Tito Tajna Veka Feljton Novosti

Na jedini putokaz
Pero Simi | 20. maj 2009.
Vie od 35 godina Jugoslavija je bila op?injena, i njime se ponosila. Za Amerikance dominantna figura svetske scene
Tito
Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. Na jedini putokaz Dolari drugu Valteru Jauci za maralom Poljak, Rus ili Nemac Kaplar vraje divizije Dobar glas u Moskvi panski borac Beker Gorkiu smrtna kazna Sve nade u Kopinia Lista sabotera partije Razvod zbog partije Djed reio stvar Embargo i posle smrti Strah od mrtvog Filipa Jedino su njemu verovali
Srodne teme Put ka EU Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluaj Artemije Sve ene Lotara Mateusa
Detalje iz ivota Josipa Broza Tita, dosada nepoznate, prenosimo iz knjige Tito, tajna reka Pere Simia, tampana u izdanju Kompanije Novosti i Slubenog glasnika. Knjiga se moe kupiti na kioscima tampe u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori.
VIE od 35 godina Jugoslavija je bila opinjena njime, njime se ponosila, njemu radovala, u njega se klela, po njemu prepoznavala vreme, njegovim oima gledala u sreniju budunost. Njegovi spomenici bili su podignuti u svakom delu zemlje, njegovo ime nosile su najbolje jugoslo venske fabrike i kole, najuzornije vojne kasarne, najvii vrhovi planina, centralne ulice i trgovi svih jugoslovenskih gradova. Po jedan grad u
svim jugo-republikama i pokrajinama nosio je njegovo ime, ostali su im zavideli. Tome se moda ne treba ni uditi, jer je Titov kult stvaran jo od kraja 1943, kada ga je njegov provizorni ratni parlament izabrao za predsednika privremene jugoslovenske vlade, koju niko nije priznavao sem nje same. Organizacija tog skupa, odranog u BiH gradiu Jajcu, bila je dovedena do perfekcije: - Tito je bio tako pozdravljen kako nigde jo nikada nije niko nikoga pozdravio. Meni su popucali dlanovi, tako i svim ostalim - svedoio je jedan od uesnika premijerne inauguracije Titovog mita. Desetine generacija jugoslovenskih graan a od malih nogu sistematski su ubeivane da on "uliva snagu klonulim, vedri sumorne, uspokojava zabrinute, jaa slabe, die poklekle, stvara heroje, od nepismenih prosveene, od neukih svesne". Da je on "na jedini putokaz". I da e svako ko za njim poe tamo gde je naumio "stii u dan pre dana kada je poao"! I srce Brozu DEO te magije svojevremeno je ozraio i autora ove knjige. Kulminacija se odigrala oktobra 1972. godine, na Titovom viednevnom sastanku sa politikim rukovodstvom Srbije, kojem je prisus tvovao i pisac ovih redova. U prostranoj dvorani Palate federacije na Novom Beogradu sedelo je osamdesetak ljudi. Za diskusiju sam se, kao i veina prisutnih, javio prvog dana razgovora, odmah posle Titovog uvodnog slova, ali danima, sve dok nisam dobio re, gotovo nita nisam ni video ni uo izuzev njegove glave. Kad god bih pogledao u Titovom pravcu, njegova bista bi se u mojoj uobrazilji irila tolikom brzinom da je za tili as ispunjavala ceo moj vidokrug i okupirala sva moja ula! Tek kada sam etvrtog dana ovog politikog maratona progovorio, njegov lik se vratio na svoju prirodnu veliinu. Omaijao je ak i stotine hiljada onih Jugoslovena koji za vreme njegove vladavine nisu uspeli da nau posao u svojoj zemlji, ve su svoju sreu pod suncem morali da trae na kraju sveta. A kad su se skrasili daleko od Tita i Jugoslavije, mnogi od njih su i dalje videli Boga u njemu, a neki i vie od toga. Voleli su ga vie od sebe. Kad je Tito poetkom 1980. teko oboleo, jedan od njih, ivojin Pavlovi Mio, iz pre daleke Australije, javio se lekarskom timu jugoslovenskog predsednika u Ljubljani. Molio je da Titu presade njegove bubrege, a dozvolio je da mu u grudi ugrade i njegovo srce, samo "da drug Tito ozdravi". Na Miinu alost, molba nije usliena, jer su lekari ustanovili da je presaivanje bubrega u tom asu bilo neizvodljivo. Ni svet nije bio ravnoduan. Amerikanci su ga nazivali "dominantnom figurom svetske scene", Afrikanci "patrijarhom nesvrstanih", Englezi "simbolom dvadesetog veka", a nemaki kancelar Vi li Brant smatrao je Tita "darom sudbine". Komplimente je istovremeno i naizmenino dobijao i od svih sovjetskih i od svih amerikih predsednika, gotovo od svih evropskih voa i dravnika sa svih kontinenata. Od leviara i desniara, kraljeva i careva, arapskih eika i afrikih poglavica, do najveih zvezda svetskog det -seta. Oarao erila JEDINI je komunista koji je uspeo da oara i jednog od najveih svetskih konzervativaca, engleskog premijera Vinstona erila, koji ga je biranim reima preporuivao ne samo amerikom predsedniku Franklinu Ruzveltu, ve i sovjetskom diktatoru Josifu Visarionoviu Staljinu, pod ijim je injelom Tito i stvoren. Kad mu je eril jednom prilikom rekao: "Tito je jedan od mojih najboljih prijatelja", Kremljanin mu je eretski uzvratio: "Ne znam ga, ali ako vi kaete, znai mora biti dobar. Potrudiu se da ga upoznam!" Samo u retkim prilikama ula su se i drugaija miljenja. Kad je bivi nemaki kancelar Konrad Adenauer zamolio svog naslednika Vilija Branta da mu kae ta stvar no misli o Titu, nastao je tajac. Brant je pokuao da formulie neki iznijansirani odgovor, a Adenauer ga je prekinuo: - Ostavite se toga, elim vam rei ta ja mislim: to je jedan sasvim obian razbojnik! Ogromna veina mislila je drugaije, pa su Tita decenijama slavili i divili mu se i oni koji o Jugoslaviji nita nisu znali. Ni ta predstavlja - reku, planinu ili dravu - ni gde se tano nalazi: u srednjoj ili istonoj Evropi, ili, moda negde u Aziji. ARISTOKRATSKI MANIRI ZAVRIO je samo niu seljaku i dva razreda egrtske kole. Po obrazovanju je bio pomoni mehaniar, a ceo svet ga pamti po itavoj kolekciji najprestinijih aristokratskih manira, koji obino nisu omiljeni meu njegovim profesionalnim kolegama. Bio je velemajstor u maevanju, izuzetno je veto dresirao i jahao divlje i plemenite konje, veoma korektno svirao na klaviru, izvanredno igrao valcer, kadril, polonezu i druge plesne igre odabranog drutva. Njegov znak raspoznavanja bile su i mondenske rukavice od najfinije koe koje nikad nisu nosili ljudi njegovog obrazovanja, a njemu su stajale kao da se s njima rodio. ZLATNI SAT ZLATNI sat posedovao je jo 1926, kada je u hrvatskom primorskom mestu Kraljevici ostao bez posla, a skupoceni ni brilijantski prsten sa dijamantima golubije boje, n osio je jo od 1938. godine, kada je bio samo jedan od vie moskovskih kandidata za generalnog sekretara CK KPJ, koja je tada imala jedva 2.000 vie gladnih nego sitih lanova. I povrh svega, raspadala se i cijepala.
Dolari drugu Valteru

