Gorke suze Josipa Kopinia

KAD sam upoznao Blagoja Nekovia u prolee 1972. imao

je 65 godina. U tim godinama su drugi naunici odlazili u
penziju, a on je intenzivno radio na istraivanju uzroka
nastanka bolesti raka u Onkolokoj laboratoriji Instituta
Ksenofon ahovi, kao da je eleo da nadoknadi vreme
izgubljeno dok se bavio politikom do svoje 45. godine. Iako
je radio na svom kapitalnom delu Molekularna biologija
tumora za koje e 1983. godine dobiti Oktobarsku nagradu
Beograda, bio je predusretljiv i uvek je nalazio vremena da
razgovara sa mnom o njegovoj revolucionarnoj prolosti,
posebno o vremenu kad je rukovodio Komunistikom
partijom u Srbiji od 1941. do 1948. godine.
Polovinom maja 1941. kod Nekovia u Beograd je doao
panski borac Milan Blagojevi i predloio da Partija
organizuje oruane akcije protiv okupatora. Njegov predlog
je odbijen od strane lanova PK jer bi to bez solidnih
priprema bio avanturizam. Tada su se pod nadlenou

beogradskog okrunog komiteta nalazili Smederevo, Kosmaj

i Zemun.
U toku priprema za ustanak organizovao sam sastanak
Josipa Broza (Nekovi je bio jedan od retkih rukovodilaca
koji je Tita oslovljavao pravim prezimenom) sa dr Ivanom
Ribarom i Dragoljubom Jovanoviem, predsednikom
Narodne seljake stranke, kome sam se predstavio kao drug
Jovi. Doveo sam ih u jednu malu kuu u Takovskoj ulici, a
ja sam se udaljio i nisam prisustvovao tom sastanku.
Nemci nisu dirali komuniste sve do 22. juna 1941. zbog
sporazuma Sovjetskog Saveza sa nacistikom Nemakom.
Saznali smo od Janka Jankovia koji je radio za nas u
Specijalnoj policiji da je 22. juna Gestapo od Specijalne
policije zatraio spiskove komunista to to do tada nije inio.
Odmah je izdata direktiva da se ne stanuje u svojim nego
stanovima iznajmljenim od Partije i da se zapone sa
pripremama za oruanu borbu protiv okupatora. Tada je
poelo slanje kadrova Partije iz Beograda na teren Srbije i
pre donoenja odluke o otpoinjanju oruanih borbi 4. jula.
DVE GODINE U LOGORU KAD je vojska republikanske vlade poela da
gubi bitke od vojske generala Franka Staljin je naredio povlaenje stranih
dobrovoljaca. To povlaenje revolucionarna vlada je organizovala u dogovoru
sa Drutvom naroda. Dobrovoljci iz Jugoslavije povueni su u Francusku i
smeteni u logore, gde je Nekovi ostao skoro dve godine. Iz panskog
graanskog rata izaao je sa inom kapetana.

Iznenada me oko 20. jula Tito pozvao u kuu Ribnikara i

obavestio me da je dobio izvetaj instruktora CK KPJ u
Hrvatskoj Vladimira Popovia da je u partijskoj organizaciji
Hrvatske nastala konfuzna situacija odnosno da je
predstavnik Kominterne za Balkan Josip Kopini pod
partijskim pseudonimom Vazduh, pokuao uz pomo
Kominterne da sebi podredi CK KP Hrvatske i da ga odvoji
od CK KPJ, oslanjajui se na mesni komitet Zagreba.
Istovremeno je Tito obavestio Kardelja da iz Ljubljane doe
u Zagreb i pomogne Nekoviu u sreivanju situacije u
Partiji u Hrvatskoj. Od Tita je Nekovi dobio lanu

legitimaciju na ime ustae iz Pakraca a do Zagreba ga je u

vozu pratila Elza Meterli, kurir CK KPJ.
Po dolasku u Zagreb Nekovi je zajedno sa Vladimirom
Popoviem zapoeo istragu. Najpre su sasluali Josipa
Kopinia 23. jula, koji je izjavio da mandat dobijen od
Kominterne da sredi stanje u KP Hrvatske predaje CK KPJ
pravdajui se da u prvoj polovini jula nije imao vezu. Na
poslednjem razgovoru sa Kopiniem 26. jula, lanovi
komisije su mu predoili da je slao lane izvetaje o CK
Hrvatske Kominterni. Na to se on samokritiki osvrnuo da
ne sumnja vie u Pavla Papa i Rada Konara da su izdajnici,
ni u CK Hrvatske i da lino snosi odgovornost zbog
neuspelog organizovanja bekstva zatvorenika iz logora
Kerestinac. Branio se da on nije bio inicijator akcije da
preuzme rukovodstvo CK KP Hrvatske nego je to sugerisala
Kominterna.
Zahtevao sam da on to svoje priznanje napie i potpie,
ispriao je Nekovi. On je to uradio posle kolebanja dva tri
dana. Na kraju me zagrlio i poeo da plae. Potom su 24.
jula uzeli opirnu izjavu od Pavla Papa, kandidata za lana
CK KPJ, koju je dopunio sledeeg dana. Dva dana kasnije
Nekovi se sastao sa operativnim rukovodstvom KP
Hrvatske u sastavu Rade Konar, Andrija Hebrang i
Vladimir Popovi. Na tom sastanku predloene su sledee
kazne: Leo Mates da se iskljui iz Partije, Vladimir Bakari
da se kazni ukorom sa poslednjom opomenom zbog
neispravnog postupka prema partijskom forumu i
nepoverenja prema Partiji, jer je pristao da ue u novo
rukovodstvo KP Hrvatske koje je trebalo da formira Kopini.
TITO NEE NA NDH INTERESANTNA je bila Nekovieva primedba da se
KPJ ne izjanjava povodom ustakih zloina u Bosni i Hercegovini i Lici:
Nije Kominterna dala direktivu ekajte dok Nemaka ne napadne Sovjetski
Savez pa onda ponite sa ustankom, nego je to stvar procene KPJ. Bakari
je dobro rekao u Ninu da mu je Tito saoptio - borba protiv Nemaca a ne
protiv NDH.

Ceo mesni komitet KP u Zagrebu je predloen za smenu, a

Anton Rob, sekretar, i Mirko Vani, lan komiteta, da se
iskljue iz Partije a ostali lanovi da dobiju ukor. Potom su
do kraja jula sasluali Rada Konara, Andriju Hebranga i
Vladimira Bakaria, lanove CK KP Hrvatske, i Lea Matesa,
Vandu Novosel i Hertu Has, lanove CK. Za drugaricu
Josipa Broza Hertu Has predloen je strogi ukor s
poslednjom opomenom, a za Vandu Novosel ukor. Pri kraju
Nekovievog boravka u Zagreb je stigao Kardelj, koji je
nastavio da usmerava dalju aktivnost CK KP Hrvatske.
Celokupan veoma obiman istraivaki materijal Nekovi je
predao Titu.
Posle nekoliko dana na sastanku lanova Politbiroa CK KPJ
Tita, Ivana Milutinovia i Ive Lole Ribara i izvetaa
Nekovia, predloene kazne su delimino ublaene, jer je i
Kardelj smatrao da su preotre za normalne prilike.
Odlueno je da se Leo Mates, Anton Rob i Mirko Vani
iskljue iz Partije, Mesni komitet je smenjen i kao celina
kanjen je strogim ukorom, Pavle Pap strogim ukorom,
Vladimir Bakari ukorom, Herta Has i Vanda Novosel
kanjene su opomenom.
Jedne veeri posle tribine na Nikom univerzitetu gde sam
uestvovao zajedno sa Leo Matesom pitao sam ga ta se to sa
njim dogodilo 1941. Objasnio mi je da Kopini nije samo
njega pridobio da ue u novi CK KP Hrvatske, nego i
Vladimira Bakaria, koji ga je ocinkario pred komisijom
izbegavajui sopstvenu odgovornost i da je Bakari kao
ovek ubre i da on sa njim ne razgovara od 1941, sem
slubeno.
Kako pitanje sluaja Kopini nije bilo reeno 1941. jer je to
stopirala Kominterna poto je bio u njenoj slubi o njemu se
tek raspravljalo 1945. na Kontrolnoj komisiji CK KPJ.
Komisija je predloila CK da Josipa Kopinia iskljui iz
Partije. Meutim, na intervenciju Tita Rankovi je potpisao

odluku CK 24. novembra 1945. da se Kopini kanjava

strogim ukorom s predupreenjem.
(Nastavie se)

Samo Rankovi znao istinu

PREMA Nekovievim kazivanjima u Beogradu su postojala

dva taba. "S jedne strane ja sa partijskom organizacijom, a s
druge strane svi ostali kvislinzi, etnici i belogardejci.
Posebno opasan protivnik bila je kvislinka Specijalna
policija sa svojim antikomunistikim odeljenjem koje je
vodio Boidar Bearevi. U njihovim tabovima ja sam imao
svoje ljude, koji su me obavetavali o njihovim namerama
prema nama. Direktno sam drao vezu sa Jankom
Jankoviem, efom kartoteke Specijalne policije sa kojim
sam se lino sastajao kod njegove tetke Bose orevi ili je
Brana Perovi kod nje odlazila po informacije ali se nije sa
njim sastajala.

