су код нас! Редакције их стално
мењају, јер не могу да издрже оволико догађаја, а нама -
ништа! Сваки други репортер је већ доживео нервни слом, а
сваки трећи се пропио од муке. Ништа не могу да схвате!
Таман утврде да ратују источни бољшевици и западне де-
мократе, кад се испостави да се, у ствари, туку Срби и Хр-
вати. Међутим, ту се појаве Муслимани (час на једној, час на
другој страни) или изроне Албанци, то јест Арнаути, за које
се испостави да су Шиптари, али да нису сви исламске вере,
јер има и демохришћана! Затим се побуни Санџак, који се,
иначе, зове Рашка, а на северу се упетљају и Мађари, док на
југу државу затраже Македонци (који немају никакве везе с
Александром Македонским, јер је био Грк) - државу имају,
али немају име! Ако су већ расписивали конкурс за химну,
заставу и грб, зашто не распишу и конкурс за име?
Јадни страни извештачи. Када се сете Либана, то им из-
гледа као годишњи одмор. Редакције их шаљу на опоравак у
Грузију - тамо је ситуација много јаснија него код нас, а и
имена се лакше изговарају (Нагорни Карабах, Гамсахурдија,
Тбилиси) него Карлобаг, Карловац, Вировитица, Огулин...

171
 Толико смо постали познати у свету да су за нас, Србе, на
аеродрому у Цириху одредили посебан рендгенски преглед -
хоће, ваљда, да дознају од чега смо саздани изнутра?

•Ф* Понедељак

Док смо ми у своје време занесено певали Буди се Исток

и Западу буди се Север и Југ\ - Запад је већ био увелико бу-
дан.
После су се разбудили и Север и Југ, само је Исток дре-
мао готово пола века у слатком идеолошком полусну, за-
видећи будном Западу на благостању.
Уз бело вино пресечено содом, Београд је четрдесет и
пет година оговарао социјализам, сањајући капитализам и не
радећи ништа.
Када је Исток, најзад, срушио сам себе, Запад је закуцао
и на наша врата. У почетку, били смо одушевљени том посе-
том!
Један по један, почели су да се појављују наши бизнис-
мени, они исти које смо од срца жалили када су пре тридесет
година одлазили у бели свет трбухом за крухом, јер за њих
овде није било места.
Вратили су се као прави западни милионери. Разгледали
су пажљиво шта је остало од нас. Нисмо веровали својим
очима! Покуповали су најлепше београдске куће, чији су
власници у међувремену спали на просјачки штап, чезнувши
све време за Западом. Онда су почели да купују ђутуре све
што је било за продају. Неки од њих купили су чак и фирме
из којих су, некада давно, били отпуштени.
Исток је за Запад постао прави Елдорадо, где се све про-
даје будзашто! Колико кошта Београд?
Наивно смо веровали како хоће да нам помогну, а они
дошли да зараде на нашој муци. Пара на пару иде!
За пола века глупости, Исток је, заиста, поверовао да је
"човјек наше највеће богатство"!
Дојучерашњи господари вишка вредности, непосредни
произвођачи у чијим су се рукама налазила средства за
непосредну производњу, најзад су упознали Запад изблиза.
Ненавикнута да не стају од јутра до поноћи, најпре су
попадала у несвест београдска деца запослена у МекпопаШи\
Старије нису ни примали.

172
 Историја се понавља! Срби, који су добили два последња
рата с Немцима, довели су немачке стручњаке да их извуку
из кризе.
Један паметан Немац код нас зарађује колико сто лењих
Срба. Синови оних истих Немаца који су из строја издвајали
сваког другог Србина за стрељање, отпуштају данас сваког
другог из фабрике, као технолошки вишак!
Сада Исток почиње да чезне за старим Истоком!
Како је било слатко дремати на збору радних људи!
Генерални директор се извињава чистачици што је завр-
шио два факултета.
Ко сад сме на састанку да га пита зашто се вози у ”мерце-
десуи? Најпре, нема више састанака, а и власник не вози бед-
ни имерцедеси него ијагуари.
Сви који су питали, били су истог часа избачени. Толико
су се збунили да још увек стоје на улици испред фирме. То се
више не*зове иобустава радаи него - штрајк!
Сећам се, када су једне године уведене пропуснице за
улаз у зграду Београдске телевизије, портир се свима хвалио
како није пустио унутра чак ни генералног директора!
иИстина, ја вас познајем...” рекао му је, Иали без пропус-
нице се не може! Такав је пропис.”
Новопечени власници се уопште и не јављају портиру.
Када их угледа на двадесет метара, он скаче са столице као
опарен! Пролазе покрај њега као поред смрдљивог сира.
Исток се тешко опрашта од себе самог...
Где су они дивни дани бескрајних седница радничког саве-
та? Где добровољно давање крви за херојски народ Вијет-
нама? Где су бонови за топли оброк? Где боловања и пла-
ћена одсуства? Ко сме код приватника да ујутру, пре него
што дође к себи, попије шест кафа, прочита новине од увод-
ника до огласа и изанализира синоћњи телевизијски про-
грам?
Куд се деде оно дивно старо време када су техноменаџере
хапсили где су стигли?
Шта би са оним предузећима која су прогласили "отуђе-
ним центрима моћи”?
Где су другарске вечери с печеним прасетом, где синди-
кална путовања за Осми март, где Првомајски уранци и каса
узајамне помоћи?
Кад се ико напио к'о човек са Западом, који стално неш-
то рачуна на дигитрон и увек некуд жури? А са старим гене-

174
ралним, ем се убијеш од пића, ем још, приде, после добијеш
кључеве за нови стан. То су била времена!
Шта смо све претурили преко главе, колико пропатили,
које године упропастили да би богати опет били богати, а
сиромашни још сиромашнији!
Пролазим покрај радника који штрајкују на улици и знам:
још мало па ће се појавити сушичави, мршави типови с нао-
чарима велике диоптрије и малим брадама, који ће нудити
летке. Почеће тајно читање књиге Како се калио челик.
Максим Горки ће поново ући у моду, а роман Мати ће кола-
ти од руке до руке.
Онда ће двојица робијаша поново превести КаПитал на
робији и све ће почети из почетка.
Уморан сам од историје која се понавља као излизана
грамофонска плоча...

Среда

Једнога дана усред блокаде стигао нам је ујак из Аме-

рике.
Колико смо га само дуго чекали!
Још од малих ногу гледали смо избледелу полароид-фо-
тографију затакнуту за стакло ољуштеног креденца. Стајао
је покрај базена.
Санта Барбара. Држава Калифорнија.
Када се јавио да долази после тридесет година, омалали
смо читаву кућу.
Подшишали смо траву и деду. Деци смо одсекли нокте и
опрали колена.
Баба је наместила нове зубе.
Данима нико није спавао, маштајући о томе шта ће све
ујак да нам донесе...
Суседи, наши душмани, поцркали су од муке када су чули
да нам долази ујак из Америке.
Ујка Мика.
1Јпс1е МЈсћаеК 'Зовите ме МајкГ казао је.
Допутовао је готово без пртљага. Ништа нам није донео.
"Код њих није обичај да се доноси, него да се узимаГ'
казао је деда, али су га сви ућуткали.
Што је најгоре, ујка Мајкл је заборавио српски!

175
 ”То му и није било тешко!” рекао је деда. "Пре него што
је побегао у Америку, био је првак Београда у пинг-понгу и
није ни употребљавао много речи. То се лако заборави...”
Терали смо га да нам прича како је побегао из кому-
низма.
"\Уе11, ^е11, ^е11...” почињао би сваку реченицу.
Укратко, пре нешто више од тридесет година, пинг-понг
репрезентација је за Дан граничара и цариника играла при-
јатељски турнир с чуварима наших граница у Сежани. После
једног страховитог бекхенда, целулоидна лоптица је одле-
тела далеко у жбуње. Ујак је потрчао за њом да је дохвати (у
то време лоптице су биле ретке) и, трчећи тако за лоптицом-
-скочицом, нашао се у Италији! После је било лако.
”5 о !” причао нам је. ”У почетку је било тешко. Продавао
сам на утакмицама сће^т§-8шп. \Уе11, продам сто комада, па
купим двеста, и све тако, док нисам продао хиљаду. Онда се
богато оженим и отворим фабрику ћићћ1е §иш!”
А теп сап <Јгеат! Слушали смо га отворених уста.
Хвалио се да познаје нашег председника владе гос'н Па-
нића и да у Лос Анђелесу купују кравате и хозн-трегере у
истој робној кући ”Магећа11 Пе1с1б”.
То нас је одушевило! Ми волимо нашег новог Председ-
ника.
Чак и деца често певају у дворишту:
"Коларићу Панићу,
Плетемо се, самнћу!
Сами себе заплићемо,
Сами себе отплићемо... ”
Ујка Мајкл сваке вечери слуша на радију 'Тлас Амери-
ке”. Кад засвира америчка химна, он стане мирно усред ку-
хиње и стави свечано десну руку на срце. У својој соби држи
изнад кревета малу америчку заставу.
”Море, има наши бели орлови да му позобљу оне звез-
дице, док кажеш бритва!" гунђа деда, стари ројалиста.
Сваког јутра, док ми још крмељиво лежимо и протежемо
се, он трчи у тренерци по Чубури. Бурегџије се крсте и чуде;
то још нису виделе!
Кућа је наша, иначе, стара, дотрајала, само што се не сру-
ши, али ми је волимо. Оставио нам је прадеда Црнотравац.
Окружени смо најцрњим комшилуком на свету, с којим
се годинама судимо око дворишта. И шта видимо? Ујка Мај-

177
кл, мало-мало, па код њих у госте! Уступио им пола баште!
Срушио плот. Тврди свима да једног дана неће бити плотова.
Душмани нам се смеју иза леђа. Деца неће у школу...
Бабу умало није стрефио шлог кад је у новинама прочи-
тала оглас у којем ујак продаје породичну гробницу на Но-
вом гробљу!
Он тврди да га не занимају мртви, него само живи.
Мртви су мртви, а ми морамо да живимо! 5о?
Иначе, растерао нам је родбину јер је не подноси. Каже
да су сви примитивни националисти јер не жваћу гуме него
чачкалице.
Отерао је и Меланију, сељанку са Уба, која нам годинама
доноси млад сир и кајмак, а такође и Живка из Љига, који
нам је продавао телетину, домаће кобасице и чварке. Каже
да би у Америци за продају намирница које нису прегледане
лабораторијски добили доживотну робију. Натерао нас је да
доручкујемо корнфлекс.
Нашем Шиптару Хасану, који нам цепа дрва, обећао чи-
тав подрум. Овај га озбиљно схватио и следећег дана проме-
нио браву на вратима.
Сем наше старе куће и оне гробнице, ми немамо ништа.
А он нас убеђује да је продамо и паре уложимо у једну
приватну банку која даје највише камате.
Сви смо занемели. Где ћемо онда становати? Како где? У
Хајату . Изнајмићемо апартман и плаћати га од камате.
Главница нам увек остаје.
Поставило се само питање како ће баба у Хајату држати
кокошке и где да сместимо храстово буре с киселим купу-
сом? Хоће ли деца моћи да поведу у хотел мачке, пса, јежа и
голубове?
Испоставило се да ујка Мајк није ни предвидео да деда и
баба станују у Хајату. Њих ће дати у старачки дом, као што
се то ради у Калифорнији.
Што се тиче кучића и мачића, Хајат има пансионат за
домаће љубимце, само што морају да буду расни. Џукеле не
примају.
Настало је свеопште ридање...
”С гут§ бте..." казао је ујак и одвезао се на ролшуама у
паркић.
Деда се заклиње да ће га удавити јастуком на спавању.
Бабу жуље нови зуби. Мајка је скинула ујакову слику с
креденца. Шта ће јој слика кад га сваки дан има пред очима.

178
 Ујка Мајкл је, иначе, сграшно симпатичан и увек добро
расположен. За разлику од наших чекињастих мушкараца,
који су већ одавно дигли руке од себе, он се брије два пута
дневно и увек има беспрекорно чисту кошуљу.
Увече једе сладолед, гледа цртане филмове и америчке
серије.
Одушевљен је нашом телевизијом. Каже да ни у Америци
на дају толико америчких серија као код нас. Само му сме-
тају титлови, јер не зна ћирилицу, а слова му заклањају пола
слике.
И тако, ми мислили да смо паметнији од њега, а он испао
паметнији од нас!
Петнаесте недеље блокаде обећао је да ће остати нај-
мање три месеца!
А ко заиста остане, од нас неће остати ништа...

Чешвршак

Кад год ме у Америци богати Срби позову на крсну сла-

ву, знам унапред да ћу се добро напутовати док заграбим
славско жито!
Јер, богати Срби никада не станују у центру, где човек
може у два по поноћи код Корејца у драгстору да смаже
пола печеног пилета и купи пакло цигарета; они обично
живе изван градова, тамо где је бог рекао лаку ноћ, окру-
жени другим богатим људима, у великим кућама на простра-
ним травњацима.
Када једанпут стигнете тамо, не помаже вам старо
београдско лукавство: "Опростите, морам да идем, имам још
четири славе...” И да вас пусте, пешачили бисте натраг до
судњег дана!
На славу ме је довезао дугачки бели "кадилак", изнутра
простран као једнособан стан, с ливрејисаним, рекло би се,
глувонемим шофером, одвојеним од путника завесом и стак-
лом. Шта вреди што унутра има телефон кад баш, као за
инат, немам коме да телефонирам? Шта вреди телевизор кад
не хвата наш "Дневник"? Ту је и бар с боцама "дом пери-
њона", баш сад кад сам одлучио да више не пијем. Кроз
затамњена стакла, ружичаста Америка: беспрекорно обоје-
не и одржаване куће у којима живе срећни људи са свим зу-
бима у глави. Травњаци слеђени као моје срце и празни
базени... Возимо се кроз тај амерички сан у којем нема ком-

179
шилука с којим би се човек посвађао, па после два дана
мирио. Овде вам нико ненајављен неће банути у кућу, нити
ће вам неко однети отирач. Одавде нема куда да се скокне на
пиће и по новине. Овде се веверице не боје људи. Овде је не-
могуће преварити жену, али је могуће писати књиге ни о
чему, исто тако досадне као романи Џона Апдајка.
На осветљеном паркингу испред куће с мноштвом соба,
из лимузина цичећи истрчавају раздрагане даме огрнуте
нерчевима. Осећам се као Оливер Твист тек пуштен из сиро-
тишта, који је за ову прилику позајмио лептир-машну од не-
ког отпуштеног шефа сале.
Баш нам је драго што сте дошли! Изволите, послужите се
житом...
Домаћин будно мотри хоћу ли се прекрстити. Да ли сам
комунистички шпијун? Је ли вредело слати лимузину по ме-
не?
Никог не познајем. Једино свеца који ме благо посматра
са иконе. Срби говоре енглески између себе. Прасе је ново-
зеландско. Бабу су, изгледа, сакрили у једну од најудаљени-
јих соба, да је не види отмен свет.
Како си, сине? Ниси одавде? Хоћеш ли да останеш?
Нећеш? Имаш и право, дете! Шта ћеш ти овде?
Причамо о београдским славама... Славска свећа и ситни
колачићи на кристалном послужавнику. Прође слава, а да се
не попије ни цела боца препеченице. Долазе ти само нај-
ближи да честитају и иду даље. Снег на астрагану. А погле-
дај ово! Откуд келнери на слави? Сама сам служила три да-
на! Узимала жену само за прозоре и за велики веш...
О, где сте нам се то ви сакрили! - цичи егзалтирано једна
оцвала лепотица. - Нису ми вас представили?
Ништа нисте изгубили, госпођо!
Јесте ли се послужили житом?
И она хоће да провери умем ли да се крстим. Те ноћи
морао сам да се послужим десетак пута.
Онда су ме увели у друштво. Осећао сам се као редак
звер.
Хоћу ли држати предавање у цркви?
Не држим предавања.
Да ли сакупљам прилоге за неки покрет? Сви су их саку-
пљали који су били овде...
Не бавим се политиком.
Па, због чега сам онда у Америци?
Не знам ни сам...

180
 Како да им кажем да, у ствари, јурим једну причу. Једну
причу до које ми је много стало. Можда је та прича овде?
Јурио сам је по Њујорку, по Сан Франсиску, по Њу Ор-
леансу, по Чикагу и Кливленду, у шумама Конектиката и по
дугим плажама Лонг Ајленда...То је прича о изгнанству. О
људима који пола века нису видели Београд, а сањали га сва-
ке ноћи. И о оним другим, које је њихова отаџбина плаћала у
Америци да од часних људи направе непријатеље. Да их
спрече да се врате. Колико конзула, вицеконзула, агената,
портира, телохранитеља, шофера, и као бајаги баштована,
који су од поштених Срба деценијама правили у својим изве-
штајима зликовце; пратили ко код кога иде на славу, ко коме
кумује, а ко уноси бадњак, све док једног дана нису постали
потпуно непотребни и излишни, јер су представљали земљу
која је престала да постоји. Сада, кад ови изгнаници могу да
се најзад врате, јер се испоставило да су издајници и зликов-
ци били управо они који су им то бранили, они више немају
никакву жељу за повратком. Сви их наговарају да дођу, а
они ћуте и чувају само за себе један град, који више не пос-
тоји. Њихове прве љубави су већ старице (не би их пре-
познали), из њихових авлија изникли су равнодушни
солитери, а у њиховим кућама живе неки други станари. Ко
их се још сећа? Кривци за њихово изгнанство, дуже од Оди-
сејевог, ишчезли су некуда без трага преко ноћи и више
нико није ни за шта крив.
Седе на слави, успешни и елегантни, на крају својих про-
машених живота што догоревају и топе се попут славске
свеће у чираку, свако са својом тајном љубављу и повредом
из којих се кристалише носталгични драги камен који није за
продају. Одузето им је све; данас чак и право на изгнанство,
јер могу да се врате, сада када је за то већ прекасно.
Моја прича и ја седимо за столом и из прикрајка гледамо
како се лагано развезују кравате, скидају скупи сакои и
опуштају каишеви. Моја прича те вечери је много пила.
Онда су певали Тамо далеко... Онда су играли коло, а њи-
хова деца и унуци, витки, плави момци с Харварда и Јејла,
гледали су у чуду своје, иначе озбиљне родитеље, како се
тресу склопљених очију у неком егзотичном ритму, па су се
сами ухватили у коло, али некако им није ишло.
Моја прича ме је гурала испод стола ногом, да идемо
кући, да је напишем, док не заборавим.
Пољубио сам руку оној лепој бакици и видео на њеном
столу ПолшТшку стару недељу дана.

181
 Моји домаћини су се правили као да не читају Полишику
него само Њујорк тајмс, а ја сам се правио да им верујем.

Ф Пешак

Између осталих ствари које су нам готово пола века биле

прећутно ускраћиване, одузето нам је и право да, као и ос-
тали свет, јавно славимо Ускрсе, славе и Божиће како то до-
ликује.
Славили смо их, тако, попут раних хришћана, потајно, у
инат властима, у породичним катакомбама, и то им је пок-
лањало посебну драж и лепоту пркоса.
Београђани су се насред Теразија заверенички љубили по
три пута у образе, прошаптавши као свету лозинку за распо-
знавање "Христос се роди!" и "Ваистину се роди!" па, поно-
сни на своју храброст, одлазили на празнично пиће.
Само су пијанци (њих Бог чува), вичући преко улице на
сав глас, објављивали да се родио Христ! Режим је од те ве-
сти бежао као ђаво од крста!
И таксисти! Дивни београдски таксисти једини су се
усуђивали да бадњацима оките дотрајала кола и да их храбро
провезу кроз Београд; ко им је шта могао? Били су сами
своје газде.
Баш на тај дан, сазивани су најважнији састанци, и то
после радног времена, док су кадровици, попут идеолошких
паса-чувара, пребројавали стадо и уписивали у црне листе
оне који не би дошли на посао.
Једини начин да се спасете од примања у Комунистичку
партију била је магијска реченица "Христос се роди!", коју
бисте изговорили јавно, пред свима. Тада би заувек дизали
руке од вас, као од изгубљеног случаја. Ако бисте казали да
"још нисте довољно зрели за тако значајно поверење" или
да нисте "сигурни у себе", они би вас лако убедили да јесте -
једино је Христос могао да вас спасе од лукаваго!
Али чим бисте прешли границу земље, која се, иначе,
налази у центру хришћанске цивилизације, а у којој је једино
Христ био непожељна личност, Ускрс и Божић би поново
постајали највећи хришћански празници.
Стизали смо на Бадње вечери у туђе православне цркве
по свету, као деца побегла из неког Макаренковог си-
ротишта.' Уместо Педагошке Поеме, слушали смо као и ос-
тали свет поноћне литургије, мирисали тамјан и гледали ка-
ко горе свеће за живе и мртве...

182
,
 Стојећи у поноћ са свећом у руци, у Руској цркви у Риму,
размишљао сам о судбини свога народа - изгледа да смо осу-
ђени да читавог живота будемо подстанари православља...
Овде, у Риму, у кући која и није права црква, окружени са
свих страна западном вером, личили смо на бродоломнике,
међу православним Абисинцима у белим хаљинама, остаре-
лим руским емигрантима и шпијунима из југословенске ам-
басаде, који су, зазирући да уђу у храм Божији, бележили ко
је од нас дошао на литургију у холу пуном промаје.
У Руској цркви у Бриселу, шуњали су се по паркингу иза
живице. Амбасадори и конзули су ујутру на својим столови-
ма затицали списак верника и слали их Тамо Где Треба.
Остареле руске кнегиње Романов, Долгоруков, Демидов,
повијене под теретом година и накита, улазиле су у њу-
јоршку Руску цркву, придржаване са обе стране од својих
потомака, плавокосих кнежевића, који нису знали ни речи
матерњег језика и који су се крстили из учтивости, са збу-
њеним осмесима на лицима... Њихово изгнанство трајало је
много дуже од наших успутних странствовања. Далеко је
завејана матушка Русија! У предворју цркве продавао се ча-
сопис Носталгија. Коштао је један долар.
Крв, злато и тамјан Рубљова, сјај скупоцених бунди од
минка у пуцкетавом пламену воштаница... После литургије
одлазили смо у гостољубиве руске домове на блињи с кави-
јаром, вотку "Смирноф" и француски шампањац - наши
домаћини су се трудили да се не осећамо као сиромашни
рођаци из провинције.
Млади Јастребов рецитовао нам је руску песму:
"Не бојте се, браћо, авионау
Нас и Срба двеста милиона!"
Све се то истопило заједно са свећама, све је те призоре
прекрио лањски снег. Систем који нам је бранио да славимо
Божиће распродаје се данас на свеопштем ђубришту Исто-
чног света.
Сећам се покојног Крсте Дедића из Шибеника и његове
мале камене куће у којој се једног давног Божића затекох с
пријатељима у кухињи, која се једино грејала. Окружени
хладним, равнодушним комшијама друге вере, славили смо
тихо и скромно, да скромније не може бити, да не изазивамо
више мржње но што је потребно. Литар црњака "Бабић” и
две-три суве смокве. Испод иконе је горело кандило - лелу-

184
јави, слабачки жижак вере, који нису успели да утуле ни нај-
јачи ветрови историје. Напољу је цвилела бура.
Умировљени столар Крсто Дедић живео је у једном дво-
ришту повише града, са женом и псом Бекијем. Тај мешанац
био је најпркоснији и најпаметнији пас којег сам икада видео
у животу. Свакога јутра, покојни Крсто би пуштао Бекија из
авлије па би се овај, каскајући помало укосо, спуштао низ
сплет уских уличица на шибенски трг, звани Пољана, и до-
лазио до киоска за новине. Залајао би тада два пута кратко,
ав, ав, и продавац би му пред окупљеним светом стављао у
зубе смотану Политику да је однесе свом господару. О том
чуду је својевремено писао и лутајући репортер Вјесника у
сриједу. Репортер, наравно, није поменуо да Беки прима
само Г1олшТшку\ Кад би му, на пример, дали Вјесник, био је
спреман и да уједе! На Слободну Далмацију је само режао...
Покојни Крсто, који га је дресирао да му доноси новине,/
правдао се да је Беки само осетљив на различите врсте
штампарске боје и новинског папира! Док се враћао с Поли-
ншком у своје двориште, сиротог Бекија су гађали камени-
цама, поливали водом, псовали му српску матер... Није
обраћао пажњу на малтретирања. Назвали смо га, ”првим
псом националистом"! Његов газда пркосио је граду у којем
нису много волели ПолшТшку ни оне који је читају.
Обојица су већ одавно мртви. И човек и пас. Остала је
само прича о њима.

^ Субота

Сећам се када се после полувековног изгнанства из еми-

грације у Београд најзад вратио Божић Бата, потпуно оседео
од носталгије за православљем.
На аеродрому су га дочекали представници свих полити-
чких партија, странака и покрета.
Деда Мраз је одбио да присуствује дочеку.
По изласку из авиона, видно узбуђен, Божић Бата је по-
љубио родни снег.
Потпуно ганут, изјавио је да нигде снег није тако божан-
ствено сив, као код нас.
Пре него што се попео у санке, које су вукли бели јелени,
Божић Бата је желео да подели деци поклоне.
Али на аеродрому није било ниједног детета!
Политичари су заборавили да их доведу.

185
 Божић Бата је упозорио присутне да се он није вратио у
Београд због политике, него због деце!
Што се тиче Деда-Мраза, због којег је морао толике го-
дине да се злопати у туђини, он нема намеру да се свети. Што
је било, било је! Деда-Мраза треба препустити суду исто-
рије...
Уосталом, ко хоће и даље да га слави - нека слави!
Једино би му сметало, казао је, када би они који су до јуче
дочекивали Деда-Мраза, а сада одушевљено сачекују њега,
почели да прогоне оне Београђане којима се и даље више
допада Деда Мраз. Уосталом, у томе и јесте разлика између
њих двојице: он, Божић Бата, никада није секао јелке (које је
грехота сећи) већ само суве храстове гране, не озлеђујући
сгабла.
На конференцији за штампу у салону аеродромске згра-
де, којој су присуствовали бројни домаћи и страни новинари,
Божић Бата је најпре отклонио неке терминолошке забуне:
мПре свега", казао је, "Бата не значи брат, већ је то тре-
ће лице једнине глагола батати, то јест лупати; што значи -
Божић лупа! Јасно се, дакле, може уочити да се на овај дан
очекује и лични долазак божанства, да је, дакле, Божић, у
ствари, личност - Бог!"
Представник Српске академије наука и уметности, који је
докторирао на овој теми, објаснио је присутнима да се
празник "Христовог рођења поклапа са старим паганским
празником којим се обележава долазак нове године и том
приликом се призивају душе предака, које треба да обезбеде
плодност усевима и стоци, а људима мир и благостање".
Нико није имао појма о томе!
Желели су само да се што пре реше Деда -Мраза, који се
повукао у куће мешовитих бракова и официрске деце.
Пошто се провезао у санкама главном улицом и приме-
тио да на њој нема ни једне једине јелке, Божић Бата је
примио омању групу постаријих Београђана, који за све ово
проклето време нису престајали да га славе и очекују.
Био је то дирљив сусрет. Београђани су му испричали
како су годинама морали да носе бадњаке скривене испод
зимског капута да их неко не би видео на пијаци; како су им
чак и рођена деца забрањивала да посипају на Бадње вече
сламу по кући, а орахе по угловима собе и да пијучу, како се
сасвим изгубио обичај "положајника", а Деда Мраз завео
прави терор, поткупљујући пакетићима њихове унуке...

186
 Свети Никола му се пожалио да нико не оставља чизме у
прозоре - и да има шта да поклони деци, не би имао где то да
стави!
И деца су се потпуно искварила! Божић-Бату нису никада
ни упознала, а Деда-Мразу никада нису веровала! Каква ће
то да буде генерација?
Однеговано је, тако, једно посебно поколење, које не ве-
рује ни у шта, али се прави да верује, само да би добило пок-
лоне.
"Верујеш ли у Деда-Мраза?"
"Не верујем!"
"Зар га не видиш пред собом? Има браду, бркове, тор-
бу..."
"То је онај глумац с телевизије!и
”У реду! Ако Деда Мраз не постоји, онда ти неће ни доне-
ти поклоне!”
"А онима који верују, донеће?”
"Њима хоће.”
”Онда, верујем!”
Да би Божић-Бати показао колико су ствари отишле
далеко, господин Хаџи-Петронијевић је донео и један оглас
исечен из наших новина:
”Деда Мраз иде по радним организацијама, школама,
вртићима, а може и по кућама. Кућне посете 1000 динара. Са
паљењем браде, 1500."
Стари Београђани су на крају Божић-Бати поклонили
примерак књиге Деда Мраз агент Коминтерне, приватно
издање једног пензионера Државне безбедности, у којем је
документовано утврђено да је Коминтерна убацила ватикан-
ског Деда-Мраза у Србију, јер је раскрстио с религијом. Ау-
тор ове књиге срео је 1943. у Пећи тог истог Деда-Мраза,
као балисту; звао се Дедај Мразнићи! А годину дана касније,
лично га је ухапсио приликом повлачења код Блајбурга као
злогласног сатника фра Дида Мразовића, који се касније у
Југославију вратио преко завода Светог Јеролима у Риму,
пацовским каналима... Ето, шта се све радило!
Мада уморан од пута и бројних утисака, Божић Бата је
након овог сусрета отишао у Кошутњак да сече бадњаке.
Као што је лепо објаснио, "бадњак се сече на Бадњи дан, пре
сунца; при том се грана мора ударити секиром само једном
или три пута; она мора пасти на источну страну и не сме се у
паду задржати на неком другом, оближњем дрвету. Бадњак
симболизује божанство плодности, које се ритуално спаљује

187
да би поново оживело; симболизује, дакле, годишњи циклус
замирања и поновног рађања природе..."
Приликом сечења бадњака, дошло је до извесних неспо-
разума; једни су хтели да Божић Бата сече дрвеће по Терази-
јама код чесме, а други - на Ушћу!
Узалуд су га чекали са озвучењем. Није им стигао.

188
 ШЕСНАЕСТА НЕДЕЉА

Кажу да су једанпут питали Иву Андрића да ли у босан-

ским касабама, као некада, још увек живи и по један градски
лудак, а он одговорио да данас има по један паметан!
Ово за некадашњу Босну данас изгледа важи за читаву
земљу, и то не само за касабе већ и за главне градове.
Заиста, тешко је данас остати читав, здраве главе...
Последњег градског лудака у Сарајеву, легендарног
Николу Тешког Радника, који је деценијама увесељавао чи-
тав град, убили су Немци за време окупације, када је, видећи
их како марширају пуни себе и своје снаге, викнуо колико га
грло носи: ”Халт!” Дресирани, као што их је бог дао, нема-
чки војници су се зауставили као укопани, под конац.
”Само ја и Хитлер можемо да вас зауставимо!” насмејао
се Никола Тешки Радник безубим устима и пао погођен кур-
шумима на обали Миљацке, плативши главом своју послед-
њу шалу.
У Мостару се још увек испредају читаве легенде о Васи
Киси, најчувенијој херцеговачкој ”лиски" и комедијанту, ко-
ји је био мудрији и од најмудријих.
Једнога дана, причају, враћао се пешке Васа Киса одне-
кле у свој Мостар, па уморивши се, зауставио неки камион,
чији га шофер прими горе, на каросерију. Кад тамо - а оно,
нов-новцијат мртвачки ковчег, празан. Возио се тако Васа
Киса све док не поче да пада киша. Шта ће, куд ће, да не
искисне до голе коже, увуче се наш Васа у мртвачки сандук
и намакне поклопац, те слатко заспа. У међувремену, ками-
онџија прими десетак сељака што су ишли на мостарску пи-
јацу, звану Тепа. Седели они скрушено око леса, кад се на-
једном помакне поклопац и извири једна рука окренута дла-
ном према небу: ”Је л' престала киша?” зачу се дубок глас из

189
 сандука, на шта ужаснути сељаци поскачу као без главе с
камиона на цесту, те поломе и руке и ноге!
Стари хроничари бележе првог београдског лудака 1813.
године. Звали су га Луди Настас. Био је окићен прапорцима,
а пратио га је чопор изгладнелих керова. У потпуно опусте-
лом Београду те године дочекао је једини Турке, када су
поново освојили град. Не зна се тачно како и због чега, Луди
Настас је претворен у "Луду Насту" - израз који Београђани
и данас употребљавају за ишано душ ои - особе, зване Иинди
минди шајапаје...”
Последњи градски лудак, којег је познавао и волео читав
Београд, био је славни Пера Балон, који је прохујао кроз
педесете и шездесете године попут каквог апостола, чије
апокалиптичке поруке нико није разумео. Погурен старац
чекињасте седе браде, одевен у преширок шињел и опасан
конопцем, окићен гомилом значака и одликовања, Пера је
вечито вукао сијасет завежљаја, винску плетару с водом из
Хајдучке чесме, штап и фудбалску лопту, чијим је муклим
ударцима о земљу означавао ритам и дикцију својих про-
поведи, најављујући тако улазак у кафане. Био је обожава-
лац иЦрвене звезде” и имао тачно одређену туру кроз Бео-
град, где су му конобари и гости давали храну и цигарете, а
да никада ништа сам није тражио. Иза њега је остала једна
реченица пуна двосмислених тајанствених значења, коју је
понављао до бесвести: иШто се каже, зна се...и
После Пере Балонца, као да није било великих градских
лудака вредних помена. Ситније лудаје покупили су за своје
емисије радио-водитељи склони лудизму. Познатије луде
плаћене су за своје лудости у којима има и сувише изве-
штачености и самољубља, да би биле занимљиве и искрене.
Они већ наступају и на естради.
Прави градски лудаци су готово ишчезли, а лудило је
постало масовна појава. Један новински репортер приметио
је ида је све више људи који разговарају сами са собом на
улици..."
У савременом београдском жаргону за такве особе се ка-
же д а су ипролупалеи или "пукле"!
иПуко си, човече!”
Заиста, ако је шизофренија цепање и подвајање лично-
сти, онда смо мање-више сви зрели за клинику.
Једна половина нашег бића је за мир - друга жуди да ра-
тује и освети се за нанете неправде!

190
 Чезнемо за љубављу наших пријатеља, који су остали на
непријатељској страни, а у исто време их мрзимо јер су нас
издали.
Спавамо у Београду, а сањамо о мору...
Заклињемо се да више никада у животу нећемо ногом
крочити тамо где су нас смртно увредили, а надамо се да ће
то, ипак, једнога дана бити могуће.
У нама се боре хајдуци с дипломатама!
Расипници се туку с просјаццма, економисти с трошаџи-
јама...
У нама се бију на живот и смрт реваншизам и праштање,
око са оком, зуб са зубом, православље с греховима.
Један део нас је историчар, који опомиње, а други део фу-
туриста, што нас вуче у будућност.
У нама се сукобљавају патријархални Срби и блазирани
космополити, којима је потпуно свеједно где живе.
Кољу се монархисти и републиканци, леви и десни, црве-
ни и црни!
Ако то није лудило, онда, шта је?
Хоћемо ли и како ћемо се на крају саставити и ко ће
победити у нама, видећемо.
"Што се каже, зна се! ”

^ Понедељак

На радију је гостовао један песник.

У тај програм се јавила једна госпођа.
Ја сам у том тренутку сецкао црни лук на дасци.
Не волим много госпође које се јављају у програм и
поздрављају госте и водитеља. Мислим да је тим госпођама
пре подне страшно досадно, па воле да разговарају са слав-
ним личностима. Било би много корисније да за то време
сецкају лук, кувају, пеглају, читају или воде унуке у шетњу.
Али ова госпођа није поздравила никога у студију.
Она је из чиста мира напала песника, који се мало збунио
од толике мржње, па није одмах стигао да одговори. И ја сам
се збунио! Госпођа је питала песника шта, уопште, тражи у
Београду када није у њему рођен као она - рођена Београ-
ђанка, и шта раде сви остали, који су већ досадили рођеним
Београђанима, јер је због њих и почео овај рат, и овај и они
остали, што све јако нервира госпођу која неће да се пред-
стави, али довољно је то што је рођена Београђанка и што

192
примећује да све важне ствари у граду воде они који нису
рођени Београђани, што је срамота!
Госпођа је имала оштар, строг и резак глас жене коју не
бих волео да имам за ташту.
Госпођо, хвала вам што нисте моја мама!
Осећало се, наиме, да госпођа, која је рођена Београ-
ђанка, наравно, очекује да због те чињенице добије апанажу
и да јој се, као правој аристократкињи, извине сви остали
који нису имали срећу да се роде овде, чак и они који су сами
себи родили рођене Београђане!
У госпођином гласу препознао сам све своје бивше газда-
рице у животу. Поново сам био подстанар и поново су оне
звоцале о томе како пречесто користим купатило и не гасим
светло у ходнику, а за прву љубав говориле да у њихову кућу
није дозвољено довођење сумњивих женских!
Нисам могао да се укључим у тај разговор јер сам управо
сецкао лук, а и не знам број радија, па због тога ове недеље
пишем тој госпођи, која је рођена Београђанка, наравно!
Драга госпођо!
Ако сте се родили пре рата (а, судећи по гласу, јесте),
онда се и нисте родили у овом истом граду! Родили сте се у
једној малој балканској престоници, која је 1940. године
имала свега 320.000 становника, а простирала се на површи-
ни од само 14.339 хектара. То је био један фини мали град,
којег се с носталгијом сећамо, јер је мирисао на ћевапчиће,
јоргован и париске парфеме... У неким четвртима (да опрос-
тите), и на коњску балегу. Краве у то време млеко нису но-
силе у тетрапаку, већ у вимену. Није немогуће да се триста
двадесет хиљада житеља познавало чак и лично.
Ако сте се ви родили у Београду, отац вам сигурно није.
Ако се и он родио у њему - рођен је у паланци. Ако се чак и
деда родио у Београду (што би било право чудо!), била је то
тада турска касаба...
Вређајући, дакле, оног песника на радију, увредили сте,
вероватно, и рођеног оца и деду и прадеду, а то није лепо.
Драга госпођо, требало би да знате да се велики градови
не рађају у приватним кућама и по породилиштима; они из-
растају из костију избеглица и дошљака, нађубрени њиховим
телима и заливени њиховим знојем и сузама... И Њујорк су
подигле избеглице из Европе. Њујорк је у знак захвалности
подигао споменик на једном малом острву на које су се искр-
цавали. Београд није.

193
 Ако ико дође Србима главе, доћи ће им они који их деле
на Србе и Србијанце. Они који страхују да ће многе избегли-
це заувек остати у Београду, заборављајући да живе у граду
који су подигле избеглице из многих буна, устанака и ратова
- они што су препливали Саву и Дунав држећи се коњима за
репове. Њихове су палате у којима данас слушате Вивалди-
јева Четнри Годшиња доба (ако, уопште, то слушате), њи-
хова је зграда у којој се налази Радио, којем сте се изволели
јавити, да нас обавестите шта мисле рођене Београђанке о
дошљацима.
М ожете ли да их замислите у покислим овчијим гуњеви-
ма, с брчинама и под оружјем, на коњима и у таљигама, како
стижу овамо вукући тек рођену децу (будуће банкаре и гра-
доначелнике), жене и бабе, вреће и сандуке, синије, колевке
и гусле, своје мртве и своје рањене?

194
 Стари је ово град и видео је свашта.
Малограђани су само буве на вепру с Карађорђеве заста-
ве.
Ето шта сам све могао да кажем оној госпођи, рођеној
Београђанки (којој је то, изгледа, једино занимање), да сам
знао број радија и да нисам сецкао црни лук! Рекао бих јој
још на крају:
Драга госпођо, верујте, неизмерно вам завидим што сте
рођена Београђанка! Ипак, зар не би било много боље да
сте уместо мене сецкали лук док је говорио онај песник?

Ушорак

Поново откривам стару драж потуцања по друмовима

Србије... Путујем с пријатељима глумцима и песницима у
олупаном аутобусу, лежећи на састављеним задњим седиш-
тима с торбом под главом...
Пуше се оранице покрај којих путујемо; тужне врбе перу
косу у Морави, а нека тешка тишина лежи над Србијом,
која, још неразбуђена, увучена ћутљиво у себе, као да очеку-
је само њој знано чудо.
У свакој паланци, попут светилишта, по једно знаменито
кулинарско место, што брижљиво негује и крије тајну ло-
калне кухиње. Мада сиромашни, домаћини нас најпре воде
тамо, отварају срца, кухиње и новчанике - такав је обичај!
Овде се књижевна реч још увек поштује, а гостопримство
је свето. Цар Лазар и Внла Лазовић у Чачку, легендарни
Американац у Нишу, Конднр у Лесковцу...
Када бих хтео да запањим најразмаженијег странца, нај-
пре бих га одвео на вечеру звану "лесковачки воз" - бескра-
јни рафинирани низ најпикантнијих јела, чија кулинарска ис-
танчаност најбоље говори о култури живљења југа Србије. С
"лесковачким возом" који пролази преко стола гост се осећа
као уз какву кухињску Шехерезаду која му нуди хиљаду и
један залогај, помоћу којег се стиже до најскривенијих ку-
така историје укуса; од урнебес-салате, ајвара, минијатурних
пљескавица, ћевапчића и месних колачића, до пикантних
цревца на жару и љуткастих кобасица, не већих од једног
јединог залогаја... То и није вечера - то је готово декадентни
ритуал, преостао из времена када су људи још умели да живе
лагано и са уживањем. Свечаност чула.

195
 Догодило се да су ме, потпуно случајно, пријатељи из ва-
рошице Н. одвели у једну трошну приземљушу, око које
кљуцају пилићи, код старије сестре познатог европског ин-
телектуалца, којег годинама срећем по Њујорку, Паризу и
Женеви. Запањих се кад видех родну кућу овог знаменитог
човека и постарију жену која га је одгојила и подигла после
смрти родитеља. Помислих како би било добро и поштено
написати велику добру књигу о старијим сестрама, тим муче-
ницама без младости, које су се одрекле свега само да изведу
млађу браћу на пут. Вечито у црном, пре времена остареле,
никада ништа ни од кога нису тражиле; само су давале и
давале...
У животу сваке неудате старије сестре постоји увек неки
давни, већ заборављени човек (чију фотографију чува у
старој празној бомбоњери), нека раскинута веридба или, јед-
ноставно, осећање да се нема права на срећу и сопствену
фамилију док брат не одрасте, а тада већ бива касно за било
шта. Те благословене неудате баба-девојке, како их зову у
Србији, много старије од својих година, бориле су се за бра-
ћу до последњег даха, све док не остадоше без ичега, у мем-
љивим приземним собичцима, гордо кријући неправду од
света и комшилука, коју су им нанеле господске снаје које су
им поотимале рођену браћу.
Испуцали линолеум на патосу, нацепкана дрва испод
шпорета, шкиљава сијалица од двадесет пет свећа и трепе-
рави црно-бели телевизор без тона, уместо којег се чује само
тиктакање лименог будилника...
Послужени слатким од дуња (које не могу да престанем
јести), седимо у тој скромној кухињи, добро познатој из де-
тињства свих провинцијалаца, док се скупљају комшије,
жељне разговора.
Годинама пратим каријеру њеног брата, још од оних дана
када је као сељаче стигао у главни град. Сећам се свих њего-
вих цемпера плетених од разнобојне сељачке вуне и готово
свих љубави и битки за стипендије које ће га, једна по једна,
одвести далеко у свет... Чудим се како то да ништа од овог
предела, ни овог кућерка под сасушеним орахом, ништа од
ових мириса и акцената, није продрло у његову прозу очи-
шћену од свега овдашњег, пуну притајеног гађења над
кишама, блатом и летњом прашином; згражања над варвар-
ским клањем и шурењем свиња у децембру (чварке је, ипак,
јео у своје време), док се нахерена паланачка крчма Европа
на крају његове улице, у којој су му седели и деда и отац,

196
временом претворила у најцрњу метафору балканског кала.
Читам пажљиво његове интервјуе у новинама, у којима смо
му непрестано за нешто криви. Изгледа као да нам је, поша-
вши у свет, оставио на чување неку идеалну земљу, а ми је,
простаци и незахвалници, упропастили. Преводилац енгле-
ске поезије, писац есеја у којима је тек свака пета реч српска
(не рачунајући везнике), потписник мировних прогласа и
члан угледних међународних форума, од младости је пре-
скакао векове бежећи од свог скромног порекла. Највећа
похвала коју је добио била је она да, уопште, не личи на
Србина и да говори савршено, без акцента!
Годинама не могу да дефинишем ту врсту издаје, јер је
гађење над својим народом, такође, издаја; годинама поку-
шавам да пронађем разлоге или неку давну повреду која га је
на крају довела до изјаве да су "Срби започели овај прљави
рат" и никако не успевам да пронађем ту танану нијансу и да
је преточим у речи и слог... Али, ево, док седимо у полумра-
чној кухињи његове старије сестре, пијемо преслатку кафу
(коју није он послао из белог света) и причамо, због ње, све
најлепше о њему, мој мудри народ, који тако непогрешиво
уме лако и просто да објасни и најсложеније ствари, про-
говара кроз уста комшије, пензионисаног поштара, једну
једину реч која замењује тоне исписане хартије. Он, који га
познаје од малих ногу, завијајући отврдлим прстима цигару,
каже ми у поверењу, мрмљајући себи у браду да остали не
чују:
"Преучио!"
У тој мудрој речи има и сажаљења и праштања... Пре-
учио! Вредело је путовати пет-шест сати аутобусом по то
тако једноставно, помало разочаравајуће "преучио", изре-
чено кроз дубок уздах, благо и без икаквог гнева, зависти и
злопамћења.
Враћамо се друмом покрај мутне Мораве.

^ Среда

У Београду се данас ни о чему другом не прича сем о по-

литици...
Најљући и најискључивији су они преко ноћи пробуђени
Срби, који су потпуно заборавили коме су донедавно припа-
дали, шта су били и шта су заступали.

197
 Подсетити их на тај дуги период њиховог живота исто је
што и пробудити месечара на високом косом крову. Они, на-
име, пате од однеговане амнезије.
Ипак, пронашли су савршену одбрану, која се састоји у
девизи "Само се глупаци не мењају!"
Тада се обично сетим старе дубровачке приче о капетану
Нарделију и лудој Кати. Капетан Нардели, пензионисани
поморац, сувоњав, спечен старчић, с вечитом лулом у зубима
и капетанском капом, долазио је сваког дана пред Градску
кавану у Дубровнику, тачно у десет сати, и пио своју ”уку-
хану" кафу, посматрајући с терасе, пун филозофског мира,
вреву и метеж летње сујете на Страдуну. Познавао сам га
годинама и често причао с њим о ветровима.
Причају да му је једанпут пришла луда Ката која се
читавог живота бавила најстаријим занатом на свету.
"Како си, Кате?"
"Није добро, мој капетане! Како изађем на Страдун, сви
за мном вичу: курбо! курбо! А ви знате, госпару, да се тијем
не бавим од прије рата! Стара сам жена..."
"Е, моја Кате", уздахну капетан Нардели, "и ја вам не
навигам пуних три'ест година, а још ме зову - капетане!"

4- Пешак

Ако сте, можда, приметили, телефон је у нашим кућама,

најчешће, у предсобљу.
Због чега? Дуго ме је мучила та мистерија...
Ако се ичега боји на свету, наш народ се, изнад свега,
плаши телеграма! Француска реч депеша доноси, наиме,
увек лоше вести. Ретко кад добре! "Брзојавили му да је ум-
ро!" Срби изједначавају телеграм с поштаром, поштара с
гласом, а глас с телефоном... Због тога, чак и најсавремени-
ји архитекти, они што зидају куле под облаке, и у најмоде-
рнијим становима уграђују само једну утичницу за телефон,
а она је, увек, зна се, у - предсобљу!
Отменији Београђани довијају се тако што из оног једи-
ног телефонског утикача развлаче телефонске жице до
неколико апарата, тако да, кад неко неког зове, читава фа-
милија диже истог часа све слушалице. Како је данас тешко
бити тајни донжуан!
Када предуго чекате некога да вам одговори на позив,
знајте: или није чуо удаљену звоњаву, или пешачи до хлад-

198
ног предсобља да вам се, цвокоћући од зиме, јави док стоји
бос на бетону.
Телефон у купатилу, за Србе, исто је што и поштар у спа-
ваћој соби!
Требаће нам најмање још један век да се навикнемо на то
да вести које добијамо не морају увек да буду лоше.

^ Субоша

Жали ми се пријатељ, архитекта, добио мали стан па по-

рушио танки преградни зид између две собе, да добије мало
већи радни простор. Зид је био неважан за статику, танак,
готово од картона.
Када је све завршио, позвао комшију на пиће. Комшија
је, иначе, био стари комуниста, помало дипломата, помало
полицајац; живахан старчић мишјег изгледа и подозрива по-
гледа.
Попричали о времену, попили виски и старчић отишао
право у општину да тужи архитекту што је срушио зид!
Да ли је осетио потребу да се врати старом занату, или му
дозлогрдило да гледа како се руше дојучерашњи непри-
косновени светови, када се знало ко кога пријављује и ко ко-
га сме да руши на пленумима и конгресима, тек, бивши дип-
ломатски полицајац изненада живнуо, пронашао смисао у
доколици; ето га сваког другог јутра у општини, пита шта је
с његовом тужбом и враћањем зида на старо место "у сми-
слу прописа о подизању поменутог зида присилно, уз плаћа-
ње грађевинских трошкова од стране корисника стамбеног
права, који је неовлаштено уклонио исти..."
Млади људи у општини хватају се за главу кад га угле-
Дају!
У међувремену, срушен Берлински зид, па нико никога
није тужио; порушени не само преградни зидови већ и фаса-
де читавих градова по Славонији и Крајини, а стари пензи-
онисани достављач непоколебљиво истерује враћање оног
танког преградног зида до цигле "на кант", као последњи
Мохиканац партије која више не постоји - последњи бра-
нилац зидова на свету!
Не зна се да ли је од беса или од стида престао да се јавља
архитекти у пролазу и све некако гледа у страну. Не вреди,
полицајац остаје увек полицајац! То је јаче од њега.

199
 СЕДАМНАЕСТА НЕДЕЉА

Кажу да се у ратна времена мање излази а више чита.

Понекад, у доколици, прелиставам старе прашњаве књиге,
исповести, мемоаре, успомене, надајући се да ћу тако, макар
и привремено, побећи у неко лепше, старинско доба, када
нас нису мрзели као данас... Које ли заблуде! Изгледа да се
све заиста понавља. Они који тврде да никада у историји ни-
смо имали мање пријатеља него данас, очигледно нису чита-
ли Тасин дневник. То су записи "првог српског полицајца"
Тасе Миленковића (1850), који је, "изнемогао, болестан и
неурастеничан", у марту 1918. извршио самоубиство из
"очајања за пропалом нам милом Отаџбином", извињавајући
се у опроштајном писму ”што се на овај начин курталише
живота".
"Сећамо се оних тешких дана", записује 1909. полицајац
Таса, "а сећамо се и памтићемо, богами, докле буде и једнога
Србина на овоме земноме шару...
Наша народна жалост уздрма онда цео свет.
Брига беше обузела све народе и државе.
Задрмаше се сви јевропски кабинети.
Ужурбаше се сви дипломати.
Ударише у звона све јевропске новине.
На све стране почеше протести.
А јевропски парламенти отворили бурне дебате и дању и
ноћу.
И озбиљна брига обузе све. И оне у Паризу, Лондону и
Петрограду, и оне у Берлину, Бечу и Риму.
Четири Цара и седам Краљева упреше пажљиво своје по-
гледе на - Београд.
У српској престоници тада на окупу народна скупштина.
У њој заседавају све по избор посланици народни.

200
 Сва лисгом Јевропа са зебњом очекиваше: шта ће се на
том изабраном скупу српских синова решити, докончати...”
Најзад, 13. јануара 1909. године, Скупштина је после бур-
не дебате изгласала историјско решење да се "село Гузевље
одвоји од своје садашње општине мачкатичке, среза масури-
чког, округа врањског и споји са општином предејанском,
среза власотиначког истог округа!".

4* Понедељак

Има једна стара игра коју смо играли када смо били мали,
а зове се - између две ватре!
Заборавио сам правила, али се сећам да смо се делили на
две групе, а неко је био на средини. Ко га погоди крпењачом
- његов је!
Гађају га и једни и други, а он, несрећник, скаче ли скаче
на том брисаном простору и само од његове вештине зависи
хоће ли избећи, и колико дуго, да не припадне ниједном
тиму.
Чини ми се да читавог живота играмо ту стару дечију
игру, на овај или онај начин. Знам добро: нико није остао не-
погођен и независан, али ствар је части издржати најдуже.
Играли смо "између две ватре" на рушевинама и на ута-
баним пољанчићима између суморних и сивих градских кућа,
избегавајући судбински ударац, све док се не срушимо на
земљу од напора и исцрпљености, као да смо знали да ћемо
читавог живота скакати увек између власти и опозиције,
између својих уверења и компромиса, између обавеза и тај-
них страсти, између запослености и доколице, између брака
и љубави, између, између увек између...
Режиму смо криви што нисмо довољно лево; опозицији
што нисмо крајње десно; демократима што смо монархисти,
либерализму што смо радикали, русофилима што волимо
Англосаксонце, а овима што смо славенофили; љубавницама
што нисмо довољно храбри да напустимо законите куће, су-
пругама што нисмо довољно у кући, лекарима што пијемо -
бифеџијама што не пијемо довољно; родитељима смо криви
што смо их запоставили, а рођеној деци што им се мешамо и
сувише у живот...
Стално између две ватре!
Некада нас је погађала обична мека крпена лопта - данас
инфаркт или мождани удар.

202
 Скачемо, скачемо док можемо, а онда, када нас најзад по-
годе, нема се више куда - у нечијем смо тиму и више не гово-
римо за себе ја, него - ми!
И то је крај.

4- Среда

Питају ме шта радим? Пишем. Како можеш да пишеш у

ово време?
Као да сваког ко покушава нешто да уради, онај троми,
инертни део Београда жели да убаци у кривицу и грижу саве-
сги! Рат је. Коме је до књига и слика?
Људи причају да су ослободиоци Београда 1944. затекли
покојног Иву Андрића у самачком, незагрејаном стану у
Призренској улици, како огрнут зимским капутом, са шалом
и капом на глави, пише у рукавицама завршетак романа На
Дрипи ћуприја. Сем те књиге, за време рата написао је још и
Травничку хронику, Госпођицу и море дневничких записа.
Шта је радио док су падале бомбе? Обављао је свој део
посла. Књиге је објавио када је рат био завршен. Да ли би
било корисније овој земљи да је погинуо као борац на Сут-
јесци или да је постао први писац Друге пролетерске?
За време читаве ренесансе, Италија је непрестано рато-
вала; град против града, покрајина против другог феуда. И
за све то време, иза зидова су стварали уметници који су се
звали Леонардо, Микеланђело, Челини, Ботичели. Многи од
њих су прекидали сликање и цизелирање скулптура да би
директно учествовали у рату. Највећи број Леонардових цр-
тежа односи се на пројекте ратних машина; џиновске лукове,
катапулте за избацивање ђулади, казане из којих се на
непријатеља лије врело уље. У својим молбама за службу,
Леонардо на првом месту истиче да је одличан градитељ
утврђења - тек на крају помиње да "може сликати исто тако
добро као и други мајстори"! Готово да нема ренесансног
уметника који није сликао обешене и рашчеречене. И нико
од њих није се ниједног тренутка запитао због чега ствара
уметност за време рата који му је био ту, одмах испод бе-
дема, иза којих је пажљиво извлачио сфумато на лицу неке
мадоне. Бенвенуту Челинију су претопили многе фигуре све-
таца у полуге; Леонарду су војници порушили неизливени
коњички споменик грофа Сфорце, његовог мецене...

203
 "Швајцарци никада нису ратовали", каже Орсон Велс, "и
шта су измислили за све то време: сат с кукавицом - ку-ку!”
Многи Срби нашли су у овим ратним временима идеално
оправдање да ништа не раде и да при том друге, који не при-
стају да беспомоћно седе скрштених руку, уваљују у осећање
кривице.
Београдске кафане у подне пуније су но икада!
Сваки астал - мали парламент! Са сваке столице чује се
објава рата! А онда ће нам стићи и време за телевизијски
Дневник - вече пуно несрећа које се дешавају неком другом.
Радићемо када се све ово заврши!
” - Требало би се бавити нечим узвишеним! - рече Обло-
мов, зевнувши.”
”Шта радиш?” питају ме пријатељи. Већ сам научио шта
треба да одговорим:
”Ништа!” кажем, а они саучеснички, с разумевањем, одо-
бравају климајући главама.

^ Пешак

Сећам се, једне године умало заратише Кина и Совјетски

Савез.
Затекао сам се у једном сиромашном херцеговачком селу
испод планине Видуше. Седели смо на каменом гумну, једи-
ној равној површини наоколо и заматали "шкију”. Поведе се
жестока расправа око граница, а да нико није ни сањао да је
човек који је разграничио Кину и Русију на реци Усури, пре
два века, рођен на само двадесетак километара одатле, у
близини Требиња! Био је то предак Јована Дучића, гроф Са-
ва Владиславић, дипломата на руском двору.
Ови људи немају ништа, а знају све. Неухрањени, закр-
пљени, без пута, воде и струје, они на гумну бистре светску
политику.
"Хоће ли Рус ударити на Кинеза, а Вијетнам на Кампу-
ћију?”
Наједном се из таме јави ђед Глигор, стар сто два лета.
Упамтио је многе херцеговачке буне, устанке и три рата.
"А шта каже Турчин на то?" упита забринуто.
И ево, четврт века касније, Турци су опет овде!
Џихад поново јаше...

204
 Субоша

Прелиставам Дучићев Дневник из 1937. године...

Исти разговори као данас!
Рим. Ручак с Мирошевићем Соргом, краљевским посла-
ником у Ватикану. По оцу Корчуланин и пучанин, а по мајци
Сорго, властелин дубровачки, васпитан у Загребу. И, нара-
вно, стара свађа око Дубровника!
”Као сви Дубровчани, не схвата да је позадина Дубро-
вника била увек већа него Дубровник”, пише Дучић, ”и по
ковници народног језика, и по немањићком племству, и по
немањићкој радној култури, и по краљевству и царству, веза-
ма са страним дворовима и женидбама краља с највишим
династијама. Кад су они имали апотеку у граду, ми смо већ
имали царство на Балкану и Балкан у свом царству... Као
дубровачки властелин по мајци, разазнаје, без сумње, да је
Дубровник постао као латински град направљен на једној
српској стени. Све српско ишло је ка Дубровнику одозгор са
брда; облаци, киша, српско људство и језик, река Омбла за
пиће, требињска понорница.”

205
 ОСАМНАЕСТА НЕДЕЉА

Осамнаесте недеље блокаде украли су ми ауто.

То је већ четврти пут да краду тај стари "голф”, који је
више успомена него превозно средство. Када су га први пут
украли, као вечити оптимиста веровао сам да га је неко од-
везао на прање јер није могао да га гледа онако прашњавог.
Надао сам се да ће га вратити с брисачем који је недостајао
и десним ретровизором (који је неко одвалио), а можда и с
радиом, који је већ одавно био ишчупан.
Налазили су га у разним крајевима града, сломљене бра-
ве на волану и почупаних жица. Кажу, деца. Младост и буду-
ћност...
Овог пута је брзо пронађен, потпуно уништен, разбијене
шофершајбне и згужваног лима.
Позвали су ме да га идентификујем. Могао бих мирне
душе да га изложим као модерну скулптуру на Бијеналу у
Венецији...
Али нећу о томе да пишем! Људи данас губе куће, имања
и породице, па ипак преживе. Непристојно је жалити један
стари олупани "голф", поготову у време када и нема горива
за вожњу.
Овај случај догодио се, дакле, баш при крају осамнаесте
недеље блокаде, када сам интензивно размишљао о загоне-
тној поруци америчког министра спољних послова, господи-
на Лоренса Иглбергера, којег смо некада давно у Београду
звали Лоренс од Македоније (јер је донео помоћ после зе-
мљотреса 1963) или, једноставно, Лари...
А ко је веровати новинским извештачима из Лондона, а
зашто им се не би веровало, господин Иглбергер је изјавио:
"Срби се више неће смејати!"

206
 То ме подсети на онај стари амерички виц, када су усред
прерије пронашли каубоја свог прободеног индијанским
стрелама, тако да је личио на јастуче за игле. Питали га да
ли га боли, а он је одговорио: ”Само кад се смејем!"
Можда се Срби заиста неће смејати једно време, али пос-
тоји и пословица ”Ко се последњи смеје, најслађе се смеје!”
У случају да Срби престану да се смеју, ја остадох без
посла: од чега ћу да живим ако вас не будем засмејавао?
Инспектор који ме је сачекао покрај слупаног аутомоби-
ла био је млад и веома учтив, прави професионалац. У прав-
љењу записника постоји уобичајено питање и он ми га упути:
”Да ли, можда, имате непријатеље? Сумњате ли на неко-
га?”
Остао сам затечен. Имам ли непријатеље? Никада о томе
нисам мислио. За некога ко, као ја, има овакве пријатеље,
непријатељи су чист луксуз!
И онај ко никада у животу није имао непријатеље (ако је
неким случајем Србин), данас их је стекао у неограниченом
броју.
Једно време у јавности је колала крилатица да су ”народи
добри, али су их завадиле вође!” Пратећи пажљиво овај рат,
утврдио сам да ствари стоје сасвим супротно. Још, заправо,
нисам видео да се вође у тамним оделима с краватама потуку
и покољу на некој међународној конференцији пред каме-
рама. Они се најучтивије рукују и мирно преговарају, док
најближе комшије кољу и пале куће. Крајње је време, дакле,
да утврдимо да су вође добре, али да су их међусобно
посвађали њихови народи!
Када сам дан касније питао једног свог пријатеља колико
он мисли да имам непријатеља, одговорио ми је истог часа:
”Око тридесет процената бирачког тела!” Нисам схватио
шта је ж елео да каже...
Питао сам једанпут, давно, једног угледног психијатра да
ли писац којег комунисти гоне може добити манију гоњења
и је ли то онда, заиста, манија или стварно гоњење? Није
умео да ми одговори.
Док су комунисти били на власти, лепо се знало ко ти је
непријатељ. Ми на једној, они на другој страни. Нема лажи,
нема преваре! Али данас, када су се бивши комунисти, сада
бели бољшевици, прерушили и посакривали по разним пар-
тијама, покретима и странкама, настао је прави хаос - више
не знаш ко те све гони и одакле те стижу!

207
 С друге стране, читав свет се уротио против Срба да се
више издржати не може, а пола интелектуалног Београда
тврди да то имамо параноју и у сваком видимо непријатеља.
Ајде де што те гоне, али бар да смеш да говориш да си
гоњен, било би ти много лакше.
Европска заједница, тако, одлучи да помремо од глади и
херметички нас заблокира са свих страна да мува не може да
улети, а ми, уместо да шверцујемо и кријумчаримо преко
старих заборављених хајдучких путева и козјих стаза (тамо
где и овце пасу под ручном), сами их зовемо да нас кон-
тролишу и да се увере да, мајке ми, немамо ништа ни за јело
ни за вожњу! Овог пута смо заиста претерали у лепом
васпитању и попуштању!

208
 Кроз на смрт болесни српски народ зује попут зунзара
светски пробисвети, инструктори, координатори, посматра-
чи и контролори, дипломате и аналитичари, који прете да ће
нас побити ако треба, само да нам дотуре хуманитарну по-
моћ! Ништа не схватам! Чак је и Турска - тај стари самртник
с Босфора - потегла свој тупи ханџар на нас...
Да ли имам непријатеља? Ако ово све нису непријатељи,
онда, заиста, не знам шта су? Међутим, било би претерано
оптужити неког британског лорда да ми је мазнуо "голф"
стар шест година, и то без радија.
Остају, дакле, домаћи непријатељи...
Гледао сам ону рубрику у формулару који је држао млади
инспектор и питао се како да сви стану на тако мали прос-
тор? Где да сместим бивше пријатеље који су се променили,
где данашње мужеве некадашњих љубави, бивше чланове
комитета, данас слободоумне борце за демократију,
злонамерне критичаре, чланове жирија, разних тела и орга-
на, који су већ одавно однеговали амнезију, али знају да још
увек памтим шта су радили и писали, где да сместим све оне
што су ми, као и осталим писцима, радили о глави?
Кад зрело размислим, најмање пола Београда могло је да
ми украде кола и да их из освете смрска о бандеру!
Ћутао сам и инспектор понови питање:
"Имате ли, можда, непријатеља?"
"Немам..." одговорио сам. "Откуд мени непријатељи?"
Ипак је боље бити без кола него живети у параноји...

❖ Понедељак

Питају, има ли у Београду бољшевика.

Ако их има, лако ћемо их разоружати када им одузмемо
наочаре, штапове и апарате за слух!

•Ф* Ушорак

Кад човек данас тражи неку потврду, не понуде му ни да

седне, нити га ико погледа у очи. Убаце га у компјутер и
зуре у зеленкаста светлећа слова, док га тамо не пронађу.
Питам се шта би на то казао турски писар Тахир-ефен-
дија, који је службовао у Милошевој Књажеској канцела-

209
рији од 1839. па све до своје дубоке старости када је отишао
у Меку да умре на ћаби?
Писац из тог доба Милан Милићевић записује у својим
успоменама да "Тахир-ефендији није било мило да му човек
који долази по каквом послу, одмах чим уђе, почне говорити
о ствари због које је дошао. Треба, вељаше он, најпре сести
па се, онако седећи, јавити и рећи:
Сабахајрола, ефендија! Како је ћеиф, и још нешто весело
испричати, макар и измислити ако нема ништа истинско, па
тек онда, малко тишим гласом, поменути оно рад чега је
човек дошао. Другојачије обављање посла Ефендија је
називао: седер сузлук (непристојност)Г
Некада смо благајницама, као знак пажње, односили
чоколаду, сто грама кафе или какав парфем...
Шта данас да однесемо компјутеру?

Среда

У срећном граду Лозани, у хотелу Веаи п\'а%е, седео сам с

једним нашим пребогатим човеком, кога је родни град ујео
за срце.
А кога није?
Шта све није радио да му се умили: довлачио, даривао,
помагао, запошљавао, лечио, школовао... не вреди.
Данас, док једемо шкољке и пијемо чувено вино из Веве-
ја, његов родни град гладује, а на улицама су сваког другог
дана барикаде.
Остриге му застају у грлу, а вино се претвара у сирће.
Стара мајка неће да напусти кућу и дође у овај Божији рај
на Леманском језеру. Неће да остави цвеће, које је управо
засадила испред куће, своје мачке и пилиће, минијатурну
башту. Неће, каже, мимо света - шта буде другима, биће и
њој.
Одједанпут, све то големо богатстдо постаје безначајно
пред одговорношћу за једну мушкатлу.
Тај ручак у францима кошта као годишња пензија његове
мајке! Због тога не може ни да прија као пита-кромпируша
печена у старој тепсији, у фрк.
Овде, усред благостања за којим чезне читав свет, осећа-
мо се као да смо избачени из школе.
Јер, као ни породицу. човек не може да бира ни родни
град.

210
 Ни крив ни дужан, носиће га до краја живота у исправа-
ма. Можда ће моћи да бира место своје смрти, али никад ме-
сто свога рођења.
Рађаће размажене велеграђане, а остаће заувек провин-
цијалац.
У његовом родном граду, на обали покрај усахле речице,
постоји један кестен у који је давно урезао перорезом срце.
Како то дрво буде расло, срце ће бити све веће, али његови
обриси ће све више да бледе.
По неком тајанственом правилу, они који највише воле
свој родни град, они који су њим опчињени и познају његову
тајну суштину, мораће први да га напусте.
Читава ствар почеће оног кобног дана када напишу нај-
бољи писмени задатак у разреду на тему "Мој родни град”.
Можда ће већ тада, омамљени првом наградом (неким
досадним зборником локалних величина), осетити да се у
њима из уснуле ларве рађа неки чудан лептир, боја непо-
знатих у том крају.
Биће изгубљени за фудбал и кошарку, нико их неће би-
рати у свој тим (зваће их лева сметала), неће имати успеха
код градских лепотица, а породице ће их подозриво гледати
као црне овце или беле вране.
Родни град, наиме, воли обичне и поуздане, просечне љу-
де солидних занимања, који ће прихватити свакодневни ред,
не излажући варош превеликој пажњи и необичном освет-
љењу.
Просечност је наша светиња.
Наши животи су, у ствари, велике изјаве љубави местима
из којих смо потекли.
Те љубави, углавном, никада нису узвраћене.
Човек читавог живота жели да се допадне свом родном
граду.
Најславнији глумци обожавају да одиграју представу у
својој родној паланци, где су први пут у животу заиграли као
аматери.
Великим скулпторима је сан да на тргу родног града по-
дигну монументални споменик, који ће сами да изведу и пла-
те, али град их неће!
Ма шта постигли у животу, увек ће неко рећи:
"Он. Којешта! Знам га из ш естог...”
Онај кога знају из шестог разреда, никада не може да бу-
де велик.
Можда, тек кад умре.

211
 То је због тога што родни градови за своје будуће велике
људе, још од њиховог детињства, тврде да од њих неће бити
ништа.
Долазите тако, после много година, у свој родни град и
видите да вам се стари другар из бифеа Ловац претопио у
бронзу у неком паркићу. Гледа вас из вечности празним
очима. (Дело локалног уметника с којим за живота није го-
ворио јер није хтео да му позајми атеље за тајни љубавни
састанак.)
Песник, који ми је 1955. отео девојку, претворио се у име
позоришта, у које није волео да иде.
Један други, који није ништа читао, постао библиотека...
Романсијер, коме сам у априлу 1964. држао длан на челу
док је преко ограде повраћао у реку, претворио се у најелит-
нију књижару у граду!
"Ви сте га лично познавали?" пита с неверицом лепа
млада књижарка, која га за живота не би ни приметила.
"Какав је био?"
"Скроман и озбиљан", кажем. "Никада ни капи!"
Ако се дуго бавите књижевношћу, може вам се лако до-
годити да добијете угледну награду која носи име писца који
вам је пре тридесет година остао дужан неке паре.
То вам он из вечности враћа тај новац.
Познајем старце што су добили награде песника који су
им могли бити синови.
Моји мртви другари освајају, тако, књижаре, библиотеке,
театре, улице, скверове, авеније и тргове...
Побеђујући, све смо ближи коначном поразу.
Ипак, нешто мислим: зашто им за живота нису дали
макар само један собичак више, да могу мирно да сликају и
пишу?
Шта им сад вреде све те улице и тргови родних градова из
којих су некада протерани?

^ Четвртак

Живимо у време када се сваки други дан мењају имена

београдских улица, булевара и тргова... Човек више не може
ни да остави адресу познанику а да му писмо не стигне на
име неке сасвим друге улице!
Родиш се, тако, у Хартвиговој, проживиш цео живот у
Београдској, умреш у улици Бориса Кидрича, а саучешће

213
породици изјављују поново у Београдској! При том се пола
века нисте макли из истог стана!
Њујорчани немају таквих проблема; њихове улице и аве-
није обележене су бројевима и никоме не пада на памет да
их мења већ пуних сто година.
То је због тога што нема шансе да Пета авенија буде
осуђена на Четвртом пленуму, на пример, па да јој промене
име у Трећу, коју би, зато што је кришом радила за НКВД,
могли да избаце из историје на, такође историјском, Шестом
конгресу! Или да Четрдесет осму улицу ухапсе почетком 49.
Еаз* бггее(! Тамо се не може десити да Ш ездесет и осму
улицу оптуже за анархолибералистичко скретање или да
Друга авенија изда традиције Прве пролетерске, док је
Шеста личка спасла Маршала - борила се, борила, у Булевар
претворила...
Иста је ствар и с наградама!
Најпре се угасила значајна награда "25. мај" због тога
што је утврђено да је велики Покојник имао најмање пет
рођендана и, вероватно, исто толико двојника, па срећни
лауреат није знао чију, у ствари, награду носи.
Онда је доведена у питање и Седмојулска награда, јер не-
ки тврде да није Дан устанка када Србин пуца у Србина...
Сада уметници стрепе да им неко не ували чувену
АВНОЈ-еву награду јер се испоставило да се већ деценијама
слави дан када се групица коминтерноваца из московског
хотела Лукс сакрила од Немаца испод водопада у Јајцу да
тамо на миру црта границе република, због којих се данас
води рат!
Због тога би требало укинути све награде за књижевност
и награђивати сваке године само једног српског писца - оног
који доживи сто година! Сви би се трудили да живе што
дуже. Било би то опште такмичење у дугом живљењу на сто
година, са животним препонама...
Овако, писци нам, углавном, умиру или прерано или
прекасно. Ниједан још није доживео сто година! Друга
ствар: књиге нису коњи, па да се тркају пред жиријем. Али
ако неки писац, и поред свега што му се догађа, доживи у
овом граду сто година, онда ту нема никакве дилеме! Ко је
доживео - доживео је! А ко хоћеш награду - живи и ти! Ко ти
смета?
Тако би отпали и сви жирији. Људи из жирија за књиже-
вне награде могли би мирније да се посвете раду у неким
другим жиријима, за које сада немају времена, пошто су у

214
свим жиријима још од својих малих ногу. Шта раде, жирира-
ју!
Отпало би и скупљање потписа којим се писац предлаже
за награду, уредници не би морали да пишу рецензије, а што
је најважније, нико не би имао права да се љути што није до-
био награду и да после буде разочаран. Читав посао могао
би да обави само један матичар из општине, који би прегле-
дао родне листове или крштенице, ако је књижевна душа
крштена.
Питаћете се, сигурно, а зашто да се, уопште, награђују
писци који су напунили сто година? Како зашто? Замислите
шта је све морао да прође и да претрпи писац који доживи
тако дубоку старост! Колико невоља, беде, гладовања, за-
брана, лежања на леду, омаловажавања, страхова и стресо-
ва, душевних криза; колико је само морао да надживи уред-
ника, директора издавачких фирми, министара културе,
колико опасности да избегне и колико стрпљења да сачека
излазак својих књига - на крају, колико снаге да се не обеси
после критика?
Уз то, један стогодишњак не би ни случајно имао прилике
да својим каснијим понашањем изневери поверење жирија и
друштва. Сумњам да би било који писац, који напуни сто
година, после добијања високог признања написао неку не-
згодну књигу, јурио туђе женске, опијао се, причао вицеве
против режима, оснивао нове партије, давао скандалозне ин-
тервјуе или се разводио и поново женио... Још нешто: сто-
годишњи писац не би стигао да списка сав новац од награде,
па би највећи део поново припао Србији.
У овом предлогу постоји само једна незгодна ствар: данас
у Србији нема ниједног писца који је напунио сто година!
Док сликари живе дуго и често пређу стоту, писци нам, у
складу са светлим традицијама из читанки, умиру млади или,
у најбољем случају, средовечни; од несхватања, полемика,
претераног пића, цигарета којима се трују, од недостатка
доказа, диринчења по редакцијама, од сиромаштва, од гоја-
зности или мршавости, од немилости у коју с времена на
време западну, од свачега...
Сликари живе дуже од писаца због тога што се не баве
политиком. И победници и побеђени купују њихове слике.
Покојни Стојан Аралица ми је доказивао да је тајна сликар-
ске дуговечности у благотворном мирису терпентина, који
удишу читавог живота. Терпентин је чудотворна смола из
боровине. То ти је као да си увек у шуми, објашњавао ми је...
 Једног дана у његов атеље, у Париској улици, ушла је
прелепа девојка, која је писала дипломски рад о његовом де-
лу.
"Да ли је истина да имате деведесет и четири године?"
питала је Аралицу.
"Истина је !” признао је он.
"Ја вам никада не бих дала!"
"А и да ми даш, кћерко", уздахнуо је стари мајстор, "шта
би'ја стобом?"
Али, вратимо се нашој награди!
Шта да се ради са њом, кад нема писаца стогодишњака?
Нека се увећава сваке године, све до појаве првог стого-
дишњака на нашој литерарној сцени, а онда, нека он добије
све!
Имаћемо тако бар један разлог да живимо дуго.

4- Пешак

Да је, и поред блокаде, Београд најпријатније место за

живот на свету, најбољи доказ је то што су станови у њему
далеко скупљи него у Њујорку, мада су плате неупоредиво
ниже него тамо.
Новине су препуне огласа у којима се, углавном, тражи
замена кућа за Београд. На прсте се могу избројати они који
би желели да се одселе из главног града. Да ли су они нор-
мални?
Чак би и син једног народног хероја мењао улицу свога
оца у Загребу за мањи двоипособни стан у Београду!
Не желим да без мере хвалим овај град, далеко од тога -
али, како год окренете, у Београду сте, ипак, најбезбеднији.
У овом граду још нико није убијен зато што је друге вере.
Ако вас и изрешетају "магнумом" у неком кафићу, то је због
тога што им се, једноставно, није допала боја ваше кравате.
Сами сте криви.
У Београду ниједном страном путнику нису избушене
гуме на колима.
Београђани секу гуме искључиво Београђанима, када им
се паркирају испред гараже. То је јаче од њих!
У Београду још нико није отпуштен с посла зато што није
Србин.
Ово је једини град на свету где дошљаци отпуштају рође-
не Београђане.

217
 У Београду, наиме, живи толико сељака да су грађани
национална мањина!
Судећи по акцентима, у Народној скупштини једино су
шофери Београђани, пошто неко, ипак, мора да зна улице до
станице...
С друге стране, рођени Београђани се сматрају аристо-
кратима и увређени су што не добијају извесну апанажу зато
што су се родили у граду, у коме, углавном, нико није из
њега.
Не посгоји град на свету, као што је Београд, у коме је
сваки дан - историјски.
Београд има триста шездесет и пет историјских дана у
години. Пошто је то веома напорно за живот, сваки
проведени дан у њему требало би да се рачуна двоструко као
пензијски стаж!
Узмите само историјске нереде на улицама! Београд сам
себи лупа излоге - шта ће му други?
(Стаклоресци најлепше захваљују.)
По свему судећи, Београд је град - мазохист.
Да је друкчије, зар би још исплаћивао националне пензије
онима који су му читавог живота радили о глави?
И зар би полиција и данас чувала на Дедињу виле оних
који су каријере направили радећи и рукама и ногама против
Београда, града у коме.су им одрасли чак и унуци?
Занимљиво, све је више бивших политичара који постају
књижевници и све више бивших писаца који постају полити-
чари.
Не зна се ко више губи: књижевност или политика?
Телохранитељи бивших политичара сада обезбеђују бив-
ше писце. Прве су чували од других, а друге од неких тре-
ћих... Луд град!
Колико је Београд спао на ниске гране, најбоље сведочи
то што га хвалим и браним ја, који и сам нисам рођен у
њему!

218
 ДЕВЕТНАЕСТА НЕДЕЉА

Првог дана календарске јесени, Југославија је избачена

из Уједињених нација. Познајем добро ту велику зграду на
Источној реци у Њујорку.
Широм света, државни службеници сањају на самрти овај
чиновнички рај - бирократски Вавилон кроз који се ужурба-
но мувају они што за себе мисле да одлучују о судбини света.
Као да их поново видим како зевајући излазе из велике
овалне дворане и питају један другога куда ће на ручак, где
се најбоље једе? Одвозе се у своје хотеле и резиденције: го-
јазни Арапи маслинасте коже, у дугим белим галабијама,
наравно, у Хилтон са златним славинама, отмени Европља-
ни у Пјер на Петој авенији, Азијати у Плазу на углу Цент-
рал-парка... Једна мала далека земља је избачена из света:
"Нека бифтек буде средње печен, молим, да, са сосом од
тартуфа!" Једни лете на Исток, са осећањем да су издали;
други, задовољни, на Запад, трећи на Север, без емоција -
четврти на Југ, са укусом уцене; је ли ова заједничка победа
заиста победа вредна радости?
Избачена Црна Гора се враћа кући, у брда. Путујемо кроз
девет сивих кланаца, преко девет Лубардиних планина у
сами центар каменог прстена - зелену долину. Пијемо ло-
зовачу стару девет година (са вијенцем) у Његушима, у
честитој кући Мије Батричевића, званог Гавран, и бистримо
светску политику. Уједињене нације овде не постоје. Њих је
измислио неки луди чиновник. Окрећући се лагано на про-
маји, у коноби се суше његушки пршути на љутом диму што
штипа за очи...
Босонога Србија, дипломирала на Сорбони, докторирала
на Оксфорду, са шиљканима око врата (да се не тање) враћа
се кући, у Србију, кроз михољско или бабје лето, које

219
Американци зову још и 1псИап бшшпег. Пролази преко
пожутелих стрњика кратицом кроз шуму, па онда друмом
поред кућа и дворишта у којима се на старим чађавим шпо-
ретима пеку паприке бабуре за ајвар - тај српски кавијар, и
пинцур, који не личи ни на шта слично на свету. Уз зидове су
наслагана тек истестерисана дрва за зиму. Миришу на шуму
и смолу жуту попут злата... Не смета Србији што су је
неправедно избацили, него што је теше да ће је опет једног
дана примити ако буде добра и послушна!

Понедељак

Приметио сам: што је наш сељак виши растом, он корача

све погрбљеније, некако пресавијен у пасу и спуштених ра-
мена, као да жели да се сакрије под излизану и умашћену
шајкачу и тако постане невидљив...
Зна он добро какве су пргаве злице они што их Бог није
подарио височијим растом и на шта су све спремни, па се
провлачи кроз живот као задоцнели гледалац у биоскопу да
другима не поквари слику. Приметио сам, такође, да се ти
високи, крупни и наочити сељаци обично облаче у окраћале
копоране и кошуље које не могу да закопчају под грлом, а да
су им чакшире увек прекратке, као да су одећу наследили од
рођака знатно нижих од себе.
И док мале прзнице обично корачају кочоперно, изазива-
јући свачији поглед, ове људескаре, чији крупни и снажни
зглавци извирују из окраћалих рукава, извињавају се што их
је Господ обдарио таквом величином.
Како ли само, и не знајући, личе на своју земљу - Србију!
И она се, као и они, више од седамдесет година извињава
кепецима који јој нису ни до колена, на величини, богатству
и најразличитијим даровима, пазећи да их нечим случајно не
повреди. Наравно, свима смета њен раст, па јој на силу свла-
че војводску капу - Војводину, забијају јој вековима у слаби-
не Санџак-клин, хоће да јој посеку ноге заједно с невидљи-
вим корењем укопаним у Косово и Метохију; покушавају на
све начине да је силом стрпају у Прокрустову постељу...
Али, гле чуда, када се онај скрушени џин с пијаце, изнена-
да увређен, усправи и побесни, зграби кантар и завитла га
као сланик на пијачног инспектора; кад ручердама подигне
читаву тезгу, па се кромпир, лук и лубенице закотрљају по

220
плочама! Ни познати га не можеш! Бежи, спасавај живу
главу!

4* Ушорак

Избацили нас! Које ли среће, узбуђења и величанствене

теме за београдске пензионере! Ташмајданске и калемегдан-
ске клупе претвориле су се преко ноћи у парковске парла-
менте. Чак се и на шах заборавило!
Истичу се старе српске заслуге, откривају међународне
завере, раскринкава издајство... Ни мање земље, ни више
рођених политичара! Ето шта су дочекале седе главе: изба-
цили их из Уједињених нација као лоше ђаке. Распредају се
стратегије, испредају најлукавије тактике, а често, богами,
иде се и голим старачким грудима против читавог света.
Покрај њих сањиво пролазе младе маме и гурају у
колицима своје плавооке буји-паји бебе и не сањајући да их
је уједињени свет осудио на лагано умирање...
Избацили нас из свега, изоловали и херметично затвори-
ли као какав лонац. Наравно, нико и не сања да један тако
затворен лонац на ватри може и да експлодира и разнесе и
кувара и најмодернију кухињу.
И поред свега, одједанпут се рађа тихи зрачак утехе...
Попут пророка, један старац на Ташмајдану подиже ви-
соко коштуњави прст према небу и виче:
' Погледај само! Геншер смењен, Бејкер смењен, лорд
Карингтон завршио каријеру, а бво и онај Енглез Дарвин,
што је замесио Женевску конференцију, умро од инфаркта
на седници... Ко нас Србе дирне, готов је! Има Бога!”
мМи смо небески народГ узвикује један без руке.
иМоре, оставите ви то!” каже трећи с капетанском ка-
пом. "Царство небеско треба препустити авио-компанија-
ма...”
И, заиста, као да има правде; и онима који се спремају да
нас уморе хладноћом и глађу, биће тешко када буду умира-
ли. Нико на онај свет неће моћи да понесе ни богатство, ни
моћ. Умираће свако сам за себе, с тим што ће оним богатим
то бити десет пута теже! Како оставити толико моћи и
власти, толико кућа, скупоцених слика, тркачких коња,
тениских терена и базена, све оне однеговане травњаке и
госте, скулптуре Хенрија Мура и Жана Арпа, ресторане у

221
којима ноге до чланака упадају у као снег беле тепихе, сефо-
ве у банкама чије ће шифре бити изгубљене једном заувек?
Нама, који не поседујемо ништа сем голе наде (а многи
чак ни н>у), много је лакше. Сиротиња је са смрћу на ти.
Колико пута сам само слушао на сиромашним сахранама оне
дивне, тако мудре речи: "Хвала Богу, најзад ће се мало од-
морити и одахнути, сиромах!”
Када изгубимо све, у том сазнању о постојању неке више
божанске правде, недоступне моћнима, ма колико да су
моћни, има много утехе...
Из оближњих зграда бабе шаљу унуке да доведу на ручак
дедове, што су се већ изгубили у политици. Супе се хладе...
Прекинути у жару расправе, у којој се одлучује о судбини
Србије и света, они невољно одлазе према кућама кроз косо
сунце михољског лета.
"Дееееда, купи ми жвааакууу!"
"Немам пара! Купиће деда чим стигне пензија...”

^ Среда

У деветнаестој недељи блокаде, баш кад су нас сви пла-

шили да ће зима (тај најбољи савезник наших непријатеља)
бити дуга и оштра да оштрија не може бити, сетих се једне
дивне приче коју сам давно чуо у Америци...
Питали Индијанци свог племенског врача каква их зима
очекује у Стеновитим планинама, где су живели у резервату,
а он, пошто одглуми да је пао у транс, запевуши: "Скупљајте
дрва, скупљајте дрва!"
И тако, племе Сијукса поче да скупља дрва, да их
тестерише, цепка и слаже око логора. После неколико неде-
ља, када су нагомилали толико дрва да им се вигвами готово
нису видели, упиташе врача колико још да сакупљају, а он
им обећа да ће им одговорити за два дана. Није, заправо,
имао појма каква ће зима бити, па је узјахао коња и спустио
се у оближњи град. Пресвукао се у европско одело, а перје и
перле сакрио у жбуње и отишао у институт за метеоро-
логију. Примио га је директор института.
"Опростите што сметам!" рече врач. "Интересује ме
каква ће бити зима?"
"Дуга и оштра!" одговорио је научник.
"На основу чега то закључујете?” упита врач, гледајући
богато опремљену метеоролошку лабораторију.

223
 "На основу тога што Сијукси у Стеновитим планинама
већ скупљају дрва!"
Ко, уопште, сем покојног Кољчицког, може да зна каква
ће да буде зима?
Ако је Бог на нашој страни, биће веома блага. Процвета-
ће љубичице у јануару.
Ако Бог није с нама, има да се посмрзавамо.
Тако нам и треба!
Без струје и грејања, нећемо ни излазити из просторија.
А у креветима, зна се, правићемо мале Србе, који ће после
девет месеци изаћи из ове мрачне блокаде, и Бог ће поново
бити с њима!

4 Четврпшк

Београд је, иначе, једини град на свету који се сваког

јутра буди с више несрећа и претњи него што би то било ко
могао да поднесе за читавог живота.
Београд отвара радио: прете му смрћу!
Отвори ли новине: оптужују га за ратне злочине!
Пребаци се на телевизију, кад тамо: Запад нам затворио
небо над српском Босном и Херцеговином!
Затворити небо! Зар се и то може?
Најпре су за наше авионе затворили свет и Европу, а сад
и наше сопствено небо...
Сутра ће забранити летове сурим орловима са Црвених
стијена на Романији, соколовима са Зеленгоре и голубовима
из Требиња. На сваког орла који полети послаће по два
"фантома" с ракетама. Хеликоптери су већ спремни да спре-
че гавранове изнад Гацка! Уједињене нације планирају да на
следећој ванредној седници прихвате предлог Сједињених
Држава да се ограничи и летење врабаца, а нарочито позна-
тих злотвора, српских џивџана.
Али ко је још успео да затвори небо небеском народу?
Предосећајући шта им се спрема, мостарске ласте су по-
бегле на југ, у топлије крајеве, и слетеле на Кипар, где су
кипарске власти почеле да утврђују да ли су ласте државне
или приватне.
Деветнаесте недеље блокаде, Уједињене нације су прева-
зишле саме себе, прогласивши жртве ратним злочинцима!
У Нирнбергу се припрема ново велико суђење.
 На оптуженичку клупу сешће, сем ратних злочинаца, и
подстрекачи.
Расписане су потернице за Милошем Обилићем, једним
од главних подстрекача, човеком који је први извео етничко
чишћење и на изузетно подмукао и смишљен начин распо-
рио утробу познатом миротворцу Мурату, чиме је дао при-
мер свим доцнијим ратним злочинцима. Захтеваће се, тако-
ђе, и привођење вожда Карађорђа, кнеза Милоша, Вука
Караџића (који је етничком чишћењу дао научну подлогу),
владике Његоша, који је извео познати геноцид над поту-
рицама, о чему постоје недвосмислени докази у Горском ви-
јенцу, док се у бекству налазе Стари Вујадин, Старина Новак
(кога траже Турци Лијевљани), Мали Радојица, војвода
Синђелић и Хајдук Вељко који, не знајући шта га чека, још
увек лежи под бадемом с лијепом девојком... Биће то,
свакако, узбудљив процес, са кога ће извештавати Филип
Вишњић и Тешан Подруговић.
Специјална Комисија за људска права у Хелсинкију ут-
врдиће и одговорност Гаврила Принципа, који је пуцао на
кола надвојводе Фердинанда мада су била јасно обележена
видљивим знаковима Аустроугарске монархије, тако да се не
може рећи да се радило о забуни. На листи подстрекача и
ратних хушкача налазе се и имена војводе Мишића, војводе
Путника, краља Петра Првог и мајора Гавриловића... У
свом раду на организацији овога историјског процеса, Коми-
сија за испитивање кршења људских права највише рачуна
на део Београђана, који би за жваке, "кент”, "кока-колу" и
патике марке "стар" предали сваком суду и рођеног деду.
"А те кости , смејаше се, Б ог да прости..."
Уместо етничког, предузео сам ових дана етичко чишће-
ње!
Крајњи резултат - не говорим с пола града!