Nalog grani?nim vlastima da Ivanu Kisi?u predaju 200 dolara

Nastavci 1. Na jedini putokaz
2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15.
Dolari drugu Valteru Jauci za maralom Poljak, Rus ili Nemac Kaplar vraje divizije Dobar glas u Moskvi panski borac Beker Gorkiu smrtna kazna Sve nade u Kopinia Lista sabotera partije Razvod zbog partije Djed reio stvar Embargo i posle smrti Strah od mrtvog Filipa Jedino su njemu verovali
Detalje iz ivota Josipa Broza Tita, dosada nepoznate, prenosimo iz knjige Tito, tajna veka Pere Simia, tampane u izdanju Kompanije Novosti i Slubenog glasnika. Knjiga se moe kupiti na kioscima tampe u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori.
ESNAESTOG oktobra 1936, tri dana posle venanja sa mladom, 22 -godinjom Lucijom Bauer, iz Moskve na granini prelaz Nagorjeloje, preko kojeg je Tito februara 1935. stupio na so vjetsku teritoriju, stie poseban nalog za doek "druga Valtera". Graninim vlastima se nalae da jugoslovenskom graaninu Ivanu D. Kisiu, kako se Tito tada predstavljao, predaju 200 amerikih dolara. U Jugoslaviji se pojavljuje tek krajem 1936, kada je u paniji ve zapoeo graanski rat izmeu republikanaca i faistikih falangi Fransiska Franka. Poetkom naredne godine alje nekoliko pisama svom "dragom prijatelju" Milanu Gorkiu u Pariz, gde se tada nalazilo sedite CK Jugoslovenske sekcije Kominterne. Iz ove prepiske bi se moglo shvatiti ime je tada bio zaokupljen. U prvom pismu govori o reakcijama jugoslovenskih komunista na prvi montirani staljinistiki proces u Moskvi, na kom je, na osnovu falsifikovanih dokaza, na smrt osueno 16 najistaknutijih sovjetskih voa: - U mom mestu (Zagrebu) stvari idu polagano i teko - ali se Gorkiu i objanjava: - Muka je s intelektualcima, oni samo kritikuju i filozofiraju o (prvom staljinistikom) procesu (Zinovjevu) i paniji, a za ostali rad ih malo boli glava. Desetak dana kasnije javlja da drugi isfabrikovani staljinistiki proces u Moskvi, na kom je trinaest visokih sovjetskih funkcionera osueno na smrt streljanjem, u Jugoslaviji izaziva "manji odjek negoli kod prvog": - Radnici se uope kolosalno dre po toj stvari. Jedino gdjekoji intelektualac filozofira o tetnosti takvih procesa. U treem pismu je jo konkretniji: - Drugi proces nije dolje naiao ni na kakve reakcije. Ljudima je postalo jasnije. Jedino jo gdjegdje pokoji sentimentalni intelektualac jadikuje da sada nije upravo vrijeme za takve osude. Radnici su obino kolosalno shvatili taj proces i osudu, iako nisu imali mogunosti da itaju o tome: "znai kad ih je osudio sovjetski sud bili su krivi, a neprijatelj Sovjetskog Saveza je i neprijatelj radn ike klase uope". Tako su rezonovali radnici - konstatuje Tito sa zadovoljstvom. Staljinov proces POVODOM ovog drugog procesa, okonanog 30. januara 1937. u tri sata ujutro, kada su svi osueni i streljani, Tito e se oglasiti i u partijskom listu "Proleter". Neosnovane optube protiv Grigorija Lalina Pjatakova i dvanaestorice drugih sovjetskih rukovodilaca, Tito u ovom tekstu proglaava i propagira kao istinite. Pobijenim Staljinovim suparnicima stavlja na duu da su irom najvee zemlje na svetu "potapal i rudokopske jame vodom, uslijed ega je poginulo stotine radnika, estitih pionira socijalistike izgradnje",
"sistematski organizovali eljeznike nesree, uslijed ega je nastradalo ivotom stotine nevinih rtava". Da su "unitavali najskuplje maine i itave fabrike blokove" i da su "vrili sabotau na sve mogue naine u svim granama proizvodnje i raznim institucijama, gdje god su uspjeli da se uvuku". - Zar je onda udo da su se gnjev sovjetskog naroda i proleterska pravda sruili svom silom na glave tih monstruoznih zloinaca - pita se Tito, navodei da su ak i neki "poteni ameriki specijalisti", koji su tridesetih godina radili u Sovjetskom Savezu, "morali davati ostavku na svoje poloaje, iako su imali i za amerike pojmove veliku plau, jer nisu mogli da gledaju sva ta zloinstva raznih Pjatakova, itd." Tito se u ovom tekstu predstavlja i kao specijalista za prepoznavanje prikrivenih trockista, najveih Staljinovih oponenata: - esto e uti mnoge prikrivene trockiste kako govore: "Ja nisam tro ckista, ali nisam ni staljinista." Ko ovako govori, on je sigurno trockista. A trockisti su za Tita, kao i za Staljina i najtvrdokornije staljiniste, najvei grenici: - Mnogi estiti ne vjeruju da su se trockisti danas srozali na "obinu bandu pijuna, ub ica, diverzanata i agenata faizma". A evo ta radi ta banda u paniji - otvoreno pomae i slui Franku... ubijaju iz zasjede najbolje sinove panjolske radnike klase. Njih se tamo svakodnevno raskrinkava kao izdajnike i pijune u slubi generala Franka. Gorki ni poetkom 1937. nije znao ta je njegov nekadanji tienik 4. marta 1935. o njemu priao Jakuboviu i Karaivanovu. Zato se njegov odnos prema Titu uopte ne menja, on i dalje kao dobra vila bdije nad njim, ak i nad njegovim linim problemima. Mala moja... Januara 1937. Politbiro CK KPJ u Parizu, na Gorkiev predlog, odluuje da prihvati Titovu molbu, da zaposli njegovu suprugu Luciju Valter, koju je on ostavio u Moskvi. Posle usvajanja ove odluke Gorki Gretiu prosleuje Titov izvetaj iz Zagreba u kom se ali na zagrebake intelektualce koji "samo kritikuju i filozofiraju" o prvom montiranom staljinistikom procesu u Moskvi. - S manuelcima je mnogo lake i stalno sam u vezi s njima. Greti pita Gorkia: "ta da radim sa Titovom enom - Luci". Ona, kae, "eka obeanja koja su joj data", "bolesna i ne moe da radi", u Moskvi dobija neku pomo, ali "bi to moglo da prestane": - Ako ipak ima neka mogunost da bude tamo sa Titom ja bih bio za to da ju otpratim. Gorki odgovara da je "odmah poalje ovamo u Paris", ali "samo ako je "100 odsto u svakom pogledu ista", nata Greti mesecima uti, pa se Titov zatitnik zbog toga tri puta ljuti na svog moskovskog izaslanika. Prvi put ga podsea to nije "nita odgovorio na na predlog da Titina ena to p rije ovamo doe", a drugi put mu, uz pitanje "ta je s tim", kae: - Tito kree po svoj prilici ponova na posao i bilo bi vrlo dobro kad bi mogao viditi svoju hanumu prije toga. U treem pismu Gorki se ljuti na Gretia to "nita nisi poduzeo za hitno iljanje ene Tita": - Kad bude ovo itao nemoj da nas ilje u neku stvar, nego vodi rauna o tome da i ti treba da vodi rauna o linim zahtjevima ljudi. Tito je ve dva puta bio dolje, dva puta bio ovdje u nadi da e svoju hanumu ovdje zatei, i sada opet mora da putuje, a da nje jo uvijek nema. Ako si silom prilika morao da postane kaluer, nemoj onda prisiljavati druge da odjenu monako ruho. Greti je i na ovo uvo ostao gluv, pa je Gorki jo dva puta urgirao za "Titovu hanumu": - Nisi nita odgovorio na na predlog da Titina ena to prije ovamo doe. Drugi put je ve bio ljut: - Zamjeravamo ti svi da nisi jo nita poduzeo za hitno iljanje ene Tita, niti si se udostojio da nam ita odgovori. Izmeu hajke na trockiste i brige za zbivanja u paniji, Tito 1937. stie da se iz Pariza etiri puta javi i svojoj mladoj supruzi Luciji Valter, koja je bila upola mlaa od njega. Imala je 23, a on 45 -46 godina. Oslovljava je "mala moja voljena", tepa joj nazivajui je Lusil, raduje se to mu je napisala je dno pismo koje je "bilo dugako, ali ne dovoljno dugako za mene". Pati to je nedavno bila bolesna, nadajui se da e "uskoro sve opet biti dobro, a moja malena e opet biti kod svog gospodina"! Savetuje je da ne treba da bude nestrpljiva i nervozna, "jer u ja poraditi sve da bi mogla da poe kod mene". Veoma se brine za nju, jer je uo da je "vrlo slaba", pita da li je stigla da se "samo malo odmori", kae da je "saznao o svemu to joj se desilo" i savetuje da se "pre svega bavi svojim zdravljem". Posla o joj je "neke sitnice", a pismo zavrava: - Jako elim da te vidim i s nestrpljenjem ekam taj trenutak. Srdaan pozdrav - tvoj gospodin.
Jauci za maralom
Pero Simi | 21. maj 2009
Sa suzama su ga ispratili ne slute?i da oplakuju i sebe i Jugoslaviju. Tito posle smrti postaje jo besmrtniji
Detalje iz ivota Josipa Broza Tita, dosada nepoznate, prenosimo iz knjige Tito, tajna veka Pere Simia, tampana u izdanju Kompanije Novosti i Slubenog glasnika. Knjiga se moe kupiti na kioscima tampe u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Tito je solidno govorio i pisao nemaki i ruski, dobro je savladao eki i engleski, delimino i poljski, esperanto i kirgiski jezik, a vodei jezik zemlje kojom e kasnije decenijama vladati nikad nije estito nauio. Do razlaza sa Staljinom 1948/1949. bio je njegov najlojalniji sledbenik izvan "prve zemlje socijalizma", a preko noi je postao njegov najvei disident posle Lava Trockog. Da bi pristupnicu za Severnoatlantsku vojnu alijansu, srce suprotnog, kapitalistikog tabora, juna 1954, potpisao sa jednim od najviih Staljinovih ordena na grudima. Celog ivota gradio je imid zatitnika sirotinje, koga bole sve nepravde ovoga sveta, a uredno voeno knjigovodstvo njegove predsednike administracije pokazuje da je bio jedan od najskupljih vladara prolog veka. Opsluivalo ga je vie od hiljadu ljudi. Imao je dvadesetak vila i rezidencija, hiljade hektara linih lovita, tri sopstvena zooloka vrta, specijalni "plavi voz", mnotvo brodova i jahti, glisera i aviona. Raspolagao je veim i luksuznijim voznim parkom nego nemaki kancelar, francuski predsednik i engleski kraljevski dvor zajedno.
Nacija u bolu Bio je jedan od najpoznatijih komunista u svetu, a nikad nije injenino utvreno ni ko ga je, kad i g de primio u lanstvo partije kojom je doivotno vladao. Jo manje se znalo o tome kad i kako ga je moskovska Kominterna imenovala za generalnog sekretara svoje jugoslovenske filijale, KPJ, o emu je za etrdesetak godina ispriao najmanje 16 razliitih verzija. A o najveoj nepoznanici Titovog ivota, njegovoj ulozi u staljinistikim pogromima u Sovjetskom Savezu, u kojima su, dok se on borio da doe na elo KPJ, streljane i stotine nevinih jugoslovenskih komunista, nije se nita znalo. Sve to je ostvario ratom je postigao, a na kraju mu je posle svega, 1973, za dlaku izmakla Nobelova nagrada za mir. Bio je fenomen, moda jedan od najveih u dvadesetom veku. Koristio je vie od 70 pseudonima, bio poasni lan vodeih jugoslovenskih akademija nauka, nosilac 16 najviih jugoslovenskih i 98 ordena i medalja koje mu je dodelilo 59 zemalja sveta. Proglaen je za poasnog doktora sedam jugoslovenskih univerziteta. Trideset pet godina vladao je Jugoslavijom i komandovao njenom armijom, etrdeset godina upravljao jugoslovenskom Komunistikom partijom, tri puta odlikovan ordenom narodnog heroja Jugoslavije. I u osamdesetoj godini ivota priao je da "ne gleda na godine", a kad bioloki zakoni ni njega nisu mimoili, Titovi naslednici su svetu poruili da je njegovim o dlaskom "svetska istorija ostala udovica", a Jugoslovene su teili zavetom: "I posle Tita Tito." Slina misao pala je na pamet i panamskom generalu Omaru Torihosu Hereri, koji je izjavio da "Titova smrt sve nas na neki nain ostavlja kao siroad, a istorij u udovicom". Na njegovoj sahrani okupio se najvei broj svetskih zvaninika koji su se ikad nali na jednom mestu. Sa suzama i jaucima ispratili su ga milioni Jugoslovena. Mnogi su za njim vie i bolnije patili nego za svojim najroenijim. Ni slutili nisu da time oplakuju i sebe i Jugoslaviju. Povratak Brozu Dvadesetak godina posle njenog sloma, kad se ve odavno u krvi i suzama raspala zemlja kojom je doivotno vladao i eksperimentisao, Tito na razvalinama svog ivotnog dela doivljava svojevrsnu reinkarnaciju. Njegovo ime sve se ee izgovara, u svim dravama bive Jugoslavije sve je vie njegovih poklonika i oboavalaca svih uzrasta i zanimanja. Njegov lik svakodnevno vaskrsava na hiljadama znaki i medaljona, zastava i grbova, na majicama i asovnicima, na tetoviranim ljudskim telima, na bocama vina i estokih pia koja nose njegovo ime. Njegovu slavu obnavljaju desetine kafia i restorana, klubova i udruenja, u svim dravama bive Jugoslavije koji slave njegovu linost i delo. Njegovi nekad odbaeni i prezreni biste i spomenici vraaju se na svoja postolja, ulice mnogih gradova opet postaju Titove. Njegov nasumce odabrani roendan, 25. maj, koji je komunistika Jugoslavija vie od trideset godina obeleavala kao svoj najdrai dan, vaniji i od datuma njenog roenja, ponovo se slavi irom njegove virtuelne zemlje razdrobljene na est amerikih i evropskih protektorata. Meu njegovim sve brojnijim oboavaocima sve je vie i onih koji nisu bili ni roeni dok je on upravljao Jugoslavijom. Samo prole godine Titov grob u njegovoj beogradskoj "Kui cvea" posetilo je 138.000 ljudi iz svih drava nekadanje Jugoslavije i najrazliitijih delova sveta. Na Fejsbuku, najpozantijem personalnom internet sajtu u svetu, registrovano je ak 500 grupa Titovih fanova, vie nego to ih imaju svi bivi i sadanji lideri svih naroda bive Jugoslavije. Ruska spisateljica Nadeda Mandeljtam znala je nekad rei, mislei na Staljina, da su diktatori obino besmrtni do kraja ivota, a Tito posle smrti postaje jo besmrtniji. PARTIJSKI ARHIV Traganja u bivem Centralnom partijskom arhivu, koji je ve odavno preimenovan u Ruski dravni arhiv socijalno-politike istorije, RGASPI, zavrio sam u leto 2008. Tada sam u Titovom strogo poverljivom dosijeu i u dosijeima drugih voa KPJ u RGASPI-ju otkrio desetine novih dokumenata koji su se donedavno uvali u jednom od najzatvorenijih arhiva u svetu, bivem Staljinovom, sadanjem Prezidentskom arhivu u Moskvi. Krajem ove 2008. godine zavrio sam i dvadesetogodinja istraivanja manje poznate i potpuno nepoznate grae o Titu, koja se uva u beogradskim arhivima, pa su se kockice za prvu Titovu politiku biografiju najzad sklopile, navodi autor.
Poljak, Rus ili Nemac

U ve?ini njegovih dokumenata upisano je da mu je pravo ime i prezime Josip Broz, ali postoji i mnotvo onih u kojima pie druk?ije
U VEINI njegovih dokumenata upisano je da mu je pravo ime i prezime Josip Broz, ali postoji i mnotvo onih u kojima pie drukije. Pravi problem je to je mnoga od njih popunjavao on sam. U nioj seljakoj i egrtskoj koli, u koju se potom upisao, jeste Josip Broz, ali ubrzo se ne zove tako. U otpusnoj listi jedne eke fabrike, u kojoj je radio pre Prvog svetskog rata, stoji da mu je ime Jozef, a ne Josip. Prema jednom dokumentu sovjetskih boljevikih vlasti, izdatom u Omsku 1920, ime mu nije ni Josip ni Jozef, ve Josif. Tu mu je i prezime drukije: nije Broz, nego Brozovi. Iste godine Komanda grada Zagreba izdaje mu objavu za kretanje po novostvorenoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, u kojoj pie da mu je ime Josef Broz. Petnaest godina kasnije, 1935, u onoj moskovskoj autobiografiji svojeruno belei da mu je ime Josif, ali vie se ne preziva Brozovi, ve Broz. Dve godine kasnije, 1937, ispostavilo se da njegovo ime nije ni Josip, ni Jozef, ni Josef, ni Josif, a i da se vie ne preziva ni Broz, ni Brozovi. Prema policijskom dosijeu Ministarstva unutranjih poslova u Beogradu, on je Ivan Bros, koji se "kree pod konspirativnim imenom Tito". Fama o Brozu
I U veem delu Drugog svetskog rata njegovo ime i prezime bie tajna i za domau i za svetsku javnost, ak i za borce njegove vojske i lanove i elnike njegove partije. Oficijelno glasilo njegove partij e, list Borba, tek e decembra 1942. prvi put objaviti njegov rukom stilizovani portret, bez navoenja bilo kakvog imena i prezimena. Oslovie ga samo reima: "drug Tito", pa tako njegove pristalice ni te, ali ni naredne, 1943, nee znati ko je zapravo "drug Tito", da li Josip Broz, Jozef Broz, Josif Broz, Josef Broz, Josif Brozovi ili Ivan Bros. Sledee, 1944, dobie i sedmo ime. Ameriki Hrvati i Slovenci e ga u pismu povereniku Titove privremene vlade za spoljne poslove, Josipu Smodlaki, imenovati kao "Josipa Brozovia Tita". Poasni predsednik ove izbeglike organizacije bio je Titov lini prijatelj, Amerikanac slovenakog porekla Luj Adami, a celokupno lanstvo Brozovi(evi) zemljaci, Hrvati i Slovenci. Nema dokaza da su mu ova razliita oslovljavanj a smetala. Naprotiv, sva je prilika da su mu godila, jer su irila famu o njemu i meu njegovim simpatizerima i meu oponentima. Zbog toga se njegov glavni ratni protivnik, voa prosrpskog monarhistiko -nacionalistikog pokreta Dragoljub Mihailovi, i poetkom 1943, alio lanovima jugoslovenske izbeglike vlade u Londonu da "o Titu nita ne znamo, ta je i otkud je on". Licitiranja su trajala decenijama: jedni su se kleli da se radi o Poljaku jevrejskog porekla, drugi da je Rus, trei ruski Nemac. Neki su bili sigurni da je Maar, neki da je eh. Jedni su bili spremni da stave ruku u vatru da je ist Jevrejin, drugi da je punokrvni Italijan roen u Trentu, kako je maja 1980. pisao italijanski nedeljnik ente. "Kurir" otkrio JO matovitiji je, pred njegovu smrt, bio beki Kurir, koji je 28. i 29. februara i 1. marta 1980. lansirao vest da je voa Jugoslavije Austrijanac po imenu Franc Broz, da je roen u Beu, da mu je majka stvarno bila Marija, ali da mu je otac nepoznat. Ova intrigantna vest bila je potkrepljena i nekim izvodom iz matine knjige, a iz istih krajeva je stigla i druga, jo senzacionalnija tvrdnja: da je bio vanbrano dete sluavke Marije i bekog Jevrejina Samuela Majera, kod koga je ona radila. Posle njegove smrti, nagaanjima o Titovom identitetu prikljuio se i jedan njegov inovnik, generalni sekretar predsednika SFRJ Mirko Milutinovi. On je 1990. u jednom beogradskom listu razglasio priu kako je Tito "u posebnim pregradama" svoje "kone aktn -tane" od svih znatieljnika pomno "uvao fotokopiju dnevnog izvetaja austrougarskog Ministarstva rata iz jeseni 1915, u kome se nalazio spisak poginulih i nestalih austrougarskih boraca u vreme Galicijske bitke". Milutinovi je tvrdio da se na tom spisku nalo i ime "Broz (Franja) Josip", ali uopte nije objasnio kad i kako je uspeo da otvori tu "aktntanu" i da zaviri u taj spisak. A i da je to rekao, ova pria bi bila pod senkom injenice da su Galicijsku bitku u leto i jesen 1915, punih pet meseci, vodile nemake, a ne austrougarske trupe. Bilo kako bilo, on se u istoriju upisao kao Tito, i praktino sve to je postigao uinio je kao Tito, a da li je Josip, Josif, Josef ili Jozef, Franc ili Ivan, Bros, Broz ili Brozovi, ili da li je postojao jo neki "Broz (Franja) Josip", za istoriju nije nevano, ali nije ni presudno. Ona ga, u svakom sluaju, pamti i (pre)poznaje kao Tita. SVI DATUMI ROENjA ROEN je petog, estog ili 12. marta, ili prvog, 7. ili 25. maja 1892. Ili 10. juna te iste godine, ili 6. februara, 6. marta, 7. ili 25. maja 1893. Ili nekog nepoznatog dana i meseca 1890, ili nepoznatog dana i meseca 1893, nepoznatog dana i meseca 1894, ili 25. januara neke nepoznate godine. Imao je najmanje petnaest datuma roenja. Veinu njih on je lino saoptavao ili svojeruno upisivao u svoja do kumenta. Za istoriju je ostao samo jo jedan dokument o datumu Titovog roenja, knjiga roenih matinog ureda u Tuhelju, napravljena na osnovu prepisa crkvenih knjiga Tuheljske upe, ali se ispostavilo da je ona jo nepouzdanija od "Stanja dua". Istina, i u njoj pie da je Josip Broz roen 7. maja 1892, ali senku na ovaj dokument baca injenica da je u njemu naknadno menjano ime jednog brata Josipa Broza, pa ak i podaci o tome koliko su dece imali njegovi roditelji. Recimo, Dragutin je ovde prekrten u Dr agana, a Franjo i Marija Broz su, prema ovom dokumentu, imali petoro dece manje nego to je zapisano u "Stanju dua" Tuheljske upe.
Kaplar vraje divizije