Janko je bio brat od ujaka Nemanje Markovia i jo pre rata

se povezao sa KPJ i uinio joj ogromne usluge. Da ne bi
ekali dok kod njega u kartoteku stignu sasluanja
uhapenih komunista, dogovorio se sa agentom koji je
deurao na ulaznim vratima, nekim Dumitrovom, da ga
obavesti ko je doveden u Specijalnu policiju. Ve oko podne
Janko me je obavetavao ko je uhapen, tako da sam mogao
po podne da obavestim sekretara MK da preduzme zatitne
mere. Pored Janka, imali smo u Gestapou Tomu Devalda,
folksdojera, koji je odravao vezu sa Lisjakom, a kod
belogardejaca Vladu Mirkovia."
Sa Nekoviem sam neplanirano priao o ratnom ali i o
posleratnom njegovom rukovoenju KPJ u Srbiji. Izmeu
ostalog, pitao sam ga zato su ga skinuli sa vlasti, da li zato
to se zalagao da se u perspektivi moraju regulisati odnosi sa
Sovjetskim Savezom bez obzira na trenutni sukob i da li je i
zato bio protiv Amerikanaca.
"Nisam otvoreno iznosio pomenute stavove ali postojale su
sumnje koje nisu uspeli da dokau ni formirana komisija ni
svedoci koji su pozivani da svedoe protiv mene. Znalo se da
e Boris Kidri umreti, a Hrvati i Slovenci su se plaili da bih
ja mogao da doem da vodim privredu. To su bili osnovni
motivi za moje udaljavanje sa vlasti. Rankovi mi je saoptio
da treba da nastavim lekarsku profesiju iako to nisam eleo
u trenutku kad mi je saopteno."
PEANCA RAZORUALI NEMCIKRAJEM 1942. Nemci su razoruali
etnike Koste Peanca, plaei se da ih Draa Mihailovi ne prevue na
svoju stranu. Zato sam uputio ono pismo u junu Srbiju da se ne zaotravaju
odnosi sa tim etnicima, da se sve uini da ih ne razorua okupator i po
mogunosti da se pridobiju za nau stranu. To je bio trenutak kada su po
selima nestale strae Peanevih etnika od kojih se pre toga nije moglo
slobodno kretati, a Draa nije uspeo u tim delovima Srbije da izgradi vojnu
organizaciju. Dogodilo se da su ti objektivni uslovi pogodovali da mi
omasovimo pokret.

Doli smo i do prie o Momi Markoviu: "Moma je bio

neaktivan sve do pred kraj 1942. krijui se po selima oko

Poarevca. Sedeo je u nekoj rupi i pravio decu. Zato ga CK i

ne pominje kao lana PK krajem 1941. ali sam ga ja i dalje
smatrao lanom PK. On je u ilegali iveo sa Verom Mileti i
iz te veze rodilo im se dete Mirjana 1942. godine. Kad je Vera
uhapena poetkom oktobra 1943. Moma je hitno traio da
se izvri zamena sa nekim od neprijateljskih zarobljenika ali
to je bilo neostvarivo. Momina je ideja da se brigade iz Srbije
upute u Bosnu. On je to traio od Vrhovnog taba krajem
1943. da bi mene izvukao iz Srbije, da bih po njegovoj
zamisli bio kritikovan ili eventualno smenjen zbog navodno
pogrenog rada u Srbiji. On je bio intrigant i bolesno
ambiciozan".
Za Rankovia kae da je bio sposoban, energian i uporan da
neto sprovede bez obzira na rtve. "Bio je i krut to se vidi iz
njegovih pisama iz 1941. godine. Jeste li primetili razliku
izmeu njegovih i mojih pisama u tom periodu? Beskrajno
odan Partiji ali neko je u onoj situaciji ezdesetih godina
morao da pojede govna, jer se bilo jako zagovnalo. On nije
izmislio Goli otok ali je dobro vodio kadrovsku politiku. Bio
sam sa njim u dobrim odnosima sve do mog sluaja.
Uostalom, Rankovi mi je bio kum i pomirili smo se i viali
kad je izgubio vlast.
To to neko tvrdi da sam se maskirao kad sam izlazio na
ulicu u Beogradu do jeseni 1943. je apsurd. Za mene je
Specijalna policija mislila da sam streljan u Kragujevcu i
zato sam se tako dugo mogao odrati u Beogradu da me ne
otkriju. Tek posle pada Buhe u ruke policije saznalo se u
policiji da se iza ilegalnog imena Mihailo skriva Nekovi. To
je policija saznala kad sam ve bio u junoj Srbiji. Po
Beogradu sam se kretao bez ikakvog maskiranja nosei
pitolj na leima, dok ostalim lanovima PK nisam dao da se
kreu po beogradskim ulicama da ne bi pali u ruke policiji".
Nekovi nastavlja da objanjava:

"Kad su lanovi Politbiroa CK KPJ odluili da izau iz

Beograda na slobodnu teritoriju u zapadnoj Srbiji na
sastanku polovinom septembra 1941. kome su prisustvovali
Tito, Rankovi, Ivo Lola Ribar i Ivan Milutinovi, odlueno
je da Rankovi pree u CK, a da ja postanem sekretar PK i
lan CK, da Milo Matijevi Mra i Vukica Mitrovi budu
lanovi PK i da umesto Matijevia sekretar MK za Beograd
bude uro Strugar.
Ne postoje dva PK 1941, jedan u Uicu, a drugi u Beogradu.
U Uice sam poslao Canu i Ljubinku Milosavljevi. Prema
tome, PK je ostao u Beogradu i nije to bio nikakav punkt
kako eli da ga predstavi Moma Markovi. to se tie pisma
od 19. oktobra koje je Tito uputio meni i Cani da PK izae na
slobodnu teritoriju, to pismo nije nikada stiglo do mene, jer
je kurir koji ga je nosio verovatno pao u ruke neprijatelja.
Meutim, sauvana je kopija i to mi je predoeno prilikom
razgovora pred komisijom koja je formirana da rei moj
sluaj 1952. godine. Traei nain kako da me ukloni iz
Partije, komisija je njim htela da pokae kako ja tobo jo od
1941. nisam hteo da izvravam direktive CK nego sam radio
na svoju ruku. To je jedino to su nali da mi zamere u toku
rata. Nije tano da je dolo do odreenih neslaganja u
Politbirou CK KPJ 1952. godine. Samo jedan ovek zna
(Rankovi) zato su me udaljili sa vlasti. Ja ekam ta e on
da kae, jer sam sa njim imao taj odluujui razgovor. U to
vreme ja sam bio lan Politbiroa CK, generalni sekretar
Narodnog fronta i predsednik Kontrolne komisije.
Postepeno su me izolovali, jer me nisu pozivali na neke
sednice Politbiroa.
Za to vreme obavetajna sluba je pokuala da prikupi
kompromitujuu dokumentaciju o meni, koje nije bilo, kao
da lanovi Politbiroa nisu znali ko sam ja, nego je sluba
trebalo da ih obavesti. Onda je dolo do oklevanja ta sa
mnom uraditi. Najpre su me kandidovali za delegata za esti

kongres KPJ na ukarici pa sam skinut sa liste i nisam

prisustvovao kongresu.

BRADONjA KAO VOJVODA

POSTAVIO sam Bradonju krajem 1942. za komandanta
Glavnog taba NOP odreda Srbije. Meutim, on je pokuao
da samostalno donosi odluke to se nije uklapalo u na nain
odluivanja pa sam o njemu pisao CK da je ispoljavao
vojvodske crte i zbog toga sam ga 1943. smenio i postavio za
komandanta umadijske brigade, a na njegovo mesto za
vrioca komandanta Glavnog taba odredio sam Peru
Stambolia.

(Nastavie se)

Kosmet samo srpski okrug

OD trenutka kad je Edvard Kardelj upitao Petra Stambolia

1949. godine da li zapaa neke promene kod Blagoja
Nekovia u odnosu na Informbiro, zapoela je njegova
postepena izolacija, koja je posebno bila izraena od 1950.
do pokretanja njegovog sluaja krajem septembra 1952.
godine u vreme priprema za esti kongres KPJ. Iako je
njegovo pitanje pokrenuto u vrhu Partije, u stvari od Tita,
trebalo je da izgleda da je pokrenuto iz njegove republike iz
Politbiroa CK KPS.
Sednica tog Politbiroa odrana je 29. septembra 1952.
godine u sastavu: Petar Stamboli, Duan Petrovi ane,
Spasenija Babovi Cana, Jovan Veselinov, Mitra Mitrovi,
Slobodan Penezi, Voja Lekovi, Rista Antunovi, Milo
Mini i Dragi Stamenkovi. Jedina taka dnevnog reda je
bila: Pitanje izbora Blagoja Nekovia za delegata za 6.
kongres.
U uvodnom izlaganju Stamboli je izneo da treba pretresti
pitanje izbora B. Nekovia za delegata za 6. kongres s
obzirom na njegovo dranje prema Rezoluciji Informbiroa.
Posle diskusije, Politbiro je jednoglasno stao na gledite da
Nekovia ne treba birati za delegata za 6. kongres.
Sutradan su zapisnik i pismo Politbiroa CK KPS dostavljeni
Politbirou CK KPJ u kojima je naglaeno da su njegovo
dranje i stav suprotni liniji Partije i da nisu spojivi sa
stavom i dranjem ni lana Partije, a kamoli vieg partijskog
funkcionera. Iz obrazloenja se vidi da je sve bilo ranije
pripremljeno da se Nekovi udalji iz Partije i vlasti. Obino
su u takvim sluajevima traene navodne greke jo od
ulaska u Partiju. Tako se Nekoviu najpre negiralo da do
odlaska u paniju 1937. nije bio lan Partije, da je samo od
1926. do 1928. bio lan SKOJ-a i da se pasivizirao sa
uvoenjem monarhofaistike diktature kralja Aleksandra.
Potom se u pismu navodi da je tokom oslobodilakog rata
vrei dunost sekretara PK KPJ za Srbiju stvorio neki svoj

poseban sistem rukovoenja, koji nije imao nikakve veze sa

stilom rada Partije ni do rata ni u toku rata. Takvo dranje i
rad naneli su krupne tete kako partijskoj organizaciji tako i
razvitku narodnooslobodilake borbe u Srbiji...

PROTIV KRUPNIH AKCIJA BLAGOJE Nekovi nije imao nikakvog

neposrednog kontakta ni sa partijskim organizacijama ni sa partijskim
rukovodiocima kako u Srbiji tako i u samom Beogradu. Osim toga
zadravao je radnike, simpatizere i partijce u velikim gradovima da ne idu u
partizanske odrede. Ne vodei rauna o situaciji bio je protiv stvaranja veih
partizanskih jedinica u Srbiji koje bi izvodile krupnije akcije. On je bio za
manje izolovane jedinice ak na dvojkama i trojkama, koje e likvidirati samo
petokolonae...