225
 ДВАДЕСЕТА НЕДЕЉА

Нико нам није дошао на рођендан.

Узалуд смо пекли октобарске колаче и кошавом мутили
шлаг за рођенданску торту.
Узалуд се Београд за ту свечану прилику пресвукао у ми-
хољско лето.
Уместо рођенданске честитке, прете му бомбардовањем.
Тек сада, наивни Београд је најзад схватио колико га дуго и
дубоко мрзе.
А колико их је само живело под његовим крововима, јело
његов хлеб и пило његово пиће!
Циције по природи, завидели су му годинама на лакомис-
леној гостољубивости и расипништву.
Затворени у себе као пужеви у кућице, мрзели су више од
свега његову отвореност.
Београдску срдачност сматрали су просташтвом.
Опраштање су тумачили заборавношћу, а лежерност
лењошћу балканског типа.
Истина, нису могли а да му не признају дух, али само онда
када је радио против себе сама.
Они који су некада долазили да му певају серенаде за ро-
ђендан, данас, лица изобличених од мржње, туле војне мар-
шеве против њега.
Изгледа да више нису могли да се претварају. Мржња је
постала јача од користи.
Али Београд је навикао на издајства. Он може да их под-
несе.
Оно што би бацило у очајање много веће градове, код
њега изазива само трпељиви филозофски смешак.

227
 И данас, док слави рођендан на који нико није дошао,
хеликоптери, пуни рањеника с ратишта, прелећу сваких чет-
врт сата Саву и Аду Циганлију.
Неко умире на небу, гледајући последњи пут свој град из
визуре птице.
Београду је деценијама брисано памћење, па нико и не
зна тачно када је рођен...
Уништене су тапије, порушени споменици, изгореле књи-
ге рођених...
Због тога, када му то затреба, Београд може да буде мно-
го млађи него што јесте или много старији, свеједно.
Јер, то је град с више рођендана!
Слави рођендане онда када извуче живу главу из сопстве-
них рушевина на крају неког рата.
Четрдесет осам година је славио дан када је отерао Нем-
це.
Баш на његов рођендан Запад је поново покушао да га
баци на колена.
Изгледа да не могу да му опросте то што им је опростио.
Окружили су га блокадом!
Биће то, кажу, невидљиви прстен из кога птица неће
моћи да излети.
Овај пут неће бити тенкови него европски компјутери.
Али ниједан компјутер не може да у своје програме ура-
чуна српску ирационалност!
З бог непредвидљивог Београда 1914. иестала је без трага
највећа европска царевина.
Луди Београд срушио је 27. марта 1941. један наоко кори-
стан план: компромис због кога би изгубио достојанство.
К о је рачунао да ће 1948. погнути главу, грдно се пре-
варио!
Плашим се да лепо васпитани, рационални европски ком-
пјутери не експлодирају од београдске непредвидљивости и
не запале кућу у којој се налазе!
Јер, и компјутери имају границу издржљивости!
Довољно је да афрички племенски врач баци чини на не-
ког несрећног урођеника, па да он сам поверује у његову моћ
и умре без поговора.
На сличан начин Запад прети Београду да неће добити
новац, који није ни имао намеру да му да!
Од Београда се очекује да се толико уплаши, да сам себе
изневери.
Што се тиче блокаде којом ми прете, могу да је издржим!

228
 Уместо ”кентаи пушићу шверцовану херцеговачку шкију.
Када и ње не буде било, завијаћу цигарете од свиле из куку-
руза. То су, ионако, биле моје прве цигарете.
Уместо европских лосиона употребљаваћу после бријања
препеченицу. Споља и изнутра, наравно.
Ако не буде бензина, бацићу упаљач и вратићу се шиби-
цама.
Преживео сам једну окупацију - преживећу и ову, компју-
терску!
Што се тиче путовања по свету, више ми се нигде и не пу-
тује!
Овде је, ипак, најзанимљивије...
Ко је луд да изађе петнаест минута пре завршетка овог
узбудљивог филма, баш када треба да ухвате убицу?

-Ф* Понедељак

Више нам нико не долази у госте, а мало њих нас прима.

Чекају да виде шта ће бити с нама. Једни оптужују оца, дру-
ги мајку, трећи само слежу раменима. Некима је стварно
жао што је на крају све тако испало, док други ликују.
”Све срећне породице личе једна на другу, свака несрећна
породица несрећна је на свој начин”, пише на почетку Лне
Карењине.
Сви тврде да су доста трпели и да више не могу да издрже
у овој лудој кући, где мајку већ тресе климактеријум, док
нека од деце тек улазе у пубертет.
Кажу да нису хтели раније да се разводе због нас, јер смо
били мали. Чекали су да завршимо макар средњу школу и да
изађемо из пубертета, јер би развод могао лоше да утиче на
нашу осетљиву психу.
Све је почело пре много година, када је бабу, самохрану
удовицу (деда је погинуо на Солунском фронту), обрлатио
неки путујући бивши аустроугарски поднаредник, који је
фарбао косу и оставио нас у дуговима.
Однекуд се појавили и некакви пензионисани љубавници,
оперетски генерали с војног отпада, који залуђују наше
тетке - уседелице!
Стара неудата рођака из северне собе, која је годинама
претила да ће заменити стан за неки пристојнији крај и да ће
се заувек одвојити да живи сама, сада нас оговара по комши-
луку да смо је отерали из куће.

229
 Колико до јуче, могли смо да се играмо по свим собама;
данас се свако затворио у свој део стана.
Већ дуго не једемо за истим столом. Једнима одједанпут
смета свињско месо, други хоће само босански лонац, трећи
ништа не дају у кућу него све троше само на себе!
Смрзавамо се јер немамо тестеру за дрва. Однео је један
који је докторирао на Илирима и постао господин.
Полутетка, која не крије да ће отићи да живи у Немачкој,
хоће да поведе са собом и нашег млађег брата, иако он то не
жели, јер је у школи учио руски и енглески. Туче га сваки
дан, али ништа не вреди. Мало, мало, он побегне у шуму!
Што се већ једанпут не разведу, па да живимо као остали
свет?
Ако нам је домовина мајка, као што смо учили, шта да
радимо када се разведе?
Коме ћемо припасти? Мајци или оцу?
Ко ће да се брине о нама? Ко да нам кува, пере и пегла?
Ко ће нас чекати с подгрејаним гулашем када се из белог
света будемо враћали кући? И где да се, уопште, вратимо?
Веровали смо да је домовина права дама; да ће се разве-
сти цивилизовано, тако рећи европски споразумно, без скан-
дала... А испао најгори могући развод на балкански начин!
Највише нас је погодило то што се домовина показала
као права уличарка. Вришти по кући, оговара нас по
комшилуку и отима се за намештај.
Радије ће, прети на сав глас, дићи кућу динамитом у
ваздух него да ишта припадне оцу!
Такве су, изгледа, жене кад губе...
Присвојила му радњу од које смо живели. Растерала муш-
терије. Украла последњи пазар. Отела ствари које су зајед-
нички стекли у браку.
Не даје ни динара у кућу. Неће да плаћа кирију. Још мало
и избациће нас напоље! Тврди да може да живи и без струје.
Из ината разбила телевизор. Поделила укућане. Када од-
лазимо у клозет, пролазимо кроз ходник као кроз непри-
јатељску територију.
Гладујемо. Више нам ни у једној бакалници не дају на ве-
ресију.
Шта ради? Измишља неко своје, наводно, високо поре-
кло! Почела да по кући лепи слике туђих баба и деда твр-
дећи да су њени. Стално прича шта би све постигла у животу
да је нисмо упропастили...

230
 А када су се узели, прича отац, била је гола кб прст. Ниш-
та није унела у кућу осим дугова које је он, сиромах, читавог
живота отплаћивао.
Хватао је више пута са белосветским хохштаплерима.
А она, разочарана, ваљда што није убио бога у њој, као
прави мушкарац (па да после живе лепо), наставила да га
вара с ким је стигла. Последњи пут једва ју је вратио од не-
ког Немца. Два пута је бежала у Италију. Пре тога живела с
Мађарима и Аустријанцима. Кад им дојади, па је отерају,
врати се кући као да ништа није било и загорчава нам живот.
Стално прети како ће опет да оде, а кад јој отац каже да
слободно иде куд хоће (али без нас), онда кука по дворишту
да је терамо из рођене куће!
Дуго смо крили ту срамоту од комшилука и изигравали
недељом срећну породицу. Више се овако не може. Свеједно
нам је шта ко мисли. Ионако смо пропали. Баш нас брига!
Читава улица прича само о нама. Наслађују се.
Кумови су више пута покушавали да их мире, бадава. Не
вреди.
Био чак и ујак из Америке да их доведе памети. Циција,
није нам донео ни жваке ни фармерке. Само запретио да нам
неће више слати пакете ако се не помире и отишао.
Комшије, наравно, једва чекају да се њих двоје и
званично разведу, па да нам се уселе на таван, у шупу и
двориште.
Подговарају подстанаре из подрума да запале кућу одоз-
до!
Занимљиво, толико смо се избрукали да се више и не уз-
буђујемо.
Све нешто мислим: ако домовина, заиста, оде, као што
прети, остаће нам, ипак, отаџбина, а и то је нешто!

4* Пешак

Двадесете недеље Београд се већ навикао на блокаду...

Мој лепи град данас личи на Пепељугу, којој зла западна
маћеха поставља све више захтева и уцена, само да би је
спречила да оде на велики бал. Као и Пепељуга, Београд ис-
пуњава те немогуће захтеве, али шта му то вреди - маћеха ће
увек више волети своје ружне, недаровите, трапаве кћерке,
које несрећној малој принцези раде о глави. На крају, пред

232
сам почетак бала, просуће јој по кухињским плочама просо,
само да не упозна принца.
Остарелог принца Димитрија Жукова упознао сам у рат-
ном Требињу. Витак, висок и елегантан усред, рата у
опустошеном Дучићевом граду, он делује као руски племићи
- романтичари, који траже ђавола, где год могу, коцкајући се
са смрћу. Подсећа на знаменитог генерала Черњајева, који
је 1875. стигао у Србију да брани славенство. Генерал Чер-
њајев је са собом довео пуковника Рајевског, који је Толсто-
ју послужио за лик Вронског. Књижевник Димитриј Жуков
довео је Ану Карењину, своју лепу, закониту супругу, у крај
где свако може изгубити главу. Пољубивши белопуту руку
госпође Ирине Жуков, као да сам дотакао уснама Ану Ка-
рењину. Један рафал из "калашњикова" прославио је то по-
знанство!
Срби, очигледно, поново улазе у светску моду. Стигао
нам је, дакле, Димитриј Жуков, стигао Едуард Лимонов, до-
ћи ће нам Пушкин и Љермонтов, а најавио се Лорд Бајрон...
Тарас Буљба шаље своје атамане с најхрабријим козацима,
који предуго нису омрсили сабље и јатагане. "Издржите још
само мало!" поручују нам са свих страна. "Пробудиће се ус-
коро матушка Росија!"
У требињском хотелу Леотар , окрзнутом гранатама,
гост не мора да на рецепцији наручује буђење. Буде га ра-
фали... Звиждућући стари хит Едија Гранда "РгопМте", оти-
шао сам тридесет километара даље, у каменито село Вели-
чане, на прву линију фронта. Поправио сам фризуру - гле-
дали су ме кроз снајпер. Дванаест бригада олоша изменило
се на положајима које брани једна мала јединица младих
Требињаца. Овде је пало више граната него на Дрезден!
Спотичемо се о крила кумулативних мина што вире из каме-
њара. Сипи досадна медитеранска киша, а у ноздрве се увла-
чи мирис куване јарчевине, дувана, барута и покислих
шаторских крила. Ћутљиви, лепи и отмени, ови дечаци су
већ одавно заборавили буку диско-клубова. Питају како је у
Београду, а у очима и гласу осећам мешавину жељења и ра-
зочарања што их је мој град издао и оставио на цедилу.
"Нас не разумеју..." каже ми сетно један осамнаестого-
дишњак, прешавши дланом преко грла. Причају ми како су
три рођена брата, испуцавши последње метке на положају,
пришла један другоме, загрлила се и активирала ручну бом-
бу. За пут у небо довољна је једна кашикара. Овде је најваж-
није не пасти жив у руке злотворима.

233
 Можда треба забележити за будућност да се у Београду,
први пут у његовој дугој историји, појавио посебан тип ин-
телектуалца-издајице, који се не стиди и не скрива, већ све
остале убеђује да је у праву и баца их у кривицу што су на
страни части и достојанства. Разумем да се људи боје и да
желе да сачувају живе главе, па с породицама беж е у
срећније и мирније земље, остављајући нас саме против чи-
тавог света, али не могу да их схватим када причају да је
њима горе тамо него нама овде, усред окружења и блокаде
каква није запамћена у историји! Овде се издајство про-
мовише у једино исправан стил, а мука и беда, сва искушења
којима смо изложени, ако желимо да сачувамо част својих
презимена која смо наследили од предака, проглашавају се
примитивизмом, дивљаштвом, непристојном тврдоглавошћу,
једном речју, деветнаестим веком! Наравно, дозвољавам
сваком право да се понаша како хоће, али ови момци, који
гину испред цркве Светог арханђела Михаила, не би требало
да се осећају кривим што на најистуренијој линији фронта
бране свој напуштени народ.
Бежећи од грмљавине хаубица као испред неке велике
хајке, земљу Херцега Стјепана напали су чопори дивљих
свиња и вукова. Дивље свиње су изровале зелену чоју Вучјег
Дола.
Преспавасмо ноћ у честитој каменој кући Уљаревића, а
када изјутра песник Радомир и ја кренусмо с пријатељем Ду-
баком да обиђемо неке засеоке испод Кокота, мајка Јока нас
упита с прага:
мЂецо, узесте ли шта оружја?м баш као што брижне бео-
градске кеве, када пада киша, питају своје синове где им је
кишобран.
Без оружја, Црногорци и Херцеговци се осећају као без
кошуље и чарапа. Када загрлиш неког од њих, прича ми
пријатељ, увек налетиш на нешто тврдо испод капута!
Лепе ЈАТ-ове стјуардесе на линији Београд - Подгорица,
износе након слетања пуна наручја пиштоља, предатих
капетану за време лета.
Они који заговарају демилитаризацију Црне Горе могли
би са истим успехом да заступају и десалинизацију Јадран-
ског мора!
Какав апсурд! Граница између Црне Горе и Херцеговине
код Вилуса - граница која дели рођену браћу и пролази кроз
заједничке пашњаке, личи на примитивну варијанту Чек-по-
инт Чарлија у Берлину пре рушења чувеног зида. На њој се
мора оставити оружје.

234
 Возећи се кроз Нови Београд, слушам на радију веома за-
нимљиву емисију, да ли је бољи већински или пропорциона-
лни систем?
Ништа ми није јасно.

Субоша

А када наступи двадесета недеља блокаде, Шехерезада

настави своју причу:
"Допрло ми је до ушију, Светли царе, да је двадесете
недеље Велике блокаде, једна мала земља чекала да умре од
глади изиме..."
Више нисам сигуран да овај скромни дневник блокаде, за
који сам лаковерно мислио да ће трајати двадесетак по-
главља, неће потрајати као 1001 ноћ...
На крају, шта нам друго преостаје сем да, попут лепе
принцезе, која је приповедањем одгађала час свога погубље-
ња, причањем одагнамо страх од смрти и надолазеће таме?
Све док можемо да се смејемо ономе што нам се догађа -
живи смо!
! ДВАДЕСЕТ ПРВА НЕДЕЉА

На великом светском часу историје Београд је казнила

међународна учитељица да стоји у ћошку пред злобним по-
гледом послушних ученика.
Сећам се, кад сам био мали, престајао сам тако сате и са-
те. Није ми било тешко да гледам у ћошак, али ме је највише
погађало то што ме је један из прве клупе непрестано тужа-
као учитељици.
”Молим, он се смеје!”, дизао је два прста да јој се умили.
Тачно, смејао сам се у ћошку, из пркоса, тврдоглавости и
беса предосећајући да ће ту битку добити лоши, а не одлични
ученици. И добили су је!
И данас, када кажњена Србија прошверцује покоју цис-
терну горива или бокс цигарета, одлични ученици из Београ-
да тужакају је свету преко својих новина:
”Молим, учитељице, опет су тајно увозили нафту!”
Србија стоји у ћошку и смеје се у себи.
Има у том осмеху и туге и ината....
Али, онај ко има богат унутрашњи живот, може пиљећи у
ћошак у који је неправедно сатеран, видети и доживети више
него неко у пакет-аранжману на кружном путовању кроз
Европу.

‘Ф* Среда

Двадесет прве недеље блокаде догодила се нечувена

ствар: снаге Републичког министарства унутрашњих послова
заузеле су сопствену зграду у Улици кнеза Милоша у Бео-
граду! Том приликом, претпостављам, у подрумима су от-

236
крили богату архиву досјеа, пажљиво вођену пуних четрде-
сет осам година. Готово да нема Србина који није имао до-
сје! Колико је ту материјала за ненаписане романе и припо-
ветке!
Пошто Србија нема пара, требало би да својим грађанима
пружи могућност да откупе досјее, као што данас откупљују
станове у којима живе. За тај новац могла би се изградити
потпуно нова палата за Савезно министарство полиције.
Досјеи би се могли куповати на отплату, по једна стра-
ница месечно. Они који би свој досје платили у девизама,
имали би попуст од тридесет и пет одсто.
Човек би тако, најзад, могао да чита сопствену узбудљиву
биографију и да дозна ко га је све ових пола века цинкарио.
Сетио би се давно ишчезлих комшија, рођака и пријатеља, а,
наравно, и старих љубави, па би тако дознао шта је све са-
њао и шта бунцао у љубавним ноћима, што је све већ сутра-
дан уредно пријављено полицији.
Како би било дивно прочитати у којим смо све кафанама
седели, шта смо пили, које вицеве причали, које политичаре
оговарали. Ко нас је све прислушкивао за столовима, да ли
су микрофони били уграђени у сланике или у карафиндл?
Кад би нам омогућили да откупимо своје досјее, Београ-
ђани би могли да оставе поучно штиво својој деци и унуцима,
а многи би, тако, имали права сабрана дела!
Тај савезни архив у подруму оне помпезне камене зграде
у Улици кнеза Милоша, најбогатија је и најзанимљивија би-
блиотека на Балкану. Нема часног и честитог Србина који
тамо нема свој том!

4* Субота

После свега, писац у поноћ износи ђубре.

Ђубре је у црној пластичној кеси која прети да се рас-
падне.
Баш тада тротоаром наилази лепотица из комшилука.
Лепотица се враћа после љубави, још влажна од пољуба-
ца, и види како писац износи ђубре.
Њене високе потпетице куцају у ноћи као оштећено срце
средовечног писца.
Она је читала књиге писца који износи ђубре.
Мислила је да писци никада не износе ђубре, поготово не
ноћу!

237
 Као и обично, писац ни ноћас нема среће; лепа сусетка,
која му се, иначе, помало допада, никада га не види када
дотеран излази у подне да шета. Вероватно тада ради. Си-
гурно ће сутра на послу причати како је, замислите, видела
свог омиљеног писца како у поноћ износи ђубре!
Писац се и сам пита да ли велики писци износе ђубре, или
то за њих раде неки други.
Он не може да замисли покојног Иву Андрића како
износи ђубре. Црњанског, може. Душка Радовића, такође.
И, тако, писац стоји испред препуног контејнера и гледа у
отворену кесу. Шта остаје од једног потрошеног дана, од
једног потрошеног живота, који се састоји од извесног броја
оваквих потрошених дана?
Толико мало ствари купује за живот, а оволико ђубрета
сваки дан.
Одакле оволико ђубре?
Писац пиљи кратковидим очима у садржај кесе. Могао
би, можда, о томе да напише причу?
Празна конзерва сардина за мачку. Две попијене боце
вотке. Занимљиво, тајни пијанци пију најчешће вотку, јер се
после ње не осећа никакав мирис. Стари хлеб. Салвете с
траговима ружа за усне. Увели листови салате. Три празне
кутије цигарета. (Морао би да смањи пушење.) Прегорела
сијалица. Мртво пољско цвеће које смрди на мочвару. Изгу-
жвани рукопис на допола откуцаним странама...
Писцу, наиме, у последње време писање не иде од руке.
Рат је.
Непристојно је писати смешне ствари док људи гину.
Још је непристојније бити патетичан!
Неутралне теме не долазе у обзир. Људи ће се питати: где
овај живи? Да ли је нормалан?
А љубавне приче? И у рату постоји љубав! Да се она лепа
сусетка случајно зауставила и, можда, затражила цигарету?
Да му је пришла и пољубила га? Али, ко љуби писца из
чиста мира, у тренутку док износи ђубре? И то писца који
није велики писац! Да је велики писац, не би сам износио
ђубре. Да поставимо проблем друкчије: зато што је сам
износио ђубре, вероватно, и није постао велики писац!
Као и остали његови вршњаци, одрастао је на књигама
Ернеста Хемингвеја. У тим књигама се ратовало и водила се
љубав. Колико је само патио што нема неког рата у којем би
ратовао и водио љубав, а после све то лепо описао и добио

238
Нобелову награду. Не би више морао да сам износи ђубре у
поноћ.
И, ево, рат је, а он није у њему. Због чега? Због тога што
у овом рату, који и није рат, непријатељи кољу, ваде очи и
одсецају уши. Са тако прљавим непријатељем не може се
писати чиста књижевност. То је за уцбенике патологије или
криминалне хронике. У Хемингвеју нико није вадио очи и
набијао заробљенике на колац. У Хемингвеју су главне лич-
ности падале мртве у наручје Аве Гарднер...
И, уопште, коме је данас до књига?
Писац баца кесу у контејнер и пита се како ли изгледа
ђубриште историје, које често помињу у говорима.
Мора да је много веће од овог контејнера. Можда је ђу-
бриште историје неки велики отпад на Карабурми, где исто-
рија баца у заборав оне који испливају на површину у бурним
временима када им истекне рок употребе?
Над Чубуром плове бели облачићи, као после неке вели-
ке ноћне топовске битке.
Загледан у ђубре, писац се осећа кривим што не учествује
у историји.
Док размишља о узалудности свог живота, на терасу
излази његова жена и гледа га како стоји на пустој поливе-
ној улици. Она види проседог човека како зури у ђубре и не
зна где се налази.
У том тренутку из свих осветљених прозора чује се иста
грмљавина одјавне шпице последњег телевизијског Днев-
ника и химна Београду.
А затим плавичасто треперење празних екрана, грмљави-
на клозетских водопада и гашење светла. Читав град се пре-
твара у један велики заједнички зев.
Писац затвара поклопац контејнера и са уздахом се враћа
кући, у којој је остао неред после гостију.
'Тде си био толико дуго?", пита лепа, млада жена.
”И знео сам ђубре”, каже он.

239
 ДВАДЕСЕТ ДРУГА НЕДЕЉА

"Колико ће трајати санкције?”, пита један једнога.

"Док они издрже!”, одговара овај.
Двадесет друге недеље блокаде по земљи нам се разми-
лео чудан, до сада невиђен свет...Министри, копредседници,
координатори, посматрачи, представници, контролори, порт-
пароли, агенти и шпијуни, логистичари, експерти - прави
правцати муртат-табор Омер-паше Латаса.
Невероватна ствар! Што нас више стежу санкцијама,
блокадом и ембаргом, западњаци су све забринутији за нашу
судбину! Не дозвољавају нам да увеземо за сопствени новац
нафту за грејање, а деци нуде инјекције против зиме! Као да
се и сами плаше хоћемо ли све то издржати. Јер, ако нас по-
тамане и затру, на коме ће испробавати технику новог свет-
ског поретка? Чини се да смо народ покусних кунића -
заморчад за будући руски експеримент.
Двадесет друге недеље блокаде гледао сам како се руши
једна стара кућа у Карађорђевој. Остао је само трошни зид,
налик на корен иструлелог зуба; када је отпао први слој мал-
тера, на старој фасадној боји појавише се избледела црвена
слова СМРТ ФАШИЗМУ - СЛОБОДА НАРОДУ! Испод
њих је стајало: ПРОВЕРЕНО МИН ЊЕТ. Откада то нисам
видео! Читаво моје детињство протекло је у знаку те пароле.
Најпре се појавила на зидовима, исписана црвеном бојом,
касније на плакатима, транспарентима, паролама и изнад за-
главља листова... Смрт фашизму - слобода народу! Том
реченицом су се завршавала сва службена писма, укази,
решења и прогласи, а налазила се и на свим службеним
печатима, све док из ње није потпуно изветрио сваки смисао.
Фашизма је, мислили смо, заувек нестало! Смејали смо се

240
тој изанђалој фрази, као симболу времена које се више ни-
када неће вратити. Е, па вратило се и "Смрт фашизму -
Слобода народу” звучи актуелније него икад. Предлажем да
ту славну реченицу вратимо поново у оптицај. Ако смо јед-
ном победили под њеним геслом, победићемо, можда, и овог
пута!

Четвртак

Седећи у Мажестику за столом покрај прозора, сетих се

покојног Радета Башића, прослављеног народног хероја са
Козаре. Заљубивши се после рата у лепу књижевност, и сам
је почео да пише и објављује књиге, а што је најгоре и да се
дружи са сумњивим литерарним светом, па су власти преста-
ле да га позивају на свечане пријеме.
Седели смо, тако, једне летње вечери у Сарајеву пред
кафаном и гледали како у осветљену зграду владе, набада-
јући високим потпетицама, улазе сарајевске министарке, кад
неко запита Радета због чега га нису позвали на пријем у
част арапског принца Ел Бадра.
"Нас Крајишнике", осмехну се сетно он, " позивају само
кад дође Принц Еуген дивизија."
Устани, стари пријатељу. Опаши се реденицима, вежи
своју лептир-кравату - велики крвави пријем је отпочео! На
границама твоје Крајине и Херцеговине гомилају се црне ле-
гије, састављене од оних истих зликоваца које си већ једном
потукао до ногу!

4* Субоша

Све новине и светске агенције објавиле су да се двадесе-

тог октобра југословенска војска повукла са Превлаке, пре-
пустивши је снагама Уједињених нација.
О кравама није било ни речи. Питам се шта се догодило с
њима?
Онај ко је некада био на Превлаци, том важном рту што
попут камених вратница отвара улаз у Боку которску, си-
гурно је приметио раштркано стадо крава како мирно пасе
изнад база. Те благородне животиње припадају оној жилавој
и издржљивој фамилији медитеранских кравица чија се пас-
мина може срести на Корзици, Малти или по оскудним па-

241
шњацима Сицилије. Живе слободно, могло би се рећи као у
каквом крављем рају; од људи само траже да им обезбеде
воду, а хране се травом и растињем што се пробија из каме-
њара. Војска их је на Превлаци држала из неколико разлога;
у случају рата и опсаде, служиле би за исхрану; њихово ми-
рољубиво присуство одвраћа пажњу случајним намерницима
од скривеног оружја, а брстећи шикару и не дозвољавајући
јој да израсте, ове полудивље кравице обезбеђују брисани
простор.
По Превлаци - том тако важном стратешком упоришту
на Јадрану - налази се много зараслих ровова и рупа пре-
осталих још из времена Аустро-Угарске, која је овде држала
своје артиљеријске посаде. Догодило се да је једно трапаво,
тек отељено теле, учећи да хода на танким ногама, нео-
презно упало у неку од тих дубоких рупчага изгубљених у
камењару и да његова мајка није могла да му помогне и из-
вади га напоље. Теле је неутешно мукало, док је искусна
шаруља обилазила рупу.
А онда је кренула низ камењар према штабу, у којем је
управо заседала команда базе.
Промолила је главу кроз отворен прозор и прешла по-
гледом преко људи који су седели над раствореним картама
и поморским секцијама. Као да их је процењивала својим
влажним, паметним крављим очима. Зауставила се на ко-
манданту базе, потпуковнику Стевану Ћуку. Да ли је осети-
ла да је он главни, или је неким само њој познатим крављим
инстинктом наслутила да је у питању сељачко дете из сироте
Буковице, остаће заувек тајна. Тек, крава је почела да муче
не мичући из прозорског оквира.
”Овој шаруљи нешто треба!", дигао се од стола коман-
дант Ћук и изашао пред зграду.
Крава је кренула ка узвишењу Пунта оштре, начинила
неколико корака и поново стала, мукнувши још двапут. Ко-
мандант је с пратњом кренуо за њом.
Један капетан бојног брода причао ми је да је шаруља
после тога редовно долазила до штаба да сачека команданта
Ћука, да му мукањем захвали за стару услугу. Иначе, приро-
дно неповерљива, и полудивља као и остале краве с Превла-
ке, дозвољавала му је да је почешка по глави.
Војска је напустила Превлаку. Али, шта је било са крава-
ма?
Ако шаруља поново дође да поздрави команданта Ћука,
видеће неке непознате униформе и бледа северњачка лица у

242
служби Уједињених нација, официре који не познају крављи
дух и који их нису чували пре војних академија...
Чак и краве знају чија је Превлака!

243
 ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА НЕДЕЉА

Лишће није издржало двадесет трећу недељу блокаде

- пало је пред ноге Сајрусу Венсу и лорду Овену, који су сти-
гли у Београд с новим условима.
Шетао сам с пријатељем песником по том опалом лишћу,
које је преко ноћи претворило београдске улице у салоне
застрте златножутим тепихом. Песник ми се поверио да га је
стид што труне у Београду, док неки дивни младићи гину на
границама Херцеговине.
Шта ме је очекивало у двадесет трећој недељи блокаде?
Тровање лошим вестима, предизборна кампања, два отва-
рања изложби, премијера на којој ће ми вилице утрнути од
љубазног кежења, обавезна вечера с једним досадним бра-
чним паром, бесконачне приче о политици...
Пропустио сам већ одавно и последњу прилику да умрем
млад.
Вратио сам се поново на херцеговачки фронт - тамо где
су сви само за или против. Има ли уздржаних? Уздржани не
живе у Херцеговини!
Уосталом, на фронту је безбедније него у Београду. Тамо
бар човек зна ко у њега пуца!

4- Понедељак

Кроз билећки гарнизон - прави мали град окружен сивим

брдима - прошле су многе војске, најразличитији командан-
ти, официри и славни робијаши, све док чак и чемпреси не
попримише сивомаслинасту боју униформи. Аустроугарска
калдрма, већ излизаних и напуклих коцки, памти строги ко-

244
рак регименти Фрање Јосифа, парадни шаг руског царског
пука побеглог од бољшевика, стројеви марш југословенске
краљевске војске и тихи одјек робијашких цокула без пер-
тли, из најчувеније предратне казнионе; љути ход питомаца
послератне официрске школе и шљапкање босих ногу зато-
чених информбироваца...
А за све то време, тачно у центру касарнског круга, не ни
на улазу, ни на излазу, већ у самом кругу, стајала је ко зна
због чега стража, која се редовно смењивала и по дану и по
ноћи!
Нико у гарнизону није знао шта та стража чува и ко ју је
поставио. Наслеђивали су је и одржавали попут каквог све-
тог војничког ритуала.
Проводимо херцеговачку ратну ноћ у строгој, оскудно
намештеној соби команданта Радована Грубача, у којој он
ради и спава на војничком кревету чији су бридови беспре-
корно сложени по пропису. Пијемо лозовачу и причамо о тој
мистериозној стражи у кругу.
Команданти су се, дакле, деценијама смењивали, остајали
по неку годину док не заслуже генералски чин, и одлазили из
Билеће, а да нико није смео да пита шта ће стража усред ка-
сарне.
Плашили су се, изгледа, да не испадну смешни и невешти
пред официрским кором. А онда је, негде средином шезде-
сетих година, стигао нови командант и већ првог дана запи-
тао шта ту ради стража и ко ју је поставио. Најстарији офи-
цир се сети да у Билећи живи један старац, гарнизонски сто-
лар још из аустроугарских времена, који је правио само две
врсте столарских производа - војничке и мртвачке сандуке.
Послаше по њега џип да га довезе, јер је био веома стар.
"Знате ли ви, можда, због чега стоји ова стража усред ка-
сарнског круга?", упита га командант.
мКако не бих знао”, зачуди се овај. ”Ја сам је поставио
деветсто и дванаесте..."
Командант се нађе у чуду! Старац исприча следећу ствар:
1912. позвали су га да направи парковске клупе око круга, да
војска не би лежала по каменим плочама. Направио их је,
монтирао и на крају офарбао у сивомаслинасту боју. Пошто
је боја била свежа, замолио је тадашњег дежурног официра,
неког Мађара, да постави стражу насред круга док се боја не
осуши, како би забрањивала војницима да седну на Клупе!
После су ствари текле саме по себи... Клупе су већ одавно
иструлиле, а стража се и дан-дањи редовно смењује!

245
 "Војска се најспорије мења”, заврши своју причу пуков-
ник Грубач испивши полако гутљај ракије, загледан у тамну
херцеговачку ноћ без звезда из које је допирала удаљена
грмљавина топова.

* Чешвршак
■Ф

Готово да нема народа на свету који као Срби има толико

назива за своје потомке и претке... Да почнемо од чукун-
унука, праунука, унука, отаца и дедова, стићи ћемо до праде-
де, чукундеде, курђела, аскурђела, курлебала и десетог коле-
на - курцуле! Гледају нас из таме предања бркати аскурђели
и курцуле, приповедају о војевању с Турцима, а ми их одавно
заборавили и наивно веровали да се Турци налазе још само у
народним песмама! Кад ево ти Турске, шаље на нас војску,
јаничаре и ханџар-дивизије, муџахедине и црне Арапе, бем
ти аскурђела! Поново смо у народној песми, поново нам носе
одсечене главе и набијају их на колац.
Повремено, на минираним путевима сусрећемо посма-
траче Европске заједнице одевене у бело попут тек слетелих
свемираца. Размилели се као забринути анђели по несрећној
земљи Херцега Стјепана.
На фронт сам понео само једну књигу - Мемоаре са Бал-
кана ( 1858-1878 ) племенитог Мартина Ђурђевића, полити-
чког пристава I разреда, високог чиновника Аустроугарске
монархије, који је давно пре мене прошао кроз Херцеговину
у доба устанка и буна. И, гле, док читам ово штиво "издато у
наклади самог писца по цени од три круне", схватам да вре-
ме стоји у месту на овом шкртом камењару.
"Напокон је Турска била увиђела”, пише Ђурђевић, "да
је са устанком у Босни и Херцеговини озбиљно, а особито јој
је Херцеговина задавала великих брига. Стога замоли Тур-
ска дипломацију страних власти да посредује на добар начин
успоставити добре одношаје у пучанству Херцеговине обећа-
јући благостање и реформе (ислахат) у широком обиму.
Конзули страних сила су вијећали и поручивали устаницима
да баце оружје, да ће бити сви без разлике уопће помилова-
ни.
'Ваш устанак и поступци нису оправдани!', рекоше конзу-
ли устаницима.
'Дуговјечне мукотрпње оправдавају наш устанак', одгово-
рише ови.

247
 'Али је у Султана силна снага и војска, па ће вас свију
смрвити!', наставише конзули.
'Мрви нас и таре већ петсто година, па ево нас још има
живих, да крв до задње капи пролијемо за слободу', опет ће
устаници.
Тада рекоше конзули: ТСад то мало хљеба што имадете у
торби поједете, чим ћете се хранити? Та помријет ћете од
глади!'
Устаник Мијо Љубан из Сјекоша пограби шаку земље ис-
пред себе, тури земљу у уста, прожвака и прождрије наочи-
глед свију, те рече: 'Ево ове Божије хране неће нам никада
нестати!'
Кажу да је енглески конзул Холмес заплакао кад је видео
тај призор.”
Лорд Овен се осмехну.

248
 ДВ АДЕСЕТ ЧЕТВРТА НЕДЕЉА

После Геншера, Де Микелиса, лорда Карингтона, Бејке-

ра и неколико других најзначајнијих личности светске поли-
тике, који су напустили међународну сцену поломивши, из-
гледа, зубе о Србију, двадесет четврте недеље блокаде и
амерички председник Џорц Буш изгубио је на изборима. Да
ли то сам Господ Бог не дозвољава да победе они који нано-
се неправду овој малој земљи?
Један од последњих докумената које је Џорџ Буш пот-
писао у својој каријери био је онај који Србији и Црној Гори
одузима статус повлашћене нације у Сједињеним Амери-
чким Државама.
Хтео сам да узвратим истом мером, али како одузети
повлашћени статус у нашим срцима Шиљи и Микију Маусу,
Мобију Дику, Тому Сојеру и Хаклбери Фину, Лују Арм-
стронгу, Хемингвеју, Џејмсу Дину и Мајлсу Дејвису? Боже,
говорио сам себи, помози ми да их не замрзим!
Као професионални шетач и уметник у дангубљењу, два-
десет четврте недеље блокаде почео сам изненада да поново
примећујем излоге комисиона...
Бацих се наглавачке у рукописе старе неколико деценија
и открих записе о овим јединственим радњама, које не сре-
тох нигде на свету, сем код нас и по градовима који су имали
несрећу да им обећају срећну будућност.
"Кроз прашњаве излоге двадесетак београдских комиси-
она већ деценијама протиче дуга историја беде и шверца.
Као на длану, из њих се могу читати породична расула и
вечити српски сан о недостижној срећи оличеној у страној
роби. У искричавој тами њихових рафова светлуца лакомост
и ризик брзог богаћења; неки далеки светови шаљу нам

249
своје поруке преко предмета и ствари на свега неколико
квадратних метара простора затрпаног лажним бла-
гостањем.
Рачуноводствене књиге ових 'трговачких предузећа за
продају комисионе, окасионе и Р робе' (никада нисам дознао
шта је то 'Р' роба) најузбудљивија су историја једног времена
које је лудовало за иностраним стварима, покушавајући да
преко њих закорачи у своје сопствене представе о срећи и
благостању.
Рађању комисиона претходили су старетинари, лешинар-
ски пратиоци беде. У мојим ушима још одзвања одјек пред-
ратне реченице да је 'све отишло на добош!' Тај израз ледио
је крв у жилама малих и великих трговаца, представљајући
завршне тактове симфоније банкрота - мост преко којег се
прелазило у сиротињу.
Кроз то доба промичу попут уклетих сенки београдски
старетинари. Најпознатији међу њима свакако је Марсовац
из некадашње Хартвигове улице, са својом чувеном девизом
'од игле до локомотиве'. У његовој продавници старих рет-
кости могла су се купити одликовања руских емиграната
- Света Ана, Георгијевски крст или Велика медаља за хра-
брост Франца Јозефа. Прича се да је изнад улаза у старети-
нарницу популарни Марсовац Игњачевић држао змију пи-
тона распету на дасци, док се унутра могла купити јевтино
било која ствар, укључујући ту и брошурицу Васе Пелагића
О штетности самозадовољавања.
Други светски рат представља обећано време за привре-
мене и приучене старетинаре. Голи живот хранио се тада
продајом некадашње сујете. На њиховим колицима одлазили
су персијски теписи, лустери од муранског кристала, а поро-
дичне слике мењале су се у бесцење за пројино брашно или
канту свињске масти. Кроз ову апокалиптичну вртешку ра-
сула мували су се старетинари Динуловић, звани Доби, и
прерушени украјински Јеврејин Звенигородски. Увек погу-
рени и ужурбани, с лакомим светлом лисичијих очију које су
све процењивале, ова два јунака опште катаклизме тешила
су усамљене жене, одвлачећи преко лешева и рушевина у
бесцење неме сведоке некадашњег благостања.
Мистер Лари из америчке војне мисије продаје 1946. свој
монтгомери-мантил, чиме започиње епоха зелених монтго-
мерија! У комисионе затим стижу жвакаће гуме, 'камел' ци-
гарете, фотографије Жерара Филипа и Рите Хејворт, зване

250
Ђилда, чија је слика заједно с првом атомском бомбом раз-
иела Хирошиму, разоривши успут до темеља и нашу наду да
ћемо убудуће живети безбедно и срећно. ЈПовећи у мутној
матици између две епохе, војска кријумчара, шверцера и
препродаваца тргује неиживљеним сновима новог поколе-
ња. Појављују се ципеле с гуменим ђоновима опшивеним са
три реда изолирбанд жице у најразличитијим бојама, прве
наочаре за сунце са стаклима превученим емулзијом огледа-
ла, кравате с насликаним Ајфеловим торњевима и палмама,
бештеци а 1а КАР - комбинација ножа, виљушке и кашике у
исго време, а тргује се и златницима, пеницилином, сатовима
и бразилском кафом, коју повремено шаљу ексцентрични
рођаци с оне стране Океана. Најзад, прве најлон чарапе на-
говештавају владавину моћне синтетичке цивилизације, која
ће неколико година касније засути комисионе мантилима од
шушкетаве материје, луткама које умеју да кажу 'мама' и
заклопе очи, џемперима од ангоре и шареним прекривачима
за кревете.
Реч комисион постаје у нашим животима ознака за изу-
зетну привилегију да се кроз сиву свакодневицу 'Гранапа' и
'Гратекса' крећемо заштићени недодирљивим оклопом при-
падности неком другом, одсањаном табу-пределу, који нас
омамљује, најпре филмовима са Стјуартом Гренџером и Гре-
горијем Пеком, а нешто касније и опипљивим карираним ко-
шуљама у које су ти јунаци били одевени.
Продавши и последње иконе, кандила и сребрне приборе
за јело (за једанаест преминулих и једну ожалошћену особу),
заједно с љупким снежним пределима виртуоза Колеснико-
ва, с позорнице комисиона силазе заувек дугогодишњи ак-
тери главних улога - бивши људи. Смењују их добро органи-
зовани кријумчари, али златни век комисиона, чинило се та-
да, већ пролази; они више ни издалека не представљају онај
некадашњи азил, сан и ризницу неоцењивог блага, као у вре-
ме свеопштег сивила. Сваки нови авионски лет наносио је
нове ударце овим бившим светилиштима моде, која су се го-
тово неприметно претворила поново у старетинарнице го-
сподина Добија, Марсовца и Звенигородског - што би се у
данашњем београдском жаргону рекло у продавнице зесопс!
ћапс! р о б е.н
Утврдих, тако, да су комисиони најбољи лакмус-папир
нашег послератног и овог ратног живота - када нам иде до-

251
бро, они напросто посиве и ишчезну; када нам крене
низбрдо, они се преко ноћи уобразе и гледају нас с висока!
Као скромни хроничар Београда, наравно, ни у сну нисам
могао предвидети да ће се, после свих добрих и лоших годи-
на, ове јесени 1992. читав мој град претворити у један велики
непрегледни комисион - комбинацију старетинарнице, був-
љака, шверца и залагаонице...
Потиснуте страном шверцованом робом, чак су се и
београдске традиционалне зелене пијаце увређено повукле у
главицу купуса и располућене бундеве. Комисиони под от-
вореним небом освојили су цео град. Уместо празних ду-
ванџиница, на хаубама паркираних аутомобила дуж Булева-
ра рађају се мале, импровизоване трафике са страним цига-
ретама; шетач се тешко пробија покрај склепаних тезги на
којима се продају креме, парфеми, виски, џинс, видео-касете,
чарапе, жилети, пене за бријање, миришљави сапуни, патике
- све оне ствари, дакле, које нам је поново ускратио живот у
дослуху са Западом!
Београд поново купује своје старе снове...

\\> <и

252
 ДВАДЕСЕТ ПЕТА НЕДЕЉА

Двадесет пете недеље блокаде Београд се напунио избег-

лицама.
Двоје стараца остало без игде ичега, кућа у брдима им
срушена, све што су пола века стицали изгорело, куд ће, шта
ће, дошли у Београд код сина и снаје. Одједанпут, све се
променило преко ноћи.
Стан, истина мањи, али модерно уређен - слике, књиге,
тапети и абажури, све то прожео љути мирис дувана очеве
крџе.
Кад падне ноћ, развлаче у дневној соби тросед и од њега
праве постељу. Од вођења љубави нема ништа. Зидови тан-
ки, а до купатила се пролази кроз дневну собу. А тамо, у ку-
патилу, очева стара бријаћа четка свађа се по ноћи са
"жилетовом” пеном за бријање.
Мајка у црном плете рукавице за непознатог војника и
плаче без гласа. Отац, грдосија од човека, седи са кожним
качкетом на глави и гледа телевизор, а ништа не види. Само
повремено хукне. У солитеру, где се нашао као у каквом ка-
везу, свима назива добар дан, што нарочито нервира снају.
Када једе чорбу, срче! Свуд око себе расипа пепео.
Како у такву атмосферу позвати београдске пријатеље,
који их ионако оговарају где стигну? Дужни су већ шест
вечера и два партија. Што је најгоре, нико не зна колико ће
све то да траје. Ипак, то су му родитељи и сад су остали без
ичега. Одвајали су од уста да би га ишколовали. Сећа се и
данас тих жућкастих поштанских уплатница које су стизале
сваког првог. Када је постао новинар, отац му је у једној је-
диној реченици (која је потпуно непреводива на било који

253
постојећи језик) дао најбоље, најкраће и најстроже правило
у историји журналистике:
" Куку ти ако слажеш!"
Једанпут су покушали да направе парти, али мајка је од-
била да за ту прилику обуче снајину љубичасту хаљину с
перлама. Разговор о последњој премијери замро је истог ча-
са чим је отац тешко отхукнуо, устао и отишао у чајну кухи-
њицу. У пола једанаест се вратио међу отмен свет, погледао
их редом и упитао:
"Ђецо, имате ли ви своје куће?"
Разишли су се у непријатној тишини.
Она више није могла да издржи. Устрчала је уз степени-
ште и изашла на кровну терасу. Плакала је. Дошао је за њом
и загрлио је. Лице јој је било влажно. Почели су да се љубе
прислоњени уз димњак.
"Колико дуго ме ниси овако пољубио”, прошаптала је.
Љубили су се дуго испод хладних звезда над Београдом.
После су сишли у стан и развукли тросед.

Ушорак

Седео је у отвореној картонској кутији на киши која је

клизила низ његову кратку жуториђу длаку и радознало
трептао тамним паметним очима у тмурни дан и ноге про-
лазника. Сагнуо сам се и помиловао га, а он ми учтиво лизну
длан.
"Како се зовеш?"
"Жућко!", одговори уместо њега човек који га је про-
давао.
Жућко...
Недељом београдска сиротиња износи на Каленића пи-
јацу све што још може да прода, па се и Жућко нашао међу
зечевима и тек оштењеним кучићима, канаринцима и папага-
јима, рибицама и жутим пачјим пуфницама дрхтавог перја...
Увређено је фркнуо на своје леве сусетке у корпи - пар си-
јамских мачића и показао отворен презир према распију-
каним пилићима. Иначе, био је сасвим збуњен овом узавре-
лом гомилом на пијаци, галамом, довикивањем и непознатим
мирисима јесењег воћа и свежег меса; све се то толико раз-
ликовало од његовог мирног чубурског дворишта. Још му у
ушима одјекује цвиљење његове мајке Лизе док су га одно-
сили а он се отимао и копрцао из све снаге: "Чувај ми се,

254
Жућко, ко зна хоћемо ли се још видети у овом псећем
животу!" Однели су га у зору, пре но што се пробуди његов
Мали господар, који би то сигурно спречио, и сад седи на
киши што сипи, међу непознатим светом, чекајући ко ће да
га купи.
У овој земљи и овом граду све је постало скупо и јеф-
тино, па и псећи живот. Жућко, распитао сам се, кошта три-
десет немачких марака. Своје и псеће животе више не рачу-
намо у динарима - купују нас за марке и доларе!
Истина, Жућко не може да се похвали баш неким наро-
читим пореклом. Он припада оној многобројној београдској
фамилији џукаца без педигреа, али међу његовим далеким
прецима налази се један расни шарпланинац и нека, у своје
време веома запажена, куја шкотског порекла. Отац му је
чувени Степски Вук - данас вођа дивљег чопора паса на Ади
Циганлији које су заборавили и напустили лакомислени
летњи власници. Жућко и његова ишчезла браћа плод су ус-
путне и краткотрајне љубавне везе с нежном Лизом, чију су
штенад продали чим су се окотила.
Жућко данас има четири месеца, али када одрасте ис-
пољиће,сигурно, све најбоље особине своје мешане крви: из-
држљивост, чудну елеганцију и, пре свега, умиљатост и сле-
пу верност - најважнију црту псећег београдског карактера.
Он осећа да се данас нешто чудно дешава; никада га још
није дотакло, опипало и помиловало толико непознатих љу-
дских шапа од којих га највише зачуђују и плаше оне беле с
дугим обојеним канџама.
"Јаооо, погле што је сладак! Хајде да га купимо!"
"Само ти још куче треба! Где мислиш да га држимо?"
"Па, у стану, као и остали свет!"
"Јесте, а ја ћу га водити три пута дневно у парк, је л' да?"
"Које је расе?", питао један. "Авлијанер? Стритер?"
"Чубурски лајатор!", одговара газда.
"Тата, купи ми га, молим те!", цвили једно дете.
"Не могу ни тебе да храним, а не њега!"
"Двадесет марака!", спушта цену Жућков газда.
Двадесет пета је недеља блокаде. Када је започела, овак-
ви кучићи су коштали сто марака. Ма колико да је паметно
београдско куче, Жућко не схвата шта је то згрешио да би
био овде, на киши, а не у родном дворишту где је безбедно и
све добро познато. Као и Београђани, и њихови љубимци се
рађају с малим прохтевима. Није Жућко ни баскервилски
крвожедни пас, ни славни Џери Острвљанин, ни Чеховљева

256
пудлица из Даме с псетанцетом, ни Бели Очњак, који је по
снегу вукао Џека Лондона, ни Јесењинов "Качаловљев пас",
носталгични Џони, који се хранио кавијаром и харингама, ни
Дизнијев Шврћа... Јео је само оно што осгане, али више
ништа не остаје!
Стојим на киши која натапа јесењ е невене и вреће кром-
пира и чекам да видим ко ће да купи Жућка. Н е бих волео да
доспе у руке некога ко ово све не разуме. Истина, такви и не
долазе недељом на Каленића гумно.
Подне је, пијаца се лагано осипа, старице претражују
остатке натрулог зелениша по мокрим тезгама.
"Хајдемо кући, Жућко”, чујем газду који га подиже заје-
дно с картонском кутијом. Жућко му лиже руке и радосно
маше репом.
Хвала богу, добро је! Ове недеље још нисмо продати, ми-
слим одлазећи да то прославим у пијачном бифеу.

257
 ДВАДЕСЕТ ШЕСТА НЕДЕЉА

Двадесет шесте недеље блокаде Велика светска армада

започела је нову опсаду наше сироте обале. Као у сред-
њовековно доба, најубојитији ратни бродови почели су да
претресају сваку лађу, бродић или барку, тражећи у н>и-
ховим утробама ма и најмањи доказ нечије наклоности и
сажаљења. Нису нашли ништа! Сем старих добрих Грка,
Србија је остала без игде икога. У фрижидеру сам пронашао
неколико лањских грчких маслина... У име Срба и Грка, не-
ка се крка!
Као скромни летописац ових тешких времена, морам да
забележим да је новембар месец 1992. био међу најтоплијима
за последњих сто година. У исто време западни свет је за-
пљуснуо талас непогода; поплаве, урагани, торнада и тај-
фуни, па чак и Шенбрун и Вестминстерска палата у пламену
опоменули су свет да престане да нам ради о глави. Бог је,
очигледно, на нашој страни! Можда га баш због тога и
траже толике западне посаде по лађама оних који желе да
нам помогну? Мада су јачи од нас, плашим се за њих.

Среда

Једанпут давно живео у граду Сарајеву један човек по

имену Стефан Мезе. Доселио се у худу Босну још пре Првог
светског рата као аустроугарски куфераш, а у њему су се
мешале аустријска, мађарска и чешка крв с примесама
јеврејске из племена Ашкенази. Стефан Мезе је читавог
живота био конобар, чија се блистава каријера окончала у

258
хотелу Европа, чувеног газде Јефтановића, с пуцњима мла-
дог Гаврила Принципа.
Ниског раста, спечен и изборан, увек у беспрекорном
црном оделу са умашћеном лептир-краватом и халф-ци-
линдром, М езе је подсећао на гаврана који је поштеђен и
остављен да гракће над рушевинама иструлеле црно-жуте
монархије.
Живео је у страћари на једном од углова главне улице,
одмах преко пута Великог парка, на спрату изнад посла-
стичарнице и модистичке радње са шлајерима. Поседовао је
једини музеј јеловника на свету, а међу најдрагоценијим рет-
костима налазио се и јеловник последње вечере надвојводе
Фердинанда, као и винска карта с брода "Титаник", чија је
десертна вина разлила слана океанска вода. Познавао сам
добро покојног господина М езеа и посећивао га редовно у
време летњих распуста, покушавајући да нешто одсвирам на
астматичном хармонијуму који је радио на мех.
Сваког дана, тачно у подне, Стефан М езе је излазио на
прозор свог затрпаног станчића и хранио голубове. Будући
да је то радио још од 1908. године, безбројне генерације са-
рајевских голубова навикле су се на тај подневни ритуал,
урезан у њихове голубије душе, па их је из године у годину
стизало све више и више, прекривајући напросто читаву
страћару, њене прозоре, димњаке и кров, попут каквог сивог
облака лепетавих крила.
Онда је кућа, негде средином педесетих, срушена до те-
меља, извађена једноставно као труо кутњак, а терен уредно
поравнан, да би се на њему изградила нека новоградња. Сте-
фан М езе је, наравно, добио нови и лепши стан у неком со-
литеру у Новом Сарајеву, али је све до смрти сваког дана,
тачно у подне, долазио на празни простор, где је некада ста-
јао његов дом, са џеповима пуним кукурузног зрневља.
И, гле чуда! Тачно у часу када би црквена звона означила
подне, замрачило би се небо над главном улицом: са свих
страна Сарајева долетели би голубови - они са стрмог Бис-
трика и они с Башчаршије, голубови са Чифутњака и Голуб-
њака, с Ковача и Вратника, сиве птице с Требевића и јата с
Обале; безбројна сарајевска голубија ескадрила.
Године 1959. гледао сам тај призор и записао на винској
карти кафане Парк то сарајевско чудо:
"Птице падају на старца. Већ му стоје на глави, на раме-
нима, на ушним шкољкама допола изједеним кљуцањем, на
врховима његових дубоких, уредно везаних ципела. Оне се

259
хватају за његов смешак лебдећи у висини усана. Птице
стоје у ваздуху на оним својим местима, тачно на оним мес-
тима на којима су некада сгајали њихови омиљени прозори,
њихови димњаци, њихова антена радио-апарата марке нтеле-
функен”, производња 1926.
На исти изненадан начин на који су стигле, птице једним
покретом крила, по неком прећутном голубијем договору,
крећу тамо одакле су дошле - свако јато своме правцу, свака
птица своме јату. Могуће је осетити ветар на лицу и суви,
клепетави замах њихових крила. Попут јата риба, попут
сенки које то јато оставља на песковитом дну, одлећу мале
сиве мрље односећи са собом мирисе старог Сарајева...”
Сећам се тог нестварног призора у новембру, ове
несрећне 1992. године, када је тај град срушен. Но, његов
стари дух још лебди над згариштима у нашим душама.
Стојим насред Ташмајданског парка и нехотице ширим
руке; и гле - са свих сграна, ниоткуда, ни из чега, у памћење
ми, попут голубова покојног Стефана Мезеа, слећу изгубље-
на лица пријатеља, првих љубави, рођака и уметника, свих
оних које сам некада волео и познавао.
Очајан сам. За разлику од господина Мезеа, ја не могу
ништа да им дам.
Старо Сарајево лебди тако једно време у ваздуху, а затим
поново ишчезава, остављајући ме да шетам без циља.

Субоша

Кад год се поведе реч о традицији и нашим великим пре-

цима који нас обавезују и према којима се сами себи чинимо
ситнијим него што јесмо, увек се сетим једне старе приче о
штапу, коју сам чуо у Херцеговини...
Живео, дакле, у граду Требињу један племенит старац
џиновског раста и имао штап чувен по лепоти изрезбарене
дршке у читавом том крају. У сиротој земљи Херцега Стје-
пана, где нема других скулптура сем стећака, камених
крстова и глава од гусала, врат тог грбавог штапа био је
право чудо од лепоте. Рукохват му се завршавао крилима
коња Јабучила (просто стар човек да полети!), а око главе
знаменитих јунака и војвода Љубибратића, Вукајловића, Зи-
моњића и самог владике Рада заједно с Карађорђем, упли-
тала се љута гуја.

260
 И као што то често бива, та грдосија од човека имала је
сина ситног раста и неугледна изгледа, који је стрпљиво
чекао, и сам већ у годинама, да стари умре па да наследи
легендарни штап о којем су се испредала чуда од Иван-седла
на северу, па до ушћа Неретве у море.
Најзад отац умре, оплачу га и укопају, па син наследи
штапину, али му је била предугачка. Чинило се, наиме, да се
штап ослања на човека, а не човек о штап. Некако му није
пристајао као покојном оцу. Жалио се и питао за савет по
Требињу, а људи му саветовали да га скрати за једно триде-
сет центиметара, па му више неће бити предугачак.
"Како да га подсијечем", одговара он. "Жао ми је ове ље-
поте од дршке!"
"Па, не сјеци дршку, но га скрати одоздо..."
"Што одоздо? Доље ми је таман до земље, но ми пре-
дугачак горе!"

261
 ДВАДЕСЕТ СЕДМА НЕДЕЉА

Да ли због скорашњих избора, да ли због могућег бом-

бардовања, или због тога што их занима како изгледамо по-
сле пола године најстрашније изолације у историји Уједи-
њених нација, двадесет седме недеље блокаде Београд у та-
ласу преплавише сграни новинари. Наравно, веома смо по-
ласкани њиховом посетом.
Зове ме госпођа Мари-Пол, новинарка угледног женског
листа. Тражи интервју. Док је рат, не дајем интервјуе стран-
цима. Да ли бих хтео да јој то објасним лично? Заш то да не?
Биће ми драго да вечерамо у Клубу књижевника, Француска
седам... Поставља се питање како ћемо се препознати. Поку-
шавам да јој се опишем преко телефона, али испада да ли-
чим на било кога.
"У реду”, кажем,"према вашим очекивањима, држаћу у
осам сати нож у зубима!"
Мари-Пол се раскошно смеје.
У осам сати стављам нож у зубе. Три страна новинара
премештају се за сваки случај у другу салу. Они, наравно, не
знају да Буда из Клуба књижевника има годинама најтупље
ножеве у граду.
Као у неком филму, не знам зашто, очекујем да се појави
лепотица, али Мари-Пол није ни лепа, ни ружна; она је јед-
ноставно Швајцаркиња. Вадим онај нож из зуба и љубим ру-
ку. Пријатно је изненађена. Између ножа и рукољуба про-
влачи се суштинска нит српског карактера - нежни разбој-
ници!
Покушавам да Мари-Пол проведем кроз лавиринт наше
националне кухиње. Хладна гушчја џигерица справљена по
рецепту покојног Иве Кусалића милује јој непце. Сармица у

262
јагњећој марамици с киселим млеком, печена телећа колени-
ца коју просечна швајцарска породица једе најмање месец
дана... Што се тиче белог вина, објашњавам Мари-Пол да
смо и у винима претекли остали свет! Пијемо "банатски риз-
линг” годину дана унапред - будућа берба 1993!
Ништа јој није јасно.
"Да бисте схватили ову земљу и овај рат, морали бисте да
будете корњача”, кажем.
"Зашто корњача?”, пита запањена Мари-Пол.
”Због тога што корњаче, кажу, живе двеста година!”
За суседним столом седе два пуковника Унпрофора са
женама које су им дошле у госте. Један од њих се нагиње
преко стола и пита нас како се зове то егзотично јело које
управо једемо. Хтео би и он да наручи... Не знам како се
каже сарма у јагњећој марамици, али позивам келнера Раде-
та који то зна да објасни на свим светским језицима. Унпро-
фор најлепше захваљује.
Примећујем да их је све више и више. Унпрофораца и ос-
талих. Свакога дана стижу нови. Некада стотину, некада
педесет, обично по хиљаду! Први пут у својој историји, Срби
су окупирани без иједног испаљеног метка. Унпрофорци већ
држе све аеродроме, границе, луке и хотеле. Што више
попуштамо њиховим захтевима, све их је више! Ускоро ће
их, као немачке официре за време Другог рата, смештати и
по кућама. Свако ће добити по једног унпрофорца. Они ће
контролисати како поштујемо санкције. Провераваће да ли
су нам фрижидери заиста празни и пленити последњу ко-
журицу од сланине. Други ће бити у нашим подрумима, где
ће чувати угаљ, као стратешки материјал од изузетног
значаја за рат у Босни и Херцеговини, а дрва због екологије
и бриге о шумама. Данас нам претресају бродове - сутра ће и
џепове! Можда неки крволочни Србин носи перорез?
Пословично лепи плави Дунав поцрвенео је од стида што му
заустављају шлепове.
Али, и унпрофорци су само људи. Као што смо за време
рата потпуно искварили Немце (због тога су га и изгубили),
навикавши их да пију ракију преко сваке мере, да једу тешка,
масна и љута јела, да шверцују с нама и поткрадају непобе-
диву армију Трећег рајха - ни унпрофорцима се не пише до-
бро. Први су се пропили Руси, наравно. Ускоро су их стигли
северњаци: Данци, Норвежани и Швеђани. Трезни су још
само Енглези, јер код нас нема црног ”гинис” пива. Један
Кенијац мезети живе гуштере и најомиљенији је странац у

263
Крајини. Али, ништа тако не квари стране освајаче као
Клуб књижевника. Ево, посматрам она два пуковника Ун-
профора. Већ су код четврте боце "банатског ризлинга” и
жене их гледају попреко. Шаљем им још једну боцу на свој
рачун. Када дође до плаћања, Раде ће их докрајчити! Ништа
од новог светског поретка! Из белог комбија пред Клубом
београдски клинци им већ источили сав бензин, па га продају
таксистима на Бајлонијевој пијаци. Упропастивши толика
царства, Срби још једино нису успели да упропасте себе док-
раја.
Мој највећи проблем, причам Мари-Пол, јесте осећање
кривице.
Помало нацврцана, Мари-Пол ме гледа с разумевањем...
Родио сам се у земљи где вас од најмањих ногу убацују у
осећање кривице. Криви сте, најпре, родитељима, који вам
набијају на нос целог живота да су се жртвовали за вас ( као
да се њихови очеви нису жртвовали за њих); криви сте
учитељици што вам нису подрезани нокти, криви сте про-
фесорима у гимназији што нисте научили леве притоке реке
Нил и предлоге за латински аблатив или акузатив, не знам,
криви сте на факултету, криви у војсци - криви сте жени,
криви деци, криви љубавницама, криви сте пореском оде-
љењу, криви шефовима и уредницима, а као круна свега -
сада смо криви и за овај рат!
Због чега не говорим о томе у интервјуу за њен лист?
Због тога што мени нису потребни швајцарски новинари,
него психијатри!
Разнежен, шаљем још једну боцу за асгал унпрофораца.
Све ћемо поднети, исповедам се Мари-Пол, само да нам
унпрофорци не уведу и контролу вођења љубави у оквиру
санкција! Замислите, по један војник Уједињених нација из-
над сваког љубавног пара у постељи. Седи, гледа, бележи и
забрањује да се пуши после љубави.
Онда се моја швајцарска колегиница и ја жалимо једно
другом како смо слабо плаћени. Она ради за лист који је
млађи од Политике седамдесет година. Пише једанпут
недељно и за то добија две хиљаде франака по броју.
За сличну рубрику у свом листу ја добијам девет франака
недељно.
У добра времена толико сам давао гардероберу у хотелу
Ричмонд на обали Женевског језера.
Шта радим са толиким парама, пита ме иронично Мари -
Пол.

264
 Купујем пет пакли "кента" на Каленићевој пијаци код
шверцера, пушим, гледам у таваницу и сећам се кинеског ре-
сторана у клубу Ба Кезете покрај базена. За хиљаду франака
недељно могао бих да уместо Мари-Пол пишем њене
чланке. Кажу да умем то да радим. У Швајцарској, наиме,
постоје само два писца: Диренмат и Макс Фриш. Обојица су
мртви. Били су сјајно плаћени за живота. Овде нас има на
стотине. Изгледа да што слабије плаћаш писце, они све више
и боље пишу.
На изласку из Клуба књижевника свраћам у тоалет и
видим како два пуковника повраћају у лавабо.
Почело је, почело...
Мари-Пол захваљује на вечери и одлази у хотел Хајат.
Враћам се свеже поливеним Булеваром, певушећи наро-
дну песму из Херцеговине:
"Ој} богати , Гали Бутрос,
Писа ли ти Панић јут рос?"

265
 ДВАДЕСЕТ ОСМА НЕДЕЉА

Двадесет осме недеље блокаде Срби су направили прави

покољ!
Београд је опустео преко викенда. Где су Јовановићи?
Отишли да кољу! Шта је с Петровићима? Сигурно кољу и
они! Поповићи узели неплаћени одмор да би мало клали.
Логистички центри снага Уједињених нација, који при-
слушкују наше телефоне, јавили својим центрима за велико
клање!
Турска дигла војску на нас! Три стотине хиљада љутих
Анадолаца и црних Арапа чека само да их пусте Бугари
преко своје земље, па да нас сатру.
А Срби наоштрили ножеве и попили по литар вруће
ракије и кренули на - свиње! Отпочео свињокољ или сви-
њска даћа, свињоцид. Ко има кога на селу отишао да омасти
брке и донесе у град мало чварака и крвавица.
Из белог света долетели и најпознатији, најбогатији Срби
кући на село да не пропусте свињокољ. То је јаче од њих!
Постоји, наиме, један дан у децембру када наш човек (ако
је сељачког порекла, наравно), ма у како великом граду
живео, осети у ноздрвама мирис запаљене сламе којом се
смуде чекиње, а зачује цвилеж свиња које хватају за уши по
дворишту. Ништа га не може задржати у туђем свету, где
депилирана свињетина, анемична и бледа, лежи транширана
попут колача у месарским излозима. Сешће на први авион,
мењати аеродроме и таксије, само да се дочепа родног
дворишта са залеђеним бунаром и ђермом испод црне чипке
грања с враниним гнездима, тамо где циче свиње, пуши се
вода за шурење, а сакупљена фамилија баш као некада баца

266
на врелу таву танке одреске од врата, док се кува паприкаш
од црне и беле џигерице и бубрега.
Ту његову исконску праглад неће утажити ни шукрут -
кисео купус са свињетином што се једе по чувеним алзаш-
ким ресгоранима, ни слаткокиселкаста свињетина на палми-
ној сржи и бамбусовим младицама Код Фетија у Сингапуру,
ни иледена ногаи у баварској пивници, ни барена енглеска
свињетина преливена млечним сосом у Лондону - ништа на
свету! Јер свињокољ није само пуко кркање и преждера-
вање, већ пре свега ритуал који је тако верно давно насликао
Питер Бројгел. Уосталом, и на Карађорђевој застави налази
се вепрова глава са забоденом стрелом, да не говоримо о
царинском рату с Аустријом који се водио углавном око из-
воза свиња.
Заиста је право чудо колико се ђаконија извуче из једне
најобичније свиње. По рафинману и маштовитости, Срби су
ту, свакако, чак и испред Кинеза! Поред меса, дакле, масти и
сланине, сеоски виртуози ће тако ухватити и усирити крв за
крвавице, напуниће свињска црева различитим деловима
животиње и уобличити их у неколико врста кобасица, биће
ту кулена, шваргли, џигерњаче и надасве чварака, од којих
најукуснији личе на требињски дуван и зову се дуван-чварци,
а неће се бацити ни папци, већ ће се сушити и касније јести с
купусом или пасуљем, а може и онако... Од оног што прео-
стане ето нам и пихтија посутих алевом паприком! Где то
има?
Распитивао сам се - ове зиме Срби не остављају месо у
замрзиваче. Као стари хајдучки народ, они у ноздрвама и
ваздуху осећају мирис барута. Не верују електричној струји -
том старом издајнику кад загусти - већ се враћају поузданој
саламури, диму од корења винове лозе и таванима пуним
промаје, па све месо суше за сваки случај, злу не требало.
Што каже народ: иМож' да бидне, ал' не мора да значи!”

^ Среда

Понекад свратим код младих пријатеља који имају

шестогодишњег сина Оливера. Мада је већ девет сати увеЧе,
дечак неће да спава док му се не прочита нека бајка. Млада
жена припрема вечеру, а отац је отишао по вино. Пристајем
да читам у дечијој соби. Оливер ми доноси Андерсенову
књигу бајки.

267
 "Читајте ми, молим т е и, каже, па се и нехотице сећам
чувене реченице из Егзиперијевог Малог принца:
"Молим вас, нацртај ми овцу!"
И гле, после ни сам не знам колико година, читам бајке...
Ханс Кристијан Андерсен Снежна краљица :
иБио једном неки зао дух, један од најгорих; сам ђаво!
Једнога дана беше нарочито добро расположен па измај-
сториса такво огледало у којем се све добро и лепо што се у
њему огледало потпуно расплињавало и губило, а оно што
не ваља и што је ружно истицало се још изразитије и посга-
јало још ружније. Лица у том огледалу беху тако искривљена
да их је било немогуће препознати... А ђаво сматраше да је
то веома забавно. Чим би се у глави каква човека јавила
нека честита, добра мисао, његово би се лице у огледалу од-
мах искривљавало, а ђаво би се грохотом смејао уживајући у
свом проналаску!"
Укратко, ђаволови ученици, јер ђаво имађаше своју шко-
лу, сматрали су да ће тек сад моћи да се сазна како уистину
изгледа свет и какви су људи.
Једнога дана пало им је на памет да полете на небо, па да
направе смејурију на рачун анђела и самог Творца. И што су
више летели са огледалом према небу, то им се оно све више
кривило и грчило, тако да једва могаху да га задрже. иЛете-
ли су све више и више, све ближе анђелима и Б о г у \ читао
сам даље, Ии тада се огледало одједном затресе тако стра-
шно да им испаде из руку и паде на земљу, где се распрсну у
парампарчад, у милионе и милионе комадића. Многи кома-
дићи што су били мањи од зрна песка разлетеше се по бе-
лом свету; и када би неким људима таква честица пала у око
као трун, тамо би и остала, али онда су ти људи све око себе
видели наопачке или су опажали само оно што је у том пре-
дмету лоше и искривљено, јер је свако одломљено парче
имало исте особине као и цело огледало. Неким људима ови
комадићи су упадали дубоко у срце и тада би се дешавало
нешто ужасно: срце би постајало као комад леда! А било је
међу тим одломцима и већих комада, тако да су неки од њих
начинили прозорска окна, али кроз њих није ваљало гледати
своје пријатеље. Други су ове комаде употребљавали као
стакла за наочари и онда, ако би људи натакли на нос такве
наочари, тешко да би добро видели и правилно судили о
свету.”
Занет читањем, нисам ни приметио да је мали Оливер
заспао с прстом у устима. Штета, а таман сам се спремао да

268
му наставим Андерсенову бајку премештену у ово наше доба
мржње. Причао бих му, заправо, о томе како су од комада
оног чувеног огледала своје наочари направили многи стран-
ци и како нас гледају кроз њих.
И онима који нам на први поглед изгледају симпатично,
па се надамо да ће исправити неправду која нам је нанесена,
ако се мало пажљивије загледамо у очи, приметићемо чудан,
хладан сјај - од најситнијих комадића огледала направљена
су њихова сочива!
Од веће парчади изливени су фотографски објективи
страних фото-репортера, телевизори и камере, док су нај-
већи комади послужили да се застакли палата Уједињених
нација и бриселска зграда Европске заједнице, као и затам-
њена стакла блиндираних аутомобила. Најситније честице
ђаволовог огледала лебде по ваздуху, удишући их, испуња-
вамо се наразумљивом мржњом, свађамо се с пријатељима,
пенимо се од беса, оговарамо ближње и светимо се за ситни-
це...
Тешко је живети у свету распрслог огледала, мој Оливе-
ре, кажем уснулом дечаку, покривајући га, и одлазим у трпе-
зарију на вечеру која је постављена. Долазе и други гости и
ускоро започиње жучна расправа о будућим изборима. Јело
се хлади, као и пријатељства.
мОпростите'\ питам свог запенушаног суседа за столом,
"могу ли да позајмим ваше наочари на тренутак?”
Он ми их љубазно пружа и ја их натичем на нос. Господе,
Андерсен је био видовњак! Стакла су направљена од кома-
дића оног уклетог огледала! Кроз њих се ништа друго не ви-
ди сем изобличене мржње.
Или ми се то само привиђа? Срби су, наиме, лаковеран
народ који, последњи на свету, још верује у бајке са срећним
завршетком!

269
 ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА НЕДЕЉА

Двадесет девете недеље блокаде Србија је умукла.

Почело је предизборно ћутање.
Од свих облика политичког живота најдраже ми је ћута-
ње.
Када би то било могуће, волео бих да живим у некој зем-
љи у којој предизборно ћутање траје триста шездесет и пет
дана у години.
Мој пријатељ, рахметли Зуко Џумхур, имао је обичај да
каже:
"Најлакше је наћи некога с ким ћеш да причаш - тешко је
пронаћи онога с ким можеш да шутиш!”
Ћутим, дакле, корачајући кроз Кошутњак преко шушке-
тавог жутозлатног тепиха увелог лишћа, трагом једне старе
љубави, баш као што су послератне генерације ишле трагом
Прве пролетерске бригаде.
На самом врху Кошутњака стоји још увек завејан лиш-
ћем стари Голф-клуб. Још од пре Другог светског рата овде
нико никад није заиграо ту англосаксонску игру с лоптицом
и штаповима, али стари назив овог места одржао се до дана
данашњег. Пошто су се отмени играчи голфа завукли у
мишију, то јест голф-рупу, 1947. у клуб су камином марке
"доџафриканац" довезли нас, рахитичну београдску децу на
опоравак.
Београд нам је изгледао далеко као да је на крају света.
Ни најхрабрији међу нама ( а били смо ратна деца) није се
усуђивао да побегне кући кроз густу шуму Кошутњака, јер
смо још увек веровали да се у њој крију Немци и дивље
звери. Испод Голф-клуба био је Пионирски град кроз који је
пролазио прави мали дечји воз - поклон пионира из Совјет-

270
ског Савеза, или дело руку наших ударника. Као и данас,
била је блокада - америчка... Први пут у животу видео сам
једну тако луксузну кућу с камином у који је човек могао да
се сакрије и гипсаним штукатурама по таваници. Испричали
су нам да су се ту пре рата забављали капиталисти и ми смо
их мрзели из дубине душе. После је Голф-клуб изветрио из
мог сећања попут куће духова...
Изронио је поносно у зиму 1958. када се по Београду
прочуло да је у њега стигао први џубокс у граду!
Наравно, тамо су одлазили само ретки, они који су у то
време имали кола. Било је то преотмено и прескупо место за
нас, али радозналост је била снажнија од сиромаштва. Једног
децембарског поподнева, кренуо сам у Голф с девојком у
коју сам био смртно заљубљен.
Стигли смо трамвајем број три од Топчидера, а затим
покрај Хајдучке чесме почесмо да се пењемо пречицом уз
корито пресахлог потока ка чаробном брегу на којем се
налазио први џубокс. Добро, успут смо се нешто као мало
љубили и ваљали по лишћу господина Ж озефа Козме, јер је
децембар баш као и овај био без снега, лудирали се и превр-
тали преко главе, а онда, пред нама попут дворца грофа
Зенде искрсну то чаробно здање. Отресли смо гранчице и
лишће са одеће и ушли лежерно унутра, као да смо баш ми-
нут пре тога паркирали непостојећи аутомобил.
Нисам могао да препознам стари Голф\ У оном великом
камину пуцкетала је права ватра, столови су били прекри-
вени столњацима од батиста, а између њих су се попут сенки
кретали елегантни конобари с посребреним послужавници-
ма.
На столовима су гореле свеће, а у дну, као неко божан-
ство електронске цивилизације, стајао је џубокс расипајући
обојену светлост на све стране. Господе! Налазили смо се у
раЈУ-'
Музичка машина гледала нас је презриво, као што Мар-
совац посматра нижа бића. Чини ми се да је требало убацити
тадашњих металних два динара, па да се читава ствар завр-
ти, заблиста и затресе од музике. Наручили смо два чаја с
румом, издржали презир конобара и разменили све преоста-
ле паре, оставивши само за повратну трамвајску карту на ли-
нији број три.
Сећам се, изабрали смо Били Холидеј. Певала је Дим у
твојим очима. Слушали смо је ни сам не знам колико пута,
занесени тим баршунастим напуклим и мазним гласом боје

271
никотина и мекоте бресквине коже, гледајући се све време
очи у очи, у којима још није било дима и разочарања. На
крају, пала је увелико ноћ, остадосмо само са по две металне
дводинарке за трамвај. Погледали смо се и без речи одлу-
чили: чућемо још два пута стару Били и вратити се пешке у
град! Слушали смо је сањарећи о томе како би било лепо да
је Голф наша кућа и да се не враћамо у беду 1958. Када се
једанпут обогатим, обећао сам својој малој пријатељици,
купићу Голф-клуб и најлепши џубокс који ће свирати за нас
и наше пријатеље, а да се не мора убацивати новац. Е па, ни-
сам испунио обећање. Нажалост, нисам се обогатио, а и
музичке машине су већ одавно изашле из моде.
Спуштали смо се, тачније клизили и ваљали, низ пречицу
кроз шуму тамну као време, а затим сатима пешачили и
пешачили преко Дедиња, кроз једну улицу у којој су се нала-
зиле дипломатске резиденције с травњацима и милиционари-
ма који су куњали у стражарама.
Одједанпут, привуче нас светло из огромних прозора је-
дне виле. Чула се удаљена музика и пригушен жамор звани-
ца. Стали смо као опчињени и пиљили у тај нестварни
срећни свет и џиновску украшену јелку. Светло је падало на
моју рану љубав и њен излизани, истањени мантил од ка-
миље длаке, који је добила преко организације ”Саге”, на
њене дотрајале плитке ципеле равних пета и њене очи боје
бадема, бледе јагодице и сјајну тамну косу нијансе дивљег
кестена. Стајала је као укопана пред тим призором, мала
свргнута принцеза чијег су оца убили 1948. а њу и мајку пре-
селили из једне сличне виле у дворишну кухињу нечијег за-
једничког стана. Зидови те кухиње, сећам се, били су пре-
кривени зеленкастом влажном мемлом, па сам једанпут ( да
је утешим ) врхом кухињског ножа у једној јединој линији
нацртао њен љупки профил, вероватно своје најважније
сликарско дело у животу. Стајали смо тако, неко време ви-
рећи у рај, све док нас није отерао милиционар, а онда смо
наставили да пешачимо, чини ми се, све до јутра.
Понекад одлазим на дипломатске пријеме у ту улицу.
Поново смо у блокади и пријема је све мање.
Оставили су нас важнији амбасадори, чувене лепотице,
славни обавештајци, новинарске звезде, дипломате с барон-
ским титулама.
Многи наши некадашњи пријатељи данас раде против
нас. Не замерам им. То им је посао. Остали су само дипло-
матски келнери и отправници послова. Испратио сам генера-

273
 ције амбасадора. Само учтиви конобари непрозирних лица и
•ја памтимо мале дипломатске тајне и кокетерије. Они ме
знају још из оних времена док су ме пријеми заисга радовали
и када нисам био досадан сам себи. Само они знају како и
колико да ми сипају вискија у чашу.
Одлазим, дакле, понекад у ту кућу и после серије лажних
и учтивих осмеха који ништа не значе, и гледам кроз прозор
хоћу ли случајно наићи осветљеним тротоаром с малом љу-
бављу из педесет и осме. Што више пијем, верујем да ће се
то догодити.
И гле, ево заиста наилази неки млади пар; застају пред
осветљеним прозором и пењу се на ниску ограду да нас боље
виде.
Стојим и гледам их: исти сјај у очима и коси, исти покрет
и иста похабана одећа. Одакле се враћају у моје пиће?
Знам, они завиде мени, а ја њима.
Ипак, нико од нас се не би мењао.
"Остало је ћутање”, рекао је Хамлет умирући.

274
 ТРИДЕСЕТА НЕДЕЉА

Тридесете недеље блокаде, уместо да их изгубимо ми,

Запад је потпуно изгубио живце.
Поставио нам је најстрожи ултиматум - ако Београд у
року од петнаесг дана не промени понашање, бомбардоваће
не само нашу браћу у брдима него и нас!
Већ тридесет недеља чекамо да то најзад учине, баш као
што осуђеник на смрт ослушкује кораке свештеника, судије,
сведока и целата.
У своје време Немци су били много хуманији према на-
шим нервима; бомбардовали су нас без претходне објаве ра-
та. Када ми се 1941. кућа срушила на главу, нисам стигао ни
да се уплашим, а камоли да стекнем трауме. Ниједан психи-
јатар није зарадио на мени. Амери су нас, опет, бомбардо-
вали на Ускрс 1944. када смо то најмање очекивали и мирно
се туцали обојеним јајима. Ово дуго ишчекивање може да
остави трајне последице на нашу психу. Није нимало при-
јатно присуствовати тако дугој расправи о начину на који ће
нас уништити. Уосталом, то је и неучтиво!
Француз, тако, запео да пошаље Легију странаца, а Ен-
глез би да се сами потаманимо; Американац би да нас гађа
издалека, да нас не би гледали у очи, Турчин би да коље зу-
бима и ханџарима, а Немци још не знају како, непријатно им,
кажу, да по трећи пут у овом веку долазе на наше стране...
Препирући се, тако, пред нашим очима како да нас сатру,
Француз и Немац се намртво посвађали, Енглез се увредио
због Американца, а сурови Данац им напустио друштво, док
се Бугари и Турци још прегањају око тога како јаничари да
стигну до нас, ако не преко Бугарске - а, онда, поставља се
питање, хоће ли и брата Бугара православног, успут, осу-

275
нетити. За то време Рус попут белог медведа уснуо дубок
зимски сан...
Када би се већ једанпут договорили, па да знамо на чему
смо! Што да дајем онолике паре за јелку и да је китим - боље
да напуним подрум винима и да лепо сачекам читаву ту
ствар.
За то време по Београду се размилели силни светски
новинари, посматрачи и изасланици; питају Београђане на
који би начин највише волели да оду на онај свет - полако, од
глади и изолације, или брзо, чисто и сигурно, као што већ
хигијенски умеју да изведу Англосаксонци. Нико се, нарав-
но, не пита хоће ли нас све то мало и болети.
Ето због чега сам постао писац кратких форми! Како,
уопште, започињати нешто озбиљно, дугачко, поучно и де-
бело, као што је, на пример, Рат и мир! Ко ти гарантује да
ћеш га на миру и завршити? Свет ме је осудио да будем
писац све краће и краће приче, који ће ускоро остати пот-
пуно без речи!
Читава ова моја недељна прича могла би, тако, мирно да
стане у једно једино питање, које сам недавно чуо:
"Пошто вам је земља?"
Колико њих знам који су се обогатили одговоривши на
ово питање! Ено их данас живе по белом свету и крцкају
паре од продане домовине... А једна једина жена која је овла-
шћена да продаје земљу смрзава се у киоску на Каленића
пијаци. Она продаје земљу за цвеће!
"Пошто вам је земља?", пита је нека госпођа.
"Хиљаду..."
"Скупо!"
"Шта ћете! Такво је време."
Смејем се у магли која прекрива тезге.

276
 ТРИДЕСЕТ ПРВА НЕДЕЉА

Остављени од света на овом београдском гребену, као на

каменом броду чији прамац сече велике воде и Панонско
море, пловимо кроз маглу, суснежицу и дим, кроз тридесет
прву недељу блокаде... Многи су нас на овој пловидби напу-
стили; умрле, исцрпљене и побијене спустисмо у воштаним
врећама у тамне воде - ускоро нећемо имати ни довољно све-
ћа за све мртве. Па, ипак, пловимо даље.
Један утицајни амерички дипломата (којег сам познавао,
чини ми се пре сто година) изјавио је да ће блокада потра-
јати најмање двадесет година! Требало би већ размишљати о
томе да набавим неког ученика, који ће наставити овај
скромни дневник, некога ко ће наставити да записује како су
се у овом великом планетарном вихору осећали они које
обично називају "малим људима". Али, како плаћати шегрта
кад смо и сами бедно плаћени? Но, не жалимо се - делимо
опште сиромаштво. Данас је непристојно бити богат.
Чини ми се, уосталом, да смо сами криви. И сувише смо
волели свет који је изневерио наша очекивања. Љубав нам је
била провинцијска. Углавном, неузвраћена. Погрешна, јер
тамо нисмо дуго живели да бисмо упознали тај свет. Била је
то љубав издалека.
ИУ напуштене дубине салцбуршких рудника соли баца се
грана оголела услед зиме", пише Стендал у књизи О љубави.
"Два или три месеца касније, она се извлачи покривена бле-
штавим кристалима: најмање гранчице, оне које нису дебље
од сеничине ноге, украшене су безбројним треперавим и за-
сењујућим дијамантима; првобитна грана не може се више
препознати. Кристализацијом називам рад духа који из свега
што се пред њим појављује открива да вољена особа посе-

277
дује нова савршенства. У љубави кристализација скоро ни-
када не престаје. Само захваљујући машти, ви сте уверени да
неко савршенство посгоји...”
Свет је, заправо, био много лепши и чаробнији док смо га
само замишљали, стварајући га од отпадака речи, музике и
слика који су допирали до нас. Данас смо посвађани с њим.
Наши аеродроми којима смо се толико поносили погасили су
светла. Нечији кораци пусто одзвањају по празним акусти-
чним холовима међународног транспорта. Наша компанија
лети на само две линије: до Подгорице и Тивта. Свет нас је
оградио свирепом изолацијом. Београд нико не позива у го-
сте. Ни мене више не примају у посете. У бољим београд-
ским кућама главна конверзација је оговарање овог града и
овог јадног народа. Ко се томе супротстави, сматра се да
није лепо васпитан.
Ипак, Србија је на насловним странама светских листова.
И док она улази у моду, одела нам излазе из моде.
Лагано бледи сећање на свет, баш као и фармерке САР,
купљене пре овог рата на њујоршкој Лексингтон авенији.
Ускоро ће нам, кажу, прекинути чак и телефонске лини-
је. То ме много не погађа - ја више немам тамо коме да теле-
фонирам. Моји најбољи пријатељи ћуте - поверовали су,
значи, причи о томе да смо злочинци! Неко ће се једнога
дана извињавати због тога, али за нас то неће бити никакво
задовољсгво.
Враћамо се себи...
Док тамо горе хиљаде светала робне куће "Блумингдејлс" у
облацима скупих мириса и божићним песмама, које славе
свеопшту распродају, шетам опустелом Кнез-Михаиловом
погашених канделабра, пратећи далеки изгубљени траг кор-
зоа на којем смо сањали како да освојимо свет...

279
 ТРИДЕСЕТ ДРУГА НЕДЕЉА

Пишући скрушено хронику тридесет друге недеље бло-

каде, не бих се смео заклети да ћете читати и тридесет тре-
ћу. Нисам више сасвим сигуран да ће бити довољно хартије
(фабрике папира зауставиле су своје машине) а, како данас
ствари стоје, можда неће бити ни мог омиљеног киоска под
дрвећем сквера на Каленића пијаци, ни саме пијаце, ни Чу-
буре, ни града...
Попут невидљивих гроздова, бомбе висе над земљом Ср-
бијом.
Ако не будемо послушни, кажу, пустиће их на наше гла-
ве!
По српском народу размилели се владари и мудраци...
Листам Јеванђеље по Матеју:
”А кад се роди Исус у Витлејему Јудејскоме, за времена
цара Ирода, а то дођу мудраци од истока у Јерусалим и кажу:
Гдје је цар Јудејски што се родио? Јер смо видјели његову
звијезду на истоку и дошли смо да му се поклонимо..."
Све више сам убеђен да је ова земља света и да сви они у
њој нешто траже. Због чега би, иначе, уопште долазили?
Најљупкија српска вештица Миља Вујановић тврди да
владари и мудраци траже овде три ствари: Теслине зраке
смрти, Свети Грал и мошти руке светог Јована Крститеља.
"Они желе да нас демонизују да би нас волели!", прича
ми док једемо печену бундеву у замку мајстора Милића од
Мачве на Звездари. Бундеву је сликар испекао у рерни
шпорета званог "фијакер" уз који смо сви одрасли. Не бих
се, уопште, запањио да је Миља, попут добре виле из Пепе-
љуге, уместо да је поједе, бундеву претворила у дворске
кочије! Проводимо ноћ у кухињи, јединој просторији која се

280
греје. П о зидовима лете главе и балвани... Бундевино срце се
пуши; једемо чесна белог лука против урока.

❖ Пешак

Недељу дана луњао сам херцеговачким фронтом, имајући

само две шансе - да зарадим метак или причу, антологијску.
Најпре смо се попели у манастир Острог, целивали крст и
мошти највећег црногорског свеца рођеног у Херцеговини, у
Попову пољу, светог Василија Острошког Чудотворца - сла-
ва му и хвала! Магла је налила долину Зете. Однекуд се чуло
певање...
"Запевајмо у ОстроГу
Рођендан је јутрос Богу!"
Пре одласка у бојеве и ратовања, овде је узимао причест
и знаменити Блажо Бошковић, који је водио бригаду на Ска-
дар и Вучји До. Кад год прођем кроз Бјелопавлиће, увек се
сетим најслађе кртоле коју сам једне ноћи као путник намер-
ник јео у дому доброга Милорада Бошковића, потомка слав-
нога јунака са Орје луке. Причао ми је да је његов предак
Блажо имао на своме печату једанаест слова Б. Никада до-
тад не видех китњастије титуле!
"Блажо Бајов Бошковић Бригадијер Брдске Бјелопавли-
ћке Бригаде Бог Благослови Браћом Бјелопавлићима.”
У билећкој команди Херцеговачког корпуса филигранска
јапанска новинарка радознало посматра официре. Да не
знамо да је рат, помислили бисмо да се снима неки филм.
"Да ли вам личимо на ратне злочинце?”, пита је један
пуковник. Јапанка их гледа у очи. Оне су чисге, мада помало
уморне. Ти људи у маскирним униформама са оружјем о па-
су и дискретним ознакама пуковничких чинова сви су одреда
магистри и доктори наука.
и Ни говора!”, каже порцеланска фигура, смешећи се.
Командант ми даје пиштољ за личну одбрану док сам на
фронту. Осећам за пасом његову поуздану хладноћу. Мој
пријатељ, песник Рајко Петров Ного, не воли оружје. Пре-
лазимо ногу пред ногу преко брисаног простора на Жегуљи,
најисгуренијој првој линији фронта. Сива камена брда иза
којих се на пет стотина метара крије смрт злокобно се оцр-
тавају изнад града Стоца. А у Стоцу бијели се кула...