U austrijskoj uniformi na ratnim popritima u zapadnoj Srbiji. U Srbiju stigao kao kaplar, a otiao kao vodnik
Najomiljenija linost njegovog detinjstva bio je majin otac, deda Martin. Kad je jednom prilikom video kako njegov unuk see najlepe izdanke tankog umskog drvea, deda ga je ukorio: - Zato, Joa, sijee prutie? - Hou da napravim bi. - to e ti bi kad nema konja? - Kupit u konja! - Kako e kupiti, Joa, kad nema ni krajcera? - Imat u ja konja kad imam bi!1 Matao je da konja kupi kad postane najder i saije sebi lijepo crno odijelo. Plan je pao u vodu onog dana kada je u Kumrovec banuo njegov roak, austrougarski tapski narednik Jurica Broz. Obina narednika uniforma, okiena nekim bekim medaljama, toliko ga je impresionirala da mu je narednik izgledao kao general. Roaku nije trebalo mnogo vremena da malog Jou nagovori da
poe u kantinu 27. domobranskog puka austrougarske vojske u Sisku da izuava kelnerski zanat, a nesuenom najderu jo manje da se razoara i odustane od kelneraja. Dosadilo mu je da u toj kantini bude obini sluga, da do duboko u no nameta kegle u kantinskoj kuglani i da bude potrko za sve i svata. Pokucao je na vrata jedne bravarske radionice u Sisku i prijavio se za uenje los erskog zanata. asovi klavira U radionici je svaki dan radio kao egrt, a dva puta nedeljno, od 17 do 19 asova, iao je u egrtsku kolu. im je postao bravarski pomonik, nikako se nije skraavao. U jednoj bravarskoj radionici u Zagrebu radio je dva meseca, u jednoj mehaniarskoj radnji u istom gradu ostaje etiri i po meseca, u nekoj metalskoj fabrici ispod slovenakih Alpa provodi osam meseci, a onda poinje odiseju po centralnoj Evropi. U enkovu, kod Praga zadrava se stotinak, u ekoj kodi samo deset dana. Po nekoliko dana radi u Minhenu, Manhajmu i Ruru, dvadesetak dana u bekoj fabrici mostova Gridl. Jedino je u austrijskom Dajmleru uspeo da ostane desetak meseci. U Beu, u kome mu 1912. svojski pomae stariji brat Martin, stie i neke ari stokratske navike zbog kojih mu mnogi nikad nee poverovati da je imao bilo kakve veze sa blatnjavim Kumrovcem. Kod jedne beke dame uzima asove klavira, a jedan stari uitelj ga ui vetini plesa. Uspeh je bio polovian: Brzo sam nauio valcer, ali sam imao nevolja se kadrilom i polonezom. Problem je reen, uitelj ga je okuraio: Mora da naui sve ili nita! Ve tada je voleo da se kinuri: - Uvek se lepo oblaio - govorio je njegov brat Martin - i kad se uvee spremi da izae, znao sam da je u pitanju ili tajni politiki sastanak ili neka rasputenica. Krajem 1912. regrutovan je za tehniku slubu Bekog arsenala, centralnu armijsku grupaciju Austrougarske monarhije. Priljenim izvravanjem vojnikih obaveza ve na poetku skree panju svojih stareina koji mu omoguavaju da zavri podoficirsku kolu i da postane najmlai izviaki vodnik u svom 25. domobranskom puku, a po jednoj njegovoj prii i u celoj austrougarskoj vojsci. Pretpostavljeni su mu ispunili jo jednu elju: omoguili su mu da ui i usavrava maevanje, za ta im se on oduio osvajanjem titule prvaka 25. domobranskog puka u ovoj sportskoj disciplini, a ubrzo i osvajanjem drugog mesta na takmienju najboljih maevalaca austrougarske vojske. Najbolje rezultate ostvario je u floretu i u bodu, a nagradu mu je uruio nadvojvoda Josif-Ferdinand Prvi Habsburki. Bio je opinjen: - Ja primam estitke od nadvojvode! Obian vojnik rukovao se s lanom carske porodice! Za nagradu dobio je jednomeseno odsustvo, ali im se vratio u kasarnu morao j e na front. Austrija je leta 1914. objavila rat Srbiji, elei da na Balkanu zameni posustalo Tursko carstvo. Carski podanik Sudei i po ratnom dnevniku njegove jedinice, ali i po poverljivim biografskim podacima koji se o njemu uvaju u Moskvi, u ovom ratu Broz je imao sve zapaeniju ulogu. Prema ratnom dnevniku njegove jedinice, 42. domobranske vraje divizije, od avgusta 1914. prokrstario je sva glavna poprita ratnih okraja u zapadnoj Srbiji - od Ljubovije, Malog Zvornika i Loznice do Krupnja, Bele C rkve, Stolica, Tekeria, Valjeva, Mionice, Ljiga i Lajkovca. Drugim reima, uestvovao je u borbama na Drini, Guevu i Makovom kamenu i u znamenitim bitkama na Ceru i Kolubari. A prema ratnim izvetajima i srpske i austrijske vojske, njegova divizija je odigrala vanu ulogu i u opsadi Beograda i okrajima kod Umke, Ostrunice, Banovog brda, Senjaka, Ade ciganlije i Beanijske kose. Bez obzira na to to Austrija ni posle tri ofanzive nije uspela da ostvari svoj ratni cilj, mladi austrougarski narednik je stalno napredovao. Na Srbiju je poao sa inom kaplara, a iz nje je otiao sa inom starijeg vodnika. Bio je to najvii podoficirski in u austrijskoj vojsci. Uskoro je postavljen za ordonansa u tabu svoje 42. vraje divizije i dobio uniformu sa tri irita. CRN KAO AVO O oveku koji je slovio kao njegov otac malo se zna. Za savremenike je bio Franjo, u jednom sudskom dokumentu kraljevskog kotarskog sudije u Bakru, sroenom 1927, pie da se zvao Frano, a u jednom upitniku popunjenom 1935. u Moskvi, Tito u rubrici otac kae: Franc. Jedan Titov uitelj iz osnovne kole, Stjepan Vimpuek, govorio je da se imena Titovog oca ne moe sjetiti, ali da sigurno znade da mu ime nije bilo Franjo, a Dedijer ga je odmah poklopio piui da je stari uitelj ovde pobrkao oca druga Tita sa stricem. Tito je svog oca opisivao kao suvonjavog oveka, orlovskog nosa, crnog kao avo, to delimino potvruje i jedina njegova sauvana fotografija. Taj ovek je komijama i rodbini ostao u seanju kao neodluan, dobroudan, ne ba vredan ovek, koji je esto svraao u seoske bircuze.
Dobar glas u Moskvi

O Titu se govorilo pre nego to je stigao u prvu domovinu radnika. Ne?u napustiti politiku dok je meni na ramenu glave
KAD je 1934. izaao iz kaznione, Broza je u Kumrovcu srela prijateljica njegove majke, Tereza tefan. - Joa, Joa, ta e ti ta robija? to si lud, to se mlatara po zatvorima? Vidi kakav si blijed i s uv? - Tereza, ta ti razumije? Ti ne zna ta je politika. Ja to neu napustiti dok je meni na ramenima glave. Ve u leto te godine izdejstvovao je da ga komunistiko rukovodstvo Hrvatske i Slavonije poalje u sedite CK KPJ u Beu, da pokua popraviti poremeene odnose i poljuljano povernje izmeu voa hrvatskih i jugoslovenskih komunista. Misija je uspeno okonana, a njegov opis susreta sa liderom KPJ Josipom iinskim, poznatijim u partijskim krugovima po pseudonimu Milan Gorki, mogao bi ve na poetk u njegove karijere da otkrije i crtu Joine samoljubivosti: - Gorki i ostali lanovi CK pali su na mene kao pele na med. Htjeli su to vie da izvuku i doznaju ta se u zemlji radi, kakvo je stanje u partijskoj organizaciji. Budui prvi
JOI se posreilo, pa njegov uzlet samo nekoliko dana posle ovog razgovora dobija snano ubrzanje. Prvo postaje lan najueg rukovodstva jugoslovenskih komunista, Politbiroa, pa tek onda lan CK iz ijeg se sastava biraju lanovi Politbiroa. Samom sebi odmah daje konspir ativno ime Tito, da bi tri meseca kasnije svim pokrajinskim komitetima KPJ i Saveza komunistike omladine Jugoslavije, SKOJ -a, napisao direktive o formiranju vojnih jedinica za oruanu pobunu u zemlji. On predlae, a vrh KPJ usvaja, da jugoslovenski komunisti u pripremi revolucije ne treba da izbegavaju saradnju ni sa najreakcionarnijim nacionalovinisitikim organizacijama. Na prvoj visokoj partijskoj funkciji ne skraava se ni pola godine. Ni toliko vremena mu nije bilo potrebno da ostvari san svakog ondanjeg komuniste, da prvi put u ivotu vidi Moskvu. Odluku da mu tu elju ispuni krajem te 1934. doneo je generalni sekretar CK KPJ Milan Gorki. Njegova poetna ideja bila je da Tito u Moskvi nadoknadi ono to je propustio u zatvoru, da popravi svoje osku dno politiko obrazovanje, ali i da nekoliko meseci radi u svetskoj prokomunistikoj sindikalnoj centrali Profinterni. Nije imao nita protiv ni da Tito u ime KPJ bude referent u Komunistikoj internacionali, Kominterni, a konanu odluku prepustio je predstavniku KPJ u Kominterni Vladimiru opiu: - Ako Tito bude referent, onda uredi da se ljudi k njemu ljudski odnose - zahteva Gorki od opia. - Reci to zvanino Valiji (visokom funkcioneru Kominterne Henriku Valeckom, ije je pravo ime i prezime bilo Maksimilijan Horvic) i drugima da je to radnik koji je 6 godina proveo na robiji, da on moda u poetku nee biti rutiniran onako kao neki izvjebani intelektualci. Ali on poznaje partiju, on predstavlja najbolji dio naeg radnikog aktiva i poslije nekog vremena, 6-8 mjeseci, mi ga uzimamo za rukovodei rad u CK. I jo jedan blagonaklon gest prema Titu: - Prema tome - upozorava Gorki - k njemu se niko ne smije odnositi kao k nekom sitnom inovniku, nego kao partijcu koji e u doglednoj budunosti biti jedan od stvarnih i, nadamo se, dobrih rukovodilaca nae partije. Reci to zvanino Valiji i njegovom efu. Birane Gorkieve rei nisu bile samo preporuka nego i svojevrsna garancija za Tita, jer je Valija bio lan jednog od najvanijih organa Kominterne, njenog stranog suda, Kontrolne komisije, bez ije podrke nijedan komunista nije mogao ni zamisliti, a kamoli napraviti bilo kakvu partijsku karijeru. opi nije ekao Gorkievu preporuku, ve je jo mesec dana ranije funkcionerima Kominterne skrenuo panju na Tita: - On je jedan od vodeih radnika KPJ. Nekoliko meseci rada u SSSR -u bezuslovno bi imali ogroman znaaj za druga Tita. Enigma piner TAKO je dobar glas o Titu stigao do Moskve i pre nego to je on februara 1935. stupio na tlo prve domovine radnika. Putovao je vozom preko Poljske, sa austrijskim pasoem na ime Josifa Gofmahera, verujui, kako je govorio, da u SSSR-u vladaju ljubav, drugarstvo i iskrenost, a u njoj su ostvareni i svi ideali za koje smo se borili. im je 21. februara 1935. doao u Moskvu, Kominterna ga je smestila u svoj hotel Luks, u ulici Maksima Gorkog, u kome su stanovali njeni saradnici iz raznih zemalja sveta. Jo se nije estito ni smestio, Tito je poeo intenzivno da sarauje sa dvojicom specijalnih saradnika Kadrovskog odeljenja Kominterne. Iznenaenje je utoliko vee to je taj kadrovski inkubator jo od Staljinovog dolaska na vlast bio pod neposrednom kontrolom sovjetske tajne policije GPU, a potom NKVD-a, Narodnog komesarijata za unutranje poslove. Prva stranica te najmisterioznije faze Titovog ivota otvorena je 4. marta 1935, kada se on u Moskvi sreo s dvojicom kadrovika Kominterne. Identitet jednog od njih, koji se krio iza pseudonima Jakubovi, ni do danas nije deifrovan, a ime drugoga, koji se maskirao iza izmiljenog prezimena piner, pred kraj ivota otkrio je sam Tito. Marta 1977, na jednom skupu u Kumrovcu, otvoreno je rekao da se iza tog izmiljenog prezimena skrivao bugarski komunista Ivan Karaivanov, koji je u Moskvi, prema Titovom priznanju, sedeo na dve stolice: - Osim toga to je bio NKVD-ovac, radio je i u aparatu Kominterne. VIE VERZIJA I NJEGOV najglasovitiji pseudonim Tito, prate velike dileme. Ponajvie zbog toga to nikad nije do kraja razjanjeno ni njegovo poreklo ni znaenje. Najstariji politiki dokument ispod koga se on potpisao kao Tito datira s poetka avgusta 1934, ali, sluajno ili namerno, on je iznosio razliite verzije o tome kad je poeo da koristi ovo izmiljeno ime. Adamiu je 1949. rekao je da je ime Tito uzeo 1937. godine, tri godine kasnije, 1952, u Lajfu je ponovio da je ime Tito poeo upotrebljavati 1937. godine, da bi ve naredne godine cela pria o njegovom najpoznatijem nadimku dobila nova tumaenja. U jugoslovenskom izdanju priloga za njegovu biografiju, Tito e svojeruno napisati da je ime Tito uzeo
1935. godine, a u toj istoj knjizi, koju je on odobrio pre njenog tampanja, Dedijer e rei da je ime Tito Josip Broz uzeo 1934. godine, a da on (Tito) veli da ga je uzeo tek 1936. godine!
panski borac Beker