Blagoje Nekovi se duboko ne slae s politikom nae partije

u nacionalnom pitanju i stalno prikazuje kao da je ona na
tetu srpskog naroda. Svoj velikosrpski ovinizam on je
ispoljio bezbroj puta, ak i na beznaajnim sitnicama, kao
to su, na primer, natpisi latinicom u Beogradu.
Kad su, na primer, drugovi iz Oblasnog komiteta s Kosova i
Metohije diskutovali o tome da njihova oblast treba da
dobije autonomiju zbog mnogobrojne iptarske manjine,
Nekovi im je rekao da Kosovo i Metohija treba da budu
obian okrug u okviru Republike Srbije. On je ispoljavao
naroitu netrpeljivost protiv drugova Crnogoraca i
Slovenaca, i u stvari podbadao protiv njih. Naroito je
napadao drugove Crnogorce, ponavljajui arijske prie
kako oni jedan drugog nametaju na odgovorne poloaje i
slino...
Prema ljudima uopte, a posebno prema partijskim
kadrovima, Nekovi je ne samo bio grub, ve i drzak do te
mere da ih je naprosto vreao... On uopte nije trpeo
drugove koji su za vreme rata radili na terenu, u odredima, a
naroito nije trpeo drugove koji su se borili izvan Srbije.
Nekovi je netrpeljiv, samovoljan, samoiv i ambiciozan...
Sve te njegove greke i slabosti i njegov nekolektivan rad u
samom Politbirou CK Srbije su i bile razlog to ga je CK KPJ
posle 5. kongresa povukao iz Politbiroa CK KP Srbije...

Stav Blagoja Nekovia prema Rezoluciji Informbiroa i

napadima Kominforma protiv nae zemlje i nae Partije
ostao je u najmanju ruku sve do dananjeg dana nejasan i
neodreen... Odmah posle 5. kongresa on je koristio svaku
priliku da lanovima CK KP Srbije i drugim drugovima stavi
do znanja da se ne slae s pisanjem nae tampe o SSSR i
rukovodstvu SKP(b). Naroito je osuivao drugove ilasa i
Pijadu...
U svojim povrnim i smuenim lancima, koje je napisao
posle Rezolucije Informbiroa, Nekovi je zaobilazno
nastojao da to vie popularie Staljina i ruski socijalizam,
direktno se suprotstavljajui naporima i liniji nae Partije u
pronalaenju istinskih novih puteva socijalistikog
razvitka... U vremenu kada je naa partija vodila teku i
otru borbu za odbranu marksizma, kada su neprijateljski
napadi sa svih strana bili upereni protiv nae zemlje, kada su
Sovjetski Savez i satelitske zemlje gomilale trupe na
granicama Jugoslavije, Nekovi je nalazio vremena da ui
grki jezik...
TA E NAM POMO ZAPADA? SLEDE optube u pitanjima naih odnosa
sa zapadnim zemljama. Nekovi je mnogim partijskim radnicima govorio
kako se boji politike normalizovanja odnosa za zapadnim zemljama, jer nas
one mogu prevariti i progutati. On je naem ambasadoru u SAD drugu
Vladi Popoviu i drugim drugovima otvoreno govorio da mi ne treba da
zakljuujemo zajmove i traimo pomo od Zapada. Ukratko, njegov se stav
svodio na to da naa zemlja treba da bude izolovana, to jedino i prieljkuje
ruski imperijalizam.

Na kraju pisma upuenog Politbirou CK KPJ, Politbiro CK

KPS je predloio da Blagoje Nekovi ni po svojim
shvatanjima ni po svom karakteru ne samo to ne moe da
zastupa na Kongresu nau herojsku Partiju, nego svojim
dugotrajnim dvosmislenim i nejasnim dranjem zasluuje
da Politbiro CK KPJ stavi na dnevni red njegov sluaj i
preduzme odgovarajue mere.

Sve je unapred bilo reirano. Politbiro CK KPJ nije ekao da

stigne ova inicijativa Politbiroa CK KPS nego je prethodno
formirao Komisiju za sluaj Blagoja Nekovia u sastavu:
Milovan ilas, Aleksandar Rankovi, Cana Babovi i Duan
Petrovi, koja je zapoela rad istog dana kad je zasedao
Politbiro CK KPS 29. septembra 1952. godine. U uvodnoj
rei ilas je saoptio Nekoviu da je pozvan na partijsku
odgovornost zbog ozbiljnog kolebanja koje je ispoljio u borbi
nae Partije protiv Kominforma i greaka i slabosti iz
prolosti.
Nekovi navodi da su se odnosi sa drugovima komplikovali.
Padao sam dalje u izolaciju... Ne mogu da se setim ma
kakvog svog kolebanja po IB-u. Kad smo ili kod Tita u
Zagreb povodom pisama, ja sam nazvao Ruse delatima...
Sea se da je drug Tito 1948. godine slao telegram Staljinu.
Sviao mu se Titov stav u Topoli da ne treba zaotravati sa
Rusima... Na kraju tog prvog razgovora sa komisijom, kad
mu je ilas zatraio precizniji odgovor o nainu reavanja
njegovog sluaja u celini, shvatio je da nema izlaza i
odgovorio je: Ja nisam odgovorio zadatku i poverenju
Partije i zato nisam zasluio da vie budem u rukovodstvu.
(Nastavie se)

ilas opet vodi glavnu re

KOMISIJA za odstrel Blagoja Nekovia nastavila je rad i

sledeeg dana. Toliko mi je srueno na glavu da prosto ne
znam ta da mislim, zapoeo je svoju odbranu Nekovi na
tom sastanku. Pitao sam se otkuda te stvari kod mene i
dolazim do zakljuka da sam sitan prakticista i da sve iz toga
proizilazi...Moje povlaenje iz Srbije, prirodno zbog mera
predostronosti, meni je pomoglo da sagledam sve svoje
slabosti i gluposti kojih je bilo kod mene. To je sve to imam
da kaem. Ne mogu da priznam da sam za Ruse i da nisam
bio za Partiju i njenu liniju.
Ovu Nekovievu konstataciju najbolje potvruje njegov
govor kao poslanika na zboru 9. marta 1951. godine u kome
je otro osudio napade Kominforma na Jugoslaviju i njeno

rukovodstvo. Tada je, izmeu ostalog, rekao: Posle rata u

Koreji postao je odreeniji smisao agresivne politike
rukovodstva Sovjetskog Saveza prema naoj zemlji, postao je
sasvim jasan smisao pisama SKP(b), Rezolucija
Informbiroa, zastraujuih nota Sovjetske vlade i tome
slino. A stalne provokacije i pojedini oruani napadi
sovjetskih satelita na nae granice kao i oigledne agresivne
ratne pripreme u tim zemljama uperene prema naoj zemlji
nisu samo sprovoenje mera Hladnog rata ve predstavljaju
sprovoenje mera odreenog cilja neposredno uperenog
protiv integriteta i bezbednosti FNRJ...
Na kraju druge sednice komisije ilas je zakljuio: da je
Nekovi ostao tamo gde je bio jue i predlae da napie
izjavu za CK KPJ, pa da se vidi ta dalje na osnovu te izjave.
Tu kratku izjavu Nekovi je napisao istog dana 30.
septembra 1952. godine, a potom je komisija odrala i trei
sastanak 2. oktobra. Nekovi je imao primedbe na
zapisnike koje je vodio Rankovi, da nije uneto sve to je
rekao i da smatra da nau borbu za socijalizam ne treba
vezivati za Ruse t. j. da treba da samostalno vodimo politiku,
jer se Rusi mogu pogaati na na raun.
Na kraju treeg sastanka komisije sa Nekoviem, ilas je
zakljuio: poto je Nekovieva izjava od 30. septembra
nedovoljna i neubedljiva i moe se dvosmisleno tumaiti,
potrebno je da mu se da dovoljno vremena da napie drugu
izjavu.
STRAH OD KRIVICE NA sastanku je opet glavnu re vodio ilas koji je,
izmeu ostalog, rekao: Ovo nije partijska krivina istraga protiv Nekovia,
nego utvrivanje i raspravljanje politikih razlika izmeu njega i partijskog
vostva i Partije. Mi ne provjeravamo i sravnjujemo konkretne izjave ljudi,
citate, tekstove itd. koji potvruju da su te razlike postojale posle Rezolucije
IB, sve do 1951. kada je Blako sasvim uutao... Ako bi zaista Blako bio u
pravu, ako razlika ne bi bilo, krivi bismo bili mi, CK.

Dopunjenu izjavu na est stranica teksta dostavio je

Politbirou CK KPJ 4. oktobra 1952. godine i pored ostalog
naveo: Ja sam imao pred oima potrebu ouvanja jedinstva

Partije u borbi protiv Kominforma i mislio da ne bi trebalo

nekim suvie otrim istupima pokolebati nedovoljno svesne
elemente i gurnuti ih prema Kominformu... Moje primedbe i
izjave bile su ne samo neumesne nego su objektivno vodile
ka slabljenju budnosti prema kolebljivim elementima i
zamaskiranim kominformbirovcima...
Jo pre 1948. oseao sam i znao, kao i drugi drugovi, da je
odnos i da su namere sovjetskog rukovodstva prema naoj
Partiji i njenoj borbi nepravilni i nesocijalistiki, njihova
pisma i Rezolucija izneli su meni, kao i svakome, jasno i
nedvosmisleno njihove porobljivake i imperijalistike
namere prema naoj zemlji i Partiji. Moja spremnost za
beskompromisnu borbu protiv takvih sovjetskih namera nije
nijednom i nikada dolazila u pitanje...
Prvi put sam se ozbiljno zamislio nad sobom poetkom
1950. godine, poto je objavljen moj lanak O kontroli u
Biltenu. Jasno mi je bilo da je moje citiranje Staljina
deplasirano i tetno, te sam bio zabranio da se daje Bilten
nekim ustanovama (Univerzitet, biblioteke)...
Posle treeg sastanka Komisije i dve izjave Nekovia
Politbirou CK KPJ Komisija je uputila predloge Politbirou
CK KPJ za donoenje odluke u njegovom sluaju. Komisija
je zakljuila:
Iz dosadanjeg razgovora s njim jasno izlazi da ga ne treba
birati za delegata... Iz tih istih razloga ne bi trebalo da doe
na kongres ni kao lan CK. Sve to treba blagovremeno
saoptiti Nekoviu.
Do Kongresa ne bi trebalo obavetavati partijsko lanstvo i
javnost uopte i zbog toga to Komisija jo nije zavrila rad.
DOGOVOR STALjINA I BROZA! BLAGOJEV sin Neboja mi je rekao da mu
je otac jednom prilikom pomenuo da nije nemogue da je sukob izmeu KPJ
i Informbiroa 1948. godine izsceniran od strane Staljina u dogovoru sa
Josipom Brozom, sa ciljem da se Zapadu pokae da se saveznici Sovjetskog
Saveza mogu od njega odvojiti i na miran nain, i da se tako smanje pritisci
kojima su bili stalno izloeni od strane Zapada!