281
 И з чисте литерарне сујете осгавили смо у комбију пан-
цир-прслуке. Правимо се важни један пред другим. Призна-
јем, најрадије бих се ових триста метара претворио у корња-
чу или бусен, али официру који нас прати и упозорава где да
се заклонимо ако запуцају морамо показати да смо храбри.
Извештај пише ко преживи.
"Слушај", каже ми кроза зубе Ного, ”ако будем рањен,
докрајчи ме, молим те!”
"С највећим задовољством", одговарам, да бих прикрио
страх. Уосталом, то би био једини начин да Ного остави ду-
ван који му шкоди!
"Какав је био пасуљ?", питају млади војници од којих је
некима тек израсла паперјаста брада. Д есет дана нису свла-
чили чизме.
П ре тога смо у Штабу бригаде, једној каменој сеоској ку-
ћи, јели војнички пасуљ код команданта Обрада Вучковића.
Салата - цвекла из конзерве и црни лук.
"Био је без меса", кажем. Заиста, у том пасуљу нисам
приметио месо.
"Значи, као и наш!", кажу са олакшањем војници.
Ово је рат у којем исту храну једу и официри и борци.
Њихова села су на километар - два иза првих линија. Не
верујем да их ико може померити с те линије која раздваја
суманути муџахедински свет од камених села у којима су
одрасли и некропола стећака под којима почивају њихови
преци. На једном стећку из давних давнина, у селу Вла-
ховићима, откривам дирљиву сцену: једна витка жена,
држећи копље у руци, води за узду коња на којем њен витез
одлази у рат. И корачају они тако кроз вечност. Неколико
корака даље два камена крста из осамнаестог века; један
већи мушки и један мањи покрај њега, очигледно женски. И
гле чуда! Онај мањи се временом наслонио на онај већи. Два
заљубљена крста и две љубави којима време није могло да
науди.
У ноћи младог месеца додирнуо сам хладни челик више-
цевног ракетног бацача. Ве-Бе-Ер. Уећег!
Насмејах се у себи. Колико јуче (а као да су прошла два
века) слушао сам у удобној дворани Коларца музику из опе-
ре Чаробни стрелац Карл-Марије Вебера! Сећам се лепих
лица младих жена и њихових пратилаца, мириса и праха
пудера, свиласте косе и кокетерије у паузама. Како је то
сада далеко! Овај "вебер" у стању је да за неколико секунди

283
спржи простор велики као градски трг. Веберов чаробни
стрелац у срцу херцеговачког крша.
На католичко Бадње вече столачке усташе су пуцајући из
противавионских митраљеза светлећим мецима на небу из-
над племените земље Херцега Стјепана исписали једно џи-
новско слово 1Ј које је минутима аветињски горело попут
симбола крвопролића. Билећани им нису одговорили ватром.
Поштовали су њихов празник.
Јуче сам ишао Крунском улицом пратећи случајно једну
вижљасту девојчицу која је вукла своје претешко вио-
лончело. Како је само изгледала незаштаћено у овом ужа-
сном свету који, изгледа, не осећа никакву потребу за сви-
тама за соло чело Јохана Себастијана Баха! Па ипак, она и
поред свега сваког дана вежба и сања о осветљеним кон-
цертним дворанама и црним плишаним хаљинама до земље.
Не верујем да ће икада сазнати да они голобради момци са
Жегуље, чедни и стидљиви као девојке, а чврсти као камени
стећак из Влаховића, чувају и њен инструмент и Јохана Се-
бастијана Баха од кобног слова које би да засветли и над
ушћем Саве у Дунав.
Права је штета што се никада неће упознати!

284
 ТРИДЕСЕТ ТРЕЋА НЕДЕЉА

Тачно у поноћ у среду, тридесет треће недеље блокаде,

загрмела је, затресла се, затрештала и запраштала земља
Србија славећи из ината своју Нову годину тринаест дана
после осталог света. Пуцало се из пиштоља, кубура, "хекле-
ра", ишкорпиона", "томпсона”, "калашњикова”, митраљеза
и трофејних пушака; праштале су прангије, распрскавале се
петарде... Помислих да бих радије био све сем окупатор у
Београду! Да смо имали оволико оружја 1941, рат би трајао
три године мање.
Уочи Нове године упутио сам преко једне локалне радио-
-станице поруку Београђанима. (Наравно, нико ме није
послушао!)
"Београђани, не пуцајте у звезде! М оже се догодити да
неку од њих и погодите. Можда је то баш ваша звезда води-
љ а.”
Тридесет треће недеље блокаде помиловао нас је и сам
Господ Бог, правим пролећем усред јануара. Две недеље
били смо оковани ледом. Никада није било више леда, а
мање вискија! Никако да саставимо два добра. Ово јануар-
ско пролеће почело је да топи лед на Дунаву и на нашим
срцима. Шта нам ко може? Бог је на нашој страни.
Тридесет треће недеље блокаде у Београд је допутовао
господин Брус Ралстон, некадашњи драмски писац, данас бо-
гат пословни човек, шеф демократског лобија у Доверу,
држава Делавер. Ручао сам с тим крепким седамдесето-
годишњаком који је дошао да се лично увери у српску ствар.
Обилазећи Србију, господин Брус је у Новом Пазару
имао прилику да у једној кафани добије бубашвабу у црној
кафи. Када су покушали да му замене кафу, мирно је одго-

285
ворио: "Због чега? Ова буба није могла да ми попије баш
много кафе!"
Као и сви београдски разговори, тридесет треће недеље
блокаде и разговор са старим Амером вртео се око могу-
ћности америчког бомбардовања Београда.
"Зар мислите да бих био овде да је то могуће?", упитао је
попивши трећу лозовачу без мрштења.
"Можда волите да то гледате изблиза?!"
"Ни говора", рекао је Брус. "Американци вас неће бом-
бардовати ако не будете представљали опасност за њихову
безбедност или их нечим изазвали."
"Јуче у подне на Теразијама видео сам човека који је са
извесним гађењем бацио Мекдоналдов хамбургер у канту за
отпатке", казао сам господину Брусу. "Да ли је то довољно
за америчку војну интервенцију?"
”Е, што се тиче Мекдоналда", рекао је господин Брус "с
тим се заиста не бих зезао!"
Затим ми је испричао дивну причу. Сви знамо да су оне
државе које су изгубиле Други светски рат најбоље прошле
у миру; Јапан или Западна Немачка, на пример. Завидећи им
на благостању, једна мала европска земља одлучи да објави
рат Сједињеним Државама! Када га изгуби, надали су се, и
код њих ће после потећи мед и млеко.
"Проблем је у томе", изјавио је пред парламентом мини-
стар војске те минијатурне државице, шта ако добијемо тај
рат против Америке?"
Господин Брус Ралстон делује страшно умирујуће. Оду-
век сам волео ту америчку сигурност, која се, претпостав-
љам, стиче од најмањих ногу. За разлику од њих, ми Срби
смо нагли, неуротични, лако планемо и још се лакше разне-
жимо над самим собом; несигурни смо и непредвидљиви. Ка-
ко и не бисмо били?
Уочи католичког Божића, америчке телевизијске
станице преносе обично балет Крцко Орашнић Петра Иљи-
ча Чајковског из Њујорк сити балета са Баришњиковим у
главној улози.
Уочи нашег Божића, уместо честитке на Бадње вече, до-
бијамо ултиматуме. Нико није сигуран да му положајник не-
ће бити неки Јенки.
Нико ко се овде није родио не зна како је то провести го-
тово читав живот у непрестаној напетости и неизвесности ко
ће да те убије. Од мојих малих ногу раде ми о глави, најпре
Немци, Италијани, Мађари, Бугари, Арнаути, усташе и мус-

286
лиманска ханџар-дивизија, домобрани, Черкези из армије
генерала Власова, па онда црвени Руси од 1948. до историј-
ског помирења гангстера с белим шеширима, да би их
повремено заменили западњаци, све до ове године када су се,
изгледа, сви удружили против нас. Као врхунац апсурда,
пред Божић су се појавили и Турци, кажу њих триста хиљада
који чекају на граници с Бугарском! Триста хиљада Турака
могло би се корисно употребити за статисте у екранизацији
нове верзије Косовског боја; тешко да се овде може пронаћи
толико негативаца с таквим лицима. Не бих се бунио да тих
триста хиљада Турака дођу и као некада продају салеп, бозу
и лимунаде, тепихе, злато и кожне виндјакне или да поот-
варају оријенталне ресторане с бамијама, соган-долмама и
баклавама. Али, да ратују!? Одакле им само идеја да поново
улазе у народну песму ”Друмови ће пожељет Турака, ал'
Турака више бити неће.и?
После свега, како да човек уопште остане нормалан и
спокојан као, на пример, господин Брус?

4- Пешак

Првог Американца у животу видео сам као гимназијалац

у граду Сарајеву, где сам похађао три разреда Друге мушке
(седми, опет седми и једва осми!), када су ме избацили из
једне елитне београдске школе и послали по казни код баке.
Био је то конзул Сједињених Држава, а конзулат је био нај-
лепша, готово зачарана кућа у Сарајеву. Пролазили смо
сваког дана испод великих, осветљених конзулових прозора,
а он је стајао с рукама на леђима и убијао се, изгледа, од до-
саде, јер су у Стејт департменту заборавили да му кажу шта
треба да ради у Сарајеву. Ж елео сам да опишем тог седо-
косог господина и започео сам роман који сам прекинуо када
су ми казали да је Иво Андрић већ описао конзулска вре-
мена у Травничкој хроиици.
Амерички конзул нас је посматрао с благим сажаљењем,
као да је тих далеких педесетих година предвиђао шта ће се
догодити с градом у којем је, очигледно, службовао по
казни. У његовом врту блистале су обојене стаклене кугле и,
зачудо, и поред сурове климе, успевале су прекрасне руже на
дугим стабљикама. У то време су нас учили да мрзимо Аме-
рику јер је то капиталистичка земља, али већ после стотинак
метара од гимназије та мржња се топила сама од себе, наро-

287
чито када се из конзулата чула чаробна труба раног Дизија
Гилеспија или раскошни клавирски акорди Ерола Гарднера,
који су мирили Дебисијеве Вртове под месенином и џез
задимљених њујоршких пиано-барова.
Као и сви мали, несрећни провинцијалци, чезнули смо за
Америком, том обећаном земљом Тома Микса и Хаклберија
Фина. Најхрабрије младе Сарајлије бежале су у тај свој мла-
далачки сан. Неке су враћали и судили им што беж е из нај-
бољег од свих могућих светова. Када су извели на суд леген-
дарног Жану и када га је строги судија запитао због чега је
беж ао у Америку (ухваћен је на путу за Италију, прву ста-
ницу раја), оптужени је одговорио:
"Нисам бјежао, матере ми, друже судија, не помакб се с
овог мјеста! Ево како је било: љетовали ми у Дубровнику и
ишли на купање на Локрум. Скочим ја у море, друже судија,
роним, роним, роним и изроним, кад оно - Италија!”

288
 ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТА НЕДЕЉА

Пошто су последњих месеци сви западњачки амбасадори

напустили Београд и позатварали дипломатска представни-
штва, тридесет четврте недеље блокаде учинила је то и ам-
басада Волта Дизнија. Српска деца, тако, неће више имати
где да изваде визе за Дизниленд. Истина, Дизниленд је као
отправника послова оставио Шиљу, али од њега мало вајде,
јер уопште не отвара амбасаду пошто по цео дан или спава
или једе хамбургере или буљи у телевизор.
Поводом затварања амбасаде Дизниленда приређен је
велики опроштајни пријем у резиденцији на Дедињу, којем
су присуствовале најпознатије београдске кучке, мачке пре-
мазане свим бојама и интелектуални мишеви. Већ на поче-
тку пријема избио је скандал када се супруга првог секрета-
ра, госпођа Пата Патак појавила у истој хаљини из београд-
ске колекције ”Му ^ау” као и мис Мини Маус, супруга амба-
садора Микија. И Микијев и Пајини сестрићи нису били на
том примању јер су отпутовали у Приштину по нову количи-
ну дроге.
Најтужнији су били саветници за културу и информације,
Хорације и Белка; биће им, кажу, тешко да оставе оволику
траву у Београду на коју су се навикли. Највише пажње
изазвала је Снежана, која се појавила у пратњи седам пату-
љастих маринаца.
Прочитан је и поздравни телеграм који су упутиле српске
птице селице с Кипра, извињавајући се што не присуствују
овој свечаности јер су из познатих разлога морале да одлете
у топлије крајеве.
Одевени у беспрекорне црно-беле фракове, пиће су слу-
жили ћутљиви пингвини.

289
 Био сам тамо и напио се од муке када су ми војни иза-
сланик Хроми Даба и поморски аташе Капетан Кука изло-
жили шта све чека Београд и Србију наредних месеци. Читав
тај план назван је Операција мПлутон”, по истоименом псу,
стратешком стручњаку за југоисточни Балкан. Плутон је,
иначе, на изглед веома симпатичан и учтив пас - лизао је
кога је стигао на пријему. Нико и не сања да је у Горњем
Милановцу оставио добро обучени тим обавештајаца: Швр-
ћу, Луњу и Мазу, који су узели конспиративна имена Жућко,
Шаро и Бела, инфилтриравши се међу домаће џукце.
Од несврстаних дипломата дошли су да се опросте Ми-
кијев лични пријатељ Петко, а од источних трећи помоћник
другог конзула Русије - госпођа Бабушка. Проблем је био
што Бабушка није дошла сама: када се отворила, из ње се
појавила друга, нешто мања Бабушка, а из ове трећа, па
четврта и пета, све док нису преплавиле резиденцију. Где се
год окренеш, а оно - Бабушка! Све исте-истијацке, само раз-
них величина - све пију вотку, а ниједна се не напија.
Уместо да пошаље свог представника, као и остали, Ам-
басада Џорџа Орвела послала је читаву Животињску
фарму. Том приликом, Његовој Екселенцији Микију Маусу
уручен је и поклон - позлаћена мишоловка на којој је писало:
”Све су животиње равноправне, само су неке равноправније
од других!” Мики Маус је најтоплије захвалио и ушао у
мишоловку коју је сам себи поставио, не напуштајући је до
краја пријема.
Негде око поноћи на пријем је долепршала и једна прек-
расна дивља патка са А де Циганлије у костиму од сјајног
црног перја. Приметио сам да је Паја Патак пребледео од
страха. Ко је могао и да претпостави да је један тако пер-
спективан дипломата из Дизниленда за све време свог ман-
дата у београдској амбасади имао љубавницу Живку? Кроз
салоне се пронео шапат: ”Срам га било! Да на пријем поред
живе Пате доводи ону савску успаљеницу! То је нечувено!
Ко је само пустио у резиденцију? Плутоново обезбеђењ е је,
стварно, траљаво.” Пата се, наравно, као и све супруге пра-
вила да не примећује патку Живку. Чак су је и љубазно по-
нудили златним рибицама из акваријума, што је изазвало
различите коментаре.
'Пата је, стварно, мудра патка”, говорили су једни.
"Уосталом, Паја Патак је увек имао тајне везе. Сећате ли се
оне дебеле пловке с реке Неве или оне глупе гуске из Тел
Авива? ”

290
о
 иШта је све јадна Пата морала да претрпи за све ово
в р ем е\ жалили су је други. "А бринула се толике године за
његове сестриће Гају, Рају и Влају као да су њени рођени!”
"Оставите ви то!и, причали су неки. иПата је мудра пат-
ка! На крају, он јој се увек врати. Дочекаће она и да он оде у
пензију. Кад почну болести, сви се они враћају кући...н
Мислећи да као странац не знам пачији језик, Паја и
Живка су се повукли у мали салон и сели покрај мене, тако
да сам могао да прислушкујем тај разговор.
Живкине, иначе, благе, готово сентименталне очи, сада
су севале тако да сам на тај жар могао да запалим цигарету!
Укратко, она је захтевала да Паја Патак већ једном да ту
обећану оставку на дипломатску службу и да остане на Ади
Циганлији, па да живи као прави човек, то јест патка у води!
Он се, сиромах, бранио да не може да остави сестриће,
јер су баш сада у најосетљивијем добу, у пубертету, на шта је
Живка просиктала да ће увек бити у најосетљивијем пери-
оду, а да она нема намеру да чека да Гаја, Влаја и Раја прођу
и климактеријум! Она има само један живот и то пачији и
нема намеру да га проћерда, јер је већ с њим изгубила нај-
боље године! Колико су је само пута приводили на инфор-
мативне разговоре што се забавља с једним страним дипло-
матом!
Шта сада? Господин се враћа у Калифорнију да уместо
наших најбољих буба и глиста једе вештачке црвиће и кон-
зерве.
нНиси ни заслужио да имаш овакву патку", рекла је заба-
цивши црно сјајно перје. иПогледај ону твоју офуцану не-
срећницу Пату. Већ т^гећи пут је била код хирурга да затеже
перје, да не говорим о томе какву гушчју кожу има!”
ИЕ, мој Пајои, казала је бесно на крају. иНикада од тебе
човек, то јест, патак! Увек ћеш остати тужно паче."
Намазала је кљун и отишла сама с пријема, одлепршавши
ка Ади Циганлији.
Београдске мачке из високог друштва размењивале су те-
лефонске бројеве с три прасета, док је оркестар гудио Сили
симфонију.
Одлазећи прилично нацврцан од тога из резиденције,
пред јутро, видео сам како патуљасти маринци пале доку-
ментацију и стрипове од 1932. па до данас, док је летећи слон
Дамбо чекао да до Будимпеште, с посебном дозволом Ун-
профора, однесе Дизнијеву амбасаду.

292
 ТРИДЕСЕТ ПЕТА НЕДЕЉА

А када наступи тридесет пета недеља блокаде, Шехере-

зада започе нову причу:
иДопрло ми је до ушију, Светли царе, да је у Београду
живео пуних шеснаест година један човек из Багдада по
имену Рафи Хамадани...”
Заиста, да сиромаха човека задеси једна блокада за време
живота и то је много! Али, Рафија Хамаданија, угледног
ирачког дипломату, задесиле су две блокаде - ова овде и она
у његовој земљи, Ираку! Тридесет пете недеље блокаде, по-
што му је истекао мандат, мог пријатеља Ирачанина позвали
су натраг, у Багдад. Питао сам га да ли има право на одмор.
Рекао ми је да има месец дана. Тада му саветовах да у некој
агенцији уплати зимовање у Сомалији да комплетира читаву
ствар.
' Ми бирамо увек тамо где је горе", каже ми поносно
Рафијева жена Јелица, рођена Београђанка. Најстарији син
Лав, ожењен је, такође, лепом Милицом с којом чека бео-
градско-багдадску бебу. Нека да Бог да дете буде здраво и
лепо!
Испраћали смо Рафија у гостољубивом дому мудрог Си-
ријца Зухера, једући прстима арапску храну. У Багдаду Рафи
више неће моћи да чита ове моје редове јер ће ме знатно
претећи у догађајима - у Ираку, наиме, управо тече 133. не-
деља блокаде.
Седели смо тако и сећали се Багдада у којем сам боравио
за време рата. Све у свему, за мене је то био веома удобан
рат који сам пратио из модрог базена хотела Ел Мелија
Менсур , гледајући како с хотелског крова Ирачани гађају
невидљиве авионе противавионским топовима од двадесет

293
милиметара. Лепе Филипинке су служиле хладна пића, а
доручковало се овнујско месо испуњено пиринчем и &увим
грожђем. Луњао сам кроз Вавилон који су срушили у неком
давном рату, док још није постојао Савет безбедности, који
је недавно ракетом порушио најлепши багдадски хотел Ал
Рашид, чији су црни мермерни холови са златом подсећали
на Али-Бабину пећину. Лежао сам у топлим ноћима на три-
бини изнад тениског терена и гледао звезде које су биле исте
као и оне које су светлеле хиљаду и једну ноћ. Пијуцкао сам
чајеве са старцима који су продавали сребро и тепихе у суку,
слушао шаргије, зурле и таламбасе у Хан Мерџану и на
крају заволео ирачки народ и њихов спокојни начин живота.
Сада поново падају бомбе на Багдад, у којем је пре седам
хиљада година измишљена поезија. Питам свог пријатеља
Рафија да ли се плаши.
нКо је једанпут покисао, не боји се к и ш е \ каже смешећи
се.
Рафи Хамадани је био познат на Каленића пијаци у чијој
је близини становао. Највише су га волеле сељанке које
продају зелен, јер је увек куповао више першуна од свих
Београђана. У његовој земљи, наиме, ни једна пристојнија
вечера не може се замислити без тридесет три салате, а
међу њима је најпознатија салата табули од першуна, жита,
парадајза, лука и многих зачина. Био је госгољубив и
обожавао Београд. Мада му то религија забрањује, пио је
само виски. И сада, ето, оде у Хиљаду и једну ноћ!
Молићу се Богу да шапне његовом Алаху да га чува.

Понедељак

Пише ми стара пријатељица Никол, која је давно превела

неке моје приче на француски, да од штампања нема ништа -
издавачка предузећа су поништила све уговоре јер у Паризу
више не воле Србе. Узгред, она ме пита да ли је стварно ис-
тина да Срби у овом рату толико силују као што се пише и
говори по Француској.
Е, моја Никол, ти нас прецењујеш! Питај само српске
жене колико им треба напора да наведу своје мужеве да са
њима воде љубав! Један мој пријатељ обара те оптужбе јед-
ноставном чињеницом да су Срби толико лепи мушкарци и
да их жене толико воле да им не треба никакав нарочити
труд да их добију без насиља. Тачније, много је већи проб-

294
лем како побећи од њих! Сети се само наше давне авантуре;
колико острига у Куполи , колико "дом перињона”, колико
плоча Жоржа Брасанса, па да то после свега некако оба-
вимо!
Силовање није иманентно српском бићу, драга моја Ни-
кол, али када су пропале оптужбе да имамо концентрационе
логоре, Запад је морао да измисли нову причу, и ево је! Ако
гласине о силовању постану досадне или их демантује живот,
измислиће већ нешто ново; прогласиће нас, на пример, не-
крофилима или генетским пироманима, свеједно... Неко ће
нечим нахранити поново ту машину.
Н е кажем да мој народ нема мана - поседује их и сувише
да би му Французи натоварили још једну нову, измишљену.
Немачка команда за југоисточни Балкан пише 1943. у свом
извештају команди да су Срби народ мкоји се лако опрашта
од живота, али да још лакше убија”! Нарочито када је наш
човек пијан, додао бих. Али, у историји не постоји ни један
једини податак о силовању. Једноставно, томе нисмо склони
као ни филозофији, уосталом.
Узмите само највеће мушкарчине, Србенде! Шта је све
њима потребно па да се то догоди, колико су само раз-
мажени! С њима мора и те како да се ради, драга Никол. Да
би водили љубав, потребно им је дискретно пригушено
светло, одређена температура просторије, композиција Оча -
равање , довољно велика постеља да после побегну на најуда-
љенији крај, туширање, порнографски часописи и еротски
филмови као стимуланс, да не говорим о алкохолу, после
којег у највећем броју случајева заспе, довољни сами себи...
Па Срби су и измислили чувену реченицу за вађење: "То је
зато што те и сувише желим.м И ви сад причате о некаквом
силовању и то у шуми и по планинама или у провинцијским
страћарама! Којешта!
Некада давно Францускиње су обожавале Србе. Звале су
их мшоп реП1 сћоим... Како да силују ваши Ммали купушчићи”,
Никол?
А можда је читава ова срамна кампања у Француској
само једна тамна перверзна чежња осамљених жена за пра-
вим дивљим балканским мушкарцима, јер им је већ доста
блазираног и фрустрираног западног мушког света који све
мање интересују жене?
Дођи слободно, Никол, у Београд, гарантујем ти да не-
ћеш бити силована! Само ће ти се мало удварати - Срби то
на срећу још нису заборавили.

295
4- Чешвршак

Хвала богу, господине Капор, преживесмо и ове праз-

нике; колико крканлука и цевчења - амбуланте су нам биле
препуне. Пазите само, да не набрајам наше познате славе,
али све је почело некако око Аранђеловдана, па онда Свети
Никола (најчешћа београдска крсна слава), две нове године,
она њихова и ова наша, Божић, па Свети Јован... Краја нема!
И усред блокаде, разумете, славило се више него икад!
Народ је наш такав: и кад нема ничега, за славу се некако
стисне и нешто се испече, а сутра шта нам бог да!
Одем ја тако на славу код једног домаћина у Малом Мок-
ром Ј1угу, а покрај мене седне његов осмогодишњи син,
залепило се дете уз мене, не миче се. Ручак, разумете, као
што је ред, почне гибаницом, ја таман да узмем, кад онај
мали вели: "Чико, да видите шта има у рерни!” Тако стоји
ствар, мислим се у себи, боље да се не преједем на почетку,
него после, те прескочим и пилећу чорбу, хладне батачиће и
бело месо, а кад дође сарма на ред, таман пружих руку, а
мали ме повуче за рукав и шапуће: "Чико, да само видите
шта има у рерни!" Одустанем опет. Сачекаћу то из рерне.
Захвалим се и на прасетини, а сви ме питају што не једем
ништа. Ни печене кромпире нисам такао, ни туршију, ни
проју, ни кајмак, ништа. Видим изнесоше се и колачи, а ту
нам је и опроштајна кафа.
"Чико", вуче ме онај мали за рукав, "да видите шта има у
рерни!"
"Шта има у тој рерни?", питам бесно, а мали каже:
"Омацила се наша маца."

296
 ТРИДЕСЕТ ШЕСТА НЕДЕЉА

Нека буде забележено да је тридесет шесте недеље бло-

каде, после поновног избијања рата у Крајини, Београд пре-
плавио нови талас избеглица.
Овај град ми је одувек личио на брод који својим каменим
калемегданским прамцем сече маглу над Панонским морем.
Овај пут ме подсећа на Нојеву барку, која само што не по-
тоне насред Ушћа под теретом стотине хиљада избеглица...
Наравно, најотменији Београђани згрожени су овом наје-
здом нових лица, па на све стране дају изјаве како им се град
"посељачио и више не личи на дојучерашњу метрополу”.
О, кратког ли памћења! Пре тачно седамдесет и седам го-
дина, 1915. године, некако баш у ово зимско време, Београд
и Србија нашли су се у избеглиштву. Дедови и баке данаш-
њих најотменијих Београђана, сва министарства, Универзи-
тет, школе, банке, надлештва, војска и парламент, обрели су
се после преласка Албаније "у земљи где цвета лимун ж ут”.
Срби су тада привремено изгубили домовину, али не и држа-
ву.
Сви до једнога били су избеглице, баш као и ови Срби да-
нас.
У једној сјајној крчми у граду Инђији, где сам пио најбо-
љи "мушкат отонел”, зауставио сам примаша који је почео
да пева "Креће се лађа француска са пристаништа солун-
ска".
Тридесет шесте недеље блокаде, наиме, једна лађа фран-
цуска допловила је до наших обала, овог пута у супротном
смеру и са, очигледно, непријатељским намерама. То је зло-
кобни носач авиона, који, можда, треба да нас бомбардују,
по имену "Клемансо”. Да ми је деда жив, не би веровао сво-

297
јим очима! Клео се све до смрти у Французе. Сада су њихове
убојите ракете с мКлемансоа” уперене према Србима.
мАли, господине Капор, па Србија није у ратум, каже ми
цинично једна госпођа на Кнез-Михаиловој.
мДрага госпођо, Србија није, али Срби јесу!”
Једна новинарка пита у Билећи борца, готово још дечака
с тек нагарављеним наусницама:
мКажу да ви, уопште, не знате зашто се борите?”
мМожда не знамо заш то”, одговара овај, мали сигурно
знамо против кога!м

4* Ушорак

Као скромни хроничар овога града, ја се не бавим поли-

тиком и великим темама. Неодољиво ме привлаче ситнице,
звукови, мириси, неки давни призори што поново искрсавају
из магле и дима.
И гле, на Булевару после ко зна колико година сусрећем
свој стари картонски кофер из младости. Нисам веровао да
се још један задржао на свету.
То је онај исти кофер, повезан канапом да се не распадне,
с којим смо освајали градове и свет. Има металне бравице
(оне, наравно, не раде) и лимена ојачања на угловима. Ими-
тација коже већ одавно је изгубила веродостојност. Искрзан,
излизан, похабан, местимично улубљен, натопљен многим
кишама, са огреботинама од станичног шодера међу колосе-
цима, овај кофер је изнутра постављен карираном хартијом,
умашћеном од сланине, кобасица, чварака и скамењених ко-
лача од јабука, што најдуже трају. Знам, у том коферу, који
пратим уз Булевар, налазе се две уредно сложене кошуље,
чарапе, резервне ципеле за свечане прилике, џемпер, све-
жањ љубавних писама повезаних црвеном гумицом, нечија
фотографија, прибор за бријање, игла и конац (за сваки
случај) и још нешто - необјашњиви мирис дома који се за-
увек напушта.
Тај кофер, који смо вукли уз Балканску не знајући где
ћемо да преноћимо у овом великом граду с безброј осве-
тљених прозора од којих ни један једини није наш, пред-
ставља покретну кућу - последњу везу с родним гнездом у
којем нам држе стиснуте палчеве да успемо и освојимо свет,
презиме и каријеру.

298
 Све се то рађа из тог првог сиротињског кофера, као
Венера из шкољке и морске пене, а тај исти јадни пртљаг
напуштамо и заборављамо већ с првим кофером од свињске
коже, а стидимо га се када купимо први "самсонит” или (ако
нас послужи срећа) ”луј вуитон” ковчег који нам прибавља
поштовање стјуардеса на међународним линијама.
Седећи на том картонском коферу у задимљеним чека-
оницама треће класе, док смо чекали провинцијске ”убрза-
н е” возове, ковали смо заверу против равнодушног света ко-
ји нас није примао.
Стављали смо га на колена у купеима с дрвеним клупама,
претварајући га тако у непостојећи вагон-ресторан. Још ви-
дим ту такозвану мртву природу: хладне фаширане шницле
међу два комада хлеба, кувано јаје и млади лук - оброк који
се дели с непознатим сапутницима чим воз крене.
После ручка, остаци се бацају кроз прозор, кофер се
брише џепном марамицом и претвара у коцкарски сто по
којем пљушти табланет или рауб. Када су купеи препуни, на
том коферу се седи у претрпаном ходнику. У самачким со-
бицама он се претвара у ормар или будући плакар. Када, нај-
зад, стекнемо свој кров над главом и породицу, сви укућани
се чуде што га не бацимо на ђубриште, али ми га пунимо
старим ципелама и непотребним дрангулијама и спуштамо у
подрум или пењемо на таван са осећањем кривице да смо
издали највернијег ратног друга.
И, ево, тај стари кофер у време рата поново се појављује
у нечијим младим рукама и ја га пратим као неку ишчезлу
љубав којој бројим боре око очију и количину свеопште про-
пасги.
Питам се где ли ће ноћас преспавати и шта ће из њега све
изаћи у овом ветровитом граду, када се отвори на нечијем
туђем патосу.
Успут се тешим да је картонски кофер у односу на нај-
лон-кесе, које промичу свуда унаоколо, ипак нешто! Све
чешће чујем тужну реченицу на коју више нико не обраћа
пажњу: "Избегао је само са најлон-кесом. То му је сада све!"

^ Среда

Тридесет шесте недеље блокаде, Београд је пун очајника

који улицама носе сав свој иметак у уклетој, сада већ мит-
ској најлон-кеси. Тамо у далеким градовима остале су њи-

299
хове куће (данас већ или порушене или опљачкане), дечије
собе с луткама, стриповима и постерима, књиге и слике. Пи-
там једног избеглицу чега му је жао, а он ми каже да најви-
ше жали за једном кутијом од ципела у којој су остале све
његове фотографије; слике родитеља и пријатеља.
"Знам добро, све ћу опет створити, и кућу и имање и
намештај, само више никада нећу бити млад да се поново
сликам.”
Ако су нас ичему научили ова блокада и овај рат, онда је
то да човек не може да буде сигуран да ишта трајно може
поседовати сем онога што има у глави и вештине својих ру-
ку.
Чувајући покућство, многи су изгубили и главу и руке.
Изненада пожелех да поново видим онај свој стари ко-
фер.
Сишао сам у подрум, где сам га пре много година оста-
вио, али подрум је био разваљен. Промених сијалицу прекри-
вену паучином и разгрнух старудију, али тамо га није било.
Молим онога ко га је однео да ми врати његов садржај:
младост, велика очекивања и наду.
К офер може да задржи.

300
 ТРИДЕСЕТ СЕДМА НЕДЕЉА

Тридесет седме недеље блокаде лица су нам помало

посивела, а смех на улицама постао је непристојан.
Почело је повремено да нестаје и струје.
Запалисмо свеће за вечером, као некада док смо водили
љубав.
Открисмо поново изгубљену блискост, огрнути забора-
вом и ћебадима у хладним собама. Телевизор је престао да
од нас прави ћутљиве усамљенике.
Сањали смо лето и море.
Нас писце обично оптужују да живимо под стакленим
звоном.
Признајем, и ја сам прошло лето провео под звоном. Али,
оно није било стаклено, већ изливено од неке посебне врсте
дебелог пласгичног материјала. Звоно се налазило у граду
Будви, одмах покрај спољних бедема старе тврђаве. Годи-
нама сам мислио да је некада припадало каквој порушеној
монументалној цркви док сам пролазио поред њега, толико
је то била верна копија правог звона.
У ствари, то звоно високо готово четири метра остало је
у Будви после снимања чувеног филма Дуги бродови , негде
почетком шездесетих година и нико није знао шта с њим да
ради. Догодило се случајно да сам прошлог лета становао
код дивне породице Палунко и тако упознао госпар-Ника,
Будванина родом са острва Шипан, чија фамилија води по-
рекло од племића са Сицилије. Госпар Нико Палунко, бивши
ностромо с партизанског брода ”Стон", који је одржавао ве-
зу између Виса и копна, изнајмио је звоно, отворио на њему
врата и унео два-три стола, шпорет и све што је потребно за

301
кување, а свој мали ресторан назвао (како би другачије)
Звоно.
Не излазећи испод звона, умало летос поново не написах
роман За ким звоно звони. Уосталом, како је могуће уоп-
ште писати под звоном кад су кулинарске приче које је
причао госпар Нико Палунко биле узбудљивије од било
какве литературе. Још нисам срео човека који је кувао с
толико страсти. Његове мушуле (дагње) у сосу од чешњака,
петрусина, папра и мора што се цедило из шкољки, поседо-
вале су најдрагоценији укус благословеног Медитерана, а
његове приче имале су дух Коле Брењона, Гаргантуе и Пан-
тагруела. Изашавши из рата у чину поручника, остао је до
дана данашњег - поручник. Његови другови и вршњаци већ
одавно постали су генерали и адмирали. Сви су грдили го-
спар-Ника што није био амбициознији и није напредовао у
служби, али испоставило се да је он био у праву. Знамо до-
бро како су бедно завршили сви ти генерали и како у нај-
већем броју случајева не смеју ни да изађу на улицу из својих
вила, док госпар Нико, најпопуларнији човек у Будви, увек
окружен друштвом, не хајући ни за какву зараду ни добитак,
ужива у животу који ври око њега, истражујући најређе већ
заборављене укусе и мирисе.
И сада, док седимо у хладноћи под треперавом светлошћу
свећа, мислим са чежњом о томе како је лепо живети под
звоном.
Молим госпар-Ника да ми резервише једну столицу за
идуће лето, ако га буде и ако га доживимо.
(Успут, које ми уво звони?)

Чешвршак

Седимо, у дугим зимским поподневима, у тамним квар-

товима у којима је једини звук пиштање аларма украдених
кола и кратимо време причајући приче.
Наравно, главна тема су мапе Босне и Херцеговине и
Америка која нас, изгледа, више не воли. Право је чудо како
се и поред мрака, неимаштине, беде и свакојаких несрећа у
сваком Србину крије по један Никола Пашић, звани Баја! И
последњи пензионер, који није примио пензију већ три ме-
сеца, заборавља своје муке и сиротињу и страсно прецртава
границе, помера територије, пресељава народег уписује об-

302
рисе неке нове, непостојеће државе у којој ће тећи мед и
млеко.
А кад је реч о Америци, ту, наравно, свако има своје
мишљење!
Нижу се приче, догоревају свеће...
Ево прве:
Мој деда Обрад, кршан двометраш, права делија, одлучи
двадесет и друге да се пријави за жандара у Билећи.
Ми Милићевићи смо сви из села Звјерине (каквог ли
питомог имена), где не успева ништа друго сем Херцеговаца.
У Билећи деда прође све испите. Био је здрав ко дрен,
паметан, поштен и храбар, погађао је у мету, трчао брже од
осталих, руковао сабљом и бајонетом, бацао најдаље камена
с рамена, није пушио ни пио, а био је, као што се зна, из до-
бре фамилије...
На крају, пошто га примише у жандаре, требало је да
потпише решење, али он одби да то учини.
”Заш то нећеш да потпишеш?”, упиташе га.
”Н е умијем”, одговори. ”Нијесам писмен.”
”Како, јадан, нијеси ... писмен? Па како ћеш писати при-
јаве и записнике кад се што деси?”
И тако га и поред свега не примише у жандаре, те се он
исели у Америку, куда отпутова италијанским шипом "Сан
Ђовани ди Месина” из луке Котор, где је неки Дубровчанин,
по имену Балтазар Гради, сакупљао Херцеговце за рад у
рудницима Бјут Монтане.
Као што каже стара пословица, "Херцеговина сав свијет
насели, а себе опет не расели.”
После многих потуцања, деда Обрад, којем су у Невјорку
уписали ново име 0'Брајен, тражећи место слично родној
Звјерини, насели се на северозападу државе Аризона, према
граници Калифорније, испод планине Кросман. Живео је си-
ромашно бавећи се оним чим се бавио и на Звјерини - узга-
јао је овце чије је месо продавао у оближњем граду Хаваса
Ситију. Држава Аризона му је дала сто јутара потпуно не-
плодне земље за симболичну цену од пет долара.
Једнога дана док је копао велику рупу да направи чатрњу,
исту онакву као што је имао у Херцеговини (у том крају није
било друге воде сем кишнице), изненада потече нафта.
Постао је тако богат преко ноћи. Саградио је пространу
кућу у џорџијанском стилу, а за своју душу подигао једну
сасвим малу камену, као што је била она у којој се родио, са

303
о г њ и ш т е м , г р е д а м а и овнујским к о ж а м а н а к о Ј и м а Је с п а в а о

с а њ а ју ћ и З в је р и н у .

И тако, дође и дан да се његова компанија споји са Стан-

дард ојл компанијом, која је из Феникса послала чувеног ад-
воката да се потпишу уговори. Али, деда одбије да стави свој
потпис!
”Због чега нећете да потпишете уговор?”, упита га за-
пањени адвокат.
”Нијесам писмен”, одговори он.
”Господине СУБрајен”, рече адвокат,"ви сте један од нај-
богатијих људи у Аризони. Шта бисте тек постали да сте
знали да пишете!"
"Постао бих жандар у Билећи", одговори деда.

304
 ТРИДЕСЕТ ОСМА НЕДЕЉА

К ао да је пао с неба, тридесет осме недеље блокаде поја-

вио се у Београду амерички џезиста из Чикага Дејвид Мос.
Бубњар. Нисам га видео скоро петнаест година, последњи
пут када је бесомучно ударао своје бубњеве у поп-групи
"Смак”, као да га гоне сви ђаволи света. Његов ритам личио
је на експресни воз када пролази кроз кремпите. У међувре-
мену, брада и коса су му поседели а џинс прилично избледео.
Али, не и успомене на срећне дане музике и дружења.
"Човече”, рекох, сипајући му у тањир пасуљ који се баш
затекао на столу. "Откуд ти овде?”
"Дошао сам да пробијем блокаду!”, одговори Дејвид,
пијући пиво из флаше. "Хоћеш ли да ми помогнеш?"
Објаснио сам некако Дејвиду да ми не пада на памет да
молим свет да с нас скине блокаду. Ако те неко опањка код
пријатеља, па те више не позивају у госте, није твоје да их ти
молиш за помирење - једноставно чекаш да се они први из-
вине, зар не? У з то, већ сам се навикао на културну блокаду.
Н е морам да читам нове стране књиге и часописе јер не
стижу до нас; враћам се класицима - Толстоју и Стендалу; не
морам да облачим одело које ме стеже јер више нема вели-
ких страних гостовања по концертним дворанама, а пошто
су дипломате престале да приређују пријеме - могу мирне
душе увече да једем сланину и бели лук.
Али ако он, Дејвид, жели да пробија блокаду, нећу да му
кварим провод. Што се мене тиче, ствар је сасвим О.К. На-
равно, драго ми је што га видим код нас. У Београд стиже
тако мало добронамерних Амера. На прсте се могу избро-
јати. Изгледа да су нам односи у последње време мало захла-
днели. Није моје да се мешам у то ...

305
 Ипак, примећујем да су Американци председнику Репуб-
лике Српске дали неку чудну визу, која му забрањује да се
креће даље од десет блокова од зграде Уједињених нација
док је у Њујорку. Да сам на његовом месту, то ми у принципу
не би сметало, само да је тих десет блокова на неком другом
крају Менхетна. Десет блокова око Уједињених нација на
Источној реци, наиме, десет су најдосаднијих блокова у Њу-
јорку. Човек тамо може да види само дипломате, полицајце
и оне који демонстрирају против њих. Ако би ме већ неко
питао из којих десет блокова Њујорка не бих излазио нај-
мање годину дана, онда би то био онај крај између Педесете
и Ш ездесете улице, тачније најстарија крчма у Њујорку Р.Ј.
С1агк '$ на углу Треће авеније и Педесет пете улице, где се
пије ирско пиво "бадвајсер", краће ибад", и једу најбољи
чизбургери у том граду. У крчми Р.Ј. С1агк '$ посгоје дивна
стара фуруна, коцкасти црвено-бели столњаци и дугачки
шанк, а олајисани патос се пред зору мете заједно с пилоти-
ном којом се та пећ ложи. Ова незграпна сандучара на спрат
грађена од почађавеле црвене цигле почетком века, окруже-
на облакодерима високим и по четрдесетак спратова, поста-
ла је пре много година моја стална кафана јер ме је неодо-
љиво подсећала на Зору у Македонској и гос'н Тасу Панића,
уметника у справљању главе у шкембету и кавурме. Мада би
згрнуо право богатство, власник крчме Р.Ј. С1агк '$ читавог
живота тврдоглаво одбија да прода скупоцено њујоршко
земљиште на којем би никао неки нови глупи облакодер без
душе. По тврдоглавосги, Ирци и Срби као да су браћа рођена.
Прича се да су у Р.Ј. С1агк'$ једне ноћи ушли чувени бро-
довласник Оназис и његова супруга Џеки Кенеди и да су
чекали на слободан сто више од пола сата ( овде се не при-
мају резервације). Изнервиран, Оназис је на крају позвао
власника, који је управо брисао шанк и који се догегао на
својим равним табанима, не скидајући прљаву кецељу.
"Јесте ли ви власник овог места?"
"Јесам."
"Купујем га! Колико кошта?"
"Није на продају!"
Ето, због чега волим Њујорк! Ако нас и мрзи неки ми-
нистар из Стејт департмента, газда крчме Р.Ј. С1агк'$нас си-
гурно воли јер нисмо на продају!
Успут, у десет блокова око ове крчме живе неке веома
лепе усамљене девојке које би радо примиле на ноћење

306
несрећног путника намерника из Београда, поготово сад
када се прича да Срби силују шта стигну. Није, дакле, ствар
у ограничењу на десет блокова, него у томе у ком се крају
Њујорка налазе.
Што се тиче Дејвида Моса и његове похвалне намере да
пробије блокаду, објаснио сам му, такође, да је прилично
неучтиво да се ја буним против Америке и да је оптужујем
да спречава издавање мојих сабраних (не)дела код "БоиМе-
<1ау апс! Сотрапу", којем и не пада на памет да их штампа и да
није блокада. Ја сам, наиме, писац за читање око Каленића
пијаце. Када чујем да ме чита неко на Петловом брду, од
силне славе пређем сам са собом на Ви!
Дејвид Мос је, иначе, јеврејско дете из Чикага. Када је
студирао овде, толико се заљубио у групу "Смак" и њеног
вођу, гитаристу Точка, да се неколико пута враћао преко
Океана да свира с њима.
"Једне године", прича Дејвид, "Точак је дошао код брата
у Чикаго и хтео је да купи нову гитару."
Ево како је било:
Дејвид и Точак улазе у највећу продавницу музичких ин-
струмената на Мичиген авенији. Продавци не обраћају
пажњу на двојицу мало одрпаних музичара, који подсећају на
било кога из велике фамилије рокера. Дејвид тражи гитару
за свог френда. Дају му је. Точак је најпре опипава, проба
како му лежи у руци. То је предиван инструмент, онакав
каквог сањају дечаци у провинцији. Одсвира први акорд, пун,
богат звук попут звона. Напољу, на Мичиген авенији је ин-
дијанско лето. Ветар носи лишће према језеру. Точак најпре
пусти из гитаре Облаке Ђанга Рајнхарта, који заплове над
Чикагом, и људи у продавници се прену. Одакле стиже тај
звук? Из Чачка... Радомир Михајловић Точак, син Ристе
Точкоње, који је, по казивању, пре рата имао најлепши
мушки глас у Чачку, док је певао у хору "Абрашевић". Био
је колар и правио је точкове. По њима је Точак и добио на-
димак.
Намрштивши се, док му дуга коса попут Христове пада
преко лица, он хитро изводи један мали глисандо на начин
Стенлија Џордана, а затим пушта грмљавину Џимија Хен-
дрикса и сви затечени, привучени тим чудом; први пут виде
изблиза генијалног гитаристу, који све може и све сме. При-
лази и власник радње, купци остављају своју робу, улазе и
неки нови, са улице, ту су и два полицајца - продавница на
Мичиген авенији се пуни - то је право чудо у Чикагу! У

307
музици тог непознатог цезисте осећа се чулност Сантане,
виртуозност Леса Пола, а испод свега - ритам неког великог
откаченог точка који меље све пред собом, упада у рупе,
гњечи младу траву, прелази мутну Мораву, усеца трагове у
оранице...
Сада се појављује и писак трубе Мајлса Дејвиса - то су
сирене ватрогасних кола! Прате их крикови слични тенор-
-саксофону; пиштање полицијских сирена и завијање амбу-
лантних кола... Ритам секција - грмљавина подземне желез-
нице од које подрхтава музичка продавница.
Одједанпут, као пресечена, та музика ишчезава и готово
нечујно појављује се џезирана носталгична тема коју нико не
познаје и никада је није чуо:
"Поранио Милорад да обиђе виноград ".
А онда, пљесак слушалаца непознатом Орфеју! Дејвид
Мос је омамљен и поносан на Точка.
"Генијално!", узвикује узбуђени власник. "Онда, купујете
је? Као створена је за вас!"
"Колико кошта?", пита Точак, који се чуди толиком оду-
шевљењу. Па само је пробао инструмент. Шта би било да је
заиста свирао!?
Власник му каже цену.
"Није за мене", каже Точак и излази на Мичиген авенију,
по којој још плове Облаци старог Ђанга.

308
 ТРИДЕСЕТ ДЕВЕТА НЕДЕЉА

Тридесет девете недеље блокаде на Ади Циганлији поја-

вио се чопор полудивљих паса. Предводи их Степски Вук
Хермана Хесеа. У том чопору су пси луталице, најразличи-
тије џукеле и периферијски рундови, мешанци свих врсга,
али међу њима има и племенитих паса које су због беде на-
пустили њихови београдски власници. Примећени су црно-
бели далматинци, неколико професионалних убица ротвајле-
ра, а придружио им се и руски хрт, побегао из амбасаде Ру-
сије. Но, најчешћи су такозвани летњи пси, они које су још
као штенад хранили Београђани преко лета на својим спла-
вовима, а када су пале прве кише, оставили их на цедилу на
опустелој Сави.
Градска ветеринарска власт упозорава да су пси из
чопора Степског Вука опасни и да је примећено да неки од
њих улећу у ледену Саву и купају се у фебруару. Већ су пота-
манили заостале срне и срндаће по Ади, лове фазане и хране
се пољским мишевима. Спавају у утробама напуштених шле-
пова извучених на обалу код Макиша.
Претпоставља се да су неки од њих бесни (а ко није?) и да
представљају озбиљну опасност за недељне шетаче. У
случају да ме неки од њих уједе, већ сам припремио подужи
списак Београђана које ћу ујести пре но што сасвим по-
бесним.
За разлику од приглупих паса који не могу без живота у
чопору и вође, београдске мачке су чисти индивидуалци -
сем кад се паре. Још нисам видео две мачке заједно. Оне не
напуштају Београд ни по коју цену, ма шта се дешавало и
воде неку врсту градске гериле - то је подрумски покрет от-
пора. Витке, неухватљиве и неприпитомљиве, хитре као

309
сенке. Познајем многе Београђане који се и данас у време
рата и кризе тајно састају с мачкама - илегалкама у по-
зајмљеним становима ... Невероватно, уместо хране, они ис-
под капута мачкама носе кријући боце вина!

^ Четвртак

Тридесет девете недеље блокаде у Београду је нестало

хлеба, јер се пекарима више не исплати да га пеку. И када га
има на претек, никада кући из пекаре нисам успео да доне-
сем врућ лебац, а да пола векне не поједем успут. Пошто,
дакле, више немамо хлеба, прелазимо на колаче!
Тридесет девете недеље блокаде Американци су се нај-
пре одлучили да нашим непријатељима бацају помоћ из
транспортних авиона типа "херкулес", а онда су променили
одлуку и обећали да ће пакете бацати свима ко их ухвати.
Наравно, ако пакети падну на нашу територију, ми ћемо их
уредно предати душманима, али ћемо падобране задржати да
од њих сашијемо свилене кошуље. Међутим, шта ако падну
авиони?
Читава та ствар подсети ме на детињство када смо, гле-
дајући америчке летеће тврђаве како прелећу наш мали
пакао, скакали по рушевинама попут убогих ђавола и урлали
у небо: "Баци ми папира, даћу ти кромпира!”
Шта све није падало на нас с неба! Најчешће су то били
теписи бомби, а с времена на време и леци. Једанпут сам
видео како с неба падају траке сребрног станиола против ра-
дара, а неки су видели и живе падобранце. Међутим, нај-
чудније ствари које су икада пале на наш град била су еле-
гантна наливпера. Када их неко отвори, та пенкала експло-
дирају у руци као мала бомба. Сјајан штос! Навукао сам
такав страх од тих летећих америчких пера да још и дан-
-данас пишем искључиво машином. Што је сигурно, сигурно
је.
Питам се шта ће се догодити ако ови хуманитарни пакети
експлодирају и разнесу Балкан у Трећи светски рат.

•Ф' Пеишк

Кад смо били мали, играли смо се лопова и жандара.

310
 Занимљиво, сви су хтели да буду лопови, као да су пре-
досећали да ће се само они обогатити! Уз то, било је много
забавније бежати, него гонити. Било је због тога веома те-
шко наговорити другаре да буду жандари. Али, ко је један-
пут пристао, остао је то до краја живота. Жандари, наиме, не
иду никада у пензију.
Бивши мали лопови отишли су, дакле, када су порасли,
или у уметнике или у новинарство, а жандари или у полицију
или у политику.
Један део некадашњих малих лопова веома се обогатио.
Најпознатији жандари отерани су пре времена у пензију и
убијају се од досаде. Кажу да једва састављају крај с крајем.
Бивши лопови их ангажују као телохранитеље.
И више нико никог не јури као некад. Време нас је све
измирило. Седимо за истим столом - и лопови, и жандари - и
сећамо се дивних дечијих игара... Бивши мали лопови, сада
угледни и богати људи, плаћају нам кувано вино и пихтије.
Ипак, одрасли смо заједно. Седимо и причамо како смо се
јурили и ко је кога некада стигао и ухватио.
Када смо били мали, играли смо се још и каубоја и Инди-
јанаца.
Нико није хтео да буде каубој!
Било је много забавније бежати, него терати!
Да би неко био каубој, требало је имати очев опасач, др-
вени пиштољ и теткин шешир широког обода, па опет, све
то није деловало нарочито убедљиво.
Да постанеш Индијанац, у тој старој игри, није ти било
потребно ништа друго сем сопственог тела, хитрине и лука-
вости прогоњене лисице. Ретке кокошке су нам поклањале
перје поглавица. Најпознатији је био Винету из романа Ка-
рла Маја. Каубоји су и тада, као и данас, били Немци са
америчким именима Олд Шетерхенд и Олд Фајерхенд! Како
је то било тешко изговорити.
Као да смо већ тада некако предосећали да ће нам кау-
боји једнога дана када одрастемо покушати да отму земљу,
радије смо бирали да будемо Индијанци, мажући се ратним
бојама - кречом, ћумуром и алевом паприком.
За разлику од друге, срећније европске деце која су се
играла електричним возовима, малим аутомобилима, лут-
кама и оловним војницима, за време прошлог рата моји
вршњаци су се играли чахурама и реденицима правих живих
војника. Последица је да имамо развијенију имагинацију од
осталих Европљана. Гужва старих новина, вуне и крпа, за-

312
шивена у поцепану чарапу, за нас је била права скупоцена
фудбалска лопта - крпењача! Када смо се дочепали праве
фудбалске лопте - постали смо прваци Европе у том спорту.
Како победити на травнатом терену некога ко је научио да
игра бос на игралишту посутом сивом шљаком, ако уз то
још навуче и копачке?
Када нису могли да нас победе легално, на стадионима,
западњаци су, да би некако спасли сопствени понос, морали
да уведу блокаду и забране нам да се такмичимо. Ипак,
осећам да им недостајемо. И они сами никада до краја нису
поверовали у ту победу. Они добро знају да наши клинци, по
двориштима, боље убацују лопту у кош од њихових шампи-
она.
Не прави се слављенички банкет после парфорфе - доби-
јене утакмице.
И тако, још као дечаци знали смо да су Индијанци у пра-
ву, али да су каубоји јачи и да на крају филма увек ураде оно
што су наумили. Ипак, наша улога нам је била дража, чак и
по цену да нас потамане.
Када би нас на крају дворишта неки каубој притерао уза
зид, а ми испуцали и последњу стрелу из врбовог лука, поте-
гао би дрвени пиштољ и почео да виче: ”Бум! Бум! Погођен
си! Мртав си! Падни!" Ако не бисмо истог часа пали, кау-
боји су нас тужили другима: "Погледајте! Он неће да умре, а
погодио сам га, мајке ми, погодио сам га!"
Обишао сам читав свет, али још нисам видео да се у некој
земљи дечаци играју на овај начин. То много казује о
Србији, у којој се још у најранијем детињству деца вежбају
да падну и што уверљивије умру.
"Погођен си! Падни! Мртав си!” И ти падаш са самрт-
ничком гримасом на лицу. Да би изгледало што убедљивије,
мало се ритнеш ногом по прашини.
Гле, после скоро пола века прави каубоји нам вичу да смо
погођени и мртви, а када ипак не паднемо, они се жале ос-
талим народима да кваримо међународну игру и да нас
заиста треба казнити.
Они не знају да смо се од најмањих ногу вежбали да уми-
ремо. Када нас најзад стигне метак луталица и када заиста
будемо падали погођени, то нам неће бити ништа ново.
К о зна, можда ће се нека будућа деца, уместо каубоја и
Индијанаца, играти Амера и Срба и можда ће у тој игри сви
желети да буду Срби?

313
 Американцима је потребно много тога да би се понашали
као што се понашају; потребни су им носачи авиона, ракете
и авиони, потребан им је нови светски поредак, жваке, кока-
-кола и Уједињене нације...
Срби у тој игри немају ништа, сем сопствене коже.
Због тога ће се сва деца отимати да буду мало Срби.
Деца најбоље осећају ко је у праву. Она се не могу пре-
варити.
Хауг.

314
 ЧЕТРДЕСЕТА НЕДЕЉА

Попут библијске поворке Четрдесет мученика, прохуја

кроз наш град четрдесет недеља блокаде.
Један стари глумац објавио је пред смрт мемоаре с див-
ним насловом Мојих првих сто Година.
Кажу да је првих четрдесет недеља најтеже - после се
човек некако навикне.
Ове недеље родили су се први мали Београђани и Београ-
ђанке чији су лакомислени родитељи водили љубав прве но-
ћи блокаде, верујући да велика опсада неће потрајати дуже
од месец дана.
Чим су виделе где су се нашле, бебе су почеле да плачу из
све снаге.
Заш то плачу бебе?
Кажу због тога што им је било много лепше тамо одакле
долазе на свет, него овде, код нас.
А одакле долазе бебе?
Б ебе долазе из љубави.
А где је љубав?
Љубав је између оних који се воле.
Да су имале више среће, бебе су могле да се роде и у
неким пријатнијим и мирнијим градовима, али љубав не бира
место и време када ће се догодити.
Ипак, многе бебе су касниле и по неколико дана да
стигну у Београд.
Комитет за санкције Уједињених нација у Њујорку морао
је пре њиховог рођења да закаже седницу на којој ће се раз-
матрати питање имају ли, уопште, права земље у блокади на
бебе.

315
 Генерални секретар УН Бутрос Бутрос Бутрос поставио
је и питање да ли ће се санкције односити и на нерођену де-
цу, с обзиром на њихову будућу припадност територији под
ембаргом.
Немачки представник је у доласку београдских беба ви-
део јачање српског потенцијала у живој сили и у том смислу
се заложио за оштро спречавање и сузбијање наталитета.
Кинези су били уздржани, а Руси још уздржанији, мада им
се смејуцкао брк.
Високо са неба, бебе су се попишкиле на завршни доку-
мент којим се дозвољава полетање рода, али у пратњи аме-
ричких борбених авиона.
Роде су полетеле и без дозволе.
Летеле су на веома великој висини да избегну противави-
онску ватру и ракете земља - ваздух.
Херојска Чешка није им дала дозволу за прелет, а ни не-
победиви Лихтенштајн. Бугари су тражили лову за дозволу а
Македонци тајни проценат у млеку. Румуни нису правили
питање. Унпрофор је зажмурио на једно око. Грци су се
обрадовали новим летећим Србима.
И тако, док су Американци бацали из транспортера
"херкулес” пакете с војничким оброцима на Босну (а они
прецизно падали у море и по Мађарској), роде су нечујно
слетеле на београдске димњаке и пажљиво спустиле свој
драгоцени терет.
Какав долазак на свет!
У породилишту је било хладно. Бабице су најавиле гене-
рални штрајк. Напољу је беснела мартовска мећава. Нигде
"памперс" пелена, ни цуцли за флашице с млеком, које је,
уосталом, баш те недеље поскупело за педесет посто. Годи-
шња инфлација - осамдесет четири милиона одсто! Млади
очеви очајни - само су им још фалиле бебе! Свакоме би дош-
ло да се врати тамо одакле је стигао у један овакав град, у
једну овакву земљу. Али како, када су роде одлетеле по неке
нове бебе?
Свако ко је могао већ је побегао одавде, а шашаве бебе
баш Београд одабрале за свој родни град!
За разлику од беба у сељачким колевкама, београдска де-
ца своју прву ноћ у родитељској кући проводе у кревецу са
оградом од дрвених решетака, као да су већ у затвору!
Ипак, оне леже природно, како им је најпријатније. Ко
зна због чега, у време када смо били бебе, уфачловали би
нас као мале мумије (наводно да не добијемо криве ноге), а

316
спавали смо искључиво на леђима, тако да су нам потиљци
непоправљиво спљоштени. Једва сам чекао да ме одвежу, па
да се размахнем по свету! У то доба, родитељи нису разгова-
рали с децом и нису их подизали на научној бази. Ољуштио
сам и појео креч с пола зида око кревеца, а да нису ни приме-
тили да ми недосгаје калцијум. Кажу да су јединци размаже-
ни - не, они су само веома усамљени и од малих ногу непре-
стано мољакају за љубав. Због тога јединци често постају
писци и отимају се за мало више наклоности.
Четрдесете недеље блокаде Баба Марта је добила хис-
теричан напад и пустила на Београд вејавице. Прва три дана
марта, услед невремена, роде нису успеле да поново слете на
наш град, па су изабрале алтернативне градове Рим, Атину,
Париз и Лондон. Бебе, тако, никада неће дознати које су све
невоље у животу избегле захваљујући лошем времену.
Летећи заједно с вејавицом, најљупкија српска вештица
Миља чита београдским бебама, рођеним четрдесете недеље
блокаде, судбину. Бебе које су дошле у Београд ове недеље
рођене су у знаку Риба. Оне су, тумачи Миља, рођене на
крају ере Риба, а на почетку ере Водолије. Владајућа плане-
та им је Нептун - звезда магије, снова и илузија... Биће, дак-
ле, нежне душе и сањари у наилазећој епохи компјутера и
робота. У Осмој кући Одласка и Повратка чуваће их од свих
несрећа Велики добротвор међу планетама - Јупитер.
Саслушавши ово пророчанство, једна беба је са разуме-
вањем рекла:
"АгљР
И, тако, окружене мржњом света, бебе пију млеко и
спавају, пију млеко и спавају и лепо им је...
Оне миришу на млеко и пеницу за купање.
Зли старци који им раде о главама базде на иловачу.
Једнога дана бебе ће одрасти и отпутовати далеко, дале-
ко, да изблиза виде свет који их је мрзео без разлога, још
док су биле у пеленама. Водичи ће им показати гробове с
бистама или без њих; видеће где леже римске папе које су
благосиљале оне што су хтели да им мале лобање смрскају о
зидове, видеће канцеларе који су их оставили без лекова и
првих играчака, председнике држава криве због тога што су
се смрзавале када су дошле на свет, генерале који су прави-
ли планове како да их бомбардују и та давна имена једва да
ће им нешто значити...
Нови светски поредак изгледаће исто тако наиван као и
УтоГшја Томаса Мора.

317
 Падаће снег по именима оних који су хтели да им униште
детињство. На крају, бебе увек побеђују злочесте старце.
Затим добијају неке нове бебе и оне им смешећи се говоре:
"Агљ!"

318
 ЧЕТРДЕСЕТ ПРВА НЕДЕЉА

Последњих четрдесет недеља блокаде имао сам прилику

да вечеравам с неколико страних дописника и дипломата на
кратком пропутовању кроз нашу несрећу. Морао сам тада да
облачим своје једино тамно одело којег се ужасавам (звано
"црно стоно") и да се давим у општим местима обавезне
конверзације.
То су, иначе, веома лепо васпитани људи средњих година,
уздржани, љубазни и фини у опхођењу; обично не пуше, па
се читаво вече гуше у нашем пословичном балканском диму,
не пију и не наручују нове боце белог, а од хране троше, уг-
лавном, два-три листа зелене салате (као да су, не дај боже,
зечеви).
Када би неко са стране упоређивао нашу необуздану бу-
чност, неуротичну насртљивост, гостољубиво насиље, тако
типичне за Београђане, наш смех и млатарање рукама, с њи-
ховом утученошћу и забринутошћу, свакако би закључио да
су они, а не ми, у блокади и под санкцијама.
Право је чудо да ти у сиво одевени чиновници, који би на
Западу мирне душе могли да раде као јавни бележници или
службеници банке, одлучују уместо нас о нашим судбинама.
Тече предуго и предосадно обавезно вече с добро позна-
тим питањима и унапред припремљеним одговорима, а ја ми-
слим на једну кратку причу Франца Кафке о човеку којег је
данима, месецима и годинама на сваком кораку пратио један
злослутни гавран не остављајући га ни минута самог. Забо-
равио сам да ли је гавран био видљив за друге, али тај Каф-
кин јунак није могао ни да мрдне од његове смртоносне сен-
ке. Та црна птичурина га је пратила на посао, седела преко
пута њега за ручком, стајала на огради кревета док је водио

319
љубав, ишла за њим у позориште, чекајући стрпљиво да
умре... Али, човек није никако умирао. И тако, пролазило је
време, а Кафкин јунак је ипак помало губио живце.
”Опроститен, упита једног јутра гаврана који га је урок-
љиво гледао с креденца, ндокле мислите да ме пратите?”
нВерујтен, одговори гавран, ни мени већ постаје помало
непријатно!”

Понедељак

За разлику од гаврановог, перје мојих гостију је сиво, али

у крајичку њихових очију крије се онај исти кафкијански
урокљиви поглед - комбинација сажаљивости, радозналости
за необичне људске инсекте и мало среће што нису у нашој
ситуацији.
На високе положаје именују их Уједињене нације или
њихове владе и они се прихватају нашег случаја по дужно-
сти, са захвалношћу што су унапређени. Као искусним ди-
пломатама, за њих је српски случај нешто савршено једнос-
тавно - па већ су решили толико немогућих ситуација по
Африкама и Азијама. Српски случај донеће им, надају се,
унапређење и, што да не, можда и Нобелову награду за мир.
И тако, улазе у свој нови посао мирно, поуздани у своје
експертско искуство и методичност. Почињу да лете од јед-
ног до другог актера у тој историјској драми и не примећују-
ћи да се налазе у старој дечјој игри нГде су брусе макази-
це?н, а да њихови летови све више личе на лет муве без гла-
ве.
Пред њиховим очима (којима је до јуче све било јасно, а
свет крајње једноставан), отварају се неизмерне тамне ду-
бине прошлости, израњају прастаре мржње и савезништва,
распадају се под прстима у прах и пепео повеље и тапије
давних кнежева и патријарха, лете у небо закопане, а
неосвећене кости мученика, рогуше се до јуче питоми пре-
дели, навиру бујице и клетве и они, донедавно тако сигурни у
себе, своје компјутере, саветнике и ред летења, почињу да
губе тло под ногама, схвативши, најзад, да се налазе у срцу
прастаре виловњачке, митске Европе по којој још увек ду-
хови коло воде.
Пуцају и ломе се стакла великог европског супермаркета
који је Нови светски поредак покушавао да подигне на ту-
ђем гробљу у којем почивају свете мошти владика и витезо-

320
ва; гибају се и уз подземну грмљавину преврћу и кључају по-
седи које је неко неовлашћено уцртао у своје карте...
Суочени, тако, с нечим потпуно непознатим, неухватљи-
вим ни за главу ни за реп, страшним и древним, потпуно
нерешивим на онај начин на који су то до тада решавали у
зелено застртим конференцијским дворанама, они, као да је
на њих бачена нека прастара ритуална клетва, или дају ос-
тавке, или почињу да разумевају ко је у праву (па их одмах
смењују) или, напросто, не издрже - једноставно, умиру!
Ствар је крајње проста - када нас поближе упознају и
науче нешто о нама, ако су часни људи, светски полицајци
постају потпуно неупотребљиви за своје међународне газде.
Нови светски поредак, наиме, не подноси самилост, логику,
прошлост и осећање правде.

^ Пешак

У једном од својих последњих шпијунских романа (ТНе 8е-

сге( РИхпт), Џон Ле Каре кроз уста старог обавештајца
Смајлија размишља о стратегији Запада:
"Понекад мислим да је највулгарнија ствар у вези с хлад-
ним ратом начин на који смо научили да помпезно и ха-
лапљиво гутамо своју сопствену пропаганду. У својој прет-
постављеној идеолошкој чистоћи, жртвовали смо разуме-
вање и саосећање великом богу равнодушности. Штитили
смо јаке против слабих и усавршили уметност јавне лажи.
Од поштених реформатора смо стварали непријатеље, а
пријатеље од најодвратнијих узурпатора. И једва да смо
застали да се упитамо колико дуго можемо да бранимо наше
друштво на овај начин, а да останемо систем који вреди
бранити. Према томе, није нимало чудно да смо врата от-
ворили различитим варалицама и шарлатанима и антикому-
нистичком рекету. Добили смо ниткове које заслужујемо."
Историја је стари филм из Кинотеке који сам више пута
гледао!
Усред Другог светског рата, 1943. године, на Гламочко
поље пада падобраном с мрачног босанског неба Шкот-
ланђанин Фицрој Меклин. Тридесет две су му године. Посла-
ник је британске Конзервативне странке у Доњем дому
Парламента. Искусан обавештајац. Риђ. Фицрој Меклин
пада с неба у традиционалном килту - карираној шкотској
сукњи испод које његово мушко племе не носи доње рубље.

321
Може се замислити тај призор: босански сељаци виде, нај-
пре, како се спуштају војничке цокуле на снажним риђодла-
ким ногама, затим угледају лепршаву сукњу, опасач с пиш-
тољем и веселог Шкотланђанина с брковима, лулом и ка-
пом! Тако нешто никада није пало на ову грешну земљу која
памти многа чудеса.
Укратко, Фицрој Меклин се лично уверава да се парти-
зани боре заисга против Немаца, враћа се у Лондон и о томе
извештава Винстона Черчила. У својој књизи објављеној
после рата (Рат иа Балкану ), Меклин прича како га је
Черчил примио лежећи у кревету за време доручка, с
неизбежном дебелом хаваном у устима. Пошто је извештен
о свему, процедио је кроза зубе да партизанима, онда, треба
бацати падобранима војну помоћ.
" А л и , с е р " , п р о т е с т о в а о је М е к л и н , " а к о о н и п о б е д е , а

п о б е д и ћ е с и г у р н о , о н и ћ е н а Ј в е р о в а т н и је у с п о с т а в и т и к о м у -

н и с т и ч к у д р ж а в у !"

"Да ли ви, господине Меклин, имате намеру да после рата

живите тамо?", упита га Черчил.
"Шта вам пада на памет!", успротиви се овај. "Зашто бих
живео у Југославији?"
"Е па онда, шта вас брига какву ће државу да створе?"
Могао бих да се закунем да је Черчил при том угасио свој
томпус усред жуманца на хемендексу. Али, Фицрој Меклин
је, каквог ли апсурда, после рата дуго живео на Корчули, где
је подигао лепу кућу у којој сам давно био и рујно вино пио.

Субоша

Данас Американци бацају падобранима пакете нашим

непријатељима у Босни. За време оног рата бацали су их на-
ма да победимо ове којима их бацају данас. Британци више
не бацају из авиона Шкотланђане у сукњама да се не прехла-
де у зимским босанским ноћима.
Оставши без дувана, излазим на балкон и гледам у небо,
хоће ли можда неко бацити на Чубуру пакет "марлбороа"...
Чубурске мачке изводе хорски кантилену неизрециве
чежње у ноћи пуног месеца.
Осећам да се на Београд бешумно спушта огромни неви-
дљиви падобран с пролећем које само што није пало на наше
зимогрожљиве животе и обмотало нас нежно љубављу и
неразумљивим узбуђењем.
Пролеће пробија блокаду...

322
 ЧЕТРДЕСЕТ ДРУГА НЕДЕЉА

За разлику од осталог света, Београђани се брзо навикну

на добро, али још брже на зло.
То тешко могу да схвате они које су последње четрдесет
две недеље окружили овај народ најстрашнијом блокадом у
историји модерног света. При том, сами Срби се много мање
жале на санкције од њихових суседа ( Мађара, Румуна, Буга-
ра и Македонаца), који кукају да су кажњавањем свог ком-
шије потпуно упропашћени и да губе милијарде долара. Они,
наиме, тек сада виде шта смо им значили у животу, као што
крчмари који су се увек жалили на бучног госта трошаџију
зажале кад падне у банкрот па им кафане остану пусте.
Сатерани у свој град, највеће распикуће Београђани уп-
ропастили су, тако, најпре Трст који је живео од њихових па-
ра, а затим трговце у Темишвару, Сегедину, Араду, Будим-
пешти, Софији и Солуну, где су немилице куповали шта год
стигну!
Чини се да Београђанима није ништа лакше него навићи
се на сиромаштво!
У овом граду као да нема одраслог човека који један пе-
риод свог живота није провео у најцрњој беди. Ако је неким
чудом рођен у богатој фамилији, отац му сигурно није. Тако
је од малих ногу за време ручка морао да слуша приче о то-
ме како су му родитељи гладовали да би му омогућили
живот у благостању. Те приче почињу још од најранијег де-
тињства, када нас терају да поједемо све из тањира, наређују
да на силу гутамо шаргарепу (коју мрзимо из дубине душе)
или нас коре што бацамо хлеб, којег су они, наводно, били
некада жељни! Гашење светла да се не троши струја, ”пре-
вртање" капута, пенџетирање ципела, наслеђивање уџбе-

323
ника од старије браће - све је то некада било саставни део
нашег београдског живота.
Вратити се у сиромаштво, стога, не представља тако
страшан пад као што то доживљавају срећници у западним
земљама, рођени у благостању које је трајало неколико ге-
нерација. Перверзни типови налазе у читавој тој ствари чак
и извесно носталгично задовољство, слично Прустовом Тра-
гању за изГубљеним временом, где један сасвим обичан
колачић, звани ”мала мадлена”, умочен у чај, открива укус
давно ишчезлог детињства. У мом, не тако славном, случају
за тако нешто потребна је само ајнпрен чорба или попара.
Велике инације, као што их је бог дао, Београђани никада
не би признали да им, на пример, недостаје виски! Пијуц-
кајући ракију мученицу, коју им је донео кум из Мрчајеваца,
они ће се заклињати пред гостима да им ”чивас” стар два-
наест година никада и није стварно пријао (смрдео им на
стенице!) и да је ова ракија коју пију стотину пута боља од
најбољег шкотског вискија, о "бурбону” да и не говоримо!
Заборавили смо тако веома брзо, као да их никада нисмо
ни имали, кредитне картице "америкен експрес”, "виза",
"мастер кард” и "дајнерс клуб”, без којих би се многи
Американци и Европљани осећали потпуно изгубљено. Ис-
тина, никада им нисам веровао докраја - када бих купио
нешто помоћу картице, чинило ми се као да ми је то пок-
лоњено и да свирепи рачуни никада неће ни стићи до мог
града из Бангкока, Сингапура или Сан Франциска... Ипак,
стизали су! И могла су да касне чак и годишња доба, али
рачуни, нажалост, никада!
Ипак, веровао сам више у опипљиви кеш. Због тога сам у
животу увек морао да плаћам такси и пића много богатијима
од себе јер су они, наравно, поседовали само кредитне кар-
тице. Како да платинастом картицом "америкен експреса”
човек плати два пића за шанком кафеа Фанели на углу
Спринг и Принс стрита у њујоршком Сохоу, где не сме ни да
покаже да има такав статусни симбол? Ту је, наравно, и
наша урођена дрчност сиромаха који не дозвољава никоме
да се први маши за џеп, што најбогатији Англосаксонци
одобравају с благом наклоношћу, јер им се змије коте по
новчаницима, због чега и јесу богати!
Када нас у западним градовима угледају на каси с кредит-
ном картицом у рукама, на којој пишу две најстрашније речи
у данашњој Европи: Уи^об1ау1е и Ве1§гас1е, касирке истог ча-
са панично зову шефове својих радњи и, за сваки случај, ин-

324
терну полицију! Угледавши у њиховим очима чисти ужас,
страх и згражање, постајемо сигурни да нас у пет сати по
подне не би баш радо позвали на чај у своје куће и пред-
ставили госпођи мами. Због нас, Београђана, касирке су
наоружане великим кројачким маказама којима истог часа
режу наше, неким чудом заостале, картице - доказе нека-
дашњег живота на високој нози. Временом, и ми сами забо-
рављамо да смо их икада поседовали.

'Ф* Среда

Бог нас је обдарио ретком способношћу да се преко ноћи

можемо навићи на беду. А како бисмо, иначе, издржали све
ово што нас је снашло ни криве ни дужне?
Истини за вољу, та наша способност веома личи на
народну причу у којој је један сељак учио магарца да не једе
и таман кад га је научио - магарац му цркб! Не каже се
залуд: ”Не липши магарче до зелене траве!" Занимљиво,
када је реч о гладовању, наш народ као главног јунака увек
бира магарца. То је, вероватно, због тога што паметни ни-
када не остају гладни.
Због све чешћих преких и подозривих погледа света, који
трују лажима о нама, најосетљивији Београђани све мање
путују ван граница, повлачећи се све више у себе и свој ок-
леветани град. Један по један кваре нам се апарати, које до
пре годину-две нисмо ни примећивали. Цркавају машине
чијих резервних делова више нема, празне се батерије за са-
тове, ваде нам зубе без инјекција, стају возови без дизел-
-горива, последњи Вог који смо купили носи датум из 1989. У
бочицама парфема остале су још две-три капи мириса;
пресушиле су наше сребрне "крос" оловке, већ одавно нема
пуњења за њих, а и трака ове писаће машине на којој куцам
све више бледи, баш као и сећање на аеродромске дјути-фри
шопове... Ускоро ћу постати први писац у историји новинске
књижевности који је писао невидљиве приче.
Како се времена мењају!

Ф Чешвршак

Прве послератне деценије комунистички Београд није

пуштао своју децу у свет.
 Данас их пушта, али нас свет не прима. Никада саставити
два добра.
После оног рата пасоше су добијали само дипломате,
полицајци и дворски забављачи - нарочита фамилија умет-
ника која је седела за столовима тадашњих политичких
велможа - господара живота и смрти. Виђао сам их још као
дечак како седе у челу дугих састављених столова, тамних,
подбулих лица и како их забављачи вређају (наравно, до из-
весне мере), а они се церекају и искашљавају. Било је то
типично комунистичко бекство у алкохол због нечисте са-
вести.
Плашили су се да остану сами са собом. Кошмарни снови,
лица и речи убијених у бесаним ноћима прогањали су их све
до зоре. Због тога су се окруживали духовитим очајницима
све до свитања у коме су их испред кафана чекали уснули
возачи у дугим црним колима. Особље није смело да затвара
локале све док се они не дигну од сголова и не отетурају у
јутро. Око поднева, у њихове кабинете улазили су ноћашњи
другари и узимали своје прве пасоше и новац за боравак у
иностранству. Када би се убледели враћали после дугог
странствовања, питали смо их како им је било и како народ
живи. Имају ли свега? А они би причали чуда и дозвољавали
нам да опипамо њихову скупоцену, до тада невиђену, одећу,
хемијске оловке и ручне сатове који се (гле чуда!) уопште не
навијају...
И ево, четири деценије после тога, поново путују само
они који заиста морају и ретки срећници које опет питамо
како је тамо одакле су се вратили (благо њима!), како народ
живи и имају ли свега. Они нам поново показују нове моделе
одеће и свакојака чуда; у џеповима им заостале стране цига-
рете, а неки, богами, донели чак и виски. Блистају им се
нове-новцијате ципеле, а с рукава сакоа још нису скинули на-
лепнице са именима чувених фирми, нити повадили све при-
бадаче с нових кошуља. Слушамо их отворених уста, изгледа
да сви, сем нас несрећника, живе као бубрези у лоју.
И поново, после толико година, име нашега града на
пасошу, који негде вреди, а негде не вреди, изазива крајњу
сумњичавост и гнушање, а често и отворени презир пун
мржње. Више нема амбасада које би могле да нас заштите.
Кадија те тужи - кадија ти суди! Долазимо из земље коју
нико не воли. Живимо у држави коју нико не признаје. У
бољим страним кућама склањају од нас женску децу и сре-
брни есцајг. Усред отмене конверзације питају нас, онако

326
успут, како се постаје зликовац. У ресторанима разговарамо
на страним језицима да нас не препознају по нашем, матер-
њем. К ао да смо губавци, бож е нас саклони!
Не мари. Стрпљив сам и сачекаћу да име ВЕ1ХЖАОЕ
поново изазива дивљење. А онда, има да ме моле да им
дођем у госте!
У међувремену, путујем лајковачком пругом, са још јед-
ним другом...

327
 ЧЕТРДЕСЕТ ТРЕЋА НЕДЕЉА

Четрдесет треће недеље блокаде процветали су бадеми у

Крајини.
Возећи се кроз коридор изровашен гранатама, покрај
попаљених села и изгорелих, зјапећих прозора што су за-
пањено гледали шта се догодило њиховим колико до јуче
уредним кућама, присећао сам се старе, заборављене песме:
"Ој, КрајинОу крвава хаљино,
С шебе вазда започињу кавге;
С крви ручау а с крви вечера,
Све крваве жваће залогаје... ”
"Крајина је једина земља на свијету”, каже ми један Кра-
јишник, ”ђе се људи увече обувају, а изјутра сазувају и ђе ни-
ко из куће не излази без оружја!”
Чини ми се да свет и не зна с ким се ухватио у коштац.
Не бих волео да су ми ови људи непријатељи...
Река Уна раздваја Републику Српску од Републике Срп-
ске Крајине. Она утиче у мој истоимени роман. Требало нам
је много година да се поново сретнемо и, ево, загазио сам у
њен смарагдни ток! Нешто чистије нисам никада видео.
И тако, стојећи на једном камену преко којег се прели-
вала, сетих се давне изреке покојног Јове Рашковића:
”Ако Уна раздваја српски народ на два дела - попићемо
је!"
Загњурио сам главу у реку и одрадио део свог историј-
ског посла. На другима је да наставе...
Уосталом, то ми није било тешко: ко вечера вино - дору-
чкује воду!

328
-Ф* Понедељак

Београд као да је оболео од логореје. Иако нико никога

не слуша, из сваког тече бујица речи. Брбљају радио-водите-
љи, верглају политичари, даве се у сопственим речима струч-
њаци и коментатори.
Путујем преко фронта у благословеној тишини, коју ре-
мети само грмљавина топова великих калибара, налик на
уводне тактове Бетовенове Пете симфоније, зване "Судбин-
ска”. У близини судбине и блиске смрти мало се и ретко го-
вори. Језик постаје шкрт.
Наоружани млади војник у маскирној униформи, опасан
реденицима, с бомбама о пасу, улази ћутке у џип.
”Куда идеш ?”, питамо га.
"Куда треба.”
"Одакле долазиш?”
"Откуда треба."
Ћутимо. Његов поглед пролази кроз нас, усредсређен на
неки непознати предео који га чека.
"Како се зовеш?"
"Нико."
Исти одговор на исто питање дао је Одисеј киклопу
Полифему у пећини пре неколико хиљада година. Име је
табу. Онај ко ти га дозна може да баци чини и да ти донесе
несрећу.
"Зове се Нико!"

^ Ушорак

Човек пуца из топа на своју кућу.

Да објавим ову једноставну реченицу у Паризу, мислили
би да сам последњи заостали надреалиста. Али, човек заиста
пуца из топа на своју рођену кућу!
Када су Срби морали да напусте Бихаћ, избегли су на
врхове планина које окружују тај град.
С виса Грабеж човек види своју кућу. Свака цигла, сваки
цреп, свако прозорско окно прошло му је кроз руке. Градио
је ту кућу, тај свој дугогодишњи сан, читавог живота.
С Грабежа он види како се у његову кућу усељавају
непријатељи. Затим примећује како се из његовог димњака
вије перјаница дима. У његовом дворишту, на травњаку,
паркиран је тенк.

329
 Саборци га гледају са жаљењем.
Човек ћути стиснутих вилица, а затим одгурује нишанџију
и сам одмерава циљ и путању зрна, а онда вуче коноп.
Његова кућа се руши као да је од песка. Из ње излећу за-
паљени људи попут горућих бакљи.
Човек пуца из топа на своју кућу све док од ње не осгане
само дим. Затим гура руке у џепове и одлази у земуницу.
Од данас он нема више ништа на свету, сем себе самога.
Лорд Овен предлаже наставак преговора у Њујорку.

4- Среда

На друму за Врлику стражу чувају Нигеријци, 51аск сће1-

шк$.
Имају лица боје чоколаде са стотину блиставих белих зу-
ба. Већ су научили по неколико неопходних српских речи.
Они контролишу оружје.
Један олупани кркљави трактор вуче приколицу пуну
смркнутих и прокислих Крајишника. Лица су им необријана.
Под церадом су им вреће и оружје. Учтиви Нигеријац салу-
тира и пита:
”Има пуска?”
Нема пуска...”, одговара Крајишник.
”Писи, нема п уска!\ наређује нигеријски официр потчи-
њеном, а затим пита другог човека:
”Има пуска?"
”Има пуска!”, одговара овај.
”Има дозвола?”
”Нема дозвола.”
"Писи, нема пуска!”
Сељаци им дају да пију ракију. Нигеријци неумерено пију.
Ујутру се сви држе за главе.
”Боли глава, боли глава”, каже један. ”Теско бити Ср-
бин!”
Наравно, он се вара ако мисли да смо ми отпорнији на то
крајишко пиће.

^ Четвртак

Седим ујутру на првој линији изнад манастира Драговић.

Одатле видимо усташе како се укопавају на суседном брду.

331
Бадеми су у цвату. На све стране певају птице узнемирене
паљбом.
Мој пријатељ, песник Рајко Петров Ного, држи се обема
рукама за главу и моли ме:
мИскључи те проклете птице! Пуче ми глава...”
Али, ја не знам како се оне искључују.
Када сам био дечак, моја најдража књига била је Мали
краљ од Иса у издању предратног "Кадока”. То је прича о
потопљеном граду Ису негде близу француске обале. У
њему је постојала катедрала чија се звона чују из мора у
време смењивања плиме и осеке, нешто слично Потопљеној
катедрали Клода Дебисија.
Да ли сам икада могао сањати да ћу једанпут у животу
стајати на самом дну језера усред потопљеног храма кроз
чији су олтар пловиле рибе?
Манастир Драговић, који су 1397. подигли монаси стигли
из тамних и влажних босанских шума, изронио је у марту
1993. из језера, које га је прекривало пуних тридесет пет го-
дина, када је порушена брана хидроелектране на Перучи.
Скотрљао сам се низ одрон камења до његових зидина у
мокасинама танког ђона, јер су ми у Босанској крајини
украли војннчке чизме.
Не љутим се. Ономе ко их је узео сигурно су потребније
него мени! Нека му је алал. Изнад глава су нам летеле гра-
нате, али је сам бог чувао рушевине манастира да га не док-
рајче. Са зидова манастирског конака и олтара висиле су
алге. Не бих се зачудио да сам срео и језерске виле, које
пастире одводе у своје подводне светове у којима се губи
сваки рачун о времену. Зелена река Цетина, која је пунила
то језеро, повукла се у своје корито као у какву колевку.
Сујетни људи су изгубили још једну битку с Богом и приро-
дом коју су хтели да зауздају.
Манастир Драговић је изронио из воде баш као и пра-
вославље из таме брисаног памћења...

^ Четвртак (вече)

Уморни, прашњави, уништене обуће на каменитим

одронима језера, вратили смо се у Книн. Манастр Драговић,
попут привиђења, остао је иза нас преплављен невидљивим
водама. Кроз олтар су пливале сенке риба.

332
 Седели смо у војној кантини на главној улици и пили пиво
с групом официра. Ту је био и један човек за којег се не би
могло рећи чиме се бави; одевен у горњи део униформе,
фармерске панталоне увучене у дубоке чизме, окићен
значкама неког непознатог војничког рода, могао је да буде
и командос, и новинар, или обавештајац - један од оних
чудних типова које је могуће срести једино у рату, а који се
представљају мрмљајући име и презиме, тако да га нико не
разуме.
"Знате ли да у Книну постоји човек који је предвидео
када ће изронити манастир Драговић?", рече нам у
поверењу, полушапатом. "Мислим, предвидео је то тачно у
дан, сат, чак и у минут! Сви га зову Пророк!"
Нисам веровао у пророке, али човек се закле да је овај
њихов, кнински, све то заиста предвидео. Уосталом, казао је,
ено га тамо, покрај шанка, разговара с конобарицом. Показа
ми руком једног средовечног човека у сивом комбинезону с
великим пиштољем обешеним о бок. Изгледао је сасвим
просечно, да не кажем обично.
"Хеј, Пророк!", довикну му неки официр и он се одгега
до другог краја кантине.
"Како је то могуће?" упитах.
"Он је инжењер хидроградње. Он је срушио брану!"

Ф Пеишк

Епископ далматински, његово преосвештенство владика

Лонгин, говори боље енглески од британских официра с ко-
јима ручамо у хладној трпезарији манастира Крке. Живео је
дуго у Великој Британији и Аустралији, све док није стигао у
овај манастир, који је 1330. подигла као своју задужбину
племенита Јелена Шубић, сестра цара Душана. И ово свети-
лиште налази се на домету усташких топова.
Тројица официра и једна лепа плавокоса жена благо се
чуде владичином оксфордском енглеском, који је у раско-
раку са аскетским обедом - пред нама су тврди ражени хлеб
и пасуљ куван само на води без икаквих зачина. Велики је
пост. Да неко слуша наш разговор не би могао ни да наслути
да нам гости странци све ово време раде о главама. Капетан
Крис, добар познавалац енглеског сликарства и поезије,
учтиво пијуцка мутно крајишко вино. Осећа се да би га радо
заменио за пиво.

333
 Удаљена грмљавина топова - диван фон за разговор о
сликама Франсиса Бејкона, Дејвида Хокнија и Грејама Са-
дерланда...
Следи молитва захвалности за ручак који нам је подарио
Свевишњи у овим тешким временима, уљудно опраштање и
свако одлази на своју сграну.
Сутра ћемо размењивати мртве.

4 Субоша

У Крајини праве кригле од граната.

Оне су веома сличне класичним букарама издељаним од
смрекиног дрвета, али су много теже. Ипак, добро леже у
руци.
У једној крчми, на путу за Ђеврске, пио сам црњак из те
смртоносне букаре. Чахура гранате од сто двадесет милиме-
тара пресече се тестером за метал и само јој се дода дршка.
То веома подсећа на кригле од туча из којих се у Њујорку, у
Гранд плаз, пије "плишана леди” - коктел од црног ”гинис”
пива и ”дом перињона”, да би се пре подне, после бурне
ноћи, дошло себи. Али, вино из чахуре чије је зрно некоме
донело смрт или променило живот - има посебан укус. Ако
ништа друго, могло би да нам буде последње.
Човек који пије вино из чахуре претворене у криглу може
лако да мезети метке из аутомата.