O Titovom u?e?u, u panskom gra?anskom ratu pisao je "Njujork tajms". Dolores Ibaruri potvrdila da Broza poznaje iz panije
Josip, Pelagija i arko Broz

Najbri put za ostvarivanje svojih politikih ambicija hiljade komunista i staljinista irom sveta tada je videlo u panskom graanskom ratu. Tako je bilo i sa Titom, koji je bio toliko ambiciozan da je tenje nekih konkurenata u borbi za vlast u KPJ, kao to smo videli, jo u leto 1936. nazivao bolesnim. Njegovo uee u ovom ratu vremenom je, meutim, preraslo u jednu od najzagonetnijih epizoda njegovog ivota. Mnogi su potvrivali, a on je uporno negirao da je tada uopte bio u paniji, ali injenice i ovog puta govore drukije. Avgusta 1943. to je potvrdio njegov najblii saradnik Edvard Kardelj. On je svojim partijskim drugovima u
Sloveniji, pitajui ih kako se na dunosti komandanta njihovog taba snalazi tek ustolieni Franc Rozman, tada poruio: - Tito kae da ga se sea iz panije i da je tamo bio jako dobar. Zbog toga je na predlog da se Rozman postavi na ovu dunost (Tito) potvrdio bez prigovora. Njegovo uee u ovom ratu nije bila tajna ni za neke zapadne obavetajne slube, pa je londonski "Observer" 19. decembra 1943. pisao da je "rat u paniji bio velika kola za Tita". Ni za njegovog viedecenijskog prijatelja Miroslava Krleu, Titova misija u paniji nije bila tajna. Zato je ovaj pisac, opisujui Titov dolazak u Kumrovec 1937, zabeleio da se tim povratkom u zaviaj ivot njegovog velikog prijatelja "preko panije zatvara danas u ogroman krug bitaka i borbe - od Madrida do Kumrovca". Za vreme jedne posete Beogradu, Titov boravak u paniji je potvrdila i panska revolucionarka Dolores Ibaruri, alias La Pasionarija, koja se nekolicini Jugoslovena krajem avgusta 1976. pohvalila kako "druga Tita poznaje iz panije". Taj intrigantni podatak upisan je i u jednu Titovu tek otkrivenu tajnu biografiju, koja je decenijama uvana u bivem Staljinovom, sadanjem Prezidentskom arhivu u Moskvi: - Uestvovao je u nacionalno -revolucionarnom ratu panskog naroda (1936-39). Nedela ekista To potvruje i serija drugih Titovih linih dokumenata, koja su iz moskovskog Prezidentskog arhiva upravo prebaena u Ruski dravni arhiv socijalno-politike istorije u Moskvi, u kome je pisac ove knjige jula 2008. pronaao nekoliko veoma zanimljivih papiria. Na jednom od njih je ispisana sledea adresa: - Barcelona, Dijagonala 428, inostrani servis, nemaka sekcija, August Beker. Na drugoj cedulji na ruskom pie: - August Beker, Hitna pomo I, Trg Altosona 10E, Albasete. Uz adresu je ispisana i poruka: - Ti moe kasnije poslati aviopotom August. Uz ove dve u koverti se nalazi i trei papiri na kome na ruskom pie: - Recept (za prepoznavanje) - hektografsko mastilo (mastilo koje se koristi za kopiranje) pronaeno prilikom pregleda Titovih pisama. A svi ovi papirii su ispisani tim crnim mastilom, to znai da bi to mogao biti Titov pseudonim i njegova adresa u paniji. Nejasno je da li su amerike obavetajne slube jo tokom Drugog svetskog rata saznale za Titovo problematino uee u panskom graanskom ratu, ali se zna da je "Njujork tajms" jo krajem 1942. pisao da se Tito zove Beker, a podatak o njegovom boravku u paniji imala je i nemaka obavetajna sluba, pa je u poternici koju je za njim u prolee 1943. izdala okupaciona nemaka vlast u Srbiji, navedeno da se Tito "za ostvarenje svoga cilja spremao u panskom graanskom ratu i u Sovjetskoj Uniji, gde je upoznao sv e teroristike metode GPU". O tome su bile obavetene i francuske tajne slube pa je pariski list "Oror" jula 1966. pisao da se Tito "enira da govori o tom delu svog ivota zbog toga to je njegov boravak u Barseloni i Albaseti, krajem 1936, koincidirao sa ubistvima koja su izvrili ekisti (agenti sovjetske tajne policije), likvidirajui glavne jugoslovenske komuniste". Jer "posle tog masakra Tito je postao ef KPJ". Njegovo uee u ovom ratu posredno potvruje i jedno pismo koje je Valter krajem 1937. i z Pariza poslao svom neimenovanom "dragom prijatelju" u Moskvi. U tom pismu Tito svom moskovskom prijatelju kae da mu u prilogu alje svoju pozitivnu karakteristiku za hrvatskog komunistu i sovjetskog obavetajca Ivana Krajaia, koji se pod lanim imenom Stefan Vedri tada nalazio u jednom sovjetskom obavetajnom punktu u paniji. Radio je jedno vreme u aparatu slavonskog komuniste Boidara Maslaria, a bio je i prevodilac sovjetskom vojnom savetniku u paniji. Dajui sebi za pravo da na osnovu onoga to on zna proceni da Krajai, koji je u ovom ratu imao in sovjetskog pukovnika, "vrlo dobro obavlja svoju profesiju", Tito, upotrebljavajui upravo njegovo moskovsko ime, kae: - Karakteristiku za Stevana aljem zbog toga to smo odluili da ga poaljemo te bi na specijalizaciju njegove profesije. Dan u Madridu Isti predlog, za "specijalizaciju njegove profesije", Tito u ovom pismu daje i za slovenaog komunistu Josipa Kopinia, koji je u panskom graanskom ratu "radio po liniji A", kako je Kominterna ifr ovano nazivala agenturne poslove u paniji. Ovog obavetajca oslovljava jednim od pet njegovih konspirativnih moskovskih imena, nazivajui ga Vokinom, a svog moskovskog "dragog prijatelja" u ovom sluaju samo podsea: - Za drugog kandidata Vokina, karakteristika se nalazi kod vas.
Posle dolaska na vlast Titu su se iz raznih delova sveta javljali ljudi koji su govorili da ga poznaju iz panije. Iz njegove arhive vidi se da je na njihova podseanja najee odgovarao pismenim komentarima da su ti ljudi "neto pobrkali". Istrajno je negirao i samu pomisao borbenog uea u ovom ratu. Samo jedanput je amerikoj, a ne jugoslovenskoj javnosti, rekao: - Ja se nisam borio u panjolskoj... Samo sam jednom kratko posjetio panjolsku i proveo svega jedan dan u Madridu - napisao je 1952. u svojoj autobiogafiji u "Lajfu", ali svom biografu Dedijeru naredne godine nije dozvolio da ove dve reenice objavi i u proirenom jugoslovenskom izdanju svoje biografije. Njegovo uee u ovom ratu mogao bi potvrditi i jedan tek otkr iveni dokument iz moskovskog dosijea Vladimira opia, koji je bio komesar 15. internacionalne brigade u paniji. U ovom dokumentu, u kome on svoje pretpostavljene u Moskvi informie o tome ta opi radi i kako se snalazi na panskom ratitu, Valter se koristi jednim novim, dosad nepoznatim konspirativnim imenom, kao "drug Sverevski". Kae da je pokazao "nedovoljno poznavanje vojne doktrine", a i da u celoj njegovoj brigadi "gotovo uopte nema kadrova koji su upoznati sa vojnom naukom"
Gorkiu smrtna kazna

Na osnovu lanih dokaza Gorki? osu?en na smrt i istog dana streljan
Ivan Greti
Srodne teme Put ka EU Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluaj Artemije
Sve ene Lotara Mateusa
KAD su leta 1937. uli za neuspeni pokuaj slanja jugoslovenskih dobrovoljaca u paniju, lideri Kominterne su generalnog sekretara CK KPJ Milana Gorkia hitno pozvali da doe u Moskvu. Bilo mu je jasno da to ne sluti na dobro, pa kad je jedan njegov prijatelj u Parizu neposredno pred polazak u Moskvu pokuao da ga odvrati od puta, Gorki mu je odgovorio: - Ne, nije to ono to misli - rekao je, aludirajui na masovne likvidacije koje su otpoele u boljevikoj postojbini. - Radi se o jednom sastanku na kojem apsolutno moram sudjelovati - nastavio je i odsutno dodao: - Tamo se ne deavaju samo istke, zatvori i procesi, nego se tamo odvija i ivot Kominter ne. Prijatelj je odglumio da se slae s tom konstatacijom, ali poto nije delovao previe ubedljivo, Gorki je produio: - Moram izvriti nareenje, to jest, prihvatiti poziv. Ako ne otputujem, bit u optuen da sam izdajica, lopov koji je pobjegao s partijskom blagajnom, kao agent policije ili Njal street-a (amerikog kapitala). A to bi bio straan udarac Partiji. U Jugoslaviji frakcijske borbe bi ponovo oivjele: dobri drugovi bi bili razoarani i odvojili bi se od Partije. Ne, ja to ne mogu reskirati! Ozbiljne greke TO je u jednoj TV emisiji neoekivano potvrdio i Edvard Kardelj, koji se tih dana u Parizu sretao sa Gorkiem: - Bio je krajnje deprimiran. Rekao mi je da odlazi u Moskvu i da je pitanje da li e se uopte vratiti. Pred polazak Gorki je dobio i jedan snaan signal iz Moskve. Predstavnik KPJ u Kominterni Ivan Greti mu je panino javio da je neke jugoslovenske komuniste u sovjetskoj prestonici ve pojela magla i da bi i on trebalo da dobro otvori oi, jer se u Moskvi i onako neto na tebe ljute. Gorki se nije uplaio, ve je poao u susret svojoj sudbini. Svojoj moskovskoj izvidnici prkosno je odgovorio: - Javi mi koga je od naih ljudi pojela magla. To apsolutno treba da znamo. Na put je krenuo ne ekajui odgovor. Uhapen je 19. avgusta 1937, nepune tri nedelje po dolasku u Moskvu. Pred hapenje je napisao autobiografiju u kojoj je Georgi Damjanov pronaao nekakvu protivrenost. Na osnovu lanih dokaza da je pijun i neprijatelj naroda, 1. novembra 1937. osuen je na smrt streljanjem. Presuda je izvrena istog dana. Jo od ulaska u najue rukovodstvo KPJ Gorki je znao da pokae zube nekim inovnicima Kominterne. Tako je januara 1933. predstavniku KPJ u Kominterni Grguru Vujoviu signalizirao da mi neemo dozvoliti da se rukovodstvo nae Partije onako s visoka i bagatelno tretira... kako je tamo gore (u Kominterni) uobiajeno, a pred hapenje je najavljivao kurs samostalnosti i objavio knjigu karakteristinog naslova Novim putevima. U Gorkievom moskovskom dosijeu upravo je otkriven jedan dokument iz koga proistie da su ona Titova sumnjienja od 4. marta 1935. doprinela njegovom traginom kraju. U tom dokumentu, nastalom nepune tri godine posle Staljinove smrti, 5. januara 1956, kada je ve pokrenut postupak Gorkieve rehabilitacije, pie da arhivski materijali biveg Kadrovskog odeljenja IKKI ne daju osnova da se Gorki optui za neprijateljsku delatnost, ali se potom dodaje: - Drug Tito i drugi predstavnici Komunistike partije Jugoslavije pri IKKI - Vladimir opi Senjko, Kosta Novakovi Dragaevac i drugi - uglavnom su pozitivno karakterisali Gorkia, ali su takoe beleili i ozbiljne greke koje je, prema njihovom miljenju, Gorki imao: nepravilan odabir kadrova, povreda principa konspiracije, levo-teroristika raspoloenja i t.d. im je u leto 1937. nauo da Gorki u Moskvi ima problema da dokae svoju lojalnost Staljinovom reimu, Tito je krenuo u akciju. Najpre je kao Tito, a kad nije dobio nikakav odgovor onda i kao Valter, pokucao na vrata efa Balkanskog sekretarijata Kominterne Vilhelma Pika. Poto nije siguran ta se deava sa Gorkiem, Piku se u prvom pismu oprezno preporuuje: - Obavio sam nekoliko veoma vanih zadataka koji su stajali pred nama... Poloaj Partije se poboljao, posebno u Hrvatskoj i Sloveniji... Tito u akciji Na kraju ga moli za miljenje o raznim pitanjima, a posebno o njegovom predlogu da iz KPJ iskljui Adolfa Muka, kome je spoitavao to je posle prvog staljinistikog procesa u Moskvi izjavljivao: - Nije trebalo ba sada strijeljati te ljude, jer e nam to koditi. Plaei se da nije preuranio sa obraanjem Piku, drugo pismo naslovljava na bezimenog dragog prijatelja u Moskvi, a po onome to pie vidi se da se obraa i Ivanu Gretiu i Milanu Gorkiu, koji su ve bili uhapeni. Kuka im na samom poetku:
- Ve je dva mjeseca kako je Somer otiao, a est nedjelja kako od vas nema nita. Ne samo to nema odgovora ni na jedno od naih pitanja, nego ak nema ni potvrde da li vi primate nae stvari. Posebno ga brine to od Kominterne nije stigao novac za tampanje knjige o prva dva moskovska fingirana procesa: - Obeali ste poslati pare za procese koje smo morali da platimo iz naih mizernih sredstava, a od vas do danas ni pare. BROZOVA AVANTURA TEK pred kraj njegovog ivota saznalo se da je Tito bio povezan i sa neuspenim pokuajem rukovodstva KPJ da poetkom 1937. brodom u paniju poalje oko 500 jugoslovenskih dobrovoljaca. Akcija je provaljena, policija ih je sve pohapsila. Tri godine posle kraha te akcije, kad se borio za preuzimanje kontrole nad KPJ, Tito je na vrlo delikatan nain doveden u direktnu vezu sa fijaskom ove ekspedicije, koju je, kao i celu KPJ, finansirala Moskva. Te 1940. godine u Beogradu je izaao Bilans sovjetskog termidora, jedna od prvih knjiga u svetu posveenih razobliavanju staljinistikih zloina u domovini svjetskog proletarijata. Njen autor bio je novinar ivojin Pavlovi, izdava i administrator centralnog partijskog lista "Proleter", koji je izlazio u Parizu. U svojoj knjizi, koja je zabranjena i spaljena im je objavljena, Pavlovi je pisao da je poetkom aprila 1937. od jednog prijatelja iz Beograda dobio sledee pismo: - Saznajemo ovamo da spremate neku lau koja e da uzme sve dobrovoljce u Kotoru. Mogu ti javiti da beogradska policija sve zna. Ne znamo na koji nain, ali te upozoravamo da preduzme odmah sve da se ljudi ne upropauju i da se ta avanturistika akcija obustavi.
Sve nade u Kopinia