Ako bi neko na Kongresu dobronamerno ili iz

neobavetenosti postavio pitanje odsutnosti Nekovia u
kojoj bilo formi, morao bi istupiti jedan lan Politbiroa CK
KPJ i odgovoriti da e njegov sluaj objasniti kandidaciona
komisija, a ova bi dala sledee kratko objanjenje: Nekovi
je pod partijskom komisijom koju su formirali Politbiro CK
KPJ i CK KPS zbog svog dranja prema Kominformu i da e
partijsko lanstvo biti u svemu obaveteno kad Komisija
zavri rad.
Ako bi neko na Kongresu postavio njegovo pitanje smiljeno
iz neprijateljskih pobuda onda treba istupiti sa celokupnim
materijalom: Pismo Politbiroa CK KPS upueno CK KPJ,
rezultati rada partijske Komisije, Nekovieva prva i druga
izjava. Kongres bi potvrdio izvetaj i odobrio rad Komisije, a
donoenje odluke stavio u zadatak novoizabranom CK.
Ukoliko CK KPJ smatra da je za donoenje definitivne
odluke dovoljno ono to je do sada postignuto u partijskoj
istrazi, onda bi otpala potreba za formiranjem nove komisije
i mogla bi se doneti odluka pre ili posle kongresa, to
svakako zavisi, pre svega, od politike celishodnosti.
Bez obzira na koju e se varijantu poi, ostaje da se rei
pitanje Nekovieve funkcije u Narodnom frontu (sekretar) i
u vladi FNRJ. Ako bi se polo na reenje u tiini, onda bi na
dunost u Narodnom frontu mogao podneti ostavku, a iz
vlade bi ispao samom njenom reorganizacijom.
Bez obzira na nain reavanja Nekovievog pitanja i na
odluku (kaznu) koju e rukovodstvo doneti, trebalo bi
upoznati partijsko lanstvo o celom sluaju. Radi se samo o
formi, a ona je tesno vezana sa prirodom same odluke.
Iz navedenih predloga vidi se da je u prvoj fazi rada Komisija
imala zadatak da sprei da se Blagoje Nekovi pojavi na 6.
Kongresu bilo kao delegat ili lan CK. Koliko se urilo
Komisiji i njenim nalogodavcima najbolje se vidi da je za sva

tri sastanka bila prikupila samo etiri izjave protiv

Nekovia od Paka Romca, oke Pajkovia, Voje Lekovia i
Duana Petrovia.
Do 21. oktobra kada je Politbiro CK KPJ uputio svoje prvo
obavetenje partijskim komitetima, prikupljeno je jo sedam
izjava od Svetozara Vukmanovia, Petra Stambolia, Mitre
Mitrovi, Vladimira Popovia, Raje Nedeljkovia, Dragog
Stamenkovia i Spasenije Babovi. Svi su oni pokuali da
navedu neke navodne greke iz Nekovieve partijske i
dravnike aktivnosti.
(Nastavie se)

iptari grenici iz rata

GREKE Blagoja Nekovia nabrajali su najblii partijski

drugovi. oko Pajkovi je izjavio da je imao nekoliko sukoba

sa Nekoviem oko ocenjivanja politike situacije na Kosovu

i Metohiji. Na oblasnoj partijskoj konferenciji u svom
izlaganju, kao osnovni zadatak partijske organizacije
postavio je podjelu nepodijeljene zemlje sirotinji i stvaranje
sirotinjskih komiteta. Pokazalo se da je ova direktiva bila
rezultat nepoznavanja prilika na Kosovu i Metohiji, da
nikakve nepodijeljene zemlje nije postojalo, da sirotinjski
komiteti nijesu imali nikakvog razloga da postoje. Utroeno
je mnogo dragocenog vremena, dok Oblasni komitet nije
uvideo da je osnovni problem na drugoj strani - da se
iptarima vrati bespravno oduzeta zemlja, koja je bila
dodeljena naseljenicima. Ja sam to ispred OK vie puta
ukazivao Nekoviu, emu on nije pridavao nikakvu vanost.
Najzad smo odluili da sami pripremimo predlog jedne
odluke za reenje ovog pitanja. Meutim on se i o to ogluio,
odugovlaei reenje ovog pitanja, koje je, kako je ve praksa
pokazala, bila prva ozbiljna mjera za povezivanje nae
Partije sa irim masama iptara na Kosovu.
Ovde je oko Pajkovi namerno propustio da navede da je
prethodno doneta odluka da se zabrani povratak kolonista
na Kosovo i Metohiju, a potom je odlueno da se njihova
zemlja podeli iptarima da bi se na taj nain pridobili da
sarauju sa Partijom u sprovoenju njenih odluka. To je
potvrdio i David Nimani na Osnivakom kongresu KP
Srbije kada je rekao da se od tada popravila politika
situacija na Kosovu i Metohiji im su iptari dobili zemlju.
Neposredno pred izbore 1945. godine, kada je Oblasni
komitet na osnovu interesovanja koje je postojalo u
masama, pitao Blagoja Nekovia kako e se reiti pitanje
Kosova i Metohije u novoj dravi, on je vjerovatno zbog svog
stava prema iptarima rekao: da e biti okrug u okviru
republike, igoui nae miljenje o potrebi autonomije,
ponavljajui i ovog puta da su iptari teki grenici iz rata,

da im je zbog toga i to mnogo, kao i da svako izraeno

nezadovoljstvo moe povlaiti njihovo iseljavanje.

KULAKI MOZGOVI PAKO Romac je izmeu ostalog naveo da se

Nekovi nadmeno ponaao prema rukovodstvu Vojvodine. Ne elim da bilo
ta sruim na njega, ali njegov odnos prema lanovima PK bio je toliko
despotski i nedrugarski da su ga zapamtili svi lanovi PK. Nije bilo retko od
njega uti: Vi ste oportunisti, imate kulake mozgove itd. Bilo o emu da se
govorilo sa Blakom, uvek je priivao epitete: oportunisti, kulaki mozgovi,
autonomai itd.

Duan Petrovi ane se uglavnom osvrnuo na Nekovievo

rukovoenje narodnooslobodilakim pokretom u Srbiji od
1941. do 1944. godine. Poznata je stvar da se Nekovi sve
do druge polovine 1943. stalno nalazio u Beogradu, mada su
postojali uslovi, a i potreba da bude u neposrednijem i
direktnijem kontaktu sa partijskim organizacijama na
terenu. Ja mogu da tvrdim, da je Nekovi imao kukaviko
dranje u toku oslobodilakog rata. Da njemu na srcu nisu
leali interesi radnike klase, ve iskljuivo njegovi lini,
sebini, sitni interesi.
Najmanje je ane imao moralnog prava da prigovori
Nekoviu za ilegalni boravak u Beogradu, ako se zna da je
na terenu bio duboko zakonspirisan u zemunici kod seljanke
Darinke Radovi u selu Rajkovac kod Topole. Zajedno sa dve
kerke nju su zaklali etnici, a da ga nije odala. Nekovi mi
je priao da je jedva saznao gde se nalazi da bi sa njim
uspostavio vezu.
Slinu izjavu o Nekoviu u oktobru dala je Cana Babovi:
Kroz itav period rata nisam se mogla oteti misli, da je
Nekovi smiljeno naao razloge da ostane u Beogradu.
Verujem da je smatrao da je sigurnije sedeti u Beogradu u
dubokom ilegalstvu nego li izai na slobodnu teritoriju gde
se vodila teka i otvorena borba sa nadmonijim
neprijateljem i gde ishod borbe po njegovom miljenju nije
bio jasan...
U jednom razgovoru, ja sam se radovala naim velikim
rezultatima u ratu, a on je skeptiki reagovao, vrtei glavom

ja jo ne znam kakvi preokreti mogu da nastanu, jer je i u

paniji poetak bio isti, a pod pritiskom sile se sve razbilo.
Na kraju je usledio rezime: To se moe desiti i naima,
moda e oni opet morati da se vrate u Beograd... Bilo je
oigledno da je iz panije doao demoralisan.
Cana je ovo izjavila iako je Tito poetkom 1942. godine
prihvatio da Nekovi ostane u Beogradu i hvalio je njegovu
partijsku aktivnost. Tako je 8. febuara 1942. pisao: Iz
izvetaja druga Mihaila vidi se da on dobro radi. Uspio je da
odri veze sa istonom Srbijom i jo nekim organizacijama.
Beogradska organizacija je ouvana i ima uspjeha u radu. U
pismu od 23. oktobra 1942. godine izmeu ostalog navodi:
U prvom redu, zbilja moram da te pohvalim to si uspio,
uprkos svim tekoama, da nekako progura kroz sve to
vrijeme to se nismo vieli.
SUMNjE U KIDRIA I LESKOEKA VOJA Lekovi izmeu ostalog navodi:
On je u vie navrata, u ovom ili onom obliku, izraavao sumnju da drugovi
Kidri i Leskoek rade na tetu Narodne republike Srbije, a u korist Narodne
republike Slovenije, psovao im mater i nazivao banditima. Jedanput, kada
smo se u diskusiji sporili oko reorganizacije industrije otro mi je prebacio
kako sam iao da ga tuim kod Kidria. Iz tih i niza drugih postupaka ja sam
zakljuio i mogu smelo rei da je Blagoje Nekovi zatrovani ovinista, koji u
svom ovinistikom slepilu dolazi u sukob sa linijom nae Partije i razorno
deluje na razbijanju jedinstva naih naroda...

Najopirnija je bila izjava Mitre Mitrovi takoe iz oktobra

1952. godine u kojoj pored ostalog pie: Svoje miljenje o
Blagoju Nekoviu odredila sam jasno i precizno vrlo brzo
posle ulaska u Politbiro CK KPS. Moje miljenje bilo je u
osnovi vrlo negativno o njemu i kao oveku i kao
rukovodiocu...
Sukobe u radu imali smo naroito po nacionalnom pitanju...
Radila sam stalno, bilo u agitpropu, bilo u Vladi po
pitanjima prosvete i kulture, tako da smo se u radu mnogo
sretali s tim problemima. Bilo je prilino natezanja u

poetku ak i o izrazima velikosrpska hegemonija ili

buroazija, ime je, po shvatanju svih nas, trebalo odluno
stati protiv pokuaja velikosrpstva u novim uslovima.
Mi komunisti iz Srbije, koji smo se za vreme rata sticajem
ratnih prilika borili po svim krajevima Jugoslavije, osetili
smo suvie jasno koliko je velikosrpski predratni
hegemonizam naneo nesrea porobljenim narodima
Jugoslavije, pa smo bili izvanredno osetljivi na svaku pojavu
ovinizma ili neodlunog stava u pitanjima nacionalne
ravnopravnosti, bratstva i jedinstva. Nekovi je, meutim,
bio izvanredno osetljiv, po liniji srpstva da se to ne shvati i
kao uvreda srpskom narodu i politikantski se postavljao kao
nekakav zatitnik srpskog naroda.
Na komunistima Srbije, meutim, leala je istorijska
odgovornost hoe li se svest srpskog naroda po nacionalnom
pitanju dovesti na socijalistike pozicije o ravnopravnosti
svih naih naroda, osobito u odnosima sa Hrvatima i
Makedoncima. Da su svi stavovi Nekovia u naizgled
sitnijim pitanjima, poev od tekstova u prvim bukvarima
posle osloboenja pa do drugih pitanja, sprovoeni, da na
takva principijelna pitanja nije nailazio na odluan otpor, ko
zna kakvim bismo se perjem ovinizma i uskosti u tim prvim
danima okitili.
(Nastavie se)

Otre rei druga Pere!