^ Недеља

На друму за Бенковац један мали аутомобил мимоилази

се с прашњавом колоном тенкова и борних кола. Вози га
чичица са инаџијски уфитиљеним брковима и шеширом за-
баченим на потиљак. Из отвореног гепека вири нежна сад-
ница умотана у врећу да не озебе на путу. То је младица
трешње. Човек је вози кроз рат да је засади у свом врту. Сви
га гледају у чуду, али ја у тој трешњи осећам скори заврше-
так рата.
Биће потребне пуне три године да трешња роди прве
плодове. Требаће је заливати, прскати, калемити... Ако буде
среће, избећи ће бомбе, пожаре и тенковске гусенице, прек-
рајање мапа и стварање нових држава. Тај човек који вози
трешњу поседује луду наду и ја јој се клањам до земље.

334
 А к о н а с и ш т а и зб а в и и з н е с р е ћ е у к о ју с м о за п а л и , и зв у ћ и

ћ е н а с т а м л а д а т р е ш њ а ч и је ћ е м о к о ш т и ц е к р о з т р и г о д и н е

п љ у ц к а т и н а Н о в и с в е т с к и п о р е д а к !

335
 ЧЕТРДЕСЕТ ЧЕТВРТА НЕДЕЉА

Четрдесет четврте недеље блокаде западни свет је

притиснуо Крајину до крајњих граница издржљивости.
Попут чопора вукова, гладних крајишке крви, навалио је
на ову шкрту камениту земљу у црне униформе обучени ме-
ђународни олош.
У једној земуници на севернодалматинском фронту слу-
шао сам младог, стаситог гуслара како пева сгару народну
песму о рањеном јунаку којег режећи обилази вук:
"Мрки вуче, не прилази близу!
Ако су ми ноГе поломљене,
Здраве су ми руке обадвије,
Пуна ми је пушка џефердаре;
Убићу те, промаишт те нећу!"
Рањена Крајина потопљена у међународну политику, као
кроз сламку, дише још једино кроз уски коридор који се
увија под експлозијама граната...
Лукави и префригани потомци Давида Штрпца, људи из
Босанске крајине, кобајаги не умеју тачно да изговоре име
лорда Овена.
Чистећи своју аутоматску пушку, један постарији борац
на положају изнад Новог каже, лукаво шкиљећи на лево
око:
"Па неће нам, ваљда, овце кројити судбину!"

^ Понедељак

Херцеговци и Крајишници као да су рођена браћа.

336
 Живе у истим каменим кућама, пију исту лозовачу и сли-
чно вино, хране се истом сувом овчетином и кртолом, ра-
штаном и сиром из мијеха...
Говорећи, они употребљавају један чудан глас, који је не-
могуће написати јер га у азбуку није уврстио Вук Караџић.
То је нека врста необјашњиво меког ш - које лингвисти
зову меким јотовањем.
Ослушните како људи из ових крајева изговарају речи
кишјелина или шјекира, или како вам кажу: Шједи! - па ћете
можда открити чудну лепоту у особеносги тог звука.
И Херцеговци и Крајишници тешко могу да се погосподе,
је р се и усиромаштву већ раћају као господа! ^
Од"светских научника, сем Тесле наравно, највише цене
Алфреда Нобела због динамита.
Пошто им је земља каменита, динамитом морају да раз-
бију стене да би ископали гроб.
У рату динамитом дижу у ваздух мостове, пруге и бун-
кере.
Динамитом лове рибу. Једу је само кад немају шта друго,
или за посне славе.
Чудно, али непријатеља који их мрзи из дубине душе они
уопште не мрзе, већ само презиру и гаде га се као ружне
болести.
Злогласне усташе они, већ фамилијарно, зову ујаци...
Питао сам се годинама откуда потиче та неизмерна коли-
чина мржње коју њихове комшије гаје према њима. Откуд
толико снаге и жеље да их затру?
Гладећи и уврћући прамење своје проседе браде, покојни
доктор Јован Рашковић ми је пре много година објаснио ту
ствар:
‘Мржња је осећање које се трошењем увећава..."
Млада репортерка Си-Ен-Ена у Книну, по ко зна који
пут, покушава да пред камером изговори најтежу крајинску
реч, име места - Ђеврске.
Ђеврске! Четири неспојива сугласника један покрај дру-
гог.
О, проклетог ли језика, проклете ли земље!

* Ушорак
"Ф

Враћајући се на кратко одсуство с фронта, војник је зате-

као попаљено село.

337
 Све је изгорело, сем димњака који су бесмислено штрча-
ли у небо.
У селу више није нико живео. Ни човек, ни пас, ни мачка.
Нико!
Одложио је митраљез, прислонивши га уз димњак, и сео
да се одмори на плоче које су некада окруживале огњиште.
Један тешки, сиви облак спустио се с планине и прекрио
читав предео који је смрдео на мокри гар.
Из облака је изронио старац, носећи грање на леђима.
Био је из суседног засеока.
Војник га понуди цигаретом.
”Све се догодило за мање времена но да се попуши цигар
дувана”, испричао му је старац. "Побили су све што су
стигли, запалили село и спустили се цестом у град. Ко је
побегао - побегао је! Стока се расула по шуми, па ју је наша
војска после скупљала, покупила и одвела на Суву међу.
Сада је тамо, и људи одлазе да је одведу у збег.”
Старац је сигуран да је и војникова крава тамо, али без
телета које је изгорело у запаљеној штали.
Војник му је захвалио, натоварио митраљез на раме и
пошао пречицом на Суву међу, два и по сата хода одатле.
П ео се кроз облак, прошао кроз шуму и нашао се на пус-
тој каменој врлети, пролазећи покрај покислих предстража и
зарђалих топова.
Почело је да се пробија шкрто мартовско сунце.
У подножју планине стајало је крдо.
Било је ту говеда, коња, оваца и коза. Животиње су биле
жедне и запуштене, упалих трбуха и блатњаве длаке. Са свих
страна стизали су преживели сељаци и провлачили се кроз
крдо.
Наоколо је стајала покисла војска око ватри.
Војник је истог часа угледао своју краву. Једино је она
била потпуно бела са црним белегом међу роговима. Њену
некада као снег белу длаку, коју је толико пута чистио чеша-
гијом, прекривала је зеленкаста скрама сасушеног блата,
чичака и труња. Дисала је тешко, а кроз кожу су јој се нази-
рала ребра.
Викнуо је: ”Милава!” И она га угледа.
Подигла је њушку према небу и мукнула, готово рикнула,
тако како је никада није чуо у животу. У том муклом
жалосном крављем крику, од којег се ледила крв у жилама,
било је очајања, жеђи и неке неизмерне муке; као да се кроз
тај мук огласила читава ова несрећна земља Крајина,

338
спржена огњем и мржњом - земља људи који су заборавили
на то како је кравама када изгубе телад и топле штале,
пашњаке, мужу и чешагије...
Сви су занемели чувши ту рику.
А онда се крава срушила, као покошена, најпре на
предње, а затим и на стражње ноге. Очигледно, цркавала је
од туге. Као да је само чекала војника да му покаже кроз
какве је све несреће прошла и да сконча.
Притрчала су два војника и један сељак, ослушнули јој
хропац и одлучили да је закољу, да не пропадне толико месо.
Војник је окренуо леђа, не могавши то да гледа.
Распорили су је вешто и брзо. Крупан сељак, очигледно
упућен у тај посао, извади обема рукама кравље срце низ
које се цедила крв.
"Погледајте!", показа га осталима. "Препукло јој је над-
воје! Ово још нисам видео у животу...”

-Ф* Среда

Унапред жалим будућу децу која ће у школи морати да

уче лекције о овим непријатељским офанзивама...
Више волим да учествујем него да их бубам напамет и па-
дам на поправне испите због њих!
Молим унапред славне историјске личности да не замара-
ју децу будућим подвизима. Нека смање доживљај!
Кад се само сетим како је "Шеста личка спасила Марша-
ла! Шеста личка и Пета крајишка..."
иПрепричај слободним речима како је пас Тигар спасао
Друга Тита!"
Данашње девојке у маскирним униформама много су
лепше и елегантније од партизанских другарица са страница
наших уџбеника. Ако ништа друго, оне носе затамњене иреј
бани наочаре и жваћу гуму за жвакање.
На опустели Дрвар пропадају ретке пахуље снега...
Пре пола века из великих немачких транспортера искака-
ли су злочести Немци с фотографијом човека челичнопла-
вих топлих очију, којег је требало да ухвате.
Немачки транспортери поново лете над Босном. Пошто
их је, изгледа, срамота да се над Дрваром појаве два пута у
истом веку, лете искључиво ноћу, а страх им чувају
амерички авиони.

339
 Само је питање времена када ће уместо пакета поново
бацати падобранце с нечијим фотографијама.
Али, чувена Пећина је заувек затрпана одроном камења.
Становници ове Али-Бабине пећине ишчезли су у криво-
творену историју с оне сгране планине. Пре но што је уги-
нуо, вучјак Тигар се претворио у две беле пудлице.
Опустели дрварски хотел, у којем су некада одседали ви-
соки гости, претворен је у војничку мензу.
Генерал нас је понудио простим војничким пасуљем.
Наравно, хвалили смо га преко сваке мере, не откри-
вајући да смо за десет дана пута по Крајинама јели војнички
пасуљ тачно десет пута!
Ко ми још једном у животу спомене како је војнички
пасуљ најукуснији...
По ко зна који пут поново је пао Прозор.
"Прозор сјутра мора пасти!”
И пао је.
”Пао је П розор”, рекао је драматичним гласом спикер
Хрватске телевизије.
Поново ће га, дакле, носити код стаклоресца!
Када сам се после десет дана вратио измрцварен кући,
моја жена је подигла поклопац с лонца и запитала ме:
”Погоди шта сам ти скувала?”
Зажмурио сам, отворио очи и угледао - војнички пасуљ!

340
 ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТА НЕДЕЉА

Као гром из ведра неба четрдесет пете недеље блокаде

одјекнула је вест у Уједињеним нацијама у Њујорку да сви
Срби нису под блокадом!
У овој строго поверљивој информацији, чији је извор,
природно, желео да остане непознат пошто живи у Београ-
ду, каже се да се М. К., хроничар блокаде, после друге боце
белог вина у београдском Клубу књижевника, хвалио веома
гласно како је чак више од сто хиљада Срба избегло санк-
ције Савета безбедности и додао дрско да им нико ништа не
може.
Једна страна дописница, која је седела покрај стола ло-
калног хроничара, јавила је исте вечери ову вест високом
функционеру Уједињених нација, који се задесио у Београду,
а овај је то телефаксом пренео својој централи на Источној
реци у Њујорку. Образована је специјална тајна комисија,
чији се извештај већ сутрадан појавио на столовима два ко-
председника - лорда Овена и Сајруса Венса.
Лорд Овен је био толико запањен и поражен овом чиње-
ницом да је први пут у свом животу пропустио да попије чај у
пет сати.
Сајрус Венс, којем је већ преко главе и Срба и српског
питања, пошто је узео таблету нитроглицерина, дао је истог
часа оставку.
Заменио га је норвешки министар иностраних послова
Торвалд Столтенберг, у којег су полагане велике наде да ће
проникнути у суштину такозваног српског синдрома, с обзи-
ром на то да је некада био дипломата своје земље у Београду
и да тамо има бројне пријатељске везе.

341
 Сазвана је најхитније седница Савета безбедности, без
присуства новинара. Окупљени испред улаза, дописници нај-
већих светских листова и телевизијских станица приметили
су да се догађа нешто необично. Чланови овог високог тела
били су видно узбуђени и бледи као крпе...
”Опет ти Срби!”, узвикнуо је неко.
Упозоривши најпре присутне да је најважније не дизати
панику, која би у овом тренутку могла да буде кобна, пред-
седавајући Бутрос Бутрос Бутрос прочитао је извештај у
којем се каже да су непажњом уједињених народа праведне
санкције избегли - Лужички Срби!
Настао је тајац.
Бутрос Бутрос Бутрос изнео је затим укратко свој пред-
лог.
Извршити сместа највећи могући политички, војни и еко-
номски притисак на Лужичке Србе, да би они извршили при-
тисак на ужичке Србе, да ови изврше притисак на Србе из
Републике Српске, да ови последњи престану да се бране од
непријатеља, пошто Муслимани и Хрвати као млади народи
могу да добију психичке трауме, јер се налазе у осетљивом
раздобљу живота када се формирају.
Немачки канцелар Кол, који се ту задесио, показао је
свима одлуку Уставног суда Немачке којом се дозвољава
бомбардовање Срба ма где се они налазили, без обзира на
последице историјског памћења.
Међутим, када је развијена географска карта и када су на
њој пронађени Лужички Срби, испоставило се да они живе
између градова Дрездена, Житве, Франкфурта на Одри и на
граници Чехословачке у области Лужица. Главни град им је
Будишин (Ваииеп).
После те информације, канцелар Кол је донекле ублажио
свој став о могућностима војне акције, али се за реч јавио
турски делегат, који је у име свог премијера Тургута Озала
упознао присутне са чињеницом да у Немачкој живи готово
исто толико Турака на привременом раду колико и Немаца и
да ће их његова влада лако ангажовати да покољу тих стоти-
нак хиљада Лужичких Срба.
Кинези су најавили своје уздржавање у будућем гласању.
Руска делегација: Палкин, Малкин, Врапцев, Ћуркин,
Гускин, условила је свој пристанак. Они, наиме, најенер-
гичније траже да их амерички домаћини одведу да гледају
филм Неколико добрих људи јер су карте на Бродвеју
прескупе и да свако од њих добије и по кесу кокица! Амери-

343
канци су прихватили овај предлог, с тим што су кокице свели
на једну порцију.
Делегација Ватикана види у овом агресивном продору
Срба у Немачку велику опасност за католичанство, али
одустаје од свог амандмана, пошто дознаје да је реч о Срби-
ма који су католици и протестанти. Ипак, не треба ни по коју
цену скидати ембарго са увоза оружја Лужичким Србима,
који постоји још од времена Карла Великог, који је у њима,
такође, видео опасност.
Појавио се и проблем: ако Европска заједница уведе бло-
каду реке Шпреве, мораће од Сједињених Држава добити
патролне чамце на надувавање, а ограничење летова над те-
риторијом Лужичких Срба довело би у питање редовне ави-
онске линије између Дрездена, Франкфурта на Одри и Бер-
лина.
Међународни експерти су обавестили Савет безбедности
да су Лужички Срби изврсни борци и да би светска заједница
тешко с њима изашла на крај, с обзиром на то да су у својој
историји водили Седмогодишњи и Тридесетогодишњи рат и
упркос томе успели да сачувају свој национални идентитет -
своје митове о кнезу Милидуху, кнезу Драговиту и кнезу
Дервану, који се у седмом веку припојио Самовој држави...
Нема живог Лужичког Србина који неће до последње капи
крви бранити успомену на своје великане: Микавжа Јаку-
бицу, који је превео Нови завет на доњолужички 1548, на
Албина Молера и прву штампану књигу 1574, Мали Луше -
ров катехизис, да не говоримо о њиховим песницима и фи-
лозофима као што су Хандри Зејлер или Јакуб Барт Чис-
тински!
мДа ли су Лужички Срби у традиционалном пријатељству
с Французима?", упитао је дански делегат.
"Нису”, одговорили су експерти.
"Штета! У том случају могу и да преживе..."
"Нешто је труло у држави Данској", добацио је Торвалд
Столтенберг, на шта му је Данац пакосно показао викиншке
рогове.
"А да им пошаљемо плаве шлемове?", упитао је Француз.
"Када им генерал Морион запетља ствар, неће се отпетљати
наредних петсто година!"
"ГТлаве шлемове?", успротивио се канцелар Кол. "Изме-
ђу кога?"
"Па, између Лужичких Срба, ужичких Срба и Срба из Ре-
публике Српске..."

344
 "Можда, између - између", предложио је Италијан, којег
су пред вратима већ чекала два полицајца да га ухапсе због
проневере у афери "Чисте руке".
"Гледај ти Црну Гору, боље ти је", рекао је Мађар.
Као консултант позвао се сам Ото фон Хабсбург, који се
управо припрема да разреши српски чвор на Балкану.
"Ви сте мало погрешили", поздравио га је Бутрос Бутрос
Бутрос Бутрос. "Вас сутра очекују на Принциповом мосту у
Сарајеву. Да ли се ваша госпођа радује том путу?"
"Није баш англосаксонско питање", рече лорд Овен.
"Али, колико имате намеру да се задржите у том лепом гра-
ду на обали Миљацке?"
Читаву ствар може да реши једино лорд Карингтон",
рекао је пољски делегат Јан Смрдјецки. "Он се најдуже ба-
вио тим проблемом!"
Одушевљен што га нису заборавили, лорд Карингтон је
долетео првим авионом у Њујорк. Ж елео је да сместа одлети
даље, али су га некако извукли из авиона и довели на Ист
ривер.
"Мој предлог је веома једносгаван", изнео је свој план лорд.
"Проблем Лужичких Срба не може се посматрати изолова-
но, све док се не уваже и захтеви других двају заинтересова-
них народа у том спору..."
"Ко су друга два народа?", ухватио се за главу Бутрос
Бутрос Бутрос.
Лорд Карингтон се надмоћно осмехнуо:
"Господо, то су Градишћански Хрвати и Корушки Сло-
венци, који неће дозволити стварање Велике Лужичке Срби-
је ни по коју цену!"
"Али ова два народа живе у Аустрији!", успротивио се
аустријски делегат.
"Тачно!", казао је лорд Карингтон. "Аустрија ће, такође,
морати да допринесе решавању овог питања, а ту је и проб-
лем коридора, између Граца и Франкфурта на Одри..."
"Потпуно се слажем с тим приступом", рекао је лорд
Овен."Где су Срби ту треба тражити и Хрвате, макар и
Градишћанске!"
Заседање се наставља...
Сироти Лужички Срби и не сањају шта им се спрема.
Моје је да их упозорим.

345
 ЧЕТРДЕСЕТ ШЕСТА НЕДЕЉА

Четрдесет шесте недеље блокаде удружени западни свет

нам је затворио и небо!
То је због тога што смо и сувише често понављали да смо
небески народ, а Запад нема смисла за метафоре - он схвата
све дословно.
Пре тога су нам затворили границе, а море блокирали
најубојитијом ратном флотом у историји света.
На Дунав су послали немачке полицајце у америчким па-
тролним бродовима да легитимишу шаране, кечиге и смуђе-
ве.
Пословично плави Дунав позеленео је од толиког пони-
жења.
Ако Запад не престане с тим, плашим се да не добијем
манију гоњења!
Па ипак, неки интелектуалци у Београду убеђују и даље
Србе да су параноични. Да случајно имамо пара, психијатри
би се обогатили.
Што је најсумњивије, све ово дешава се баш у априлу,
баш уочи Ускрса, када су нам 1944. Енглези и Американци
полупали обојена ускршња јаја. Чудна коинциденција!
Док се пред Последњом шансом на Ташмајдану сунчам на
априлском сунцу, преко лица ми прелећу сенке невидљивих
"фантома", "миража” и "авакса"...
Ова операција зове се "Забрањено небо” или "Спречити
лет”.
Јутрос је васкрснуо Христ из свог каменог гроба.

346
 Најпре се затресла земља, одвалила се сама од себе каме-
на плоча, заспали су као мртви стражари који су чували н>е-
гово тело, а онда се Христ, како каже Библија, узнео на
небо...
Да се то неким чудом догодило овде (а Христ на данашњи
дан васкрсава свуда, и у Галилеји и у Книну и у Билећи) и да
је полетео ка небу, пилоти металних гласова би га, најпре,
упозорили да слети, а затим би га, ако их не би послушао,
оборили по наређењу и процедури Савета безбедности.
Четрдесет шесте недеље блокаде, првог дана забрањеног
неба, Господ Бог је за опомену срушио у Јадранско море је-
дан француски ратни авион, ”мираж 2000”. Пилота је поште-
део и оставио у животу да прича о томе како је грех забрани-
ти небо...
И тако, док се ми првог Ускрса у блокади туцамо обо-
јеним јајима, врло је могуће да се горе на затвореном небу
туцну неки ”фантом” и летећи Холанђанин. Молим се да њи-
хове посаде осгану живе јер ми нисмо злопамтила...
Четрдесет шесте недеље блокаде, због наше пословичне
непослушности, на реду су нове, још строже и немилосрдније
санкције!
Као прва од тих страшних мера помиње се укидање међу-
народних телефонских разговора.
А ко ишта погоди Београд, погодиће га то што више неће
моћи да прича са светом! У овом граду, наиме, готово да
нема породице која нема неког од ближњих у иностранству.
И не постоји град на планети где се више прича преко теле-
фона!
Наравно, више зовемо ми, него наши нас! Наши у белом
свету су се већ навикли да штеде новац, импулсе и осећања.
Презадужени преко гуше, с неплаћеним киријама и теле-
фонским рачунима, када нас ухвати сентиментално располо-
жењ е зовемо кога стигнемо у Америци, Аустралији или
Француској.
Занимљиво, сви наши разговори, ма о чему да се ради, за-
почињу увек распитивањем о времену!
”Какво је код вас време ? ”

347
 Наши саговорници не могу чудом да се начуде - шта нас
брига какво је време у Швајцарској?!
"Какво је код вас време? Код нас пада киша..."
Највише, наравно, иностранство зову кеве. Београдске
кеве су посебна врста мајки, кеву је немогуће срести у запад-
ном свету.
За њих њихова деца, што већ тридесет и кусур година
живе по иностранству, никада нису одрасла. Због тога и
започињу разговор питањем какво је време тамо где живе
њихова деца која су већ напунила педесету, да их подсете да
се топлије обуку или да не излазе без кишобрана ако случај-
но пада киша.
Што је најгоре, везе су већ четрдесет шест недеља поки-
дане и више нико не може да сину јединцу однесе педесет
сармица у зељу и два литра киселог овчијег млека у Лондон,
као некада, нити обојена јаја унуку у Минхен... Остао је још
само телефон и чувено питање београдских кева:
"Какав ти је то глас? Изгледа нешто није у реду, кажи
мајци? Опет ти је загорчала живот она вештица Франсоаз!
Чувај ти мајци здравље, то ти је најважније..."
Као да га он сам не чува!
После долазе комшинице, седе у старинским, помало ог-
лоданим и прашњавим замраченим трпезаријама (штеди се
струја), пије се кафа и сипа орахов ликер, окрећу се шољице
наопачке да се оцеде и започињу се исповести:
"Ма знам ја да он тамо није срећан! Познајем то по гла-
су..."
Остао је, дакле, још само глас, а и њега ће им ускоро уки-
нути.
Запад је баш нашао кога ће да казни!
Те старе београдске госпође, окружене комшијама и ку-
мовима, док буду умирале у својој првој брачној постељи и
док им буду приносили последњи пут слушалицу бледим
дрхтавим уснама, више неће моћи да питају своје синове
(који спречени пословима нису могли да дођу у Београд):
"А какво је време код вас?"

349
4- Пешак

Као скроман хроничар овога града, морам да запишем да

се у Београду, од пре једно годину дана, појавила нова спра-
ва - пејџер!
Мала, црна, са сићушним екраном, носи се за пасом и пи-
шти као мачка када јој стану на реп. У преводу ра§ег (енгл.)
значи нешто слично бројачу страница. Сваки власник пејџе-
ра има свој матични број на који му из централе шаљу хитне
поруке.
Више се не може замислити човек од угледа, који значи
нешто у граду, а да му не пишти пејџер. Недавно сам био на
једном састанку где је пиштало више од десет пејџера - осе-
ћао сам се као на Каленића пијаци међу кавезима с распе-
ваним канаринцима!
Што се мене лично тиче, мрзим телефон из дубине душе!
Још се више ужасавам аутоматске телефонске секретарице
која нас спречава да лажемо како нисмо добили поруку. Пеј-
џер је усавршио телефонски пакао - онај ко вас тражи, наћи
ће вас и у гробу!
Мада и нисам много тражен, мој телефон је, углавном,
искључен (никад ме, наиме, не траже они који су мени по-
требни; само они који траже нешто од мене!). Због тога и не
разумем људе који желе да их пронађу чак и онда када нису
код куће!
Како они, уопште, варају своје жене?
Једанпут сам седео у хотелу Интерконтинентал с неким
важним пословним људима који су сви носили пејџере за па-
сом. (Само један је носио пиштољ.) Уто зацича пејџер! Мој
пријатељ га хитро извади, али пошто је заборавио да понесе
наочаре, пружио га је мени да му прочитам ту ургентну
поруку. На екрану је писало:
”Миле, дођи најхитније у Орач. Стигла печена пилећа
крилца!"

350
 ЧЕТРДЕСЕТ СЕДМА НЕДЕЉА

Четрдесет седму недељу блокаде провели смо као осу-

ђеник на белом хлебу; наравно да је сваког дана било белог
хлеба, а није.
Пошто за нас који устајемо нешто касније није било бе-
лог хлеба, морали смо да једемо оно што је остало од ускр-
шњих колача.
Срећом, остало је обојених јаја. Ми Срби фарбамо увек
више јаја него што имамо пријатеља који би нас посетили за
Ускрс. После кувана јаја једемо недељама, све док не почну
да нам излазе на уши. Народ мађионичара!

^ Понедељак

Четрдесет седме недеље блокаде у Београд је допутовао

лорд Овен, у мисији која је названа "последњом шансом”.
Ако не потпишемо његов мировни план, свет ће почети да
нас тамани већ од двадесет шестог априла, дакле, од сутра
Т тру!
У складу са овом претећом мисијом, излежавао сам се на
сунцу пред мојом омиљеном кафаном Последња шанса на
Ташмајдану...
Кафана се, иначе, званично зове Шанса, али је сви Бео-
грађани називају последњом због тога што је годинама
радила најдуже од свих сличних места у Београду.
Претећа мисија лорда Овена "последња шанса” није ни-
мало уплашила Београд. Лорд, наиме, није ни сањао да су

351
многи Београђани провели живот у Последњој шанси и да су
на њу потпуно огуглали.
Најпре стижу пензионери с јутарњим новинама.
Столњаци су свежи, пепељаре чисте, а непотрошени дан
као да лебди изнад орошене траве испред Шансе.
У десет и петнаест столове запоседају бегунци са часова
из оближње П ете гимназије - млади чопор белих зуба, сјајне
косе и ижваканих патика најпознатијих светских марки.
У једанаест достојанственим ходом, с рукама на леђима,
пролази седокоса поворка бивших министара, генерала, ви-
соких саветника, амбасадора, инспектора, понеки књижевни
класик или народни херој којем је лекар препоручио свако-
дневну шетњу.
У подне се појављују младе маме с бебама у колицима.
Оне су неприступачне и поносне, јер су успеле да продуже
врсту. Пију само воћне сокове.
Онај кога је мама пре тридесет и кусур година довозила у
колицима пред Поааедњу шансу у подне, онај ко се први пут
на овом месту уплашен и несигуран спустио на ролшуама
низ благу ташмајданску падину, онај који је три пута дневно
изводио свог кера у овај лепи београдски парк, онај ко је
бежао са часа математике из Пете београдске, онај ко је
пред Шансу доводио своју децу да се истрче по трави...
Тај данас усред бела дана вара своју жену и удвара се не-
кој младој мами, а његов расни пас ирски сетер облеће око
њене слатке наказице расе пекинезер. И када се растави, а
успут га напусти и нова љубав, Последња шанса је ту! Она
још ради најдуже - дотетураће преко ноћне траве до ње,
испити пиће и заспати на столу с главом међу рукама.
Што је најзанимљивије, нико не зна када је подигнута
Последња шанса на Ташмајдану!
У њу смо увек први пут долазили ноћу и одлазили у зору.
И само је ствар времена када ћемо почети да је посећу-
јемо први, чим се отвори, са штапом и новинама.
Једну без шећера, молим.

352
•Ф* Чешвршак

Кад год нам два министра из Русије поруче да потпишемо

нешто што ни у сну потписати не можемо, увек се сетим слу-
чаја мог старог пријатеља, непревазиђеног сремског шерета,
књижевника Васе Поповића, који се затекао у Москви сре-
дином педесетих година...
У то далеко време српским писцима су обично додељи-
вали по два Руса да некако дознају и извуку из гостију шта о
чему мисле и шта смерају. Васа, наравно, није имао ништа
против тога. Дапаче. Дакуче, Дамаче. Дапиле, Даво.
И тако, почну Руси да, као случајно, наливају вотком
веселог Сремца и не сањајући да је он с тим пићем већ
одавно на ти. Попију боцу, попију две, попију три, попију и
четврту (а наш Васа још и не мезети), па се Руси нађу под
столом. Ко је још натпио Васу!
Погледа Васа преда се, кад оно - нема више пића.
’*Нову боцу вотке!”, поручи келнеру полицајцу. ИИ два
нова РусаГ
Читам у новинама да Иминистри Козирев и Чуркин нас-
тављају интензивну дипломатску активност...”

^ Пеишк

Муке средовечног мушкарца.

Среће вас подебљи, ћелави, брадати човек на улици; ши-
ри руке и церемонијално пада у загрљај, љубећи вас обавез-
но три пута у образе - цмок! цмок! цмок!
Ви му кажете да сјајно изгледа, а он вама да сте пропали
и одртавели.
иИх, бре, што си остарио!”
Извињавате се што нисте високи и плави (не знате ни
сами шта вам је данас?), а он вам се уноси у лице и пита:
иЈе л' ти, уопште, знаш ко сам ја?и
Непријатно вам је, па се извлачите из те мучне ситуације:
иКако не бих знао ко си ! Ајде, молим те!и
”Кажи, онда, ко сам?и, наставЉа он, позирајући за пре-
познавање.

353
 ”Шта ти је, бре, како не бих знао! Па како си?”
”Не, не! Нема како си? Кажи како се зовем?”
”Је л' то неки квиз?”, извлачите се и даље. ”Шта је главни
добитак, ако погодим?”
Ту га мало поколебате и одмах убацујете питање:
”Па, како си ми, стари друже? Кад си стигао?”
”Како стигао? Па, ја сам одавде!"
”Ма, знам да си одавде, али чуо сам да си путовао...”
"Путовао? Нисам никуда ишао!”
"Како ти је фамилија?”, настављате да се укопавате, а он
вам каже да уопште нема фамилију!
Конверзација помало запиње. За сваки случај потапшете
га срдачно по леђима и уверавате да је ипак најлепше жи-
вети сам, а он вам, онда, каже да сте се уобразили и да сада
заборављате старе другове из времена када сте били нико и
ништа.
Право је чудо како Срби воле да уваљују друге у кривицу.
Ту сте стварно немоћни.
"Јеси ли још тамо?", питање као појас за спасавање.
"Где тамо?”, пита он.
”Па, мислим, тамо где си био?”
"Нисам", одговара он увређено.
”Па, где си сада?”
"Овде. Где бих био?”
"Виђаш ли старе другаре?”, питате очајнички.
"Које другаре?”
”Па, оне! То су била времена...”
”Не, не, не сећаш се ти мене!”, гледа вас човек љутито и
с презиром. ”А седели смо у истој клупи у првом гимназије!”
Како да га се и сетите кад у то време није био ћелав и де-
бео и није носио браду. Али, овај податак представља, ипак,
нешто. Водите га у први бифе на пиће. Испија га увређено и
поново пита:
"Хајде! Реци ко сам? Како се зовем?”
Суштинско питање идентитета.
”Немој да ме завитлаваш? Како не бих знао ко си?”
Наручујете нову туру и мучење се наставља у недоглед...

354
 Најзад, сабирате снагу и одлучност, плаћате и истрчавате
из бифеа као без главе. Добацујете на одласку у вратима:
”Морамо да изађемо идуће недеље! Јавићу ти се теле-
фоном... Је л' ти још онај стари број који имам?"
”Ј е с т е ...\ хвата се најзад и он на удицу.
”Онда, чућемо се свакако! Ћ ао!”
Ипак, рано сте се порадовали... У сусрет ва^м долази једна
постарија женска особа. Шири руке...

Субота

Без обзира на најстрашније санкције које почињу да се

примењују од сутра ујутру, 26. априла 1993. пролистало је
оно моје рахитично сирото дрво, израсло из тротоара на
Чубури.
Нисам ни приметио колико је порасло за последњих
годину дана блокаде. Ево га, провирује ми кроз прозор у
собу, као да ми каже: "Погледај ме! Види како сам лепо?”
Пошто смо одбили да се сами поубијамо, свет је, дакле,
одлучио да нас, почев од сутра, докрајчи...
Баш сам нашао кад ћу престати да пијем!
Сам себи личим на оног осуђеника којег доводе пред зид,
на стрељање. Официр, који командује одредом за погу-
бљење, отвара златну табакеру и нуди на смрт осуђеном
последњу цигарету. Овај учтиво одбија:
"Не, хвала!", каже. "Одвикавам се од пушења!"

355
 ЧЕТРДЕСЕТ ОСМА НЕДЕЉА

Давне 1878. године, баш у време Берлинског конгреса,

једна стара врачара из Бањана на пијаци у Билећи прорекла
је мојој баби Јовани, која је тада била још девојка од
четрнаест година, да ће живети дуго, дуже од многих у својој
фамилији и да ће умрети оног лета када јој се унуци прет-
воре у шуму.
Казала јој је још и то да ће бити срећна све док се четвр-
так не назове петком!
Баба Јована, тамнопута дивља лепотица из чесгите куће
Петковића са Браног Дола, није разумела врачару која је
шарала штапом по белој прашини, али срећна што ће
живети толико дуго и што ће је срећа пратити све док чет-
вртак не постане петак (а то се, наравно, никада неће до-
годити), дарова старицу малим козјим сиром и шаком ораха.
Истог лета водила је љубав с мојим дедом у катунима на
пашњацима испод планине Живањ, изнад Гацка.
Лето је било спарно и дуго. По ноћи су се ваљали по
осушеној трави и прскали тек помуженим козјим млеком.
Звезде су биле тако близу да су се могле дохватити руком.
Јаков и Јована су се венчали 1879, тек када се деда уверио
да ће му баба рађати децу. Родила их је седморо. Четири си-
на и три ћерке.
Преживела је неколико ратова и устанака. Ратове је под-
носила филозофски, говорећи: ”К о нам сгио наудити, не дао
му Бог. А ко мого, а не стио, помог'о му Б ог!”
Деца и унуци су јој се расули по свету. Један од синова
стигао је чак у Америку, где је и завршио у рудницима Гера,
Индијана.

356
 Два унука, Милован и Обрад, које је највише волела, ос-
тала су с њом, у селу Мириловићи, задња пошта Билећа.
У време мира свакога лета гонили су стоку на пашњаке
Поживња, који су им вековима припадали. Њихови катуни су
се налазили око извора хладне живе воде, на самој ивици
младе шуме.
Од села Мириловићи путовало се до тамо пуна два дана и
једну ноћ, преко гудура и беспућа, једно време макадамским
друмом, а преспавали би у Коритима, у близини најдубље
јаме-безданице из које је и по најсунчанијем дану куљала
тама. Јама је била пуна одјека и из ње су излетали слепи
мишеви и крици оних који су завршили на њеном дну.
И све те године, баба Јована је с времена на време
размишљала о ономе што јој је казала стара врачара 1878.
Предања говоре да је село Мириловићи основао кнез
Мирило у прадавна времена. Звали су га Мирило јер је
мирио завађена племена. Још у седмом веку његови коњски
каравани са еспапом стизали су до најудаљенијих маглови-
тих северних градова и на југ, све до топлих мора.
Ратници, сточари и помало филозофи, прзнице и пус-
толови, људи из Мириловића остављају у наслеђе својим по-
томцима једино жељу за путовањима у далеке пределе.
Ипак, за сваки случај, да би имали где да се врате и покопају
на својим шкртим каменим поседима, они на њима остављају
најмирнију од своје браће да се огњиште не угаси.
А за све то време, од најдавнијих давнина, од кнеза
Мирила, па преко земана Отоманске империје и Аустроу-
гарске монархије и Краљевине Југославије, знало се да је у
Билећи пазарни дан четвртком. Једино је то било сигурно у
бурним превртљивим временима. Никада нико није говорио:
”Хоћемо ли на пазарни дан у Билећу?", него само: "Хоћемо
ли у четвртак доље?"
Желећи да натерају народ да раскрсти с прошлошћу,
1945. комунисти почеше да мењају свет баш од пазарног да-
на.
Прве недеље по ослобођењу Билеће, пијани добошар Ха-
сан насред главне улице, ударајући свом снагом по излизаној
кожи добоша, обзнани народу промуклим гласом:
"Ћуј и поћуј, народе, дош'о абер од власти да ћетвртак
више није у ћетвртак, већ да је ћетвртак у петак и да се тога
свако мора придржават!"
Истог дана баба Јована добије депешу да су јој два нај-
милија унука убијена из заседе и да су им тела на путу кући.

357
 Више се никада није насмејала и није одлазила ни на гти-
јацу, нити на катуне.
Млад, а већ уморан од света по моди из тог времена,
пожелех једног лета да се одморим на митским ливадама
својих предака.
Затекао сам у Мириловићима живу баба-Јовану. Млечна
мрена прекривала јој је лево око. Чучала је на каменом
прагу и зурила према модрим брдима у даљини.
Седели смо једно покрај другог и заматали фини, ситно
сечени жути дуван.
Нисам се ни трудио да јој објасним чиме се бавим, али је
осећала да је то нешто чудно и да сам нека врста црне овце у
породици. Ипак, тешила ме је: ”Нека свога и у гори вука!”
Изненада, она се прену и пожеле да се одвезе до катуна.
Хтела је, казала ми је, да се још једанпут напије оне извор-
ске воде. Имала је тада око сто година.
Чудила се како смо до Поживња колима стигли за сат
времена, а њој је читавог живота било потребно пуна два да-
на и једна ноћ...
Умотани у биљце, преспавали смо ту ноћ напољу, под
звездама, а сутрадан рано изјутра, она пожеле да је одведем
до шуме на крају наших пашњака.
Шума је личила на тамнозелени мрачни бедем. Била је
пуна росе, смоле и таме. Газили смо све дубље потпуно бе-
шумно по хумусу који се угибао под нашим стопалима.
Не знам о каквом је дрвећу било речи, јер сам рођен у
граду, у улици без иједног стабла, али било је веома широко,
толико широко да би га једва обухватио један човек раши-
реним рукама. Кора тог дрвећа била је глатко-сива и низ њу
су текле крупне смоласте сузе. Када се човек боље загледа,
на неким од стабала налазило се нешто неприродно - нека
врста орнамента или, боље речено, калиграфије. Кожа дрве-
ћа је на таквим местима била изровашена и као расцветана.
Изненада, баба Јована ме заустави дрхтавим рукама.
”Читај! ”, заповеди ми. "Читај!"
Читаво тело јој се тресло, као да је обухватио неки луди
унутрашњи ветар.
"Читај!”
Почео сам да сричем слова што су израњала из дрвећа:
МИЛОВАН * 1932. ОБРАД 1933. МИЛОВАН 1935.
О БРАД 1938. МИЛОВАН 1940. О БРАД 1940. МИЛОВАН
О БРАД МИЛОВАН ОБРАД МИЛОВАН ОБРАД 1941.

358
МИЛОВАН МИЛОВАН МИЛОВАН ОБРАД ОБРАД
О БРАД МИЛОВАН...
Свако пето стабло било је обележено њиховим именима
урезаним у кору дрвета дечачким ножем из досаде, док су
чували овце, говеда и козе, или тек онако, да се остави неки
траг у времену. Када су се потписивали, пре но што ће отићи
у рат, шума је била млада, а сгабла тек стасала, згодна да се
у њих уреже име. Али, шума је за све ове године расла и
расла и расла, а с њом су се ширила и имена, све док њихов
давни ишчезли звук не испуни својим одјецима зеленкасти
сумрак кроз који се тек пробијало јутарње сунце.
Баба Јована додирну врховима прстију храпаву површину
имена својих унука и згази опанком цигарету која је догоре-
вала.
Била јој је то последња.
Дуги криви штап старе врачаре заврши последњом лини-
јом датум њене смрти у белој прашини.

360
 ЧЕТРДЕСЕТ ДЕВЕТА НЕДЕЉА

Били једном један сгари Американац и један енглески лорд,

који су волели да се играју мапама...
Седну тако њих двојица и по цели-целцати дан и по
читаву ноћ кроје и прекрајају географске карте. Највише су
волели да се играју мапом једне бивше републике у којој је
живело много народа и вера. Најпре су је секли маказама,
цртали и прецртавали. Али, мапе су се брзо трошиле и
цепале. Због тога они наруче код једног мајсгора за дечије
играчке у старом граду Женеви да им начини мапе од
разнобојне пластике у облику дечије слагалице, те овај при-
оне на посао, и направи право ремек-дело! Мапа се састојала
од плочица неправилног облика. Свака плочица представ-
љала је једну провинцију и била обојена или у жуто или у
плаво или у зелено. Постојала су још и три црвена кори-
дорчића. Видевши да му је игра успела, мајсгор из Женеве
почне масовно да је производи и она освоји западно тржи-
ште, под именом ”мапа-апа”.
Ускоро, готово да није било отменије особе у Европи и
Америци која се није играла ”м апа-апе\ Била је то игра
слична оној старој ”човече не љути се !”, а веома је личила и
на ”монопол”.
Основно правило састојало се у томе да се плаве плочице
распореде тако да се никако не могу спојити између себе.
Ако се некако споје, онда се морају појести црвени кори-
дорчићи. За сваки добијени поен, играч поједе по једну плаву
плочицу.
”Мапа-апа” је ускоро постала толико омиљена игра да су
свуда по свету почели да се организују и турнири, на којима
је, наравно, најчешће побеђивао енглески лорд који је и из-

361
мислио ту игру. Побеђивао је, тако, и у Њујорку, и у Лон-
дону, и у Женеви, и у Бриселу, и у Атини... Када ти он
растави плочице, то више нико не састави!
Лорд је једанпут-двапут играо и с једним хрватским ге-
нералом, али овај је био далтониста па је све плочице видео
само црно-жуте.
Муслимански министар иностраних послова, с којим је,
такође, покушавао да одигра партију-две, крао је плочице, а
уз то носио је и беле чарапе, што је лорда деконцентрисало и
љутило.
Онда је лорд покушао да игра "мапа-апаи и с једним Ру-
сом, који је обично долазио нацврцан и стално се задуживао
код њега, а није враћао дугове.
Остали су, дакле, само Срби, али они нису желели да се
играју.
Пошто им је вид због година све више слабио, стари
Американац и енглески лорд тражили су од мајстора из
Женеве да им прави све веће и веће мапе да би их боље
видели. Али, и то је имало своје границе!
Најпосле, лорд одлучи да изнад оне бивше републике
постави неку врсту ваздушног кишобрана, те подигне
хиљаду авиона који су непрестано летели изнад несрећне
земље, тако да људи нису могли да виде ни сунца ни ме-
сеца... Сада су играчи могли да се играју правим провинци-
јама на својој слагалици.
Лорд премести једну плаву плочицу - закука нечија мајка.
Премести другу - изгори седам села. Премести трећу - сруши
се седам градова.
Једанпут, тако, играју они у авиону кад - покрај њих у
другом апарату пролете генерални секретар Уједињених
нација.
"Ено га Бутрос Бутрос!" рече стари Американац лорду.
"Што понављаш", обрецну се овај. "Чуо сам те!"
Старог Американца наљути такав тон, а и то што је
непрестано губио од лорда, па одлучи да се више не игра с
њим. Уз то, било му је жао сиротих плавих плочица, које су
стално нестајале.
Невоља је била у томе што човек који се играо географ-
ских мапа, с тако велике висине није могао да види људе који
су живели доле, па према њима није могао ништа ни да
осећа.

362
 И баш када је лорд усавршио игру до врхунца, читаву
земљу испод њега прекри гусга магла пуна таме и зачу се по-
тмула грмљавина...
(Ово је, иначе, једна од ретких бајки чији завршетак не
зна чак ни њен писац.)

-Ф* Ушорак

Вратио се после краћег одмора Златиборац у Београд, па

позвао пријатеље на вечеру. Знајући га као доброг домаћи-
на, дошло њих петнаестак да виде шта је довукао са Злати-
бора.
Почело се, најпре, с домаћом мученицом, која пали тек
кад стигне на дно стомака, па се прешло на разне пршуте,
седам врста набројали, а сваки пршут реже се посебним
ножем! По старом обичају, Златиборац обесио шунку о
коноп завезан за куку на таваници, о коју се иначе качи лус-
тер, а у шунку забијен бајонет! Када ко од гостију одреже
комад, гурне шунку као клатно од сата ка другом крају
стола. Чудо једно!
На столу се нашло и десетак врста златиборских сирева;
од оних младих што пливају у сопственој водици, до оних
најстаријих, овчијих, за људе снажних вилица и здравих зуба.
Ту је био и обавезни кајмак - млади, средњи и презрели, па
сармице у зељу, не веће од напрстка и кисело млеко у којем
кашика стоји усправно - ножем да га сечеш. На столу још и
тек испечено прасе с јабуком у устима и љутим папричицама
у ушима, а од самлевених изнутрица направљене сармице у
скрами. На средини огромна златиборска погача печена ис-
под сача, а око ње топла проја што се топи у устима. Леде-
ног пива и "ружице” из плетара - колико ти душа хоће.
Када се Београђани мало окрепише и попустише по две
рупе на каишевима, отпоче, наравно, обавезни разговор о
политици и санкцијама...
Тада домаћин Златиборац одложи хрскави прасећи репић
који је глоцкао, па се диже од стола, придижући панталоне:
"Једва чекам да се ова блокада једанпут заврши", казао
је. "Обећавам, све ћу да вас водим код Мекдоналда на хам-
бургере, да вас частим!”

363
^ Чешвршак

Четрдесет девете недеље блокаде у Београду се ни о

чему другом не говори осим о новим санкцијама Уједињених
нација. Пред Пролећем , где се пиво точи на кригле, заседа
пензионерски парламент. Окупљени Срби личе на чувену
композицију руског сликара Иље Рјепина Запорошци пшигу
одговор султшну.
"Ако они нама шаком о сто”, зајапурио се један чичица,
”ми ћемо њима шаком о главу!"
Његов исписник брише пену с бркова:
"Какво је, бре, ово пиво данас?", пита присутне. "Пре
оног рата, знало се: конобар у Гранду те лепо пита: 'Је ли по
вољи, молићу лепо господине, сечено пиво или како падне?'
Ако кажете сечено, пола сата скида пену са кригле! А , ово
данас, све је како падне! И политика, разуме се..."
"Погледајте мој случај!", прича стари адвокат. "Прве
године после оног рата, народна власг одлучи да се реши
ненародних елемената. Позову те у Озну и дају ти решење
да се кроз три дана јавиш у место рођења и да отуда нигде не
смеш да мрднеш. Без права жалбе, разуме се! Позову и мене
(био сам Гролов демократа) и уруче ми решење. Захвалим
учтиво и одем. Кроз три дана дођем поново код истог мајора
и ставим му документ на сто. Т11та је, бандо?', дрекну он.
'Још ниси отишао у родно место? Оћеш стражарно да те
спроведемо? Шта чекаш? Лимун?'
'Баш сам дошао да се пријавим!', казао сам. 'Ја сам,
наиме, рођен у Београду!'"
А један постарији Црногорац, стално би нешто и он да
каже али га непрестано прекидају. Док се искашљава, по ко
зна који пут започиње реченицу:
"Дакле, стани мало, пази вако, виђи, молим те..."
Нешто га мучи, а не може то никако да искаже!
Можда би било згодно да убаци неки поучан стих из Гор -
ског вијенца, а ништа му, кб за инат, не пада на памет, па до-
бија на времену:
"Дакле, стани мало, виђи вако, пази, молим те!"
"А и ови Чеси!", љути се онај с капетанском капом. "Па-
радајз туристи! Онај њихов председник Хавел тражио је да
се бомбардује Београд! И то нам је хвала!"
"На Београд! На Београд!," викао је добри војник Швејк
оног дана у Прагу кад је убијен надвојвода Фердинанд у

364
Сарајеву. Пошто га је ухватила реума, позајмио је инвалид-
ска колица и штаке којима је махао одевен у стару уни-
форму, док га је гурала његова служавка. иНа Београд! На
БеоградГ, одушевљено је клицала маса света на Вацлавским
намјестима. Сада у тим колицима седи драмски писац Вацлав
Хавел и сцена више није смешна.
”Дакле, пази вако, стани мало, виђи, молим те!”
За оближњим столом двоје младих се држе за руке и раз-
влаче своје кока-коле... Ко зна шта их све чека ове године?
У граду Гацку, на једном изгорелом зиду, видео сам
графит исписан црвеним спрејом:
"Водимо рат, а не љубав!”
Стајао сам запањен и сећао се оне давне обрнуте поруке
”деце цвећа” из 1968.
”Шта се чудите?”, упита ме млада телевизијска репор-
терка у маскирној униформи. "Зар свака љубав није исто-
времено и рат? Ко ће кога? Увек је неко победник, а неко
поражен...”
У своје време говорили смо девојкама:
"Хајде да се волимо!”
Младић плаћа кока-колу и каже својој девојци:
"Хајде да се силујемо!”
"Што да не!”, одговара она кокетно.
Одлазе загрљени, док звона Саборне цркве одбројавају
мајско подне.
"Дакле, стани мало, пази вамо, виђи, молим т е !”, запо-
чиње поново причу онај Црногорац.
"Знате ли каква је разлика између лепоте и блокаде?”,
пита ме келнер из Пролећа.
”Н е знам”
"Лепота је пролазна ...”, каже он, односећи празне кри-
гле.

365
 ПЕДЕСЕТА НЕДЕЉА

Педесете недеље блокаде седим на једном црвоточном

сплаву на Ади Циганлији и размишљам да ли да се окупам у
Сави.
У мени се боре Херцеговац и Београђанин...
Београђанину хладна вода, Херцеговцу прљава и мутна, а
мени вруће!
Београђанин, опрезан као што га је бог дао, шапуће ми
да ћемо се сва тројица прехладити.
Херцеговац се с тугом сећа смарагдне Требишњице која
'може да се пије и зелене Неретве у коју је скакао с мостар-
ског Старог моста. Куне се да се у Сави не би окупао да му
дају не знам шта! (Као да му неко, уопште, нешто и нуди!)
Кроз мене теку многе реке; љупка, женствена Сава, по-
туљени Господар Дунав. Ваља се троми Мисисипи Марка
Твена ("Заборави то!и, одмахује руком Херцеговац, рођени
русофил), лукава блудница Сена која уме да измами човеку
и последњу пару, огрће се сивим пењоаром мутна Темза,
шуми Миљацка испод срушених мостова, злати се и блиста
света река Крка, газим Купу, Цетину и Зрмању - ој, Мораво,
моје село равно...
И док се она двојица у мени препиру, скачем у Саву, баш
ме брига!
Београђанин одмах краул, Херцеговац лептир стил, а ја
леђа!
Не може се ни замислити како то изгледа онима са обале.
Херцеговац живи у мени још пре мог рођења; Београ-
ђанин од девете године, када сам се 1946. доселио у овај град.
Један говори екавски (без вееееезе!), други инсистира на
ијекавском.

366
 Најгоре ми је на концертима у Коларцу. Београђанин,
као, обожава досадне Малерове симфоније, а Херцеговац
истог часа утоне у сан и, да опростите, гласно дише, па га
сви наоколо буде и утишавају. Он би да слуша гусле.
Београђанин, опет, зева док гуслар пева о старим ју-
нацима и чуди се што бркати људи плачу.
Признајем, загорчавају ми живот на сваком кораку. Не
знам куд да се денем од њих двојице.
Пођем тако пре неки дан да дам важан интервју за енгле-
ску телевизију, а Херцеговац навалио да навучемо маскирну
униформу. Београђанин хоће тамно одело с краватом. На-
вучем избледели џинс и прљаве патике. Нису говорили са
мном два сата!
Један запео да потпишемо све што се од нас тражи (па да
се после не држимо тога), а други неће ни да чује!
Репортер "РгопШпе № \ у$ Те1еујбЈоп\ господин Адам Ка-
лихер, нашао се у чуду. Њих двојица вичу, ударају шакама о
сто - мени не дају ни да дођем до речи!
Добро, некако их смирим и објасним гос'н Калихеру да у
сваком Србину живи више разних Срба. Седимо тако и пи-
јуцкамо виски, кад ме он запита шта мислим о блокади.
Казао сам му да је с блокадом исти случај као и са овим ле-
дом у вискију:
"Што не попијемо, истопиће се само од себе!"
"Знаш кад ће ти то они објавити?", подбада ме Херце-
говац, док Београђанин наручује галантно другу туру и не
питајући ме имам ли пара. Шта пије кафана?
Неки дан се, опет, завадили док сам спавао и не слутећи
шта се дешава у мени. Шта је било? Херцеговац, изгледа,
као и обично сањао да је на ратишту на Жегуљи, са својима,
а Београђанин га назвао ратним хушкачем и затворио му
свој део срчане преткоморе. Умало се не угуших у том руж-
ном сну! Пробудим се и испечем два јаја на око, очистим
младе ротквице, али не иде! Херцеговац не једе, поднимио се
и само нас ћутећи гледа. Гладује. И Београђанину стао зало-
гај у грлу. Баци виљушку на тањир...
На Аду долази један чувени психијатар да се лечи од де-
пресије. По читав дан седи и буљи у воду. Пожалим му се, а
он ми каже да је у мом случају, вероватно, реч о благом
облику шизофреније. У питању је подвајање личности.
"Али, нас није двоје, него троје!\објаснио сам му.
"Да ли је могуће цепање личности натроје?"

367
 Уосталом, може ускоро да нас буде и више! Већ се
повремено јављају и неки други: избеглице из Сарајева, Ев-
ропљани, пацифисти и ратоборни, православци и славе-
нофили, дипломате и самоубице...
Психијатар ми је рекао да је мој случај веома занимљив и
да нешто слично није имао у досадашњој пракси:
"Записујте све што будете осећали...", казао ми је.
Ето записујем. Од тога и живим.
"Могао би да живиш и од неког озбиљнијег посла!",
гунђа Херцеговац у мени.
У том тренутку покрај нас прође једна београдска ле-
потица.
И Херцеговац и Београђанин окрећу се за њом.
Ја се правим да је не примећујем.
Али, они више ни о чему не могу да причају, сем о поли-
тици. Опет се свађају око тога ко је патриота, а ко издајник.
Шта да радим?
Херцеговцу наручим лозовачу - Београђанину хладно
пиво, а ја попијем седатив да их лакше поднесем и поново
заспим.
Страх ме је једино од буђења...

4* Среда

Најмлађи брат мога ђеда, Јован Машов, трговац вешт

као видра, пустолов, митоман и незајажљива причалица, во-
лео је као млад да се из чиста мира одева у херцеговачку
народну ношњу која му је сјајно пристајала. Иде он, тако,
једном друмом ка Београду, кад га сустиже отворена лиму-
зина. "Плимут". Било је то 1922. У њој је на стражњем
седишту седео песник и посланик Јован Дучић, одевен у
светлосиво фланелско одело с вратном марамом и аутомо-
билским наочарима против сунца, прашине и ветра.
"Ђе си кренуо, земљаче", упита песник Јову Машова.
"У Биоград, господине..." одврати овај скрушено.
"Хајде, уђи, повешћу те!"
Чувеном дипломати и бонвивану допао се овај скромни
херцеговачки момак у народном руху, који је носио опанке
број педесет и три и био висок преко два метра. И сам Дучић
је имао велику ногу, па су му најпознатији европски обућари
правили по мери ципеле од змијске и мајмунске коже.

369
 Момак је изгледао, заиста, веома живописно. Носио је
чохане црне чакшире, беле чарапе до колена, опанке од опу-
те, био је опасан црвеним пасом, а поврх свега главу му је
красила капа звана заврата.
Возећи се, Дучић је уживао у разговору с бистрим зем-
љаком, распитивао се за поједине ретке речи и обичаје у
Херцеговини и све то записивао златном оловчицом у мали
жути нотес укоричен у мароканску кожу.
иЕто новог Луке ЋеловићаГ, мислио је. "Са оваквом па-
мећу и бистрином, далеко ће дотерати!” У исто време би му
га помало и жао; шта ће и куд ће сам, без иког свог у вели-
ком и суровом Београду, где се погубе и много паметнији и
већи.
И тако, стигоше насред Теразија, па Дучић, пун саосе-
ћања и носталгије, позва Јову Машова да га части у хотелу
Москва, желећи да види како ће се момак понашати међу
најотменијим Београђанима.
иШта ћеш да попијеш?”, упита га, кад су сели, али уместо
младог Херцеговца одговори шеф сале, који је дошао да их
послужи:
Т ос'н Јова ће капуцинер, као и обично. А ви, гос'н
Дучићу?”
Причају да Јован Дучић, којег никада нико није чуо да
псује, опсова тада на сав глас Јови Машову оца очина.
Капуцинер је, наравно, платио...

Ф Пешак

Педесете недеље блокаде поскупела је Политика.

Многе старе даме које живе од скромних пензија преста-
ле су да је купују после више од пола века читања...
Сада ћу морати да идем по кућама и да им препричавам
шта сам писао недељом.
Слушам једну како својој пријатељици описује неког го-
сподина:
"Имућан ч о в ек \ каже. "Видим, сваког дана чита Поли -
тикуГ
У Београду је све више редова. Све се мање живи, а све
више чека.
Кад год станем у неки ред, увек се сетим покојног принца
Ђорђа Карађорђевића. Познавао сам и волео тог старог го-
сподина који је увек ишао пешке, без зимског капута и кад је

370
било најхладније, с француском капом на глави и обавезном
излизаном торбом у рукама, увек журећи некуда, с маркант-
ним карађорђевским носем, којим је секао београдски ва-
здух.
Причају да је принц Ђорђе прве послератне године
стрпљиво чекао у дугом реду за брашно пред неком бакал-
ницом, када један младић дрско уђе у радњу преко реда.
Принц Ђорђе му приђе и ухвати га за уво, па избаци напоље.
"Имам право да уђем преко реда!", бунио се младић.
"Мој тата је првоборац!"
”А мој тата је Краљ Ослободилац!", казао је мирно
принц, ипа опет мирно чекам у реду!"

371
 ПЕДЕСЕТ ПРВА НЕДЕЉА

Педесет прве недеље блокаде мало су нам захладнели од-

носи са Западом.
Када сам то рекао Под липом, тројица су хтела да ме
бију.
Умирио сам их тако што сам казао да су на нашој страни
браћа Руси.
Управо је стигао њихов министар иностраних послова са
спасоносним предлогом!
Срби из Србије би требало да затворе потпуно своје гра-
нице према Србима из Републике Српске, тако да ови помру
од глади. Читаву ту ствар ће контролисати Руси, прет-
постављам Черкези, који у томе имају највише искуства јер
су били у Југославији с Немцима у армији генерала Власова,
за време прошлог рата. Сећам их се и данас: жута косоока
лица на длакавим коњићима - дугих репова...
За узврат, Србима ће се појачати санкције до крајње мере
и извешће нас све на суд за ратне злочинце.
Када смо били деца, па нас баке терале да љуштимо
орахе за торту, морали смо све време да певамо да не бисмо
тајно јели.
Пошто нам Савет безбедности на верује да и поред бло-
каде, ипак, нешто кришом не замезетимо, предлажем да
читава земља пева дан и ноћ. Нека то буде она стара ратна
песма:
"Сада нам се из Русије пшше,
Браћо Срби, не бојте се вшие!
А ми њима отворено писмо,
Да се никад ни бојали нисмо!"

372
*❖ * Понедељак

У најчешћим и најстаријим вицевима у Срба има обично

неколио лица.
нСастану се, тако, Американац, Рус, Енглез, Шваба и
Турчин кад - изненада наиђе Србин!”
Наравно, у тим вицевима увек је побеђивао Србин. Он их
на крају све зајебе.
Нисмо ни приметили да већ годину дана живимо у
сличном вицу!
Свакога дана састају се Американац, Немац, Енглез,
Француз, Турчин и ко зна ко све још. Договарају се како да
туку Србина. Таман крене Американац да бије, кад не да
Енглез! Хоће он сам. На то Немац скочи на Енглеза, па
Американац дигне руке, али му не да Турчин. Онда се дого-
воре да бију сви заједно, али се посвађају око тога ко ће да
командује. Умало да се не побију сами међу собом! Дотле је
дошло да их Србин развађа...
Француз, опет, навалио на Норвежанина и Јапанца да им
забрани лов на китове. Жао му китова. Изумреће. Срба му,
наравно, није жао. За њих нема ловостаја.
Не знам шта бих дао да знам крај овог вица.
Крај пише онај ко преживи.

4* Среда

Много београдских девојчица лута по свету...

Остале су њихове маме, тате и баке. Остале су њихове
дечије собе. Постери Џима Хендрикса и Џоане Баез на зи-
довима, сгаре патике, пробушени тениски рекети, зимска
гардероба, школске свеске, лутке, карирана ћебад и речени-
ца исписана фломастером на плакару:
”Није све у сексу - има нешто и у држању за руке!"
Остали су и њихови другари из краја, који свакога јутра
сусрећу маме и питају:
нКако је Снешка? Јавља ли се ? ”
Да ли сте некада видели зељ е у зембиљу на који капљу
сузе?
Београдска деца продају ђинђуве на Карловом мосту у
златном граду Прагу (А , колико до јуче, сажаљевали смо
јадне Чехе!); најотменије београдске девојчице раде као
гардероберке у Њујорку, или су конобарице у Паризу, беби-

373
ситерке по лондонским предграђима; слабо плаћени фото-
-модели у леденом Стокхолму. Неке од њих раде ноћу, а да-
њу студирају. Живе на црно.
На њих су потрошени многи часови балета, енглеског и
клавира.
Жваћући бљутави сендвич од старе туњевине, оне сањају
младе кромпириће, који су се баш појавили на Каленића пи-
јаци, пуњене тиквице с киселим млеком и прве трешње на
којима се скупља роса...
Смршале су и прерано сазреле, али то крију када се јав-
љају кућама и кажу да им је супер.
Бака има слабо срце. Отац ће да им се напије од муке.
Мама редовно брише прашину у њиховој дечијој соби, ветри
и мења беле раде у вази, као да ће изненада банути попут
ветра, бацити торбу на диван и с врата повикати: иШта има
да се клопа?”
"Опери, најпре, руке!”
"Их, кево, каква си!”
Али, оне неће стићи за овај недељни ручак који се
неутешно хлади и неће довести најбољу другарицу за коју
није постављено ("Схвати, немам ја ништа против твоје
Цеце, али мораш нам рећи ако некога доводиш на ручак! То
је основни ред!"). Нико не једе недељну чорбу од ринфлајша
с домаћим резанцима и нико се не отима за поховани пилећи
батак... Једноставно, свима недостаје она стара реченица ко-
ја је давала укус свему: "Извади косу из супе!"
Ћуте, а над зеленом салатом у чинији лебди слеђено,
неизговорено питање:
"Боже, има ли оно дете тамо ишта за јело?"
Њихови плакари са заосталом гардеробом као да су пуни
духова и гриже савести. Ево оног старог мантила око којег
је пре пет година избила бучна свађа, па нико ни с ким није
говорио два дана. На вешалици заједно с мантилом виси и
чувена реченица: "Па имаш већ два!" и "Шта мислиш, да ја
налазим паре на улици?"
Ту су и непроспаване ноћи, сезона рубеола, заушки и
великог кашља, прва награда за најбољи састав "Моја мама"
и букет сасушеног пољског цвећа донет с рекреативне нас-
таве на Дивчибарама. Ту су и неки неправедни шамари који
се у еху празне собе увећавају као одјеци и плач због сатен-
ске матурске хаљине која је била предугачка и још јој у пос-
ледњем тренутку црк'о рајсфершлус. Смак света!

374
 Паника што се нису вратиле до једанаест, како им је
речено, већ у једанаест и петнаест, случајно пронађена цига-
рета ("Али, она пуши!”) и одговор равнодушног оца: ”Па
шта? И ја сам пропушио са шеснаест!” ”Који си ми ти, па,
пример?”
И сад та њихова принцеза, та маза и миљеница, најпамет-
није дете у читавој школи, служи неке глупе странце који, да
је правде, не би могли ни ципеле да јој чисте, а ручак се
хлади и хлади, док бака тражи своје затурене пилуле, а отац
пије већ треће пиво и одлази да прилегне у дечију собу на
диван.
Наравно, вратиће се једнога дана када ова несрећна бло-
када прође...
Баба лепо каже ”да никоме свећа није горела до зор е”, па
неће ни нашим душманима!
Ето, док се дете тамо злопати, нико не може ни да јој по-
могне. И кад би имали девиза, како да јој пошаљу? Ко да јој
однесе, кад ретко ко и путује? Продала би бака и минђуше
које је добила када се удавала и балску торбицу од плетеног
алпака, а и део старе куће на Вождовцу, али како да јој се то
дотури кад се из ове земље ни долар не може послати. Боже,
шта су направили од нас? И шта су им ту сад деца крива?
Гори су и од Турака и од Аустријанаца и од Немаца заједно!
Ипак, једнога дана, вратиће се девојчице, исцрпљене жи-
вотним биткама, помало уморне, помало утучене, са очима у
којима је Запад успео да угаси ону скривену искрицу, наив-
ност и наду; чудно штедљиве (А биле су одувек мале
распикуће), сигурне у себе, пуне неповерења према свима, с
благим страним акцентом.
"Хајде да зовемо дете, да видимо како је", каже бака.
”Па, неки дан сте је звали”, као гунђа отац. "Знате ли
само колики нам је био телефонски рачун прошлог месеца?”
”А колико оде на твоје пиво?”, бреца се мама и они је,
наравно, зову заборавивши потпуно на временску разлику и
да је тамо, преко Океана, сада рано јутро. Чује се, најпре,
шум свемира и хук великог мора боје олова.
”Ево, опет прислушкују!”, каже отац.
Удаљена звоњава телефона, која нимало не личи на нашу
звоњаву; некако је страна и отмена.
"Колико је сад тамо сати?” - присећа се баба да је у пи-
тању нека чудна временска ствар.
"Шест.”
”По подне?”, пита баба.

376
 иНе, шест ујутру.”
иА , је л' и код њих данас недеља?”
иНе, четвртак...”, уноси отац забуну.
Телефон и даље звони, а напетост у кухињи расте: да се
није одселила, да нема неког, па спава код њега, да се није
нешто десило?
Најзад, слушалица се подиже - клик. Јавља се глас још
топао од сна:
иХееелооооууу?и
иДушо, како си?и
"Супер!"

377
 ПЕДЕСЕТ ДРУГА НЕДЕЉА

Када сам тачно пре педесет две недеље отпочео да водим

овај скромни дневник блокаде, нисам ни сањао да ће потра-
јати пуних годину дана!
А ево, данас је госпођа Блокада уприличила велики при-
јем у част те годишњице. Гарден-парти, или што би наши
новопечени богаташи казали, гарден-парти у вртној башти!
Пријем је одржан у једној дедињској вили - резиденцији
високог представника Уједињених нација, иначе кући старог
београдског трговца гос'н Куманудија коју су, у своје време,
одузели комунисти, а у наше време продали странцима ан-
тикомунисти, док је законити власник умро у туђини, а унуци
му подстанари.
Послуга је, као и обично, била наша, храна је донесена из
Мекдоналда, а као пиће је служена искључиво кока-кола, јер
се алкохол не слаже уз кокаин и хероин.
Госпођа Блокада се појавила у дугој хаљини отровнозе-
лене боје, а београдске даме су носиле летње шешире
широких обода, јер им нико није рекао да се шешири не носе
после шест по подне.
Поред дипломатског кора и високих гостију, позвани су и
сви лидери тужибаба-партија.
Служени су цицијашки сендвичи типа "покако се голуб" у
облику Венс-Овенових провинција. Вероватно, грешком
дипломатске кухиње, неки од њих нису се могли ни
сажвакати, а камоли прогутати, али то никога није много
занимало.
На крају је изнесена циновска ембарго-торта на педесет и
два спрата, украшена са свих страна санкцијама и свећом
која није горела до јутра.

378
 И странци и отменији Срби певали су "Нарру 1мг1ћс1ау
Уои!" у хору, с тим што Срби нису знали остатак речи, па су
мумлали ”ла, ла, ла... ”, а пратио их је диксиленд оркесгар
маринаца који су после тога опалили ”Америчку патролу на
Дундву”.
Било је заиста дивно. Многи су плакали.
Нешто после поноћи на травњак се белим хеликоптером
спусгио и лорд Овен да честита слављеници. Од силног
ветра који је подигла елиса, одлетеле су многе перике, тупеи
и вештачке трепавице. Као поклон слављеници, лорд је до-
нео нови пакет још строжих санкција, што су званице по-
здравиле снажним аплаузом. Лорд Овен се извинио што не
сме да остане дуже од првих петлова...
Отпратили су га изасланик арапске исламске заједнице из
Ирана, на летећем ћилиму, и представница Уницефа, која је
јахала на усисивачу за прашину с више програма.
После се друштво разделило на више група. Оне углед-
није Блокада је позвала у малу дворану за пројекције
смештену у подруму виле да им покаже породичне филмове,
снимљене за последњих годину дана. Филмови су били, за-
иста, веома занимљиви, мада су опуштене званице очекивале
нешто порнографско. Најпре су видели дванаест мртвих
бањалучких беба којима Уједињене нације нису дозволиле
да порасту, па су им ускратиле кисеоник у боцама, затим су
угледали гладне и болесне без лекова, децу која су се
смрзавала у школама без грејања, пусте граничне прелазе
које су чували војници с плавим береткама, стотине бродова
и шлепова заустављених на Дунаву, приземљену авионску
флоту, замрзнуто воће које се топило и цедило из хладњача
без горива, стотине хиљада људи без посла пред забра-
вљеним фабрикама и још триста разних чуда која су им се
јако допала и развеселила их.
Блокада, мада уморна, била је пресрећна што им се допао
овај филм.
Друга група гостију у врту измислила је нову игру - ”суд
за ратне злочинце”! Нешто слично игри "ћораве баке" ...
Играчу се завежу очи, па он, не видећи ништа, треба да ух-
вати ратног злочинца.
Злочинца је, наравно, тешко ухватити!
Завежу, тако, очи једном дипломати, храбром и неус-
трашивом Норвежанину, а он, потрчи тамо, потрчи овамо,
успе да шчепа једног ратног злочинца, кад оно - Немац!

379
 Добро. Извини се Немцу за грешку, па му вежу очи да он
хвата. Потрчи Немац тамо, потрчи овамо, испружи руке и
ухвати, кога - Италијана! Онда Италијан хвата... Лепа игра!
Гледао сам кроз гвоздену ограду Блокадин рођендан све
док ме не заболеше ноге, а онда кренух пешке с брда у град
пред зору.
И не слутећи шта му се све спрема, Београд је спавао и
годину дана сањао овај ружан сан...

А Ушорак

Среће ме на улици тип којег једва познајем. Знам једино

да је пензионер који је некада био на неком положају на
коме се није претргао од посла. Креће се достојанствено, с
рукама на леђима, као да врши инспекцију града и живота.
Пита ме шта радим.
Шта да му одговорим?
"Ништа..."
"Је л' пишеш?", пита ме с прекором у гласу, као да нисам
написао домаћи задатак.
"Пишем", кажем, извињавајући се.
”А шта?”
"Па, пишем недељом у новинама..."
"Знам то", пресеца ме. "Мислим, пишеш ли нешто оз-
биљно?"
"Ово је најозбиљније што могу!", правдам се и не хотећи,
док ме тип којег једва познајем посматра с висине као про-
палог талента.
Ипак, успео је да ме ували у кривицу!
Враћам се кући, лежем на диван, пиљим у таваницу и пи-
там се - можда би стварно требало нешто озбиљније?
За то време, онај тип ме избрисао из памћења. Сусреће
неког другог и с рукама на леђима пита га:
"Шта радиш?"

-Ф* Среда

Не знам тачно када се први пут појавила на Каленића

пијаци, можда пре годину дана када је почела блокада, али
одмах сам је запазио. Некако се издвајала из тог пијачног

380
света, бучног и размаханог, сигурног у себе и робу коју про-
даје...
Одевена у црно, сићушна попут птице, стајала је изгуб-
љена међу тезгама и крупним грлатим женама које су прода-
вале јаја, домаће резанце и коре за гибаницу, мед и кисело
млеко. Испред н>е на металној тезги стајали су на два по-
служавника уредно поређани ситни колачи, као послужење
за славу. Округле ванилице и колачи од обланди - најчешће
посластице београдске сиротиње.
До тада то није виђено на Каленића пијаци! У Београду,
колачи су се, зна се, продавали одувек у посластичарницама,
али ту ситну старицу натерала је нека велика мука да их
изнесе на тезгу, међу заклане пилиће, чачански кајмак и сир,
флекице за купус и златиборско суво овчије месо. Блокада и
сиромаштво натерали су многе Београђане да изнесу на
продају све што имају у кући, па је такозвана зелена пијаца
напросто преполовљена - потиснута рађањем праве бувље
пијаце. К о је имао шта да прода - продао је, али ова мала го-
спођа, вероватно чиновница у пензији, учитељица или библи-
отекарка, није имала шта да прода, па се сетила да је одувек
била чувена у својој улици по ванилицама (њено двориште
мирисало је на ванилин-шећер) и испекла је две туре тих
колачића, који су врло брзо били продати.
Јер, свако ко би прошао покрај њене тезге, заустављен
тим давним слаткастим мирисом, не би одолео да их не купи.
Било јој је, наравно, први пут веома непријатно. Одувек је
она питала на пијаци колико шта кошта, а сада је стајала с
друге стране тезге и одговарала, готово жмурећи од страха
да је цена превисока (а била је смешна), па су је добре
сусетке - мајсторице за домаће резанце - натерале да повећа.
За њу, којој бедна пензија не стиже већ месецима и којој
су се деца расула по свету, оставивши иза себе две унуке из
два разведена брака, ванилице су се показале као спасење!
Јер, ко их још данас уопште пече? Млад свет купује послас-
тице на кило по самопослугама и пекарама у моди. Због
тога, за оне читатељке које живе у туђини, преписујем овај
дирљиви, стари рецепт:

"Ванилице. Двесша педесет грама маслаца или двесиш

грама мастИу пола килограма брашнау једно жуманце и једно
цело јаје, нетири кашике шећера и сок од једног лимуна
припремити за ванилице. Масло или маст пенасто уму-
тити, затим додати жуманце и једно цело јаје, шећер и сок

381
од једног лимуна. Сада усути брашно, изручити све на
даску за мешење, замесити теСто и оклагијом развући кору
пола санишметра дебелу. Калупом за ванилице вадити по-
гачице, сваку умочииш у улупани снег од два беланца, па
онда посути ситно исецканим орааша, ређати их у намазан
плех, ставити у пећницу и пећи, али пазити да осишну беле.
Печене ванилице премазати пекмезом, саставити две и две,
посути их шећером замирисаним ванилом и служити ".

Ванилице на тезги Каленића пијаце за мене су много

више од обичних колачића - то Београд притешњен нево-
љом и бедом износи своју последњу интиму на продају!
Купујем десет комада, а стара госпођа ми додаје још
једну приде и ја је одмах стављам у уста. Гле, она се истог
часа топи на језику - права утеха за непце - и после ко зна
колико година осећам укус некадашњих чубурских дворишта
у Церској и Шуматовачкој - мирис тек испечених ванилица
на овалном послужавнику од жућкасте окрњене керамике...
Ваше ванилице, драга госпођо, апсолутно немају цене!

382
 ПЕДЕСЕТ ТРЕЋА НЕДЕЉА

Као скромни и недостојни хроничар Београда, бележим

да је неке од нас блокада (каквог ли апсурда!) и поред свега
подмладила...
Знате ли оне типове који вам кажу: иНе волим да го-
ворим о себи, али, ево, узмите мој случај!" Одлазим, дакле,
сваког дана на Аду Циганлију као у време када сам био млад
и веровао да ме чека блистава будућност. Будућност је,
иначе, изгледа већ почела! Ни тада, пре више од тридесет
пет година, нисам као ни данас имао кола, а такси је био
нешто слично научној фантастици.
Поново сам у старом климавом трамвају, окружен блис-
кошћу тела, вицевима и псовкама или свеопштом утучено-
шћу забринутих путника и поново силазим код легендарне
Господарске меане, претрчавам Булевар и прелазим, с гла-
вом у торби, шест железничких колосека, а сваког часа туда
може да пројури неки експрес...
Као некада алас деда Дрља, покојни Смиљанић или поко-
јни Саша (гле, све више покојника!), превози нас чувени
Тома својом старом широком шикљом с "томосом” од
четири коња, а пошто је превоз преко реке све скупљи, да
нас утеши, точи чашу црњака. Сава поново мирише на реку
као некад. Лето је и рибе скачу као луде, а вода је постала
толико чиста да су се после ни сам не знам колико времена
појавили речни ракови и шкољке.
И гле чуда! Одмах испод страћаре у којој је непре-
вазиђени ћевабџија (и он већ одавно покојни) Јанићије пекао
најбољи роштиљ у Београду, чувар сидришта Бошко звани
Боле засадио башту! Једну од првих у историји А де Циган-
лије. Видим лепо - расте парадајз, олистао већ засађени

383
кромпир, вире пера младог лука... Сачекаћу недељу-две да
парадајз сазри, да га Боле убере, опере и охлади, набавићемо
и мало сира, а понети 'леба од куће, расећи парадајз на-
четворо, посолити га и мезетити уз ракијицу, ако неко до-
несе. Што да једем парадајз коме не знам порекло и ко га је
засадио? Ипак је то велика привилегија! Где то у Њујорку,
на пример, да једеш парадајз који знаш, такорећи, од малих
ногу?

Среда

Али, нећу о томе. Хоћу да пишем о позитивној енергији

која напросто зрачи из ове минијатурне Бошкове баште.
Као што дивно записује Вилијам Блејк: "Онај из кога не
зрачи светлост, никада неће постати звезда". Окружен
непријатељством света и претњом глађу која нас све
очекује, уместо да се окрене себи и раду, Београд се дрогира
политиком! (Ни сам не знам откуд ми у овом тексгу оволико
ускличника или знакова дивљења - мора да сам узбуђен?)
Када је Кина преживљавала тешке године био је засађен
поврћем сваки центиметар травњака у Пекингу. Данас је то
трећа међу три најмоћније државе на свету. Стари Београ-
ђани причају да су за време Другог рата сва београдска
дворишта била, такође, претворена у баште с луком, кром-
пиром, па чак и кукурузом. Посејали четрдесет треће прази-
лук, а деведесет треће им никли базени и тениски терени!
За оне који не познају добро београдски менталитет,
морам да поменем Ратно острво на ушћу Саве у Дунав, које,
гледано из птичије перспективе, подсећа на џиновски диск
који је Мајка Природа завитлала и добацила Београду пред
ноге, као редак и скупоцен поклон. Ратно острво велико је
167 хектара, деведесет ари и педесет шест квадратних ме-
тара. Чудо једно од пространства. Изгледа у длаку исто као
оног давног јутра када се рађао свет. Не служи ничему, сем
тајним љубавницима да побегну од знатижељних очију.
Београд, град митомана и фантаста, мегаломана и планера,
деценијама не може да се договори шта да уради с тим
Божијим даром. Једни су за то да се ту подигне највећи хотел
Хилтон на свету; други би да буде дизниленд, трећи музеј
модерне уметности, а четврти да преко њега прелази мост са
два лука. Има и оних који заговарају градњу споменика који
ће се видети и с најудаљенијих тачака Европе...

384
 И таман када се договоре, обично нестане пара, па Ратно
острво задовољно одахне и сачека новог градоначелника
Београда, лепше и дивљије него икада. Таман га нови урба-
нисти и градитељи детаљно измере и премере, направе
планове и предрачуне, а оно се намерно смањи, загњури се у
надошле воде. Тада они одустану, а острво изрони и, зев-
нувши од досаде, протегне се на пролећном сунцу.
И тако, бавећи се грандиозним идејама и плановима,
Београду никада није пала на памет најједноставнија ствар -
да Ратно острво засеје воћем и поврћем, да од њега направи
башту која ће моћи да храни читав град и сву београдску си-
ротињу. Само неколицина ретких вредних Београђана и Зе-
мунаца, сакривајући се у дубину острва попут раних хришћа-
на, посадила је своје повртњаке, страхујући да их Београд не
открије и не протера у име светле будућности која ће од Рат-
ног острва направити једно од светских чуда.
Нисам јео, али кажу да ту успева најукуснији купус у Ев-
ропи и да је кукуруз два пута виши од оног из Бачке. И док
Београд већ деценијама чека на Семирамидине бетонске ви-
сеће вртове на томе месту, повремено у јавност избије афера
о незаконитом присвајању Ратног острва Београђана који су
једини били нормални и довољно паметни да на њему узга-
јају поврће!
Мада нас је свет још пре годину дана осудио на умирање
од глади, сви се још питају и снебивају шта ће казати исти
свет ако надомак велеграда угледају пловећи повртњак с ку-
курузом и шаргарепом? Када бисмо тамо засадили пасуљ,
његова стабљика би толико израсла и ижџикљала да би се
Београд, попут Јана Бибијана, уз њу могао попети све до са-
мог неба!
Какав призор! Стотине чамаца, чунова, дереглија и шик-
љи отискује се сваког јутра са обале испод Небојша куле с
Београђанима који иду да окопавају, плеве и заливају своје
баште на Ратном острву! У сумрак, враћају се с корпама
пуних зрелих плодова. Шпијунски "авакси" падају с неба од
запрепашћења!
Молим нашу љупку градоначелницу да свакоме ко то
жели додели по једну малу парцелу на острву. Ко је запусти
- одузеће му се заувек.

385
4- Чешвршак

Возећи се с неверним Томом преко савског залива према

Ади, док с прамца шикље кевће савски лајатор, његов пас
Медо, размишљам о томе да смо ми, који смо и поред свега
остали у свом граду, одговорни за његову судбину и његове
обале.
У најлепшој књизи на свету Малом принцу Антона де
Сент Егзиперија, главни јунак, златокоси краљевић, враћа се
с планете Земље на сићушни астероид због тога што је
"одговоран за своју ружу"...
Клечим на земљи са увом уз притку по којој се пење Бо-
летов парадајз. Ослушкујем како расте и црвени се од сра-
моте што се не бавимо суштином, него трошимо животе на
мржњу и политику. Пада ми на памет мудри, згађени,
скептични филозоф Волтер, чији јунак Кандид после бурног
живота, пуног најразличитијих искустава, одлази да обрађује
свој врт. Има ли веће мудрости од његовог повратка сушти-
ни?
Тече историја попут Саве и Дунава, смењују се владари,
заборављају најмоћнији, грмећи пролазе најезде и ратови по
позорници "пуној буке и беса". Од највећих бомби остају
само ожиљци, кратери пуни воде у којој пливају пуноглавци,
падају и дижу се нове звезде, изгарају попут репатица на
политичком небу. Гробља су пуна незаменљивих људи, а
земља и поред свега, ипак, остаје.
И ево, у малом Болетовом врту на Ади Циганлији, не
већем од разастртог столњака за астал за дванаест особа,
без обзира на санкције и без страха да ће га назвати кому-
њаром, црвени се парадајз који ћемо ускоро (ако буде среће)
слатко смазати у једном савском сумраку пуном речних та-
јни...
Ипак, страх ме је за тај мали врт; могли би га изгазити
обесни момци, могао би га уништити град или суша, а већ,
богами, чујем како га оговарају неки злобници по Ади, се-
љаци, новопечени грађани. Њих та мала башта подсећа на
порекло које би желели да забораве. Ада је, наводно, лук-
сузно, отмено острво на којем треба да се гаје једрилице,
скифови, скутери и брзи глисери, а не - парадајз! Али,
Београђани се не дају! Видим пре неки дан, неко довео козу
и јариће. Какве ли среће! Прави козји рај: траве и жбуња
колико ти срце жели! Биће, значи, и козјег млека...
Преживеће се некако...

386
^ Субоша

"Опростите, господине!”, пита једна дама мог старог

пријатеља, сликара Цибета Јеремића, који управо слика
Ушће с Калемегданске тврђаве, "је ли оно Ратно острво?"
”Не! Предратно!”, мрзовољно одговара сликар.

381
 ПЕДЕСЕТ ЧЕТВРТА НЕДЕЉА

Педесет четврте недеље изашао сам из блокаде...

У Херцеговину која је у рату.
Лорд Овен ми више није могао ништа својим санкцијама.
У Херцеговини, коју је Господ Бог санкционисао сиромаш-
твом од самог постанка, ионако нема ничега сем Херцего-
ваца.
На црногорској граници у месту Вилуси строги граничар
с капом званом титовка и звездом петокраком нареди нам да
изађемо из војног комбија Херцеговачког корпуса. Био је
озбиљно наоружан.
Баш волим што сам изашао.
Н ебо је било плаво, а брда сива. Покрај пута је расла би-
љка зановијет која овчетини даје изузетан укус. Овај друм
ми је у прапамћењу. Њим су моји преци бежали од Турака у
Црну Гору или шверцовали дуван. На овој граници се увек
осећам кривим.
Онда нам је граничар с петокраком на капи затражио
личне карте. ЈТепо сам чуо како се мој ђед Јаков окренуо у
гробу. Дао сам му је.
Онда је легитимацију затражио од песника Рајка Петрова
Нога. Казао је:
”Друже, личну карту!”
”Ја нисам друг, већ господин”, одвратила је ова песничка
рођена прзница.
Стајали смо и гледали се. Ми његову капу с петокраком,
он заставу Републике Српске на капи нашег возача у мас-
кирној униформи. Онда је војник рекао граничару:
”Само ти ради свој посао, ми ћемо свој!”

388
 Онда је граничар покушао да поведе разговор с Ногом,
али овај је казао:
"Лична карта - може. Разговор - не м ож е.”
"Имате ли оружја?"
Од оружја смо имали само метафоре и тако нас он пусти
да уђемо у племениту земљу Херцега Стјепана.
Био је то дирљив братски сусрет.
Пут је био аветињски пуст. У ваздуху се осећала близина
мора. Умало, по навици, не продужих за Дубровник као
толиких година пре.
Да сам продужио, не бисте читали ову причу.

Ф Понедељак

Усред рата Требињци су подигли споменик свом највећем

песнику Јовану Дучићу, педесет година после смрти.
Чемпреси су се самозаљубљено огледали у мирној Тре-
бишњици.
Процветали су и олеандри. Шта знају олеандри да ли је
рат или није.
Е, сад слушајте! Далеке 1934. године Јован Дучић је пла-
тио из свог џепа вајару Томи Росандићу да изваја и излије у
бронзи бисту његовог омиљеног песника Петра Петровића
Његоша и поставио је под високе платане на најлепшем
медитеранском тргу.
Шта се све није догађало с Његошевом бистом! Ко год би
наишао кроз овај прелепи градић најпре је искаљивао свој
бес на црногорском владици: скидали га, вукли по граду,
фарбали у црвено... Требињци су га сваки пут кад се осло-
боде од нечисти поново, као светињу, враћали на његово
постоље.
Када је Требиње засула киша граната, прво што су учи-
нили било је да споменик са свих страна заштите кашетама
од муниције напуњеним песком. Та кула од сандука пред-
стављала је споменик за себе. Била је лепша од споменика
које је Американац бугарског порекла, чувени, Кристо,
замотавао у своје беле тканине и тако се прославио.
Неко се лепо досетио да се споменик Јовану Дучићу
постави на улазу у парк који је он засадио, тачно преко пута
Његоша, тако да се, као што лепо рече Рајко Петров Ного,
"владика Раде и Кнез песника гледају очи у очи и до миле
воље разговарају кад падне ноћ..."

389
 Али, када је Ного смакао (као што је ред) тканину с
Дучићеве бисте, испоставило се да, истина, тај велики Хер-
цеговац гледа у Његоша, али да владика Раде некако скреће
поглед у страну. Вероватно због оне границе на Вилусима.

•Ф* Среда

Чекао сам јутро у једној каменој крчми повише града.

За шанком су седели младићи у нагорелим униформама.
Н е могу да спавају.
Један је недавно изгубио млађег брата. Други кума.
Трећи четири војника из своје јединице.
Пили су, али нико није могао да се напије. Деликатни,
ћутљиви, учтиви, природно отмени и уморни ратници који,
можда, више никада неће повратити сан.
Онда је један од њих узео гусле, па је шанкер истог часа
угасио касету ”Иглса" - Хотел Калифорнија , заосталу веро-
ватно из предратних времена, када су кроз Требиње на путу
према мору пролазили срећни летњи шешири у отвореним
двоседима.
Запевао је сонорним гласом монтањара којег тресе неко
унутрашње узбуђење, гласом који је био више крик него
песма:
"Браћо Србиу молим вас кд Богау
Не пуцајте један на другога ! "

Ф* Чешвршак

Причао ми покојни Бранко Ћопић да је као млад писац

седео пре оног рата с Јованом Дучићем испред хотела Срп -
ска круна у Београду.
Висок, елегантан, отмених покрета и држања, песник је,
после дугих странствовања у дипломатској служби, волео да
станује у овом хотелу и да ту прима госте.
"Господине Дучић”, питао га је тада Бранко Ћопић
”богат сте човек, славан песник, краљевски посланик... Због
чега немате кућу у Београду, већ станујете у хотелу?”
Загледан у пену Вајфертовог пива која се искрила, као да
у минијатурним мехурићима гледа своју судбину, песник му
одговори:

391
 "Шта ће ми кућа кад ћу једног дана имати у Београду ули-
ЦУ!"
Јован Дучић ни данас, 1993. године, нема улицу у овом
граду који је толико волео.
У ствари, има, али у Жаркову, у насељу званом Репиште.
Сачувај боже да имам нешто против насеља Репиште у
Жаркову, где живе поштени људи, али песнику би, ипак,
више одговарала нека друга улица или мали трг.
Насеље Репиште би могло да има улицу посвећену, ре-
цимо, човеку који је измислио индустријску производњу ше-
ћера из репе.
И тако је велики песник добио споменик на Калемегдану
пре но улицу у Београду.
Сада лежи под америчком земљом на гробљу у Либер-
вилу и чека.
Он има више времена од нас.