U bici za tron Partije Broz alje sovjetskog obavetajca kod Dimitrova. Tito pie da je okupio "divan kadar"
Georgij Dimitrov
Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. Na jedini putokaz Dolari drugu Valteru Jauci za maralom Poljak, Rus ili Nemac Kaplar vraje divizije Dobar glas u Moskvi panski borac Beker Gorkiu smrtna kazna Sve nade u Kopinia Lista sabotera partije Razvod zbog partije Djed reio stvar Embargo i posle smrti
14. Strah od mrtvog Filipa 15. Jedino su njemu verovali Srodne teme Put ka EU Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluaj Artemije Sve ene Lotara Mateusa
GLASINE o Gorkievom hapenju se ire, a stanje u KPJ je "oajno poelo da se pogorava", pa Titu poetkom novembra 1937. ne preostaje nita drugo nego da opet pokuca na vrata "dragom prijatelju" Vilhelmu Piku. Jada mu se to od njega "nije dobio nikakvu materijalnu pomo", koja mu je "sada neizostavno potrebna", a vie je nego uznemiren priama "da si me brisao" sa spiska Komintern inih abonenata. U ovom pismu Tito se prvi put otvoreno nudi: - Mislim da i ja treba da budem sasluan prije rjeavanja naih problema. Svako polovino rjeenje, po mom miljenju, moe biti samo od tete. Razumljivo, "polovina rjeenja" su ona koja bi zaobila njega. Pik opet uti, ali Valter je uporan: obavetava ga da njegov protivnik u borbi za partijski presto, dalmatinski komunista Ivan Mari, pria "da s obustavljanjem materijalne pomoi rukovodstvo KPJ kao takvo zapravo vie ne postoji". To ga posebno pee zbog toga to Ivan Mari i crnogorski komunista Labud Kusovac i njegova supruga Kristina, saradnica sovjetske tajne policije, lobiraju za Titovog najopasnijeg konkurenta, najpoznatijeg jugoslovenskog komunistu Petka Miletia, biveg efa komunistike organizacije Srbije. Mari ga je nazivao "partijskim kapitalom" , a Miletievo ime nosila je i jedna internacionalna brigada u paniji, to se smatralo najveom au za nekog komunistu. Zato Tito ve na poetku borbe za vrh KPJ pokuava da potkopa Miletievu slavu. Optuuje ga kod Pika da "radi protiv linije firme (partije) i Sedmog kongresa Kominterne". Slab ovek UMESTO soliranja, Mari je tada Titu predlagao da zajedno s njim, Kusovcem, Kuharom i hrvatskim komunistom Dragutinom Maruiem "privremeno preuzmu odgovornost za sav partijski rad", ali Valter to nije hteo ni da uje. Mari se zbog toga alio Dimitrovu da je "drug Tito ovjek slab, politiki neizgraen, s nezdravim voovskim ambicijama", ali Tito je terao po svome. Poto od Pika ni dalje nije bilo ni traga ni glasa, Tito mu se ponovo javio, preklinjui ga da se "nae najbri, makar i privremeni izlaz" za novog generalnog sekretara CK KPJ. Pik nastavlja da uti, a Valter borbu za Kominterninog poverenika za Jugoslaviju prenosi i u "Proleter", u kome prisvaja i kao svoje citira dve omiljene Staljinove izreke, koje su predstavljale lozinku za staljinistike pogrome u "najnaprednijoj zemlji na svijetu": - Treba znati ovo: "Partija je postala za lana Partije vrlo velikim i ozbiljnim djelom, i lan stvo u Partiji ili iskljuenje iz Partije - to je veliki prelom u ivotu ovjeka". Treba razumjeti ovo: "Za redovne lanove Partije biti u Partiji ili iskljuen iz Partije - to je pitanje ivota i smrti (Staljin)". U poslednjem pismu, Tito iznova jadikuje to "ova neizvjesnost (oko njegove kandidature) tako dugo traje", ali ceo trud je bio uzaludan, Pik je utao kao zaliven. U obraunu sa nekim neistomiljenicima Tito tada rauna i na miie. Jednom svom pariskom prijatelju tih dana javlja da u Jugoslaviji nikako ne moe da nae jednog svog oponenta, da se s njim razjasni tako to bi mu "nategnuo rebra". Nema odgovora U PROLEE 1938, kad je u CK KP Francuske, zajedno sa Ivanom Mariem i Labudom Kusovcem, zvanino obaveten da je Gorki u Moskvi "uhapen kao pijun engleske pijunae", da je Kominterna raspustila CK KPJ i "suspendirala rad KPJ", Tito ne oajava. Za nedelju dana dva puta se obraa generalnom sekretaru Kominterne Georgiju Dimitrovu. U prvom obraanju, nazivajui ga as drugom, as prijateljem, ali mu se na Maria i Kusovca, koji su u Parizu samoinicijativno formirali novo rukovodstvo KPJ, a u drugom je jo aktivniji. Sugestivno mu kae da je oko sebe okupio "divan kadar" jugoslovenskih staljinista, moli ga da stvori bar "privremeno rukovodstvo KPJ dok se nae pitanje kod tebe ne rijei" i poruuje mu da e, ako ga pozove u Moskvu, "smjesta doi". Za razliku od pipavog obraanja Piku sada
potpuno otvoreno istie aspiracije za Gorkievog naslednika. Postupak nominacije bio je veoma uproen: sve rivale u borbi za prvu partijsku violinu proglaava "Gorkievim ljudima", Gorkia naziva ovekom koji je "do danas uinio najvee tete mojoj firmi", a o sebi ne troi rei. - O sebi neu nita govoriti ovog puta, radije neka govore drugi - pie on, ali, zlu ne trebalo, dodaje kako "nikad nije bio niiji ovjek, nego samo firme", to e rei Partije. Ni na ovo pismo ne stie nikakav odgovor, pa leta 1938. Valter iz Pariza ponovo pie Dimitrovu. Javlja da je sredio da "socijaldemokratski listovi u Jugoslavij i ne smiju vie napadati SSSR", a na kraju moli: - Drue Dimitrove, molim te zauzmi se da bi se nae pitanje to prije rijeilo. Ako nije potrebno da doputujem k tebi, onda te molim da mi dozvoli da otputujem u zemlju. Ni ovog puta nije bolje sree: vie od etiri meseca iz Moskve mu ne stie ni sovjetska viza, ni bilo kakav odgovor na njegova mnoga pisma i telegrame. Titu to nije smetalo da se svom buduem biografu Dedijeru jo maja 1938. u Beogradu predstavi kao "sekretar Centralnog komiteta". Uskoro je shvatio da od te prazne prie nema neke velike vajde, pa ga je sve vie najedao crv sumnje. Zato leta 1938, gotovo u beznadenoj situaciji, odluuje da se osloni na svoje veze u specijalnim slubama Staljinovog poretka. Jednog julskog dana 1938. u Parizu sree sovjetskog obavetajca Josipa Kopinia, kome se jada da sa ovolikom neizvesnou "ne moe da ivi". eleo bi, kae, najzad, da zna "na emu je". Zato moli ovog svog prijatelja da poe kod Dimitrova i "intervenie za tu vizu". Kopini to prihvata i sa "200.000 franaka u depu" kree u Moskvu. NAJZAD VIZA KAD je stigao kod Dimitrova, generalni sekretar Kominterne mu objanjava da "nije zapelo" kod njega, da on "ne izdaje sovjetske vize", ve da to rade Rusi. Obeava da e kod Rusa "ponovo da intervenie ", jer "neko na kraju krajeva, mora da se imenuje za rukovodioca Partije pa da vidimo je l to Valter ili neko drugi". Shvatajui gde je problem, Titov emisar odlazi "kod tih Rusa". Neki mu usput savetuju da bi prvo trebalo da se sretne s nekim Andrejevom. Kad se naao s Andrejevom, Kopini mu je, kako je svedoio, "mnogo ta ispriao", a sagovornik mu je na sve to rekao: "Nita, nita, sve e se proveriti." Tako je Tito avgusta 1938. dobio sovjetsku vizu i najzad krenuo u Moskvu, a im se pojavio u sovjetsk oj metropoli, Sovjeti su nagradili Kopinia. Na predlog Andrejeva, "na na raun", poslali su ga na leenje i oporavak u jedan krimski sanatorijum.
Lista sabotera partije

Broz pie o devetorici partijaca, od kojih su sedmorica streljana:. Sima Markovi? nije imao poverenja u mene
Parada u znaku Lenjina i Staljina

Nastavci 1. 2. 3. Na jedini putokaz Dolari drugu Valteru Jauci za maralom
4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15.
Poljak, Rus ili Nemac Kaplar vraje divizije Dobar glas u Moskvi panski borac Beker Gorkiu smrtna kazna Sve nade u Kopinia Lista sabotera partije Razvod zbog partije Djed reio stvar Embargo i posle smrti Strah od mrtvog Filipa Jedino su njemu verovali
MESEC dana po dolasku u Moskvu, 23. septembra 1938, Tito u sovjetskoj metropoli pie jedan od najproblematinijih tajnih dokumenata u svom ivotu. Njegovom rukom pisana izjava, najveeg stepena poverljivosti, naslovljena je kao "Moj odnos sa osobama koje su raskrinkane kao saboteri i neprijatelji nae partije". Pisana je na ruskom jeziku, na nepunih osam rukopisnih stranica. U ovom neobinom dokumentu, nastalom u asu kada je paranoja sovjetskog reima svakog dana u proseku gutala vie od hiljadu nevinih ljudi, Tito se opet javlja kao Valter. Pie o devetorici svojih dojueranjih partijskih drugova, od kojih su sedmorica stvarno bili "raskrinkani" i streljani u Moskvi, a preostala dvojica su bili ivi, ali ih je pratila sumnja da nisu dovoljno verni i odani Staljinu. Bruka levice Prvo se ograuje od dvojice zagrebakih drugo va, Kamila Horvatina Petrovskog, koji je u Moskvi ubijen 15. marta 1938, i ure Cvijia Kreia, streljanog 26. aprila 1938. - Poznajem ih od 1927. godine, kada sam doao iz unutranjosti Hrvatske u Zagreb. Posle partijske konferencije grada Zagreba 1928. godine, marta meseca (a odrana je u noi izmeu 25. i 26. februara, a ne marta), na kojoj sam dobio 30 glasova od 31 (a konferenciji je ukupno prisustvovalo 29 delegata), zahtijevajui odlunu borbu protiv lijeve i desne frakcije. Poslije toga odnosi sa Cvijiem i Horvatinom bili su vrlo uzdrani i hladni, naroito poslije otvorenog pisma Komunistike internacionale lanovima KPJ, u kojem je KI podrala nae nastupanje u Zagrebu. Posle toga, pojedinano i o jednom i o drugom: - Ve u Beu (1934), a zatim i u Moskvi (1935) bilo je estih sluajeva sukobljavanja izmeu mene i Petrovskog, naroito zbog njegovog pijanenja i neozbiljnog odnosa prema radu kao lana CK itd. Jednom rjeju, smatrao sam da on kao lan rukovodstva sramoti nau partiju. Napisao sam o tome i karakteristiku 1936. godine za Odeljenje kadrova Kominterne. O Cvijiu: - Kreia sam samo nekoliko puta sreo u ivotu... Privatne veze s njim nisam imao i nisam htio da govorim s njim... Sve vreme sam na njega gledao kao frakcionaa i nisam imao po vjerenja u njega. U ovom dokumentu Tito se etvrti put izjanjava o Ivanu Gretiu Flajeru, koji je uhapen u Moskvi 19. avgusta 1937, nepunih godinu dana poto ga je Tito trei put negativno "okarakterisao" enkavedeovcu Karaivanovu. Dva i po meseca posle hapenja, 3. oktobra 1937, Greti je na osnovu izmiljenih dokaza bio osuen na smrt i istog dana likvidiran u Moskvi, a Tito je 23. septembra 1938. o njemu pisao: - Kada sam 1927. godine stigao u Zagreb, esto sam ga sretao u sindikatima... Tada o njemu nisam imao loe miljenje, naprotiv. Samo mi se nije dopadalo to je volio da popije... Dalje: - Na jesen 1934. godine ponovo sam ga sreo u Beu i moram da kaem da je on jo tada ne mene ostavio lo utisak... A kasnije jo loiji: - Kada je doao u Moskvu (1936) u svojstvu predstavnika partije (u Kominterni) ja sam ga bolje upoznao, i kakav je u radu i kakav u svakodnevnom ivotu. Odnosi su nam bili vrlo hladni i na leto 1936. godine ja
sam u KI, u Sekretarijatu Pika, postavio pitanje njegovog udaljavanja sa mesta partijskog predstavnika, jer on svojim ponaanjem, koje sam okarakterisao kao sabotersko, sramoti nau partiju. Meutim, nisam uspio u tome, budui da su Gorki i on opet sve sprijeili. Moram da priznam da tada u njemu jo nisam vidio neprijatelja... Od Gretia nije bolje proao ni Milan Gorki, streljan deset i po meseci ranije: - GORKIA sam prvi put lino upoznao 1934. godine u Beu... Za to kratko vrijeme mog boravka u Beu, nisam mogao da primijetim neto osobeno kod Gorkia. Na mene je tad a ostavio utisak veoma sposobnog ovjeka. Meutim, poto mi ni on, a ni drugi nisu pomagali kao lanu Politbiroa... poeo sam da gubim povjerenje prema njemu. Moje nepovjerenje je raslo naroito zbog toga to je podravao Flajera... No, na to sam gledao kao na nepravilnu kadrovsku politiku i nisam sumnjao da je saboter i neprijatelj. Sve najgore Kasnije je Tito bio jo obazriviji: - Nai odnosi nikada nisu bili bliski, ve uzdrani... Ve poetkom 1937. godine bio sam vrlo nezadovoljan saboterskom Gorkievom politikom... To to je Gorki traio od mene da mu kaem gdje u zemlji imam stan - bio je povod za moje osjeanje podozrenja i nepovjerenja prema Gorkiu. Pomisao da Gorki hoe da me uniti i preda u ruke policiji, bila je za mene strana, ali mi je sve ee dolazila. Meutim, nisam mislio da je on pijun, ve karijerist koji ne bira sredstva da uniti drugove koji bi mogli da mu smetaju. O dr Simi Markoviu, koji je u to vreme leao u jednom moskovskom zatvoru, Tito ne troi mnogo rei: - S njim nisam vodio nikakve razgovore o partiji. Poznavao sam ga kao vou desne frakcije i on prema meni nije imao povjerenja, jer je znao da sam ja jedan od krivaca za njegovu likvidaciju i likvidaciju njegove frakcije. U ivotu sam se s njim sreo svega desetak puta . O Filipu Filipoviu, koji je 8. aprila te godine u Moskvi osuen na smrt i istog dana ubijen, Tito sad ima loije miljenje nego dok je osniva KPJ bio iv: - Nikada meu nama nije bilo bliskih partijskih odnosa, mada sam ga ja uvaavao kao starog partij skog funkcionera i nisam imao loe miljenje o njemu, jer sam ga veoma malo poznavao. O ivom Simi Miljuu, koji je u jednom moskovskom kazamatu ekao svoj montirani proces, samo jedna reenica: - Nikada (s njim) nisam zajedno radio, a o njemu sam imao lo e utiske. KERBER - TROCKISTA O ANTUNU Mavraku Kerberu, streljanom u Moskvi 8. aprila 1938, Tito govori opirnije, ali ne i povoljnije. Upoznao ga je "1925. ili 1924. godine", na njega je, "kao partijskog aktivistu iz provincije, tada ostavio dobar utisak", a kasnije mu je taj ovek, kad je Broz ostao bez posla, "ak ustupio svoj stan na privremeno korienje", ali "onda on zbog neeg nije imao povjerenja u mene". Kad su se viali u Moskvi, Kerber ga je stalno molio da se zauzme za njegov povratak u zemlju, ali Valter to nije uradio, jer "nije imao povjerenja u njega", nije bio suguran da Kerber "nee smetati partiji". A na kraju: - Godine 1937. saznao sam da je njegov (Kerberov) blizak drug Braun, koji se nalazi u Zagrebu, a on je trockista. Sada smatram da ni Kerber nije daleko od toga.
Razvod zbog partije