RAJA Nedeljkovi u svojoj izjavi kao sekretar srpske vlade, u

kojoj je Nekovi bio predsednik, navodi da je Nekovi
prema njemu bio grub. to se tie mene lino, postupao je
tako kao da nisam bio njegov saradnik na odreenim
poslovima i partijski drug, ve kao sreski naelnik birokrata
sa svojim tamo nekim potinjenim, kome on daje koru
hleba, jer ga je zaposlio.
Naveo je samo jedan primer da ga je isterao iz kancelarije
zato to se nije prethodno najavio njegovom efu kabineta.

Nekovi se trudio da u toj prvoj vladi Srbije zavede neku

vrstu protokola kao i kod drugih vlada. Raja je dolazio na
posao neadekvantno obuen, pa ga je Nekovi opominjao
da vie nisu partizanski uslovi i da lan vlade treba da je
pristojno obuen. Kad pie o Nekoviu, Dragoljub
Jovanovi navodi njegovo gospodsko ophoenje sa
saradnicima, a i sa posetiocima.
Vlada Popovi dao je najkrau izjavu u kojoj je naveo jedan
razgovor sa Nekoviem u klubu poslanika u vezi sa
zajmovima Jugoslavije od kapitalistikih zemalja. U jesen
1950. godine, u klubu smo ja, Mijalko Todorovi, mislim i
Milentije Popovi, i jo neki drugovi, zastupali ve jasno
izraen stav nae Partije o korisnosti dobijanja zajmova iz
inostranstva, dok je to potrebno i mogue u cilju to bre
izgradnje nae zemlje. Isticali smo da e to, pored ostalog,
doprineti uvrenju poloaja nae zemlje u svetu,
raskrinkavanju imperijalistike politike ruske vlade,
slabljenju pritiska SSSR-a i satelita na nau zemlju itd.
Nekovi je vrlo ljutito, povienim tonom i sa visine rekao da
se udi kako toliko daleko moemo da idemo, ta mi
mislimo, kuda bi nas odvela takva politika, kakvu pomo
moemo traiti i oekivati od imperijalistike bande sa
Zapada itd.
ZAHVALAN STALjINU U VREME kad su iz SSSR-a i kominformisti negirali
svaki znaaj nae narodne revolucije i revolucionarnost naoj Partiji,
Nekovi je, uprkos blaenju kojim su nas iz Moskve zasipali, dva puta odao
neogranieno poverenje i zahvalnost Staljinu, napisala je Mitra Mitrovi.
Potpuno suprotno stavu nae Partije svu zaslugu za reenje nacionalnog
pitanja kod nas pripisao je otadbinskom ratu SSSR protiv nemakofaistikih imperijalistikih osvajaa. Ovo Mitrino miljenje o Nekoviu kao
nacionalisti nije prihvatila Komisija, a ilas je u svojim memoarima napisao
da je Nekovi ni manje ni vie bio nacionalista koliko su su to bili ostali
rukovodioci KPJ.

Blagojev sin Neboja mi je skrenuo panju da mu je otac u

vie navrata rekao da je smatrao da je Zapad nudio pomo
Jugoslaviji prvenstveno zato da bi naudio Sovjetskom
Savezu, a da e dugorono gledano slabljenje Sovjetskog

Saveza imati loe posledice po Srbiju. On je bio ubeen da e

Srbiji uvek biti znatno tee da se bori za svoje interese kada
je Sovjetski Savez slab. Osim toga bojao se da ukoliko bi
dolo do ratnog sukoba sa Sovjetskim Savezom, da bi se u
tom sukobu naao na udaru srpski narod i da bi po trei put
u 20. veku najvie stradao.
Svetozar Vukmanovi Tempo u svojoj izjavi 17. oktobra je,
izmeu ostalog, napisao: Za vrijeme priprema za Peti
kongres, u Komisiji za izradu Statuta bili smo odreeni drug
Moa, ja i Blagoje Nekovi. Jedno vee smo sjedili u stanu
Blagoja Nekovia i razgovarali o sukobu sa CK SKP(b).
Rekao sam da bih se sa najveom estinom borio protiv
Crvene armije ako bi ona napala nau zemlju. Nekovi je
dreknuo na mene kako mogu tako govoriti, kuda e me
odvesti takav stav itd. Tada me je podrao drug Moa
izjavivi da bi se i on tukao sa istom takvom estinom ako bi
Crvena armija napala nau zemlju i Nekovi je tada
zautao.
Od jedanaest prikupljenih izjava najvie je optuivao
Nekovia Petar Stamboli - za lo odnos prema
saradnicima, za kolebanje prema Informbirou i za srpski
nacionalizam.
Nekovi je odvie veliku vanost davao nekim vezama u
Beogradu - stanovima, sklonitima, simpatizerima,
matanju o radio centru, kursevima za radio slubu,
paralisanjem rada Specijalne policije (on je na PK-u dao
predlog da uhvatimo Bearevia i da u tome uestvujemo mi,
lanovi PK), dok su se u to vreme na terenu nalazili partijski
kadrovi, lanstvo, odredi. Ja sam o tome kasnije ee
razmiljao kad sam poredio svojih 8 meseci u Beogradu i rad
posle odlaska u Junu Srbiju. Upadljiva mi je bila ta
sterilnost rada u Beogradu u tom vremenu...
Sa Nekoviem sam esto govorio o sukobu, koji je nastao
izmeu nae Partije i rukovodstva SKP(b). Palo mi je u oi

da on sasvim pesimistiki gleda na ishod nae borbe protiv

Informbiroa. Za mene su se njegovi pogledi upadljivo
razlikovali od pogleda svih ostalih drugova. Karakteristino
je da sam 1949. godine rekao drugu Kardelju, odgovarajui
na njegovo pitanje, da Nekovi sasvim crno gleda na ishod
nae borbe protiv Informbiroa.

PROTIV IDA I MOE NEKOVI mi je jedanput, poetkom 1950. godine,

rekao da mi ne treba da uobraavamo da treba sami da razraujemo put u
socijalizam, da su o svim tim pitanjima rekli ta treba Lenjin i Staljin i da je
na zadatak da njihove postavke primenimo. Zato je on dodao da se ne
slae sa istupanjima ilasa i Pijade. To svoje shvatanje izneo je i pred
drugom Titom na jednom skupu partijskih radnika iz Srbije, upozorio je
Stamboli.

Nekovi je, na primer, bio miljenja da nas je Rezolucija

Informbiroa odvukla od reavanja naih tekuih zadataka,
da e nam Rusi i u budue nametati takve situacije,
podrivati Partiju, a sve to dovee do zastoja i nazadovanja u
naem unutranjem razvitku i time e oni postii svoj cilj.
Na istoj liniji je i miljenje Nekovia da e rukovodstvo
SKP(b) pomoi privrednu izgradnju satelitskih zemalja i
time naneti poraz naoj Partiji.
Nekovi je stalno govorio o opasnosti, koja nam preti od
zapadnih kapitalistikih zemalja i bio je protiv
uspostavljanja vrih odnosa sa Zapadom... U novonastaloj
situaciji, kad je sovjetska agresija ugrozila nezavisnost
Jugoslavije i kad su izvesni patriotski elementi, koji su bili
po strani od aktivnog politikog rada, poeli da se
pribliavaju Narodnom frontu, Nekovi je u tome video
opasnost po Narodni front. Govorio je da time Narodni front
postaje ono to Staljin i Molotov tvrde u svojim pismima.
Nekovi je esto istupao kao ovinista i velikosrbin. Govorio
je da je NR Srbija optereena otkupom vie nego druge
republike, i u svojstvu predsednika Komisije dravne
kontrole slao Bojania da proveri zaduenja otkupom NR
Slovenije. Zbog njegovog stava o optereenosti NR Srbije
zaduenje porezom u 1948. godini u Srbiji bilo je relativno

mnogo nie nego u drugim republikama i takvo stanje je

ispravljeno u naredne dve godine, u 1949. i 1950. godini.
Jednom prilikom Nekovi mi je rekao da posmatrajui
politiku otkupa ovek dobija utisak kao da neka
neprijateljska ruka hoe da prigui srpski narod koji je stub
ove drave. Ove rei su mi ostale u seanju jer me iznenadio,
pre svega ovakav ovinistiki istup.
Od Pere sam prvi put doznao da postoji ova izjava i da je
povoljno ocenjena od strane Komisije. Ono to sam zapazio
prilikom njenog itanja (citirao sam njen manji deo) je to da
je pisana naknadno, a ne pod navedenim datumom 18.
oktobrom, koji je dopisan rukom, jer se u njoj pominje SK
to znai da je pisana posle 6. Kongresa. Da je Nekovi
proitao, bio bi razoaran u Peru koga je podigao u vrhove
KPJ u Srbiji, a ovaj mu se oduio neutemeljenim
optubama.
(Nastavie se)

Velika urba egzekutora!