4- Субоша

Причају стари људи да су млади Требињци, када би

стигли у Београд трбухом за крухом, најпре одлазили својим
славним земљацима, Јовану Дучићу или Луки Ћеловићу,
трговцу и добротвору, да их моле за помоћ
Лука Ћеловић би их запошљавао код својих пријатеља,
трговаца и предузимача, а Дучић би им давао одмах новац за
железничку карту да се врате тамо одакле су и дошли.
Лука Ћеловић је рођен у селу Придворици код Требиња,
на дан Светог Луке 31. октобра 1854. У Београд је дошао
1872. као осамнаестогодишњак, без игде ичега, и за помоћ се
обратио архимандриту Нићифору Дучићу, родом из Херце-
говине, који га смешта као шегрта у галантеријску радњу
Петра Радосављевића и Мите Игњатовића.
У изванредној студији госпође Мире Софронијевић, коју
обилато користим, пописано је имање Луке Ћеловића: "Хо-
тел Бристол , Берза, Палата београдске задруге, породична
кућа у Улици Краљевића Марка број један, као и велики,
леп, прави европски парк који је подигао на свом имању.
Његова је несумњива заслуга што је део некадашње Сава-
мале око Железничке станице урађен по узору на велике ев-
ропске градове..."
Живео је веома скромно. У кући је имао само три отома-
на, један астал на расклапање, шест столица, два креденца,

392
два кревета (месингани и гвоздени са сламњачама), једно
обично вунено ћебе и један дрвени кофер...
Када је умро 1929, све што је имао оставио је Београд-
ском универзитету. У тај дугачки списак улази готово чита-
ва Загребачка улица с палатама које носе бројеве три, пет,
седам и девет, да не набрајамо остале зграде у Јаворској, Ка-
рађорђевој, Босанској и Краљевића Марка.
Стари Београђани су памтили једног високог, мршавог
старог господина који је сваки дан обилазио руже дугих
стабљика, посађене у парку код Железничке станице.
Био је то Лука Ћеловић, који ни дан-данас нема своју ули-
цу у Београду, баш као ни Дучић.
Требињци, истина, у овај град долазе празних руку и џе-
пова, али када дође време да оду из њега, остављају много
више но што им је дао.

393
 ПЕДЕСЕТ ПЕТА НЕДЕЉА

У среду предвече, педесет пете недеље блокаде, једна ма-

ла књижара на Чубури добила је велико име песника Слобо-
дана Марковића, којег су сви звали Либеро Маркони.
Знаменит песник, цртач бољи од Жана Коктоа, сјајан ре-
портер, уз то првак света у убацивању шибице у чашу (с да-
љине од пола метра и то жмурећи). Последњих недеља сво-
га узбудљивог живота Либеро се појављивао одевен у бес-
прекорну униформу капетана дуге пловидбе. Да поменем,
измислио је и ново пиће - црно вино помешано са швепсом.
Чубура, тако неутешно удаљена од мора, па чак и од ре-
ка, није знала да Либеро, у ствари, очекује велику лађу која
ће га превести с оне стране живота преко мора осредњости.
Педесет пете недеље блокаде Чубура је дрско показала
свету да га се не боји и да јој је поезија преча од трбуха.
Чубурске липе дале су те вечери све од себе да њихов
омамљујући мирис замени парфеме "бушерона" и "жана па-
туа”. Уосталом, од липе се може скувати и чај; оне не служе
само да миришу. Ко је икада ишта скувао од "итернитија"
Калвина Клајна?
На крштењу књижаре окупио се силан свет! Дошли су
Чубурци, бифеџије (којима је Либеро остао дужан, а онда им
вратио стоструко) обућари, јорганџије, бурегџије, песници и
ноћобдије, пијанци који се и дан-данас хвале по чубурским
бифеима да су га познавали, некадашње лепотице чијим је
крејонима за очи Либеро цртао по столњацима линије пуне
нежности и сна, старе даме које су му изјутра кувале горке
кафе и служиле га слатком од ружа, глумци, музичари и
комшилук, жена коју је највише волео - његова госпођа мај-
ка. Еј, Либеро, да видиш само ко ти је све дошао, човече!

394
444 *
 У његовом чувеном кувару 100 лудих ручкова Либера
Марконија има више поезије него у многим песничким ан-
тологијама. Покушавао сам неколико пута да скувам нешто
по тим шашавим рецептима и ништа ми није полазило за
руком. Како наћи старог певца који се хранио кукурузом у
порти манастира Високи Дечани! Уместо "пијаног шарана”,
напио сам се ја! Како скувати поезију?

Ушорак

Упознао сам га као клинац; био сам по други пут у сед-

мом разреду гимназије и био је велики одмор, после којег ме
је очекивала справа за мучење - писмени из математике.
Радије бих извадио зуб него корен из неког шестоцифреног
броја. Стајао је на углу испред моје гимназије и на њега је
падало лишће. Лагано се спуштало на рамена мантила од
камиље длаке. За своју омиљену кравату говорио је да има
"боју разливене нафте на мокром чубурском асфалту..."
Стајао је, дакле, не знајући куда да крене, љуштио ман-
дарину, а њене златасте коре бацао преко рамена. Читав
свет је био његов. Управо је објавио књигу Пијанци иду ди -
јагонално .
Очигледно, није морао ништа. Није морао ни писмени из
математике. Одлучих да ми то буде занимање и кренух за
њим као за путујућим циркусом или, како каже Хемингвеј,
за покретним празником. Пратио сам га годинама као
шегрт. Учио ме је како да проналазим после поноћи скриве-
не немачке војнике по угловима Кикевца и Соколца и како
да их тихо ликвидирам и где се налазе огледала пред којима
можемо да поправимо фризуру; како да се огреју промрзли
прсти на топлом даху коњских губица пред Табором у којем
су спавали сељаци на врећама, чекајући да се отвори Ка-
ленића пијаца... Упознао ме је с легендарним гос'н Војом
Кокошком и водио по циганским двориштима у Улици Ор-
ловића Павла, где се певало "Лету штуке, лету авијони"...
Расипао је поезију на све стране, као да просечном свету
дели напојнице.

396
^ Чешвршак

У овом граду се живи десет пута брже него у осталим

местима. Све више мојих пријатеља, којима готово догорева
тек остављена цигарета у препуној пепељари, претвара се у
бронзу, у улице и тргове, у библиотеке и књижаре... Често
мислим како би се понашали да су доживели ову блокаду.
Једва чекам да их то упитам.
А можда је отпор који дрчни чубурски народ пружа свету
последња велика поема Либера Марконија, његов завет и
тестамент?
У четвртак, после поноћи, прошао сам покрај мале књи-
жаре. П о мокрој улици није се преливала у дугиним бојама
проливена нафта. Није је било. На вратима замрачене књи-
жаре стајала је обешена табла исписана песниковим рукопи-
сом:
Одмах се враћаму Либеро

Пешак

Нека буде забележено да је фудбалски свет најзад одах-

нуо - нашим тимовима је већ годину дана забрањено да се
такмиче у иностранству.
Ипак, то је нека врста Пирове победе. Када капитени ев-
ропских првака примају златне пехаре на стадионима,
аплаузи се чине лажним, а фудбалери који стоје мирно док
се свира химна њихове земље гледају у небо, виде једну
"Звезду" како им се смеши без огорчења и зависти... Они
тада добро знају да су њихове шампионске титуле фалси-
фиковане и незаслужене и да им у победе нико докраја неће
поверовати, јер се за њих није такмичила и "Звезда". (Да ли
су се на сличан начин осећале и трапаве Пепељугине сестре
на оном чувеном балу, на којем се очекивао Принц?)
За то време "Црвена звезда", баш као некада давно, игра
на свом пољанчету. И гле, игра је игра, свеједно да ли је у
питању неки славни џиновски стадион, школско двориште
или део улице где су на два краја голови означени са по две
цигле или школским торбама.
Има нешто чудно у том осећању да смо избачени из свет-
ске фудбалске школе, не као лоши ђаци (сви су признали да
смо најбољи). Само су нас истерали без права уписа на нео-
дређено време, јер нисмо били послушни, па смо из владања

397
добили кеца! Најбољи ђаци, они што имају две леве ноге,
такозвана лева сметала, завиде нам из дубине душе на нашој
слободи. Ништа нас више не омета да читав живот пос-
ветимо игри! Више не играмо фудбал за славу и паре, већ за
сопствену душу. Због тога је та наша игра духовита, узбуд-
љива и лепа, пуна дриблинга и фудбалске фантазије, другар-
ства и ината, а што се тиче ривала - којег морамо имати у
животу - ту нам је наш драги ”Партизан”, без којег би све
било досадно.
То дивно ривалство је веома старо и готово фамилијарно.
После Другог рата Београђани су се делили на оне који воле
Саву и оне што предност дају Дунаву; на читаоце Полиишке
и Борбе , на навијаче ”3 в езд е” и ”Партизана”.
Осећамо се, дакле, баш као некада давно, када су фуд-
балске лопте биле права реткост у Београду. Клинци одрас-
ли на улицама између два ”голића” с крпењачом направље-
ном од старе чарапе у коју су биле ушивене гужве новина,
вуне и крпа, мали виртуози с Дорћола, Палилуле, Душанов-
ца и Неимара, гледали су неко белопуто господско дете ко-
јем су на поклон купили њихов сан - праву фудбалску лопту -
како не зна шта с њом да ради. Налакћени на плот, они пос-
матрају тог дустабанлију како шутира сам у зид, а види се -
лопта га неће, просто се осећа у ваздуху да би код оних
малих мангупа, којима се крпењача пролазећи кроз локве
рашљискавила, показала шта вреди. Најзад, то госпоче моли
клинце с плота да се мало игра с њима (досадила му усам-
љеност); они ће приложити таленат и вештину, а он - лопту.
Прихватају понуду и двојица најбољих бирају своје тимове.
Власника фудбала узимају последњег. Очигледно, он није за
ову игру.
И тада почиње утакмица! Звижди лопта, изводе се егзи-
биције, прскају стакла на прозорима Баба-Вишњине, само
власник лопте никако да дође до изражаја, па непрестано
виче и запомаже: ”Хеј, додај мало мени!” А нико му не до-
даје... Он онда узима свој фудбал и неће више да се игра. То
се зове - блокада!
Али, тај господски малишан са својом скупоценом лоп-
том чује иза прозора како галаме друга деца и настављају да
играју на два гола, шутирајући парче црепа као да је пак у
хокеју. Седи сам у соби, досадно му је и гледа своју нову,
сада бесмислену лопту с мржњом. Чини се да га лопта пос-
матра с благим гађењем. Јер, лопта не вреди ништа када
није у правим ногама.

398
 Данашњи фудбалски свет добро зна да је игра више од
живота. Неки зли међународни чаробњаци, баш као у каквој
бајци, бацили су чини на Београд - светску престоницу фуд-
бала.
Одувек сам се питао због чега је то најомиљенија игра
овог народа? Вероватно због тога што и највећа и најмоћ-
нија светска сила не може на терен да изведе више од једа-
наест играча. Тада престају све предности, а остају само дух,
дар и вештина... Били смо најбољи онда када су нам изба-
цивали по једног играча, па смо их побеђивали са десет! То
свет не може да нам опрости.
И поред страшне блокаде, у Београду се рађају и одра-
стају нови клинци, уписују се у "Звездин” подмладак и уче да
певају:
'Једите говна - ми смо шампиони!"

399
 ПЕДЕСЕТ ШЕСТА НЕДЕЉА

Педесет шесте недеље блокаде дигитрони су одбили да

раде - у њима више није било довољно нула за највећу ин-
флацију на свету!
Аеродром "Београд” у Сурчину претворен је у тркачку
писту за аутомобиле и камионе, толико ретко на њега слећу
авиони. Проблем је једино у томе што ове трке немају много
гледалаца, јер је Сурчин далеко од града, а нема горива за
аутобусе који би их превезли. У шпијунским авионима типа
"авакс”, високо на небу, Американци прате трке и кладе се
на "фићу”-победника да им буде мање досадно.
У Београду се појавио нови виц! Американац, Енглез и
Србин стижу на небо код светог Петра. Американац жели да
телефонира у Вашингтон, али свети Петар каже да ће га то
коштати као кајгана светог Петра. Наплаћује му двеста до-
лара за три минута разговора! Енглез га преклиње да му до-
зволи разговор с Лондоном. Свети Петар му наплаћује сто
долара. Србин прича пун сат с Београдом, а наплаћује му
свега четврт долара! Како је то могуће, буне се Американац
и Енглез. Говорио је толико дуго, а платио само квотер?
"Био је то локал", објашњава им свети Петар. "Срби су
небески народ!"

-Ф* Понедељак

Када сам био дечак највише сам се плашио чувене приче

енглеског писца Роберта Луиса Стивенсона Доктор Џекил и
мистер Хајд , као да сам предосећао да ће ми се једанпут до-
годити у животу.

400
 Укратко, доктор Џекил је угледан лондонски лекар, који
се, када попије серум који је сам пронашао, по ноћи претвара
у манијакалног убицу. После извесног времена уважени док-
тор више не може да контролише свог ноћног двојника...
Када данас размишљам о томе, чини ми се да су нам за-
падњаци одувек долазили у паровима.
Узмите само Конана Дојла: Шерлок Холмс увек заједно
са др Вотсоном! Карл Маркс и Фридрих Енгелс.
Па онда, браћа Маркс!
А бот и Костело.
Стен Лаурел и Оливер Харди, познати као Станлио и
Олио. Дебели и Мршави.
Већ сам био заборавио на те парове, када почеше опет да
се појављују, овог пута не као глумци.
Лорд Карингтон и Ван дер Брук.
Сајрус Венс и лорд Карингтон.
Лорд Овен и Сајрус Венс.
Торвалд Столтенберг и лорд Овен...
Запад нам шаље копредседнике у паровима, вероватно
због тога да један другог држе на оку и пазе да се код кога
случајно, неком грешком, не појави трачак сажаљења и ра-
зумевања.
Тако један од њих у подне изјави да је против насиља над
нама, а други по поноћи угуши 12 беба.
Онда први изрази жаљење, али чим попије Стивенсонов
серум, исте ноћи искључи апарате за дијализу па помре
стотинак болесника.
И док први по дану објави да су зрели услови да се укине
блокада, други већ у сумрак уведе нове санкције...
Ипак, у Европској заједници нису задовољни њиховим ра-
ДОМ .
Британски парламент предлаже да лорда Овена и Тор-
валда Столтенберга замени нови пар копредседника:
Доктор Џекил и мистер Хајд!

Чешвршак

У последње време срећем све више Београђана који се

хвале да уопште не читају новине, не слушају радио и не гле-
дају телевизију.

401
 Кажу да им је тако много боље; мирније спавају (чак су
почели и да сањају у боји), не нервирају се, а повратио им се
и апетит.
Новине, иначе, све чешће поскупљују, а на телевизији је
све више страхота и ужаса.
Оно што не гледаш и не читаш и не постоји!
Одушевљава ме то дирљиво наивно, типично београдско
бекство у привремену срећу и спокојство.
Благо њима!
Они никада неће сазнати ко је све допутовао, отпутовао и
шта је изјавио.
Нити ко је с ким разговарао, ко је кога примио на обо-
страно задовољство...
Они који не читају новине и не гледају телевизију неће
знати какво их време сутра очекује. Променљиво облачно с
ветром брзине око два метра, или сунчано с могућношћу ло-
калних непогода у поподневним часовима?
Уз то, њима се може догодити да уђу у прву туристичку
агенцију и траже повољан пакет-аранжман за летовање у
Дубровнику, одакле ће их, заиста, вратити у пакету (ако има-
ју среће).
Они који не гледају телевизију страшно много губе - они
никада неће сазнати какве су оцене шпанских медија о по-
литичкој ситуацији у Горажду, каква су реаговања у Грчкој
или шта су одлучили европски лидери и куда намерава да пу-
тује британска краљица, а шта је на то изјавио министар Да-
глас Херд.
Питам се како уопште могу да живе, а да не знају резул-
тате председничких избора у Камбоџи и која су све полити-
чка превирања у Јапану? Брига њих што су ове недеље пони-
штени резултати избора у Нигерији! Нису ни приметили да
је астероид Велика стена за мало промашио Земљу на даљи-
ни од само деведесет хиљада миља.
За њих не постоје битке на ратиштима, спорадична пуц-
њава, нити жестоки одговори, одбијени напади, нити ноћ ко-
ја је протекла релативно мирно...
Но, на крају, читали новине или не читали, испада све ис-
то!
Ни они који не читају новине, ни ми који их читамо, неће-
мо прочитати најважнију вест у нашим животима - сопствену
читуљу у Политици\

402
4- Пешак

Она је дама у годинама, разведена (ни сама се не сећа

тачно када), а кћерку и унуке виђа два-три пута годишње,
напросто не стиже, верујте!
Пре подне зове радио, увече телевизију, а после подне
локалне радио-станице.
Устаје веома рано, кува кафу и, не вадећи цигарету из
уста, телефонира различитим водитељима:
”Желим да поздравим најпре вас, а онда и све у студију”,
каже. ”У ствари, не баш све! Не желим да поздравим оног,
оног друга, јер он није господин за мене, него друг, разуме-
те?”
Списак свих телефонских бројева које позива залепљен је
изнад апарата на зиду који је ко зна када последњи пут ма-
лан. Но, то није ни важно. Она од раног јутра до дубоко у
ноћ учествује у узбудљивом политичком животу престонице.
Неке телевизијске станице добијају се лакше, неке теже,
а неке, богами, имају дежурне који представљају филтер за
разне лудаке.
Али, дама у годинама уме да се провуче и код оних нај-
сумњичавијих; често мења глас и интонацију, све док је не
пусте у програм, а тада показује у пуном светлу - шта све
уме!
То су, наравно, такозвани контакт-програми у којима го-
ст емисије одговара на питања гледалаца. Они који већ имају
бројеве телефона у предности су над онима који морају да
сачекају да их виде на екрану. Наша госпођа је најбржа у
граду. Она често и не стигне да чује о чему је реч, а већ успе
да добије иначе стално заузети број. Тако је у емисији ”Ди-
јалог” напала пољопривредну политику владе јер је чула да
је гост рекао за некога да је "заорао књижевну бразду", а ра-
дило се о годишњици рођења Вука Карацића.
У емисији ”Свет и ми" напала је министра иностраних
послова и његову спољну политику, рекавши му пред свима
да ”пре рата не би могао да буде ни портир у Министарству
иностраних дела”, где је, наводно, радио њен деда.
Сачекала је да се у "ТВ дуелу ” појави министар одбране и
хистерично вриштала да му не да сина у војску (мада уопште
нема сина) и да неће дозволити да ”нам деца буду топовска
храна или ситна монета за поткусуривање интереса великих
сила"...

403
 "Кад је наш универзитет тако добарн, казала је министру
просвете, нзашто, онда, гос'н министрова деца студирају у
иностранству?"
Када у програму зачују њен благо никотинизирани глас, и
гости и водитељи премру од страха. То нису питања, већ
ватрени говори о демократији - ко сме да је прекине кад је
пре тога поздравила све у студију?
Леже у постељу иза поноћи, пошто извређа туце високих
државних функционера и посланика, неколико универзитет-
ских професора, лидера политичких странака и као десерт -
неког сиротог песника. Ако се задеси и тренер неког фуд-
балског тима - добро је, ако не, налетеће неки председник
општине, који није ни сањао шта ће му се десити.
Буди се срећна међу гомилом неопраних шерпи, тањира и
лонаца који стоје у лавабоу већ недељама - вечерас у десет је
емисија "Судари и паралеле" у којој ће се расправљати о др-
жавном буџету! Поздравиће све у студију, а посебно водите-
ља...
У међувремену, чисто да не изађе из форме, укључиће се
у програм Радио-Панчева о екологији, а пре подне емисија
"Резервисано за..." има диван "округли сто” о паду животног
стандарда, теми за коју је непревазиђени стручњак!
С времена на време ухватим је истовремено на неколико
програма радија и телевизије. Није ми јасно како јој то пола-
зи за руком.
А можда их има више истих које желе да поздраве све у
студију?

404
 ПЕДЕСЕТ СЕДМА НЕДЕЉА

Педесет седме недеље блокаде писац се буди заблокиране

главе.
На столу га чека стара Оливетијева писаћа машина за му-
чење.
Само да не би писао, писац почиње да пере тањире и ча-
ше преостале од синоћњих гостију. Затим утврђује да су не-
ке слике на зиду накривљене па их исправља.
Писаћа машина се церека својим крезубим диркама; она
зна да све то не може вечито да траје.
Писац онда увлачи хартију и размишља да ли је то што ће
данас написати уопште неком потребно. Утврђује да није и
излази из куће.
Средовечном писцу ово је већ други рат.
Између та два рата као да је непрестано живео у неком
великом сиротишту.
Последњи Управник сиротишта зове се лорд Овен.
Писац размишља о странцима који нам раде о глави и др-
ж е нас већ педесет седам недеља у блокади. Највећи број
њих то чини по дужности која им је додељена, безлично, го-
тово с досадом... Некима нас је чак помало и жао и то се осе-
ти у њиховом погледу, у крајичку ока, као старом господину
Венсу, који би, изгледа, волео да се све то већ једанпут завр-
ши.
Али, лорд Овен, који се изненада упетљао у пишчев жи-
вот, очигледно ужива у томе! У свему што ради има нечег и
сувише личног.
Писца данима мучи питање на кога га лорд Овен подсећа.
Најзад, он се сећа дивне дечије књиге Оливер Твист Чар-
лса Дикенса, Овеновог земљака!

405
 Мали Оливер налази се у једном лондонском сиротишту.
Изгладнео, он се усуђује да затражи још мало каше, за шта
га Управник сиротишта свирепо кажњава и понижава. Да, то
је он! Исте истурене јагОдице, иста оштра сива коса и косе
ситне очи без трачка сажаљења. Исто уживање да се неко
незаштићен понизи и уништи докраја, а све то одевено у
строги "харис" твид беспрекорне британске углађености и
цинизма.
Та чувена сцена зове се "Још мало".
Да ли је лорд Овен читао у детињству Оливера Твиста и
да ли се тада, бирајући између улоге Оливера и Управника,
одлучио да, када одрасте, постане овај други?
У књизи знаменитог историчара британске књижевности
Арнолда Кетла Енглески роман налази се сјајно објашњење
ове сцене:
"Овде је, на неки начин, у питању свако изгладнело
сироче на свету и уопште, свако ко је сиромашан, потлачен и
гладан, а Управник сиротињског дома (чије име нам није ре-
чено) није никакав појединац већ сваки представник било
којег угњетачког система."
Најзад, после сто педесет пет година откако је написан
Оливер Твист (Чарлс Дикенс га је објавио 1838), познато
нам је име тада безименог Управника сиротишта. Писац би
се заклео да се он зове лорд Овен, наравно пре но што је
постао лорд! Писац, наиме, верује у сељење душа...
Наравно, штета је што лорд неће никада прочитати ову
бриљантну анализу свог земљака Арнолда Кетла, али ту је
његов помоћник Питер Хол, некадашњи амбасадор Уједи-
њеног Краљевства у Београду, изванредан слависта и обра-
зован човек који српски говори без акцента. Можда ће го-
сподин Питер Хол, с којим је писац у срећнија времена по-
некад чаврљао о енглеској књижевности на енглеској трави
енглеске резиденције уз енглески чај, прочитати ове редове
и превести лорду Овену њихов садржај? Његова екселенција
Питер Хол некада је читао Политику.
Писац затим маше својој будућој визи за улазак у Велику
Британију, која заувек одлеће од њега у небеско плаветнило
и одлази на реку да се одмори од силног размишљања о
лорду Овену.

406
<► Среда

На реци Сави Ада Циганлија.

Уз Аду привезан сплав на бурићима.
На сплаву кафана Ембарго. Држе је три ортака: Бобан,
Дрља и Цига, па је због тога зову још и Код три санкције.
Сава никад чистија. После не зна се колико година поја-
вили се опет речни ракови и шкољке.
То је због тога што узводно не ради ниједна фабрика.
Прође и по неколико дана а да реком не проплови ниједан
шлеп.
Београд је тако, и не хтевши, постао први еколошки град
на свету!
Гости, такође ретки, случајни.
Бобан, Дрља и Цига кувају најбољу рибљу чорбу на реци.
Невоља је само у томе што се укокају док се чорба скува.
А чорба се кува лагано, на тихој ватри. У њој четири
врсте рибе: смуђ, деверика, шаран и сом. Вода, као што је
ред, речна, захвата се казанчетом. Бобан и Цига леже у
трави на обали, пију "банатски ризлинг" и сећају се добрих
старих времена. Рибе скачу из воде, нервозне што их нико не
лови. Само што не ускоче у казан изнад ватре.
Некада давно познавао сам једног човека који је био
заљубљен у рибљу чорбу. Био је то сликар Јарак, родом из
Чачка. За време Другог светског рата био је у немачком ло-
гору и толико је тамо изгладнео да више никада није могао
да се наједе.
Стизао би пред Шуматовац негде око једанаест сати пре
подне са тек завршеном сликом, а сликао је само цвеће. То
цвеће крило је у себи неку чудну тиху радост. Јаракови
букети утешили су многе разочаране београдске даме. Јарак
би прислонио платно уз столицу и наручио дупли гулаш. Био
је човек ниског раста и седе бујне косе која је светлела као
лампа. У тренутку када би почео да једе, цвеће је коштало
колико и дупли гулаш с пивом. Али, што је више наручивао,
цена слике је расла. Право је чудо где су могли да стану сви
ти гулаши, бечке шницле и пљескавице "од петнаест кома-
да” код тако малог човека као што је био Јарак. Код пала-
чинки за две особе неко би наишао и купио слику, а Јарак би
одлазио да прилегне у атељеу.
Најчешће је сањао рибљу чорбу. Имао је генијалан про-
јекат - да се пробуши Земљина Кугла тако да вода из Тихог

407
океана процури с друге стране планете, наравно где би
другде но у Чачку, који је за Јарака одувек био центар света.
Говорио је у заносу:
ИИ онда, разумеш баћо, пошто је морска вода слана, а у
њој све оне рибе, она би, наравно, пролазила кроз центар
Земље који је, као што се зна, ужарен и тако би се скувала
сама од себе, па би већ готова, врућа излазила на ону другу
рупу у Чачку, где бисмо ми, разумеш, поставили велики
казан и клопали до миле воље!и

Среда, ионодне

Но, вратимо се сплаву "Ембарго”, где су две од три санк-

ције, Бобан и Цига, кували савску рибљу чорбу, сањајући да
им изненада наиђу богати гости и изваде их из буле у коју су
западали већ недељама.
У том тренутку наилази трећи ортак Дрља и носи одне-
куд печену свињску главу. Да ли ју је добио или украо, не зна
се, тек купио је сигурно није! Зна се да воли да мазне - воли!
Једанпут, тако, морао нешто раније да се дигне, а није
имао сата, па здипио будилник у самопослузи на Чукарици.
Ставио га под умашћени сламни шешир, али кад је дошао на
ред код касе, будилник зазвони свом снагом! Сви се ок-
ренуше према њему, али се Дрља нимало не збуни:
иОпростите, госпођице и, нагне се касирки, икоје ми уво
звони?и
Мезете тако Бобан, Дрља и Цига ону свињску главу, док
се рибља чорба не скува, али се испостави да је свињско уво
недопечено, па га Бобан баци у казанче да се докува и забо-
рави потпуно на њега.
Увече, неким чудом, наиђу неки заиста богати гости. До-
шли да доживе савски сумрак и да упознају оригиналне ада-
џије. Наравно, наруче за почетак рибљу чорбу.
Оцједанпут једна дама цикне и падне у несвест - у њеном
тањиру нашло се оно свињско уво!
Позову Цигу да се објасне.
иЈесте ли ви келнер?”, питају га, гледајући бели столњак
којим се опасао као кецељом.
иНе, ја сам бродски столар!”
"Зовите ми келнера”, каже господин у белом оделу.
Пошаљу му Дрљу.

408
 иЈе ли ово рибља чорба?”, пита други господин у црном
оделу с белим чарапама, пејџером и "ролексом" на руци.
иЈесте!и, признаје Дрља.
иПа шта је ово?и, покаже му господин уво.
иТо је од сома !и, каже Дрља
иЗовите ми газду!и
Најзад стиже буновни Бобан, којег су једва пробудили.
иШта је ово?и
иУ вои, одговара Бобан мирно.
"Откуд уво у рибљој чорби?"
иРећи ћу вам у поверењу - тако ми прислушкујемо
госте!и, одговара Бобан и поједе свињско уво које је, најзад,
било како треба, па оде да настави сан.

409
 ПЕДЕСЕТ ОСМА НЕДЕЉА

П едесет осме недеље испоставило се да је непристојно

летовати у блокади.
Они који су, ипак, отишли заголицани летњим пундрав-
цима, купају се у мору и једу рибе са осећањем кривице и
грижом савести што су напустили свој град кад му је најте-
же.
Сава је позеленела од љубоморе што је варамо с морем...
Наше море је дугачко свега стотинак километара.
Наше највеће острво на Јадрану, Свети Никола, преко
пута будванске обале, мање је од Аде Циганлије. Па, шта,
тешим се. Многи су почели и с мањим, гле, докле су догура-
ли!
Ипак, лепота не зна за блокаду. Она је једноставно не за-
резује.
Најлепше београдске девојчице дошле су да оставе отис-
ке својих вижљастих тамних тела у песку будванских плажа.
Кроз девет месеци родиће се, можда, неке лепе бебе, које
ће када одрасту имати најбоље особине племена Паштрови-
ћа и мазни београдски говор: "Помери се некретнино!” иЧо-
овечеее ”...
”Да Париз има море,
Био би мала Будва...”
Захваљујући спонзорима, стигли су и глумци, сликари,
песници и певачи.
Некада су се спонзори звали - мецене.
Микеланђело је имао папе које су га финансирале, Лео-
нарда су подржавали Медичи и породица Д' Есте, Фидија је
имао Перикла, модерни уметници - Саломона и Пеги Гуген-
хајм...

410
 Какве мецене - таква и уметносг!
Данас је готово немогуће направити представу, снимити
филм или објавити књигу без спонзора.
Када једанпут умремо, на читуљама ће нам писати:
"Уметник је сахрањен захваљујући следећим спонзорима:
Ковчег - Т т е х ' производња савременог намештаја, Уб.
Цвеће - Т1ога Со газаДша', Прчањ.
Црнина за удовицу - Бутик 'Кобра', Чумићево сокаче,
Београд.
Превоз до гробља - Такси-транс, Нова Пазова.
Посмртнице - Штампарија Магнум-прес, С. Митровица.
Генерални спонзор - В1ебт§ копбакт§ О .О .'”
А и овај текст који куцам било би немогуће написати без
помоћи спонзора који је ж елео да остане анониман.

4- Понедељак

Срби су народ који се најчешће позива на свој Устав, а да

га најмање чита!
Колико њих му налази мане, тражи поправке, колико њих
се позива на то неприкосновено штиво које никада нису
држали у руци. Па ни сам писац ових редова, мада је то поку-
шавао више пута, није успео да се пробије кроз Устав дубље
од неколико страница, кроз чиновничке препреке сувише
замршеног језика, различитих бау-бау термина и невиђених
лингвистичких конструкција.
Устав Сједињених Америчких Држава, који може да ци-
тира сваки чистач ципела, у односу на наш једноставан је и
разумљив као прича за децу.
Када је реч о законима, онај ко их доноси, чини се, пи-
шући их као да жели да нас унапред заплаши њиховим суво-
парним и рогобатним језиком.
До руку ми је случајно доспео "Статут Будве" обнародо-
ван давне 1465. године. Прочитао сам га од корице до корице
на плажи, као да читам најлепшу поезију. Што је најважније,
све ми је било јасно!
Као данас наша земља, и Будва је често бивала у бло-
кади, која се у то време називала опсадом. К о је све није оп-
седао и освајао! Суше, орканске буре, Турци и Млечани,
куге, колере, различити помори, гусари и Аустроугари...

411
Шта се све није ломило о њене камене бедеме, које данас оп-
седају и нападају кока-кола, "марлборо" и туристи.
Чини се да је свет напредовао, али проблеми су остали
исти. Ево једног закона "О забрани продаје страног вина у
граду Будви”:
"Наређујемо: ниједан наш грађанин не смије продавати у
граду сграно вино све док се не прода наше. Када се наше
вино рдспрода и у земљи остане шесг бачава, сваки може
продавати вино с дозволом судија, с тим да је дужан да плати
десетину општини. Ко учини противно, плаћа на име казне
педесет перпера и губи вино.”
Што се тиче издаје и издајника овог малог града, закон је
више него јасан:
”Ако нека особа изврши издају према нашем граду,
наређујемо да сва њена добра припадну општини, а издајни-
ку да се одсјече глава. А ко побјегне из наше земље, биће
заувијек из ње протјеран.”
Изгледа да су и Будвани још у време деспота Ђурђа
Бранковића имали интелектуалце склоне да пишу против
свог родног града. Ево шта их је у том случају очекивало код
куће:
”0 забрани слања писама против општине: Наређујемо
да било који наш грађанин који пошаље писмо из Котора
или неког другог краја или усмено нешто поручи против
општине или на штету општине, и то му се докаже, губи сву
своју имовину у корист општине.”
У "Статуту Будве” постоји и закон о женама сумњивог
морала:
"О курвама: Наређујемо да курва за коју се утврди да је
имала односе с два или три мушкарца не смије носити коп-
рену на глави по нашем обичају, већ мараму, нити смије ста-
новати близу племкиња или редовница, под пријетњом казне
од осам перпера, од чега половина припада кнезу, а полови-
на општини. Ако се за неку утврди да је извршила какво зло
дјело или да је била подвођачица, не може се задржати у
нашој земљи више од три дана. Уколико се задржи више,
плаћа на име казне четири перпера, од чега половина општи-
ни, и бива бичевана по цијелој земљи и за читав живот из ње
изгнана."
М ожете ли замислити шта би се догодило да се из
Београда протерају све оне лепе и угледне даме, које су, не
дај бож е, можда имале више од два до три љубавника у
животу! Колико би отмених места у моди остало пусто...

412
 Срећом, у животу обично смо - други!

Чешвршак

Причају стари људи да је у Котору почетком овог века

живела Лијепа Јана, жена узбудљиве лепоте и широка, до-
броћудна срца, која се бавила најстаријим занатом на свету.
У то доба, наши исељеници из ових крајева, који су
копали дубоко под земљом у Гери и Бјуту (Бјут, Монтана, и
Гер, Индијана) газили крв до колена у чикашким кланицама
или секли стабла по тамним шумама Онтарија, тражили су
од својих земљака у Боки да им пошаљу какву "лијепу и
поштену ђевојку" која би се удала за њих, водила им кућу и
рађала децу, па су многе такве и отишле преко дебелог
мора, а да им будући младожења не би видео чак ни слику
пре тога.
Занимљиво, такви бракови трајали су и по шездесетак
година без и једне ружне речи, за разлику од ових данашњих
који се најчешће разведу одмах после брачног путовања.
Лијепа Јана, расна црнокоса лепотица облих груди и буј-
ног стаса, заносног зањиханог хода и лица које је красио цр-
ни младеж изнад горње усне, одлучи у зрелим тридесетим
годинама да се одазове на једно такво писмо неког несре-
ћног берача трешања из Сан Хозеа, држава Калифорнија, и
да прекине са старим занатом којег јој је било преко главе.
Мало затим, стигне јој карта у једном правцу за пароброд
"Вулканија", који је требало у септембру 1912. да крене из
Котора за Њујорк.
На дан испловљавања, на риви се искупи мноштво
мушког света из Котора и шире околине. Стигли су сви они
које је за последњу деценију Лијепа Јана увела у благосло-
вене тајне вођења љубави. Било је ту рибара, бродоградите-
ља, нижих и средњих државних чиновника, официра и под-
официра, деце из добростојећих кућа, ученика средњих шко-
ла, виноградара, бачвара и крчмара, чак и један грбавац у
друштву с неким фратром.
Сви они гледали су сузних очију и полуотворених уста
Лијепу Јану која је налакћена на ограду стајала на палуби
према молу, дражесно вртећи свој сунцобран дугиних боја.
Бели шешир широка обода бацао је мистериозну сенку на
њене крупне очи; плисирана бела сукња прикривала је њене
узбудљиве облине, а дубоке ципеле на шнир високих пот-

413
петица и торбица од плетене коже са сребрном копчом као
да су преко ноћи њихову лепу учитељицу љубави неким
чудом претворили у недодирљиву даму.
У тренутку када се "Вулканија”, тужно тулећи жалопојку
бродском сиреном, одвојила од мола и када се лађа почела
бочно одмицати од риве, причају да се которска лепотица
обратила својим штићеницима и бившим љубавницима сти-
ховима који су заувек остали урезани у памћење овог каме-
ног града. Довикнула им је :

"Збогом моје сељачине!

Нема више јебачине
Оде Јана, преко Окејана..."

414
 ПЕДЕСЕТ ДЕВЕТА НЕДЕЉА

На десетак километара од града Вуковара лежи питомо

село Пачетин, које је своје име, кажу, добило по мноштву
патака које су у давна времена живеле по оближњим барама
и мочварама. Постоје два пута до Пачетина - један лошији и
дужи, али безбедан, и други, краћи, који једним делом пре-
лази преко ничије земље на само четири стотине матара од
првих устаничких линија. Као да изазивају судбину, Паче-
тинци иду, углавном, овим краћим и опаснијим путем.
Земља је у њиховом атару толико плодна да ако у њу чо-
век баци дугме - израсте читаво одело!
Пачетинци су староседеоци. Дошли су на ове њиве и по-
дигли село још пре седамсто година. У црквеној порти стоји
сивкаст камен, прекривен лишајима, на којем је урезана
година 1427. У центру села, на раскршћу две цесте, насукала
се крчма Граница. Права славонска кафана с билијаром и
столовима под густим крошњама дрвећа; старе клупе и раз-
личите, помало расклимане столице, мирис свеже поливене
земље... Пљуште карте у отврдлим рукама сељана, праште
домине, диме се јефтине паорске цигаре.
Чини се као да сам поново пронашао давна војвођанска
лета код рођака, оне спокојне недеље у локалним бирцу-
зима, у којима по прећутном правилу не седи женска чељад.
Мада никада нисам ногом крочио у Пачетин, све ми је овде
познато - навике, лица, обичаји, укус домаће ракије и све
опасности које она крије у себи. Као и у сваком сличном
славонском селу, лако је препознати месне типове. Ту је, на-
равно, учитељ који је извео на пут тридесет и три генерације
Пачетинаца, пензионисани месни књиговођа (са свршеним
бријачким занатом) и децом у великом граду која су док-

415
тори, месни шаљивџија патуљастог раста - чувени одгајивач
најлепших ружа у Славонији, крчмарица, локални мудрац,
стари намћор, љут кад му неко заузме стално место покрај
зида где је најдубљи хлад - то су ликови мог детињства
изашли са страница старих равничарских писаца.
Био би то свакако један сасвим идиличан и помало доса-
дан опис типичне недеље у мирном славонском селу Пачети-
ну да га необичним не чине неки гости пред бирцузом Гра-
ница. Неколико људи у шареним униформама под оружјем,
два пуковника, иначе мештани, и председник Републике Срп-
ске Крајине Горан Хаџић, дугајлија кратке црне браде која
му уоквирује потамнело лице, иначе рођени Пачетинац, при-
падник једне од оне тридесет три генерације које је пустио у
свет учитељ што скромно седи на степенику испред крчме.
Овде су сви на ти. Једна велика сеоска фамилија која се
познаје од малих ногу, повезана рођачким везама и кум-
ствима - свет у којем нема изненађења, у којем се зна шта ко
има у кући, шта једе и чему је склон. (У председниковој
скромној сеоској кући, баш као што сам и прижељкивао, да
не кажем очекивао, мајка, одевена у црно, износи тањир још
топлих маковњача и орахњача са сувим грожђицама.)
Недеља коју покушавам да што лаганије и тромије опи-
шем, у традицији славонских списатеља, велики је дан за
Пачетин. У пет по подне отпочеће утакмица локалног клуба
”Слогами њиховог вечитог ривала из оближњег места Боро-
ва. Сеоско игралиште је на самој ивици пачетинског атара и
удаљено је само осамсто метара од Нуштра - по злу чувеног
усташког упоришта, насељеног за време Другог рата запад-
ним Херцеговцима. Населио их је поглавник, а касније, пос-
лератне сеобе окончао и употпунио Јосип Броз. До овог
последњег рата Нуштрани и Пачетинци су живели у миру,
одлазили једни код других, куповали семе, позајмљивали
пољопривредне машине, играли међусобне утакмице на
овом истом терену, одакле се могу видети и хрватске и срп-
ске куће. Дели их само парцела под житом. На њиховој стра-
ни осамљене куће, са чијих кровова повремено блесне челик
када на њега падне сунце.
Смрт овде има боју заталасаног жита. Њен шум у класју
као да шапуће песму Гроб у житу...
Фудбалски терен је типично сеоски - два гола са чијих на-
кривљених статива млитаво висе мреже, свлачионица у тро-
шној бараци, ижџикљала трава што покрива готово невид-
љиве аут-линије, ограда иза које се окупио сеоски живаљ и

416
њихови униформисани рођаци са оружјем, злу не требало!
Двоја борна кола паркирана су са обе стране игралишта, а
њихове митраљеске цеви окренуте су према житном пољу и
суседном селу, у којем живи сличан свет, који данас у недељу
једе исту маковњачу и забринуто гледа према небу, плашећи
се или суше или градоносних облака, а и тога да их њихове
власти не пошаљу у Босну, одакле је тешко извући живу
главу. То су потомци херцеговачких шкутора, горштачке
сиротиње која је вековима диринчила по богатим славон-
ским селима за цак кукуруза, некадашњи становници камене
висоравни изнад Груде, Лиштице и Читлука, где се богат-
сгво једне куће мерило бројем просјачких штапова. Најуспе-
лији од њих продавали су ситну нирнбершку робу по већим
градовима и варошима; носили су своје покретне трговине у
плитким сандуцима подупртим штаповима и звали су их -
Мате! Просјаци и синови чије је судбине описао Иван Раос.
Гледајући Нуштар с даљине од осамсто метара, кладио бих
се да би најрадије дошли на ову пачетинску утакмицу да могу
и да их не раздваја нека прастара мржња која се изненада
разбудила и чију цену сада плаћају, као што су целога живо-
та плаћали цену генетске глади.
С друге стране, Пачетинци их уопште не мрзе, готово и
да не помињу њихово блиско присуство. Изневерили су до-
бре суседске обичаје и кодексе пријатељства - у односу Па-
четинаца и Нуштрана као да има неког благог жаљења због
прекршене комшијске пристојности. Заиста, ко би могао да
жели смрт овим мирним добрим сељанима, који су заслужи-
ли свој недељни дан одмора између две битке и свакодневног
ринтања у пољу?
Гледам, дакле, као и они ову недељну утакмицу, осећају-
ћи све време нечији хладан поглед кроз снајпер или нишан-
ску справу митраљеза.
Терен је прилично џомбаст, а оба тима састављена су де-
лимично од ратника, који дуго нису тренирали, а неки од њих
веома ретко чак и играли фудбал. Ипак, то је игра пуна
узбудљивости и фантазије, где с времена на време блесне
запостављени таленат или прасне неочекивана свађа око
какве предности, смех или бучно навијање. Неки од њих не
могу да издрже да трче читаво полувреме, па се руше зади-
хани у траву. Ту је и борац којем је мина однела десно раме,
али жеља за игром је снажнија од савета лекара да мора ми-
ровати. Дуж линије трчи и бесни председник клуба и тренер,
месни бакалин, који се повремено хвата за главу кад неко

417
изгуби лопту или промаши гол. Председник Републике Срп-
ске Крајине свукао је униформу и одложио дуги Исмит вес-
тон" пиштољ, па навукао дрес центархалфа. Тренер највише
виче на њега, све док председник у једном тренутку не истег-
не мишић леве ноге и не напусти терен храмљући, сав у
зноју. Резултат је нерешен: четири - четири.
У полувремену пијемо млако пиво пред бараком у којој је
свлачионица. Једна девојчица, којој сам нацртао веверицу,
поклања ми лутку од крпа коју је сама направила. И зелена
лутка љубичасте косе и девојчица зову се - Рада.
Док сам лежао у сасушеној трави, гледајућа ову утак-
мицу, размишљао сам о овом пачетинском народу. Како је
могуће победити некога ко је у стању да на само осамсто
метара удаљености од сЦајпера, минобацача и топовских це-
ви од двадесет милиметара не одустаје да одигра своју уоби-
чајену недељну утакмицу? И који то председник било које и
какве државе на свету трпи да на њега све време урла тре-
нер локалног тима пред његовим народом? Питам се још и
то да ли пачетински суседи из Нуштра нису смели, или нису
хтели, да пуцањем покваре неприкосновени свети фудбалски
дан, недељу?
Ако нису хтели ( а волео бих у то да верујем), онда још
има наде за њих.

418
 ШЕЗДЕСЕТА НЕДЕЉА

Ш ездесете недеље блокаде, пловећи београдски народ

заблокирао је лепи плави Дунав одмах изнад земунског Ли-
да, у близини ресторана Венеција. Пре тога, Савет безбедно-
сти у Њујорку забранио је пловидбу југословенским речним
бродовима, а у румунским водама поставио америчке пат-
ролне чамце с немачком полицијом и инструкторима из
Америке. Мада је Дунав њихова река, Срби би ћутке подне-
ли ту неправду да међународни гусари нису дозволили пло-
видбу само бродовима који превозе руду за аустријске чели-
чане.
Срби, алергични на челик од којег су Аустроугари, почев
од 1914. па све до данас, углавном лили топове, одлучили су
да преграде Дунав први пут у историји ове реке и да не доз-
воле пролаз било коме ко вози руду у Аустрију.
Београдски писац Радомир Смиљанић, који је невиђеном
енергијом успео да организује ту препреку од бродова, ба-
гера, шлепова, баржи, гурача, тегљача, реморкера, једрили-
ца и чунова, сигурно би добио прву награду на неком бије-
налу модерне уметности.
Ипак, добри, као што их је бог дао, Срби засада само за-
устављају аустријске бродове да би посаду почастили пићем;
хватају их, па пуштају, објашњавајући да није лепо то што
чине.
П о свему судећи, ово је други царински рат између Аус-
трије и Србије. Први је започео 1906. када је Аустро-угарска
забранила Србији да извози стоку, кукуруз и жито, због чега
су пропала многа сеоска домаћинства. У овом другом царин-
ском рату наши бродари и њихове породице нашли су се на
ивици глади.

419
 Да се ја нешто питам, не бих пустио ниједан аустријски
брод.
Пуштао бих само валцере Јохана Штрауса!
Но, и поред свега, Срби уопште не мрзе Аустријанце. По-
што су их у свим ратовима увек побеђинали, осећају према
њима неку врсту симпатије и надмоћи.
Шездесете недеље блокаде, баш у време преграђивања
Дунава, у најстаријем београдском кафеу Руски цар , у Кнез-
-Михаиловој улици, отворена је свечано бечка посластичар-
ница! Мермерни сточићи, месингане столице и кристални
лустери, торте ”шварцвалд”, ”опера” и "естерхази" поново
освајају Београд.
Док грицкам парче "сахер” торте, размишљам о Аустри-
јанцима. Како би нам било досадно без њих - кога бисмо по-
беђивали?

^ Уторак

Шездесете недеље блокаде у Београду је нестало меса.

У потпуно празној касапници мој месар је преко малог
транзистора слушао пренос дебате у начелу и појединостима
о предлогу измена и допуна новог закона о заштити
животиња.
Касирка је лакирала нокте у љубичасто.
Тамо где су некада размажено лежали тамнокрвави
бифтеци, ружичасте крменадле, декадентно бледе телеће
шницле и рибићи, пилећа крилца, џигерица и бело месо, није
било ничега сем велике хрпе говеђих костију.
Сетих се многих источноевропских и московских месара
у време беде. Као да још гледам два огромна скамењена во-
ловска бута обешена о куке у једној петроградској месари.
Били су прекривени љубичастом скрамом, преко које су
ударени црни државни печати. По прљавобелим плочицама
ухватила се патина неутешне глади. Мислио сам тада да нам
се то не може десити ни у сну. Е, па догодило се!
У најразмаженијој београдској месари остале су, ето,
само коске. Месар и касирка имали су исти помирени апа-
тични изглед из времена реалног социјализма...
Ипак, када сам угледао ону пирамиду костију, умало не
залајах од среће као куче:
”Ав! А в!”

420
 Био је то, наиме, призор који сам прижељкивао читавог
живота. Купих дванаест косгију. Једна постарија госпођа
која се ту затекла упита ме да ли је то за мог пса.
иНе, за мене!”, одговорио сам и одјурио кући, изабрао
највећи лонац и почео да кувам то изненада пронађено бла-
го.
Ствар је у томе што у животу највише волим да једем срж
из јунећих костију, а никада досад није ми се пружила прили-
ка да пронађем оволико костију.
У доба када смо још сви били на окупу и када нас за аста-
лом у време недељног ручка није никада било мање од десет,
на трпезу се износила велика керамичка здела говеђе супе у
којој је на дну, попут потопљене галије с амфорама, лежала
драгоцена шупља кост пуна слаткасте обле сржи. Ко ће да је
добије?
Увек је неко био миљеник породице, или би срж испала
из своје колевке и раскувала се у супи, а и кад бих је добио,
морао бих због пристојности да је поделим с неким. Углав-
ном, никада се нисам довољно најео те сивкастобеле пихти-
јасте масе која се маже по залогају хлеба и соли пре но што
се загризе. Колико сам само пута држао у руци ту врелу
искувану скулптуру Хенрија Мура и ударао њеним врхом о
дно тањира, а сржи ни од корова. Разбио сам тако најмање
туце порцеланских тањира, сањајући о неком ресторану у
далеком свету где човек може најмирније да наручи дуплу
порцију сржи из говеђих костију. Тражио сам такав ресторан
по многим земљама и није га било. У Аустрији, истина, срж
из коске зову имарк” и служе је у колутићима уз чорбу, док у
Америци она носи назив ”таго\у" и од ње се праве кнедлице.
Али, то није то!
Укратко, када сте мали, срж из костију увек добије неко
старији, а када одрастете, да бисте исправили ту неправду из
детињства, дајете је својој деци. И тако, проведете читав жи-
вот а да вас никада не западне зачарана кост из ринфлајша.
И, ето, после толико година, блокада ми је омогућила да
се, најзад, дочепам дуго сањаног специјалитета, за који, као
и за све остале ствари које вам пријају, лекари кажу да је
штетна, јер у себи садржи највише холестерола.
Уосталом, зар живот није најштетнији по здравље? Па
опет живимо.
Скувао сам, дакле, говеђу супу у оном огромном лонцу,
поставио тањир и са узбуђењем очекивао тај дуго жељени
сусрет с куваном сржи. Овог пута то није била усамљена

421
кост на дну, изгубљена међу ситно сецканом шаргарепом,
пашканатом, целером и ринфлајшом који се распада - шта
год кутлача да захвати, у њој су се налазиле бар две предив-
не кости. И, што је најважније, у супи нису биле потопљене
оне, такозване, иш ећерне” кости, без шупљине, већ само оне
с тунелчићима пуним слатке сржи.
Најзад, била је то победа! Мали корак за човечансгво,
али велики за утољавање моје старе жудње.
Но, нешто није било у реду! Код треће коске изгубио сам
сваку жељу. Срж је, истина, била истог укуса као некада, али
је недостајало слатко очекивање хоће ли нам припасти, сва
она изгубљена лица за дугачким столом, отимање и ситна
лукавства да је добијемо пре осталих, и вежбање карактера
када је се одричемо у корист других, оних које волимо више
од себе...
Једноставно, суштина је напустила саму срж ствари.
Ко ће да је врати?

^ Пешак

Уз недељни ручак од куване говедине и рестованог кром-

пира, Београђанке су увек припремале и сос од парадајза,
све док се није појавио кечап.
' У наше крајеве кечап је стигао некако у исго време с
почецима демократизације:
Заиста, кечап и демократија имају неке сличности.
Узимате боцу тог парадајз-соса у руке и тресете њом, ко-
лико год хоћете, а из грлића исцуре тек две до три капи.
Изнервирани и гладни, ударите дланом прејако дно боце, а
кечап изненада излети сав напоље и упропасти и јело и
одело.
И с демократијом и с кечапом треба бити опрезан.

Субоша

Ево најлепше мисли за ових протеклих шездесет недеља

блокаде!
Један сељак објашњава телевизијском репортеру због
чега неће да прода жито, већ га мења за вештачко ђубриво:
"Паре губе вредност, а ђубре - никада!”

422
 ШЕЗДЕСЕТ ПРВА НЕДЕЉА

На географској карти Европе границе Крајине означене

су ватреном линијом. Та линија осветљава увела дипломат-
ска лица за округлим столом у Женеви.
Кад се карта уклони, на зиду остаје изгорели обрис Кра-
јине.
Ватрена линија је линија живота и смрти.
На њој човек учи најважнију лекцију у животу - како сав-
ладати страх од смрти.
Прошао сам покрај једног тенка на којем је писало:
СМРТ НЕ БОЈ1И!
Верује се да тренутак пре смрти човеку у магновењу
пролеће читав живот у једном једином секунду. Ето идеал-
ног романа који свако носи у глави, а који нико неће моћи да
напише.
На ватреној линији људи ћуте, а речи су шкрте и скупе.
"Не плаши се звиждука куршума", кажу ми. "Звиждук
куршума који те погоди једино нећеш чути..."
На црвеном крову једне сеоске куће пише огромним бе-
лим словима: Р-16 Р1ЈСК У01Ј.
Порука је намењена најмодернијим америчким бомбар-
дерима који круже високо на нашем небу.
У шпијунским "аваксима" аналитичари се чуде дрскости
овог малог народа који се ничега не боји.
Нешто луђе нису видели нигде на свету.
Р-16 РХЈСК У01Ј. Ови сељаци псују, изгледа, и на енгле-
ском.

423
4- Понедељак

На Петровој гори, у старој шуми мрачној као време, с

командантом Булатом печемо младе пурењаке на жару ке-
стеновог дрвета.
На овом месту угарски краљ Коломан потукао је 1097.
године до ногу последњег хрватског краља Петра Свачића.
Кестенова шума пуна је њихових давних крикова.
На другој ватри, у котлу окаченом о вериге, кува се - и
пече истовремено - котловина, старо хајдучко јело с Корду-
на.
Командант ми додаје чудан зачин који добро познати укус
котловине преображава у нешто пикантно, потпуно непозна-
то и бизарно. Тај зачин је поклон од генерала Мусе Бамаија,
команданта нигеријског батаљона који је недавно напустио
Кордун. Прави се од ђинђера, а Африканци су га звали ђин-
ђи-минђи, тврдећи да је афродизијак.
Ђинђи-минђи!
У тамној шуми, попут свитаца, светле само очи Корду-
наша под оружјем.
Кордун - прастари кордон, између два света, две цивили-
зације, поново је пробуђен...
После кише, када је ваздух чист и прозиран, с врха Пет-
рове горе види се Загреб као на длану.
Не желећи да прљам мржњом дланове, стрпао сам руке у
џепове.

Ушорак

На кордунашким друмовима Нигеријци су контролисали

саобраћај и оружје.
”Има пуска?”, пита нигеријски официр.
"Нема пуска", одговара доктор.
Нигеријац почиње да скаче, тапшући рукама и хвата се за
главу:
”Ј1уд цовек!”
Виче: "Нема пуска! Нема пуска у ова луда земља! Луд цо-
век!"
Пољаци, који су заменили Нигеријце, пошто су се ови и
сувише зближили с Кордунашима, много су строжи и немају
смисла за шалу.

424
 "Има пушка?”, питају доктора коме је то већ досадило.
Направио је пушку од дрвета и држи је увек у колима.
"Има пушка?", понавља већ изнервирани пол>ски официр.
Доктор без речи извлачи дрвену пушку на којој пише:
ИМ А, ИДИОТЕ!
А затим даје гас и одлази...

❖ Среда

На потпуно пустом, непрегледном пољу, с плавичастим

планинама на хоризонту, попут фатаморгане, стоји мотел
Европа. Као зачарани међу празним столовима, стоје еле-
гантни конобари с лептир-машнама испод шарених сунцо-
брана. Изморен путовањем и жеђу, сањам бокал воде с ле-
дом и дуплу кафу која ће ме расанити. Али, авај!
У Европи нема ни воде ни струје. Да се Европа пита, не
верујем да би било и ваздуха. Ускратили би нам га резолуци-
јом 666. Поцркали бисмо као рибе на сувом. Европа би нај-
зад одахнула. Решила би се последњих, заиста, живих људи
на Старом континенту.
Срећом, ускоро ћемо стићи на Уну, Саму, Једину...
Загњурићемо главе у сребрни ток и дуго, дуго пити са са-
мог врела живота.
Збогом, Европо - идемо даље!

Чешвршак

Као да су се вратила стара времена одсецања глава и ва-

ђења очију, на Кордуну муслимане поново зову Турцима.
Плитка и уска речица Глина, коју је могућно прегазити,
дели Велику Кладушу и село Гејковац - Србе и Турке.
На средини моста је граница, а обе стране обале обрасле
у шипражје деле вреће песка, карауле, митраљеска гнезда и
млади плавокоси Пољаци из одреда Уједињених нација...
Ово је, вероватно, најчудније место на свету. И поред
толике војске, бодљикавих жица и минских поља, ова два
зараћена народа и дању и ноћу страсно се баве кријумчаре-
њем! С једне стране реке на обали седе а ла Турка мусли-
мани Велике Кладуше, који су већ месецима у окружењу без
хране и горива, али с много страног новца који им се баца из
хеликоптера или тајно уноси из Цазинске крајине. На другој

425
обали чуче Срби с храном, горивом и разном другом робом,
од цигарета, шећера, уља и кока-коле до горива и муниције,
којом ће их Турци гађати. Преко реке Глине су пребацили
конопце, сличне оним двосгруким на којима се суши рубље
између две зграде, плутају мали сплавови на надуваним
аутомобилским гумама, гази се преко плићака. Занети овом
хазардном трговином, они као да сасвим заборављају да су у
рату с муслиманима из Кладуше, изнад чијих се глава бели
злокобна кула Мује Хрњице, давног укољице. Шверц је
изгледа у крви и једних и других - то је јаче од њих! Да би то
спречила, Српска војска Крајине послала је своју најелит-
нију јединицу да окружи ову малу Содому и Гомору и позат-
вара све радње и трговине.
Не вреди! Кријумчарење је јаче и од страха од смрти.
Излажући се смртној опасности, прелазимо на муслиманску
страну моста. У нас су уперене митраљеске цеви и једних и
других, а и Пољака који се хватају за главу. Прилази нам
млади официр Сафет, готово још дечак, и сви седамо пода-
вијених ногу на земљу. Најзад сам очи у очи с непријатељем,
али у тим очима не видим никакву мржњу - само похлепу:
”Имате ли шта за трговину?”, пита полугласно да га не
чују његови војници.

Пешак

иЕво Расеме!", шири се шапат око моста.

мИде Расема", довикују се војници с борних кола.
нЕх, Расема...", осмехују се старци.
Расема иде обалом покрај моста. Срби престају са чишће-
њем оружја. Пољаци прекидају ручак. Француски артиљер-
ци с топовима изнад града отимају се за догледе.
Расема, с белим завојем изнад чланка на нози, корача као
пунокрвна ждребица у падоку. Линије њених бутина су напе-
те, раширене ноздрве њуше мирис барута и контрабанде.
Кратка, коврџава коса, очи боје Унине матице, мале груди и
зањихани бокови у најкраћим врућим панталоницама које
сам икад видео, заустављају дах и Србима, и Турцима, и По-
љацима, и Французима. Рат престаје. Расема је добро позна-
ти гост њихових ноћних мора у караулама. Она певуши у хо-
ДУ:
"Круине сузе шеку, љубави ,
нема ко да их заустави . .. "

426
 Расема је шанкерица у кафеу Дионис. Овај бар, обасјан у
по бела дана болесном светлошћу флуоресцентних цеви,
личи на право светилиште, посвећено усред Кордуна богу
вина, уживања и страха од смрти. Расема је његова двополна
весталка. За њом чезну и мушкарци и жене. Пребегла је с
турске стране измисливши причу о тајној љубави с неким
тајанственим ожењеним човеком. Срби, лаки на љубавну па-
тњу, прихватили су је и оденули. Кажу да Турци из Кладуше
још пате за њом.
Сумња се да дању ради и за Турке и за Србе, а ноћу за
Пољаке, Французе и ко зна за кога још! Има тек 24 године.
Нико јој ништа не сме, јер се сви плаше да остану без ње.
Расема корача уз мутну Глину и пролази покрај тенка Т-55
испод чије цеви пише:
НЕ П РИ Л АЗИ МИ - МОГУ ДА УМРЕМ И САМ!

427
 ШЕЗДЕСЕТ ДРУГА НЕДЕЉА

Крајина је једна веома лепо васпитана земља.

У њој живи најучтивији народ у Европи. На Кордуну, Ба-
нији, у Лици или око Книна, свако ће вам назвати бога, рећи
добар дан и питати како сте.
Каква разлика од Београда у којем се без поздрава вози-
те лифтом с првим комшијама, изложени непријатном ћута-
њу и погледима пуним несхватљиве нетрпељивости, зависги
или равнодушности! Ако је то цена цивилизације, присгајем
да заувек останем примитивац.
По прашњавој макадамској цести корача старац с пуш-
ком о рамену. О боку му уредно савијено шаторско крило,
сељачка торба и секирица којом ће сећи грање за бајту и
ватру. Враћа се на прву линију пошто је покосио своју сиро-
тињску њиву.
"Помаже бог! Како сте, људи?”
То икако ст е” није само пука учтивост. Њега заиста за-
нима како су људи које среће у свом малом свету омеђеном
планинама и непријатељством. Дреши дуванкесу и нуди нас
домаћим зеленкастим дуваном. Осећам се кривим због кути-
је "кента" у џепу.
иКако сте ви?и, питамо га, а он савијајући цигару одгова-
ра:
иП омало...и
То "помало" има у себи неке тихе скромности живог
створа баченог у вихор историје; у њему се крије и страх од
урока, разметљивости, хвалисавости која би на себе могла
навућизло. иПомало!и
иКако сте?и, пита дванаестогодишњи дечак, босоног и
поцепаних чакшира, најстарије од деветоро деце самохране

428
удовице која живи у брвнари изнад Двора на Уни. Озбиљан и
учтив, јер замењује мртвог оца, он се свечано рукује са сва-
ким од нас на потпуно пустој ледини спржене траве.
”Како сте?”, пита баба Даница Обрадовић на најисту-
ренијој западној коти православног света у Дивоселу, у бли-
зини Госпића. Она седи за тешким митраљезом ”бровинг”,
маскираног лишћем, и немоћно шири руке, извињавајући се
што, сем воде, нема чим да нас понуди. Пензионисана ку-
варица седамдесетих година, са округлим цвикерима бакице,
у горњем делу војничке униформе, али у папучама званим
пантофле, она је обучила своје сељане да пуцају из мино-
бацача и митраљеза. Њен положај је на врху клина који ду-
боко задире у непријатељске положаје са опасно отвореним
боковима, куда се често провлаче диверзантске групе кроз
густо шипражје.
Готово сваке недеље она губи двојицу-тројицу својих
сабораца. Овај лепи зелени предео базди на смрт. Човек има
осећај да га са свих страна гледају очи убица и да је потпуно
немоћан да се одбрани. Зарасли у двонедељне чекињасте
браде, баба-Даничини људи разговарају с прстом на обарачи-
ма аутоматских пушака. Био сам свугде, видео сам свашта,
али чини ми се да у животу нисам био ближе смрти него на
том истуреном положају Дивосела, који се (какве ли ирони-
је) назива Велики крај!
”Пошаљите какву помоћ, ако бога знате!”, преклиње нас
старица, коју би било много лакше замислити за шпоретом
него за ”бровингом”. ”Позовите добровољце, војску, било
кога! Ми овђе не можемо још дуго...”
Претрчавајући брисани простор, питам једног борца ка-
кви су им непријатељи, они с друге стране ливада и шумара-
ка.
”Ех, какви", одговара. ”Исти јад ка и ми ође...Сиротиња,
брате, али ка и ми, ту су рођени и познају сваки камен..."

❖ Уторак

"Како сте?”, стеже одрпани војник руку пуковнику у Вој-

нићу. Земљаци су, из истог су села. Овде, иначе, нико ни-
коме не салутира. За ове две године рата још нисам видео да
су се иједном постројили. "На парове разбројс" непозната је
команда. Како, уосталом, постројити у исту врсту старце
који су дошли да замене своје погинуле синове и голобраде

429
младиће? Ово је војска у рађању, народна, помало хајдучка,
помало рођачка. Она формална војничка дисциплина, без
које се мислило да је војска немогућа, овде не постоји. Али,
кад се изненада запуца, ту су сви као један!
И одевени су најразличитије: има ту војничких блуза
старе армије, заробљених "кикаш" комбинезона, маскирних
униформи, најразличитијих капа, од србијанских шајкача,
преко беретки до качкета, шубара и крајишких заврата... На
ногама им се могу видети чизме, опанци, америчке дубоке
ципеле на шнирање, али и патике - од оних сиротињских
тена до мрибок” патика за тенисере и џогере.
”Кад налетим на петорицу исго обучених војника, одмах
отварам ватру”, каже ми један официр у црној мајици. 'То,
сигурно, нису наши...м

Среда

У овом рату једна стара турска реч поново улази у моду:

шенлук, шенлучити...
То је нека врста славља, уз подврискивање, певање и пу-
цање.
Турци из Велике Кладуше шаљу гласника на српску
страну:
”Вечерас ћемо мало шенлучити...”, каже он. "Једном на-
шем родио се син. Кад чујете пуцање, то није против вас!"
И Срби то разумеју. И они шенлуче.
У Теслинграду две зараћене стране раздваја само желез-
ничка пруга. Град је дословно изрешетан гранатама. Једна
неексплодирана мина штрчи из фасаде зграде у којој и даље
мирно живе станари. За последњих годину дана у Теслин-
граду, засутом куршумима, рођено је седамнаест беба! Деца
се играју рата међу изровашеним стамбеним блоковима. На
истуреним бункерима прве линије налепљене су цедуљице на
којима се борци упозоравају да одмах задрже извесну Лидију
која је шпијун, а издаје се за новинарку. Нерви су нам напети
као виолинске струне. Одједанпут - урнебесна пуцњава из
аутомата и митраљеза. Једва се уздржавам да се не бацим у
оближњи јарак, али капетан који ме води каже мирно да то
неко шенлучи, јер се у општини управо двоје венчавају!
Шта је то у том народу што га гони да усред смртне опас-
ности пуца у звезде од весеља у којем има и очајања, и беса,
и дрскости, и љубави према оружју?

431
 "Ајде да шенлучимо!”, каже ми један плавокоси момак и
гура гранату у дебелу хаубицу. Знам добро, ако је испали,
они с друге стране ће нам узвратити кишом граната и једва
успевам да га спречим.
У ноћи пред Светог Илију искри се жар по брдима Кра-
јине. То војска тихо шенлучи и окреће јагањце на ражњу -
једино им је још преостала стока, другог ничег и немају за
јело, сем љутике и црног спеченог хлеба.
"Хајд', помози, свети Илија!”, наздрављају сгарим мана-
стирским вином. Одјекне покоји усамљени хитац у ноћи пу-
ној мириса кадуље - то неко шенлучи...
Хоће ли се Хрвати повући, или ударити?
Можда им је ово последње јагње у животу?

•Ф- Чешвршак

ђледуњави Данци из одреда Уједињених нација не воле

јагњетину, која је прејака за њихове хамлетовске стомаке.
Данци више воле змије.
На Сувој међи, линији фронта дугачкој тридесет киломе-
тара, Срби хватају шарке и поскоке па их за немачке марке
продају Данцима уттредаху између два окршаја.
Данци их онда пакују и за велике паре шаљу у Копенха-
ген, где уопште нема змија. За тај новац они купују сандуке
пива у лименкама, јер не подносе ни тешка црна крајишка
вина с много танина.
Стручњаци из Копенхагена ће из отровница исцедити и
последњу кап отрова, од којег ће вероватно покушати да
направе серум против овог љутог крајишког народа, за који
су змије - домаће животиње!

Пеишк

Док путује од положаја до положаја на крајишком

фронту, сликар и писац Драгош Калајић чита џепно издање
Плутарха на италијанском.
На нарочито опасним местима воли да цитира свог оми-
љеног француског писца Леона Блоа:
'Трађанин је свиња која жели да умре од старости.”

432
❖ Субоша

Крајина је завијена у црно...

Овде нема никога ко није изгубио неког блиског.
Нигде нисам видео толико жена у црнини као у Двору на
Уни, првом ослобођеном градићу у Крајини. Очију црвених
од суза и убледелих испаћених лица, оне стоје у цркви где се
служи литургија за пале и за славу српске војске.
Овде је 1875. дошао из Швајцарске Петар Карађорђевић
Први, да би под именом Петар Мркоњић подигао устанак
против Турака. Кажу да су га кроз Двор на Уни до Суве
међе превезли да га нико не би видео у празној бачви од
вина. Могу да замислим то дуго путовање од женевског
кафеа Клеманс, где је Краљ волео да седи, до срца мрачне
букове шуме, где и данас стоји камено постоље споменика
који је срушен, покрај хладног извора! Н е зову се залуд
грађани Двора на Уни - Дворјанима!
На једном зиду неко је написао:
НЕ ПЛАЧИ - ТО МОГУ И ЈА!

433
 ШЕЗДЕСЕТ ТРЕЋА НЕДЕЉА

Тек у ратно време свеопште оскудице и глади, један већ

одавно заборављени обичај - молитва захвалности Богу за
јело - добија свој пуни смисао и значај.
У манастиру Светог Михаила у Крки, игуман, отац Бене-
дикт, изговара мелодичним баритоном ту молитву, баш као
што је читана 1350. године када је ово свето здање подигну-
то. Ручак је посан, манастирски; шака маслина и тањир
чорбе. Епископ далматински, владика Лонгин, крупан млад
човек црне коврцаве косе и браде коју су тек понегде начеле
седе, благосиља јело. Међу њима је Игор Михаилович
Стрељцин са Урала, бивши артиљерац и живописац који пу-
тује од манастира до манастира молећи се за спас српског
народа.
Као и онда, и данас манастир чува одред војника налик на
давне витезове. Непријатељ је запосео околне висове на раз-
даљини од само два километра; па ипак, у манастир свраћају
многи ходочасници и свако од њих, као што је прастари
обичај, добија постељу и храну.
За време обеда се не говори; млади искушеник чита
житија светаца и мученика. Разговор започиње тек када се
владика прекрсти и захвали Богу за ручак. Његове груди
краси владичански златни крст украшен крупним опалима
тиркизне боје и чудног сјаја. То драго камење потиче из
рудника опала код Еделејда, у Аустралији, у којој је провео
неколико година, укопавши дубоко у сиву аустралијску
пустињу цркву, налик на ранохришћанске катакомбе. Тако
је та црква ближа за који метар матици Србији. Ова бого-
моља, усечена у саму пустињску утробу, испод кенгура и хи-
јена, једно је од чуда далеког континента. (Далеког, од

434
 ,С&-~0 —
Улој^ 'Ј/1а0с&4^^1$1лЈ^
О ^ ј^ Ј о ^ /л 4^ ј Ј ђ 4
^
СС' ^СиОс*иЛ&-
чега?) Издубили су је и украсили Срби - копачи опала,
пронашавши при том веома дебелу жилу овог драгог
камена...
Владика се чуди што обрћем наопачке фотографије из
Аустралије које ми показује. Одувек сам веровао да људи с
друге стране планете ходају наглавачке.
Дугачки храстов сто масивне грађе под сводовима манас-
тирског атријума права је античка трпеза - за њим се рас-
правља о животу, религији, историји и уметности; придошле
избеглице исповедају своју муку, Игор Михаилович Стрељ-
цин рецитује Пролог монаха Пимена из Пушкиновог ”Бори-
са Годунова”:
"Још само ово иоследње Предање
И летоГшс ће бшТш свршеи моју
Испуннх дужност Б огом дану
мн. .. ”
Овде се свака реч и свако људско искуство примају с
дужном пажњом, као нови драгоцен рукопис у древној ма-
настирској библиотеци. У овом каменом здању ковали су се
планови за устанке против Турака, скривале се харамбаше,
плеле завере, читале књиге староставне, склањали се прог-
наници, далеко од путева и радозналих очију.
Смештен на самом дну природне зелене зделе, опасан као
гујом реком Крком, манастир Светог Михаила одувек је био
прибежиште, последњи азил за све прогоњене, побожне и
несрећне, неспособне да се уклопе у световни живот. Ово
свето место је нека врста тапије од камена - неоспорни доказ
да су Срби Крајишници досегли највиши степен духовности
још у четрнаестом веку и да су и поред свих невоља и поша-
сти које су их сналазиле, успели да не утрне слабачки плами-
чак воштанице испод иконе Пресвете Богородице с Христом
у наручју, која нам благим погледом опрашта све грехе.
Последњих пола века Хрватска, као зла маћеха из бајке,
крила је Крајину од очију света засувши је гаром и пепелом.
Мало је ко знао да у њој живи толико Срба... А они су све то
време живели као у резервату. Већ после неколико кило-
метара од мора ка брдима, асфалтни путеви су се претварали
у макадамске цесте и козје стазе зарасле у честар. Србовало
се тајно, полушапатом око ватри, све док дара није превр-
шила меру и док по путевима не попадаше оборена дебла, а
Крајишници не изађоше из древних велебитских шума као

436
слободни људи. Најзад пробуђена, Крајина се огрну крвавом
хаљином својих прадедова.

Понедељак

На литургијама Стрељцин се клања иконама до земљице

црне, метанише, удара челом о излизане камене плоче и
крсти се на староруски начин широко и патетично.
Овај рат против православља води се, између осталог, и
због тога да се униште докази о томе да је овде икада живео
и постојао српски народ. Срушена је и похарана кула Јан-
ковић Стојана изнад Равних котара, у којој се родио писац
Прољећа Ивана Галеба Владан Десница, потомак сердара.
Тучен је из топова манастир Крупа у којем већ месецима
лежи болестан и изнемогао игуман, отац Павле Козлица, ко-
ји покушава да сачува и прехрани буљуке избеглица из јужне
Далмације. Гађан је гранатама великог калибра и овај мана-
стир, али Бог их скренуо у шикару у близини цесге што се
спушта из варошице Кистања. Владика Лонгин, протеран из
владичиног двора у Шибенику, изабрао је Крку за своје рат-
но седиште.
Свет који навраћа овамо не поседује ништа осим ђонова
своје дотрајале и прашњаве обуће и нешто личних ствари у
торби. Ни калуђери немају ништа, али оно мало манастир-
ског добра - опорог вина, црног крува, старих књига и хлад-
не изворске воде, деле са сваким ко им укаже част својим
доласком.

^ Среда

За столом чија је плоча излизана лактовима и длановима

многих гостију, нашли су се, тако, представници најстаријих
људских занимања: свештеник, војник, сељак и уметник,
живописац. Овај скромни Божији народ пита се хоће ли
Америка ударити на Србе, као што је запретио председник
Сједињених Држава? У том питању има неког притајеног
пркоса и скривене инаџијске наде. С неким тако великим и
моћним још се нису огледали!
Ко зна због чега, пада ми на памет стари пријатељ Џон
Џонсон, звани Џи Џеј, славни њујоршки репортер телеви-
зијске станице Еј-Би-Си, црна звезда Харлема. Говори ли

437
још своје коментаре у седам, заговара ли бомбардовање
српских положаја? Зна ли да сам ту доле, међу калуђерима и
војницима? Зар не би било много боље да дође овамо и по-
моли се Богу да га избави из вечитог круга зарађивања и
трошења без икаквог смисла? Запалићу свећу за старог Џи
Џеја пре вечерње литургије.

Четвртак

Игор Михаилович Стрељцин пита због чега Хрвати хоће

да нас затру? Калуђер мисли да је то због тога што их мучи
савест! Већ два пута у својој историји огрешили су се о хри-
шћанство, извршивши најстрашније злочине над нама, који
смо им то опростили. Потребно је, дакле, уништити неме
сведоке. Сведоци су живи људи, али и гробља, цркве, мана-
стири... Због чега би их, иначе, рушили и затрпавали?
На свом путовању кроз две српске републике у рату,
живописац је сатима, каже, пролазио покрај напуштених и
срушених кућа. Занимљиво, остали су читави само димњаци,
попут споменика ишчезлој топлини дома. Куће су рушене и с
једне и с друге стране. Због чега? Мајор му објашњава да је
мржња снажна и страшна као бујица и да руши све пред
собом. Уз то, народ верује да се онај коме је кућа срушена
никада више неће вратити на то место. Рушилачки нагон
јачи је од осећања за корист.
Стрељцин то не схвата. Ако су се непријатељи уселили у
српске куће, због чега се избеглице злопате по спортским
дворанама и збеговима? Зар не би било боље да се уселе у
напуштене куће и обрађују имања?
Сељак крупних беспослених шака, с којима као да не зна
шта да чини, каже Русу да су Срби научени од малих ногу да
се не ваља усељавати у туђе. То не доноси добра. Ако то не
плати онај ко је ушао у туђу кућу - платиће му деца или
унуци!
Сељак је превалио дуг пут до манастира пешке, да запали
свећу за свог сина који је, пре но што су га заменили, провео
пуна три месеца у хрватском логору. Боље би било да није
жив изашао, каже. Откако се вратио, у очима му нема живо-
та. Душу су му убили. Нити једе, нити пије, само пуши и
гледа преда се, а повремено га свег обузме дрхтавица. Мајка
и сестра су стално уз њега. Не пуштају га ни минута самог.

438
Већ је четири пута хтео сам себи да одузме живот. Изгубио
је моћ говора.
Сељак је од неких људи који су били с његовим сином чуо
шта су им све радили, мада ни они не говоре много. Скидали
су их голе и терали да пасу траву и мучу као телад или лају
као пси. Нагонили су их на грешне радње међу собом... То
нису људи! Неко му је саветовао да му само Богородица из
Крке може помоћи, па је, ево, дошао да јој запали свећу и
помоли се, али ко зна хоће ли затећи живог јединца горе у
селу.
Калуђер пита официра у ком је роду служио. Овај прича
да је припадао алпским јединицама и да се дуго повлачио с
бившом армијом са Севера, све док више није хтео да бежи и
губи, па се зауставио овде у Крајини, где је рођен и где се
налазе темељи његове изгореле куће још из оног рата. Кће-
рке полу-Словенке и жена Словенка, нису хтеле да га прате.
Показује њихове слике у новчанику. Оне му се кокетно сме-
ше. Стрељцин га пита да ли је своја алпинистичка искуства
пренео ратницима на Велебиту, где се сада бори? Која ис-
куства? На пример, пењање уз конопац? иН е помињи ми ко-
нопце”, каже, "све док је око врата мог народа везано уж е!”
Д-одирујем прстима плитки римски рељеф, уграђен у зид
манастира, по којем се винова лоза пење из складно обли-
кованог ћупа. Покушавам да схватим шта су нам темељи,
одакле потичемо и колико смо, у ствари, стар народ? Од
непознатог клесара из римског града Бурнума у трећем веку
до овог сумрака протекао је само трен. Игор Михаилович
Стрељцин као да ми чита мисли, полутихо изговара Пушки-
нове стихове:

”... Да православни сете се унуци

Судбине древне рода рускога
И помену се силних царева,
Добра њихова, славе, подвига,
А за зла дела, Грехе њихове
Господу да се смерно помоле. ”

*$■ Пешак

Из оближње мочваре, која је у паганско време, кажу,

била пуна злих духова, у манастирско двориште некако је
доспела малена зелена жаба. Калуђери су јој наденули име -

439
Каталина! Ноћ је спарна и тешка, пуна заосталог мириса
тамјана и покошеног сена. Калуђери траже по атријуму Ка-
талину да је пренесу под воду на фонтани чији млаз шикља
из стене прекривене маховином и лишајима. И жаба је Бо-
жији створ, зашто да се пати?
Најзад, један искушеник је проналази и показује ми на
длану то сићушно створење сачињено од ваздуха и дрхтаве
опне. Приносим је уснама и љубим за сваки случај.
Ово је ноћ чуда. Ко зна, можда ће се претворити у прин-
цезу?

440
 ШЕЗДЕСЕТ ЧЕТВРТА НЕДЕЉА

Ако се по чему разликујемо од осталог света, то је, сва-

како, по томе што смо потпуно огуглали на све врсте прет-
њи и несрећа. Да су било коме другом, на пример, Амери-
канци запретили бомбардовањем, настала би права паника,
док се Срби, шездесет четврте недеље блокаде углавном
благо интересују хоће ли их гађати само Амери, или ће им се
придружити и остали део света.
Американци би, наравно, хтели да то изведу сами, али се
појавио мали проблем: када бомбе падну, неко мора да
извештава да ли су погодиле циљеве, да би се извршиле ко-
рекције гађања. Познато је, наиме, да они веома прецизно
погађају. Недавно је једна ракета у Ираку, уместо на војну
базу, пала дванаест километара даље и погодила рецепцију
луксузног хотела Ел Ртиид у Багдаду!
Зб о г тога су Американци предложили да о погоцима
извештавају војници Уједињених нација, што су ови одбили
због личне безбедности. Да се не ради о прилично отежалим
и сипљивим особама, тај посао би бесплатно прихватио
Београдски круг интелектуалаца, али босанске планине су
веома високе, а увече, чак и у августу, зна бити и прохладно.
У ствари, најидеалније би било када би сами Срби у Репу-
блици Српској наводили бомбе на себе! Двадесет метара
полулево, према коти 802, триста метара јужније полуде-
сно... Пилоти би могли да примају упутства директно са ци-
ља, а када више не би чули гласове, знали би да су погодили
оно што су гађали. Сједињене Државе и Уједињене нације
умеле би да цене ту драгоцену помоћ. Амерички државни
секретар Кристофер изјавио је да би такво њихово понаша-
ње имало извесног утицаја на ублажавање санкција у догле-

441
дно време и да би значило известан корак напред у разре-
шењу босанског проблема...
Занимљиво је да Срби, при том, уопште не мрзе Амери-
канце! Већ су се навикли да их ови с времена на време бом-
бардују из чиста мира. Срби се према Американцима пона-
шају као према каквом претерано злочестом и угојеном пла-
вокосом детету које је на поклон добило авион.
Седе, тако, гости у трпезарији, а оно дете мало-мало па
баци авион на постављени астал, право у чинију са супом!
"Иди, бре, напоље, у двориште, па се играјГ, вичу му сви,
али то мало путујуће гробље хамбургера и жвакаћих гума
запело да им на сваки начин загорча живот. Има авион и то
мора свима да покаже! То је јаче од њега...

4* Понедељак

У америчкој претњи бомбардовањем Срба највише пла-

ши једно од ретких правила којих се овај народ држи: иНе
извлачи пиштољ без велике нужде, али кад га већ једном
извучеш - онда и пуцај!"
То правило је слично Чеховљевом драматуршком закону:
ако се у првом чину драме појави револвер, у трећем он мора
да опали! Истина, никада нисам видео пиштољ у Чеховље-
вим драмама, али сам увек видео обавезни самовар, па бих
донекле изменио овај закон: Ако се у првом чину појави
самовар, он у трећем чину мора или да опали или да
прокључа!" (Што се тиче руског самовара, он је још увек
млак...)
Американци, иначе, тешко уче и разумеју историју и оби-
чно касне неколико векова за догађајима. То је и разумљиво
ако се сетимо да су пре тачно петсто година шпански ка-
толички краљеви, Фердинанд и Изабела, послали свог море-
пловца Кристофора Колумба да открије кока-колу и Мек-
доналд тек 1492. у време док су путујући живописци монаси
већ увелико осликавали српске манастире по Херцеговини, у
чијим се куполама ултрамарински плавило небо осуто злат-
ним звездама...
Ко је могао и да сања да ће преко тог неба летети "Р-16"
и пробијати звучни зид здравог разума? Када је видео које
све гудуре и планине треба да бомбардује и колико ће то да
кошта америчке порезнике, један "Р-16" се од запрепашћења
сам од себе срушио у Јадранско море! Свети Василије Ос-
трошки (слава му и милост) спусгио је нежно живог пилота
да има о чему да прича унуцима...
Читав проблем је у томе што су Американци, као и
обично, склони да поједносгаве целу ствар. Босански случај
је за њих нешто слично најважнијем историјском догађају у
Аризони, обрачуну код О.К. корала. Међутим, овај случај је
нешто старији и вуче корене од првог упада Турака у српске
крајеве у Босни и Херцеговини 1460, што је за највећи број
Американаца чиста праисторија, а за нас као да се догодило
јуче.
У целој овој ствари најапсурдније је то што је Србима из
Босне, у ствари, највише жао Американаца! Одувек су их
волели и дивили им се. Очекивали су да ће велики ударити
на велике, а не на једну малу, веома стару земљу коју је
тешко пронаћи на глобусу. У томе они виде пропаст те ве-
лике нације од које су много очекивали. Уз то, досадило им
је да чекају; нервирају их сталне претње...
Ако нам је тако суђено - кажу - нека нас бомбардују и по-
бију, па да после разговарамо к'о људи!

Четвртак

Још у августу, шездесет четврте недеље блокаде, баба

Гина је предвидела најстрашнију зиму у овом веку! Како? То
ће заувек остати тајна...
Као по неком правилу, у свакој београдској породици
невоље најпре предосете најстарији. То је вероватно због
тога што су пријатне ствари ретке и, углавном, непредвид-
љиве. Невоље се не морају ни предвиђати - оне ионако саме
долазе.
Баба Гина, типична Београђанка са Чубуре, коју је ретко
ко видео у нечем другом сем у избледелом шлафроку на
туфне, изгубила је пре двадесет пет година дугу и жестоку
битку са укућанима око старог шпорета, званог "фијакер”,
оне године када се њена ушушкана кујна с креденцом и хок-
лицама претворила у безличну лабораторију за кување пуну
белих апарата. Једноставно, у то време привременог бла-
гостања, деца су искористила њен боравак у Сокобањи, где
се лечила од ишијаса, да избаце сав стари намештај из куће и
унесу све ново-новцијато, чак и кујну, која је била неприко-
сновено баба-Гинино царство.

443
 Добро познате ствари ишчезле су без трага. Осетила се
као гост у својој рођеној кући. Уместо у креденцу, тањири су
лебдели у такозваним висећим, шведским елементима, а из-
над најновијег шпорета без рингли (само са црном плочом
означеном неким круговима и шифрама), уместо чунка нала-
зио се брујећи аспиратор! Једва је успела да човеку с колица
отме свој стари шпорет и да га растављеног на основне дело-
ве однесе на таван.
Наредне две деценије шпорет ”фијакер" је провео у
дубокој илегалности; сношен је једино у рану јесен, када је
баба Гина у дворишту пекла паприке за ајвар и пинџур. Чи-
нило се да и шпорет и она стрпљиво и увређено чекају свој
тренутак. У међувремену, прохујаше и године лажног оби-
ља... Некада високе плате и пензије укућана сведоше се на
милостињу, а цена електричне струје достиже невероватне
висине. Најзад, дошао је и тај дуго очекивани час тријумфа!
"Шта је са оним 'фијакером'?" упиташе се једног дана
укућани.
Баба Гина их свечано поведе на таван, где је стари
шпорет на дрва, пун немог прекора, чекао да му се извине за
све године изгнанства. Његова месингана брава на рерни
блистала је као нова, а гвоздени делови, рингле и благо изви-
јени чунак, били су уредно очишћени црним "фиксом".
Снели су га готово тријумфално и поставили уместо оног
уображеног електронског чуда, које никада није познавало
тајну кувања на тихој ватри. Чунак поново освоји своју род-
ну рупу у димњаку, коју је тако дуго заузимао аспиратор,
што никада није успео да усиса ни дим од цигарете. Сви се
истог часа осетише неуништивим и моћним.
Високе цене струје, блокада, водостаји акумулационих
језера, пуцање електричне мреже и распад система - више
им нису могли ништа. Онај исти стари 'фијакер' покрај кога
су завршавали највише школе и постајали људи, онај исти
црни шпорет који их је отхранио и за који су некада у време
беде вукли суво грање из паркова и гајбице с Каленића пи-
јаце, опет је био ту да их подсети да су јачи од свих невоља и
да нема тако страшних времена којих се после нећемо сећа-
ти с благом чежњом...
Баба Гина је, тако, прешла у дуго чекани противнапад.
Однекуд (само она зна одакле) извукла је и давну уште-
ђевину у девизама и једног дана пред кућом на Чубури поја-
више се четири метра дрва! Где их сместити? Подрум је већ
одавно најмлађи унук претворио у мали диско-клуб за дру-

444
гаре од чије се грмљавине тресла читава кућа. Џенис Џоп-
лин и Елтон Џон с постера нису могли да верују својим очи-
ма да се у ово рок-светилиште уносе цепанице!
Амерички рокери, наравно, нису знали шта их још чека -
ускоро ће за суседе добити и расушено храстово буре за
кисели купус, као и вреће кромпира и црног лука. Једини је
проблем како ће баба Гина претакати расол под психо-
деличним светлима лајт-шоа! Што се ње тиче, одувек јој је
било много природније да се у чубурским подрумима налазе
дрва и ћумур, као што бог заповеда, него дискотеке и видео-
-клубови.
Тек кад загусти у животу, показује се у правом светлу
колико су старе београдске госпође незаменљиве. Када је
шездесет и друге недеље блокаде у Београду нестало хлеба
и када су се у приватним пекарама могли наћи само кроасани
и кифле, испоставило се да нико у кући, сем баба-Гине, не
зна како се меси и пече хлеб! Сви су гледали као у чуду како
њени прсти виртуозно месе тесто (кроз белину теста блес-
нула би само баба-Гинина бурма на натеклом прсту), како
хлеб покривен крпом нараста и надима се, а када је онако
врућ изнесен на сто, уверили су се да никада нису јели тако
укусну ружичасту, хрскаву кору...
Баба Гина их је мирно гледала и чекала своје време, али
се испоставило да више нема Шиптара који би истестерисали
букове цепанице по систему идва реза - три парчета”. Или су
се обогатили, или докторирали на друштвеним наукама, тек
на Каленића пијаци није их било ни од корова.
Брже од звука Чубуром се пронела вест да је баба Гина
вратила шпорет ифијакери у кухињу! Сви који би то чули,
замишљено су вртели главом, више него сигурни да ће зима
бити оштра и дуга. Ваљда баба Гина најбоље зна.
Бог ми је сведок да бих још дуго писао о овој старој гос-
пођи, правој Мајци Храброст, да се не журим на дрвару да
купим који метар дрва. Зна се каква ће зима бити чим је
баба-Гина снела "фијакер" ставана!
Да можда не продајете неку стару Икраљицу пећи”?