Broz se pismeno odri?e dveju supruga, Pelagije i Lucije. Lucija Valter je streljana kao nema?ki pijun
Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Na jedini putokaz Dolari drugu Valteru Jauci za maralom Poljak, Rus ili Nemac Kaplar vraje divizije Dobar glas u Moskvi panski borac Beker Gorkiu smrtna kazna Sve nade u Kopinia
10. 11. 12. 13. 14. 15.
Lista sabotera partije Razvod zbog partije Djed reio stvar Embargo i posle smrti Strah od mrtvog Filipa Jedino su njemu verovali
POSLEDNjI sluaj, distanciranje od zagrebakog komuniste Stjepana Cvijia, bio je za Valtera moda i najosetljiviji: - Upoznao sam ga ovdje (u Moskvi) 1935. godine i moram priznati da sam se u njemu veoma prevario. O njemu sam imao dobro miljenje. Mislio sam da se oslobodio frakcionakih ideja, da je odan KI i partiji. Mislim da sam pogreio zato to nikada nisam neposredno radio s njim i nisam imao prilike da ga bolje upoznam. Cviji je u tom asu ve bio mrtav, jer je mesec i po dana ranije, 10. avgusta 1938, umro na sanitetskom odeljenju Lefortovskog zatvora u Moskvi od tuberkuloze i opte iscrpljenosti. Neposredno pred hapenje, Cviji je zastupnicima Kominterne pismeno svedoio da je Valter povezan sa naim pokretom u Hrvatskoj i da je u osnovi estit, to se mora uzeti u obzir i odvagati da li se moe sauvati za na pokret. Pre potpisa, taku na ovaj dokument Valter stavlja reima: - Ukoliko su potrebni podaci o nekome koga ovdje nisam pomenuo, molim da mi se to napomene. Velika mrlja Naslov ovog dokumenta Moj odnos sa osobama koje su raskrinkane kao saboteri i neprijatelji nae partije, Valter je sam napisao, rukom. Dvojica ivih sa ovog njegovog spiska, dr Sima Markovi, nauni saradnik Instituta za filozofiju Ruske akademije nauka, i Simo Milju, urednik Kominterninog lista Strani radnik, uskoro e biti izvedeni pred sud. Obojica e na osnovu nametenih dokaza biti osueni na smrt i streljani nepunih sedam meseci poto je Tito s prezirom pisao o Markoviu, a za Miljua rekao da o njemu ima loe utiske. etiri dana posle distanciranja od sedmorice mrtvih i dvojice ivih funkcionera KPJ, Tito se 27. septembra 1938. u Moskvi pismeno odrie i dveju svojih venanih supruga, bive, Pelagije Belousove, i tadanje, Lucije Valter. Obe su ve odavno bile u nemilosti NKVD -a. Za prvu kae da nema materinska osjeanja, da mrzi i kvari njihovog sina arka, da je ona za njega, arka, tuinac. O drugoj se raspisao, objanjavajui potanko okolnosti njihovog upoznavanja: - Bilo mi je veoma teko samom sa djeakom (arkom), jer sam radio u KI, a on je bio sam kod kue i esto je pravio izgrede u Luksu, tako da je iz uprave Luksa neprekidno bilo albi na njega, i kad sam se upoznao sa drugom enom, Lusi, predloio sam joj da pree kod mene, jer sam se nadao da e mi ona pomoi da pazim na djeaka. Kad je prela kod mene, a j a kasnije vidio da se ona lijepo ophodi prema njemu, saglasio sam se sa njenim prijedlogom i registrovali smo se u Luksu. To se desilo ve u jesen 1936. godine, pred moj odlazak u zemlju po zadatku. To sam uradio jer se ona saglasila da djeaku postane druga majka i da se brine o njemu. Kae da je mislio da je ona provjerena, poto je bila erka bijednog radnika i ena istaknutog politikog radnika njemakog komsomola, koji je bio kanjen sa 15 godina zatvora, ali verovao joj je i zbog toga to su je nemaki komunisti uputili na kolovanje u Moskvu. Nekim estim ulom on je, ipak, osetio da bi s njom mogao imati problema, pa je vie puta upozoravao da ne treba da ima nikakve veze sa emigrantima iz Njemake, ali kad je uo da je uhapena, prvo ega se setio bila je njegova karijera: - Smatram da sam ovdje bio nedovoljno budan i da je to u mojoj partijskoj karijeri velika mrlja. Mislim da to mogu da iskoriste razni saboteri nae partije u borbi protiv mene... Trka za partijsku funkciju mu je ovog puta prea od ivota njegove male ljubljene Lusil: - To je injenica koja moe da me ometa u radu.
Lana optuba DOK je sve ovo o njima pisao, Pelagija je amila u jednom moskovskom zatvoru, pa joj je Titova osuda jo vie zagorala ivot, a Lucija Valter ve je bila mrtva. Pod lanom optubom da je nemaki pijun, u Moskvi je streljana krajem decembra 1937. Tito je nikad vie nije pomenuo, a na molbu svog prvog mua, Ernsta Vabra, ministra dravne kontrole Istone Nemake, Lucija je u Moskvi rehabilitovana poetkom 1958. Pelagija se posle razvoda sa Titom udala za fotografa Kominterne Petra Izmailovia Raguljeva. Poetkom rata uspela je da izae iz logora, a 1944. sa Raguljevim je dobila erku Ninu. Nakon Titovog razlaza sa Staljinom 1948, ponovo je uhapena i osuena na deset godina zatvora. Posle Staljinove smrti, osloboena je, ali joj je zabranjeno da ivi u Moskvi. Do 1967. ivela je i radila u gradu Istra u Moskovskoj oblasti. Pred njenu smrt posetio ju je sin arko, koji se tada prvi put sreo sa ses trom Ninom. Pelagija je umrla marta 1967, a urna joj je poloena na Novdevijem groblju u Moskvi. Sudei po onome to pie i govori, Tito krajem 1938. u Moskvi pristaje na sve samo da bi ga Kominterna postavila za mandatara novog CK KPJ. Ili da mu makar do zvoli da formira privremeno rukovodstvo za tekua pitanja u KPJ dok nae pitanje ne bude rijeeno u Komunistikoj internacionali. Prihvata da promeni politiku orijentaciju KPJ i da je totalno staljinizira, da iz nje najuri sve stvarne ili nabeene antistaljiniste, da iz KPJ izbaci sve funkcionere KPJ koji su ve bili pobijeni u Sovjetskom Savezu, ak i one koje su enkavedeovci samo osumnjiili. I da tako na delu potvrdi Staljinove rei da za komuniste biti u partiji ili iskljuen iz partije uistinu predstavlja pitanje ivota i smrti. Bosovi Kominterne su sve to odobravali, ali mandat mu nikako nisu davali, jer ni Titovi protivnici nisu sedeli skrtenih ruku. Kamilo Horvatin ga je krajem 1937. i poetkom 1938, neposredno pred svoje hapenje, optuivao da ulepava stanje u KPJ, da daje sasvim lanu sliku stanja u Partiji, u jednom asu i da je faktiki provokator. Ivan Mari mu je lepio etiketu Gorkievog oveka, a bilo je optubi i da je sredinom 1937. skandalozno vodio osnivaki kongres KP Hrvatske, na kom je u ime hrvatskih komunista ponudio saradnju svim pokretima i strankama koje se danas bore za slobodu hrvatskog naroda, i to po svim pitanjima. Detalje iz ivota Josipa Broza Tita, dosada nepoznate, prenosimo iz knjige Tito, tajna veka Pere Simia, tampane u izdanju Kompanije Novosti i Slubenog glasnika. Knjiga se moe kupiti na kioscima tampe u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori.
Djed reio stvar

Broz pie Ivi Loli Ribaru da je pitanje glavne uprave (CK) gotovo reeno
Srodne teme Put ka EU
Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluaj Artemije Sve ene Lotara Mateusa
MA koliko bile ozbiljne, Tito je lako izaao na kraj sa ovim zamerkama. Horvatin je jo sredinom marta te godine u Moskvi bio streljan, Mari je bitku protiv Tita vodio ne u Moskvi, ve iz Pariza, a Tito je i dalje mogao raunati i na pomo Kopinia i njegovih sovjetskih kolega, koji su mu i omoguili da doe u Moskvu. Zato je Tito bio toliko siguran u ishod ove maratonske bitke da je jo poetkom novembra 1938. jednoj svojoj pariskoj prijateljici pisao da je zdrav i zadovoljan kao nikad ranije, a mesec dana kasnije svom mladom beogradskom sledbeniku Ivi Loli Ribaru je poruivao da za koji dan sledi konano rjeenje pitanja glavne uprave (CK) nae firme. Ribar je taj ishod smatrao toliko nespornim da mu je desetak dana kasnije uzvratio: - Drago mi je da je Djed - kako su Tito i njegovi saradnici nazivali Kominternu - povoljno reio nau stvar. Sada zato drugovi pourite i uda emo napraviti - poruivao je on Titu i Titovoj pariskoj mrtvoj strai, slovenakom piscu Lovri Kuharu, poznatijem po pseudonimu Preihov Voranc. Preostalo je samo da ode na zvanini razgovor sa Dimitrovom i da nakrivi kapu. Umesto toga, pri susretu sa Dimitrovom Valtera je oblio hladan znoj. Niste mandatar! VE u drugoj reenici razgovora Dimitrov mu 30. decembra 1938. kae: - U vrhuci KPJ svi su frakcionai, i Vi ste frakciona. Pa jo gore: - Sada ne moemo da utvrujemo partijsko rukovodstvo, nemamo dovoljno podataka za to. Pa novo sputanje na zemlju: - Treba se konsultovati sa grupom drugova iz zemlje i formirati privremeno rukovodstvo od tri do pet ljudi... To treba drugovi u zemlji da odlue, a ta trojica ili petorica ljudi bie odgovorni pred Izvrnim komitetom KI. Oni e skupiti aktiv na konsultacije, zatim e sazvati savetovanje na kojem e biti odreen sastav CK. Do detalja mu je objasnio: - Rukovodeu grupu ostaviti u sastavu: ilas, Rankovi, Kardelj, Miha Marinko, Franc Leskoek, Josip Kra, Valter. Oni su odgovorni za reavanje pitanja; trojica ili petorica pripremae konferenci ju i razjasniti liniju partije. Pa otvoreno da ne moe biti otvorenije: - Izvrni komitet KI nema mnogo poverenja u Vas, a da biste zadobili poverenje IKKI morate se pokazati na delu i savesno sprovoditi nareenja IKKI. Zatim: - Vi se ne javljate kao centralni rukovodilac KPJ, ve kao centar za vezu koji nas povezuje sa jugoslovenskim proletarijatom i jugoslovenskim drutvenim radnicima. Pa jo jedanput: - Ne postoji jedini i individualni rukovodilac partije, postoji grupa drugova u zemlji, u koju i Vi spadate, i Vaa je obaveza da zajedno sa njima razmatrate i zajedno sa njima odluujete. Vi nemate prava da sami odluujete... I najvei ok: - Vi niste mandatar, rukovodstvo unutar zemlje e donositi odluke... Titovu ulogu Dimitrov je jasno odredio: - Valter odlazi u zemlju, prenosi odluku (Kominterne), razmatra i odreuje s drugovima - trojica ili petorica, zajedno s njima priprema konferenciju, sprovodi je i izlazi sa referatom. Instruisao ga je i oko strategije i taktike partije: - Govoriti o nacionalnom frontu u Jugoslaviji bilo bi nepravilno, budui da je Jugoslavija mnogonacionalna. Bolje je da se govori o narodno-demokratskom bloku. Crvena Biblija NA kraju mu je striktno odredio delokrug rada: Valteru se kao centru za vezu i jednom od trojice ili petorice lanova privremenog rukovodstva daje rok tri meseca, a na njegov zahtev da mu se daju i pare za rad partije Dimitrov je odgovorio: - Ne bi bilo pravilno da se sve dobija iz Moskve.
Ma koliko bio neprijatan, Tito nije imao razloga da bude previ e nezadovoljan ovim poslednjim odgovorom. Depovi mu uopte nisu bili prazni. Imao je brilijantski prsten sa opalom, nekoliko crvenih zvezda sa uralskim rubinima i krzno od polarne lisice. Sve ove dragocenosti i neke druge stvari koje su se mogle izneti, kupio je u jednoj zlatarskoj radnji na Kuznjeckom mostu, u strogom centru Moskve. Platio ih je novcem dobijenim za prevod sa ruskog na hrvatski jezik ondanje komunistike biblije, Historije SKP(b). Najdrau uspomenu iz Moskve, vredni prsten sa opalom, Tito e pet godina kasnije, 1943, izgubiti na Sutjesci, kad je beao od Nemaca, ali u prolee 1945. Staljinova vlada mu je poklonila isti takav. Za njega je bio toliko vezan da ga je, prema reima Dedijera, sa sobom poneo i u grob. Ni one druge, jo neugodnije rei, koje mu je Dimitrov saoptio, nisu Tita mogle baciti u oajanje. Za njega je bilo dovoljno da je ostao u igri i da mu je Dimitrov rekao da Izvrni komitet Kominterne nikada nije dao mandat Ivanu Mariu, koji je sa Miletiem, kao svojom ikonom, mogao raunati na podrku veine partijskih organizacija u Jugoslaviji. Zadovoljilo ga je i to to Dimitrov nijednom reju nije pomenuo Miletia koji je robijao u Sremskoj Mitrovici, ali pravi razlog za veliku brigu iznenada je doao sa druge strane. Osam d ana posle Valterovog neprijatnog razgovora sa Dimitrovom, 7. januara 1939, sekretar Izvrnog komiteta Kominterne Dmitrij Manuiljski je generalnom sekretaru Kominterne pismeno sugerisao da odustane i od eventualne pomisli da Titu jednog dana poveri mandat za generalnog sekretara CKKPJ. Naprotiv, zbog njegove odgovornosti za neuspeh ekspedicije jugoslovenskih dobrovoljaca u paniju, u prolee 1937, predloio je da se Tito potpuno degradira. Da se ukloni sa odgovornih mesta u Jugoslovenskoj kompartiji i uputi na nii poloaj. NEIZDRIVA SITUACIJA DAN po zavretku njegovog tekog razgovora sa Dimitrovom, prilike u KPJ i Titovu poziciju u partiji najrealnije je opisao njegov pariski izaslanik Lovro Kuhar. Po elji jedne Kominternine izvidnice u Parizu , on je 31. decembra 1938. napisao da Tito i njegovo privremeno rukovodstvo tog asa nemaju nikakav autoritet, da su politiki prilino slabi, neiskusni, da im nedostaje povjerenje u sopstvenu kompetenciju, jer se ve 18 mjeseci iz dana u dan eka na rjeenje pitanja naeg rukovodstva. KPJ je, kako je rekao, u organizacionom raspadanju: - Situacija je jednom rijeju neizdriva. - Poteni ljudi su se odvojili od nas.
Embargo i posle smrti