NA osnovu predloga Komisije i 11 izjava, Politbiro CK KPJ

21. oktobra 1952. godine uputio je Obavetenje svim
partijskim komitetima o sluaju Blagoja Nekovia u kome
je obrazloio zato Nekovi nee prisustvovati 6. kongresu:
Krajem septembra ove godine Politbiro CK KP Srbije doneo
je jednoglasan zakljuak da postavi pred Politbiroom CK KP
Jugoslavije dranje i rad Blagoja Nekovia. U vezi s tim, u

pismu Politbirou CK KPJ, detaljno se izlau injenice iz

kojih se vidi da se Nekovi stalno i ozbiljno kolebao posle
Kominforma 1948. godine, u pitanju borbe nae Partije i
naih naroda protiv pokuaja Sovjetske vlade da podjarmi
nau zemlju, a pokuavajui pri tom da to svoje dranje
prikrije tobonjim taktikim razlozima od partijske linije.
Neposredni razlog pokretanja pitanja Blagoja Nekovia bili
su izbori za delegate za VI kongres KPJ. U svom pismu
Politbiro CK KP Srbije naglaava da njegovu kandidaturu ne
moe podrati i uz to se navode slabosti i greke koje je
Nekovi ispoljavao i pre Rezolucije Informbiroa.
Politbiro CK KPJ takoe je imao nameru da pokrene
Nekovievo pitanje, jer su mu njegov stav i dranje bili
poznati, pa je prihvatio inicijativu i pobude Politbiroa CK KP
Srbije i obrazovao komisiju od drugova Milovana ilasa,
Aleksandra Rankovia, Cane Babovi i Duana Petrovia
aneta i stavio joj u zadatak da ispita pomenuti sluaj.
U toku rada komisije s Nekoviem ovaj je potvrdio da je
kod njega postojalo taktizerstvo, politikanstvo i sitni
prakticizam u odnosu na agresivnu politiku sovjetske vlade
prema naoj zemlji to je - njegovom krivicom - i dovelo do
njegovog izdvajanja iz kolektiva Politbiroa CK KPJ. Nekovi
takvu svoju liniju pravda tobonjom svojom brigom da
preotri statovi prema Rusima ne bi izazvali kolebanje
nekih ljudi, a da se on inae slae sa politikom rukovodstva.
Ja nisam odgovorio zadatku i poverenju Partije, rekao je
Nekovi pred komisijom, i zato nisam zasluio da budem u
rukovodstvu.
TREE PISMO IAKO Nekovi jo nije bio obaveten o odluci, on je 22.
oktobra 1952. uputio Politbirou CK KPJ tree pismo, u kome je detaljno
oponirao zakljucima do kojih je dola komisija, opisujui svoj ukupni
revolucionarni rad na 16 strana.

Politbiro CK KPJ je usvojio predlog pomenute komisije, koji

se inae podudarao sa stavom CK KP Srbije, da ne moe da
podri eventualnu Nekovievu kandidaturu za delegata za

VI kongres, a da istovremeno ne upozna partijsku

organizaciju koja bi ga birala o itavom njegovom sluaju.
To je saopteno i Nekoviu, pa je na taj nain otpalo
njegovo kandidovanje za delegata, a time i njegovo uee na
samom Kongresu. Komisija je stekla utisak da Nekovi nije
iskreno pred njom izneo stvarne razloge svog izdvajanja od
partijskog rukovodstva u tako krupnom pitanju kao to je
borba protiv Kominforma.
Nekovi je, osim toga, netano obavestio Partiju kako je
aktivno radio sve do 1936. godine. Na taj nain izbegao da
prizna da je bio pasivan u periodu estojanuarske diktature,
tj. od 1929. do 1936. godine. Zatim, tu su Nekovieve greke
i nepravilnosti i njegovo uporno i dugotrajno insistiranje na
liniji suprotnoj od linije CK KPJ u toku rata, njegov grubi i
nedrugarski odnos prema kadrovima. Na osnovu svega toga,
Komisija je predloila Politbirou CK KPJ da se nastavi
ispitivanje Nekovievog sluaja i taj rad preda s itavim
dosadanjim materijalom, buduem, na Kongresu
izabranom rukovodstvu. Politbiro CK KPJ usvojio je sve ove
predloge i razloge Komisije.
Partijskim komitetima se upuuje pismo kao informacija, s
tim to su duni da s njim blagovremeno upoznaju i delegate
VI kongresa KPJ koji se nalaze na njihovoj teritoriji.
Bilo je izvesno da je sve uraeno na brzinu, uz nedovoljno
potovanje Statuta Partije prilikom izvoenja dokaza protiv
navodne tetne Nekovieve aktivnosti, bez ijedne dokazane
injenice. Uglavnom, cilj je bio postignut, Nekovi je
spreen da uestvuje u radu VI kongresa, da ne bi
eventualno mogao da se brani pred ovim najviim partijskim
forumom.
DOSIJE DUGO SKRIVAN U SAOPTENjIMA najvieg rukovodstva Partije
nije navedeno ta je to Nekovi konkretno radio protiv svoje partije i zemlje
izuzev da je bio tihi oportunista. Zbog toga je razumljivo to se dugo krio
Nekoviev dosije. U njemu su se nalazile klevete i potkazivaka svedoenja
nekih najviih rukovodilaca Partije protiv njega, koji su na sumnjienjima
drugih gradili svoju karijeru kod Tita. Nekovi nije imao ta da prizna pa je

pred Komisijom izjavio: Osudite me ako moete zeto to nisam bio otar
prema IB-u kao Krcun.

Prema dogovoru, Kardelj je estog dana rada Kongresa, 7.

novembra 1952. godine, obrazlagao listu od 109 kandidata
za budui CK i izmeu ostalog je pomenuo zato se meu
njima ne nalazi Nekovi. U vezi sa sastavom kandidatske
liste komisija je pretresla sluaj Blagoja Nekovia i sloila
se - s obzirom na to to se Blagoje Nekovi, koji je, kao to
znate lan CK, nalazi pod partijskom istragom i s obzirom na
to to su dosadanji rezultati partijske istrage pokazali da
Blagoje Nekovi ne zasluuje da bude lan Centralnog
komiteta i funkcioner nae partije - da on ne bude
kandidovan za Centralni komitet.
Meutim, ima ljudi koji misle da im njihov partijski sta ili
njihovo uee u Narodnooslobodilakoj borbi daju pravo da
gledaju i sada na Partiju i na narodnu vlast kao sredstvo za
zatitu svojih birokratskih tendencija i svojih sopstvenih
linih interesa. Takvi ljudi, koji dolaze sa takvim
shvatanjima na odgovorne poloaje, kvare se i postaju u
stvari neprijatelji i tetoine Partije...
Blagoje Nekovi se prosto smatrao gazdom na svom
podruju, a kada je video da je Partija poela da udara po
takvim rukovodiocima, on je poeo da se koleba, tj. da se
njegove simpatije okreu prema ideologiji dravnog
birokratskog kapitalizma, tj. prema kominformizmu. To je u
stvari ona prava osnova na kojoj se reaju slini elementi
kao to je Blagoje Nekovi, koji gledaju ponekad na
Kominform, ponekad se okreu Zapadu... To su sve razlozi,
drugovi i drugarice, zbog kojih komisija, naravno, nije unela
u ovaj spisak Blagoja Nekovia. A to se tie njegovog
partijskog lanstva, to je stvar budueg rukovodstva.
Nain da se Nekovi bez ikakvih rasprava i injeninih
dokaza neujno udalji iz Partije bio je dobro smiljen.
Komisija je poela da radi pre kongresa, pa poto nije

zavrila rad, Nekovi nije mogao da bude uzet u obzir u

novo rukovodstvo, a posle kongresa e novoizabrani Izvrni
komitet CK SKJ doneti konanu odluku. Novi Izvrni
komitet CK SKJ nije odredio novu komisiju nego je stara
dovrila rad o sluaju Blagoja Nekovia. Ona se nije
sastajala, bar nema zapisnika, niti je vie razgovarala s
Nekoviem, nego je potvrdila prethodne zakljuke.
Koliko se nesolidno radilo na sluaju Blagoja Nekovia
najbolje pokazuje da su ove zakljuke potpisali samo
Milovan ilas i Aleksandar Rankovi, a nije se ekalo da ih
potpiu i druga dva lana komisije, Duan Petrovi i
Spasenija Babovi, nego je Izvrni komitet CK KPJ i bez
njihovih potpisa doneo odluku da Nekovia iskljui iz
Saveza komunista Jugoslavije 27. novembra 1952. godine.
(Nastavie se)

Drugovi steu vrst obru

TITOVA harizma unitila je mnoge njegove saradnike koji

pored njega nisu uspevali da dou do izraaja. im bio
osetio da bi mu neko od saradnika mogao biti potencijalni
protivnik, urnisao ga je do kraja, kako mi je jednom
prilikom rekao ilas.
I s Nekoviem se neto udno dogodilo. Tito mu je bio
naklonjen, a onda je poeo postepeno da ga udaljava od
sebe. Da li je to poelo onog trenutka kada je na II kongresu
Narodnog fronta Srbije, u martu 1948, jedan od diskutanata
rekao: Mi imamo slavne sinove kao to su maral Tito i
Blagoje Nekovi, a znalo se da je Tito nedodirljiv i
neuporediv? Ili je to poelo godinu dana ranije, kada ga je
Tito napadao da ima svoju posebnu liniju u sprovoenju
otkupa, koja nije partijska linija?
Moda mu je zapamtio i neprijatnosti koje je doiveo u
razgovoru sa Staljinom 1946. kada se Staljin obratio
Nekoviu: Ti si Draa Mihailovi. Ti si mali Srbin, a ja sam
veliki Srbin. Tito se u tom trenutku osetio zapostavljenim i
bilo mu je neprijatno to je Hrvat. Da li je pomislio 1948. da
bi Staljin mogao da upotrebi Nekovia u politikoj igri
protiv njega?
Za sva vremena su ga proterali iz politike, nisu mu dozvolili
da se bavi politikom publicistikom, za ta je pokazivao
sklonosti, nego su ga naterali da se u poodmaklim godinama
vrati lekarskom pozivu. Iako mu je to saoptio Rankovi, zna
se ko je odluio.
Jednostavno, bio sam prinuen da se okrenem na drugu
stranu i da spustim zavesu nad svojom politikom prolou.
Iako je u poetku bilo dosta naporno, ipak, zahvaljujui
mojoj radnoj energiji i upornosti, uspeo sam. Najpre sam
zavrio internu, poloio specijalnost i radio u laboratoriji.
Potom sam dovrio specijalnost iz patoloke anatomije i
histologije, i na kraju doktorirao. Iskreno govorei, kao
politiar nikad nisam ni pomiljao da u se vratiti medicini.