^ Субоша

Двадесетак дана после, Дивосело је сравњено са земљом,

а сви браниоци побијени. После дуготрајне артиљеријске
припреме, која је трајала пуних шеснаест сати, хрватска вој-

445
ска, предвођена међународним псима рата и плаћеницима,
упала је у Дивосело и побила све што се кретало. Војници
Уједињених нација нису могли да виде било шта живо - ни
мачку, ни пса, нити овцу!
Баба Даница је преклана за својим митраљезом ”бров-
инг" из којег је испалила и последњи метак. Могу да замис-
лим како из шипражја на ситну, дебељушкасту старицу до-
броћудног изгледа скачу легионари у црном с камама у рука-
ма. Та сцена ме прогања. Можда нисам учинио све што сам
могао? Можда је требало да станем насред београдских
Теразија и да вичем из све снаге, да тражим помоћ за баба
Даницу и њене људе.
На пијацама Београда виђам њене вршњакиње како се
жале на цене купујући паприке за зимницу. Исти ход на
ногама које муче вене, исте старачке пегице на рукама, исте
наочаре танких металних оквира... Баба-Даница није имала
привилегију да припрема зимницу - за својим митраљезом, а
повремено и с минобацачем, она је бранила златасто јесење
обиље београдских пијаца и својих исписница које сматрају
да је дошао смак света због скупих паприка.
Хрватска је прославила величанствену победу својих рат-
ника у Дивоселу над бандитима, одметницима и српским те-
рористима. Часници су одликовани. Оркестри су свирали
маршеве. Лепе телевизијске спикерке са осмехом су опи-
сивале овај последњи хрватски подвиг. У село Медак враће-
ни су наги лешеви пререзаних гркљана и располућених
лубања. Многа тела су спаљена. Хрватској јавности нико
није објаснио да је вођа "бандита, одметника и терориста"
била једна доброћудна старица, која је бранила своју кућу,
мачку и пилиће.
Одећа бранилаца је спаљена; била је и сувише сиромашна
да би је опљачкали. Војници Уједињених нација нису нашли
ни један-једини лични предмет. Нису добро гледали. У хла-
довини, где је некада стајао "бровинг", у спарушеној трави
остале су баба-Даничине округле наочари (плус три и по) с
левим разбијеним стаклом. У тим сломљеним наочарима, у
малим крхотинама умножава се небо које све види и све
памти.

446
 ШЕЗДЕСЕТ ГТЕТА НЕДЕЉА

Купујем лубеницу на Каленића пијаци...

Збуњен сам брдом зеленкастопругастих лопти. Не знам
коју да одаберем. Видим, познаваоци их куцкају, приносе
ушима, стискају и нешто ослушкују.
Узимам једну повећу и куцкам и ја.
"Слободно", каже лубеница. "Слатка сам к'о шећер!"
Кад је икада ико чуо лубеницу која за себе каже да није
слатка? Све су слатке док их ознојени не довучете кући; тада
се обично испоставља да су унутра бледе, водњикасте и без
икаквог укуса.
Принесем је као и остали уху, али не чујем ништа! Исти-
на, не чујем баш најбоље на лево уво, па је принесем десном
- и, гле чуда! Најпре зачујем удаљене тамбураше. Корачају
средином шора и свирају "Далеко ми моја драга станује..."
Последњи мало заостаје шантајући и вуче огромни изуби-
јани бас.
Онда чујем летњи ветар у крошњама дудова изнад пар-
целе с бостаном. Једна црна дудиња ми паде на пицански
беле панталоне. Знам, флеке од дудиња се најбоље ваде
маказама! Чујем још и грају деце која чувају свиње на
стрњишту покрај младог бостана. И бич, чујем, онај дугачки
што фијуче и пукне, јер на крају има малу кићанку од длаке
из свињског репа коју зову - швигар.
Није могуће! Откуд сад у лубеници и трећи став из
Четири годишња доба Антонија Вивалдија? Откуд у лубе-
ници камерни оркестар "И музићи", а откуд у радио-апарату
онолики човечуљци који поваздан певају, свирају и читају
вести? Ако могу да стану у радио, могу, ваљда, и у лубеницу!
Јесен... Када се по улицама и обалама река појаве прве коре

447
од лубеница, Београђани у ноздрвама осете дах трулог зами-
рућег лета.
Просто је невероватно шта је све куљало из лубенице
коју сам држао близу ува. Било је ту и муклог топота стада у
облаку прашине које се у сумрак враћа у родна дворишта,
чуо сам и гајде, и грмљавину локалног воза што пролази
кроз репишта...
"Одакле је ова лубеница?", упитах бркајлију с бећарски
накривљеним шеширом, који је стрпљиво чекао да се наслу-
шам свих оних дивних ствари из лубенице које толико дуго
нисам слушао.
Волим да се распитам одакле је шта када купујем на пи-
јаци. Док једем кромпир из Ивањице, на пример, замишљам
да сам тамо и да слушам драгачевске трубаче. Обично се
највише распитујем за пилиће. Купујем их од сељака, а не у
супермаркету, јер ми инкубатори под вештачким светлом, са
вештачком храном, личе на концентрационе логоре за коко-
шке. Волим да је пиле сељачко, помало жилаво; да је зобало
по ђубришту, да је трчало око бунара и тукло се с другим пи-
лићима. Како јести пиле без педигреа?
Лубеница коју сам одабрао имала је око петнаестак кила.
Ако је купим, размишљао сам, мораћу да је котрљам до
куће.
"Одакле је?", понових питање.
"Из Сакула", одговори чича преко воље. Изгледа да баш
није волео конверзацију ради конверзације. Гле ти њега,
Београђанина! Одакле је лубеница? Као важно му! Ко зна за
Сакуле!
"Је л' познајете Зорана Петровића?"
"Та, како га не бих познавао!", рече бостанџија. "Та, прве
смо комшије, такорећи..."
Објасних остарелом бећару, чије се лице одједанпут
озарило срећом, да ми је сликар, вајар и писац Зоран Пе-
тровић био некада давно професор на београдској Ликовној
академији. У том тренутку он је баш мерио лубеницу на кан-
тару окаченом о камионет. Испало је петнаест кила.
"Нек' буде десет", рече, "кад вам је наш Зоран био про-
фесор!"
Даде ми оно чудо од лубенице и ја је прихватих обема ру-
кама.
Размишљао сам како мора да је тешко људима који имају
петнаест килограма више него што им је потребно. То је као
да стално носе једну овако велику лубеницу.

449
 ГТоставио се још један проблем - пошто су ми обе руке
биле заузете, како да извадим паре из џепа? Вратих лубе-
ницу сељаку за тренутак, па је сад он држао у наручју и
чекао да избројим паре. Али код нас се толико често мењају
новчанице, да их ја, уопште, не разликујем. Уз то, оне које
имају већу вредност, обично су мање од оних које не вреде
ништа! Нека буде забележено, када сам куповао лубеницу из
Сакула, килограм оне њене унутрашње музике коштао је
четрдесет милиона динара!
Можда ће се неки будући читаоци ове скромне београд-
ске хронике крстити и чудити тој цени, али моје је да забе-
лежим, баш као и овај сусрет са човеком из Сакула који је
био први комшија мог професора Зорана Петровића.
Најзад, избројао сам некако новац, али Сакуљанин, (каже
ли се то тако?) који је држао моју лубеницу, није могао да га
прими јер су му обе руке биле заузете. Док је он спустио
лубеницу покрај мојих ногу, размишљао сам о томе да ли би
неки енглески сељак, на пример, на пијаци у Лондону покло-
нио случајном купцу пет кила само зато што познаје Хенрија
Мура који се родио у његовом селу? Или у Њујорку, кад би
уопште било пијаце.
"Одакле је лубеница?”
"Из Гринича. Конектикат...”
мПознајете ли Роја Лихтенштајна?"
иОног што црта стрипове? Немам ништа с њим! Ја гле-
дам само свој посао..."
И кога, уопште, да питате одакле је лубеница коју сте
купили у драгстору код Корејца у Улици Спринг? Да их слу-
чајно запитате, одговорили би вам: "Њам-ђи-џи-бао-јанг!” и
опет не бисте сазнали одакле је лубеница. Кад код нас пи-
тате одакле је шта, увек се испостави да тамо где је нешто
расло имате рођаке, или кума, или друга из војске!
Али, један је Зоран Петровић! Истина, у Србији има
много Зорана Петровића, али кад се каже Зоран Петровић,
увек се мисли на само једног - оног што је написао драму
Село Сакуле, а у Бапату и што је написао Пенџере равнице.
Замислите само како је било тешко Зорану Петровићу да
постане Зоран Петровић међу свим Зоранима Петровићима
заједно? То мора да је било заиста тешко!
Први пут сам видео платна Зорана Петровића негде
почетком педесетих година на некој изложби. На њима су се
низали банатски шорови с редовима обојених кућа налик на
маковњаче. У то време ни сам Зоран Петровић није знао

450
шта ће све да извуче из стражњих дворишта тих равничар-
ских зграда. Када је реч о његовој скулптури, било је логи-
чније да му дела буду обла и велика као и лубенице и бунде-
ве у Сакулама, нешто налик на груди белих актова Аристида
Мајола или на облутке Жана Арпа, али он је открио шупе за
алат, покривене камарама старе сламе, где су се у плеви и
прашини криле напуштене алатке... Нашао је расходоване
плугове, гвоздене дрљаче, ланце с равњача, делове напуште-
них круњача и дреш-машина, распаднута кола, левче, шара-
ге, лојтре и вагире - читаву једну зубату зарђалу арс-поетику
паорског детињства...
Онда се професор Петровић једног дана појавио са својим
чудним скулптурама витезова, ратника и страшила, направ-
љеним од машинских отпадака у некој земунској фабрици.
Уместо длета, употребљавао је швајс-апарат. Те скулптуре
од зупчаника, гусеница, цеви, вила, грабуља, кука и мотика,
отпадака и, што би Црногорци казали - чекеренди, нису се
могле помиловати, толико су биле шиљате и зубате. Ове
фигуре су неколико деценија раније предвиделе фантазма-
горичне скаламерије аустралијског Лудог Макса. А да је мој
професор био заиста визионар, уверио сам се у овом рату,
гледајући погођене тенкове и уништена борна кола - ис-
топљену гужву челика и смрт што базди на сумпор и поки-
слу рђу...
Једне године у Паризу видео сам сличне скулптуре чуве-
ног Тингилија; пројектовао их је тако да су се, окрећући се
око себе, саме уништавале од беса што их је претекао Зоран
Петровић из села Сакула, а у Банату!
А када се једне године у Павиљону на Малом Калемег-
дану појавио Енглез Џексон Паолоци, незаобилазно име у
свакој историји модерне скулптуре, и изложио изливене у
бронзи делове аутомобила, надмоћно смо се смешкали - наш
професор је то измислио давно пре њега!
Али, свет није ж елео да то призна (овај данашњи сукоб
није од јуче!), баш као што није хтео да прихвати ни лубе-
нице из Сакула, мада су много веће и слађе од тунишанских
и мароканских. Наша открића се не важе - тим горе по свет!
Научили смо да будемо довољни сами себи.
Зоран Петровић ( 1921 ), страстан радник и пушач с
вечитим вишњевим чибуком испод кицошки проседих брчи-
ћа, није марио за тај свет и право првенства; повучен у свој
атеље на Старом сајмишту, знао је добро да они који треба
да знају - знају!

451
 Ипак, има ли веће награде у ^ивоту од ове када те сеља-
ни, који те познају од малих ногу, воле и цене толико да су у
стању да часте случајног купца лубеницом само због тога
што познаје њиховог земљака.
"Хеј, заборавили сте лубеницу!", довикну ми сељак. Гле-
дао ме је, при том, с благим разумевањем: мој професор их
је у Сакулама већ навикао на шашаве типове! Вратих се и
подигох слатки терет. Однео сам лубеницу кући, али се ис-
поставило да италијански фрижидери нису предвиђени за
тако велике примерке као што су ови из Сакула, па сам мо-
рао да је преполовим ножем. А када већ једанпут расечете
лубеницу, ма колико била топла, онда, зна се, не остаје мно-
го да се охлади у фрижидеру!
Срце јој је било зрело, баш као и лето што се ближило
крају...

452
 ШЕЗДЕСЕТ ШЕСТА НЕДЕЉА

Шездесет шесте недеље блокаде наврати у мој скромни

дом, баш као што навраћају многи, Баранин Цветко Пав-
ловић, страстан читалац и скупљач народних мудрости. Како
седе, отвори торбу и извуче из н>е боцу црногорске лозоваче.
Када човек добије сличан поклон, треба да каже, као што је
ред: иНијесте требали..." и одмах да наспе две чаше. Недо-
стају само смокве.
Уз лозовачу се најбоље слажу оне јутарње, орошене, које
се беру с грана изнад стола за којим се пије.
Када Никшићани желе да наруче дуплу лозовачу
'ЧЗ.јули”, да их не би прогласили пијандурама, кажу коноба-
ру да им донесе ”двадесетшестојулкум! Тринаест плус трина-
ест - двадесет и шест! Кажу да су најопасније прва и послед-
ња лозовача; од прве се стресеш и намрштиш, а од последње
се напијеш!
Наша браћа Црногорци су, иначе, последњи учтиви људи
у оврј земљи. Од малих ногу су научени да када бдлазе не-
коме у госте никада не иду машеручке, то јест. празнијех
рука... Отмени Београђани презиру тај стари добри обичај,
али им је ипак драго кад им ко шта донесе. (А коме није?)
Они се претварају да су изнад тога. Уопште узевши, што је
човек мање образован, то се више држи реда и боље пона-
ша.
Сећам се, када сам био мали, у нашу београдску кућу сти-
зале су право с ноћног воза старице из Херцеговине, обаве-
зно у црном. Чим би закорачиле у собу, вадиле би однекуд из
те црне дубине сукања и подсукњи, својим коштуњавим
дугопрстим рукама, већ пожутелу коцку шећера или сме-
журану мандарину и даривале ме. М ожете да замислите раз-

453
мажено београдско дете које запањено гледа мандарину са-
сушену и увелу од дуга пута, не схватајући,. у о п т т ег-о *шму јв
речЈДуго нисам могао да схватим тај прастари ритуал у ко-
јем има много поштовања*_пажње и одрицања...
Путовао сам једанпут давно колима с гос'н Благојем Три-
вунцем, једним од најотменијих Београђана родом из Алек-
синца, према његовом родном граду. Није било детета на
цести које гос'н Благоје није даривао новцем, заустављајући
сваки пут аутомобил, све док није разделио и последњу сит-
нину. Научио сам тај обичај од њега и захваљујући томе, ни-
сам чувао новац који данас ионако не би вредео ништа.
Овако сам бар приредио радост понеком непознатом детету.
Пропаст београдских банака није ме ни додирнула! Истина,
у Народној банци на рачуну замрзнуто ми је читавих пет до-
лара! Ако ми врате, попушићу то!
Ако човек има срећу да одрасте у доброј кући, онда га
отац обично научи шта треба да понесе на поклон кад иде
код својих на село. Кило кафе (непржене), килограм шећера
(обавезно у коцки), боца жестоког пића и неколико сапуна
за снаје... Новац се никада не даје домаћину (ма колико да је
сиромашан), већ најмлађем детету, које ће га, кад оду гости,
после дати оцу.
Размишљајући о Београду у шездесет и шестој недељи
блокаде, нисам далеко од помисли да ће она давна, смежу-
рана мандарина коју смо добијали кад смо били мали поново
повратити своју драгоцену вредност...
Но, вратимо се честитом Баранину Цветку Павловићу,
чија ме боца лозоваче подсети на стари ред и обичаје, који
ми донесе и остави препис васојевићког Закона у дванаест
тачака из давнина. Желим неодољиво да га поделим с вама,
драги читаоче, тек да се уверите да, ма колико се трудили,
нисте данас много одмакли од својих предака...

^ Понедел>ак

"Забрањује се гостињска обљуба, штроје се духовници

женскари, вјештице се не хватају, да се беспоговорно умире
сва братсва васојевићска и србљачка, да се џамије не граде и
старе забатале, да потурчењаке нико не убија, но да се
остави свакому братству да своје врне у прадједовску вјеру;
ко се од данас потурчи и лажну вјеру прими, да се за Турчина
држи. Ко не притече у помоћ кад душмани ударе на грани-

454
чаре, да нема никаква дијела у племену и да се од њега нико
не жени нити му дјевојку даје; ко српско украде па се уфати,
да му је арам; ко турско украде да му је алал; који Бранковић
душманима јави што главари и народ зборе, да се обестрви
он и свако његов на вјечни вијек и амин. Ко своје главаре
прескочи и од туђина правицу тражи, да је крив; ко по данас
оде везиру у Скадар, да се обестрви. Бог је створио жену, а
не сатана, и то тако да остане на вијек, амин. Ко противно
говори да је проклет.и

* Ушорак
■Ф

У Београду има више џипова пред дискотекама и кафи-

ћима него на читавом фронту у обе српске републике! Из
њих излазе атлетски грађени, мишићави и добро ухрањени
момци, одевени у најскупљу одећу. Борци на фронту су
мршави, испијени и прерано оседели, али жилави. Њихове
униформе су избледеле, а стари џипови се већ готово рас-
падају... Поприште првих су дискотеке и клубови - бојно по-
ље ових других су камењари и најгушће шуме из којих вреба
смрт. Понекад мислим - када су толико храбри и жељни
окршаја, зашто ове београдске звезде не оду на право бо-
јиште и тамо се не прославе? Када виде неког сличног, пуног
себе и сопствене моћи, стари Васојевићи обично кажу, коба-
јаги за себе, помало филозофски:
иПушка од двије педи уби великог Илију Петрина, што
мишљаше да му ни топ ништа не м ож е!и

* Среда
■Ф

Ш ездесет шесте недеље блокаде Србија личи на оно

јагње из басне које вук оптужује да му мути воду, мада оно
пије низводно!
Најпре је оптужена да је последња бољшевичка земља на
свету. Онда је за њеног премијера стигао један амерички
милионер који је у своје време побегао на бициклу из кому-
низма и који је, уз то, био амерички држављанин, па је та
ствар пала у воду и више није помињана.
Затим су Срби оптужени да су окупирали своја сопствена
имања на којима живе стотинама година. Кад је Запад морао
да схвати ту чињеницу, измислио је концентрационе логоре!

455
Последњи концентрациони логор у Србији био је у Кошут-
њаку крајем шездеСетих година и у њему се снимао копро-
дукциони филм о прогону Јевреја за време Другог светског
рата.
Онда је Запад измислио силовање шездесет хиљада мус-
лиманских жена и та кампања је потрајала све док се неко
није запитао како су Срби успели да освоје толико својих
територија ако су све време силовали муслиманке по три
пута дневно, уз то још и пијани.
Када је и то пропало, Запад је лансирао вест да Срби др-
же под опсадом град Сарајево, у којем су и сами заточени
као таоци.
Ову кампању подржао је од свег срца Београдски круг
интелектуалаца, који је демонстративно отишао у Скадар-
лију да се напије београдске воде с копије турске фонтане.
Луцидни песник с Романије Рајко Петров Ного поставио је
питање од чега се састоји Београдски круг и сам дао одговор
- од два спојена полумесеца!
Тренутна ситуација - пошто су муслимани прекинули пре-
говоре у Женеви и пошто жестоко ратују са својим дојуче-
рашњим савезницима, Хрватима, потребно је бомбардовати
- Србе!
Занимљиво, кад год се председник Сједињених Америч-
ких Држава Клинтон наљути на Србе, он бомбардује - Ирак!

^ Пешак

Блокада није погодила само Београђане, већ и њихове

кућне мезимце - псе... Многи од њих морали су тако да се од-
рекну њиховог друштва. На Дедињу, у најотменијем бео-
градском крају, појавио се последњих недеља чопор напу-
штених паса. То не би било ништа чудно да ти јадни пси не
припадају фамилијама најбољих пасмина и да немају дуге
педигрее. Има међу њима далматинаца, џиновских дога,
кокер шпанијела, добермана, чак и један расни авганистан-
ски хрт, а примећене су и пудлице, директни потомци оних
историјских пудлица из салона Друга Тита...
Напустили су их, то јест избацили, њихови власници,
бивши министри, генерали, амбасадори, начелници и савет-
ници, чије су пензије због инфлације постале толико мале да
више нису могли да их нахране. Тај свет се, иначе, и населио
у дедињске виле предратних Београђана захваљујући томе

456
што се целог живота одрицао убеђења и пријатеља. Пос-
ледњи којих су морали да се одрекну, то су њихови пси!
Зб о г тога што у њему већ недељама нема меса, Београд
је, и не знајући за то, постао светска престоница вегетари-
јанаца!
Питате се, свакако, због чега нису продали некоме своје
расне псе - победнике многих псећих такмичења. Коме да их
продају? Новопечени богаташи стигли су тек до куповања
антикног намештаја, али не и слика, а паса поготово! Њи-
хово свеже џукачко порекло још их није ослободило дубоко
укорењеног мишљења да је цукели место у авлији, на ланцу,
а н е у кући.
’Што не храниш твог пса? Види само како је пропао!"
"Што да га храним? Да ми не носи јаја?"
Тако се, заједно са осгалим псећим бескућницима, на
дедињским улицама у чије контејнере више нико не баца
ништа за јело, нашао и пар слатких, средњих, некада белих
пудлица које су, кажу, директни потомци дворских пудлица
из фамилије ”ћагћопе” или ”сашсће тоуеп ” - оних истих што
су некада слободно скакале у крила афричких царева и азиј-
ских тирана, а због којих су, док су их носили на свиленим
јастуцима, непознати пуковници постајали преко ноћи
славни генерали. Те пудлице су имале ретку привилегију да
се некажњено смеју попишкити уз ноге најмоћнијих лично-
сти што су стајале окамењене у ставу мирно као бандере,
пред својим вођом. За њих су радиле жвакачице хране, ди-
пломиране лингвисткиње, а они, на које би зарежали, губили
су истог часа службу и морали да се селе с Дедиња. Њиховог
власника штитио је неко време специјално донесени Закон о
заштити личности и дела, али њихове потомке ништа није
могло да заштити од блокаде и беде која је погодила Бео-
град. Какав крај псећих живота!
Пролазећи покрај својих родних травњака иза високих
гвоздених ограда, неутешно завијају на месечини размажени
пекинезери, минијатурне чиваве, енглески булдог, чау-чау
- незаборавни поклон кинеског министра иностраних посло-
ва у време док је газда био амбасадор, француски папијон
који режи с котрљајућим француским р, амерички басет што
личи на покретну кобасицу, леси која се више никада неће
вратити кући - волтдизнијевско високо друштво у којем су се
све Мазе претвориле у Луње...
Ако већ ниједно друштво на свету неће да узме у заштиту
Србе, можда ће се наћи неко англосаксонско друштво за

457
заштиту животиња да помогне овом чопору повлашћених
паса из несврсгане штенаре.
Познато је, наиме, да су се Англосаксонци увек бринули
више о псима него о људима.

458
 ШЕЗДЕСЕТ СЕДМА НЕДЕЉА

Београђани, име вашега града је прво на црној листи све-

та. Избачени сте из Европе због лошег владања.
Ваши пасоши, којима сте се толико поносили, све мање
вреде. Чак их ни најситнији криминалци више не краду.
На улазима у стране земље одвајају вас као да сте кужни
и остављају да чекате сатима и данима у карантинима за
сумњиве.
Ви и јесте заразни. Својим примером могли бисте да по-
кварите остале, оне послушне - шта ако схвате да бити хра-
бар и није тако страшно?
Одакле потиче ваша дрскост? Од сазнања да вас не могу
више казнити него што су вас већ казнили.
Живети на самој ивици беде у земљи највеће инфлације
на планети. Забрањено вам је да планирате будућност. Ви,
једноставно, више не постојите!
Ни ваши уметници више не постоје, ако се не одрекну
града у којем су рођени, можда живели неко време или сту-
дирали у њему. Довољно је само да се одрекну свога града па
да им уметност истог часа постане стоструко вреднија.
Осудили су вас не само туђинци већ и ваши најрођенији.
Не вреди вам да за велике паре купујете словеначке,
македонске или кипарске пасоше - Београд у вашој биогра-
фији (коју нажалост, не можете да измените) чини вас уна-
пред сумњивим.
Било где да нешто нестане - најпре ће вас да претресу.
Због чега вам то раде? Због тога што сте побеђивали
многе којима је победа била намењена тестаментом, још пре
њиховог рођења.
Предуго сте живели изван светских правила живота.

459
 Путовали сте чешће и даље од оних који су читавог свог
века ринтали за друге, да би уштедели да пред смрт виде мо-
ре.
Последње паре из цепа давали сге за грофовске напој-
нице, док су се заиста богати уздржавали од расипништва.
Куповали сте где сте стигли и ништа вам није било пре-
скупо ако вам је лепо пристајало.
Давали сте просјацима (јер сте тако учени од малих ногу)
док је пристојан свет хладно пролазио покрај њих, мада то
нису били ваши већ њихови невољници. Због тога сте данас
и сами на просјачком штапу!
Не заваравајте се, никада вам неће укинути санкције.
Не постоји земља у историји којој су се извинили и уки-
нули јој блокаду од понедељка. Бацивши једном проклетство
на вас, ваши непријатељи желе да и сами поверујете да сте
заиста криви.
Блокада вам не може ништа ако се сами не заблокирате,
уплашени претњом великог света.
Покажите, стога, зубе свету - он само то разуме!
Кад Београд откаже гостопримсгво страним посматрачи-
ма на својој земљи, који су били послани (мада то није прис-
тојно) да поспешују и посматрају ваше умирање, шта се
догађа? Читав свет почиње да цвили, моли, преклиње и пре-
ти да их оставимо овде још који месец, јер шта ако оздрави-
мо и придигнемо се на ноге?
Обрните читаву ствар наглавачке! Блокада не спречава
вас да изађете напоље, већ њих да уђу!
Чини се апсурдним, али многи вам се потајно диве. Кладе
се колико ћете још да издржите... Да имам пара, и сам бих се
кладио на вас.
Београд је чудо невиђено!
Једна трећина његових грађана је против неправедне
блокаде, друга трећина сматра да смо је заслужили, док ос-
татак Београђана не жели ни у шта да се меша.
Они који су за блокаду нису то због превелике љубави
према Западу, већ због тога што не подносе оне који су про-
тив. Они се, наиме, надају да ће, када једнога дана победи
блокада, да их има у виду као старе савезнике.
Они Београђани који су за блокаду (као да и њих не
погађа) тужакају свету свакога ко повремено успе да про-
кријумчари коју цистерну горива, вагон хране или пакет
цигара. То је јединствен случај у историји опсаде: из опсед-
нутог града редовно се јавља нападачима колико међу зиди-

460
нама има још хране и воде! Некада се то чинило преко тај-
них гласника, док се данас то ради јавно, путем новина, ра-
дија и телевизије.
Београђани који то данас чине нису без претходника.
Старији људи тврде да постоји проглас који је Београђанима
упутио главни заповедник Гестапоа за град Београд у време
окупације, у којем се један део житеља главног града упо-
зорава на озбиљност. Немачка команда, која је сваком послу
приступала педантно, није могла да обради све тајне пријаве
против комшија које су им стизале у огромним количинама.
На мети су, као и обично, најчешће били успешни Београ-
ђани.
Нигде, заправо, није лакше успети него у Београду и ни-
где није теже задржати свој успех.
Овде се нико не радује туђем успеху - весеље почиње тек
кад човек пада, а самилост када сасвим пропадне.
Свачији успех је углавном сумњив, док је свачији пад још
један доказ да није вредело ни успевати.
Најбоље је бити осредњи. Такви најдуже трају.
Београђани, иначе, руше своје славне људе из два разло-
га - да виде од чега су састављени изнутра и на шта су слаби,
а и због тога да се после могу дружити с њима и оговарати
неке нове славне личности.
Београдска гробља су пуна знаменитих људи - једино је
осредњост вечна.
Слична ствар се дешава и с аутомобилима. У блокади нај-
пре престају да раде и кваре се најновији светски модели,
конструисани за неке срећније земље, због лошег горива које
се кријумчари из Румуније, Бугарске, па чак и из Албаније.
Мотори направљени да их покреће најфинији супербе-
золовни бензин одбијају да раде када се у њих успе шверцо-
вана мешавина бензина, нафте, воде и труња, док дотрајали
и изанђали ”фолксвагени" звани "бубе" (које више нико не
производи), расходовани "фијати" и фијакерски климави
"спачеци" и не примећују шта се у њих сипа.
По ноћи београдске улице су пуне урлика и крикова
аларма. Не постоји град на свету у којем има мање горива, а
више крађа аутомобила. Да се човек упита - шта ће им.
Још једна ствар: судећи по броју телевизијских реклама
које нуде најразличитија средства за мршављење, изгледа да
Београђани усред блокаде немају других проблема до го-
јазности! Да ли је у питању, психијатријски речено, орална
утеха, гутање свега што се стигне да би се јелом затрпала

461
црна рупа глади за светом који нас је одбацио, или Београ-
ђани и сувише једу јер им је ускраћено право на будућност.
Тек с бедним парама којима располажемо не можемо да
планирамо ништа озбиљније и дуговечније од једне вечере.
Уосталом, познато је да су дијете много скупље од обла-
порности. Само су веома богати и они заиста најбеднији -
витки! Средина је, због лоше и тешке хране, склона гојаз-
ности.
Но, инфлација има и добрих страна - она рађа филозоф-
ски презир према новцу. И онај ко купује и онај ко продаје
показују један другом хрпе новчаница, тврдећи да новац не
вреди ништа!
Постајемо ли тако град гладних филозофа?

462
 ШЕЗДЕСЕТ ОСМА НЕДЕЉА

Када се све ово једнога дана заврши (а једанпут мора),

хоће ли смели млади ратници светлих очију и кошчатих
изгладнелих лица погасити сјај беоњача и стећи тамне подо-
чњаке, опустити подваљке и стомаке, заменити униформе
тамним оделима?
Хоће ли пустити своје ратне другаре, возаче, да их чекају
у аутомобилима пред позориштима, у чијим ће се ложама
заљубљивати у Жизеле?
Хоће ли заборавити своје ратне љубави, мале штапске
дактилографкиње, сеоске учитељице, куварице из кантина,
кракате курирке и самохране газдарице код којих су стано-
вали - све оне јаднице што су им прале рубље и зашивале
дугмад на ветровкама, кувале им сиротињске чорбуљаке и
задивљено их посматрале док једу и хвалишу се победама?
Хоће ли се поженити глумицама и балеринама што су
играле и глумиле све време рата онима против којих су се
борили?
Хоће ли им изненада, једнога дана (када се све ово
заврши, а једном мора), засметати акценат њихових малих
провинцијалки и то што се не брију испод пазуха и што
миришу на сено, млеко и мокре пелене, што срчу супу и
бришу дланове о сукњу. Када ће бити први пут изговорена
непоправљива реченица: ”Ти више, изгледа, не можеш да ме
пратиш?”
Хоће ли се уселити у куће издајника и профитера, а и
неких потпуно невиних, који им се неће довољно дивити?
Хоће ли задржати или избацити из купатила биде, за који
неће знати чему служи?

463
 (У једном забаченом планинском селу видео сам у
дворишту неке камене куће нов-новцат биде! Село није
имало ни струје, ни текуће воде, а домаћин, помало сточар,
помало ратник, није стигао на време када се пљачкао један
град - све је већ било однесено сем тог бидеа, па га је упртио
и довукао кући. Његова жена меси хлеб у том облом керами-
чком чуду Франсиса Пикабије, залуталу међу козе и обаде.)
Када се све ово једнога дана заврши (а једанпут мора),
хоће ли бивши ратници евоцирати успомене покрај логор-
ских ватри деци којој ће се склапати очи од сна и досаде?
Хоће ли се појавити и она чувена реченица: "У рату смо
се често знали и нашалити...”?
Хоће ли ђаци учити данашње офанзиве и падати на по-
правним испитима када не буду знали ко је први пробио ко-
ридор?
Узгред, за време овог рата срео сам најмање десет рат-
ника који су за себе тврдили да су га први пробили, најмање
петнаест њих што су први ушли у град Н. и двадесет пет који
су оборили први балван за барикаду испред Книна! Заним-
љиво, када се за столом нађу двојица који су први пробили
коридор, уопште не причају о томе, већ вешто заобилазе ту
тему!
Када се све ово заврши једнога дана (а једном мора), хоће
ли младе хероје учити да једу ножем и виљушком и да не
изувају ципеле на улазу у стране амбасаде, да би постали и
сами амбасадори?
Хоће ли несвршени учитељи и шлосери сумњиве прошло-
сти постати почасни доктори академије наука?
Како ће изгледати нови споменици? Хоће ли бити нових
бомбаша од бронзе и бетонских победа - обелиска што личе
на звучне виљушке и пирамида у облику метронома?
У апстрактни споменик на врху Петрове горе вајара Во-
јина Бакића, направљен од цилиндричних дворана у облику
стиснуте пести ( ”А сад кад им треба, до сунца, до неба, ми
чврсто стишћемо пест!"), командант кордунашког корпуса
Чедо Булат уселио магацине. Паметан човек и поштен дома-
ћин. Житељи Кумровца, у којем је срушена капела да би се
на њеном месту подигао споменик Победи Антуна Аугустин-
чића, почели су да се разбољевају од те скулптуре - жене па-
те од несанице, а у кругу од стотину метара око тог ремек-
-дела ништа не расте - све је увенуло...
Хоће ли ови данас витки дечаци, када се све ово заврши,
имати свој савез бораца, који ће оштро протестовати против

464
писаца оваквих текстова што их управо читате; тражити хап-
шење аутора и смењивање уредника?
А када се једанпут заврши блокада (а једном мора), па бу-
де морало да се ради, хоће ли тражити унутрашње неприја-
теље и њих оптуживати због неуспеха?
Хоће ли бивши опанчари постати министри полиције;
каменоресци председници скупштина, шумари министри кул-
туре; они што су дизали пруге у ваздух - министри железни-
ца, а они који су обијали банке - банкари?
Х оће ли доживети дубоку старост гледајући у таму ода-
кле ће их дозивати рођени брат којег су убили?
Хоће ли им се деца дрогирати?
Хоће ли писати мемоаре у којима ће тврдити да ништа
нису знали о сопственим затворима?
Да ли ће установити неке нове награде с новим датуми-
ма?
Х оће ли у државну службу узети своје бивше непријате-
ље који су их нападали, лагали о њима, проглашавали их
ратним злочинцима и убицама, само због тога што знају
стране језике и имају везе у иностранству?
И хоће ли ови други на време постати патриоте и тврдити
за себе да су, за све време док су лагали, радили илегално за
праву ствар?
Х оће ли се адвокат који је тражио бомбардовање Бео-
града вратити у Београд и одржати предавање о томе како је
тражио бомбардовање свог родног града да би му помогао
да не пати?
Х оће ли историја забележити тај случај? До сада су они
који су издавали свој народ и сарађивали с непријатељем
покушавали да спасу што више живих глава својих сународ-
ника и то је било тачно. Ово је први пут у српској исгорији
да неко тражи бомбардовање и уништење свога града!
Х оће ли новопечене патриоте преварити и ове побед-
нике? Хоће ли нас гледати с прекором и подозрењем што не
аплаудирамо довољно одушевљено?
И колико ће победницима у овом рату бити потребно
времена да се угоје, отежају и омлитаве и да изгубе неки
следећи?
Колико ће им бити потребно времена да заузму месга у
дубоким фотељама првог реда и да слушају реситале по-
свећене њиховој борби - загрцнуте поеме, наредбе за пробој
у више гласова, описе битака које се никада нису догодиле,
спасавање рањеника које су оставили да буду убијени, причу

465
о неком новом мосту који су срушили да заварају непри-
јатеља, подигавши мањи висећи...
Хоће ли и писци који су пратили њихову борбу седети у
другом реду и чекати да буду потапшани по раменима због
успелог реситала, или ће узети овај мали текст у памет и
пазити да га ни за живу главу не понове?
Када се све ово једанпут заврши...

466
 ШЕЗДЕСЕТ ДЕВЕТА НЕДЕЉА

Последњих недеља Београд се понаша као стара љубав-

ница која је запала у беду, па је због тога постала чангриза-
ва. Недостају јој мириси, шминка, јесења гардероба; излиза-
ле су јој се штикле на последњим пристојним ципелама,
трагови лоше хране таложе јој се у наслагама на некада уз-
будљивим бедрима од којих је застајао дах... Она почиње да
примећује своју пропаст и то је излуђује! Чувене београдске
лепотице, старе, наиме, много теж е од својих вршњакиња
просечног изгледа. Тешко се опраштају од гривасто бујне
косе која је падала у слаповима, а свака нова јутарња бора
изазива у њима осећање панике.
Провинцијске вароши подносе блокаду много лакше -
никада им се нико и није претерано дивио (сем оног јединог
локалног песника), а многи су живот у њима примали као
неправедну казну. ”Зрео си за Ивањицу", на пример. Сурду-
лица или Свилајнац као метафора места богу иза ногу...
И сада, када смо већ пуних ш ездесет девет недеља искљу-
чени из благостања, почињемо полако да схватамо тиху по-
етику живота у ономе што смо надмено звали "унутрашњо-
шћум или провинцијом.
Провинција, заиста, није географски појам - она је појам
живота по људској мери! Тамо никога не погађа много уки-
дање авионских летова за Лос Анђелес и Сингапур или то
што нам више не стижу Ел и Грација\ Деликатесне радње су
опустеле - нема љутог "табаска"! Баш их брига! Дуж Јужне
пруге сатима путујемо покрај кућа окићених венцима црве-
них паприка које се суше на септембарском сунцу... Ма ко-
лико правио залихе за зиму и пунио своје замрзиваче, Бео-

467
град нагриза црв сумње - хоће ли бити струје, или ће све про-
пасти?
У паланачким кућама суши се месо на таванима, а у по-
друмима се гомилају вреће кромпира и црног лука. Кокодачу
кокошке и пијучу пилићи по авлијама, рокћу прасци из сви-
њаца... Београд све више личи на лакомисленог цврчка који
ће на зиму платити цену свог светског живота на високој
нози и завршити на вратницама провинцијског мрава. Град,
који се колико до јуче подсмевао шкртим Швајцарцима и
њиховом обичају да купују сго педесет грама меса, већ више
од седам недеља није видео шницлу.

Ф Понедељак

Звоне звона с торњева цркве у Сремским Карловцима...

Господин Дунав се зимогрожљиво огрће кућном хаљином
од првих јесењих измаглица. Како смо били неправедни
према овом лепом граду! Био сам чешће у Брижу и Генту не-
го у Сремским Карловцима, који се не љуте због тога на
мене. А ето, испоставило се да ми ни Бриж ни Гент нису
ништа, а да ми је овај град као род најрођенији - нешто слич-
но ујаку или старој тетки.
Један љубазни господин, очигледно заљубљен у добру
клопу, Павле Живанов, поклања ми Српски кувар сачињен
1855. трудом јеромонаха Јеротија Драгановића, кувара у
манастиру Крушедол. Док изгладнео путујем аутобусом пре-
ма свом празном београдском фрижидеру, почињем да
читам од "первог разделенија”, дакле, од чорбе, под насло-
вом "Преставити говедину"! Овај рецепт треба читати по-
мало лалински, отегнуто, као што се растеже резанац из по-
менуте чорбе:
'Товедину кад из касапнице донесеш, ако је месо чисто,
није га нужно прати, но само метни у хладну бунарску воду;
лонац опери, месо метни у њега, налиј хладном текућом
водом (ако може бити), јербо од текуће воде биће чорба
боља и месо мекше; метни к ватри да се кува. Кад се почне
пенити, често опењуј и лагано све једнако да ври, јербо ће
имати чисту лепу фарбу и добар мирис задржати. Око једа-
наест сати осоли, метни зелени, као: першуна, целера, паш-
каната, шаргарепе, проса, нешто келерабе и кеља, све ово
очисти, опери и додај у лонац где се говедина кува. Пред што
ћеш потребовати чорбу, измакни лонац од ватре на страну,

468
да се избистри, процеди кроз сито у лонац где ћеш закувати
тесто, опет метни лонац к ватри ближе, да месо топло буде,
а бистру чорбу метни к ватри, и кад проври, закувај тесто и
шта хоћеш. Онда је готово!"

Среда

У једном старом шлагеру каже се за Београд да је ”...ди-

ван град, у коме остати ћеш вечно млад”, што је савршено
тачно.
Последњи пут стајао сам у реду за хлеб у септембру 1947.
пред овом истом бакалницом на Чубури. Разлика је само у
томе што сам тада у рукама, сем зембиља, носио бонове
зване тачкице и велике кројачке маказе којима су се секле.
Још ми у ушима зуји досадна реченица: ”Немој да заборавиш
маказе!”
Четрдесет шест година протекло је у трену, као какав сан
из ког сам нагло пробуђен - опет нема хлеба!
Одједанпут, у том дугом реду пред бакалницом у којој
има мање робе него 1947, примећујем себе у кратким панта-
лонама. Разгледам пажљиво тог светлосмеђег десето-
годишњака, клемпавих ушију и квргавих изубијаних колена
у предугом вечном реду у коме смо провели читав живот и
завидим му - у његовим очима читам наду у будућност, у коју
ја све мање верујем, жељу да стигне до хлеба док се не
распрода, жилавост и жудњу за светом који је мени већ
одавно постао предосадан да бих се мувао по њему. И док
старији свет у реду помирено стоји и чека, њега никако не
држи место: премешта се с ноге на ногу, врпољи, чеше по
затиљку, излази из реда и улази у њега још неиздресиран,
још непомирен. Осећам потребу да учиним нешто за њега,
али то је немогуће; мораће сам да прође исте ствари и исте
невоље, да буде гладан, пресит и згађен, заљубљен, очајан и
издан, да побеђује и да губи, да би на крају крајева доспео на
крај реда.
Најзад, он излази из бакалнице с топлом векном хлеба
који се још пуши. Успео је! Знам и шта ће да учини с њом.
Одвалиће окрајак и почети да га једе у ходу, док буде шути-
рао огризак од јабуке. Прешао је погледом преко мене не
приметивши свог двојника, старијег четрдесет шест година.
”Хеј, мали”, довикнуо сам му. ”Немој да заборавиш мака-
зе !”

469
 Погледао ме је зачуђено и вероватно помислио да сам по-
лудео од предугог чекања у реду за хлеб.

^ Пешак

У Београду је све у реду, кажу. У реду за хлеб, у реду за

млеко, у реду за гориво, у реду за цигарете...
Недавно ме је неко питао шта је са чувеним београдским
кафанским духом. Ништа. Он, једноставно, више не постоји,
пошто су београдске кафане, углавном, пусте. Треба, заиста,
бити потпуно безосећајан па у некој бољој кафани у једном
гутљају вискија попити месечну пензију своје старе само-
хране ујне! Кад човек има новца, пиће му не прија.
Београдски алкоси не смеју више да се отрезне. Да би се
поново напили, потребно им је читаво мало богатство. Ова-
ко, они само - доливају!
Па ипак, Београд још није изгубио свој дух!
У последње време почео је да долази на Аду Циганлију
један новајлија с новим чамцем и још новијим мотором. Док-
тор! Док се излежавамо на сплаву, у сидришту, из чисте
досаде двојица старих адаџија, Иса и Миле Пиле, уђу у воду
и обрну Доктору елису мотора наопачке, па наставе да дре-
мају на шкртом сунцу.
Најзад, и он стиже на сидриште. Улази у чамац и лицка
га, прикључује црево од резервоара и пали мотор... Али,
чамац почиње да плови унатрашке, крмом. Умало се није
разбио о друге. Доктор, потпуно запањен, додаје гас, али ча-
мац плови и даље уназад!
иШта је ово људи, побогу?", пита Ису и Милета Пилета.
иСтвар је, сигурно, у бензину, колико се ја у то разумем",
каже Миле Пиле.
иКако у бензину?"
иГде си купио тај бензин?”, пита га Иса.
иНа Чукарици’’, одговара Доктор.
иЗнао сам...и, каже филозофски Миле Пиле.
иШта није у реду с бензином са Чукарице?"
иТа пумпа продаје само гориво за рикверц, из Албаније”,
каже Миле Пиле. ИУ томе је штос!и
иНа Бановом брду гориво из Грчке продају за прамчану
пловидбу", додаје зналачки Иса.
Доктор се пакује, седа у кола и одлази на Баново брдо.

470
 Миле Пиле и Иса улазе у Саву и враћају елису мотора у
првобитни положај. Када се Доктор врати и сипа ново го-
риво, чамац се креће како треба.
иШта да радим са овим бензином за рикверц?н, пита.
Треба ли, можда, вама?”
нБлагодаримон, захваљује Иса. иМи ионако живимо у
рикверц!”

471
 СЕД АМДЕСЕТА НЕДЕЉА

Пред Француском читаоницом у Кнез-Михаиловој, у под-

не, лежао је човек на тротоару. Око њега се гурао троструки
круг радозналаца, док је милиционар покушавао радио-ста-
ницом да позове хитну помоћ. Одевен у изношено сиво оде-
ло, човек је лежао лицем приљубљен уз асфалт којим је ко
зна колико пута прошао. Није давао знаке живота. Најзад,
престала је његова обавеза да буде пристојан, да хода
усправно, да се такмичи или сакрива беду... Да ли је у пита-
њу било срце (које више није могло да издржи), изнуреност,
глад, или нека унутрашња несрећа? Ко зна?
Занимљиво, Београђане као да много више привлаче
несреће него срећни призори. Суботом и недељом, када су
свадбе пред општинама, готово да се нико не зауставља да
погледа младенце или заигра у свадбеном колу. Данас, када
кумови више не бацају метални ситниш ("Куме, изгоре ти
кеса!”), не зато што немају пара, него што је ситни ковани
новац постао безвредан, нема више чак ни градске мангу-
парије да грајом прослави венчање. Људи пролазе покрај
сватова гунђајући: "Баш су нашли кад ће да се венчавају..."
Исти случај је и с кућама. Београђани се тискају на тро-
тоару само када се руши нека зграда - још их нисам видео да
се окупљају испред градилишта!
Можете да добијете неку највећу награду - нико вам неће
телефонирати да честита. Нападне ли вас нека последња бу-
дала у новинама најситнијим могућим слогом при самом дну
двадесет пете странице - телефон неће престати да вам
звони: "Хеј, јеси ли видео оно јутрос у новинама? Ма шта ти
могу? Немој да се нервираш... Будале!"

472
 Шапат да се неко разводи иде Београдом много брже
него вест да се неко венчава...
Захваљујући можда баш тој особини коју не поседују
други градови на свету, Београд је и успео да преживи се-
дамдесет недеља најстрашније блокаде у историји старог
континента. Мучећи се и злопатећи, он је једним делом свога
скривеног бића потајно уживао у самосажаљењу и изузет-
ности несреће која га је задесила и учинила посебним међу
другим градовима. Праве невоље отпочеће онога дана када
блокада престане и када крене тихи терор свакодневице у
којој неће бити других криваца за неуспех, сем нас самих.
Узбудљиви догађаји у Русији, који су потресли планету,
потиснули су Београд с насловних страна страних листова и
из ударних телевизијских вести. Београд тешко подноси што
је ове недеље изашао из моде. Несрећа се сто пута теже
трпи ако за њу свет не хаје. Али, извешћемо ми већ нешто
да нас свет опет примети! Знам ја нас...

^ Ушорак

Седамдесет недеља блокаде успело је да докрајчи и оно

мало средње класе коју није сасвим уништио комунизам.
Више од половине живота бунио сам се против средње
класе, да бих остатак година жалио за њом.
Ова класа, која је уметнике сматрала лудацима, глумице
курвама, песнике бескућницима, ова класа која је мастилом
поливала прве слике импресиониста, која је отерала у луди-
ло и смрт Ван Гога не приметивши га, ова класа која је доз-
волила да Ђура Јакшић умре од туберкулозе и глади као
подстанар, ова класа која је сматрала непристојним и оне
изнад и оне испод себе и чија је девиза била "средина је
златна!" - доспела је у Београду до самог краја.
Социјализам, који су донели белосветски пробисвети уз
помоћ радника, сељака и аристократских отпадника, сма-
трао је средњу класу малограђанском, али је ипак некако,
захваљујући лукавству, успела да се помоћу мимикрије при-
таји, повуче и како-тако преживи. Данас је потпуно униште-
на! Једноставно, живот је погазио и сатро у прах и пепео сва
правила на којима је почивала.
Готово пола века било је забрањено ословљавати се с го-
сподин или госпођа. Када је то најзад поново дозвољено, ис-
поставило се да више нема праве господе и правих дама!

473
 Због сиромаштва у које смо запали, данас у Београду го-
тово више нико не слави рођендане, тако да више немамо
коме да увалимо ону бомбоњеру стару три и по године коју
смо добили од Петровића, а ови од Поповића којима су је
донели Јовановићи, пошто су им је за рођендан поклонили
Павловићи, који су је добили од нас!
Оне породице које имају новца, дечије рођендане славе
данас у закупљеној сали београдског Мекдоналда , тако да је
отпало слатко оговарање на путу до куће: "Јеси ли приметио
да су јој ужегли ораси у торти и да оно није био путер, него
обични маргарин?", "Они сендвичи нису могли да буду
мањи, је л' д а ? \ ИА тек оно њихово неуротично дериште,
како је само малтретирало нашу душицу! Шта и да очекујеш
од детета кад су јој такви родитељи! Није дете криво...”
иЈеси ли јој само видео ону простачку хаљину?!"
Како оговарати аутоматски роштиљ Мекдоналда ?

474
^ Чешвршак

Инфлација, коју није запамтила историја човечанства от-

кад је измишљен новац, учинила је смешним и бесмисленим
најважнији стуб средње класе - штедњу.
Банкари који су успели да побегну из земље - побегли су;
преостале чувају штедише и полиција.
Чувена претња средње класе: "Ако не будеш учио, даћу
те на занат!” доживела је неочекивани обрт: занатлије су
данас у Београду најбогатији људи!
Уместо уклетих уметника који су се убијали због неиз-
држивог космичког бола, самоубиства врше пензионисане
књиговође и професорке историје у хладним осамљеничким
собицама без хране, струје и огрева.
Професионални клошари више не могу да пронађу у кон-
тејнерима међу ђубретом ништа за јело јер су их претекли
представници некадашње средње класе.
Доктори филозофије дрежде пред вратима полуписмених
богаташа да их замоле да им буду спонзори за објављивање
дисертације о Хајдегеру.
Грађански Београд више се не окупља за састављеним
столовима кафана у којима су се дружили и њихови очеви.
Чак је и пијење уобичајене кафе постало за њих басно-
словно скупо. Одавно је заборављен обичај да се пријатељи
отимају ко ће да плати туру. На њиховим дугогодишњим
местима седе улични дилери, мафијаши и преко ноћи
обогаћени олош. Изгубивши своју душу, Београд је у замену
стекао лошу нарав.
Средња класа, која у своја грађанска светилишта није
пуштала без кравате, дотучена је прљавим патикама које су
скупље од лакованих ципела.
Захваљујући драгоценој храни, сељаци су се огаздили, а
фукара обогатила.
Но, изгубивши све, средња класа није изгубила свој
понос, што јој отежава живот. Све теж е је, наиме, не при-
мећивати дотрајалост старог одела и истањеност ђонова; све
болније прикрити нелагодност што се у посету одлази без
букета цвећа за домаћицу.
Има ли теж е ситуације од достојанства одрпанца који се
труди да буде господин?
Срећом, џинс који одувек носим, што је старији и блеђи,
све је лепши!

475
❖ Субоша

На крају, вреди свакако забележити мисао деценије, чији

је аутор један од најбогатијих људи у овој земљи, тренутно у
бекству:
иНе, не! Посао је посао, а бизнис је - бизнис!”

476
 СЕДАМДЕСЕТ ПРВА НЕДЕЉА

Седамдесет прве недеље блокаде лекари су први пут

јавно објавили да су се појавиле неке старе, већ одавно забо-
рављене болести које обично прате ратове и беду. Трбушни
тифус, паратифус, менингитис, туберкулоза, жутица, дизен-
терија...(После овог увода обавезно оперите руке и наста-
вите читање!) Међу њима, у лекарским извештајима појав-
љује се и шуга, на коју сам ко зна кад заборавио.
Као скромни београдски хроничар, могу, ипак, да се
похвалим да сам за време прошлог рата прележао већину
ових опаких болештина (додајући томе и шарлах, који сада,
на срећу немам) и да су ми у зиму 1943. палили свећу изнад
главе када су ми због трбушног тифуса црева била истањена
као флиспапир. Захваљујући томе што сам ипак некако
преживео, ви данас можете да читате овај мали оглед *о
болести у блокади...

^ Понедељак

Данас, после седамдесет једне недеље блокаде, будући да

много мање купујемо, продајеМо и путујемо, почињемо све
више да се бавимо питањем суштине наших живота. И схва-
тамо: ово није само грађански, етнички и верски рат - више
од тога, то је рат цивилизација или типова живота!
Одрасли у овој малој земљи на раскршћу света, међу
четири вере које су се потајно мрзеле и презирале, под сво-
довима православних цркава, у сенци високих белих мина-
рета, у звуку оргуља што је допирао кроз одшкринута врата
катедрале, заједно с јеврејском браћом и њиховим ностал-

477
гичним молитвама на хебрејском, пред менорама, у нама се
туку на живот и смрт Библија у западној и источној вари-
јанти, Стари и Нови завет, Куран и Хагада... Суре из Курана
хоће да набијају на колац Пасију по Матеју Јохана Себасти-
јана Баха, а овај покушава да покатоличи византијску литур-
гију светог Јована Златоустог која се брани тамјаном. Ар-
лаучу хоџе позивајући на џихад, док рабини покушавају да
сачувају оно што могу.
Узалудно сентиментално европско васпитање спречава
нас да будемо искључиви и да мрзимо један или други део
свога бића. Како је лепо бити неоптерећен знањем и једно-
димензионалан!
Ипак, отета нам је мала православна црква, толико сићу-
шна да може лепо стати на длан ктитора; укопана у земљу да
се што мање види, не већа од разапете говеђе коже, црквица
у којој смо крштени - скромни прилог наших праотаца вели-
кој европској култури. И ми не можемо да останемо равно-
душни; заборављамо на нијансе - ово је борба за опстанак и
више од тога.

-Ф* Ушорак

У чувеној Андрићевој причи (која је већ постала опште

место) различите богомоље препиру се у Сарајеву и по ноћи,
док верници спавају, откуцавајући свака неко своје време...
Дошао је тренутак када ту причу треба можда дописати.
Погледај, лети попут ракете минаре према полумесецу, а
архиепископи с фресака, попут Шагалових јунака, лебде
кроз облаке прашине срушених манастира; дувају ветрови
рата кроз искривљене цеви оргуља које још памте токате,
прелиде и фуге Сезара Огиста Франка - сударају се на небу и
ломе у последњем смртоносном загрљају, а њихове крхотине
падају на вернике у ропцу!
Заточени у блокади, свакога дана осећамо како нам
блиски рат отима једно по једно место наше младости, нашег
образовања, наше љубави. Још живи и релативно здрави,
опраштамо се од старих љубави и знамо - више никада неће-
мо моћи да станемо ногом на многа тајна светилишта...
Негде далеко, изван граница блокаде, остала је празнина
на месту срушене куће у чијим смо се вратницама први пут
пољубили, костим за купање виси обешен под лозом куће на
мору која нам је одузета, колут за пливање наше деце је

478
издушио од туге, негде су остали цитати песника друге вере
(устежемо се да их данас изговоримо), неке песме које наша
генерација више никада неће запевати и неки људи који ће
помрети мислећи да смо им непријатељи и да их мрзимо...

4* Четвртак

Овај народ никога не мрзи. У њему има разочарања и

изневерене наде, има и презира и гађења према издајству
бивших пријатеља, али мржње сигурно нема. Јер, овај народ
је довољно стар и довољно мудар да осећа колико мржња
може да изроваши његову душу.
Србија личи на крупног делију којег зачикавају, пецкају и
рањавају дечаци с периферије пуни зависти, деца коју неко
пујда да узнемиравају мирног домаћина. Када претерају и
када им та људескара лупи шамарчину или им испраши тур,
читав комшилук скаче и згража се што неко тако снажан
туче децу! Окружују га тада мржњом и бојкотом, док де-
ришта вриште пред читавим светом као да их живе деру!
Што се човек више правда - све је више крив. Како објасни-
ти свету ту стару чаршијску игру када је тај исти свет наху-
шкао мале битанге, а после дошао да их брани и да пресу-
ђУЈе?

•Ф* Пешак

Историја наше књижевности с краја прош логи с почетка

овог века пуна је веселих приповести о приглупом сељаку
који се спушта у град да прода оно мало дрва и вуне и купи
потребан еспап. Кроз приче Ива Ћипика, Симе Матавуља,
Петра Кочића, Стевана Сремца и многих других приповеда-
ча провлачи се тај сићушни спечени сељак с планине са сво-
јим мршавим кљусетом, коме се провиде ребра кроз кожу,
кроз чаршију у којој га на ћепенцима и миндерлуцима чекају
такозвани урбани Срби и Турци, да га исмеју, збуне и понизе
онако неспретног и наивног; да га преваре, узму му све што
има и испрате без ичега натраг у планину...
И ево, читав један век после тих приповести, које су већ
одавно ушле у читанке, поново они исти бледолики шегрти и
калфе уфитиљених брчића и очију што пливају као на зеј-
тину, поново исти урбани Срби иза својих бифокалних нао-

479
чара и светлећих компјутера покушавају да надмудре и пре-
варе нове делије, али узалуд! Док труну на неком новом
електронском ћепенку и чекају да покажу своју супериор-
ност - ови не силазе у чаршију, а писци узалуд чекају да опи-
шу њихову трапавост и уђу у историју лепе књижевности...
Најзад свесни своје величине и снаге, вредности слободе коју
могу да дишу пуним плућима, далеко од ћифта и калфи, се-
љаци су обрнули ову стару причу наглавачке!
Сад они у планинама чекају испонижаване интелектуалце
да се попну на њихове висове у бекству од трулежи градског
пакла у коме влада фукара и башибозук; сада је ред на њих
да се смеју неспретности и слабости градских људи на
оштром камењару, у биткама и дугим маршевима, али у том
громком смеху нема нимало пакости нити жеље да се било
ко понизи - то је смех срдачне добродошлице.

480
«❖* Субоша

Они су нам оставили боју очију и начин хода, имена и

презимена; њихови потписи су на нашим крштеницама и њи-
хова нада коју су вековима улагали у нас. Колико одрицања,
колико патње, глади и оскудице, бекства, мећава и сеоба, да
би се од поколења и генерација тих неписмених тежака и
сточара најзад родио неко ко вешто једе виљушком и ножем
са салветом од батиста у крилу, неко ко лети преко океана и
уме да се не изгуби на аеродрому, неко ко може да разликује
на први поглед Писароа од Снелеја у збирци импресиониста
Музеја Д' Орсеј, неко ко уме да разликује вина по годинама
бербе, курву од праве даме и много тога другог мање
важног!
И сада када је дошао час да се тај дуги стари ненаплаћени
дуг врати, да се не дозволи чаршијским момцима и белосвет-
ским пробисветима у дипломатској сивој ношњи да поново
направе будале од наших предака и преваре их својим ур-
баним смицалицама, поштен човек, онај који држи до свог
презимена, не сме да остане нем, равнодушан или интелек-
туално загађен. Многи од нас нису наследили ништа сем
презимена која треба оставити потомству неокаљана.
Има ли већег богатства од доброг презимена?

481
 СЕДАМДЕСЕТ ДРУГА НЕДЕЉА

У Београду не престаје да се говори о младима који су,

када је започела блокада, напустили Србију и отишли у бели
свет да тамо потраже срећу.
Нико не помиње старе. Млади су млади и када се све ово
једнога дана заврши, акобогда, имаће још много времена да
се врате. Али стари, као што је лепо испевала покојна баба
Деса, "немају више времена”, а плаше се да ће кости остави-
ти у туђини.
Када је отпочео рат, многи од наших што живе у инос-
транству дошли су у Београд да одведу своје самохране кеве.
Колико је ту суза пало! Какве су се све драме исподешавале!
Поставило се питање ко ће заливати цвеће дан и ноћ, ко ће
плевити гробове покојника, ко проветравати, ко плаћати ра-
чуне за струју и телефон?
”Да оставим канаринце њој? Знате ли шта је то дете
урадило када сам била на лечењу у бањи Пролом? Мрзело је
да чисти кавез, па је скидала четку са усисивача и усисавала
директно у цев... Усисала ми тако и три канаринца, Пају,
Гају и Влају!”
Испоставило се да синови, који су скокнули на један дан у
Београд, оставивши неодложне послове, не могу да се из
њега због кева извуку ни за две недеље. Како их само спако-
вати? Оне хоће да понесу апсолутно све што су читавог
живота стицале. Кеве, тако, по дану трпају у кофере све што
могу, а синови ноћу кришом избацују.
Пошто наши авиони не лете никуда преко границе,
поставио се и проблем куда пребацити кеве до Швајцарске,
Француске, Америке и Канаде? Преко Будимпеште? Ни го-
вора, ускопистила се једна кева - Мађари јој у Првом свет-

482
ском рату убили оца, па се зарекла да ногом неће ступити на
њихово тле док год је жива. Преко Софије? ”Па је л' ти
знаш да су нам Бугари четрдесет и друге спалили кућу у Пи-
роту?" Једва некако пристаје да лети из Темишвара, и то
само због тога што је покојна краљица Марија била Ру-
мунка.
И тако, слећу на стране аеродроме са гомилом старих
кофера од свињске коже, платна и плетеног прућа и с без-
број кеса, које се непрестано губе. "Где ти је шеста кеса?”,
пита панично кева, док син, моћан бизнисмен, који не носи
ништа друго сем плитке "самсонит” торбе, пропада у земљу
од стида. Таксиста који у животу није превозио толико чуд-
ног пртљага трпа у пртљажник с благим презиром избледе-
лу, местимично распарану торбу из које вире нежни листови
малог лимуновог стабла у конзерви од сира.
"Шта ће ти то, кево, за бога милога?”
”Како шта ће ми? Пет година га гајим, а прошле године
ми већ родило два лимуна! ”
Баш као за инат, наилазе синовљеви пословни партнери и
виде свог најуспешнијег колегу како насред аеродрома поку-
шава да једној прилично чудној старој жени отме из наручја
огромну стаклену теглу у којој плива, очигледно, неки мар-
совац - љигаво пихтијасто тамносмеђе биће у мутној течно-
сти; то је кевина чувена комбуха, гљива пореклом из Јапана,
одгајана на Дорћолу, од које се справља најздравији напитак
на свету.
"Јесте ли пријатно путовали?”, питају бизнисмени.
”Дозволите да вас упознам са својом мамом! ”
мО, то је ваша мама!”
”Да, то је моја мајка”, каже човек и његови партнери од-
једанпут примећују да му се у углу ока рађа неки опасан,
полупретећи сјај, па губе надмоћност пред овом старом
женом у дотрајалом капуту од твида званог рибља кост.
”Јесте, то је моја мајка!”
И доводим је овамо из једне несрећне земље у којој је
сваких пола века неки рат. Живеће код мене и неће јој ниш-
та недостајати, а ако случајно моја жена буде имала нешто
против, може слободно да се купи из куће. А шта је са ва-
шим отменим мајкама, господо? Где су оне сада? У скупим
старачким домовима које не смете ни да назовете правим
именом, него их прекрштавате у пансионе и санаторијуме,
јер не смете да се суочите са истином да сте их се одрекли!

483
 Да, то је моја мама! Она иста што се никада није удавала
после очеве смрти, она што је јурила мог првог учитеља с
кишобраном да га бије јер је викао на мене ( а на њено дете
неће нико никада смети да повиси глас, док је она жива), она
што ме је недељом водила у посластичарницу и седела преко
пута мене, гледајући ме како једем огромну шампиту, а сама
није хтела да је пипне, наводно, јер не воли слатко - она иста
која је преседела многе ноћи покрај мене када сам имао
упалу средњег уха и сипала ми у ушну шкољку топао зејтин
и извадила ми први зуб отварајући врата за чију је кваку био
завезан конац, док ми је други крај био око зуба...
Она која је увек имала времена да ми чита Политикин
забавник и да ме чека пред школом после часова, да ме чека
читавог живота и подгрева ми спанаћ у пола четири ујутру;
она иста која је за моју жену странкињу извадила из ушију
породичне минђуше старе деведесет година и поклонила их
чим је ова казала да су дивне, а никада их после није ставила
јер јој уши нису биле пробушене! То је она, господо, и биће
нам веома драго да дођете на њену чувену мусаку од плавих
патлиџана, да и ви бар једанпут у животу поједете нешто
пристојно!

484
 "Знате шта, не могу да кажем, снаја ми је врло фина и
лепо се слажемо овде у Женеви, али нема везе с гајењем
цвећа! Када сам стигла овамо, је л' те, погледам јој терасу а
цвеће јој се некако оклембесило, ако знате шта хоћу да
кажем. Није да не расте, није да није зелено, али некако
снуждено, само што не увене... Ухватим да га плевим и зали-
вам И да видите чуда - и мој син је то чак приметио. Одмах је
све оживело, блиста просто! Кад она наиђе, разумете, као да
је се боји, некако се снужди, не трепери... Има, ваљда, ту
некакву негативну енергију о којој се прича, шта ли?"
Кеве разговарају са цвећем као свети Фрањо Асишки са
птицама и облацима. У томе је тајна њиховог успеха.
Међутим, како спречити кеву да однесе пола тек ипечене
гибанице комшији преко пута њиховог њујоршког апарт-
мана, на чијим вратима не пише чак ни његово име, већ само
26В?
"Како не знаш како се зове? Па толико година станујете
заједно у кући? Није ваљда да ниси никада био код њега? А
ја јуче баш хтела да свратим на кафу!"
Једнога дана кева је утврдила да у Америци ни со није
слана! Узалуд су је убеђивали да јесте, све док нису прочи-
тали на етикети да то заиста и није со, већ нека минерална
замена за дијабетичаре.
Многе кеве у туђини само седе и ћуте.
"Шта ти је, кево?"
"Није ми ништа."
У том "није ми ништа" је све, читав дуги одговор, који не
би стао у тротомну сагу. По читав дан саме-самцијате, од-
лазе у паркове, па седе на клупи и гледају у Мичигенско,
Леманско или језеро Онтарио. П о језеру плове равнодушни
лабудови а оне замишљају кокице по далеким двориштима.
Шта су њима лабудови? Ништа.
Једнога дана кева одједанпут примећује колико се овде
ствари баца! У Београду, црна кеса за ђубре не напуни се ни
за недељу дана, а у Цириху - сваки дан нова кеса! И шта све
бацају! Син, тако, открива да му мајка гомила тегле од сен-
фа, боце од кечапа, тегле од сосова, металне поклопце,
запушаче од флаша с вином и разне гумице, кутије, кутијице
и све то уредно слаже у соби за пеглање у коју се најређе
улази.
"Шта је ово, кево?", пита запањен, а она му каже да је то
за зимницу!

485
 нКакву зимницу? Ко овде то прави!н, љути се он најпре
на њу, а затим на себе што не може да се контролише.
Купио јој најлепше тамне хаљине, а она никако да скине свој
излизани и избледели шлафрок. Шта да се облачи кад нема
ко да је види и да јој позавиди?! Да је бар само у близини она
језичава Хаџи-Пешићка да свисне од зависги, али ни ње
нема.
Унуци, који не знају српски, само пројуре као ветар кроз
кућу, цмокну је више у ваздух него у образ, викну: ”Срби-ја!
Срби-ја!” што их је научила па опет некуда одјуре. Снаја
спава до подне, шминка се и дотерује до два, а онда иде код
фризера. Ако се не купа (и то сваки дан!), онда буљи у те-
левизију и жваће кокице. А на телевизији, не зна човек шта
су рекламе, а шта програм! Скупштину, на пример, уопште
не преносе. Велико је питање и да ли је имају?
И све то мора да трпи, кажу, наводно због њеног добра -
јадно јој добро! Уз то, срамота је и због београдског ко-
мшилука; већ их види како је оговарају да је толике године
живела с њима, а сад их оставила на цедилу да чекају опет
бомбардовање и остале несреће...
Кад зрело размисли, боље је умрети од бомбе него од
досаде!

486
 СЕДАМДЕСЕТ ТРЕЋА НЕДЕЉА

Београд је двадесетог октобра прославио свој други

рођендан у блокади. Било је више него скромно. Гости су
послужени оним што се затекло у кући. Прва јесења кошава
помела је остатке рођенданског славља; позивнице, љубаз-
ности, мрвице од торте (без путера, којег нема), кутије од
цигарета и наду да ће санкције бити укинуте...
Србија ове јесени личи на Пепељугу коју свет спречава да
оде на бал. Европа, њена маћеха, истина, нема ништа против
тога, али сиротој девојци наређује да пре тога испуни
неколико услова: да очисти и среди читаву кућу, да набави
балску хаљину и одрекне се Војводине, Косова и Санџака.
На крају маћеха, као што се зна, просипа просо по читавој
кући, наредивши Пепељуги да га покупи! Њене полусестре,
Македонија и Словенија, злобно се кикоћу и наплаћују јој
све што стигну. Но, сви знамо завршетак те сгаре бајке...

Понедељак

Седамдесет трећа недеља блокаде прави је рај за песи-

мисте! Живот у блокади им даје више материјала него што
могу да потроше у својим црним прогнозама. Некада су се
катасгрофичари називали кукумавкама, а кукумавка је пти-
ца ћук за коју се верује да гласом слути несрећу. У великом
Речнику књижевног језика стоје и два примера за куку-
мавку: "Миона решила да око куће залупа и да одагна њу,
несрећну кукумавку, злотворку која људима пије мозгове и
трује с р ц е \ "Никад не прође поред мене а да ме не повуче,
стога јој одговарам: 'Одлази, кукумавко!'"

487
 У Београду су се размножиле кукумавке, "особе које
стално кукају и на зло слуте”. Избегавам их као кугу. Па,
ваљда је мој посао да око себе видим најцрње ствари! Ако
немате нешто лепо да ми кажете, немојте ми ни прилазити!
Негативна енергија кукумавки у стању је да ми поквари
осећајни механизам од којег живим. Он је, наиме, мој једини
алат. При том, кукумавке се уопште не замарају кукајући и
проричући зло. Оне поседују енергију која се трошењем уве-
ћава. Пошто изнесу најцрње погледе на будућност, истресу
све могуће катаклизме и упрљају све и сваког, кукумавке
мирно вечерају и спавају дубоким сном. Свака позитивна
енергија, оптимизам и нада, за њих су доказ површности или
кривична пријава да се још увек смејете, јер вам, наравно, у
животу иде боље него осталима.
У трагању за тако ретком и драгоценом позитивном енерги-
јом у овом граду, отишао сам на београдски Сајам књига.
Занимљиво, што теже живе, Београђани више читају. Кад
Србима иде добро, потпуно забораве на књигу! На овом сај-
му, који смо у младости очекивали са чежњом, нема више
великих светских издавача, раскошних штандова и дебелих
луксузних књига. Дошли су само најхрабрији мали издавачи,
пробијајући блокаду и ризикујући невоље када се врате кући,
у свет.
Сајам књига је место које и најсујетнијег писца може да
научи скромности. Чак и нечија сабрана дела у дванаесг то-
мова, међу милионима књига, личе на сићушно зрнце песка у
непрегледној пустињи штампарског слога! Ма колико дуго
живели, никада нећемо моћи да прочитамо све те књиге. Па
ипак, људи и даље пишу!
Оно што ме највише узбуђује под овом џиновском купо-
лом претвореном у храм старог Гутенберга, нису сабрана
дела, нити скупоцене монографије, екрани и моћни издавачи
- трагам за суштином наде по најудаљенијим, забитим угло-
вима сиромашних штандова на којима своје књиге излажу
мали, непознати издавачи из провинције. Проналазим ту
скромне песничке збирке, приповетке и романе - сирота
полуприватна издања, танке беле корице (очигледно, да се
уштеди неки динар), танушан повез, лоша хартија и покоја
шкрта вињета расута међу стиховима.
Наравно, и на Сајму књига је тешко избећи кукумавке!
Ево иде једна књижевна кукумавка и већ на улазу у халу
смета јој дим из роштиља с тезги, где вредни Лесковчани
пеку љуткасте пљескавице у славу лепе књижевности.

488
"Погледајте, молим вас”, каже ”на шта ово личи? Па то не-
ма нигде на свету! Пљескавице пред храмом писане речи!
Срамота! ”
Наравно да нема - хамбургери и виршле не миришу!
Дивите се Београду који је усред страшне блокаде успео
да последњим снагама направи један овакав сајам књига, а
кукумавка вас гледа кроз наочаре, ужутио јој се и ушиљио
нос, па каже:
”И ви ово називате сајмом? А где су Американци, где
Енглези, где Французи? То је којешта!"
Човеку може да се учини као да кукумавка чита на најма-
ње десет страних језика! Корача кроз сајам међу књигама с
рукама на леђима и осмехом катастрофичара; као да је већ
све књиге прочитала, кукумавки још једино недостаје најно-
вија британска књижевна продукција...
Гледајући филозофски кроз велики излог кафеа Маже-
стику господин Мија Батричевић, звани Гавран, износи своју
стару дилему:
”Кажу да је књига највећи човеков пријатељ, али то исто
тврде и за пса. Што се већ једанпут не одлуче ко је највећи
пријатељ па да купим пса, или књигу?"

489
 СЕДАМДЕСЕТ ЧЕТВРТА НЕДЕЉА

Седамдесет четврте недеље блокаде Уједињене нације су

санкцијама убиле сто четрдесето српско дете за последњих
шест месеци.
Том приликом представници земаља чланица Европске
заједнице позирали су за групни портрет са Црном дамом. За
вечером приређеном у ту част, немачки канцелар, очевидно
добро расположен, исгакао је да је убијање српске деце ус-
краћивањем лекова и резервних делова за апарате и инстру-
менте добар пут да се реши српско питање. иДа смо то на
време започели, они никада не би порасли и не би нас тукли
у два рата”, казао је дижући чашу у здравље Бутроса Бутро-
са Бутроса Галија.
Мали Србин - мали проблем. Велики Србин - велики про-
блем. Великосрбин - нерешив проблем!
Поставља се питање ко ће сахранити последњег гробара
када сви поумремо због блокаде?
Често ме питају колико ћу још дуго водити овај дневник
блокаде. Не знам. Сам себи личим на типа који пати од не-
санице, па броји до у бесвест овце које прескачу плот. Ево
већ и седамдесет четврте недеље, а мени никако да дође сан
на очи! Седамдесет четири, седамдесет пет, седамдесет шесг,
седамдесет седам...

4* Понедељак

Недавно сам опет прошао кроз малено херцеговачко село

Нудо покрај Јазине у Ластви требињској. Поред једног ста-
рог гранатог ораха одваја се узак пут за кућу чувеног слика-

490
ра, покојног Мирка Кујачића, који је пола године проводио у
Паризу, а пола у свом родном Нудолу, одакле су и знаменити
Ковачевићи, звани Мизаре. У време срећних лета често сам
свраћао на вино које је правио овај лепи високи и мршави
старац седе поткресане браде, увек у апостолским сандалама
на ногама необично великог броја. Сетих се речи Валерија
Ларбоа: мСем Париза, Лондона и Рима, све остало је - пеј-
саж !"
Мирко Кујачић је изабрао најидеалнији тип живота -
шест месеци у Паризу, а остало време у херцеговачком пеј-
сажу. Био је у своје време чак ученик Андреа Лота и један
од првих српских дадаиста. На једном предратном јесењем
салону у павиљону иЦвијета Зузорић” на Калемегдану изло-
жио је предиван и китњаст арт-деко рам, који је уоквиривао
празан зид на којем је био закуцан празилук. Слика се звала
иКорени београдске аристократије” и изазвала је у то време
праву буру! Какав визионар!
Данас слушам бивше избеглице из 1941. како се гаде из-
беглица из 1991. тврдећи да су посељачиле Београд и да је
изгубио и свој дух и свој шарм. Кратког ли памћења!

Ушорак

Често у финим београдским друштвима слушам како се

интелектуалци згражају када се помену имена данашњих
вођа у Републици Српској и Републици Српској Крајини...
Смета им што је један био аутопревозник, други зубар,
трећи магационер, а четврти бивши милиционер...
Овај је сељак, онај криминалац, а онај је лежао и у зат-
вору! Страшно!
Разговор на ту тему обично замукне када их човек запита
како им готово пола века није сметало што их је водио један
сумњив машинбравар у друштву с несвршенИм учитељем,
бившим абаџијом и осталим дугогодишњим робијашима.
Понекад их најозбиљније питам да ли би, на пример, на
чај у пет сати довели и представили госпођи мами Хајдук
Вељка?' Како би то изгледало: бркати делија који се није ку-
пао од рођења, ознојен и необријан, прашњав од лежања на
земљи испод бедема с лепом девојком, под оружјем, на
чипендел столици са шољом чаја? И зар велики вожд Кара-
ђорђе није којекуде пљачкао и српске и турске трговачке
караване? Како би се понашао кнез Милош на промоцији

491
књиге о својој владавини у некој елитној београдској књижа-
ри? Шта би изјавио телевизијској екипи Студија Б? Би ли
зубима заклао рецензента и ко би му прочитао предговор?
За оне који рађање нове српске државе надмено и под-
смешљиво зову "балван-револуцијом" треба цитирати на-
родну песму о Краљевићу Марку који је у нашој историји
поставио прву друмску блокаду:
"Море> Марко, не ори друмова!
Море, Турци, не газ' псе орања!"
Песме се рађају на друмовима и путују њима славећи
смеле и одважне. У Крајини сам чуо како сељаци певају о
неком непознатом Милету, који се обогатио тргујући цига-
ретама:
"Иде Миле преко коридора,
И он вози шлепер марлбороа ..."

^ Чешвршак

На срећу (или несрећу) живимо у време када се ствара

историја. Она личи на бујицу, одрон камења, природну непо-
году. Руше се градови, горе села, земља се купа у крви... Та
бујица носи собом све: похлепу, кукавичлук, злочине, завист,
мржњу, богаћење и профитерство, издаје и братоубиства,
људски отпадак, олош који испливава на површину, али тај
грандиозни ток хита да се ускоро улије у мирне воде. Ко му
се супротстави, биће збрисан с лица земље; ко покуша да
бујицу скрене с њеног природног пута, смрскаће се о стено-
вите обале. Само најмудрији осећају њену страшну природну
снагу - остали виде оно што она носи; муљ и отпатке. Чини
им се да је то најважније, док грмљавина потреса земљу на
којој се уз крв, зној и сузе рађају границе једног старог сна.

Пешак

Чини се апсурдним, али у ово тешко време уметницима је

најбоље зато што им је увек ишло најгоре! Они се, наиме,
још од ране младости припремају за сиромаштво и беду...
Још док смо се припремали за уметничке студије, поро-
дице су нам биле очајне! Зар је могуће да су баш њихова де-
ца од свих солидних занимања изабрала баш ову прокажену

492
професију, која је ретко коме добра донела? Већ на првој
години Ликовне академије (на коју смо једва примљени),
стари професори су нас одвраћали од сликарства: "Децо,
оканите се док је то још могуће овог заната”, говорили су
нам по класама у Рајићевој десет. ”Поцркаћете од глади по
таванима и подрумима, ко ће да купује ваше слике, од чега
ћете живети, куда ћете се све потуцати? Ако случајно
будете имали среће, можда ћете постати професорк цртања
по провинцији, у најбољем случају, и то је све!”
Слушали смо их и мислили: "Само ви причајте, ми ћемо
ипак сликама променити свет и историју уметности..." Али,
рекли су, није да нас нису упозорили!
Историја наше уметности пуна је несрећних судбина и
живота. Колико сликара умрлих од туберкулозе, глади и
несхватања, колико унесрећених породица, ремек-дела про-
даваних будзашто само да се плати кирија и боца пића! Из-
мислили смо као стил црне џемпере уз врат (да их не бисмо
прали), пустили браде (да их не бисмо морали бријати), со-
мотске панталоне, које изгледају све лепше што су излиза-
није и то је тридесетак година касније постао планетарни,
одрпани стил епохе. Пролазили смо са својим отрцаним
блоковима Кнез-Михаиловом покрај срећних београдских
момака у талијанским мајицама, с "веспама” и ручковима
који су их очекивали код куће. Све ове године наша деца
нису имала Деда-Мраза, а ми ни од кога нисмо могли да
тражимо неплаћени одмор, нити синдикални попуст на
железници.
Док је свима ишло добро, нама је ишло најгоре! Данас се
говори о дивним педесетим, заносним шездесетим и чаро-
бним седамдесетим годинама лудости и благостања. Не се-
ћам се ничег доброг из тих времена. Гонио нас је ко је сти-
гао. Продавнице су, истина, биле препуне свега и свачега,
али ми то ни тада нисмо могли да купимо.
Најгоре је када је свима добро, а само теби лоше. Када је
свима лоше, човек је мање усамљен.
И, гле чуда! Испуњава се нека врста космичке правде.
Они који су некада давно једва пристајали да преко воље
купе неко платно несрећног Јована Бијелића, ослепелог од
метил-алкохола, плаћајући га као да му деле милостињу,
данас продају његов узвитлани босански предео за бас-
нословне паре од којих могу да живе неколико година.
Платна сиротог Саве Шумановића вреде читава мала богат-
ства, а слике Милене Барили, која у Београду није продала

493
ниједну слику и коју су у своје време одбили када је желела
да буде насгавница цртања у Пожаревцу, не могу ни да се
купе! Луди Игњат Јоб исхрањује грађанске фамилије које су
мислиле да су бациле паре за његова платна... Покојни
Леонид Шејка, који често није имао ни за кафу у Мањежу,
постао је недосгижни сан колекционара. Мада ни данас не-
мају пара, његови стари другари га нерадо продају. Шејка на
зиду је више од слике!
Нема хлеба? За нас га није било ни чаробне шездесете!
Нема горива? К о од нас има кола? Само они ретки, успели.
Нема вискија? Ионако смо пили најјефтинију брљу.
Хајде да се такмичимо у издржавању беде!
Цврчци из оне познате Лафонтенове басне много лакше
подносе празне продавнице него мрави!

494
 СЕДАМДЕСЕТ ПЕТА НЕДЕЉА

Седамдесет пете недеље блокаде запали смо у такво

безнађе да се сви питају вреди ли уопште било шта писати.
Наравно, и сам себи постављам свакога јутра то исто питање
и не умем да пронађем одговор. Одлазим тада до једне старе
зграде у Призренској и одстојим неко време пред њеном
капијом. У тој кући је за време прошлог рата четири године
живео Иво Андрић као подстанар, боље рећи - самац, јер та
реч више одговара његовом осамљеничком животу. Соба у
којој је становао била је суморна, лоше осветљена, а наме-
штај оскудан: постеља, мали астал, полица с неколико књига
и стара краљица пећи, не зна се чиме ју је ложио; можда
чивилук на који је био окачен Андрићев сиви "борсалино”
шешир. Писао је црним наливпером у свеске. За време бом-
бардовања није силазио као остали станари у подрум.
"Знате", исповедао се касније једном пријатељу, ија немам
никога, зашто бих се плашио смрти? То је непристојно!н
У приповести Зека постоје описи бомбардовања Београ-
да које посматра главни јунак. Он стоји на малом балкону и
гледа густе црне димове и облаке прашине у којима уз пот-
мулу грмљавину ишчезавају београдске зграде. Гледа то го-
тово без узбуђења - колико пута је у свом историјском пам-
ћењу видео како се разарају градови! А затим се враћа за
минијатурни сточић и наставља да пише, огрнут старим зим-
ским капутом. Написао је у тој соби романе На Дрини
ћуприја, Травничку хронику , Госпођицу и велики део Знако-
ва покрај пута...
Замишљам тог финог сивог, уздржаног господина који се
после берлинске резиденције амбасадора, с послугом, соба-
рицама, куваром, конобарима, портирима и вртларом нашао

495
као самац у Призренској, без трунке жаљења за ишчезлом
удобношћу. Замишљам га како пише без помисли на будућег
издавача, на славу, приказе и награде. У том часу све је то
потпуно неизвесно исто толико колико и Андрићев скромни
ручак (ако га буде) или кофа угља коју сам мора да донесе
из подрума, у граду који покушавају да сравне са земљом,
пошто су већ, као прво, покушали да униште његово пам-
ћење, заједно са уништеном Народном библиотеком.
Питам се да ли се Андрић, као моја данашња браћа по
перу, питао тих година вреди ли уопште писати.
А зашто данас не бих то старо питање заменио питањем:
вреди ли уопште постојати, борити се, дисати, вреди ли во-
лети и надати се?

*❖* Понедељак

Мој стари пријатељ, господин Александар Стефановић,

италијански издавач из Милана, којег годинама нисам видео,
покушава читаве те дуге ноћи да се сети неког северњачког
песника чије стихове памти још од детињства, а не зна где их
је прочитао.
У задимљеном Клубу књижевника - где се за свим столо-
вима загрцнуто расправља о политици, а гости напрегнутих
вратних жила убеђују једни друге, у звекету прибора за јело
и бучном смеху који с времена на време прасне као фијук
бича, у унезверености познатих лица, у облаку сујете, ос-
меха, злобе, зависти, страха, расипништва и глади за живо-
том, негде иза поноћи - господин Александар Стефановић
изговара својим дубоким гласом те стихове:
"Мада смо наш брод водили у пропаст, било је дивно
пловити..."

*❖* Среда

У једној Дикенсовој књизи постоји сцена у којој строги

очух туче дечака, немилосрдно, хладно, без ичег личног (као
што то, уосталом, умеју Британци), пред уплаканом мајком
која се боји свог мужа јер од њега зависи. Очух га туче
каишем од панталона, а дечак све време понавља у себи:
"Боже, не дај да га замрзим... Боже, не дај да га замрзим..."

496
 У овој блокади која нас чини злим много је лакше најести
се и огрејати, него не замрзети наше мучитеље. Искрено
речено, нисмо баш анђеоски народ; умемо да мрзимо стра-
сно и дубоко, на дуге стазе, тако рећи вековима! Али, наши
душмани овај пут су далеко, а њихов опасач којим нас бију је
невидљив па нам се мржња окреће према онима који су нам
пред очима, онима који такође пате због блокаде.
Гледам сваке вечери како, попут гладијатора, двојицу по
двојицу интелектуалаца убацују у телевизијски ринг да се
туку до смрти. Сутрадан читав град прича о томе како је ко
кога искасапио и дотукао, а победник постаје славан до
следеће ноћи, када се састају нова два гладијатора. За раз-
лику од пређашњих комунистичких времена када су се сви
правили да мисле исто и размењивали љубазности и молитве
врховном узору, ово се сматра напретком. Бар није досадно.
Гле, сваке ноћи, из телевизијских студија износе измрц-
варене интелектуалце и политичаре. Што не успе да уништи
партнер или водитељ, докрајче распомамљене жене - слуша-
тељке и гледатељке, које су у Француској револуцији звали
"штрикачицама револуције", јер су прве заузимале места на
трговима испод гиљотине, на којој су одсецали главе племи-
ћима, па би, пошто су стизале још за мрака, седеле и штри-
кале да убију време.
Победници, наравно, и не сањају да су побеђени! И то на
дугу стазу. Развивши у себи мржњу, савладавши и присво-
јивши њену опаку стратегију, заувек су загадили и уништили
онај тако осетљиви и танани трачак светлости и љубави у
себи, који сваки човек добија рођењем и без којег је не-
могуће живети, а да то не буде пакао.
"После извесног броја година", писао је Албер Ками,
"сваки човек је одговоран за своје лице!"

* Пешак
■Ф

Постоји једна врста људи који за себе воле да кажу да су

интелектуалци.
Чим чујем неког како каже: "Ја као човек и интелекту-
алац...", одмах знам да ту нема ни човека ни интелектуалца.
Већином са села или маловарошани, прве интелектуалце
видели су у градићима у којима су завршили основну или
средњу школу. Дивили су им се издалека и стрпљиво чекали
да и сами постану неко. Завршивши факултете, стекавши

497
највише образовање, још и сами не могу да поверују да при-
падају том недостижном слоју полубогова који су им обеле-
жили детињство. Чини се да једва чекају да им неко умре,
само да у читуљи испред имена одштампају све титуле: бг.
5С1. ше<ј. рћагт. рто(. ш ј ;. есс. тг. На њиховим посетницама (а
много их воле) готово да не могу да стану сва звања која
поседују. Гравери месинганих таблица које красе кућна
врата хватају се за главе у очајању како све то да угравирају.
Наравно, као гуја ноге, они крију своје (за њих) скромно
порекло и не воле да га се сећају.
Ево, у њиховим родним крајевима браћа им се боре, али
они у то не желе да се мешају. Радије ће учествовати у рас-
прави за округлим столом о улози интелектуалаца у савре-
меном друштву. Лако ћете их препознати по томе што често
упоређују ову несрећну земљу с примерима из белог света:
"У Америци је то овако уређено... А погледајте само Швај-
царску, молим вас! Ја као интелектуалац..."
При том, наравно, заборављају да је Швајцарску правио
неки швајцарски, а не њихов деда.
Иза сваког од њих стоји дуга историја одрицања њихових
фамилија. Колико само чежње да се у породици има макар
један доктор или инжењер, агроном, геометар, судија или
професор! Колико само послатих пакета са сланином, чвар-
цима, вуненим чарапама и колачима што могу дуго да трају!
Колико продатих оваца и крава, шума и ливада, колико не-
писмених мајки и отаца, незапослене браће и неудатих сес-
тара, колико писама... "Ми смо добро и здраво, што и теби
од срца желимо..." Колико жућкастих одрезака поштанских
уплатница, што се чувају попут реликвија у сандуку где су
најдрагоценије ствари у кући, колико закрпа (да се уштеди),
колико позајмица и понижења да би се у нашим крајевима
родио интелектуалац, који ће све то, наравно, уз помоћ своје
жене интелектуалке, лако заборавити и постати пацифиста
космополитског типа.
Виђам их по селима без пута и струје, уз шкиљаве пет-
ролејке (ако има гаса), на војничким казанима где се хране,
у редовима пред магацинима где им се дели по двадесет пет
килограма брашна, на друмовима између два града са си-
ротињским завежљајима - аутобуси не раде јер нема горива;
невоље се попут облака опет наднеле над њихове ионако ук-
лете и сиротињске крајеве, поново хоће да их затру; кад чују
да сам из Београда у којем никада нису били, кажу ми да
тамо имају сина, брата или ујака; сигурно ћу га знати, свако

498
га зна тамо у Биограду, јер је завршио највише науке, ”али
га, богуми, нијесу гледали откако је ово започело...”
И не треба, кажу, да долази 'вамо, опасно је, није он
навико! Пише ли, питам, а они кажу да можда пише, али
пошта је несигурна. Шаље ли шта? Ни пакети не стижу, али
они знају да би он послао да може.
И увек је ту неко плавокосо дете, унуче или сироче, које
тек што је пошло у школу, а школа изгорела, и увек је ту не-
ка нова нада положена у тог малишана да ће се ишколовати,
отићи у Београд и постати Неко, да овај пут неће оманути и
да ће вратити дуг када дође време за то.
Можда овог пута неће бити преварени?
 СЕДАМДЕСЕТ ШЕСТА НЕДЕЉА

Седамдесет шеста недеља блокаде била је најцрња за

Мостарце који живе у Београду. Хрвати су најзад успели да
погоде Стари мост у њиховом граду. Мост је најпре задрх-
тао, а затим се без речи сручио у реку Неретву. Та страшна
вест је једва забележена у свету. Питам се како би се пона-
шали Французи да им неко поруши много млађу Ајфелову
кулу, или Американци да им граната погоди Статуу слободе
у њујоршкој луци?
Али, нећу да оплакујем тај стари мост преко којег сам
прешао безброј пута по углачаној калдрми старој четири ве-
ка и гледао смеле младиће како скачу с његове ограде у Не-
ретву која их је нежно дочекивала својим зеленим дланом,
нити да се сећам Суле Капиџића, кујунџије који је читавог
живота погрбљен на свом ћепенку укуцавао у бакрене тањи-
ре силуете моста, што му је уцртавао рахметли Зуко Џум-
хур. У подне бисмо ручали бамије с јагњетином и разговара-
ли о сликарству уз преслатке кафе из филџана, а говорећи о
трајности уметничких дела. Зуко би волео да каже како
ништа није трајно, чак ни - трајна ондулација!
Има ко ће боље оплакати ово камено ремек-дело гради-
теља Хајрудина из шеснаестог века. Хајрудина нисам позна-
вао, али сам био пријатељ с покојним Пеђом Милосавље-
вићем, који је последњих година свог живота био напросто
опседнут Неретвом и Старим мостом. Као да је предосетио
да ћемо бити прогнани и изгубити Дубровник који је просла-
вио својим сликама (на њима се осећа укус соли и свежи дах
маестрала), Пеђа се све више завлачио у Херцеговину, от-
кривши тајну смарагдне зелене која протиче испод лука
светлог окера, што личи на оглодану кост. Колико пута сам

500
само покушавао да смешам сличну боју на палети. Није
ишло! Неретва је напросто у једном млазу извирала из
Пеђиних нежних прстију... Мислећи на Пеђине слике и
аквареле, сетих се мисли једнога мудраца (нека ми буде
опроштено ако их будем нетачно цитирао): "Трајнија од сва-
ког моста је његова сенка коју оставља на води...”