Pero Simi | 01. jun 2009.
Markovi? i Milju streljani mesec dana poto su proglaeni "teto?inama"
Petko Mileti
Nastavci 1. 2. 3. 4. 5. Na jedini putokaz Dolari drugu Valteru Jauci za maralom Poljak, Rus ili Nemac Kaplar vraje divizije
6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15.
Dobar glas u Moskvi panski borac Beker Gorkiu smrtna kazna Sve nade u Kopinia Lista sabotera partije Razvod zbog partije Djed reio stvar Embargo i posle smrti Strah od mrtvog Filipa Jedino su njemu verovali
POETKOM 1939, kada je napustio Moskvu, Tito je bio siguran da je uvrstio svoju kandidaturu i da sad sve ponajvie zavisi od njega i njegove snalaljivosti. Preko Lenjingrada i Kopenhagena doleteo je do Pariza da jo jedanput pripreti Mariu i Kusovcu, a poetkom marta doao je u Ljubljanu i Zagreb, gde je zapoeo zavrne pripreme za ispunjavanje jednog od najvanijih uslova za njego v izbor za novog "centralnog rukovodioca" KPJ. U jednu dobro kamufliranu kuu na Bohinjskom jezeru u Sloveniji, pozvao je na prvi sastanak lanove svog "privremenog rukovodstva za tekua pitanja dok nae pitanje ne bude rijeeno u KI". Kad su stigli svi koji su mogli doi, pored njega su se poreali crnogorski pisac Milovan ilas, zagrebaki radnik Josip Kra, slovenaki uitelj Edvard Kardelj, slovenaki radnik Franc Leskoek i beogradski intelektualac Ivo Lola Ribar. Zapisnik sa onoga to je usledilo predstavljao je jednu od najveih tajni Titovog ivota. Misterija je bila toliko velika da je on mirne due dozvolio da se u njegovim sabranim delima objavi netaan podatak i o datumu odravanja ove sednice i da se preuti prva i najvanija odluka koja je na n joj doneta, samo da taj dokument neko ne bi video svojim oima. Brutalne ocene EMBARGO je bio na snazi ak i godinama posle njegove smrti, a sad kad te zabrane, najzad, vie nema, ta velika tajna moe biti konano deifrovana. "Sjed...", kako pie u desnom gornjem uglu prve strane ovog zapisnika, poela je 19. marta 1939. Pored Titovog moskovskog i pseudonima petorice njegovih tek pristiglih saradnika, navedeni su i nadimci dvojice odsutnih Marka i Poldija, odnosno Aleksandra Rankovia i Mihe Marinka. Prva i najvanija taka dnevnog reda ovako je formulisana: "Izvetaj Valtera o unutranjoj partijskoj krizi". Prema onome to je potom zabeleeno, nije bilo nikakve neizvesnosti oko ishoda ovog viednevnog sastanka: "Zakljuci: Izvetaj primljen Iskljuenje svih bivih rukovodeih, frakciskih i antipartiskih elemenata." Uz zakljuke je uneta i napomena: - Dati formulacije u Golji, to je bila nova lozinka za oficijelni partijski list Proleter. A u Golji, koji e se uskoro pojaviti, formulacije za one koji su iskljueni iz KPJ bile su brutalne: Ivan Mari, njegova supruga Margita i brani par Labud i Kristina Kusovac, koji su podravali i Miletievu i Marievu pretenziju da s Titom uestvuju u trci za glavnog Kominterninog poverenika za Jugoslaviju, izbaeni su iz KPJ zbog "razornog antipartiskog delovanja, grupaenja, pokuaja obnavljanja frakcijskih borbi u KPJ". Priiveno im je i "unoenje zabune u redove partije i irenje lanih glasina iz inostranstva" i "veze sa trockistikim i drugim sumnjivim elementima itd." U drugu kategoriju grenika strpani su Marievi dalmatinski simpatizeri, koji su iz KPJ najureni kao "tui i antipartiski" i "tui i sumnjivi elementi", a spisak njihovog zastranjivanja bio je dugaak: "grupaki i antipartijski rad, tijesne veze sa trockistima i obavetavanja istih o partijskim tajnama" i "nedisciplina, grupatvo i nepokoravanje odlukama partije", koja, inae, vie od godinu i po dana nije imala nikakvo rukovodstvo.
Varali partiju GLAVNO mesto i na ovoj sednici i u formulacijama datim u Golji bilo je rezervisano za one jugoslovenske komuniste koji su u Sovjetskom Savezu ve bili uhapeni, a ogromna veina, na osnovu iskonstruisanih optubi o njihovoj pijunai, i osuena i streljana. Od nekoliko stotina ovih nevinih ljudi, Valter i pe torica njegovih asistenata poimenino pominju samo njih devetnaest, nazivajui ih "elementima koji su naoj partiji i radnikoj klasi nanijeli goleme tete u toku niza godina". Terete ih za sve: za "frakcijske i grupake borbe, veze sa klasnim neprijateljima, varanje Komunistike internacionale", "destruktivni rad", "koenje razvitka partije i obezglavljivanje pokreta radnike klase Jugoslavije", "pomaganje klasnom neprijatelju". Na tom spisku bila su i estorica od sedmorice voa KPJ, koji su 23. septembra 1938. ve bili mrtvi kada je Tito u Moskvi pisao dokument "Moj odnos prema osobama koje su raskrinkane kao saboteri i neprijatelji nae partije". Sedmi, Filip Filipovi, nije pomenut samo zbog toga to je bio veoma popularan meu jugoslovenskim komunistima, pa je bilo sasvim jasno da bi Tito time u Jugoslaviji mnogo vie izgubio nego to bi u Moskvi dobio. Na spisku devetnaestorice prokaenih nali su se i dr Sima Markovi i Simo Milju, koji su bili ivi i dok je Tito septembra 1938. u Moskvi objanjavao svoj odnos prema "raskrinkanima", a bili su ivi i kad je na Bohinjskom jezeru drao svoju "Sjed..." Obojica e u Moskvi biti streljani samo mesec dana poto ih Tito, Kardelj, ilas, Kra, Leskoek i Ribar proglase "tetoinama" i izjure ih iz partije koju su Markovi i Milju stvarali. Iz KPJ su tom prilikom izbaena i jo devetorica ivih jugoslovenskih komunista koji su se tada nalazili u Staljinovoj "Zemlji Obeanoj". Bili su to: Vladimir opi, Vilhelm Horvaj, Adolf Vajs, Robert Valdgoni, Kosta Novakovi, Jovan Malii, Akif eremet, Janko Jovanovi i Radomir Vujovi. Sva devetorica su u trenutku anatemisanja i odstranjivanja iz KPJ bili u moskovskim zatvorima, i sva devetorica su streljana samo mesec dana posle iskljuenja iz KPJ. Na ovoj "Sjed..." iz KPJ su najureni i svi drugi funkcioneri KPJ o kojima je Tito Jakuboviu, pineru i drugim "kadrovicima" Kominterne i NKVD-a od 1935. davao "karakteristike", "miljenja" i "podatke". Meu njima je bio i Blagoje Parovi, koji je pod nerazjanjenim okolnostima poginuo u paniji, Adolf Muk, koga su italijanski faisti 1943. ubili u Boki kotorskoj i Karel Hudomalj, koga su nemaki nacisti umorili u Mauthauzenu. Sve dotadanje i budue rtve staljinistikih pogroma, koje je upravo iskljuio iz KPJ, Tito je posle ovog sastanka nazvao jednim te istim imenom. U pismu koje je preko svog pariskog izaslanika Lovre Kuhara poslao u Moskvu krstio ih je "onima koji su gore (u SSSR-u) sjeli". Za neke od njih vezale su ga i neke line uspomene. Recimo, opi mu je u jesen 19 38. pomagao da sa ruskog na hrvatski jezik to bolje prevede istoriju Staljinove partije, a Vujovi je Tita 1935, kad je doao na rad u Moskvu, primio u svoj stan broj 275 u Kominterninom hotelu "Luks", u kome su mesecima iveli zajedno. SKLONjEN I MILETI NA bohinjskom veanju sa petoricom svojih istomiljenika, Tito zahteva da mu se s puta skloni i najpoznatiji jugoslovenski komunista i najvei konkurent Petko Mileti. Za njega je pripremljen poseban arsenal optubi. To to se suprotstavljao samozvanom generalnom sekretaru nepostojeeg CK KPJ kvalifikovae se Miletievim "pokuajem da stvara frakcije u Partiji", a njegovo nepokoravanje Titu "nedisciplinom prema Partiji". Miletievo pravo i obaveza da uestvuje u reavanju krize u KPJ etiketirae se "uno enjem smutnje u partijske redove" i "neiskrenou pred CK". Najzad, iako je jugoslovenski sud Miletia osudio na sedam godina robije, Tito e svog takmaca optuiti da je tom istom sudu "izdao Partiju" i da je time to je dobio samo sedam godina tamnice " d oveo u zabludi ne samo KP nego i itavu radniku klasu"!
Strah od mrtvog Filipa

Pero Simi | 02. jun 2009
Gorki? na ?elu isklju?enih, a Filipovi?u ni pseudonim. Sve odluke o isklju?enjima donete jednoglasno
Tito u poseti Mongoliji