Iako je beskompromisno sprovodio liniju Partije u otkupu

poljoprivrednih proizvoda, naao se na Titovom udaru. On
je, 4. marta 1947. godine, zakazao sastanak na kome su bila
etiri lana Politbiroa CK KPJ, Tito, Kardelj, Rankovi i
ilas, i etiri lana Politbiroa CK KP Srbije, Nekovi, arko
Veselinov, Milentije Popovi i Petar Stamboli.

ZAR SRBIJA DA UVOZI ITO? Kardelj je kritikovao neodreen i kolebljiv

Blakov stav o prihodima i prometnom porezu. Iz svega izlazi da Blako,
zbog prakticizma, ne veruje u ispunjenje plana. Kod drugova iz Srbije postoji
tendencija ka sniavanju cifara. U Srbiju se uvozi ito, a ubeen sam da nije
moralo. Va kurs je bio sniziti otkup. Posebno je kritikovao Blaka zbog toga
to ne uvaava Kidria, kao starog revolucionara.

U uvodnoj rei Tito je otro napao rukovodstvo Srbije,

posebno Blagoja, da nisu potovali liniju Partije prema
otkupu, da nisu postupali prema odluci CK, da su smanjivali
kvote i sporo vrili otkup. U Vojvodini uvijek imamo otpor.
Kulak u Vojvodini je zajaio Partiju, vi ste mu na repu. Vaa
seljaka politika je u stvari kulaka. Zahvaljujui vaoj
nepravilnoj liniji, doli smo u teku situaciju s prehranom.
Kod vas je bio otpor od Blaka nanie. Treba da postavimo
va odnos prema CK i njegovoj liniji. I kod nas, kao u
SKP(b), im su poela privredna pitanja, izbija otpor prema
liniji Partije.
Kritikovao je Blaka zbog njegovog odnosa prema
industrijalizaciji i na sastanku predsednika vlada republika.
Blako se premalo upoznaje s privrednim problemima i
govori o njima napamet. U Partiji ne smijemo dopustiti
razmimoilaenja. Jedino se CK Srbije odupire liniji CK KPJ.
Po politikim pitanjima ste sektai, po ekonomskim oportunisti.
Otroj Titovoj kritici Nekovia pridruio se Edvard Kardelj.
On ga je kritikovao jer je na sastanku predsednika
republikih vlada za Petogodinji plan rekao: Ovo nije na
plan jer ga nismo pravili. Kod Kidria nije bilo dovoljno
saradnje. Naa je politika jedinstvena. Prema tome, Blako
nema pravo. Srbiji je planom dato najvie, naroito u tekoj

industriji. Blakov istup je bio neprincipijelan, lian i bez

osnova.
Milovan ilas se sloio s Titovom i Kardeljevom kritikom
Nekovia. Gde su oni stali, nastavio je Aleksandar
Rankovi: Pitanje otkupa postavljeno je na vreme. Blako je
u poetku tvrdio da nema toliko ita. Otuda sve. Zakasnilo se
s otkupom. Kulaci su nam, kako je i Stari rekao, nametnuli
borbu. Inostranstvo prati tu borbu i stranci idu u ona mesta
gde nama ide najtee. Sad se tome prilo nepripremljeno.
Partijski komiteti su se izolovali i jo vie zaotrili borbu.
Kulak je uzeo inicijativu. Drugovi iz CK Srbije podleu
uticaju odozdo. Partija u Srbiji je imala nenormalan razvoj,
posle rata ulo je u nju i neprijatelja, malo je radnika. Sve se
to odraava i na organima vlasti na terenu. Kod Blaka se,
naroito u poslednje vreme, opaa otpor. Sve to kod Blaka
izgleda kao da nema vere u Partiju. Blakov stav prema
Kidriu je nepravilan.
NA ELU PARTIJE I VLADE Nekovi je vodio ne samo Partiju, nego i
Vladu Srbije u najteem periodu, do 1948. godine, tj. u periodu obnove i
poetka prvog petogodinjeg plana, kada je najpre izvrena agrarna reforma
i nacionalizacija krupnih industrijskih preduzea i kada je vren prinudni
otkup od seljaka.

Tako otri napadi iznenadili su Nekovia. Bio je okiran.

Nisam mogao da doem sebi. Shvatio sam da mogu da
greim, ali sumnje da radim protiv Partije! Kada bih na to
pomislio, koa bi mi se najeila. Nisam mogao da shvatim ni
da se pomirim s tim da postoji neka druga linija kod mene,
osim partijske. Na to mu je Tito dobacio: injenice
govore.
Nekovi je nastavio da se brani: Znam, ali nikad nisam
pomislio da imam liniju protiv CK KPJ. Za ono to se u CK
KPJ postavilo - borio sam se, a u Maderi smo povisili
cifru.. Nije video da je imao drugu liniju. im je povien
otkup, preduzeo je mere da se ostvari. Greka je to smo
zakasnili. Bilo je tekoa. Plan otkupa smo dobili 24.

decembra na moj zahtev. Linija je bila ne poputati. Za

Srbiju nije intervenisao da se cifre smanje niti je na tome
insistirao.
Ponovo je Tito uzeo re, podravajui ilasa da za njih nisu
vane cifre nego kako se Nekovi odnosi prema kritici. Nije
bitno kad je ta bilo, nego kako se odnosi prema kritici.
Hoemo da ode s ubeenjem da je kritika pravilna. Linija
vaa je drukija. Treba je ispraviti, i to hoemo da vidimo.
Nekovi se bezuspeno branio da je uvek izvravao
direktive CK i da ne postoji njegova linija. Nikad se nisam
pokolebao kad je neko iz CK KPJ neto rekao. A ako treba ujem, utim i izvravam.
Ovom reenicom je najbolje okarakterisao osnovno svojstvo
komunista - da ne treba da razmiljaju nego da izvravaju
zadatke koje im postavi CK, odnosno Tito. Meutim, Tito
nije prestajao da vri pritisak na Nekovia. Sutina je u
vaoj nepravilnoj partijskoj liniji (mislei na srpsko
rukovodstvo), a ne u ovinizmu.
(Nastavie se)

Broz trai manje porcije!

RASPRAVA rukovodilaca jugoslovenske i srpske partije je

nastavljena, a Nekovi je na sve nanine pokuavao da se
odbrani i dokae da ga Tito bezrazlono napada i da se
trudio da izvri sve zadatke koji su postavljeni pred Srbiju.
Nisam smatrao da je linija poljoprivrednih maina
suprotna liniji Partije. Govorio sam o svojim primedbama na
plan, ali nisam sumnjao u mogunost industrijalizacije i
elektrifikacije. to se tie linije, ako sam pogreio, eleo sam
da utvrdim gde sam greio. Nisam mislio da imam drugu
liniju, to je teka optuba.
Tito nije prihvatao njegovu odbranu i kratko mu je dobacio:
Ali, objektivno je tako. Nekovi je nastavio da se pravda:
Rekao sam, ako damo strunjake, da sumnjam u izvrenje
plana. (Verovatno je neke strunjake iz Srbije traila
Federacija, koje Nekovi nije bio voljan da ustupi). To je
tano. Istupao sam tako da se moglo shvatiti da sumnjam u
plan, ali sam to inio da se vidi ta mislim. Smatrao sam da

su jo vie greili u privredi i da se doskora nisu bavili

privredom.
Tito se tvrdokorno drao izreenih stavova. Ponovo je
ukazao na zamanost greaka srpskog rukovodstva: Od
plana nema odstupanja. Naa kritika je opravdana, napravili
ste krupne oportunistike greke.
Nekovi je pokuao da objasni i svoj odnos prema Kidriu da nema nita protiv njega, ali se u poslednje vreme zamislio
zbog Kidrievih postupaka.
Niko od prisutnih srpskih rukovodilaca nije podrao
Blagoja. tavie, svi su se oseali krivim i pokuali da se
opravdaju pred Titom.
PRAVILNA KRITIKA Petar Stamboli je smatrao Titovu kritiku pravilnom.
Slaem se sa Milentijem da na sednicama CK Srbije, na primer, nikad nije
diskutovano o otkupu. Mislim da e moi greke da isprave, jer su
disciplinovano za liniju Partije, iako su u praksi odstupali. Navodi detalje u
potvrdu svog stava.

Prvi se za re javio Milentije Popovi, rekavi da je posle

Blaka najvie kriv on. Usvojio je kritiku i smatrao da su ili
svojim pravcem, kao telad. Nisu imali izgraen stav, nego
su ili od situacije do situacije. U otkupu smo imali
oportunistiku liniju. Naveo je detalje koji potvruju ono
to je ranije rekao. Partijska organizacija je oportunistika i
na CK Srbije se prenosi njen uticaj. iveli su u iluzijama da
ide dobro. to se tie plana, nemam principijelno u pogledu
republika nita protiv, detalje ne znam.
Za Jovana Veselinova su injenice bile oevidne: Slaem
se da u otkupu sprovode kulaku politiku. Nametnuto im je
odozdo da nema ita. Raznim detaljima je potvrdio ono to
je rekao: Slaem se s Milentijem da privredu ne dre u
rukama, niti su organizaciju orijentisali ka privredi. Iznosi
uz to da plan i jeste i da nije njihov. Objanjavao je kako je
raen i kako je s Kidriem bila slaba saradnja. Kidriu je dat
plan koji je izradilo njegovo ministarstvo, a ne CK Srbije.

Potvrdio je, kao i Stamboli, da se u CK Srbije govori kako e

im kadrove uzeti oni iz CK KPJ.
Na kraju sastanka Tito je u zavrnoj rei naglasio da nisu
pozvani da ih lomi ali da Blako nije istupio samokritiki.
Ne misli da Blako to nije uvideo. U pitanju otkupa treba
paziti da se ne napravi druga krajnost. Predloio je vanrednu
komisiju za otkup ita u Vojvodini i da Kardelj, Marko ili
ido raiste nesporazume izmeu Blaka i Kidria. Iako ih
je kritikovao za neuspeno sprovoenje otkupa pomenuo je
da treba smanjiti porcije i da je industrijalizacija najvanija
stvar posle rata.
Iz izloenog se vidi da je rukovodstvo KPJ u Srbiji
kritikovano od strane Tita ne samo zbog otkupa, nego i
sukoba sa Kidriom oko Petogodinjeg plana. Kidri je tada
zastupao tezu da kod dela kadrova KPJ, pre svih iz Srbije,
postoji neverovanje u sopstvene snage zbog navodno
oskudne akumulacije. U tom pogledu posebno se
sukobljavao sa Sretenom ujoviem, ministrom finansija
savezne vlade. Da bi svojim kritiarima dokazao da je
jugoslovenska privreda akumulativna da se realizuje Prvi
petogodinji plan, izdejstvovao je da se promeni propis o
naplati poreza na promet umesto na realizovanu robu kao
do tada. Uvedeno je plaanje poreza na fakturisanu robu i na
taj nain se poveala naplata poreza za petinu.
NESPREMNI VESELINOV Iako je Jovan Veselinov imao plan ve deset
dana, na konferenciju je doao nespreman. Ni nain rada u CK Srbije u vezi s
tim pitanjima nije dobar, nije zauzet jasan stav. Oseam se krivim za
probleme u otkupu. Mislim da savezni organi treba da budu jai i
autoritativniji. Nemam primedbe na kritiku, mislim da treba da uvide greke.