^ Понедељак

Једне године правио сам месец дана друштво овом сли-

кару у Њујорку који га је збуњивао. Одлазио сам сваког јут-
ра у стари хотел Балтимор у Четрдесет другој улици и одво-
дио га у један атеље на другој страни Менхетна где сам тада
сликао. Хотел Балиишор био је, иначе, на листи седам ук-
летих америчких хотела, у којима се појављују духови и
догађају неразјашњена убиства, а лифтови шетају између
спратова мада их нико није позвао. Попут каквог остарелог
дечака са сребрним брковима, Пеђа је с радозналошћу гле-
дао платна америчког сликара - гнојаве газе Раушенберга,
празна платна Марка Ротка, трагове гума од бицикла на
испрсканим бојама Џексона Полока, буку и бес Новог света,
а онда је ушао у једну продавницу сликарског прибора на
Канал стриту и купио ми прави кинески туш, који се раз-
блажује у малом гранитном чанчету, и упутио ме у тајну ду-
ховне припреме пре но што се направи први потез четком.
Није знао ни реч енглеског, али његов француски био је
саврШен и готово декадентан. Чинило се да га не говори
један Србин, него сам Марсел Пруст. Тада сам први пут
схватио разлику између европске и америчке културе - била
је то битка између рафинираности и беуеп ар насиља...
Сваке ноћи одлазили смо на вечере код њујоршких дама
које су обожавале Пеђу као да су у њему најзад пронашле
изгубљеног европског оца. Наравно, били смо без новца, а
њујоршко цвеће је најскупље на свету, па бисмо пре одласка
у госте за домаћице насликали по један акварел. Пеђа је
увек сликао мостарски мост као неки тихи, готово побожни
знак далеке љубави. Насликао би га у једном једином потезу
- и Неретву и стене и камене зграде које веже, а било је ту и
мостарског неба; необични ултрамарин у лазуру који је пре-
кривао камену кост у грлу... Блазиране домаћице су учтиво
захваљивале и не знајући шта су добиле на поклон, на исти
начин на који данас Њујорк прима рушење (за њега) једног

501
п отпуно н ев аж н ог м оста у некоЈ далекоЈ д и в љ о ј покраЈини
где с е и не зн а тачн о ко против кога ратује. П и т а о сам га
тада како успева да так о б р зо и с таквом л а к оћ ом наслика
С тари м о сг у го т о в о једн ом п о т езу , а он ми исприча једну
причу у којој с е крије сва м истерија сликарства.

4* Ушорак

Кажу да је један кинески цар наручио од најчувенијег

сликара свога доба да му наслика петла и да је овај прихва-
тио ту поруџбину. Пролазили су дани, недеље и месеци, а
слика петла није стизала на двор. Цар је с времена на време
слао своје изасланике да се распитају шта је с његовим пет-
лом, али они су се враћали необављена посла. Слика још
није била завршена.
Најзад, после неколико година чекања, цар лично оде у
мајсторову радионицу. иШта је са оним петлом?", упита
сликара, а овај без речи извуче папирни свитак од бамбуса,
положи га на патос, клече, помоли се, умочи четку у туш и
наслика петла у једном једином потезу у коме је било све - и
невидљиве боје раскошног перја, и гордост и елеганција, и
борбеност, а човек се могао заклети и да се чује кукурикање
те краљевске птице! Цар је био задивљен!
иПа шта си чекао толико година да ми насликаш певца?и,
упита сликара, који га без речи одведе до једне покрајне
просторије и отвори њена врата. Од патоса до тавана биле су
наслагане слике најразличитијих певаца, на хиљаде њих, да
би се на крају стигло до оног једног јединог потеза који је
садржао све то!
Не верујем да је иједна њујоршка дама, наша домаћица,
урамила Пеђин акварел Старог моста, бар ја их после нисам
видео на њиховим зидовима. У Америци су, наиме, рамови
много важнији и скупљи од слика!

*❖* Среда

А кад наступи петсто тридесет друга ноћ блокаде, Шехе-

резада настави своју причу:
Допрло ми је до ушију, Светли царе, да је у једној варо-
шици у Крајини живео богат човек и да је његово место
неколико пута прелазило из руке у руку различитим вој-

502
скама, све док од њега нису остала само згаришта. Тај
постарији човек (нека му име остане тајна) побегне из града
без игде ичега, а кућу му запале и она изгори све до темеља.
После извесног времена, он се скраси у граду Бањалуци и
пронађе четири храбра професионална војника којима је рат
био омиљено занимање. Открије им тајну да је у његовој
спаљеној кући, укопан у зид покрај димњака, осгао челични
мали сеф у којем се налази четири стотине хиљада марака.
Нацрта им тачно место у зиду и договоре се да му сеф доне-
су, па ће читаво то богатство поделити на равне части.
Четири ратника крену на пут; један од њих погине у
заседи, један буде рањен у главу, па пролазећи кроз многе
опасности најзад пронађу ту варош и кућу и, ризикујући
животе, по ноћи ископају сеф. Газили су реке и потоке, пре-
лазили преко планина ноћу, убијали да не буду убијени,
избегавали страже и патроле, дању спавали по рушевинама,
а ноћу пешачили вукући претежак терет који ће им обезбе-
дити будућност и избавити их из ове проклете земље.
И тако, после недељу дана потуцања, донесу сеф ономе
човеку и ставе му га на сто. Човек окрене шифру и врата
сефа се нечујно отворише. Пред очима им се указа диван
призор од којег задрхташе од узбуђења! Четири свежња од
по сто хиљада марака стајала су им надохват руке. Њихов
власник испружи руку да узме први свежањ, али у том тре-
нутку, чим га је додирнуо, новац се распе у пепео! И остала
три свежња претворише се у сиву прашину. Ватра која је
сажегла човекову кућу, истина, није додирнула новчанице,
али их је претворила у прах и пепео.

^ Чешвршак

Небојша Јеврић иде за војском...

Ратни репортер и сјајан писац, чију су главу Хрвати
уценили на читаво мало богатство, појављује се свуда и на
сваком месту као из земље, пун фантазмагоричних прича с
ратишта.
Сретнеш га, тако, на друму за Бенковац. ”Куда идете?",
питам. ”У Книн”. ”Добро, идем и ја за Книн.”
За њега су штабови и касарне лични плакари с гарде-
робом. Када му се упрља униформа, узима нову кошуљу на
Петровој гори, а ципеле на Романији. Аутомат је сакрио у
подруму с бачвама вина у манастиру Крки. Писаће машине

503
на којима куца налазе се заједно с лепим дактилографки-
њама на Палама и у једном плитвичком хотелу, хартија му је
у Требињу, а забелешке је изгубио код мајора Баука на
Малом алану, на Велебиту...
Крстили су га калуђери у светој реци Крки, што тече ис-
под манастира, а напили ратни другови, које је изгубио, па
опет пронашао у чиновима потпуковника, у брдима изнад
Требиња и Стоца. Још се није отрезнио.
Негде је загубио чизме, па иде бос преко моста испод
Велике Кладуше. Војска га обожава. Где је он - ту су и нај-
невероватније приче. Толико се навикао да спава по шума-
ма, лединама и рововима, на камионима и приколицама, у
аутобусима и по војничким кантинама, да више не може да
заспи у кревету. Проналазио сам га у разним хотелским со-
бама како лежи на патосу, док му је удобна постеља нера-
спремљена и недодирнута.
Последњи пут затекао сам га како спава на билијару у
Команди Војске Републике Српске Крајине! Спавао је дубо-
ким сном, мада су просторије биле пуне официра и ратних
репортера. Билијар је био зелен попут какве нежне долине
изгубљене у врлетима.
Учини ми се симболичним што један млади писац спава
на билијару. Шта смо радили све ове године и деценије него
лежали по билијарима, као разнобојне кугле које је ударао
ко је стигао. Виђали смо и осећали на својим телима само
врхове штапова - ко их је држао у рукама, бог свети зна. Још
чујем прасак наших судара с куглама других боја које, та-
кође, нису знале ко их удара. Велики су то били играчи за
нас!
Ево једног тихог, ретко срећног тренутка: штапови су
прислоњени уза зид, нико не игра билијар, то је непристојно
у овом рату.
Покривам уснулог Небојшу на билијару ратном заставом
да се не прехлади.

504
 СЕДАМДЕСЕТ СЕДМА НЕДЕЉА

Поред свих мука, седамдесет седме недеље блокаде Бео-

град је, усред новембра, кад јој време није, погодила страшна
ледена киша праћена орканском кошавом. Заледили су се
редови за хлеб и млеко пред продавницама, аутомобилски
мотори, аутобуси пуни очајника, следило се јесењ е лишће на
дрвећу, смрзли су се предизборни патриотски говори - слеђе-
не су речи, осмеси и пољупци, залеђена је и последња нада...
Никада више леда у Београду, а никада мање вискија!
Познати по логици, Американци су, мда би зауставили
хуманитарну катастрофу у Босни и Херцеговини”, забрани-
ли Русима да нам продају свој гас за грејање. Вероватно су
се уплашили да они који по кућама имају тај гас не завуку
главе у рерне и не изврше самоубиство.
Осећајући да је читава ова ствар започела у новинама, оп-
р^зни Енглези су, за сваки случај, забранили увоз српСке
штампе на Острво. Тако је седамдесет хиљада Срба остало
без Политшке. Онај ко хоће да и даље чита ову скромну хро-
нику блокаде може да ме позове у Велику Британију да му
лично причам о свему. Истина, ја пишем за новине, али по
потреби идем и по кућама! Звоним пре подне на врата с
писаћом машином у коферчету и питам: Т осп ођо, имате ли
нешто згодно за описивање? Гарантовано скраћујем и проду-
жујем старе љубавне драме и описе слатких шездесетих, а
поседујем и богат избор различитих београдских случајева,
описа природе у Кошутњаку, леп и широк асортиман мета-
фора! Све веома повољно, брзо и носталгично!”

505
 Ушорак

А пазите сад ово! У граду Зрењанину живи један, што но

кажу, сасвим обичан човек, који се од својих суграђана раз-
ликовао само по томе што је у свом акваријуму гајио рибе
пиране. Сваког дана тај човек је одвајао од уста и својим љу-
бимицама куповао свеже месо, тако да му је акваријум био
сав црвен од крви. Кажу да је био веома познат и цењен у
круговима љубитеља риба и акваријума. Али, једнога дана,
његова плата више није била довољна ни за њега, а камоли
за све скупље месо које су јеле љупке пиране. Блокада је
учинила своје. Било је то летос, наше новине су писале о
томе, али ускоро се читав случај заборавио.
Човек је узео свој акваријум и однео га на оближње је-
зерце, па тамо истресао пиране у воду, поседео на обали и
поново пао у дубоку анонимност. Зрењанински пецароши су
се узнемирили; шта ако пиране потамане смуђеве, шаране и
штуке; шта ако почну да нападају риболовце и купаче?
Познато је, наиме, да су пиране (5еггаба1тиб рјгауа) из
фамилије НагасиЈае, најкрвожедније рибе на свету. Њихова
дужина достиже највише тридесет центиметара, а чељуст им
је пуна ситних веома оштрих зуба, којима зачас оглођу свако
живо биће све до кости. Оне, иначе, живе у рекама Јужне
Америке, а нарочито у Амазону; значи, у одређеним климат-
ским условима. Шта се догађа ако се пирана пренесе у друго
поднебље? Шта ако постане велика попут ајкуле или џинов-
ског сома, постане отпорна на хладноћу и блокаду?
Опасност је, наиме, у томе, што је вода из оног језера код
Зрењанина у време великих киша надошла и прелила се за-
једно с пиранама (које се веома брзо размножавају и живе
искључиво у великим јатима) у реку Бегеј, која се улила у
Тису, а ова, као што се зна, у Дунав, да би се Дунав, као што
и само име каже (чувена реченица из школе), улио у Црно,
где? - у Црно море! Добро, седи!
Дунавски аласи се куну да су видели јато огромних
крволочних риба непознатих у нашим крајевима и да им оне
оглодаше све живо! Још се куну (мада им ја не верујем) да су
велике као патролни чамци, да говоре немачки и енглески
међу собом и да се сакупљају највише између Кладова и
Ђердапа, не пропуштајући ништа живо што говори српски!
Поставља се питање шта ће рибе из далеке Америке у на-
шим водама. Блокада је крива за све. Да су лепо остале у
акваријуму, не би ништа било од ове страшне приче!

506
4* Чешвршак

Оно што је најстрашније у блокади није ни глад, ни беда,

нити хладноћа лоше осветљених соба, већ раздвојеност од
оних које волимо.
С једне стране блокаде смо ми, посивели, у одећи која је
већ одавно изашла из моде, без икаквих других прохтева сем
нагона да преживимо упркос свему - с друге стране санкција
и невидљивог санитарног кордона којим су нас оградили су
наши ближњи, који се лагано одрођују и више не могу да
схвате наш праисконски инат да не попустимо пред уценама.
Живећи од рођења у овој несрећној дивној земљи, схва-
тио сам да у њој није постојало ниједно поколење које није
било осуђено на ту врсту раздвојености.
Деда није видео неколико година прадеду који је четовао
у комитама и водио Балканске ратове.
Отац није видео пуне четири године деду који се борио од
1914. до 1918.
Син није видео оца пуне четири године, од 1941. до 1945,
све време Другог светског рата. Неки из те генерације, чији
су очеви отишли на Голи оток, нису их видели и по девет
година! А они сами данас, ако су им деца у белом свету, нису
видели своје сопствене синове две или три године.
Београд је град у коме се, сваких четири-пет година вра-
ћају очеви које деца не препознају. Стижу већ проседи,
мршави и намучени у старим шињелима без ознака чинова, у
туђим ципелама и с торбама у којима нема никаквих поклона
за синове...
И, најзад, када смо лаковерно помислили да је крај тој
дугој причи, блокада нас је раздвојила од најближих, као
што је Камијева Куга одвојила град Оран од света.
Па и када се сретну у туђини, они што су имали срећу да
не упознају беду и очајање и њихови најближи, тек изашли
из невидљивих логорских жица, испоставља се да се више не
разумеју: једни су заокупљени својим свакодневним живо-
тима, а други, као испали из каквог старог филма Марсела
Карнеа, и сувише патетични, претерано патриотски, нера-
зумљиво загрцнути у односу на равнодушни западни свет, у
којем о блокади воде рачуна само малобројни политичари и
стручњаци за Источну Европу, док други са зевањем прате
телевизијске слике пакла, не схватајући, уопште, о чему се
туради.

507
 Глад ћемо лако победити (богата и плодна је ово земља),
свет ће се поново отворити за нас кад све ово једанпут про-
ђе, али проклетство блокаде је у томе што нам нико неће
вратити све ове године раздвојености, привилегију да избли-
за посматрамо раст једне нове генерације која данас попут
уклетих Холанђана лута светом.
На крају, ко зна, можда је усуд и тог поколења да у јед-
ном историјском раздобљу, такође, не види своје потомке
неколико година?

4* Субоша

На дугачком зиду београдског Цветног трга појавио се

седамдесет седме недеље блокаде циновски графит који све
објашњава:
БОГ ЧУВА СРБИЈУ, АЛИ СРБЕ Н И КАДА!

508
 СЕДАМДЕСЕТ ОСМА НЕДЕЉА

После годину дана ратовања, човек се враћа кући.

Кућа је, истина, читава, али као да је оглодана - из ње је
све опљачкано, чак су поскидани и зелени шалони којима се
толико поносио. Док је обилазио кућу, газећи блато по којем
пада први новембарски снег, он размишља о земљи у којој се
родио...
Деда је правио кућу за његовог оца - срушена је у Првом
рату.
Отац је зидао кућу за њега - изгорела је у Другом рату.
Он је подигао кућу на истом месту за своју децу - опља-
чкана је у овом последњем рату. Породица се растурила на
све четири стране света. И то је срећа. Многи који су чували
куће изгубили су главе. Глава је најважнија.
После стицања свих генерација, све што има на њему је!
Маскирна униформа, чизме, оружје. С једне стране о боку
му виси пиштољ дуге цеви, с друге нож. У међувремену је
оседео.
Градић у долини међу брдима препун је избеглица са свих
страна. Лепи парк покрај срушене цркве посечен је и на ње-
говом грању греју се људи и напуштени пси. Куће су запо-
сели бескућници. Као да је неки вихор подигао и испреме-
штао и људе и домове, тако да више нико не може да се
врати тамо одакле га је ветар одувао. У једној овако малој
земљи догодила су се сва чуда света.
Видео је људе без ушију и носева. Видео је како свиње
рију по утробама мртваца. Видео је жутог пса разапетог на
крст. Видео је потпуно голог црнца муцахедина, познатог
кољача, како вуче санке по белом снегу. Видео је живе ми-
ноловце. Видео је силоване девојчице и чуо крике људи које

509
су живе пекли на ражњевима, а џиновски звучници прено-
сили њихове молбе и клетве. Видео је дечака којем су изва-
дили очи и натерали га да их поједе. Видео је и оне који су то
чинили. Видео је крчму у којој су два ухваћена зликовца
морала да раде као келнери. На зиду је писало: и3а сваког
намерно убијеног конобара плаћа се пиво!” Газио је по све-
тим сликама и псалтирима, гледао како минаре лети у небо
попут ракете, видео је одсечене главе како се котрљају као
балоте... Све је то видео, а није полудео.
Ушао је код првог суседа да се огреје. Тамо је видео
стари зидни сат из своје трпезарије. Комшија му исприча да
се још доста његовог покућства налази по другим кућама.
Он је успео да му спасе овај сат.
И човек почиње да обилази кућу по кућу...
У једној га послуже ракијом из кристалног сервиза који је
мајка донела у мираз. ”Узмите га ако је ваш”, казала је
млада жена. ”Н ећу!” одговорио је, ”нек вам је алал!”
У другој кући седи на својој тапацираној столици, у тре-
ћој, где су му испекли приганице, препознаје ћилим из гос-
тинске собе... И сви му нуде да понесе своје ствари, и сами
погорелци, без куће и кућишта, и сами без свега што су
годинама стицали, али он ништа не узима. "Нек им је алал”,
каже и одлази у друге куће, у друге несреће...
У последњу кућу, ону покрај гробља, населио се неки
сушичав пргав човечуљак уфитиљених бркова, очигледно
права прзница и кавгаџија. Једва га је пустио у кућу, где ис-
тог часа препозна свој диван - један од оних старинских ото-
мана пресвучених тамноцрвеном кожом с месинганим коп-
чама, који су пре оног, оног рата красили адвокатске кан-
целарије по провинцији. Познавао је сваки његов прегиб,
топли сјај коже и места на којима су некада стајале отпале
месингане нитне... Колико је само послеподнева прележао
на њему с потиљком на наслону.
Сео је непонуђен на свој диван, осетивши поуздану ела-
стичну чврстину његових опруга. Најзад се вратио кући! Ма-
ла прзница је остала да стоји. Крупна плавокоса жена при-
грли за сваки случај босоного дете, док је слободном руком
мешала паленту. На све стране баздио је воњ мокрог дрвета
и беде. У углу, на празним врећама, лежала је старица пуше-
ћи крџу.
”Ово је мој диван”, казао је мирно човек.
”Није, богами, него мој", одврати кавгаџија, подбочивши
се изазивачки. "Поштено сам га купио!”

510
 "Од кога?”
"Шта ја знам од кога? Свакакав свијет овуда пролази и
тргује. Дадох за њега овцу!”
Човек понови да је отоман његов, а мала прзница
затражи доказе који му, наравно, нису били довољни, па на-
паде њих са брда, због којих је све ово и започело и због ко-
јих је изгубио своју кућу и имање пуно свега и свачега, где је
било десет оваквих и још бољих и лепших сећија, да би на
крају спао на туђе и остао без игде ичега, мада се борио у
оном рату за данашњицу, што су му у његовом месту сви
признали. А сада још хоће да му узму и овај диван који је
поштено платио овцом. Само преко њега мртвог.
Старица, навикла на многе несреће, ћутећи их је гледала
с лежаја, одбијајући димове дувана замотаног у новине.
Жена с дететом се повукла у други крај собе.
Ратник се диже с дивана и стаде лицем у лице с кавгаџи-
јом. У његовим очима, зачудо, није било беса, него само не-
ке ледене опасне светлости змије која је паралисала жабу.
Настаде мук. Потегао је нож, блистав и дугачак с назубље-
ним сечивом. Жена прекри дланом крик. Старица је ћутала и
посматрала читав призор очима корњаче.
Замахнуо је пред пребледелим домаћином и оштрица
засече тамну кожу дивана. Завукао је руку у меку утробу и
одатле извукао два дебела свежња зелених америчких до-
лара.
"Је ли ти ово доказ?", упита.
"Стварно, стварно је ваш", промуца мала прзница. "Носи-
те га слободно! Нећу ја туђе..."
Ратник извуче новчаницу из свежња и положи је на астал.
"Купи малој ципеле", рече, а затим додаје још сто долара
"и баби за дуван."
Упутио се вратима.
"Што га не понесете?", пође за њим домаћин. "Ваш је,
узмите га. Није важна овца..."
"Нека ти је алал", рече човек и ишчезе у снегу.
Тада се човечуљак ухвати за главу и поче челом ударати
о астал:
"Мене будале, мене будале! Сињег ли кукавца", запома-
гао је. "Оволико дуго гладујем, а све вријеме лежао на оно-
ликим парама!"

512
 СЕДАМДЕСЕТ ДЕВЕТА НЕДЕЉА

А када наступи петсто педесет трећа ноћ блокаде, Шехе-

резада настави своју причу:
"Допрло ми је до ушију, светли царе, да је у једној далекој
земљи постојао бели град по имену Београд, чији су житељи
једне ноћи заспали нормални, а пробудили се ујутру сви у
лудници..."
Шехерезада заиста није ништа измислила - седамдесет
девете недеље блокаде поглавар Римокатоличке цркве иу
овијем дивљијем крајевима,” његова преузвишеност надби-
скуп Франце Перко изјавио је Радио-Ватикану да је ”Бео-
град лудница Балкана!”
Наравно, патриотски новинари су осули дрвље и камење
на овог високог великодостојника Католичке цркве, кога
сам увек уважавао и дивио му се са стране на дипломатским
пријемима (док су их још приређивали у Београду и док су
ме још позивали на њих); у свечаној одори подсећао ме је на
стендаловске картезијанске прелате, који сваком примању
поклањају известан светски тон, баш као и присуство каквог
руског дисидента, црначког дипломате, индијског гуруа на
пропутовању и скандалозне лепотице...
Будући да живи дуго с нама, надбискуп монсињор Перко
сигурно боље види ствари од нас самих који смо потонули у
свакодневно лудило, а да то нисмо ни приметили. Но, ако се
пажљивије загледамо, уверићемо се и сами у сопствену бо-
лест која је већ далеко одмакла. Питам се само где ће Ев-
ропска унија пронаћи толико лудачких кошуља за све нас.
Београд је, заправо, оболео од чисте параноје!
Увртео је себи у главу да је у блокади! Одбија чак и да
узима лекове, тврдећи да их, наводно, нема. Зна се добро на

513
које све начине лудаци избегавају да се лече. Већ од раног
јутра они најтежи болесници окупљају се пред очигледно
празним продавницама, тврдећи да чекају млеко за своје
унуке, а у ствари воле да стоје на снегу. Мада су небески
народ, Срби су приземљили своје авионе по аеродромима, а
пошто је, као што се зна, лудацима увек претопло због
повишеног тонуса, искључили су сами себи и грејање по
школама и болницама. Да им Запад дозволи увоз гаса из Ру-
сије, сигурно би њиме пунили балоне. Што је најсумњивије,
Београд непрестано сам за себе тврди да је нормалан и да је
једини у праву - ко је икада видео лудака који ће признати да
је луд? И који би нормалан град ћутке и без речи примио
своје црквене великодостојнике прогнане из срушених, попа-
љених и претходно опљачканих православних манастира,
владичанских дворова и цркава из земље из које долази ува-
жени монсињор, а да не узврати истом мером?
Чак и просечан психијатар, а камоли не један надбискуп,
свакако ће већ приликом прве шетње Београдом приметити
да велики број његових становника моторично шапуће себи
у браду увек исту реч - девизе, девизе...- што је најуочљивија
одлика најтежих болесника манијакално-депресивног типа.
Уз то, све чешће Београђани бацају у ђубре новчанице од по
неколико милиона, а један болесник облепио је зидове своје
собе банкнотама, уместо тапетима који су, како каже, много
скупљи! Да су Београђани заиста луди сведочи и све већи
број самоубистава старијих особа, а да је њихово лудило
наследно, доказ је и то што им у болницама умиру и унуци.
Оно неколико нормалних у Београду ( на прсте се могу
избројати), који су тражили бомбардовање свог рођеног гра-
да, изложени су презиру, пљувању и вређању осталих много-
бројних лудака, који у сваком ратном броду на Јадрану виде
опсаду својих обала, а у сваком бомбардеру и шпијунском
"аваксу” изнад својих глава некакву параноичну заверу.
Чини се, као што то лепо каже Вили Шекспир за Хамлета,
да у “том лудилу има метода"!
И не знајући, монсињор Перко изрекао је један од нај-
лепших наслова које сам икад чуо: "Београд - лудница Бал-
кана"! Ако је наш град заиста лудница, колико нам само
треба чувара? Хоће ли и они моћи да остану дуго нормални?
Уосталом, мора да је страшно монсињору живети с толико
лудака... За сваку похвалу је што и поред свега пристаје да
остане с нама у овом лудом ветровитом граду. Умећемо то
да ценимо.

514
 Што се мене тиче, одувек су (чак и у најужој фамилији)
тврдили да сам луд. Не поричем. Поставља се само питање
лудачке кошуље. Веома сам избирљив у том погледу. Да ли
праве лудачке кошуље од светлоплавог џинса? Ако постоје,
молио бих једну величине ех*га 1аг§е са џепом за цигарете.
Колекција 'Талф Лорен". Чекам...

Среда џ

Седамдесет девете недеље блокаде одржана је велика ми-

ровна конференција у Женеви. Пронела се вест да ће те
недеље санкције да буду укинуте. Лаковерно сам се понадао
да ћу, најзад, престати да водим овај скромни дневник пре
него што се заокружим макар на сто недеља блокаде.
Ипак, једна књига не може да носи наслов чији број није
заокружен макар на сто. Још нисам видео, на пример, књигу
"Седамдесет девет рецепата". Увек је то сто. Етлески без
муке у 100 лекција. Француски без муке. Италијански без
муке. Једини језик који се не учи без муке јесте немачки!
"Немачки са муком за четири године рата”... Одбијање
представника светских сила да скину санкције схватио сам
као личну подршку да напишем што дебљу књигу.
Размишљајући о томе, сетих се покојног Бранка Ћопића,
који нам је једанпут давно у кафани Сунце причао о свом
ујаку Манету, а ми млади писци слушали га разрогачених
очију и полуотворених уста (то је, такозвани, трећи херце-
говачки крајник), како шеретски приповеда, док је око њега
израстала невидљива башта сљезове боје.
Елем, казивао је Бранкеша како је његова баба оби-
лазила редовно ујака који је лежао на робији у Бањалуци и
како је после причала да се лијепо подгојио, да спава на
постељи, а не на поду као код куће и да је на њему ново
новцијато куповно одијело од сукна; има капут и нове дубоке
ципеле, без пертли...
Говорила му је: "Чувај ти то мало државне службице,
сине!"
"Али, једнога дана", причала је баба, "душмани га наби-
једише да се поправио, те га избацише из онога раја
божијег!"

515
 ОСАМДЕСЕТА НЕДЕЉА

Идући с војском Крајине, газим дубоко гњецаво барањ-

ско блато прекривено снежном покорицом... Изненадна зима
која је пресекла славонску јесен пре њеног природног краја
следила је од запрепашћења лишће у дубоким шумама.
Изненада, попут каквог привиђења, из магле израња леген-
дарна ЧинГи-линги-чарда, најистуренија тачка прве линије
према граду Осијеку. Испред ње је добро заштићен дебелим
трупцима славонског храста тенк Т-34 В, по чијем се челику
леди суснежица.
Био сам много пута у ЧинГи-линГи-чарди и после накисе-
лог барањског вина привиђале су ми се разне ствари; виђао
сам врбе претворене у дугокосе лепотице, привиђала ми се
чак и љубав, али никад нисам био довољно пијан да видим
тенк!
И као што се злочинац враћа на место злочина, уђох у
чарду, која је личила на илустрацију оне тако често злоу-
потребљаване Крлежине метафоре о полупаној балканској
крчми у којој се, пре но што се извуку ножеви, разбије лам-
па...
Лампи, истина, није било, али су сви прозори били полу-
пани. Ишчезла је и стара топола око које је први власник
чарде, не желећи да је посече, подигао ову чувену крчму, у
којој је лумповао знаменити разбојник Јово Чаруга после
Првог светског рата. Када наиђу жандарми, особље би лупа-
ло о дрвену клепетушу да упозоре Чаругу: чинги-линги,
чинги-линги!
Разваљени фрижидери, поломљени столови и крхотине
стакла... Виђао сам ЧинГи-линГи-чарду засуту срчом у срећ-
на времена, али овакву никада - овде се, изгледа, жестоко

516
лумповало. Фајронт. Ту је и прозор који гледа на залеђени
рукавац Драве, на чијем сам леду цртао велико срце и нечије
име којег се више не сећам. Музика за ову прилику, као и
обично. "Твоја црна коса биће сасвим седа..." на соло-приму
маесгра Милета Тодоровића, примаша из Дарде, у којој је
пре рата било двадесет шест крчми са циганском музиком.
Питам се да ли се становници Дарде зову Дараданелци или
Дарђани? Углавном, овде више нико не пева. Сувише је
мртвих глава пало, и сувише много нагих младих мушких
тела у навлакама од сиве пластике вратило се у своја
дворишта.
Миле Циганин свира сада у Бездану, где су ме зауставили
белгијски легионари из Унпрофора с аутоматима упереним у
стомак и огромним батеријама у лице. Имају северњачке
очи риба и лица боје белих врећа за песак око карауле на
мосту. Претрес. Мој пријатељ генерал ломи у бесу наочаре
јер Белгијанци желе да виде шта има у футроли. "Имате ли
оружје?" Као што давно рече деда историчара уметности
Николе Кусовца: "Дете, Никола, она кој' је диго на мене
руку, није се више њом прекрстио!" Заиста, шта траже ови
риболики северњаци у Барањи?
На месту где је некада сгајао мој омиљени астал с погле-
дом на златне торњеве катедрале у Осијеку и стари хотел
Ројал , затичем госта неосетљивог на музику славног Ми-
лета, глувог као топ. То је заисга бестрзајац калибра осам-
десет и два милиметра, филозофски загледан ка врбацима на
обалама Драве из којих вреба сива дама што ће нас једнога
дана све прекрити барањским хумусом. Спавајте мирно, моји
дечаци, доста је било лумповања и ратовања...
И топ и ја се чудимо откуд ми овде. "Киша мора пасти,
зима мора доћи, али наша љубав никад неће проћииииии..."
отпевушим му стару песму тамбураша Милета, али он не
трза. Заиста је бестрзајац од 82 милиметра!
Пре но што је овај топ уопште био измишљен, служио
сам војску у Славонији, у једном кажњеничком пуку, у којем
је требало да нас преваспитају или докрајче. Сандуци су
били дрвени с металном ручком која се усецала у длан.
Носили смо сами своје запечаћене карактеристике у којима
је писало да смо непријатељи социјализма јер слушамо
Џерија Малигена и носимо џинс. Када су били маневри по
славонским шумама, ми смо изигравали непријатеља. Други
су били "црвени", а ми "плави". Као да су већ тада знали шта
ми тече у венама.

517
 Огрнут шињелом као споменик Друга Тита, дело Антуна
Аугустинчића, по касарнском кругу шетао је достојанствено
сграшни Пуковник и флоберицом из досаде убијао вране по
дрвећу. Официри су имали по чин-два мање, а војници су
стизали у пратњи милиције право с робије на одслужење
војног рока. Шиптари су се скривали по буџацима и уз
дуговрату тамбуру звану саз лелекали ритуалну песму "Хај,
криси пушка...”
По цео дан и ноћ смо се укопавали очекујући непри-
јатеље, на пример, Мађаре или Италијане, а припремали смо
се и за одбрану од атомске бомбе. Када наиђемо покрај
какве локве у позну јесен, наш капетан, злогласни Стјепан
Кружљак, викнуо би:"Атомски удар здесна!", а ми бисмо
морали све у шињелима и под читавом оном гвожђуријом да
падамо у локву слева, прекривши рукама главе, што је,
вероватно, најсигурнија заштита од атомске бомбе. Ипак,
било ми је смешно, што је избезумљивало мог задриглог
капетана Стјепана. "Капор! Престани смјесга да се смијеш!"
"Разумем, друже капетане!" "Опет се смијеш."
"Не смејем се, друже капетане!" "Смијеш се, смијеш, ви-
дим ја! Очи ти се смију... Пет пожарстава и забрана изласка
у град три недјеље!" "Разумем, друже капетане!"
Али заиста сам се смејао. Било ми је смешно што су
официри дебели и не могу да претрче ни сто метара без соп-
тања, техника је била у очајном стању - не верујем да би
иједан тенк стигао даље од крчме Босут, а једини прави
професионалци били су водници и заставници и војници с
највише година робије. Касарна је, иначе, носила светло име
Ђуре Салаја за кога ни до дана данашњег (мада често про-
лазим његовом улицом) нисам дознао ко је био. Једнога
дана, пуковник ми је наредио да направим портрет ТВуре
Салаја. Прихватио сам, да се спасем од сталног укопавања и
атомских удара слева и здесна. Најтеже је било насликати
сва његова одликовања и многобројне розете. Сликао сам
Ђуру Салаја као Мона Лизу, загонетно загледаног у неки бу-
дући коминтерновски рај, с десном руком благо положеном
на Марксов Капитал. На средњем прсту насликао сам му
велики златни прстен са црним каменом, што се много до-
пало свима у Штабу. Имао сам много муке да из тог лица
паланачког бакалина са штуцованим брчићима истерам
нешто узвишено.
Напољу је било блато, чуо сам и капетана Кружљака
како режи испод прозора - све док будем сликао Ђуру Сала-

518
ја, бићу у топлом! Наравно, у боје сам усуо и много Исикати-
ва", средства за брзо сушење, израчунавши да ће се портрет
савршено ољуштити када изађем из војске. Мислим да је
боја опала заједно с првим јесењим лишћем... Штета, био је
то диван портрет човека који је задужио човечанство!
Измишљали су нам, дакле, непрестано све новије и новије
непријатеље, не откривајући да су нам они, у ствари, највећи
непријатељи!
Непобедиву армију победили су северњачки дрипци тус-
тих вратова, наливени цвичеком. Више не треба измишљати
непријатеље. Нема више ни "црвених” нити ”плавих”. Ови
лепи дечаци из Војске Крајине у Чинги-линш-чарди виде
праве непријатеље голим оком. Један од њих се непрестано
смеши и нико му више то не забрањује. Побегли су са сцене
неприкосновени команданти (испоставило се да су или кука-
вице или издајници), оставивши ову децу да чувају барањску
земљу од међународних убица и психопата. Свој начин живо-
та. Право на смех.
Кроз Чинги-линги-чарду провејава снег који лагано пре-
крива крхотине шанка и остатке безначајних срећних дана.
Седим на разбијеном прозору и гледам трагове на залеђеној
мртваји Драве - то смели дечаци одлазе у извиђање према
другој обали...

519
 ОСАМДЕСЕТ ПРВА НЕДЕЉА

Допутовавши из Париза у Београд, за божићне празнике,

три дана су разносили новац, лекове и разне пакетиће које су
њихови париски пријатељи слали рођацима.
Трећег дана, у недељу, нађоше се тако на Новом Бео-
граду у блоку 45, где раније никад нису били. Огромни сиви
бедеми стамбених зградурина, налик на пчелиње саће од бе-
тона, на пустим лединама по којима је сипала ледена киша,
деловали су им, после града светлости, више него суморно.
Читаво то насеље, попут блатњаве змије-белоушке, опасива-
ла је Бувља пијаца - покисла и узгибана трака несреће,
шверца, беде и случајних судбина, нимало налик на шароли-
ки, ведри метеж париске Бувље пијаце у Клињанкуру, пре-
пуне антиквитета и бизарности. Мада је женина бунда од
сребрне лисице одударала од посивелог београдског пре-
дела, постајући готово непристојна, а њене штикле биле сас-
вим неприкладне за танки слој житког љигавог блата које је
прекривало стазу, потпуно опчињени овим призором, кре-
нуше да обиђу зачарани круг, који је породила страшна бло-
када њиховог роднога града.
Људи су стајали на киши која се лагано претварала у
суснежицу; неки помирени с лошом срећом и злом судбином,
а други обесно раздрагани, као да су изазивали живот под
овим тешким оловним небом, пуни чудне снаге живљења и
оптимизма. Уз то, многи су били и благо опијени руском
вотком ”столичнаја", коју су словенска браћа шверцери про-
давала будзашто - две и по немачке марке по боци.
"Зар сам се за ово школовала?", викала је једна постари-
ја жена са седим праменовима који су јој падали на лице.
"Мајка ми се сигурно преврће у гробу!" Продавала је пос-

520
ледње преостале дрангулије из куће: месингану лампу у сти-
лу арт-декоа, сребрне балске ципеле, млин за кафу и кутију
пуну разнобојне дугмади...
"Ето, имала сам исту овакву бунду, као ова госпођа”, по-
каза прстом на београдску Парижанку, која порумене од
стида и журно се утопи у реку купаца и докоњака.
”Драга дамо! Ово је специјално за вас!”, ухвати је за руку
неки старчић који је продавао стари радио-апарат и телефон
без слушалице. ”Узмите ову кинеску вазу! Династија Пинг-
-П онг!”
Било је ту старих зидних часовника, славина за воду, шу-
бара и шешира без облика, раскупусаних књига, дечијих три-
цикала, дрвених коњића без главе, белог лука, кобасица и
распарених сервиза за јело, слика које су биле јевтиније од
рамова - читав пређашњи живот био је на распродаји, живот
без сјаја, покисао, зарђао, узалудан. Дубље се није могло
пасти од свепокривајућег блата с ове стране Саве, одакле је
почињала земљана пучина Панонског мора. Па ипак, нај-
већи број ових људи био је, могло би се слободно рећи, чак и
раздраган, на неки посебан, очајнички начин, у расположењу
што често обузме ожалошћени скуп после сахране драгог
покојника и нешто пића, када се заборавља на несрећу, а жи-
вот и поред свега наставља.
”Остали смо без игдје ичега...”, исповедала се некоме
зрела жена јаког херцеговачког акцента. ”И Стари мост су
нам порушили, злотвори! Погледајте мог мужа, несрећника!
Још не може да дође себи. Све смо изгубили; двоја кола,
кућу, земљ у...” Продавали су бугарске сардине, америчке
цигарете и румунски мед. Човек је снебивајући се стајао, не
знајући шта ће с беспосленим рукама.
Људи су своју робу држали на картонским кутијама или,
једноставно, на простртим новинама кроз које је полако
пробијала влага вечног, неуништивог балканског блата које
нас, мислила је ходајући, прати од најмањих ногу, читавог
живота, попут какве љигаве матафоре.
"Боже, шта су нам то учинили!”, прошапта жена свом
мужу који ју је пратио у стопу и штитио својом отменошћу и
поузданошћу - баш као и ових последњих година у Паризу,
после првог брака, чији је раскид прележала као какву
тешку, несносну болест. "Погледај, молим те, само ово!”
Пробијали су се кроз светину корак по корак, не гледају-
ћи уопште лица као и остали - њихови погледи су прелазили

521
преко ствари које су се продавале, покрај ногу у блатњавим
патикама, чизмама и дубоким ципелама.
Одједанпут, међу свеопштим сивилом и свеприсутном бе-
дом, она угледа малу блиставу оазу, налик на светлуцаво ос-
трво усред прљавог мора прекривеног нафтом и отпацима.
Устремила се према н>ему и готово клекла пред картонску
кутију у којој су се продавали украси за јелку. Готово да је
заборавила на Нову годину! Ухвати прстима у рукавици од
јеленске коже једну златну куглу, на чијој се магијској повр-
шини одслика њено четрдесетогодишње зрело лице полу-
-Београђанке, полу-Парижанке и део тмурног неба што се
истог часа позлати.
Као у каквом сну, претурала је по тим малим драгоце-
ностима међу којима препозна сребрни врх за јелку, Снешка
Белића од обојеног шећера, светлуцаве траке и малог сатен-
ског Пјероа, кога је сама давно сашила од остатака бакиног
јастука из салона. Ту су се налазили сви украси са свих ње-
них новогодишњих јелки, од оне прве, из дечије собе - остаци
живота после многих селидби - до првих грана сребрне јелке
с такозваним двоструким иглицама, које су она и њен бивши
муж унели у изнајмљену подстанарску собу на Чубури - ук-
раси из оне рајске новогодишње ноћи коју су први пут прове-
ли у њиховом сопственом, најзад стеченом дому и сви украси
из каснијих кућа, што су одсликавали уобичајене свађе
брачних партнера пред излазак или долазак гостију, све, све
је било у овој обичној картонској кутији на коју је сипила
суснежица.
"Пјер! Пјер! Погледај, молим те, ово!", позва свог мужа,
који такође приђе кутији са украсима, али не виде у њој
ништа необично; само стари, већ помало изанђали накит за
јелку.
"Да", рече расејано. "Лепо је. Купи их!"
За све то време, од човека који је продавао кутију са ук-
расима није видела ништа сем ногу у дотрајалим патикама и
ногавица у избледелом џинсу. Најзад, подигла се и погледала
га - пред њом је стајао њен бивши муж, болест од које се
лечила (и поверовала да је најзад излечена) пуних седам
година! Као да се у међувремену ништа није догађало, гле-
дао је својим помало сањивим, тужним сивим очима, убле-
део, лица обраслог у кратку проседу стрњику стару недељу
дана.
Наравно, као да све ове године није ни вадио из угла
усана обавезну цигарету. Покрај њега, умотана у његов

523
стари зимски капут који јој је сезао до чланака, стајала је,
такође пушећи, млада жена дуге, праве светлосмеђе косе -
једно од оних кошчатих лица високих јагодица и тамних
очију која као да презиру читав свет око себе, чувајући неку
само њима знану тајну.
Стајали су тако и гледали се без речи, можда пола минута
или пола столећа, свеједно, док је Парижанкин муж разгле-
дао неки препотопски фото-апарат на суседној тезги, на
само њему својствени миран начин проценитеља ствари, а
онда она прошапта једва чујно само једну реч:
"Колико?”, климнувши главом према кутији. А проседи
човек, не вадећи цигару из уста, рече:
"Ништа.”
Његова пратиља гледала је кроз жену у крзну сребрне
лисице.
Сагао се и пружио јој читаву кутију, наместивши пажљи-
во њене отворене стране поклопца.
иХвала...и, казала је.
иЗаш то си јој поклонио?”, упита га млада жена.
Гледао је како одлази низ Бувљу пијацу с кутијом у на-
ручју:
иТо је њено", рече.

524
 ОСАМДЕСЕТ ДРУГА НЕДЕЉА

Нека буде забележено да блокаду не трпе само Београ-

ђани, већ и њихове мачке! Све их је мање по кућама, а све
више по улицама. Занимљиво, немогуће их је видети у чопо-
рима као псе луталице. Кучићи, наиме, воле да се удружују и
да имају Вођу, док су мачке индивидуалци и не воле да при-
падају било коме, због чега их обожавам. И у највећој беди,
довољне су саме себи и непоткупљиве су. Пружите им и нај-
бољу храну - неће је узети док не одете. Када сте видели фо-
тографију неког ко храни мачку из руке? Никада! А многи
се сликају како деле пакете људима. Када се не би сликали,
не би их ни делили. Људи би, заиста, могли много тога да
науче од мачака. ”Волим више мачке од паса - мачке никада
нису биле полицијске животиње.” (Жан Кокто).

■Ф’ Понедељак

У данашње доба мало је добротвора који желе да остану

анонимни. Њихова имена нећемо никада сазнати, али Онај
горе све то види, њему не требају директни телевизијски
преноси.
”Прије рата”, причао ми је рахметли Зуко Џумхур, ”у
Коњицу је било пуно сиротиње. У читавом граду био је само
један радио; била су два бицикла, три џепна и три ручна са-
хата и пет пенкала. Данас се народ размазио. Сиротиња је
трпила и шутила. А кад би неки имућнији човјек чуо да се у
некој кући гладује, није одлазио тамо да сам даје помоћ и да
га сви виде, него би по ноћи послао сеиза са џаком брашна
или риже, па би овај у пролазу само пребацио врећу преко

525
зида у авлију и нестао... То је прави севап, а не да се про-
слављаш преко доброчинства. То се не пика!”

Ушорак

Имам црног мачка који се зове Цркота, због свог изузет-

ног монтањарског темперамента. М ожете мислити како ми
изгледа дан кад ми, чим изађем из постеље, црна мачка пре-
ђе пут! У време пре блокаде, Цркота се хранио искључиво
конзервираном храном за мачке, баш као што смо и ми пили
и јели по скупим месгима. Данас Цркота гунђа и мрњауче,
али једе када има и оно што има. Обећао сам му да ћу, када
се блокада једанпут заврши, да га частим белим мишевима у
Скадарлији. А тога тамо после поноћи има највише у граду!
Најтеже ми је у месари када му с времена на време купу-
јем парче џигерице!
"Молим вас, сто грама џигерице..." кажем најтише што
могу, али ипак сви чују јер у Београду свако свакога држи на
оку. Ако кажем да је то за мене, сви ће ме жалити; ето, на
шта су спали писци, на сто грама џигерице! Ако кажем да је
то за мог мачка - линчоваће ме! "Људи немају шта да једу, а
он мачкама купује џигерицу!"
У месарама где нема света, нема ни џигерице. Никада
саставити два добра. Цркота је због тога на најбољем путу
да постане први мачор - вегетаријанац! Да ли ми је због тога
изгризао кожну фотељу?

-Ф* Среда

Приметио сам да сликари нарочито воле мачке. Мачке

поседују најидеалније особине жена. Ни једну једину лошу.
Најпре, оне већ имају сопствено крзно. Долазе да се помазе с
вама само кад то заиста желе. Често нису код куће. Не вежу
се ни за кога. Чекају вас увек, ма када да се вратите кући и
ма у каквом стању дошли, а никада вас не питају где сте и с
ким сте били. Преду и кад пијете и кад не пијете. Не морате
никуда да их изводите. Не доводе најбоље пријатељице кући,
а с мајком не одржавају готово никакве односе. (Мајка и
отац су им, изгледа, одавно разведени.) Уз то, не може вам

527
се догодити да ви навијате за једну, а мачка за другу партију!
Свеједно им је коју музику слушате и коју телевизијску еми-
сију гледате. Паре се само у фебруару...
Стварно је штета што имају жуте очи и бркове!

^ Чешвршак

У Београду су живела три Далматинца које је читав град

обожавао и код којих се увек могло свратити на пршут, сир,
вино и маслине, а у сиромашна времена на пашта фажол.
Били су то, нека им је лака земља, режисер Чочи Микеле,
Бранко Калачић, капетан бојног брода и аутор антологиј-
ског филма На вез , и сликар Маринко Бензон. Откако су сва
тројица помрла, овај град више не личи на себе. Човек, јед-
ноставно, више нема код кога да оде око три ујутро.
Покојни Бранко Калачић имао је диван сгари брод за ос-
матрање подморница, у Цавтату. Пошто га је мрзело да
плови, увео је на њега и струју и телефон! Хтео сам да
напишем еротски роман под насловом иКад би овај брод
причат' знао!и
Маринко Бензон имао је кратку, као четка густу белу
косу и, зачудо, тамне бркове. (То је због тога што су бркови
били млађи од косе.) Био је Сплићанин, из Врањице, пре
рата бродски столар, првоборац који је из рата изашао са
чином капетана, али је ж елео да студира сликарство, што су
му ратни другови замерили и лишили га било какве сти-
пендије или војне помоћи, иначе би, сигурно, постао бар ад-
мирал и завршио у криминалним хроникама. Овако је сликао
женске актове са оком и длановима познаваоца, кувао три-
пице, пио виски и смејао се успешним каријерама својих
потчињених, као да је предосећао како ће се оне завршити.
Његова прва жена, Волга, кренула би свако јутро Бензо-
новим трагом кроз кафане и клубове да плати његове
ноћашње рачуне, јер је био прави господин који није дотицао
паре. На крају би свраћала код педикира покрај Мажестика,
где су, пре но што се врати кући, доводили Маринка у ред.
Маринко Бензон имао је око тридесетак мачака. Ево шта
је било:
Једнога дана седео је у свом приземном атељеу у Улици
Османа Ђикића, без динара, гладан и усамљен. Није јео већ
два и по дана. Пролазио је кроз најцрњи период свога живо-
та. Било је неко гладно пролеће...

528
 У том часу на прозорску даску из дворишта је скочила
једна мачка. Носила је у зубима тек испечено још млако пи-
ле румене кожице. Оставила је на прозору свој дар и погле-
дала сликара мачкасгим погледом фаталне мачке, због којег
се Бензон заувек заљубио у сав мачији род! Појео је пиле,
које га је спасло, и од тог дана почео да сакупља све изглад-
неле напуштене мачке из краја. Било је довољно да будете
несрећна мачка без игде икога па да вас он прими у свој
атеље...
Све ово пишем у спомен на највећег и најзнаменитијег
београдског мачкара свих времена, који је сада, вероватно, у
неком мачијем рају у којем печени пилићи леже на меким
белим јастучићима од облака...

Пешак

Данас, у осамдесет другој недељи блокаде, људи и мачке

фркћу једни на друге, отимајући се за остатке хране из улич-
них контејнера... Добро је што Маринко Бензон није то до-
живео.
Он би сигурно навијао за мачке!

Субоша

Гледајући отмене кучиће како потпуно равнодушно про-

лазе покрај једне зелене мачке, Мија Батричевић, звани Гав-
ран, каже с филозофским уздахом:
"Београдски пси су педери. Они не јуре мачке као сеоски
цукци!"

529
 ОСАМДЕСЕТ ТРЕЋА НЕДЕЉА

Кад човек зрело размисли, блокаде, ултиматуми и бомбе

као да су нам одувек били суђени! Само у овом веку Срби су
издржали више ултиматума и бомбардовања него било који
други народ у својој целокупној историји. Пошто су одбили
аустроугарски ултиматум, пре тачно осамдесет година, каж-
њени су бомбама; не оним из авиона, већ из тада најмодер-
нијих аустријских топова највећег калибра...
На тај занимљиви каузалитет подсети ме, осамдесет
треће недеље блокаде, пријатељ, песник Симон Симоновић,
који своје светле дане проводи у мрачном подруму иНоли-
товеи књижаре, затрпан старим рукописима и издањима,
међу којима пронађе и сведочење чувеног Лазе Марковића о
још знаменитијем Гиги Гершићу.
Овај највећи српски правник, бивши министар, професор
универзитета и радикалски првак, писац најпоузданије сту-
дије о анексији Босне и Херцеговине с гледишта међународ-
ног права (која је данас актуелнија него икада), 1915. године,
за време бомбардовања Београда, враћао се с књигама под
мишком из Народне библиотеке. "Корачао је полако и зами-
шљено док је други свет трчао”, пише Марковић. иПошто је
Гига Гершић био наглув, београдски новинар Росић је
помислио да он можда не чује пуцање топова и да није чуо
ни сирене на узбуну, па му приђе и викне: 'Пожурите, гос'н
професоре, пожурите, видите да Аустријанци пуцају!' 'А што
да журим', упита Гершић. 'Па да избегнете бомбардовање и
опасност'. 'Е, мој Росићу', насмеја се Гершић, 'зар ти мислиш
да сам ја тако брз да могу да се утркујем са гранатама!' И
Гершић продужи мирно да корача својој кући...”

530
/п и
 Данас, осамдесет година касније, многи Срби мисле да су
бржи од своје судбине, па беж е главом без обзира из Бео-
града у срећније и мирније градове и земље, сматрајући да су
им животи драгоценији од живота мудрог гос'н Гиге Гер-
шића. Ипак, волим овај град у којем стара господа подносе
достојанствено и блокаду и ултиматуме свом народу. Обожа-
вам тај мирни господски ход кроз свакодневне навике с књи-
гама под мишком, ту ненаметљиву храброст - патриотизам
без великих и бучних гестова; суштински шарм старог Бео-
града.

4- Понедељак

Када су отпочеле битке у његовом родном крају, далеко у

брдима, шездесетогодишњи Пуковник у пензији, иначе
страстан ловац, наложи својој жени да му спреми ранац.
"Идеш ли у лов?и, упита га она.
”Не. У рат!”, одговори он и подмаза свој ловачки
карабин.
"Кад се враћаш?”
"Кад се ово заврши.”
Остави тако свој сиви стамбени блок на Новом Београду,
паркинг и клупе уз увели и изгажени травњак, где су његови
вршњаци, такође пензионисани официри, даноноћно играли
шах старим оглоданим фигурама. Једном речју, извуче се из
свог досадног живота као из дотрајале војне кабанице и по-
сле ко зна колико година поново удахну пуним плућима ре-
ски ваздух Херцеговине.
Јавио се у тек основани корпус и почео професионално да
сређује расуту сељачку војску. У почетку су га, као и остале
старе официре, погрдно називали комуњаром, али после
неколико јуриша које је повео, излажући главу без страха,
почеше, богами, и да га поштују.
Негде усред рата, док је учио борце како да се добро уко-
пају, стиже му хитна порука од фамилије, која је живела у
једном херцеговачком градићу, да имају проблема са старим
оцем. "Дођи што брже можеш!”, поручивале су му сестре.
Он се спакова и оде на два дана с фронта.
Његове сестре, две постарије жене, већ са унучићима
(баш као што је и он био деда), живеле су одвојено од оца,
осамдесет петогодишњег старца, који је остао сам у старој
породичној кући. Носиле су му сваког дана ручак и вечеру,

532
прале га и пеглале и, наравно, још увек га се бојале, јер су
ђедови у овом крају преки и осетљиви, а овај је, богами,
умео и да опаучи штапом кад му нешто није по вољи.
Да ђед није на самрти, мислио је Пуковник, купујући пок-
лоне: непржену кафу, шећер у коцкама, цигарете и ракију.
Али, било је много горе од тога! Плачући, сестре му испри-
чаше да је по вароши пукла брука. Ђед, иначе већ двадесет
пет година удовац, ухваћен како но ноћи одлази до једне
добродржеће удовице од педесет и пет лета. Оне, јаднице, не
смеју од срамоте ни да изађу из кућа! Нема друге - Пуковник
мора с њим да разговара као мушкарац с мушкарцем. Зами-
сли само, а осамдесет му је и шеста!
Шта је било? Једне ноћи, кад је улазио у удовичину кућу,
ђед изуо ципеле и оставио их, као што је ред, испред прага, а
наишли мангупчићи, везали обе ципеле пертлама и некако
их пребацили преко жице на бандери! Сви у селу препознали
ђедове кундуре, једини он носи број педесет и седам.
Отишао Пуковник до старог оца, предао поклоне. Испи-
ли по ракију, попричали, попушили по цигару, а када се вра-
ти сестрама, оне га запиташе шта је саветовао ђеду.
"Да се други пут не изува!", казао он и вратио се на
фронт.

533
 ОСАМДЕСЕТ ЧЕТВРТА НЕДЕЉА

Осамдесет четврте недеље блокаде у Београду је избио

сукоб између новогодишњих јелки и бадњака.
Неприкосновене јелке, окићене скупоценим накитом, по-
следњих пола века гледале су на бадњаке с висине, као на се-
љаке који доносе сир у град. Нису их пуштале у гостинске
собе, већ би их, реда ради, послужиле ракијом и кафом у ку-
хињи, да им се не испрља паркет.
Бадњаци су ћутали и трпели - пет стотина година тајног
улажења у српске куће под Турцима научило их је истрајно-
сти и стрпљивости. Последњих пола века били су с јелкама
на ви.
Мада су потицали из истих српских шума, јелкама је код
бадњака сметала извесна сељачка простота и наглашено
православље. Оне су већ одавно биле поунијаћене; китио их
је и цео западни свет. За време рата сарађивале су са окупа-
тором, а угледне београдске даме, које су на стану имале ви-
соке немачке официре, китиле су их пуне четири године, док
су бадњаци горели по шумама. Променили су јелкама чак и
име; за време рата јелка се звала "крисбаун!"
После ослобођења, бадњаци су на неким јелкама препо-
знали заостали немачки накит и хтели да им одузму*грађан-
ска права, али било је касно! Јелке су већ нашле запослење у
комунистичкој служби.
Мада су бадњаци сумњичаво испод ока гледали на јелке,
објаснили су им да и сам Генералисимус у далекој матушки
Русији кити јелку на Црвеном тргу и да браћа Руси не уносе
бадњаке у куће. Ипак, Друг Тито је прве поратне Бадње ве-
чери лично унео бадњак у београдски Дом гарде, да некако

534
смири бадњаке, а затим је одликовао јелку Орденом црвене
звезде.
Само су најсмелији и најдрскији сељаци доносили бадња-
ке на београдске пијаце. Било их је тако мало да се готово
нису ни примећивали од шуме јелки.
Колико су пола века бадњаци били запостављени нај-
боље показује то да њихову сечу никада није ни приметило
ниједно од многобројних удружења за заштиту природе, као
да је борова шума вреднија од храстове. Свака јелка у граду
изазивала је потоке еколошких суза и бујице смоластих пре-
кора - бадњаци су сечени тихо, далеко од очију јавности.
Свет је измислио чак и пластичне јелке, само да заштити
њихово постојање; ко је икада видео пластични бадњак?
Али, с бадњацима је као и са Србима - што их више сечеш,
више расту!
Јелке су увек биле много лукавије од бадњака...
За свој празник изабрале су Нову годину, а не Божић од
којег су власти подозревале, јер никако нису могле да га
преваспитају и науче да је религија опијум за народ.
Јелке су се паметно држале Деда-Мраза, једне потпуно
неутралне политичке личности, док је Божић Бата готово
пет деценија провео у емиграцији.
Заокупљене углавном својим стасом и накитом, јелке су
на бадњаке гледале као на обично неоплемењено грање,
коме једино слама пристаје да прави друштво.
Оне образованије и артифицијелније оптуживале су бад-
њаке да немају никакве везе с просвећеним хришћанством,
већ да потичу из паганских времена, као и славско жито.
Београд је ипак успео да спасе некако жито, кријући га
западноевропским шлагом, али бадњаци су били сувише ве-
лики и нападни да би се лако могли сакрити. С друге стране,
њихова притајена хајдучка природа никада није пристала на
кићење. Суви, гранати, мрки и чврсти, остали су оно што су
били.
Секу се ритуално, готово заверенички на Бадњи дан, пре
сунца. При том се грана мора ударити секиром само једном
или три пута. Мора пасти на источну страну и не сме се у
паду задржати на неком другом оближњем дрвету. Бадњак
се у кућу уноси на свечан начин, посипа се житом, вином, ма-
ж е медом, дочекује добродошлицом и - ставља на огњиште.
Јелке више воле трпезарије и близину радијатора. Оне не
могу да стоје саме, такве какве су, већ им треба обућа у об-
лику постоља. Без обојених кугли, сребрних гирланди, ста-

535
ниола, свилених бомбона, снега у спреју и осталих украса,
оне су само обична стабла. Бадњаци су довољни сами себи.
Не зна се поуздано ко је старији - јелке или бадњаци, али
јелке су кроз историју увек боље пролазиле и заузимале
више положаје у друштву. Још нико није завршио у затвору
због неке јелке, а због бадњака су одувек губили службу, а
понекад, богами, и главе. То је због тога што су јелке потку-
пљивале кога су стигле. Испод њихових грана одувек су се
налазили умотани поклони за укућане и госте. Сироти бад-
њаци нису имали никоме ништа да поклоне, сем себе самих.
Уз то, јелке су радиле вековима упорно и систематично
на васпитавању деце. Поткупљивале су их блиставим куг-
лама и поклонима још од најранијег детињства, док су се на-
ивни и поштени бадњаци држали старијих, па им је публика
махом поумирала и повукла се у резигнацију.
Што су више нестајала огњишта, нестајали су и бад-
њаци...
Први су их јавно, још у комунистичка времена, пронели
храбри београдски таксисти окитивши њима своја дотрајала
кола. Шта су могли да изгубе? Ништа.
Београђани - најтолерантнији народ на планети - и без неког
посебног екуменског сабора, успели су да споје немогуће:
јелке и бадњаке. И поред блокаде, они лакомислено славе
све што се нађе на календару. Тако је јелка Нову годину
дочекала у соби за дневни боравак (због деце), а бадњак је
унесен у кухињу (због деде и бабе). Погледали су се у прола-
зу, кроз одшкринута врата.
Јелка то ипак није могла да поднесе. Почела је веома бр-
зо да се суши.
Јелка и бадњак се разликују и у томе како завршавају.
Сасушену јелку, која на све стране просипа своје увеле,
бодљикаве иглице, износе из куће на ђубриште и за њом ме-
ту, због других станара.
Бадњак пркосно изгори, расипајући на све стране вар-
нице, попут шумског ватромета. Последњом варницом хајду-
чки покуша да запали домаћинов ћилим.

536
 ОСАМДЕСЕТ ПЕТА НЕДЕЉА

У Новоме Саду окупили се Херцеговци који живе по Вој-

водини, да прикупе колико могу за невесињске удовице и
сирочад.
Гледам их - стасити, крупни, чврстих вилица и кошчатих
лица, некадашња колонистичка босонога деца са салаша и из
земљаних потлеушица од набоја и плеве, прваци у игрању
клиса, мали свињари - данас угледни људи, добростојећи
домаћини, професори, директори, власници великих фирми...
Ишколовали их сироти родитељи отврдлим шакама, прошли
сито и решето, нагоњени силом у задруге да ринтају за тру-
додане, путници колонистичких возова што су данима чами-
ли по слепим колосецима, а они палили ватре у "С" сточним
вагонима; становници голих отока, жилави, неуништиви... Да
само виде данас своје потомке у белим кошуљама, тамним
оделима и са шареним краватама, сигурно би им се из страха
обраћали са ви! А , ето, стигли су у Нови Сад да се одуже
својим старим, бркатим прецима и бабама у вечитом црном,
да потпишу чекове и дају колико треба завичају који и не
познају... Не питају шта и колико треба! Једним потезом
пера шаљу шлепере пуне брашна, уља и ципела за своје
далеке босоноге рођаке.
Стигли и Невесињци (у ушима им још одјекује прасак
прве невесињске пушке), многи од њих у унифорМама; вој-
ници, капетани, пуковници. За вечером седе усправно и једва
да нешто презалогаје. Само пипну јело и одмакну тањире.
Не могу да се госте кад је у Невесињу глад. "Та, ништа ни-
сте окусили!", нуткају их домаћини и примичу овале с месом,
а они полутихо одговарају да нису гладни... У главама им цр-
не мараме и зима...

537
 Ушорак

Одувек сам ценио чувену невесињску скромност. Замис-

лите само какву они песму имају:
"Двије су се заратиле силе,
Читав свијет1 и срез Невесиње."
Свирају оркестри, смењују се певачи, гуслари и играчи, а
ја све чекам хоће ли Невесињци превазићи себе у песми, шта
ће још ново да смисле? И, ево га, излази певач и, ни мање ни
више, опомиње читаву Америку! Ни мањег народа, ни
дрчнијих људи!
"Заиграјмо српско коло, најлетие од свију,
Америко, Америко, не дирај Србију!
Опомињем Америку, Ваишкан и Турску,
Не дирајте Крајину, Републику Српску!"

-Ф* Пешак

Када се загрле и запевају, к'о да вуци завијају...

Одједанпут, спадају елегантна одела, развезују се крава-
те, а на набреклим вратовима појављују се жиле и усред рав-
нице израњају из јесење маглуштине камене планине. Ода-
кле им само ти гласови, не знају ни сами!
Шкрипе и стењу фургони пуни херцеговачке сиротиње с
бошчама и плавокосом децом што спавају у слами. Моја по-
којна тетка Косара причала ми, с вечитом цигаром у углу
усана, коју су јој најзад извадили из уста тек кад је престала
да дише:
"Рекоше да свако може повести само по једну козу, али
ко је и повео двије, нијесу му је враћали! А кад из Автовца
стигосмо на зборно мјесто, рекоше да ћемо доћи до ријеке
Саве и да су тамо два брода - Босански и Славонски, а ми да
гледамо да се превеземо славонским, јер је већи и бржи!"
"Прве ђавоље године гријали смо се клавирима", каже
ми друга старица.
"А Гачани пухали у сијалицу, а она никако да се утули!”
"Јесте ли људи, или Гачани?", надмећу се Невесињци са
својим комшијама.
И ево их овде, у Новом Саду, све сама господа херцего-
вачка, сви ишколовани, а нико преучио и одродио се; дреше

538
кесе и дају све невесињској сирочади - враћају прастари дуг
бркатим прецима, јер поново пуца невесињска пушка!
Оцјекује, као некада давно, трула рафинирана Европа.
Сричу прва слова невесињска деца која не знају шта је
чоколада и која никада нису била у зоолошком врту.
Кад су летос браћа Црногорци позвали мале Херцеговце
да летују бесплатно код њих у Боки, и први пут виде море,
Невесињци их нису пустили. Поносни, као што их је бог дао,
нису хтели да кажу како немају да дају деци џепарац као што
је ред. Браћа их могу позвати на спавање и дати им храну,
али ред је да деца себи бар једанпут купе сладолед. Има у
томе неке дивне гордости, има мудрости. Боље да не виде
море, него да заувек понесу ожиљак сиромаштва!
Нека проведу лето у родним брдима, нека им играчке
буду овнови; има времена, већ ће једном видети море. Неће
нигде побећи. За узврат, када одрасту, моћи ће као ови данас
да опомињу читав један континент пред којим дрхти планета
и да му храбро отпевају у лице:
"Америко , Америко , не дирај Србију!"
Да сам на месту Америке, заиста је не бих дирао.

539
 ОСАМДЕСЕТ ШЕСТА НЕДЕЉА

Седео сам на огради једнога пашњака на Палама и,

клатарећи ногама баш као некад у детињству, посматрао ус-
таласану риђу висораван обраслу у црногорицу, која као да
мами да се помилује дланом. Та зрела, пресна и помало
натрула боја замрле земље, чију је загонетку одгонетнуо и
заувек заробио сликар Јован Бијелић, прогони ме и у сну...
Мирише на скори снег.
Пале, планинска варошица на обронцима Јахорине, дубо-
ко ми је урезана у памћење; готово свака добростојећа гра-
ђанска фамилија у Сарајеву имала је пријатеље сељаке с Па-
ла, који су генерацијама доносили у град млеко, сир, кајмак и
овчије печенице. Једанпут годишње, обично за Васкрс, одла-
зило се код њих на село, на јагњетину с ражња.
Ко је могао и да сања да ће Пале постати мега-место,
планетарни град у који су упрте очи света?
Сваких десет-петнаест минута, у ниском бришућем лету,
изнад главе ми прогрме амерички авиони, горећи, изгледа,
од ж ељ е да испусте бомбе. Осећање слично као да седите
под смртоносним кишобраном од метала и парајућег звука...
”1Дони, човече, пусти ме да размишљам о вези између
Мориса Вламенка и Јована Бијелића! Колорит ове двојице
мајстора само што не експлодира!”
Али, како размишљати о пиктуралности босанског пре-
дела када свет управо одлучује хоће ли нас бомбардовати?
Како, уопште, живети под облаком претњи? Да ли смо већ
огуглали, или је посреди благо лудило?
Један младић у униформи, готово дете, гледа у небо и
каже: ”Хоће ли се већ једанпут спустити доле, мајку им
њи'ову, па да се огледамо к'о људи!” У том позиву нема ни-

540
мало мржње, само неког изазова цину с којим би било добро
опробати обарање руке на столу.
Одједанпут, низ брег се спушта колона белих транспор-
тера и борних кола. Из беле лимузине излази омањи Јапанац
окружен пратњом војника патуљастог раста. То је коман-
дант снага Уједињених нација Акаши, који долази да про-
тестује код председника Караџића због неке пуцњаве. Млади
џинови с Пала гледају их с висине.
мУскоро ћемо се извињавати и кад се сударе два аутобуса
у Токију”, каже ми онај момак што је позивао авионе да се
спусте.
Свет је оптужио Србе да Сарајево држе у смртоносном
обручу. Свету је згодно да од тога града направи нову Гер-
нику. Када је један немачки официр за време Другог рата
ушао у Пикасов атеље и угледао скицу за Гернику упитао је
мајстора:
иЈесте ли ово ви направили?"
иНе, већ ви!и, одговорио је Пикасо.
Ипак, тешко је поверовати у ту причу о омчи око града.
Пре свега зато што у Сарајеву живи неколико десетина хи-
љада Срба који су таоци будуће исламске државе. Они, опет,
на брдима, нису никакви дивљи горштаци, као што желе да
их представе, већ су рођене Сарајлије, истеране у планину
пошто им је све одузето: част, вера, обичаји, иметак...
Изашли су у планину на имања својих рођака, поседе који
су записани у катастарске књиге Аустроугарске царевине.
Изашли су без игде ичега. Песници су оставили своје недо-
вршене рукописе, кафеџије кафане, аутомеханичари ради-
онице, новинари своје листове, сви остали куће и покућство.
Када би то дозволиле муџахединске власти, из Сарајева
би изашли у брда не само Срби већ и готово сви муслимани и
Хрвати. Градом је завладала фукара. Освојиле су га љуте
Санџаклије, које од шверца дрогом, оружјем и трговине бе-
лим робљем купују читаве четврти, све што стигну. Најфи-
није беговске породице повукле су се у беду и гордо ћутање
пред овом најездом халаше. Из града је протерано све што је
вредело. Остали чаме по подрумима.
Као да је поново наступило време да се низ Коваче, ја-
шући на помамном белцу, опет спусти Омер-паша Латас, на
челу султанове казнене експедиције, са угланцаним топови-
ма и тамномодрим униформама муртад-табора, састављеног
од европских очајника и пробисвета, да уведе ред и заштити
хришћанску рају.

541
 Када, с времена на време (истина, ретко), старим Сарај-
лијама успе да изађу из свог града-пакла, с неким хумани-
тарним конвојем, старци, кажу, љубе земљу на Палама и
дрхтавим прстима показују доле иза себе у котлину у којој се
крије нека крвожедна звер од чије су близине изгубили моћ
говора.
У сумрак, који лагано налива долину, последњи одблесци
сунца задржавају се на планинама изнад Сарајева. То није
смртоносни обруч, већ за многе блистави прсген наде... Го-
ре, изван наказног олоша што се дочепао неконтролисане
власти, изнад злочина, уцена и понижења, изван сифилисти-
чарских наказа и психопата, исламских фанатика и градског
шљама под оружјем, живе слободни људи.
С висова изнад Сарајева они гледају град из којег су из-
гнани. Из визуре птице, он личи на девети круг пакла што се
назире кроз отровну измаглицу смога. Свако од њих одозго
види своју кућу у коју су се населили туђинци, напуштени ре-
сторан, сликарски атеље на крову вишеспратнице, фирму у
којој је до јуче радио, кафић у коме је седео са другарима,
корзо по којем је предвече шетао... Не поседују ништа сем
оружја. Платили су пуну цену узалудног стицања.
И ја гледам кућу на главној улици у којој сам провео
детињство. Родио сам се у Улици краља Александра, прохо-
дао у Улици доктора Анте Поглавника, која се после звала
Улица маршала Тита, да би на крају понела име пуковника
Јуке Празине - међународног криминалца, чији је леш про-
нађен на једном паркингу у близини града Лијежа. Неки
људи у Женеви, Бриселу, Лондону и Њујорку одлучили су да
више никада не видим ту кућу изблиза. Ни њену капију, ни
зид у који сам угребао име своје прве љубави. Тај град, којим
владају неки који нису рођени у њему, припашће новој ис-
ламској држави - чаробна врата детињства биће заувек за-
брављена за мене. На гробовима мојих најближих више ни-
када нико неће запалити свећу.
Питам се шта сам зло учинио том фином свету, с којим
сам испијао аперитиве у њујоршкој Граид плази , у париском
Фукеу, на тераси Ричмонда у Женеви? Због чега немам
права на оно на шта има сваки Европљанин? На детињство,
на пример. И на своје мртве.
Мој родни град бране од мене они који нису из Сарајева.
Из долине светлуца попут исукане сабље река порушених
мостова.
Мирише на снег.

542
 Несрећа која је притиснула мој народ и мој град толико је
велика и тешка да пробија планету и набира земљотресима
травњаке обећане земље Калифорније, пуцају базени, а
азурноплава вода лети у небо, руше се мостови, а невиђене
снежне лавине затрпавају Њујорк; Француску, која је издала
наше старо пријатељство и тражила да нас бомбардују, по-
тапају велике воде... Пророци и врачаре виде у томе прст
Божији.
Џони у Р-16 не види ништа сем инструмената на команд-
ној табли. Испод њега леж е тајанствене планине ћутљивих
шума.
Где су овде стратешки циљеви? Где је непријатељ који се
претворио у храстово дрвеће, у борове, у корен и бусен?
Свака Џонијева бомба вреди хиљаду пута више од сиротих
пастирских колиба и планинских брвнара, расутих у тамном
мору словенских шума.
На небу Американци, на ливадама Французи, на рекама
Белгијанци, у белом ауту жути Јапанац!

543
 ОСАМДЕСЕТ СЕДМА НЕДЕЉА

Савлађујући многе баријере и опасности, рђаве друмове

преоране гранатама и тешким шлеперима, страже, царине и
патроле, снег и ледену кишу, у Книн је стигла италијанска
грофица Џин Тоски Марацани Висконти из Милана и донела
читаво богатство у лековима.
Ручали смо с командантом Војске Крајине, бригадним
генералом Милетом Новаковићем војнички пасуљ. Посма-
трајући моју лепу сусетку за столом, где се за ручком не от-
пасују пиштољи, коначно сам схватио да сам у овом рату
сасвим заборавио да описујем занимљиве жене! Штета. Кон-
теса Висконти, коју познајем одраније и с којом сам имао
част да вечерам неколико пута, грациозна је лепотица зре-
лих година (што за даму њених година и нису никакве
године). Поседује изузетан шарм, који расипа на неколико
светских језика, има алабастерски тен, дивно обликоване
руке и свакако је једна од најобразованијих жена нашег вре-
мена.
Она с лакоћом прелази с теме на тему, било да је реч о
сликарству Морандија (кога обожавам због тога што је, уг-
лавном, сликао боце), о кантаутору Паолу Контију, Умберту
Еку, спољној политици, кулинарству или кобним стратеш-
ким пропустима у медачком џепу код Дивосела, где је била
непосредно после покоља. Све то без разметљивости и пре-
тенциозности. Мислим да би се у њу лако заљубио Стен-
далов Жилијен Сорел. С времена на време, усред типично
мушког мириса дувана и униформи, до мене допре прамен
декадентног парфема ”ив сен лоран". Плашим се да контеса
Висконти не ухвати мој дах - то је бели лук. Добио сам на по-
клон једну главицу у честитој кући Урукала, у селу Братуш-

544
ковићима, кући која се налази на неколико стотина метара
од прве ватрене линије крајишке народне војске изнад града
Скрадина.
Када сам на фронту, увек носим главицу белог лука, што
због предострожности од грипа, што против урока. А можда
је чен белог лука добра заштита од могућег метка, ко зна?
То ћемо тек да утврдимо.
Урукале су виноградари и маслинари. Осамнаест н>их је у
шанчевима, одакле се види Скрадин. Мало ратују, мало
обрађују своја имања. Изузимајући месара Мандића, старог
господина из Кистања, који има винограде у Ђеврскама,
Урукале праве најбоље вино у Крајини. Пошто су се млини-
це за маслине поквариле, а нема делова да се оправе, Уру-
кале данас производе маслиново уље као у средњем веку,
ногама и рукама. Узимамо плитак тањир и сипамо у њега
маслиново уље. Затим сецкамо чешњак, солимо и запапри-
мо, па умачемо тек испечен домаћи црни хлеб.
Љубо Урукало, у чијој каменој кући седимо, има дво-
годишњег сина Стефана, који личи на Егзиперијевог Малог
Принца. Када иде на ватрени положај, понекад носи Сте-
фана тамо, да се од малих ногу научи на штектање мбро-
винга" и грмљавину граната. Да сам душманин Урукалама,
никада се не бих усудио да с њима водим Стогодишњи рат.
Чак ни Тридесетогодишњи. Они и своју децу припремају за
дуго војевање.
Жене, наравно, стоје око стола, за којим Крајишници,
после вечере, пошто су захвалили Богу за обед, почињу да
певају. У презимену им се крије и начин певања. Певају,
значи, урукалачки, као гладни вуци у планини Буковици...
Имају прелепе тенорске гласове ослобођене белканта. Они
мени буковачке, а ја њима херцеговачке. Нарочито им се
допала уводна песма, без које се у Билећи или Требињу нико
не може наговорити да запева:
"Запјеват' му није воља , док не чује глас пиштоља!
Док не чује Глас 'берет еседам , осам док излете..."
Генерал Миле Новаковић се с пажњом брине о својој де-
сној сусетки контеси, отменошћу рођеног племића. Аскет-
ски мршавог лица, истурених јагодица, до грла закопчан у
тамну униформу без ознака чина, он је сјајна мешавина вој-
ника и интелектуалца, који уме да крије своје знање и љубав
према лепој књижевности.

545
 Контеса жели да нас фотографише и предуго намешта
објектив свог фото-апарата. Она је, иначе, репортер и ко-
ментатор италијанског листа Ил манифесто.
Кажем јој да пожури с фотографисањем јер не могу да
задржим интелигентан израз дуже од пола минута!
Контеса нам прича како би желела да усвоји једно преле-
по дете светлих очију, које је видела негде у Крајини.
Предлажем јој да усвоји мог колегу, сликара и писца
Драгоша Калајића, и мене. То ће бити много једноставније
за њу. Најпре, већ смо прележали све дечије болести, завр-
шили смо потребне школе и избегли утицај дрога. Истина,
понекад мало попијемо и то је све! Што се мене тиче, лак
сам за одржавање, једино што много пушим. Уз то, Драгош
Калајић може да јој буде преводилац и уредник њених књи-
га. Може чак и да јој их напише а да то нико не зна!
Питам контесу Висконти да ли зна ко је био Ђузепе Бар-
банти Бродано, њен заборављени земљак.
"Ко је био?", пита контеса.
Тачно пре сто двадесет година, који месец мање, у Србију
је стигао један леп млад Италијан из Модене, иначе адвокат
у Болоњи, да се бори на страни Срба против Турака. Остао
је на ратиштима пуних годину дана, од 1875. до 1876, са сво-
јим пријатељима, гарибалдинцима под командом капетана
Челса Челсетија. Био је то рат сличан овом, пун крви,
пожара и равнодушности света. Ђузепе Барбанти Бродано
напустио је свој удобни живот угледног адвоката да би се
ломатао по гудурама изнад Дрине у војсци генерала Алим-
пића и писао извештаје за лист Газета д' Италиа, баш као и
драга контеса за Ил манифесто. Када се вратио у Италију,
објавио је књигу Сербиа, која је код нас преведена под
насловом Гарибалдинци на Дрини. У тој занимљивој књизи
Ђузепе Барбанти ла неколико места тврди да није могао
мирно да седи у Болоњи док један частан и храбар народ
гине на границама Европе, бранећи је од најезде ислама.
Гарибалдинци су носили као крв црвене кошуље. Стигли су
1914. њих десеторица и изгинули двадесет четвртог септем-
бра исте године на Великом Стоцу. Сви сем једнога - Хуга
Колице из Рима.
После стотину двадесет година од доласка Ђузепеа Бар-
бантија у рат с Турцима, Бог нам је послао контесу Вискон-
ти у ове наше дивље крајеве.
Нацртао сам кришом њен љупки профил на салвети, али
је војник који нас је служио однео заједно са другим салве-

546
тама, тако да ће то дело остати заувек непознато у историји
уметности.
Пошто смо просули по кап лозоваче на земљу за покој
душе честитог Ђузепеа Барбантија из Болоње, обишли
шанчеве и прве линије изнад аеродрома у Земунику Горњем,
видели издалека рушевине куле Јанковић Стојана и прог-
нанике из Ислама Грчког, који лепо могу голим оком да
виде своје спаљене куће и спржена имања, изгореле маслине
и смокве, лутали смо по овој светој земљи, палили свеће по
манастирима и јели војнички хлеб по рововима укопаним у
пржину, слушали муку и јурили преко брисаних простора,
јер се у примирју највише гине, нађосмо се под зидинама
манастира Крупе. Под једним рачвастим грабом, стајао је
спечен старац беле чекињасте браде у сандалама преко вуне-
них чарапа и са штапом у руци. Личио је на свеца, онако
мршав, испијен и у ритама.
Упитасмо га чиме се бави, а он нас погледа однекуд из
давних давнина и рече мирно:
”Ја сам пастир."
Дошло ми је да му пољубим руку! Када у Београду неког
питате шта ради, он је обично у некој агенцији, експорт-им-
порт, маркетингу или паблик-рилејшну... Откад нисам чуо да
неко каже:
иЈа сам пастир."
Када је ико од нас, сем кроз стакла аутомобила, видео
правог библијског пастира? Крајина је земља која лечи од
глупости и блазираности.

-Ф* Четвртак'

Насред села Голубића изнад Обровца, на потпуно пустом

друму, група Буковчана из Жегара пева око мртвог вука. На
главама им црвене капе с дугим кићанкама, заврате, у рука-
ма боцуни црног вина.
Вучица је набијена на колац и окићена. Чељуст јој је раз-
јапљена, пуна опасних оштрих зуба и усирене крви. Очи ис-
колачене. Заклала је петнаест оваца у тору Толе из Жегара.
Вучари обилазе Буковицу и певају испред кућа. Њихови
гласови ломе се о планинске литице. Они славе победу над
злом једног дванаестогодишњег дечака, Горана, који је убио
вучицу с раздаљине од педесет метара аутоматском пушком.
Блед, озбиљан и уздржан, попут каквог младог властелина с

547
Веласкезових платна, дечак прима хвалоспеве уткане у ту
вучију химну. Народ им даје колико ко може. Дарују их ви-
ном, режњем панцете, округлим сиром из уља, дуваном или
цигарама. Китимо новцем вукове наћуљене уши. Када се ко-
лац подигне на рамена, вучица као да се пропиње ка обла-
цима.

^ Пеишк

Овај сектор Крајине контролишу Кенијци из снага

Уједињених нација.
Снег је прекрио крваву крајинску хаљину, па сада личи на
белу венчаницу...
На белом снегу црнци се смеју белим зубима. Као да су
јата гавранова бацила сенке по белим пољима. Кенијци ку-
пују јариће код Љубана Четника у селу Цетини. Из тамног
врела Цетине излећу ледене виле и водени чаробњаци...
Јареће месо у Кенији највећи је луксуз који себи могу да
приуште само богати. У Крајини је оно јефтиније од хлеба -
кило живе ваге, једна марка!
Црнци наговарају беле виле у фармеркама да пођу с
њима у Африку.
Грофица Висконти, коју вози у џипу један млади војник
из Велса, одлази кроз непријатељске линије у Велику Кладу-
шу. Наговарамо Велшанина да отцепи Велс од Велике Бри-
таније. Сада је само војник - ако Велс прогласи самосгалносг,
постаће официр. ”Нисмо ми за такве ствари", извињава се.
"За то су Шкоти! Срби много личе на њих...”
Крајина - кост у грлу Европе.

548
 ОСАМ ДЕСЕТ ОСМ А Н ЕД ЕЉ А

Откако је кафана, у којој су се налазили последњих

четрдесет година сваког поднева, постала прескупа за њи-
хове све мање пензије, виђају се ретко, само у пролазу... По-
мало им је непријатно што су од угледних људи спали на
ниске гране. Жене им улажу све више напора да из дотра-
јалих, усјајених одела извуку пеглом преко мокре крпе бле-
сак некадашње елеганције. Једно оштро пиће и црна кафа
коштају колико читава њихова пензија. Помрли су конобари
који су их памтили као госте широке руке. Распала су се
велика друштва за састављеним столовима, где се свако
отима да плати своју туру.
Срећу се на Калемегдану постиђени животом, погледа
упртог преда се, у шетњи која као да нема краја. Погледају
се испод ока у пролазу:
"Ало!"
"А!"
"Иначе?"
"Ето..."
"Помало. А ти?"
"Исто."
"У здравље!"
"Ајд' здраво!"
И све је речено.

❖ Понедељак

Постоји на Калемегдану једна лепа шетачка стаза у

сенци старе тврђаве, згодна за љубавнике и поражене који

550
се клоне туђих погледа. Када је лепо време, том сгазом
шетају два старца, један пензионисани црногорски генерал и
његов земљак, информбировац. Обојица потичу из љуте
Црмнице. На Голом отоку генерал је некада давно био ис-
ледник старом информбировцу, иначе, свом ратном другу.
Обојица су високи, кошчати и преки људи. Када спавају
после ручка, њихове породице иду на прстима. Као рођени
Црмничани, обојица су тврдоглави. Мада знају да ће се сва-
кога дана срести на стази на којој се морају мимоићи додир-
нувши се готово раменима, ниједан од њих не одустаје и не
мења време и место подневне шетње. Изгледа да је то пре-
ћутно питање части.
Генерал, када се о томе поведе реч, има. обичај да каже:
"Да нисмо ми њих 1948. послали на Голи, послали би они
нас!"
Стари информбировац и даље тврди да је већ те године
Јосиф Висарионович био потпуно у праву. Он је још тада
видео куда води ревизионизам. Визионар! Шта се десило?
Ето шта! Распродали су царевину америчким капиталистима
и слугама империјализма!
Када се мимоиђу, свако гледа преда се, скупљених веђа,
мрко, ћутљиво... Пети пут, застану на тренутак у ходу, по-
гледају се, а у угаслим старачким очима блесне стара искра
мржње:
”И ја теби истом мјером", процеди генерал.

Среда

Једна стара дама, која станује у Косовској, свакога дана

одлази у Ташмајдански парк. При том, она мора да прође
бучну Таковску улицу испод Главне поште. На углу Косов-
ске и Таковске постоји семафор на којем најдуже у граду
гори црвено светло. То најбоље знају градски дечаци, који
баш на том углу скачу на аутомобиле и перу предња стакла.
Између црвеног и зеленог, они успевају да обраде три до
четири шофершајбне. Не може се баш рећи да је то неко
нарочито прање стакала, па се возачи љуте и вичу на њих,
али клинци су већ огуглали. Замахну два-три пута прљавом
крпом и брисачем и траже да им се плати. Возачи им пла-
ћају, само да их се реше. Ипак, та деца не отимају и не краду;
покушавају да зарађују већ од малих ногу!