TITO, Kardelj, ilas, Kra, Leskoek i Ivo Lola Ribar tada isteruju iz KPJ i gotovo sve njene osnivae i estoricu od ukupno devetorice sekretara njenog Centralnog komiteta, izabranih od osnivanja partije 1919. godine: Filipa Filipovia, dr Simu Markovia, Jovana Maliia, uru Cvijia, Antuna Mavraka i Milana Gorkia. Sedmog sekretara, uru akovia, jugoslovenska policija ubila je 1929, a preostala dvojica, Pavle Pavlovi i Tria Kaclerovi, na vreme su se iz KPJ povukli u sindikate. Tito i njegovi asistenti znali su ta rade: lanstvu KPJ uglavnom e saoptiti izmiljena imena onih koji su iz partije izbaeni zato to su gore sjeli. Za Gretia e rei Flajer, uru Cvijia - Krei, Stjepana Cvijia - Andrej, Kamila Horvatina - Petrovski, Vladimira opia - Senjko, Jovana Maliia - Martinovi, Vilhelma Horvaja - varcman, Gojka Samardia - varc, Kostu Novakovia - Dragaevac, Akifa eremeta - Berger, Radomira Vujovia - Liht, Jovanku Horvatin - Graberica, Janka Jovanovia Drenovski. Na prvo, poasno mesto onih koji su sjeli stavie Gorkia, a skraenim pravim identitetom oslovie samo Simu Markovia, Antuna Mavraka, Grgura Vujovia, Simu Miljua i njegovu suprugu Zoru Milju. Zbog straha od negativnih reakcija partijskih organizacija, za Filipa F ilipovia, koga su, kao i ogromnu veinu drugih, posmrtno iskljuili iz KPJ, nisu naveli ak ni pseudonim. U gornjem desnom uglu zapisnika Sjed... pie da je ona trajala tri dana, a prema onome to je Tito napisao Kuharu, seansa se odvijala puna etiri dana. Dileme nije bilo - na kraju ovog dokumenta, koji ni desetak godina posle Titove smrti nije bio dostupan
javnosti, posebno je zapisano i podvueno: Sve odluke su donete jednoglasno. Smatrajui da e zavrnim obraunom sa svim jugoslovenskim rtvama staljinistikih pogroma u Sovjetskom Savezu konano dobiti toliko eljenu titulu prvog staljiniste Jugoslavije, Tito je posle Sjed... Kuharu poruio: Rjeenje pitanja firme s veseljem je pozdravljeno. Tetkini gosti DESETAK dana posle izbacivanja iz KPJ svih Jugoslovena koji su gore pobijeni i uhapeni, Tito je sazvao drugi sastanak svog privremenog rukovodstva. Zasedanje je odrano u kuici njegove tetke Ane Kolar u slovenakom selu Trebu, udaljenom desetak kilometara od Kumrovca. Doao je i rekao: - Dobar dan, teta. Budete neto napravili za obed? - Za koliko? - Za sedmoricu. Na njegov predlog jednoglasno je primljeno Otvoreno pismo lanovima KPJ, koje je on napisao na osnovu Rezolucije o radu KPJ sroene u Moskvi. U ovom dokumentu, koji je potpisao jo nepostojei CK KPJ, Tito je jugoslovenske komuniste obavestio o tome kako su godine 1937. u redovima nae Partije i u njenom rukovodstvu otkriveni pijuni i neprijatelji Partije i radnike klase. Delatnost svih voa KPJ, pobijenih u Moskvi, on je okarakterisao kao zloinaku, a njihove likvidacije historijskom prekretnicom za nau Partiju. Konkurente u borbi za titulu generalnog sekretara KPJ nazvao je nezdravim elementima koji imaju bolesne ambicije, a sve oponente neprijateljima koji godinama koe rad i razvitak Partije. Kad kae razvitak Tito misli na staljinizaciju KPJ, jer u produetku istie da su za njega najopasniji oni komunisti koji samo na rijeima prihvataju odluke KI, a da su on i njegovi saradnici, za razliku od njih, odani Kominterni i da joj zahvaljuju to je KPJ i ovog puta pruila svoju pomo. Sebi i drugim bezrezervnim staljinistima, koje naziva zdravim kadrom, Tito ovog puta odaje priznanje to su iz KPJ najzad eliminisali one koji su godinama koili rad i razvitak nae Partije: - Pomou KI i zdravog kadra u zemlji, koji je vjeran Partiji, izala je ona ojaana poslije svih tih udaraca. U OVOM dokumentu Tito najavljuje novo ienje partije i poziva sve svoje pristalice da se ue na iskustvu herojske borbe ruske Boljevike partije, koje je divno izloeno u kratkom izdanju Historije Svesavezne komunistike partije (boljevika), koju je on preveo na hrvatski jezik. Novo ienje Rezoluciju o radu KPJ, na osnovu koje je Tito napisao Otvoreno pismo lanovima KP J, krajem decembra 1938. u Moskvi je napisala etvorolana komisija u kojoj su bili Dmitrij Manuiljski, finski komunista Oto Kusinen, visoki sovjetski obavetajac Mihail Trilizer, alijas M. A. Moskvin, i Tito. U propratnom pismu Georgiju Dimitrovu reeno je da ovaj dokument treba u osnovi odobriti kao predlog koji je izradilo rukovodstvo KPJ, a tridesetak godina kasnije u njegovim sabranim delima e biti objavljeno da je njen autor Tito. U tom propratnom pismu Dimitrovu je predloeno da se sedmorica -osmorica Titovih pristalica iz Slovenije, Hrvatske i Srbije utvrde kao Privremenio rukovodstvo partije, ali generalni sekretar Kominterne nije prihvatio ovaj predlog. Re utvrdi zamenio je reju smatra, ali jugoslovenski komunisti uopte nisu upoznati sa ovim delom rezolucije, ve je on, po Titovom nalogu, od njih skriven. Zapisnik sa sednice u tetkinom domu, koji za Titovog ivota nije bio dostupan istraivaima, nosi naslov Drugi sastanak 2. IV. 39. To je dokaz vie da je ona martovska Sjed... predstavljala vatreno krtenje, prvi, osnivaki sastanak tog privremenog rukovodstva, koje je Tito kasnije neosnovano nazivao Centralnim komitetom. U jesen 1939, kad mu se uinilo da je ispunio sve obaveze, ponovo se obreo u Moskvi. UBISTVO GLAVNOG RIVALA U JESEN 1939. u Moskvu je, kao da je iz zemlje iznikao, banuo Petko Mileti. Svom snagom okomili su se jedan na drugog. Radili su jedan drugom o glavi, optuujui se za izdajstvo. Tek u prolee 1990, Josip Kopini e jednom odabranom drutvu u Beogradu, u koje je sticajem prilika uvren i pisac ove knjige, objasniti kako je izbaen iz igre Titov najozbiljniji takmac: - Kad je doao u Moskvu, Petko je dobio stalnu propusnicu za Kominternu, koju Tito nije imao. etao se po Kominterni, hranio u njihovoj posebnoj menzi, djelovao je kao ovjek od punog povjerenja Kominterne. Tad sam ja dobio zaduenje da malo prekopam po arhivi i da vidim ko je i ta je taj Petko. Poslije toga i Tito se opet pojavio u Moskvi i ja sam napisao elaborat od pedeset kucanih stranica. Posle toga za Miletia su nastupili crni dani: - Pozvao me je Andrejev i saoptio da Petka razrjeavaju svih dunosti, da se Valter nema ega bojati i da je s naom Partijom sve u redu.
Kraj je brzo stigao: - Petko je strijeljan po kratkom postupku - hladnokrvno je ispriao Kopini.
Jedino su njemu verovali

Pero Simi | 03. jun 2009
Delegati nisu znali koga su izabrali - govorilo se u iframa
Doek 1958. godine u Klubu poslanika Slovenije

KAD je Tito marta 1940, posle tromesenog ekanja vesti da je NKVD u Moskvi uhapsio njegovog najuvenijeg suparnika Petka Miletia, iz Istanbula ilegalno uao u Jugoslaviju, imao je posla preko glave. Miletievi ljudi nisu hteli ni da uju da se njihov voa vie nikad nee vratiti u Jugoslaviju, a ni otklanja nje slabosti i nedostataka u radu partije, na koje mu je Kominterna ukazala, nije ilo glatko. Tako se ispunjavanje poslednjih uslova Kominterne za organizovanje partijske konferencije i Titov izbor za novog generalnog sekretara CK oteglo kao gladna godina. Celo prolee i leto 1940. priprema teren za svoje vjenanje, o kome je januara te godine matao u jednom od pisama koje je iz Istanbula slao Josipu Kopiniu. Najvie vremena provodi u Zagrebu, odakle povremeno odlazi u Beograd, Split, Ljubljanu,
Podgoricu i na abljak. Kominterna uti sve do jeseni 1940, kada Tito odluuje da u Moskvu, kao svog specijalnog izaslanika, poalje beogradskog inenjera Nikolu Petrovia. Petrovi u viednevnim razgovorima ubeuje prvake Kominterne da je Valter ispunio gotov o sve obaveze preuzete u Moskvi, ali dozvolu da Tito umesto konferencije organizuje partijski kongres ne uspeva da iskami. Odluku o sazivanju konferencije KPJ, a ne kongresa, pisanu na nemakom jeziku, parafirala su etvorica funkcionera Kominterne, Nemac Vilhelm Pik, Italijan Palmiro Toljati, eh Klement Gotvald i Dmitrij Manuiljski. Kopini kum U OVOM dokumentu lideri Kominterne su druga Valtera prvi put oslovili kao sekretara CK KP Jugoslavije, pa je Tito bio na konju. im mu je in. Petrovi tajnim kanalima poruio da je Kominterna dala zeleno svetlo da odri centralnu partijsku konferenciju, Tito je pojurio svojim novim automobilom marke ford da to pre pronae to skrovitije mesto za svoje vjenanje. Prokrstario je pola Hrvatske i Slovenije dok mu za oko nije zapala jedna prostrana kua u selu Dubravi kraj Zagreba, iji je vlasnik bio profesor francuskog jezika Sreko Damonja. Izvadio je pare iz depa i zakupio je na est meseci. U Damonjinoj dobro uukanoj kui uesnici svadbe okupili su se 19. oktobra 1940. Ceremoniji zvanoj Peta zemaljska konferencija KPJ, uz stotinak delegata, prisustvovae, i na Titovom vjenanju ulogu kuma odigrae, sovjetski obavetajac Josip Kopini. Tito e ga na poetku, ne otkrivajuu ni svoj ni njegov identitet, pozdraviti kao druga Vazduha, naeg gosta i predstavnika Kominterne, a Kopini e mu otpozdraviti kao drugu Valteru, generalnom sekretaru CK KPJ. Time je sve bilo gotovo. Trnoviti uspon na vrh partijske piramide Tito e kasnije obeleiti dvema izjavama. Prvu je dao svom biografu Dedijeru: - Ja nisam imao ambicija da preuzmem rukovodstvo Partije i nikada na to nisam mislio! Drugu prijatelju Luju Adamiu: - Provjeravali su me u Moskvi na razne naine. Jedino su meni vjerovali. Na najvaniju funkciju u ivotu Tito je, kao to se vidi, doao sistemom uslovljavanja koje mu je nametala Kominterna, a proveravanje su obavljale slube koje su se u Staljinovom reimu time i inae bavile. One su u njega imale poverenje jo od 1935, a na kraju, kada je sve Titove partijske drugove pojela magla, on vie nije imao pravih konkurenta. Prema jednom neobjavljenom zapisu Ivana Karaivanova, Tito je jo u jesen 1939. doneo u Moskvu na prethodno odobrenje Kominterne materijale Pete konferencije KPJ, a doneo je na overu spisak lanova i kandidata za CK partije. Veliki uitelj U PRVOM govoru posle izbora za generalnog sekretara Tito je na zagrebakoj konferenciji imao posebnu inspiraciju. Hitlerovu i Staljinovu okupaciju i deobu Poljske, izvrenu godinu dana ranij e, nazvao je sreom i blagostanjem dvjestamilijunske bratske zajednice naroda, a Petka Miletia zloglasnim. Gorkia i sve druge funkcionere KPJ umorene u SSSR-u prozvao je rukovodeim tetoinama, koje su danas raskrinkane i dobile su zasluenu kaznu. A dobro je znao u kakvim su mukama umirali ti nevini ljudi, jer je u jesen 1938, neposredno posle hapenja Vladimira opia, koji mu je pomagao u prevoenju Istorije SKP(b), za jednu no osedeo zbog straha da i on gore ne sjedne. Posle promovisanja Staljina za naeg velikog uitelja i vou, Tito je na zagrebakoj inauguraciji pomenuo i izdavaku delatnost njegovog privremenog rukovodstva: - Izdan je Sovjetski Ustav na tri jezika s oko 25.000 egzemplara, izdana je biografija druga Staljina na srpskom jeziku u 10.000 primjeraka, koja se sada tampa i na hrvatskom jeziku. U diskusiji na konferenciji postavljeno je i pitanje ta e komunisti raditi ako Hitler i Musolini napadnu Jugoslaviju. Odgovor je bio: - Mi emo gledati da prvo oborimo jugoslovensku vladu i onda moemo braniti zemlju. Jedan dalmatinski delegat traio je da se kae jasniji stav o odbrani Jugoslavije - da li odmah oboriti vladu, a neprijatelj to iskoristi i zauzme zemlju. Uz Titovu asistenciju, odgovorio je Kardelj: - Ne treba se uputati u ako i ili, ve postaviti principijelno. Objasnio je i ta podrazumeva pod principijelnou: - Bude li borba za odbranu Jugoslavije napredna - to emo oceniti - boriemo se i tui buroaziju zato to se ne bori dovoljno dosledno. Original Titovog izlaganja na ovom skupu pokazuje da je i on sam tada bio svestan da Kominterna sve do ove konferencije nije kao novo rukovodstvo KPJ potvrdila nikakvo njegovo privremeno rukovodstvo za tekua pitanja. Kako je poela, Konferencija je tako i zavrila, u iframa. Kad je doao red da se bira novi CK, prvi posle rasputanja Gorkievog rukovodstva 1937, drug Valter je ustao i predloio njegov sastav, ali to je uinio tako da pri tom nije izgovorio nijedno pravo ime i prezime,
ak ni partijske pseudonime predloenih kandidata, ve je, kako je jedanput priznao, iznosio samo poneke biografske podatke i izvjesne karakteristike njihovog partijskog rada i dranja! Zavrzlama je na kraju dobila i svoj logini epilog: ogromna veina uesnika konferencije nije znala ni ko je novi sekretar njihovog Centralnog komiteta, niti koga su oni, na predlog tog oveka, izabrali u svoje novo centralno partijsko rukovodstvo. Ta nepoznanica nikada nee biti odgonetnuta: ni Tito, ni njegovi najblii saradnici ni do kraja njegovog ivota, ni do raspada Titove partije, nisu uspeli da utvrde ko je sve oktobra 1940. u Zagrebu izabran u njegov prvi Centralni komitet. Niti e taj ikada deifrovani CK u narednih osam godina, sve do aprila 1948, odrati ijednu svoju sednicu. Tako je Tito ne samo doao na vlast, ve i vie od tri godine vladao Jugoslavijom, bez ikakvih konsultacija sa svojim Centralnim komitetom. SA ERPAMA PREKO LIVADE PRE poetka svadbe desio se jedan maler koji mu je mogao presesti. Da bi svatovi imali ta da jedu i piju, Tito i Kardelj su otili u Zagreb, nakupovali nekoliko desetina erpi, lonaca, tanjira, aa i ostalog posua, strpali to u auto i pojurili prema Dubravi. Na putu su naleteli na lokalnog potara koji se od siline udara, teko ranjen, naao na haubi. Oevici su se sjatili da utvrde krivca i presude mu, a Tito i Kardelj su bre bolje pokupili posue i pojurili preko livade. Spasao ih je voza forda koji je preuzeo odgovornost za nesreu. Taman su taj problem reili, a iskrsao je drugi. Tito je posumnjao u jednu Zagrepanku da bi mogla policiji otkriti ta se deava u njegovoj iznajmljenoj kui, ali reenje je brzo naao: Naredio sam Konaru da je smakne. (KRAJ)

Tito Tajna Veka Feljton Novosti

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Tito Tajna Veka Feljton Novosti

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Na jedini putokaz

Pero Simi | 20. maj 2009.

Dolari drugu Valteru

Nalog grani?nim vlastima da Ivanu Kisi?u predaju 200 dolara

2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15.

Poljak, Rus ili Nemac

Kaplar vraje divizije

Dobar glas u Moskvi

panski borac Beker

Josip, Pelagija i arko Broz

Gorkiu smrtna kazna

Na osnovu lanih dokaza Gorki? osu?en na smrt i istog dana streljan

Srodne teme Put ka EU Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC Sluaj Artemije

Sve ene Lotara Mateusa

Sve nade u Kopinia

Lista sabotera partije

Parada u znaku Lenjina i Staljina

4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15.

Razvod zbog partije

10. 11. 12. 13. 14. 15.

Djed reio stvar

Srodne teme Put ka EU

Embargo i posle smrti

Markovi? i Milju streljani mesec dana poto su proglaeni "teto?inama"

6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15.

Strah od mrtvog Filipa

Tito u poseti Mongoliji

Jedino su njemu verovali

Delegati nisu znali koga su izabrali - govorilo se u iframa

Doek 1958. godine u Klubu poslanika Slovenije

You might also like