Ubrzo je Nekovi iste godine dva svoja najblia saradnika,

Petra Stambolia i Milentija Popovia, poslao na ministarska
mesta u saveznu vladu. Moda to nije imalo veze s tim to ga
nisu branili pred Titom.

Godinama kasnije, videvi Nekovia optimistiki

raspoloenog posle saznanja da je konano dolo vreme za
njegovu rehabilitaciju o kojoj smo razgovarali skoro deset
godina, nisam mogao da propustim a da ga ne zapitam zbog
ega je doao u sukob sa gazdom, jer mi obrazloenje
Kardelja deluje krajnje neubedljivo.
Rekao mi je: Uzmi papir i pii, ako nema ja u ti dati.
Pored ve pomenutog sukoba sa Brozom oko otkupa marta
1947. godine, ako se to moe tumaiti kao sukob, dogodilo se
1948. da je Vladimir Popovi kao ambasador u Sovjetskom
Savezu prokljuvio da Amerikanci pripremaju politiku
osloboanja istonih zemalja Evrope pod sovjetskom
dominacijom i to mi saoptio uz napomenu otidi kod Starog
i to mu kai. Ja to uinim i Tito me upita: Hoe li Srbi
ratovati protiv Rusa? Hoe ako nas napadnu, inae nee.
Posle tog razgovora Broz me nije pozivao na sve sednice
Politbiroa.
Dedijer je neto o tome bio nauo pa je u knjizi o ilasu,
izmeu ostalog, napisao: Tito je ak davao i neke maglovite
izjave za ameriku tampu o tome gde bismo mi bili u
sluaju novog svetskog rata. To je objavio i jednom prilikom
Crveni bilten Tanjuga.
Blako Nekovi je jednom protestovao kod Tita to daje
takve izjave bez saglasnosti Politbiroa. Zato je Nekovi bio
uklonjen. Njega je Tito iznenada postavio za sekretara PK
Srbije iako nije bilo jasno kada je postao lan KPJ. U Srbiji
ga niko nije znao kao aktivistu. Ali Nekovi je bio u paniji.
Tito je znao da je Nekovi tamo poeo da radi za NKVD.
Zato ga je postavio za sekretara Partije u Srbiji i zato ga je
odredio 1941. godine da vodi istragu u Zagrebu protiv
Hebranga, Kopinia, Bakaria i drugih rukovodilaca KP
Hrvatske, ali je Tito ujedno shvatio da Nekoviev protest iz
1951. nije samo njegov.

(Nastavie se)

ef partije preti Sibirom!

PROIZVOLjNO pisanje Dedijera o Nekoviu i niz

neistinitih tvrdnji o njegovom organizovanju otpora
nacistikoj Nemakoj u Srbiji od 1941. do 1945. godine, koje
je novinar Miodrag Marovi 19. oktobra 1981. naveo u listu
Politika podstakle su Nekovia da ih obojicu tui sudu.
Tubu za klevetu podneo je Prvom optinskom sudu u
Beogradu 25. novembra 1981. godine. Za svedoka optube
predloio je Aleksandra Rankovia. Sud mu je odgovorio 24.
marta 1982. godine da tuba nema osnova uz obrazloenje
da okrivljeni Dedijer nije autor predmetnog napisa, ve je
to okrivljeni Marovi, pa, prema tome, on ne moe biti
krivino odgovoran za inkriminacije koje su sadrane u tom
napisu.
Sud je takoe konstatovao da ni u radnjama okrivljenog M.
Marovia nema elemenata krivinog dela klevete, jer je on
samo citirao tekst iz pomenute knjige okrivljenog V.

Dedijera, iznosei stavove, miljenja i ocene autora knjige, a

ne neke svoje tvrdnje.
U nastavku razgovora Nekovi mi kae: Posle rata na
jednom zboru u Kragujevcu sam rekao da je Srbija vea nego
to je ikada bila, a to se Brozu nije svidelo. Povodom otkupa
mogu da kaem da su Srbiju krvavo opteretili da je davala
dve treine celokupnog otkupa u Jugoslaviji. Bilo je Srbiji
pripisano 200.000 hektara vie nego to je u stvarnosti, to
smo kasnije saznali. Na toj raspravi o otkupu Broz mi je
pretio Sibirom iako toga u zapisniku nema. Kad sam
nezadovoljan napustio jedan sastanak na kome su me
kritikovali, ilas i Rankovi su trali za mnom da me vrate
na sastanak.
Kako je sutradan proslavljan dan Oktobarske revolucije
rukovodioci KPJ su prisustvovali toj proslavi u Sovjetskom
domu i prilikom susreta Tito mi dobacio: Milo mi je to si se
samokritikovao.

VESELINOV TRAIO VUKOVAR - Pokuali su da me optue za

nacionalizam, ali Jovan Veselinov je traio Vukovar, a ne ja, objanjavao je
Nekovi. - Doveli su pred komisiju mog sekretara Raju Nedeljkovia da
iskoriste njegovo nezadovoljstvo prema meni, jer dok je bio sekretar srpske
vlade dolazio je na posao neuredno obuen pa sam ga naterao da se
oslobodi partizantine i da se prema protokolu pristojno obue. Kasnije mi se
izvinjavao da su ga obmanuli.

Sticajem okolnosti, ja sam radio i rastao u Partiji samostalno

etiri godine i Tito to nije mogao da podnese. Inae, on je
meni bio naklonjen verovatno zbog otrine koju sam
pokazivao pri raiavanju nekih pitanja unutarpartijske
discipline. Kad se postavilo pitanje ko e biti sekretar PK
posle Rankovia, ilas je predlagao Vukmanovia, a Broz se
opredelio za mene. Ta neostvarena ambicija Vukmanovia
dovela je do kasnijih njegovih napada na moje rukovoenje
Partijom u Srbiji. Kad je izbila kriza u Zagrebu izmeu CK
Hrvatske i Josipa Kopinia, Broz je poslao mene da
raistim situaciju, a to neto govori. Bio sam pozvan na
Drugo zasedanje AVNOJ-a, ali nisam otiao.

Posle Petog kongresa KPJ u leto 1948. odran je proireni

Plenum CK KPJ na kome je reeno da idem iz Srbije za lana
Politbiroa, potpredsednika savezne vlade i predsednika
Kontrolne komisije. U pauzi plenuma Rankovi me sreo u
hodniku i kao da se izvinjava saoptio mi da su me morali
povui iz Srbije u federaciju jer bi u javnosti bilo upadljivo
da povuku samo Rodoljuba olakovia. Posle toga, poela je
postepena izolacija.
Najpre mi nisu pozivali na sve sednice Politbiroa, a 1950.
godine su ukinuli Kontrolnu komisiju. Pokuao sam neto
da radim u Narodnom frontu Jugoslavije gde sam bio
sekretar, ali CK nije podravao ni tu moju aktivnost. Uoi
estog kongresa KPJ dva-tri puta sam predlagan na ukarici
i skidan sa liste. Na kraju je formirana komisija da ispita moj
sluaj. U komisiji su bili: Milovan ilas, predsednik, i
lanovi: Aleksandar Rankovi, Duan Petrovi ane i
Spasenija Babovi.
Kako nisu mogli nita protiv mene da dokau, da bi se
izvukli iz neprilika predlagao sam im: Osudite me to nisam
bio otar prema IB kao Krcun. Kad je doao na sednicu
komisije, Rankovi je pred svima rekao: Ne mogu sebi da
oprostim kako sam tebe takvog kakav si pustio da ode u
vrhove Partije. Kao da jedva eka da se od nas rastane.
Iskljuili su me iz Partije bez estitog obrazloenja. Posle
estog kongresa strani novinari pitali su Josipa Broza zato
je otiao Nekovi? Odgovorio je: Zato to je vie verovao
njima nego nama. A ja bih na to mogao rei da nisam slepo
verovao ni jednima ni drugima. Idem kod Pere u ponedeljak
da ga pitam ta sve ovo znai oko Oktobarske nagrade i
postoji li mogunost rehabilitacije. Hou da piem zahtev za
rehabilitaciju Predsednitvu CK Srbije.
Na kraju sam ga pitao da li je bio na sahrani kumu
Rankoviu? Odgovorio je da je bio i da su se pre nekoliko
godina sreli u Dubrovniku, pomirili se i druili do njegove

smrti. Na pitanje da li je ostavio kakve zabeleke o svom

politikom radu, to sam mu sedamdesetih godina
savetovao, Nekovi kae da je o tome pitao Slavku,
Rankovievu enu, i ona mu je potvrdila da je neto ostalo.
Meutim, taj tekst koji je pokazivao i meni odnosi se samo
na poslednje dane vlasti i na etvrti plenum kada su ga
udaljili sa vlasti.
KONAREVA SRPSKA KRIVICA
Nekovi potvruje da je MK Zagreba pokuao da se odvoji
od CK Hrvatske: U pozadini tog odnosa bio je Vladimir
Bakari, koji je lansirao intrigu da je Rade Konar pijun
Gestapoa. Nije Konar pokuao da se odvoji od CK Hrvatske,
nego je preko Josipa Kopinia hteo da prenese Kominterni
izvetaj o stanju u KP Hrvatske, u vreme kada nije imao vezu
sa Titom. Mislim da su Konara optuili da je nemaki
pijun zato to je Srbin na mestu sekretara CK Hrvatske.
Vladimir Popovi, instruktor CK KPJ u Hrvatskoj, i ja smo
sasluali sve lanove CK Partije, SKOJ-a i MK Zagreba i
predloili smo kazne. Tito je zahtevao da se kazni i Kopini,
ali je Dimitrov odgovorio da je on ovek Kominterne i da to
ne inimo.
Kraj