551
 Стара госпођа о којој је реч, иначе лекар у пензији, која
годинама прелази Таковску улицу баш на том месту, познаје
готово сваког од тих дечака, а један јој је нарочито симпа-
тичан - растао јој је, могло би се рећи, пред очима. Данас је
то већ леп вижљаст момак тамне коврџасте косе, хитар, вре-
дан, предводник мале групе.
Како време пролази, лепа стара дама је све нижа и погрб-
љенија, а дечак све виши и снажнији. Он из залета скаче на
заустављена кола и баца се на стакла, као да кроти бика а не
машину.
Блокада је. Беда. Инфлација... Стара дама упорно одлази
на Ташмајдан, више не тако елегантна као некада. Одједан-
пут, момак оставља крпу и сунђер, зауставља једним покре-
том госпођу и гура јој у руке дебео свежањ папирних новча-
ница!
Стара дама је потпуно збуњена. Још јој никада нико у
животу није гурао новац на тај начин. Она покушава да му
врати свежањ, али он је већ на другим колима и брише
шофершајбну брзим, одлучним покретима.
"Молим вас...и, муца стара дама и пружа му новац, али
њен тихи глас се не чује у брундању заустављених кола.
"Молим вас...”
"Узми!”, довикну јој дечак. "Мени не треба! Имам ја тога
колико хоћеш .и
Ошамућена, она прелази улицу стежући у шаци свежањ с
којим не зна шта да учини. Онда улази у малу руску цркву из
које допире певање помешано с мирисом тамјана. Ставља
згужвани новац на пулт и узима две танке свеће. Пали их за
живе и мртве и моли се за оног дечака, његове родитеље, за
све нас у беди која нас је снашла без кривице криве.
А онда се враћа кући и пише ми писмо о овом случају,
који вам неспретно препричавам.
Можда ће онај дечак са угла Косовске и Таковске, слу-
чајно, прочитати ове редове и дознати на шта је потрошен
његов новац.

❖ Пешак

Онај ко не одлази на пијацу никада неће упознати српски

народ. Јесте да тај народ воли да закине на кантару, јесте да
воли да украде, јесте да воли да се ценка, али кад заврши с
тим и кад успе у тој својој ситној игри - када човек рашири

552
зембиљ да му у њега саспу лук или кромпир, тачно онда,
када је превара готова, а с лукавством и каишарењем завр-
шено, сељак ће вас погледати, онако искоса, мало испод ока,
сетиће се на тренутак Бога, и једним широким покретом, као
да благосиља, дометнуће један кромпир или главицу лука
више да се искупи пред људима и пред небом!
”Ајде", казаће, "нећемо ни ти ни ја због овог да пропад-
немо!"
На Западу вам нико неће закинути ни грам (тамо су и
ваге и душе електронске), али вам неће ни додати на
купљено ни зрнце леће више него што сте платили. Нека ми
закину и пола киле; онај један једини кромпирић приде
драгоценији ми је од читаве бербе кромпира у Ајдаху!
Још нешто, наш народ поседује урођену мегаломанију...
Никада вам не ставе на кантар онолико колико тражите -
увек више. А ко желите килограм јабука, на кантару се увек
некако нађе кило и по и увек вас сељанка пита је л' може два
кила? Ви кажете да хоћете само кило, а она већ ставила два
и саветује вам:
"Узми, бре, два! Боље да претекне него да ти недобудне!"

553
 ОСАМ ДЕСЕТ ДЕВЕТА Н ЕД ЕЉ А

Откако је почела ова блокада, често сам се питао како ли

се осећао мој далеки претходник, несрећник који је водио
сличну рубрику у Политици 1914. године, када су Срби до-
били онај чувени ултиматум од Аустроугарске царевине.
Ево, после пуних осамдесет година, у сличном сам поло-
жају!
Да будем родољубив? То се подразумева...
Да будем патетичан (што обично иде уз родољубље), не-
достатак је доброг укуса.
Циничан? Цинизам је утеха слабих.
Лукав? Лукавство је стратегија кукавица.
Подсмешљив? Није време за шалу...
А ултиматум који је Запад поставио Србима лагано и
неумитно ближи се десетом дану!
Председник Сједињених Држава панично телефонира три
дана председнику Русије Борису Јељцину, специјалним црве-
ним телефоном, али овај се не јавља, мада је Трећи светски
рат на помолу.
Шта се дешава? Руском председнику искључили црвени
телефон, јер није платио рачуне за последња три месеца, а
ПТТ-компанију купили педантни Немци!
У лепи град Требиње стигао је Владимир Жириновски,
лидер најбројније политичке партије у руском парламенту.
Слегла се читава Херцеговина да га види. Одувек су од Руса
очекивали спас. А у првом реду однекуд се нашла слатка ма-
ла девојчица поред младог оца у војничкој униформи. У ру-
кама је држала картон, на којем је невешто било написано:
Владимире не дај Н АТУ
Да убије мога тату!

554
*Ф* У ш о р а к

Откако је започела блокада, у Београду је све више и

више западних новинара који добијају двоструке дневнице и
додатак на ратну опасносг. Страни дописници воде овде,
заиста, опасан живот између хотела Интерконтинентал, у
којем станују, Прес-центра, где одлазе на конференције за
штампу, и Клуба књижевника, где вечерају. За све лажи
које пишу о нама свети им се Буда из Клуба када га позову
да направи рачун. Када се заврши овај рат, предложићу мог
старог пријатеља Буду за највише одликовање: Ореден зас-
луга за народ с мачевима и златним прободима у крста првог
реда!
Пошто интервјуишу значајне личности, лидере полити-
чких партија и министре, западни новинари, на крају, траже
обично да разговарају с неким типичним Београђанином, да
би им серија чланака које пишу била што потпунија и све-
обухватнија.
У Министарству информација им тада дају број мога
телефона, да се реше беде. Типичан Београђанин мора да
испуњава неколико услова: најпре, он мора да буде човек
средњих година, не сме да припада ниједној партији и, што је
најважније, типичан Београђанин не сме да буде рођен у
Београду! Испуњавам, дакле, сва три услова, а предност ми
је што сам рођен у Сарајеву, које стране новинаре посебно
занима.
Што се тиче типичног западног дописника из Београда, и
он, такође, мора да испуњава неколико услова. Најпре, он
мора апсолутно ништа да не зна о граду из којег извештава!
Уз то, мора да из дубине душе мрзи прошлост, а нарочито
историју, јер би помоћу ње могао нешто случајно да дозна о
коренима мржње и непријатељстава због којих је и избио
овај рат, што би га учинило потпуно неупотребљивим за
посао који треба да обави. Типичан западни дописник, пре
свега осталог, никада не сме да буде стално запослен у листу
за који извештава. Он је фри-ленсер. Ако нешто забрља,
или га случајно убије нека од зараћених страна - то је његова
одговорност! Лист с тим нема ништа! Типични западни допи-
сник написао је већ у глави све своје извештаје из Београда,
пре но што је стигао овамо. Објавиће само оно што од њега
очекују уредник и власник листа за који пише. Типичан
Београђанин треба, наравно, да се уклопи у његов писмени
задатак. И ту сад наступам ја!

555
 Наиван, као што ме је бог дао, губим читав дан с неким
мамлазом који све вре&е снима интервју на касетофону (без
траке), водим га на ручкове, напијам, а сви веома добро под-
носе пиће, певам му Тамо далеко... цртам географске карте,
да бих на крају крајева добио неку блесаву полуреченицу при
дну стране, у којој се описујем као ултрадесни националиста!
Госпођи Сандри К. из једног угледног италијанског днев-
ника ништа није јасно! Моли ме да јој објасним све из поче-
тка...
"Добро! Како је почео овај рат?”
”Ево, овако”, кажем. "Најпре су Словенци хтели да се од-
воје!"
"Од Чеха?", пита госпођа Сандра.
"Не, то су Словаци!"
"А, Словенци? Зар то није исто?"
"Јесте, али не сасвим... Словенци су хтели да се одвоје и
да живе сами, што је сасвим лепо и на своме месту. Али, они
су то желели да изведу, кобајаги, у рату! Па су напали Југо-
словенску армију и побили наше момке."
"Ко их је побио?"
"Њихови ловци са црвеним носевима и перушкама у зе-
леном шеширу, из најмодернијих снајпера са инфрацрвеним
телескопима."
"Зашто се Армија није бранила?"
"Зато што јој Генералштаб није дао муницију."
"А онда?"
"Онда је то исто пожелела да уради Хрватска и то би, та-
кође, било лепо и нико не би имао ништа против да Хрват-
ска није хтела да са собом одведе и милион Срба!"
"Онда је Хрватска заратила с Југославијом?"
"Не, са оним Србима који нису хтели да буду одведени! А
затим је то исто желела да изведе и Босна и Херцеговина, па
су муслимани и Хрвати почели да ратују против Срба..."
"А онда? Шта се после догодило?"
"После извесног времена, заратили су Хрвати и муслима-
ни, или, ако више волите, муслимани и Хрвати око спорних
територија, а наставили су да заједно ратују против Срба!"
Госпођа Сандра је попила две таблете пре но што сам
наставио да објашњавам.
"Али, то није све! У међувремену су заратили и мусли-
мани против муслимана, па једни муслимани ратују, дакле,
против Срба, Хрвата и муслимана, а други опет муслимани

556
ратују само против муслимана, али не и против Срба и Хрва-
та. Јесам био јасан? Ствар је веома проста, зар не?"
"А санкције?"
"Умало да то заборавим", казао сам сињори Сандри. "По-
што, дакле, ратују Хрвати против муслимана, а муслимани
против Срба, Хрвата и муслимана, Савезна Република Југо-
славија је кажњена оштрим санкцијама, којима се не види
крај. Сасвим логично!"
Пре но што јој је позлило, објаснио сам јој још и разлоге
за ултиматум западних сила.
Објаснио сам јој лепо да постоје још и две врсте Срба -
ови овде, у Клубу књижевника, и они тамо, изнад Сарајева!
Заш то Запад жели да бомбардује оне тамо Србе? Да би обе-
збедио, најзад, мир између Хрвата и муслимана и муслимана
и муслимана. Логично. Када побије Србе изнад Сарајева
(који су, иначе, рођене Сарајлије), моћи ће да им достави ху-
манитарну помоћ, која је сада спречена да стигне до њих.
Потећи ће потоци кока-коле, а планине ће бити затрпане
дугачким "марлборо" цигаретама, само неће бити никога ко
ће то да попије и, нарочито, попуши!
Због тога Срби треба да се повуку двадесет километара
од својих садашњих положаја. Зашто? Да бомбардери НА-
ТО не би случајно погодили њихове непријатеље. Од Срба
се тражи да се окупе заједно са оружјем на једном месту, по
могућности у некој долини, да се неки Р-16 не би закуцао
приликом бомбардовања у брдо, што би био велики губитак,
а нико не би могао да објасни пилотовој мами у Масачусетсу
шта је њен Били тражио тако далеко од куће.
Толико сам се занео у објашњавање, да нисам ни приме-
тио да је сињора отишла од стола. Опет сам платио вечеру
за двоје.

557
 ДЕВЕДЕСЕТА НЕДЕЉА

Протеклу недељу блокаде провели смо на полубелом хле-

бу.
Белог није било.
Ноћас, тачно у поноћ, истиче последњи сат ултиматума
који нам је поставио западни свет.
Од сутра може да нас убије ко год жели.
Што више размишљам о томе, све сам више уверен да
овај рат није започела ни Америка, ни Немачка, ни Велика
Британија... Започео га је Си-Ен-Ен.
Сећам се скромног почетка те мале телевизијске станице
(није то било тако давно), када је мало ко гледао у Њујорку
њен програм. Волео сам да док сликам више слушам него
гледам њене вести... Ништа нарочито: исте спикерке од син-
тетике, с разрогаченим очима и свеже фенираном косом;
обавезно једна бринета, једна Црнкиња и један седи госпо-
дин у годинама, коме се верује, или: један Црнац, један облај-
хани плавушан и госпођа у годинама којој се такође верује...
За разлику од наше телевизије, где се Дневник прекида рек-
ламама, Си-Ен-Ен је рекламе прекидао понекад вестима.
Пошто гледаност није била велика, Си-Ен-Ен је за поче-
так најпре изазвао рат у Заливу!
Баш сам се затекао тамо када су амерички генерали обја-
шњавали из сата у сат како ће да униште сироте Ирачане.
Било је ту интервјуа, анимираних шема напада, а суперсо-
нични авиони и смртоносне ракете шетали су се по пистама
као манекени. Најдирљивије је било напуштање породица
америчких дипломата који су у колонама одлазили из Баг-
дада. Камере Си-Ен-Ена биле су спремне за директни пренос
(лешева). Гледаност те станице рекордно је порасла. Има ли

558
већег уживања за неког брокера из Колумбус Охаја него да
гледа уживо убијање у пустињи док једе корнфлекс с млеком
и сувим грожђицама.
Међутим, када се спектакл завршио, гледаност Си-Ен-
Ена је поново пала за шездесет процената у односу на
станице које су имале стриптиз и такмичења кучића.

пгнлгтб
 Продуценти Си-Ен-Ена потражили су за директан пренос
нешто егзотичније и тако открили Сомалију, где босоноги
статисти играју по читав дан за пола жваке. Искрцавање ма-
ринаца на обалу овог филмског студија било је фантасти-
чно! Призор су покварили једино урођеници који су јели
кокице и умирали од смеха гледајући како дрогирани марин-
ци падају у воду под тешком опремом. Веровали су, наиме,
да се снима нека комедија.
Власници Си-Ен-Ена отпустили су читав тим и пронашли
нове људе с новим идејама. Нови продуценти смислили су
невиђену ствар - откупили су комплетна права за директан
пренос пуцања топовима и тенковским гранатама на руски
парламент. То се, заиста, никада није догодило у историји
човечанства да у једном парламенту, у директном преносу,
изгине преко хиљаду људи! Сама руска полиција разгонила
је и тукла друге телевизијске екипе које су желеле да сниме
тај догађај - све је у целосги откупио Си-Ен-Ен. Ни сами
Руси нису могли да снимају како им гори парламент! Када се
одбију мртви, рањени и запаљена сценографија, испосгавило
се да је Си-Ен-Ен био у праву - гледаност је поново порасла.
Некадашња мала станица са свега неколико запослених пре-
расла је у планетарни студио!
Овај пут Си-Ен-Ен није дуго чекао да му гледаност
поново падне; уз, истина, високе хонораре светским лидери-
ма, заказао је јавно снимање у брдима изнад Сарајева! Ка-
мере су спремније него икада. За разлику од досадне пусти-
ње или сомалијских уџерица покривених лимом, у складу са
сезоном, одабрани су предивни зимски пејсажи, чија је фото-
геничност проверена још пре десет година када је Си-Ен-Ен
преносио Олимпијаду.
Мислим да ни овај продуцентски тим Си-Ен-Ена неће
остати дуго у служби. Преварили су се у финансијској кон-
струкцији.
Најпре, на Палама, Требевићу, Јахорини и на Романији
уопште нема статиста. Свако се осећа као главни јунак ове
драме. Уз то, Си-Ен-Ену нико није објаснио да овде још увек
влада примитивни обичај - да свако ко треба да погине за
овај планетарни телевизијски пренос увек замени своју главу
за најмање три туђинске!
РКЕИУ, I АМ КЕИУ!

560
^ С реда

Срби су болесно осетљив народ - чим неко хоће да их за-

тре, они почну да га мрзе! Не треба, стога, мрзети Америку!
Си-Ен-Ен није Америка!
Не ради нам о глави рибар из Сосалита, ни бушач нафте
из Тексаса, ни ливац из Питсбурга, нити травестит из Гри-
нич Вилиџа у Њујорку, нити кувар из Кливленда... Нас жели
да затре Централни светски компјутер, и то без ичег личног!
Једноставно, како рече један мудар човек: нК о нам је крив
што смо увек изнова градили кућу насред пута!”
Уосталом, нема херцеговачке или црногорске фамилије
којој неко свој не живи у Америци. Још од најмањих ногу
наши погледи усмерени су према тим далеким рођацима
полубоговима; када нас се једанпут сете и када дођу овамо,
или када, не дај бож е, умру тамо, отвараће нам ногама врата
на кућама, јер ће им руке бити пуне поклона, а није на одмет,
да будемо искрени, какво мање наследство с којим би се да-
ло нешто почети...
И тако, прича ми један пријатељ, после више од пола
века одсуствовања, јавља нам се стриц Бошко из Детроита,
на кога смо већ били потпуно заборавили... Јавља да стиже с
компанијом "Делта" у Франкфурт, а отоле ће, пише, другим
ајеропланом до Пеште, па трећим до Биограда (ако га буде),
а, богуми, неће! Наши лете најдаље до Подгорице! Те тако
мене послаше да дочекам стрица Бошка, о чијем смо богат-
ству и успеху слушали читавог живота јер су нам га увек ис-
тицали као пример. Ми смо, иначе, колонисти у Врбасу, а
стриц је отишао у Америку још пре рата из Бањана, тако да
није видео ни нашу нову земљу нити кућу.
Ево га, слеће авион мМалеван (шта смо дочекали да
Мађари имају боље авионе од нас), излазе путници, а међу
њима један чича у карираном зеленом сакоу, у малом џепу
наређао хемијске оловке, свака друге боје, жута кравата са
цветовима, плава кошуља на штрафте, а на глави бели пана-
ма шешир... Нема ко други да буде до стриц Бошко!
"Ђе си, стрико!", полетим му у загрљај, а он ме гледа па
пита:
"Како си ме позна?"
Чуј, како сам га познао! А беле зумбане ципеле, а црне
панталоне?
"Нијеси се ништа промијенио", лажем, а он ће на то, го-
тово увређено:

561
 "Што би се мијења? Нијесам падеж да се мијењам!"
”Да сачекамо пртљаг”, питам стрица, а он само показа
ручну ташну и рече да му је то све што носи.
Па да, мислим се ја, није он обичан исељеник, печалбар,
фукара, да вуче којекакве пакетиће, пакете, кофере и бошче
- он је богат човек, а богати носе само чекове и кеш!
Једва некако стигосмо у Врбас мојом распаднутом ила-
дом”, кад тамо - окупили се силни рођаци, комшије и кумови,
колонисти из Бањана; стигли Зечевићи, Бакочи, Копривице,
Миловићи, Кипибарде и Миљанићи и још неки Ераковићи,
заједно с Лазовићима и Бјелицама... Астал само што не пук-
не од јела и пића, два дана клали и пекли. Мом оцу сузе
удариле на очи; није видео рођеног брата читавих пола века!
А онда, када се изређаше здравице, стриц Бошко стави
ону ташну на астал испред себе и рече:
ИЕ, па да подијелимо поклоне!”
Занемесмо. Још мало и бићемо богати. Сигурно ће да
исписује чекове... Стриц се накашља и рече у потпуној тиши-
ни:
иКо ће од вас двојице 'форда' а ко 'шевролета'?”
У Врбасу има два стара ифордаи али ниједан ишевролети
- има сви да пукну од зависти кад га протерам главном ули-
цом. Сигурно га стрикан уплатио у Детроиту...
”Ја ћу 'шевролета'”, викнух. Отац, шта ће, узе ифордаи.
Тада стриц Бошко извуче из ташне једну жуту и једну
црвену мајицу. Мени даде ону на којој је писало иш евролет\
а оцу ону другу са ифордоми на грудима.

562
 ДЕВЕДЕСЕТ ПРВА НЕДЕЉА

У првом минуту деведесет прве недеље блокаде (21. феб-

руар 1994. г.) истекао је ултиматум Србима да повуку тешко
наоружање с планина изнад Сарајева двадесет километара.
Као проверено лаком писцу, НАТО ми је дозволио да
останем на положају изнад родног града заједно с лаким на-
оружањем.
Тежи писци су се са тежим наоружањем повукли, а неки
су чак и претерали - повукли су се читавих двеста педесет
километара, чак у Београд!
Овде на Палама научио сам да скијам. Дошло је време да
научим нешто теже.
Уосталом, скијање ми никада и није пријало. На скијању
човек се стално нешто закопчава и откопчава; или му је
хладно, или претопло.
Разумем да се неко спушта с врха планине у долину, али
да се поново враћа тамо одакле је-сишао - то ми стварно није
јасно, и да за то поврх свега још плаћа и невероватне хотел-
ске рачуне.
По велелепној архитектури хотела на Јахорини у којем
сам спавао видело се да је ово место памтило и боља вре-
мена. У ресторану је зврјала празна огромна трпеза за дору-
чак. Шведски сто који се одавно код нас претворио у округле
столове! У мојој соби с погледом на јелке под снегом и
смучарске терене заустављених успињача, ледила би се вода
у чаши да је било воде. Ипак, срећа у несрећи; хотел је пуна
три даНа био без воде, па нисам морао да се купам. Наш
народ, наиме, има теорију да се пречестим туширањем тањи
кожа. Ја у^то верујем. Човек мора веровати свом народу.

563
 Ето, какве сам среће, мислио сам, пре овог рата ово је
било прескупо место за мене. Када се овај рат једанпут за-
врши, поново ће га населити новопечени богаташи и поново
нећу моћи овде да зимујем. Шта ухватим ноћења за време
рата - ухватио сам!
Доручак: топли људи и хладан чај у војничкој лименој
шољи, парче старог хлеба и мармелада наврх ножа...
Рум сервис ће ноћас стићи с неба: "Јесте ли ви наручили
бомбе?”

❖ Понедељак

Убијам време слушајући радио.

Примећујем да су већ две године у моду ушле неке фан-
том-речи, које ми непрестано зује око главе и загорчавају
живот.
Један од израза од којег се не може побећи чак ни на пла-
нину усред рата је "на овим просторима". Нема министра,
новинара, или ратника који неће бар једанпут-двапут у
разговору казати "на овим просторима”.
На другом месту је реч "заживело", уместо "примило се".
На трећем месту је израз "одрадити", који се страшно
размножио последњих годину дана. То сам одрадио. То би
требало одрадити...
Врло добро четврто место заузима "испоштовати"!
Чекајући да падну бомбе, састављам из досаде идеалне
реченице. Највише ми се допада:

564
 ”То је заживело на овим просторима, где ћемо одрадити и
испоштовати.”
”Ако на овим просторима не испоштују и не одраде ту
ствар, она ће сигурно заживети!”
Срећем сељака на завејаном друму испред села Подграб.
”Колико дуго ваши преци живе овде?”
Радујем се што ћу се најзад напити изворног језика у пла-
нини, али он ме гледа лукаво шкиљећи на лево око и каже:
"Моји ђедови су се доселили на ове просторе још прије
сто година...”
”Шта мислите о бомбардовању?"
"Одрадићемо то", каже пркосно и одлази својим путем.

4* Ушорак

Руси долазе!
Како је живот чудан и превртљив!
Увек сам се плашио ове реченице, а сада машем на
положају изнад Сарајева као шашав Русима који ми одма-
хују из белих транспортера. Да ми је то неко рекао 1948. или
1968, сматрао бих га лудим.
На устима хиљада људи у Републици Српској је иста оду-
шевљена реченица пуна наде:
"Руси долазе!”
Изговарају је жене, деца, војници, старци на умору, које
износе пред куће да оду са овог света срећни...
Руси долазе!
Тај нестварни призор личи на сан удбаша из четрдесет
осме, који сања покривен дугим. кожним капутом. Колико
будућих логораша, колико слатких ноћних хапшења и мртва-
чких сандука. Какво ли га само унапређење очекује!
Али, то није сан. Руси стварно долазе и Срби им машу,
додају боце ракије, пешкире, цигаре, топле, тек испечене
хлебове...
Да се ова ствар догодила 1946, Голи оток би био прете-
сан, а не верујем да би сви могли стати ни на читаво Корнат-
ско острвље!
Да резимирам: пола живота сам се бојао Руса, другу
половину сам се плашио за њих. Ако нешто година прео-
стане, молићу се да се најзад пробуде и избаве нас од лука-
ваго...
Амин.

565
 Ч еш врш ак

У ноћи између двадесетог и двадесет првог фебруара,

командант интервентне бригаде изнад Сарајева, мајор Ко-
јић, дао је да се испече во на ражњу. Тај обични српски во
изазвао је незапамћену пажњу светских телевизијских мре-
жа. Интелектуалци су се иронично раскокодакали.
Мајор Којић, крупна млада људина, наредио је да се на
видиковцу изнад Сарајева запале три велике ватре, налик на
ломаче, да би нас Фреди и Џони, горе испод звезда, боље ви-
дели из својих Р-16.
”Заш то имаш тако велике очи?”, упита Црвенкапа.
”Да те боље видим!”, одговори Вук.
Летећи у ноћи изнад босанских планина, Фреди се питао
шта значе те три неразумне ватре. Шта Фреди зна о даћи ко-
ју сами себи дајемо, јер ко зна хоће ли за четрдесет дана ос-
тати ико жив да нам да парастос?
Шта Фреди зна о подсвесном приношењу жртве? Зна ли
Фреди ко је Фрејзер који је написао Златну грану ? И како
се египатско божанство Озирис претворило у бика Аписа?
Европа се закотрљала с леђа бика, претвореног у вола на
ражњу...
Бик је провалио у Пикасову Гернику , а за њим је загрме-
ло стадо Гојиних бикова из циклуса Тауромахија...
На ражњу су се у том часу окренули сви бикови с риђих
зидова пећине у Алтамири; затресао се гранитни бик из Ва-
вилона, кога сам помиловао у тој напуштеној, прашњавој
циглани, пет година пре рата. Окренули су се Кочићеви би-
кови Рудоња и Шароња с Грмеча, заједно с биковима из
Памплоне, које је описао Ернест Хеми!<гвеј - читаво то не-
прегледно стадо, од кога је сироти Фреди можда знао само
за Грмљавину стада Зена Греја, рикнуло је према небу по
коме су летели каубоји јашући на бомбама.
Ово је одговор на питање какав је био укус воловског ме-
са на Требевићу изнад Сарајева.

566
 ДЕВЕДЕСЕТ ДРУГА НЕДЕЉА

На очајање оних Београђана који су прижељкивали и

прорицали најоштрију зиму столећа (макар се и сами смрз-
ли) само зато да могу да кукају, Господ Бог је подарио Срби-
ји најтоплији фебруар откако се мери време.
Деведесет друге недеље блокаде појавила се, тако, и
чувена фантом-реченица на телевизији: "Неочекивано лепо
време за ово доба године, измамило је десетине хиљада Бео-
грађана на оближња излетишта". Измамило је!
Лакомислени Београд избацио је истог часа столове на
тротоаре и прекрио их нежно лањским столњацима, изгоре-
ним цигаретама и уфлеканим "ружицом".
Шашав као нико, Београд је, вероватно, једини град на
свету који има праву бечку кафану која се зове Руски цар\
Нико не уме да објасни какве везе имају "сахер" торте с рус-
ким царевима.
Улазио сам још као дечак у ту стару средњоевропску ка-
фану, у којој су седела предратна господа изнад капуцинера
и пецива под стакленим звоном, с тршчаним оквирима на
којима су биле новине... Конобари су били строги, а гости
одевени на старински начин. Мењајући стари свет, нова
власт је одлучила да читаву ствар у Београду започне баш са
понижењем Руског цара, који је претворила у експрес рес-
торан, давши му уз то и име Загреб\ Требало је да протекну
три, четири деценије да се Руском цару поврати стари сјај,
али, авај, они дивни гости, стара београдска господа у блеј-
зерима и гештрафт-панталонама, са ципелама преко којих су
носили камашне боје голубијег перја са црним дугметом,
више нису била у животу.

567
 И ево, деведесет друге недеље блокаде, затичемо пред
Руским царем разуларену и разгаћену групу странаца, очи-
гледно северњака, како се прегласно и бахато смеју, демон-
стрирајући своју окупациону предност над сиротим београд-
ским народом. Заваљени у крхке столице које само што не
пукну под њиховим младим тустим телима, раздрљених
карираних кошуља, у прљавим гломазним патикама, кратко
ошишани, с минђушама у ушима, они наручују нове и нове
туре пива, док им се бледе очи наливају крвљу. Унпрофор на
заслуженом сунчаном викенду.
За време рата гледао сам немачке официре како, такође,
пију пиво пред нашим кафанама. Нећу да грешим душу -
пили су господски из чаша, помало строгим покретима, у
танким сивим рукавицама, седећи усправно и затегнуто, у
потпуној тишини. У односу на ове северњаке, било их је
милина видети!
Све је то већ Београд видео и претурио преко главе, мис-
лим сећајући се Косте Христића и његове књиге Записи
старог БеоГрађанина.
'Тостионичар Стева Мирковић", пише Христић, ибио је
човек уредан и врло исправан иако мало прек, нарочито
према нетачној послузи и неуљудним гостима. Пре него што
је подигао свој хотел Код српског краља, он је годинама
држао гостионицу Српска круна . У тој гостионици десио се у
лето 1857. године један случај с неким Енглезима.
Код Српске круне одседну поменутога лета неки путници
Енглези и задржали су се два-три дана у Београду, чекајући
лађу. Како је била велика врућина, а они су сматрали да
овамо, на Оријенту, не морају пазити на сва правила реда и
пристојности, то једнога дана сиђу на ручак врло раскомо-
ћени, у гаћама и кошуљама. Плаховити Стева Мирковић
науми научити их реду и памети на један оријенталски начин.
Он позове момке који су их за столом служили и нареди им
да одмах оду у своју собу, да се свуку голи и да тако голи
продуже служити разузурене Енглезе. Угледавши момке где
доносе тањире и јела у ономе рајском костиму, посрамљени
Енглези скочише као опарени, оставише и ручак и Српску
круну , па и сам Београд, и првом лађом пређоше за Земун...”

568
^ С р ед а

Деведесет друге недеље блокаде дознам да у лепом граду

Новоме Саду живи један Циганин по имену Бата Николић,
који свира виолину с гудалом без струна! Виолина му се зове
"ембарго". Крчма у којој Бата свира носи чисто паорско име
Џет сет и налази се на Темеринском путу, број 41. Одвео ме
је тамо пријатељ Сава. Лепа газдарица Љиљана частила нас
белим вином. "Хајде, Бато, покажи шта знаш!”
Овај узе виолину и гудало без иједне струне, па кад опичи
Шеву, разбудише се уснуле панонске птице и почеше да сле-
ћу у Џет сех7/, на шанк, на контрабас, на сифон соде... Ожи-
ве стари темерински пут, којим су, кажу, пролазили џамбаси,
кријумчари, "темерински кубикаши и кикиндске курве”.
Био сам запањен. Све сам видео, свашта сам прошао, али
још никад нисам чуо да неко свира на виолини "ембарго" гу-
далом без струна. У тој инаџијској музици било је и беса и
нежности и шеретлука и немогуће вештине на самој ивици
невероватног - свирала је читава равница, музицирале су
звезде, а и Месец, та стара лола, дувао је у рог ноћи...
Одатле одосмо да нађемо мог старог пријатеља из Сивца,
легендарног виолинисту Јовицу Николића, званог Лепи Јо-
вица, који са својим тамбурашима свира у ресторану Нишу на
периферији. Како уђосмо у кафану, а он започе да свира
"Зашто не смем да те љубим". Није човек заборавио. Леп
као Јавор Пал у филму Самртно пролеће, само мало добио
стомака, као што је ред и као што то иде с годинама.
Замислите, Лепог Јовицу први пут сам слушао у Паризу.
Једне године ухвати ме носталгија као зубобоља, па ме наши
одведу кроз неке катакомбе до кафане С1гег Рап(а, где је
свирао Јовица. Власник - бивши чувени голман Пантелић.
Панта, као што и само име каже. Уђем унутра, а оно дим,
ножем да га сечеш. Јовичини тамбураши опколили неког
бекрију и свирају му "Шта ће мени пола Срема, када тебе
поред мене нема!"
Овај пије и разбија чашу по чашу, тихо, стручно, не може
тише, само се чује: "Кврррц"! ВЦди се, зна знање човек. Од-
некуд ми страшно познат. Да нисмо били заједно у војсци,
или у основној? Погледам мало боље, кад оно - Жан Пол
Белмондо! Лепи Јовица играо с њим сваке недеље мали фуд-
бал па га научио да лумпује!
Било је то 1975. Питам Јовицу куда ће после Париза
(мислим, рећи ће Лондон, Њујорк, Чикаго...), а он каже да

569
једва чека да се врати у крчму Спорт на излазу из Новог
Сада.
После сам га пратио свуда где је свирао... Таверна хотела
Еспланада у Загребу, башта Јадран у Дубровнику, чувени
Кец у Новом Саду. Једног давног дубровачког лета одвео
сам Кочу Поповића да га чује. Нико из оркестра није хтео да
узме новац за песму "Тужна је недеља”.
Лепа времена су прошла, више нико нормалан не гура
новчанице за виолинске вратове нити у тамбуре, али Јовица
и даље живи од свог заната. Није време за лумповање.
У неко доба ноћи Лепи Јовица намигну својим тамбура-
шима и сви рукнуше углас:
"Аој, Момоу зашто си се стег'о,
Од музике никад ниси бег'о..."
Позајмим десет динара од моје старе другарице Виктори-
је Киш, зване Викица, и гурнем их у ћемане.
Тек толико да нас не потера малер!

570
 ДЕВЕДЕСЕТ ТРЕЋА НЕДЕЉА

Као скромни хроничар блокаде која нас је задесила,

гтримећујем све више странаца који долазе да нам кроје суд-
бину. Излазе из авиона журним, енергичним корацима, ис-
пуњени осећањем моћи да владају судбинама стотина хиљада
људских живота. Ађутанти, секретари и посилни носе за њи-
ма свежњеве карата. Одмотавају их на зеленим столовима и
узимају оловке у руке. Један потез оловком - одоше нечије
њиве! Други потез - остаде нам гробље на туђој страни; ко
ће баби и деди запалити свећу?
Чини се, велики су то играчи. Мало попусте, па онда
стегну. Један изјави да ће нас колико сутра бомбардовати, а
други најави скидање санкција... Неки од њих су, очигледно,
добри људи, осећа се да им је жао што раде против свога
васпитања и савести. Одмах се то види. Други, опет, као да
уживају у свему; строги, немилосрдни, окрутни, само им се
брк смеши! Лепо човек да помисли да није, можда, нека
стара освета у питању?
Ево, већ годину дана како из угла мрава Божијег пратим
вртоглаву каријеру лорда Овена. Сањам ноћима његово
мршаво строго лице, прорезе хладних очију и проседу че-
ткасту косу, слушам како нам држи лекције и прети; што не
рећи - очигледно, тај Британац нас из неког разлога мрзи,
тачније, презире и помало нас се гади. Као да га ничему нису
научили претходни случајеви, као да није ни видео како до-
лазе слични људи, како демонсЈтрирају своју моћ, како дожи-
вљавају неуспехе и силазе с дипломатске сцене, поражени,
најзад мудри, схвативши да су били злоупотребљени.
Сећам се, у књизи Капут Курција Малапартеа, постоји
сцена у којој Немци у Украјини нападају једно село у равни-

571
ци. Украјинци се бране до последњег човека, село је запаље-
но, али једна пушка још увек пуца. Најзад, Немци хватају
усамљеног стрелца - то је дванаестогодишњи дечак нижи од
пушке коју држи у рукама. Доводе га пред немачког офици-
ра и овај му каже како су Немци најбољи у свему на свету и
да им нема премца на читавој планети.
мЕво, ја имам једно стаклено око, које је савршено напра-
вљено”, каже официр дечаку. ”Ако погодиш које ми је око
стаклено, поштедећу ти живот!"
Дечак га гледа један тренутак, пише Малапарте, а онда
каже да је официру лево око стаклено.
мКако си погодио?”, пита га запањени официр. М У њему
има нешто топлине", каже дечак.
Прошле недеље лорд Овен се поново појавио у Београду.
Видео сам га на телевизији. Није изгледао баш срећно. Аме-
риканци и Руси су преузели нашу ствар у своје руке, тако да
су лордова путовања постала потпуно бесмислена. У краји-
чку његовог левог ока приметио сам мало топлине. За јед-
ног Британца на таквом положају то је заиста непристојно.
Можда је лорд, који је на нашој несрећи зарадио лепих пара,
осетио први пут свој скорашњи одлазак са светске сцене и
дубоки заборав који га очекује?
Лорд Карингтон, Ван ден Брук, Ђани де Микелис, Ген-
шер, Бејкер, Иглбергер, Буш, Сајрус Венс, генерал Мекен-
зи, генерал Морион (умало не написах генерал Роуз!)... Ко
би их све побројао!
Што рече Аца берберин са Чубуре:
мСледећи, молим!"

'Ф* Среда

Када нас наши, они с оне стране блокаде из белог света,

питају како смо, правимо се да смо добро. То је јаче од нас.
Срби, наиме, умеју да уживају у свему, па и у самосажаљењу.
Када казне рођено дете отеравши га од стола зе време
недељног ручка зато што је сркало супу, оно се ускописти и
неће ни да вечера. Једноставно, ужива у казни! У кући тада
избија свађа, само што се сви не покрве.
мЕто тим, сикће мајка оцу. ”Умреће од глади због тебе!”
"Зовите га да вечера”, преклиње бака.
Зову га, моле, удварају му се, а оно, дете, седи у ћошку и
то у мраку и само ћути... Свима пресела вечера. Само што

572
му се родитељи не разведу! Нико и не слути да се то дете
храни самосажаљењем које не би мењало ни за једно јело на
свету!
И када нам једнога дана скину санкције, сигуран сам да
ми то нећемо прихватити. Има да се потруде око нас да
пристанемо да изађемо из блокаде. Колико ја пратим читаву
ту ствар, Запад само што се не разведе са својим брачним
партнерима због нас. Богами!

* Пеишк
■Ф

У књизи Том Сојер и Хаклбери Фин Марка Твена, која је

обележила наша детињства, строга тетка Поли кажњава не-
сташног Тома на тај начин што му наређује да у недељу,
када сви дечаци одлазе на Мисисипи да се купају, обоји пре-
дугу стару ограду. По тој неправедној казни, заклео бих се да
је Том био Србин!
"Али у том мрачном и очајном часу", пише Твен,
"одједном му дође надахнуће. И то какво надахнуће! Велико,
изванредно! Он спопаде своју четку и мирно приону послу."
Уместо да очајава, Том почиње да ужива у својој ситуа-
цији. Одмиче се од ограде коју фарба и примиче јој се, попут
каквог уметника. Остали дечаци на путу за Мисисипи, који
су до малочас желели да уживају у Томовој казни, почињу да
га моле да им да да и они мало фарбају плот. После великог
наваљивања, Том нерадо пристаје да им на извесно време
позајми четку и боју. Он седи у хладу и мљацка јабуку коју је
добио од Бена и разгледа ствари које прима као накнаду <
других дечака "који су долазили да се са Томом сити насп
дају, а остајали - да се сити накрече!"
Том, тако, добија мртвог пацова, канап, змаја од Била
Фишера, дванаест кликера, парче дромбуље, комад плавог
стакла од винске боце да се кроз њега гледа, цевку од кале-
ма за намотавање предива, кључ (истина, без пера), комадић
креде, стаклени .чеп, једног оловног војника, два пуноглавца,
шест праскавих жабица, једно ћораво маче, месингану кваку
од врата, псећу огрлицу (без пса), дршку од ножа, четири ко-
ре од поморанџе - читаво мало богатство!
"Уз то", пише Твен, "боговски је провео време, надембе-
лисао се до миле воље и у сласт, имао друштва колико се
само може пожелети - а тараба окречена и то с три наслаге
креча!"

573
 Ако је свет глобално село, као што тврде савремени ин-
телектуалци маклуановског типа, онда смо ми Сојери у том
селу! Чини се да никада у историји нисмо били у већој моди и
само је питање дана када ће најбољи и најинтелигентнији
представници угојеног дела планете, која се дави у изобиљу
и досади, стићи до нас и замолити да буду с нама мало у бло-
кади.

574
 ДЕВЕДЕСЕТ ЧЕТВРТА НЕДЕЉА

Деведесет четврте недеље блокаде лутао сам по камења-

рима и белим путевима Херцеговине. По глави ми се мотала
песма коју сам чуо (или можда сањао?) једнога јутра на
радију:
"Сваког јутра у Африци се буди једна антилопа и почиње
да трчи. Ако не трчи довољно брзо, стићи ће је и заклати
лав!
Сваког јутра у Африци се буди један лав и почиње да тр-
чи. Ако не трчи довољно брзо и не стигне антилопу, умреће
од глади.
Сунце се рађа... Ако желиш да преживиш - почни да
трчиш!”
Уместо да трчим, сео сам на обалу Требишњице и гледао
у њен смирени ток, сећајући се савета који је покојни Ћамил
Сијарић дао тада младом песнику Рајку Петрову Ногу:
"Најтије боље сједити крај ријеке, пушити, правити колу-
тове дима и ништа не мислити!”
Песник Рајко Петров Ного, одрастао по сиротиштима,
стекао је у раном детињству навику да сам спрема своју
постељу. У Штабу Херцеговачког корпуса, у једној вили у
Ластви, где смо преспавали ноћ, официри улазе у његову
собу и не могу чудом да се начуде како му је спремљен кре-
вет! Душек има најоштрије могуће ивице, а војничко ћебе је
затегнуто као кожа на добошу, док је троугао чаршава до-
веден до бритког савршенства. Стари незаборављени дрил
из детињства чини од војничких постеља, на којима песник
спава, образац аскезе и строгости живљења. Собарице по
најлуксузнијим светским хотелима падају у несвест од запре-
пашћења када у апартманима, у којима је провео ноћ, затек-

575
ну беспрекорно спремљен кревет с посувраћеним чаршавом!
Оне не знају да ту није спавао песник, него питомац сироти-
шта у Невесињу.
Палећи свећу на сеоском гробљу у Мириловићима (задња
пошта Билећа), где је прошле недеље сахрањена млада дево-
јка борац, с војничком капом на крсту, Ного ми открива ста-
ру истину:
”Срби су као кромпири: најбољи њихов део је под зем-
љом!"

•Ф* Поиедељак

Срео сам у животу много обавештених људи; били су пу-

ни неважних података као телефонски именици или редови
вожње.
Постоји и много интелигентних, а нешто мање памет-
них...
Али, најређи су мудри, какав је био Лука Спајић, непис-
мени сељак са Зубаца изнад града Требиња.
Причао ми његов унук доктор Марко Спајић да му је ђед
Лука давно казао: ”Шинко, чувај се пошљедње!” и да га тада
није схватио, али да му је сада та давна порука више него
јасна.
Погледај, успео човек, каријера му вртоглава, пуне га
новине и на крају - једна реч, један потпис и оде све до врага!
Стигла га она суђена, она пошљедња!
Погледај ратника, храбар, неустрашив, легенда, мислиш
већ је у историји и ево - није издржао, продао цистерну на-
фте - стигла га пошљедња!
На свечаном банкету, у његову част, слављеник украо не-
коме упаљач.
Млади министар се уселио у туђу, одузету кућу...
Што кажу на Зубцима: "С ким те виде, с тим те пишу!”
Кад им најбоље иде, мудри људи се највише плаше да не
начине какву грешку, да их не стигне пошљедња.
Живимо у градовима пуним обавештених, образованих и
паметних људи; библиотеке су препуне филозофских рас-
права и система, а негде горе изнад облака, где су књиге рет-
ке, негде на Зубцима, седи непознати мудрац Лука Спајић,
гледа у низину на тај вртлог сујете, страсти и похлепе и
мрмља себи у браду безубим устима најмудрију мисао коју
нисам пронашао ни у једној књизи:
"Шинко, чувај се пошљедње...”

576
«❖* Ч еш вриш к

Никад не прођем старим друмом који води од Требиња за

Грахово а да не свратим у Јазину, до честите куће Бе-
генешића, где за уморног путника увек има домаће лозоваче
и свеже пастрмке из рибњака. Када је лепо време седимо ис-
пред гранате липе за црвоточним асталом, за којим су на
почетку прошлог рата Турци, прве комшије, побили на пре-
вару неколико Бегенешића. Попијемо по лозу и за покој
душе Новака Милошева Бегенешића, који је, као и стари
Лука Спајић са Зубаца, умео да се сачува од пошљедње.
Новак Милошев је скоро тридесет година радио у Амери-
ци, до које је "пуних месец дана путова' из Трста до Невјор-
ка". Све то време провео је као човек од највишег поверења
у истој чикашкој фирми "Херман и Хетлер", која се бавила
утоваром и истоваром бродова, сањајући да се врати у Хер-
цеговину и купи једно имање у Јазини, која је припадала бегу
Шаховићу. Кроз тај посед, прави мали рај на земљи, тече
речица Сушица, која иначе никада не пресушује, и покреће
млинске каменове мале воденице, одмах покрај старе магазе
у којој је била трговина сеоским потрепштинама. Новак је
имао среће - када се вратио 1933, имање је било на продају.
Платио је за њега тада читаво богатство - триста хиљада ди-
нара, за које се те године могло купити триста волова. Али,
када су бег Шаховић и Новак Бегенешић сели под требињ-
ске платане да потпишу уговор о продаји, бегова ханума
бризну у плач - било јој је жао имања на коме је провела нај-
већи део свог живота. Бег Шаховић је попреко погледа што
се меша у мушке послове, али сузе јој још јаче потекоше.
За разлику од данашњих газда, који мирно улазе у туђе
куће а да их нису ни платили, Новак Милошев је добро знао
да ту неће бити берићета ако беговици не заустави сузе. Из-
вадио је из торбе последњих тридесет хиљада динара, које је
уштедео у Америци, и пружио их уплаканој старици. За тих
тридесет хиљада могло се у то доба купити сасвим пристојно
средње имање у том крају.
Беговица тада престаде да плаче и каза Новаку: "Нека ти
је са алалом!", реченицу на којој стоји фамилија Бегенеши-
ћа. Њихову кућу и данас зову Кућа под алалом!
Шесторо браће и једна сестра Бегенешића, све часни и
поштени људи, спавају мирно - њихово имање није стечено
на туђим сузама.

578
•Ф* С у б о ш а

Причао ми уз вино легендарни Б ож о Вучуревић да се у

Требињу догодила оваква ствар:
Силази с фронта у град ратник, људескара, висок преко
два метра, да се обрије и подшиша у месној берберници.
Огрубео и отврднуо, он се загледа у младу фризерку вештих,
белих руку и сачека да то чудо од нежности, префињености
и лепоте буде слободно, да га дотакне анђеоским прстима...
Када дође ред на њега, свали своје тешко, џиновско тело у
столицу, која само јекну.
иКако да вас подшишам?", пита љупко фризерка.
"Чуј, како? Ка овна! Главу међу ноге, па шишај!"

579
 ДЕВЕДЕСЕТ ПЕТА НЕДЕЉА

Март је месец када се на београдским улицама изненада

појави много младих жена у благословеном стању.
Корачају гордо на својим дугим ногама снено занесене
ишчекивањем сопственог чуда - млечнобеле, очију засење-
них неком дивном тајном коју су вековима одгонетали нај-
бољи сликари Богородица са осмесима у сфумату.
Носе поносито своје набубреле стомаке - споменике љу-
бави у дугим зимским ноћима, без струје и грејања у хладном
граду окруженом немилосрдном блокадом. Право је чудо
како српски језик, на којем се могу изказати најнежнија осе-
ћања, има тако неприкладне речи за жену која очекује бебу!
За њу се обично каже да је у другом стању (какво је то друго
стање?) или да је трудна (трудница), док лекари воле да
употребљавају израз гравидна, а књижевници - бременита!
Најређе се користи најпоетичнији опис - у благословеном
стању - јер је овом народу пола века био ускраћен и забра-
њен било какав благослов.
Док их посматрам како корачају Кнез-Михаиловом ули-
цом према гранатој капији Калемегдана, иза чини ми се ве-
чног астала испред Грчке краљице , размишљам шта их све
очекује ускоро, кроз какве ће муке морати да прођу...
Београдска породилишта са по две жене у једној постељи,
млади мужеви који их испраћају уплашеним погледима док
одлазе дугим хладним ходником, преобучене у поцепане и ко
зна колико пута опране болничке спаваћице, налик на ро-
бијашке хаље, недостатак било чега другог сем беде, неста-
шице потребних лекова и очајни лекари који покушавају све
што је у њиховој моћи, отказивање изнајмљених соба (јер
газдарице не трпе бебе), прескупе пелене, неизвесно млеко

580
којег има па нема - као да се читав свет уротио да малим Ср-
бима загорча прве дане на планети.
Па ипак, то мало непознато створење мрда се у топлој
опни, удара ногама и рукама изнутра у младу кожу која га
дели од света у који му се, изгледа, жури и не знајући шта га
све очекује када једанпут изађе.
А напољу су туђински бродови са смртоносним теретом у
његовом рођеном мору које је наследило од прадедова; на-
пољу су француски, белгијски, нигеријски, британски, дан-
ски, шпански, холандски и ко зна који још страни, до зуба
наоружани војници - небо забрањено, авиони приземљени,
друмови блокирани рампама, а Дунав, изнад којег су рођени,
преграфен страним полицијским лађама. Чује се, долазе и
љути Турци. Само су нам они још требали!
Као у каквој ружној бајци пуној море, зли чаробњаци и
међународне вештице забранили су тој деци свет који им је
обећао Господ Бог.
Ено их, даноноћно заседају у Баба-Јагиној кући од стакла
и бетона; јалови, сенилни, нагрижени страшним болестима,
са срцима од леда и програмираним мозгогпма - хладнокрв-
но планирају пакао за још нерођене београдске бебе које се
гицају, ритају и бубњају да изађу напоље у детињство које
им је обећано негде на седмом небу.
Све је то још давно записао Матеја у Светом писму:
"... Кад то чује цар Ирод, уплаши се, и сав Јерусалем с
њим.
И сабравши све главаре свештеничке и књижевнике на-
родне, питаше их: где ће се родити Христос? А они му реко-
ше: у Витлејему Јудејскоме; јер је тако пророк написао...
Онда Ирод тајно дозва мудраце, и испмтиваше их кад се
појавила звезда.
И пославши их у Витлејем, рече: Идите и распитајте до-
бро за дете, па кад га нађете, јавите ми, да и ја идем да му се
поклоним. И они, саслушавши цара, пођоше."
Специјални изасланик председника Јељцина, Виталиј Чур-
кин допутовао у Београд.
Специјални изасланик председника Клинтона, Чарлс
Редман отпутовао из Београда. •
Генерал Роуз, командант снага Уједињених нација за бив-
шу Југославију, одржао конференцију за штампу у Београду.
Представник генералног секретара Уједињених нација,
Јапанац Јасуши Акаши, отпутовао на Пале.
Британски премијер Џон Мејцор допутовао у Маглај.

581
 Размилели се мудраци по овој несрећној земљи тражећи
нешто страшно важно за оне старце које изнутра лагано
разједа неумитна смрт. Чини им се да владају животом и
смрћу многих милиона, али ко се још данас сећа имена Кон-
рада Аденауера, Антонија Идна или Џона Фостера Далса -
најмоћнијих људи епохе који су се попут опасних сенки над-
вијали над детињствима моје генерације?
”... Тада Ирод, кад виде да су га мудраци преварили,
разгневи се врло и посла те побише сву децу по Витлејему и
по свој околини његовој од две године и ниже, по времену
које је добро дознао од мудраца. Тада се зби што је казао
пророк Јеремија говорећи: глас у Рами чу се, плач, и ридање,
и јаукање много: Рахила плаче за својом децом, и неће да се
утеши, јер их нема.и
За почетак, модерни Ироди убијају дванаест бањалучких
беба.
Када им је то пошло за руком, побили су још многу децу,
забранили увоз лекова и горива за грејање.
Млада жена ставља длан свога мужа на набубрели ружи-
части стомак.
иМрда се !и, каже он узбуђен и преплашен тим чудом.
"Гледај, мрда се !и
Руше се стара царства и рађају нове државе из згаришта
и пепела, пресељавају се милиони у великим сеобама, цепају
се географске карте, а мали Београђани мрдају се и хоће да
изађу из нежних и топлих опни у којима су провели девет
месеци - напоље, да закмече и попишке се на Нови светски
поредак.
Заиста, нешто се мрда...

583
 ДЕВЕДЕСЕТ ШЕСТА НЕДЕЉА

Сваке вечери у Београду се одржава мноштво различи-

тих предавања, округлих столова, панел-дискусија и промо-
ција.
Блокада се може гледати и као један велики отворени
универзитет, доступан свакоме ко је гладан знања, нових
познанстава и људске речи. Има ту разговора о православљу
и Првом српском устанку, ватрених расправа о демократији
и тоталитаризму, о значају штитасте жлезде, Хелдерлину и
филоксери; има и јавних проповеди Јеховиних сведока, испо-
вести заточеника с Голог отока, промоција књига о здравој
храни и зен-будизму, Канту, полним болестима и округлих
столова о етничком чишћењу.
Понекад, на каквој промоцији или свечаном отварању,
деси се да сиромах човек који ту забаса набоде на чачкалицу
и какво скромно послужење, попије чашицу ракије или доби-
је проспект о могућностима школовања на Харварду, значку
пријатеља цептер-лонаца или висак за тражење подземних
вода. Једноме несрећнику је на предавању о реинкарнацији
неки индијски гуру открио да има ауру за коју до тада није ни
знао!
Пошто народ, углавном, увече нема куда (све је постало
прескупо), многи за једно вече обиђу и по два-три предавања
и округла стола, па им се у глави све то побрка, тако да не
могу више да разликују постмодерну од лечења епилепсије
биоенергијом... Још ако успут попију с ногу вињак на ретро-
спективи најновијих авангардних тенденција нефигуративне
уметности а после тога ракију крстовачу на презентацији
домаће радиности из ваљевског краја, све им се то начисто
смути у глави.

584
 Но, најпосећеније су, ипак, трибине на којима се распра-
вља о рату и политици. Интелектуалци који о томе говоре
напросто не могу да стигну на све трибине на које су позва-
ни. Дешава се да у току једне вечери говоре и на пет-шест
места, да би се на крају појавили и за округлим столом неке
од београдских телевизијских станица. Што су написали, на-
писали су - сада углавном говоре.
Наравно, највећа им је посластица када организатори на
брзину ухвате каквог наивног Србина из онијех крајева где
се ратује, па кад га сколе са свих страна - само што га на
крају разговора не испоруче Суду за ратне злочинце у Хагу!
Тај суд је, иначе, чудо невиђено: деље ражањ у Хагу, а опту-
жени у шуми! Баш ме занима како ће их похватати.
Догодило се тако, недавно, да је у Београд неким послом
стигао ратни председник општине једног херцеговачког
градића, жива легенда о којој се по селима испредају бајке,
јуначина и људина, двометраш, необично храбар, а уз то, лу-
кав к'о лисица из Звјерине, па га организатори позвали на
трибину међу најумније београдске професоре и теоретича-
ре - сваки носи по три пара наочара, толико су учени и начи-
тани. Само их мењају кад гледају у белешке с тезама!
Он кукавац сињи - ништа! Не осећа се добро ни на поди-
јуму, ни у цивилном оделу које га сапиње и стеже. Без
пиштоља, као и да није обучен.
Професори, све сами психијатри, социолози, и политико-
лози у свом амбијенту као рибе у води; само елегантно заба-
цују ногу преко ноге - прави конзилијум. Расправљају о ње-
му као да и није ту, као о типичном архетипу руралног гор-
штака из области источне Херцеговине, неприлагодљивом
урбаним околностима, а генетски склоном ратовању, гра-
бежу и палежу, једном речју о виолентном типу карактера
одређеном чак и антрополошки по Дворниковићевој Карак-
теролоГији ЈуГословена и Ломброзовим открићима у по-
гледу склопа лобање, са освртом на антропоморфне особине
и пропорције лобање и виличних костију динарског пра-
човека... Херцеговац ћути и гледа преда се са изразом иБоже
мили куд сам зашо, ноћ ме стиже у туђини". Све му грашке
зноја избиле по челу. Био је на свим страшним местима, а
чини му се, пристао би да буде на још страшнијим, само не
овде, пред пуном салом младих интелектуалаца и пред овом
испитном комисијом знаменитих имена и титула.
Свашта је видео и преживео - свуда га је било...

585
 Ишао је сам-самцијат у непријатељске логоре и пре-
говарао са највећим зликовцима.
На прашњавом путу на ничијој земљи мењао је са убица-
ма мртве који су лежали с једне и друге стране контејнера
Уједињених нација, док су мајке у црном кукале на обе стра-
не повише пута.
Једној мајци донео је у врећи сина јединца, у комадима
које је скупљао после битке.
Глава му је уцењена на 500.000 немачких марака.
Борио се на брду изнад града пуног избеглица које је
ваљало нахранити и огрејати. Вадио мртве и рањене испод
рушевина, разносио оружје народу по херцеговачким селима
да их поново не покољу ненаоружане као 1941. Вадио кости
из дубоких јама голубњача. Најбољи другови му умирали на
рукама. Видео одсечене главе својих земљака, набодене на
виле и коље. Живео данима и ноћима у граду без струје и
гледао како хирурзи секу ноге и руке без осветљења и ане-
стезије младим ратницима. У међувремену, када би случајно
дошао до велеградских новина, читао би о себи као ратном
злочинцу и хушкачу.
За последње две године остарио двадесет!
Но, не може се рећи ни да професори нису патили и
трпели муке града под блокадом! Једном од њих лифт у со-
литеру не ради већ два пуна месеца, а он станује на петом
спрату.
Други, енглески ђак, навикао је да у пет по подне пије чај
с млеком, а млека није било недељама.
Трећем професору, без објашњења, отказали на Уни-
верзитету у Стенфорду серију предавања о етногенези и
геополитичком положају Јужних Словена, а четврти већ
пола године не може да набави дискету за компјутер пос-
ледње генерације ”Мекинтош”!
Свако је платио своју цену.
Но, вратимо се на расправу са занимљивом темом ”Шта
после”. Пошто су до детаља изанализирали узроке и поводе
почетка овог ”прљавог рата”, у коме се, нажалост, Срби ни-
су показали баш у најбољем светлу, јер су ”прекорачили
границе нужне одбране” (уколико су, уопште, имали од чега
да се бране, што се тумачи националном урођеном парано-
јом), пређе се на кључно питање: шта после. Теза професора
састојала се, укратко, у томе, да ће данашњи, наводни херо-
ји, када се рат заврши бити потпуно неприлагођени мирно-
допском, грађанском животу. Убијаће и пљачкаће и даље

586
где шта стигну, постаће лудаци, малтене неуротичари, алко-
холичари, наркомани - узроци свеопштег будућег хаоса!
На крају, интелектуалци дадоше реч и свом госту мучени-
ку, Херцеговцу, не због тога што их је занимао његов одго-
вор, већ више да послужи као сликовита илустрација њихове
антрополошке анализе.
"Драга моја уважена господо!”, започе он ”ја нисам вичан
овијем наукама и теоријама, па ћу вам само испричати два
случаја из моје фамилије... Дакле, имао сам два стрица,
Блажа и Вука. Овај Вуко живео у Калифорнији, а кад се
1914. зарати, остави све и јави се у добровољце. Пуне четири
године ратовао, газио крв до кољена, шест пута рањаван,
прешао Албанију, добио Обилића медаљу за храброст и
двије Карађорђеве звијезде. После рата живио у свом селу (а
као најуваженији човјек мирио завађене, помагао невољне,
судио и пресуђивао, чинио добра свакоме, прави светац!) и
умро у дубокој старости од деведесет и пет - цијела га Хер-
цеговина испратила до гроба. Овај други стриц, Блажо, био
миран да мирнији не може бити; мрава није згазио! Читавог
живота чув'о овце, а за вријеме Првог рата дав'о свачијој
војсци која наиђе сира из мјеха и варенике. Толико је миро-
љубив био да кад неђе на десет километара пукне топ, он по
три дана не вади главу из рука у појати или под каквом гре-
дом. Дружио се пуне четири године рата само са овцама,
знао свакој име и умио са њима разговарат'... Од дуга дру-
жења с јањцима и овцама, на крају - проблеј'о! Кад се рат
заврши, а он наставио да блеји, те га лијечили по болницама,
али га не излијечише. Шта оћу да кажем? На срећу, овога
Блажа нијесу школовали, те није постао професор, јер би му
и студенти проблејали, а то би била велика штета за српски
род... Збогом, моја господо!”
У дворани почеше овације слушалаца који су се дигли на
ноге.
Није се ни поклонио излазећи.
Имао је преча посла.

587
 ДЕВЕДЕСЕТ СЕДМА НЕДЕЉА

^ Понедељак

Не могу да одолим а да не забележим да се ове године до-

годило право чудо и да је то чудо извео доктор Драгослав
Аврамовић, у народу познат као чика Аврам!
Ко зна због чега, овај постарији господин подсетио ме је
на мог дечијег лекара доктора Алкалаја; исти онај полу-
забринути израз лица и помало изгужвани сако од твида,
сигурност коју је уливала његова похабана лекарска торба
од црне коже, када се појави у засенченим дечијим собама
пуним непознатих страхова.
Доктор Аврамовић се појавио у нашим суманутим живо-
тима на врхунцу болести, када су нам већ палили свећу, а
температура инфлације досезала висину од које смо горели.
Одлазио сам са страхом на пијацу, носећи пуне цепове нов-
чаница на којима су биле исписане бројке које нисам могао
да изговорим; сељаци би ми говорили да неке од њих бацим,
јер не вреде ништа, а да друге одвојим, јер за њих још данас
могу да купим неку ситницу. Како смо брзо заборавили тај
монетарни пакао који се завршио 24. јануара!
Као да видим доктора Алкалаја како седа уз постељу
свог малог пацијента, полаже леви длан на његова измрша-
вела леђа, док десном руком куцка и наређује да се један
тренутак не дише: "Такооо, накашљи се! Кажи сад Аааааа!
Добро, биће све у реду...” Без великих гестова, без гран-
диозних обећања, без панике, као да се ради о најобичнијим
малим богињама или заушкама. Даје ми неки бели прашак

588
(три пута дневно), сируп и саветује да ми ставе облоге. "Не,
не бих кафу, хвала вам лепо! До виђења. Ништа нисте дуж-
ни, госпођо. Само јавите ако нешто не буде у реду!"
Данас су лекари хладнокрвни специјалисти који се
напросто увреде ако им се пожалите да вас боли стомак или
глава. Подсећају ме на саобраћајца: и пишу рецепте и шаљу
вас одмах даље, у скенер или пред какав компјутер. Када го-
воре о вашој болести, нико их жив не разуме. Како недостаје
онај топли додир длана на леђима или челу који већ сам по
себи лечи. Не зову узалуд Руси лекара врачом. У лечењу,
заиста, има много од враџбине.
Појава доктора Аврамовића је лековита сама по себи. Он
не обећава велике ствари нити рај на земљи, говори тако да
га може разумети и пиљарица и највећи финансијски
стручњак, а када нешто постигне, не удара на сва звона; нај-
више што каже је: "Видећемо...” После неколико хиљада
политичара и реформатора које смо пола века морали да
слушамо, осећамо најзад да излазимо из дугогодишње море.
Ова земља је пуна писаца који очекују да добију Нобе-
лову награду за књижевност. Нико и не помишља да овде, са
нама, живи човек који је већ заслужио Нобела за економију!
Уместо тога, Београд је пун неспособних стручњака који
своју јаловост крију наводно научном скепсом, тврдећи да је
све то већ одавно познато, помињући руски "червонец" из
двадесетих година који су уништили банкари, тврдећи да овај
динар неће издржати ни до краја лета! Што је најгоре, куку-
мавке су обично увек у праву - постоји, наиме, много више
шанси да у животу ствари крену низбрдо него да победи цр-
зитивна енергија. Ако победи зло, кукумавке ће нам увек
рећи: и3ар ти нисам казао то још прошле године?,Ј Ако, пак,
крене набоље, оне неће ни помињати своје црне прогнозе.
Чини се да би радије живели у највећој инфлацији откако је
измишљен новац него да доктор Аврамовић успе! Доктор
који је и сувише дуго живео у западном свету, чини се, боље
познаје највеће тајне монетарних система него менталитет
полусвета којим је окружен. Експерти балканског типа пре
би му опростили успех него савршено природно понашање,
сиви џемпер, мајице и патике, а нарочПто то што интервјуе
даје у посластичарници хотела Москва , а не у кабинету
празних полица за књиге, с којих су тек недавно уклоњена
сабрана дела класика марксизма и лењинизма.
Пошто је веома заузет, гувернер Аврамовић, очигледно,
нема времена за уобичајене званичне ручкове од подне до

589
вечери, тако познате у нашем државном животу. Често га
виђају како купује пљескавице код чувеног Жике на почетку
Балканске. Има у томе и неке скривене симболике. Када је
планетарни Мекдоналд почео да осваја Београд, чинило се
да је његова победа најсигурнија ствар на свету. Супротста-
вио му се Жика Пљескавица родом из Лесковца и прихватио
изазов Империје Јипк Роос1, баш као што је Гувернер успео
да супротстави наш сироти динар светском монетарном
систему и да га врати на међународне курсне листе.
По начину на који држи сићушни метални динар на длану,
доктор неодољиво подсећа на једног другог доктора - Лазу
Пачуа, министра финансија у Пашићевој влади, који је поче-
тком овог века подигао динар из мртвих. И доктор Лаза
Пачу, пишу савременици, волео је да уђе у књижару Геце
Кона у Кнез-Михаиловој, да купи за франак неки јефтини
француски роман и чека хоће ли му Геца Кон вратити кусур
у нашој валути. Сваки грош или свака пара која би се том
приликом нашла на длану Лазе Пачуа изазивала је, кажу, у
њему огромно задовољство. Његов динар био је, дакле, рав-
ноправан.
И по скромности, као и по непоткупљивости, доктор Ав-
рамовић много подсећа на свог знаменитог претходника,
доктора Лазу Пачуа, који је пазио на сваку ситницу у свом
раду. Лаза Пачу је, тако, на столу у свом кабинету министра
финансија имао две мастионице (одвојене као државни буџет
од пара Народне банке); када је писао и потписивао државна
акта, употребљавао је мастионицу чије је мастило било куп-
љено од државних пара, а када би писао приватна писма,
умакао је перо и држаље у мастило које је лично купио. Није
желео да троши туђе, макар се само о мастилу радило.
"Затекао је празне државне касе", пише стари хроничар
Милан Јовановић Стојимировић, ”а кредит државне благајне
скоро срозан на нулу. Државни дугови су били огромни, а и
дефицит у буџету. Међутим, Пачу се само смешкао... Било
му је лакше извадити зуб него искамчити пару!
Зато га је чаршија поздрављала као митрополита кад би
фијакером прошао кроз град, онако поднадувен и сетно
замишљен, али љубазно отпоздрављајући благим климањем
главе. А Пачу је у односу на те чаршијске богаташе био
прави сиромашак. Имао је само кућу и велику библиотеку,
два-три пара одела и петнаест ланаца земље у Чуругу, које је
наследио од оца и које никада није хтео да отуђи, јер је
сањао да умре на свом имању у слободној Бачкој..."

590
 Ове године, усред блокаде, појавио се, дакле, нови доктор
Лаза Пачу, па скромни хроничар овога града добија тако
тему, исто тако велику и значајну, какву је имао писац Силу-
ета старог Београда гос'н Стојимировић.
Колико ће ово чудо доктора Аврамовића да потраје - ви-
деће се.
Што се мене тиче, мислим да је довољно то што се
уопште догодило, па макар трајало само недељу дана! Попут
дављеника, успели смо да ухватимо мало ваздуха, пре но што
можда, не дај бож е, поново заронимо.

591
 ДЕВЕДЕСЕТ ОСМА НЕДЕЉА

Деведесет осма недеља блокаде почела је веома узбуд-

љиво! Дан пре тога, десетог априла у шест по подне, Амери-
канци су бомбардовалц Србе изнад града Горажда,
обележивши на тај начин Десети травња 1941, Дан стварања
Независне Државе Хрватске, која је том приликом објавила
рат Сједињеним Државама, не склопивши ни до дана дана-
шњег мир! Треба се чудити Американцима који мирно ше-
тају Загребом, с обзиром на још важеће међународно ратно
право - свако од њих свакога часа може постати ратни заро-
бљеник.
Првог дана деведесет осме недеље блокаде, Американци
су наставили бомбардовање Срба. Промашили су прве лини-
је читавих петнаест километара, а Ускрс, када су нас пре по-
ла века последњи пут бомбардовали, целих четрнаест дана!
Празник Христовог васкрсења пада, наиме, ове године првог
маја, док је онај 1941. био у недељу 16. априла. Промашивши
Христа који се успињао ка небу, шест стотина савезничких
апарата сравнило је са земљом неколико београдских квар-
това, а највише је настрадало Пашино брдо. Том приликом
побијено је 1160 Београђана, а безброј њих је лакше и теже
рањено.
Међу најважнијим стратешким циљевима који су том
приликом погођени налазило се и породилиште у Крунској
улици са тек рођеним бебама. Требало је целих пола века да
Београд то заборави својим традиционалним савезницима,
али су се сами Американци потрудили да му новим бомбар-
довањем освеже памћење. Занимљиво, њихове бомбе изгле-
да највише привлаче медицинске установе - овог пута су,
уместо породилишта, погодили двоја амбулантна кола, уби-

592
ли два медицинска техничара и сравнили неколико српских
кућа. То је јаче од њих.
Овог пута су у питању била два авионска пара; првог дана
два апарата Р-16, а другога, два Р-18А. Очигледно, Амери су
почели да штеде на нама. За све ово крив је стари предратни
шлагер: "Све што нама треба, добијамо с неба".
Сувише смо га дуго певали.
Као одговор на овај напад, Срби су увели визе за сва во-
зила и припаднике снага Уједињених нација који долазе у
наше земље. То, наравно, значи да ће Унпрофор морати да
плаћа и боравишну таксу. Да је ова мера уведена у априлу
1941, штедљиви Немци не би овде остали пуне четири годи-
не!
Влада тренутно ради и на томе да београдско предузеће
за паркинг преузме на себе уклањање пауцима сваког непро-
писно паркираног тенка или борних кола Уједињених нација
по шумама и горама српских земаља.
Већ видим британског генерала Роуза како задихан и
изнервиран утрчава на паркинг код Старог сајмишта да
тражи командни тенк и виче кроз стакло огуглалом
чиновнику да је тенк оставио у Горажду само на пет минута
док наведе америчке бомбе, а паук му га већ однео и да то,
заиста, нема смисла! Чиновник се само смешка и пише
признаницу за казну која је превелика и за генералову плату.
Београдски круг интелектуалаца упућује влади најоштрији
протест поводом одношења Роузовог тенка, сматрајући то
најобичнијом провокацијом Срба.
Представник за бившу Југославију генералног секретара
УН Бутроса Бутроса Бутроса Бутроса, Јапанац Сјаши Узја-
ши изјавио је да је бомбардовање Срба око Горажда знача-
јан допринос миру; није казао - вечном!
Република Југославија отказала је акредитиве допис-
ницима Франс преса и извештачима телевизијске станице
Си-Ен-Ен због лажног и злонамерног обавештавања међуна-
родне јавности о Србима и њиховом сатанизовању. Заним-
љиво, међу њима је највише наших људи који раде за
странце, што потврђује старо народно искуство да су јани-
чари увек били гори од Турака. Око отказивања гостоприм-
ства дигла се права међународна паника; протестовали су,
између осталих, и Стејт департмент као и француско Мини-
старство спољних послова.
Не видим уопште разлога за оволике реакције. Поменути
новинари су ионако долазили код нас с већ написаним репор-

593
тажама, вестима и коментарима. Што се тиче телевизије Си-
Ен-Ен, она у Холивуду има већ довољно саграђених сцено-
графских објеката преосталих после снимања филмова о ис-
требљењу Индијанаца да би јој много недостајали наши пре-
дели. Репортери Си-Ен-Ена не треба да се муче и да лете
преко Океана; своје текстове могу мирно да прочитају и
тамо!
Ипак, ова казна је претешка... Више неће моћи да увече
седе у Клубу књижевника код Буде и да смишљају кога су
тог дана напали Срби. А управо је почела сезона хладне
гушчије џигерице и младе јагњетине с кромпирићима!
Ипак, на крају остаје горак укус на непцу.
Тежи и од грађанског и од верског рата је онај који свако
од нас води сам у себи. Од нас се, наиме, очекује да истрпимо
више него што ико може. Да поднесемо бомбе као допринос
миру, а новинарске лажи као право на другачије мишљење.
Што је најтеже, морамо у себи да спасавамо Америку од
ње саме!
Јер, то није она Америка коју смо волели, она обећана
земља у коју су одлазили наши дедови (део њиховог зноја,
суза и крви уграђен је у ту империју), то није Америка вред-
них и поштених пионира и прегалаца чији је једини закон
био фер-плеј. Америка Волта Витмена, Марка Твена и трам-
ваја к о ј и се звао "Дезире”, земља на чијим смо се књигама,
плочама и филмовима васпитавали од најмањих ногу, то
више није онај исти народ за чијим смо избледелим фармер-
ским панталонама чезнули...
Све нам је, због тога, теж е да сачувамо у себи нашу стару
љубав у овом времену када се дугогодишња пријатељства
тако лако раскидају.
Очекивао сам, као и остали, да ће после првих америчких
бомби бачених на Србе изнад Горажда најмање милион
Београђана изаћи на улице. Нису изашли. Занемели су.
Схватио сам тада да је овај стари Београд искуснији и му-
дрији од мене, његовог скромног хроничара; последњим ос-
тацима снаге он је покушао да сачува, и поред свега, стару
љубав према обећаном континенту.
Али љубав, као што се зна, није неисцрпна. И онај кога
волимо има обавезе према тој љубави. Не би требало да је
сувише искушава.
Ево, приближава се стота недеља блокаде... Ко зна хоће-
мо ли је дочекати?
Можда наши стари савезници овога пута неће промашити
Ускрс?

594
 ДЕВЕДЕСЕТ ДЕВЕТА НЕДЕЉА

У среду у два, нула нула часова, истекао је и други улти-

матум који је малом српском народу у брдима поставио
свемоћни НАТО. Двеста најубојитијих бомбардера било је
спремно да узлети с носача у Јадрану и да сравни са земљом
брда и долине изнад града Горажда, људе, мостове, куће,
овце и јариће. Од Срба се, опет, тражи да се повуку три
километра од овог града (који им, иначе, припада), а да своје
наоружање повуку двадесет километара. Ускоро, од њих ће
се тражити да се повуку пет хиљада километара изван гра-
ница њихове републике. Једанпут давно, на то је пристао
један број Срба. Данас су то Лужички Срби - једини Срби
који не праве проблеме свету!
Не би ме чудило да се од нас захтева повлачење на
почетне положаје одакле су кренули стари Словени - тамо
иза Карпата и сливова Одре, Висле и Дњепра... Истина, Руси
су протестовали против недавног америчког бомбардовања
Срба. Дипломатска група Патакин, Гускин, Кокошкин и
Фридман, предвођена Ћуркином, упутила је најоштрији про-
тест Јапанцу Сјаши Узјаши, што на време није обавештена о
бомбардов&њу Срба. После се испоставило да они не про-
тестују због бачених бомби, већ због тога што заиста нису
обавештени, па нису могли да на време укључе телевизоре
као остали свет и да гледају директан пренос на Си-Ен-Ену.
Американци су се извинили и обећали да ће их увек редовно
обавештавати, да не би били оштећени у том погледу.

595
'Ф* Среда

Жалила се једна деведесетогодишња баба на скуп живот

и блокаду, а неко јој рече:
"Баш тебе брига, баба, твоје је било и прошло!"
"Е, мој синко", одговори она. "Да је било, па нека је и
прошло, ал' прошло, а није ни било!"
Некада су се бабе звале баба Стака, баба Мара, баба Пе-
лагија или баба Јована... У Београду данас живе неке од мла-
ђих бака на свету. Дошао је ред да Весне, Снежане, Свет-
лане, Љиљане и Оливере постану баке...Општи терор мла-
дости (назвао бих га и младалачким лудилом), гони их да
џогирају, возе бицикле по Ушћу, држе дијете због којих цела
породица гладује, да се сунчају у соларијуму и затежу лица
код пластичних хирурга...
Једна млада бака, која забрањује свом унуку Марку да је
зове баком, а не свиђа јој се ни њено име Гордана, него Гоца,
узима његов бицикл и излази из куће, утегнута у припијене
панталоне и уску блузу која јој истиче струк и груди:
"Хеј, бако!", виче он за њом. "Куда ћеш с мојим бицик-
лом?"
"Идем до гробља, да обиђем дедин гроб", одговара она.
"У реду!", каже Марко. "А ко ће после да ми врати би-
цикл?"

Ф* Чешвршак

Послали једног полицајца у цивилу да испита да ли се у

неком београдском кафићу ужива дрога. Отишао, дакле, он
тамо, налактио се уз шанк, попио пет сокова од јабуке и
умало није оглувео од прејаке музике, а када се вратио у
станицу, поднео овакав извештај:
"Ма каква дрога! Та деца немају ни за цигарете. Савију
једну цигару, па је додају једно другом да повуку дим-два!"

596
 СТОТА НЕДЕЉА

Београд је шашав град. У њему не постоје прелази

између годишњих доба. Човек тако пође изјутра на посао по
мразу, кроз густу маглу, у тешком зимском капуту, а у подне
се нађе окружен летњим хаљинама у Кнез-Михаиловој, као
да је испао из рукава Гогољевог шињела!
Пролеће изненада експлодирало у милијарду црвених
ротквица. Салата се мази са перима младог лука...Стари
громби постао тежак као Сизифов камен.
Исто то односи се и на животе и судбине становника овог
ветровитог брега. Само у току једног јединог дана они
доживе толико обрта колико не доживе у току читавог свог
века житељи других светских градова. Ево, Београђанин се
враћа с посла и слуша на радију вести у три сата. Хвала богу,
изгледа да је најзад наступио мир! Легне на диван после
ручка и слатко заспи. Пробуди се у седам по подне, отвори
телевизор, кад тамо - док је он дремао, Американци бомбар-
довали Србе, а уз пут, срушен и један британски авион! Само
што није почео Трећи светски рат.
Из благостања, Београђани су преко ноћи, захваљујући
блокади, пали у највећу беду; из зиме они улећу право у лето,
из љубави у мржњу, из безнађа у наду, а када се наде изјало-
ве, они се спасавају инатом који их из самосажаљења одведе
у крајњи бес. Челик пуца у тим променама, најплеменитији
метали доживљавају замор материјала. Београђанима - ни-
шта! Можда би им било боље и удобније да живе као и оста-
ли свет, сређено и спокојно са будућношћу која се може пла-
нирати, али онда не би били оно што јесу - Београђани!

597
*Ф* П о н е д е љ а к

Када сад, после много времена, на миру размислим, с

Новим светским поретком сусрео сам се први пут не овде
већ усред Париза, 1977. године, када је отворен Музеј моде-
рне уметности, Центар "Жорж Помпиду", познатији као -
Бобур. На отварању, личио је на неки џиновски свемирски
брод који се неким чудом спустио у само срце Париза, у
кварт Маре, где су некада стајале Хале - трбух Града свет-
лости, где смо пред јутро одлазили да се трезнимо топлом
чорбом од лука, раме уз раме с месарима, на чијим су рамен-
има били трагови крви, и пиљарима, клошарима и међу-
народном елитом у смокинзима, тамо где су се све до првих
петлова мешали људи који се, иначе, по дану никад не могу
сусрести... Била је то највећа и најлепша ноћна пијаца у Ев-
ропи, на којој су хиљаде кувара, малих газда, конобара, хо-
телијера и трговаца набављали храну за своје радње и
прослављали обављени посао у стотинак бистроа, крчми и
шанкова под отвореним небом - пијаца којом као да су
владали ненадмашни Кола Брењон и Гаргантуа и Панта-
груел. Даме из високог друштва и курве са тротоара (у чему
је разлика?), сецикесе и банкари, ждероње, изелице и песни-
ци-аскете, власници бистроа и гости хотела Жорж Пета , све
се ту мешало и пило "божоле нуво", када се сви остали
париски ресторани позатварају, славећи на тај начин тради-
ционални француски дух ноћне једнакости и братства по не-
саници.
А онда је то све срушено. Рушевине старог света су
рашчишћене, а двојица архитеката будуће уједињене Европе
Британац Ричард Роџерс и Италијан Ренка Пиано монтира-
ли су милион цеви, покретне степенице, траверзе, пластичне
куполе, метал и стакло у зграду-машину, налик на неку фан-
тазмагоричну скулптуру, названу - Бобур! Задивљен модер-
ном уметношћу и смелошћу градитеља да усред свете
париске сивоплаве патине утисну нови знак, нови печат вре-
мена, био сам одушевљен тим чудом. Ушао сам у стари так-
си, који је возио постарији Француз с карираним качкетом и
цигаром "голоаз" у углу усана.
"Куда, мсје?"
"У Бобур!", одговорио сам.
Такси је кренуо. После извесног времена, возач се окрену
према стражњем седишту и изненада ме упита:
"Допада ли вам се то?"

598
 "Много!", узвикнух.
Зауставио је такси насред улице, пљунуо бесно кроз про-
зор и процедио:
"Напоље!”
Нисам одмах разумео шта хоће.
”Напоље из мог аута”, поновио је и ја изађох.
”Колико сам дужан?”
”Ништа”, рече и бесно окрену аутомобил.
Требало ми је много времена да га схватим.Пре свих,
стари таксиста је предосетио долазак Новог светског порет-
ка, који му је, за почетак, одузео традиционални тип живота,
његове Хале, душу и крв Париза, понудивши му у замену
хладну рационалност и бесмисленост механичке конструк-
ције новог Музеја модерне уметности.
Кад год се затекнем у Паризу, одлазим обавезно до
Бобура. Уживам у његовој монструозности и ружном начину
на који стари. Дизајн из 1977. изгубио је привлачност својих
некада оштрих линија, перфекционизам и визионарску сме-
лост; некада свеже боје се љуште и отпадају с тако смело
пројектованих металних цеви, плексиглас је постао мутан -
читава та скаламерија данас личи на улубљену стару канту
чија суштина одјекује празнином. То негде тако моћно све-
мирско биће као да је разјео најобичнији земаљски грип. Ди-
зајн вене брже од салате.
Париз је изгубио душу. Ишчезле су са улица најелегант-
није жене на свету. Умесго костима Коко Шанел - тренерке;
уместо високих потпетица - тупаве патике за џогинг.
”Да ли сте икада освојили неку Парижанку на улици?”
питао ме је давно један стари господин, некадашњи надреа-
листа који је дуго живео у француској престоници. Признао
сам да нисам.
”То је заиста немогуће!”, објаснио ми је. ”Парижанке се
или враћају са љубавног састанка, или иду на њега!”
Неприкосновеним Јелисејским пољима шири се слат-
касти мирис Мекдоналдових хамбургера. Друго америчко
светилиште на легендарном Сен Жермен д' Преу све више
личи на безличну самопослугу у којој се једу печени пилићи
из Кентакија, који никада нису видели сунце неког
дворишта.
Захвалан сам непознатом париском таксисти који ме је
онако наивног избацио из својих кола. Он је пре свих схва-
тио шта се спрема његовом родном граду. Била је то она ис-
та стара битка, коју је наш природни сок од малине (заш-

599
титни знак детињства) изгубио с кока-колом, пићем са
ђавољим репом, непознате формуле и састава.
Притерани уза зид, после сто недеља блокаде, навукли
смо мржњу, не само званичне Француске, некадашње саве-
знице. Чак иако нас читава Француска мрзи, сигуран сам да
један Француз навија за нас - то је онај таксиста коме је
Бобур одузео тип живота.
Далеко од њега, овде на Балкану, ми спречавамо да се на
нашим зеленим баштама и на гробљима у којима почивају
свете кости наших предака подигне скаламерија звана Нови
светски поредак.

^ Недеља

Када сте се пробудили јутрос, после сто недеља нај-

страшније блокаде, и да ништа нисте урадили у животу,
много сте постигли - преживели сте!
Помислите само колико је оних који су вам увели ову
блокаду сада мртво, насмрт болесно, смењено, развлашћено;
колико њих има пакао у кући и несрећу у породици! Желели
су вам зло, а сами су побрали његове плодове. Сада, када
више не одлучују о судбини света, они изјављују да је све ово
што се догађало била велика несмотреност, једном речју,
грешка, али вама се нико неће извинити за сва стајања у ре-
довима за хлеб, за несташицу лекова, за патњу и горчину
неопростиве увреде коју сте носили у себи пуних седам сто-
тина дана! Да се ова блокада догодила Данцима или
Швеђанима, они би за сто недеља сигурно изумрли. Амери-
канци би се већ одавно потурчили да им је сто недеља
нестало леда у аутоматима, иалка селцера" и пене за бри-
јање, а свој традиционални колач од јагода са сиром и
шлагом земенили би баклавама!
Схвативши да нам чак ни блокада није довољна, почели
су и да нас бомбардују!
Питам двојицу савских аласа на Ади Циганлији како су
поднели сто недеља блокаде.
”Које блокаде?", пита први.
Сиромах, од рођења није приметио ни да му је боље нити
горе!
"Кажу да је најгоре првих сто недеља", одговара други.
"Човек се после некако навикне."

600
* * *
 ПОГОВОР

Књижевно стваралаштво Моме Капора покреће запита-

ност о вредносним судовима у уметности јер обележава ме-
сто највећег противуречја између мњења најширег читалаш-
тва, чији је први миљеник - и мишљења званичне критике,
која му упорно ускраћује не само награде већ и пуке осврте.
Последња велика полемика о (не)постојању објективног
вредносног суда водила се пре десетак година, на страницама
"Тајмсовог" књижевног додатка, између утицајних критича-
ра Џона Керија и Џорџа Вотсона. Испред огромне већине,
наоружан англосаксонским скептицизмом и непозитивиз-
мом, Кери је оспоравао постојање објективног вредносног
суда, немогућношћу одбране и универзалне примене одгова-
рајућих критеријума, закључивши да свако вредновање не
говори толико о делима већ исамо осведочава људе што до-
носе судове". Вотсон, добар ученик Елиотовог поверења у
Судњи дан "апсолутне хијерархије", вешто је избегао све
замке критике тврдњом да објективни суд није стварносг већ
идеал ка коме ваља тежити. Мање убедљиво је звучала Вот-
сонова теорија да критичар није дужан полагати рачуна о
својим вредносним критеријумима, коју је образложио само
духовитом аналогијом: "Ниједан човек никад није одбио дру-
гу чашу вина зато што изврсност вина није могао да искаже
уверљивим речима".
Ако бисмо вредносни суд засновали на великом покрету
антрополошке радозналости - што карактерише дух времена
краја једног века, другог миленијума и трећег циклуса ев-
ропске културе - онда би Капоров дневник блокаде морао
бити признат као најзначајније дело наше савремене књиже-
вности јер пружа највише осведочење човека данас и овде.
Читаоци недељне Политике имали су прилику да месецима
прате јединствени и ванредно узбудљив подухват Моме Ка-

603
 пора. Реч је о стваралачком предузећу које се може пореди-
ти само са Шехерезадином опкладом. Можда се Капор упус-
тио у ту дневничку пустоловину са урођеном лакоћом, да не
кажем лакомисленошћу, процењујући, попут многих опти-
миста, да ће блокада бити кратког века. Испоставило се да
су били у праву песимисти те је Капор био принуђен да
суочава неупоредиво веће изазове него што је очекивао.
Капоров одговор на изазове блокаде почива у димензији
времена а не простора: отуда његов отпор карактерише
буђење и приповедање личне и опште меморије угрожених
особености и вредности. Реч је о линеарном низу разноврс-
них кристализација знања и осећања, који твори јединствену,
слободну енциклопедију народног опседнутог непријатељ-
ства светских сила: од свакодневне хронике општих места,
тикова и тропа његовог језика, преко карактеролошких ти-
пова, обичаја и нарави, до врхунских примера и узора вечно-
сти његовог херојског етхоса одлучивања и делања.
Посебни значај Капоровог дневника блокаде можемо
мерити и изостанком тако исцрпних сведочанстава о предхо-
дним великим искуствима за време Првог и Другог светског
рата. Извесно је да Капоров дневник пружа будућим генера-
цијама јединствени документ о овом изузетном времену и
испиту људскости, чију вредност потврђује и чињеница рас-
прострањености препознавања савременика у његовом огле-
далу.
Поред врлина добро знаног Капоровог духа - одгајеног
љупкошћу барокне музике, романтизмом Сент Егзипери-
јевих лекција бесмртног детињства и француском школом
"дубине површине" ("кожа је оно најдубље што човек има”,
учио је Андре Жид) - овај дневник блокаде открива нам и
другог, непознатог Капора, кога су изазови опсаде и непри-
јатељства призвали из горштачких, херцеговачких корена
порекла. Реч је о буђењу исконског племениташког духа
који све ствари и појаве мери етиком примата части, по
формули да је корисно само оно што је часно.
Тај дух се изражава архајском једноставношћу ("Углед је
невидљив") али најчешће аристократским цинизмом, коме
би могао позавидети и Емил Сиоран. Пред призором страха
неких Београђана од бомбардовања и њихових бежанија, ни
Сиоран не би могао смислити разорнији коментар: "Понекад
се зачудим колико се безначајних људи панично уплашило за
своје још безначајније главе". Истом поретку етике при-
падају и Капорови прилози искуству народне мудрости да

604
крв није вода: "Онај коме је прадјед 'водао' бегу опанке око
куће, а није га преклао зубима, даће гарантовано интервју
париском Либерасиону , у коме ће испљувати сопствени
народ, само да се умили туђину и извуче какав мали ћар.
Онај коме је у јуну 1876. чукундеда побегао из битке на
Вучјем Долу у Котор код Аустријанаца, данас са фамилијом
и покраденим парама бежи 'Свисером' у Швајцарску. Не
треба га због тога кривити: од такве је л озе.”
За разлику од либералног светоназора који не трпи хи-
јерархију људских разлика те настоји да их све сведе на меру
осредњости, прогањајући узвишене врлине, племениташки
поглед на свет подразумева заједницу у којој има места за
сваку врсту, за хероје али и за кукавице: ”Можда треба за-
бележити за будућност да се у Београду, први пут у његовој
дугој историји, појавио посебан тип интелектуалца-издајице,
који се не стиди и не скрива, већ све остале убеђује да је у
праву и баца их у кривицу што су на страни части и достојан-
ства. Овде се издајство промовише у једино исправан стил, а
мука и беда, сва искушења којима смо изложени, ако же-
лимо да сачувамо част својих презимена која смо наследили
од предака, проглашавају се примитивизмом, дивљаштвом,
непристојном тврдоглавошћу, једном речју деветнаестим ве-
ком."
Изванредна вредност Капоровог дела не почива толико у
неизбројивој количини осведочења већ у његовој надахнутој
и надахњујућој способносги преображаја духовног елемента
у материјални и материјалног у духовни, што је одлика ис-
тинске уметности, по учењу катедре Ханса Зедлмајера. До-
бар пример такве Капорове стваралачке моћи пружа његов
поглед на дуге редове пред бензинским пумпама, дванаесте
недеље блокаде, прозирући у њима постварење Сизифовог
проклетства а потом и парадоксалне плодове патње, од об-
нове људске солидарности до оне врсте слободе што води
мудрости: "Све је заустављено и ред се лагано претвара у
колону привремених философа који први пут у животу
размишљају о смислу стицања и богаћења, о борби за власт
и моћ... Чини се да нам је западни свет својом блокадом оду-
зео дан и ноћ живота али смо, ипак, живели и то много
узбудљивије од њега.”

ДрагоиЈГ Калајић