17. 1941.

,
'' .
17. 1941.
: ,
,
.

Veanje petorice
(...) Inicijator i glavni organizator veanja u centru Beograda bio je SS-major Karl Kraus, prvi ef
beogradskog Gestapoa, dok je njegov glavni pomaga bio ef Uprave grada Beograda, Dragi Jovanovi.
Egzekuciju je naelno odobrio general Hajnrih Dankelman, vojni zapovednik Srbije, a izvrenje je povereno
Ajnzackomandi (Einsatzkommando) i Specijalnoj policiji. Na sastanku kod Dankelmana, Kraus i njegov
pretpostavljeni konstatovali su da se "Beograani, uprkos preduzetim merama, nisu umirili i da se u gradu
nastavljaju akcije protiv okupacione sile i komesarskog upravno-policijskog aparata. To iziskuje sprovoenje
egzemplarne odmazde u Beogradu radi efektnog zastraivanja stanovnitva. Kraus se energino zalagao
da to bude veanje u centru grada." Dankelman je na narednom sastanku zakljuio da "rtve odmazde
treba jasno oznaiti kao krivce iz komunistikih redova, kako se ne bi izazvao opti revolt i uzburkala

nacionalna oseanja stanovnitva". rtve su odabrane meu nedavnim uhapenicima Specijalne policije i
Gestapoa.
Uhapenik Gestapoa, lien slobode samo dan pre egzekucije, zvao se Milorad Pokrajac, uenik VII razreda
gimnazije, roen 1924. u Vinkovcima, gde je iveo do 22. juna 1941. kada je izbegao u Beograd (prethodno
su ustae u Vinkovcima, aprila 1941, ubile njegovog oca Nikolu). Uhapen je zbog pokuaja atentata na
nemakog narednika u Dositejevoj ulici, neposredno pred zgradom u kojoj je stanovao.
Od etiri uhapenika Specijalne policije, dvojica su bili radnici iz Beograda, a dvojica zarobljeni partizani,
seljaci iz kosmajskog sreza.
Jovan Jankovi, roen u Donjoj Morai u Crnoj Gori 1920, bio je zaposlen u krojakoj radnji Mladena
Lakovia u Ulici kneza Mihaila 9. Poput Pokrajca, uhapen je svega jedan dan pre pogubljenja. Jankovi je
takoe pokuao atentat, ali na agenta Specijalne policije ivotu Jeremia, 14. avgusta 1941, u Bulevaru
kralja Aleksandra, u blizini erma. Naime, Jankovi i njegov prijatelj Milan Miljanovi, takoe krojaki radnik,
nameravali su da se osvete agentu Jeremiu zbog hapenja njihovog druga Dragutina Stojnia,
organizatora SKOJ-a na podruju Zvezdare (Lipov lad). Jankovi je uhapen nakon to mu je zakazao
pitolj kojim je nameravao da izvri atentat, dok je Miljanovi uspeo da pobegne.
Svetislav Milin, obuarki radnik, roen 1915. u Maradiku pokraj Iriga, uhvaen je od strane Gestapoa 30.
jula 1941. Poto je kod njega pronaen revolver, osumnjien je kao potencijalni izvrilac "izvesnih
teroristikih akata". Nakon hapenja predat je Specijalnoj policiji. Njegov brat, Sava Milin (obojica su ivela
u iznajmljenom stanu u Ulici Osmana ikia 16 na Paliluli), takoe obuar, uhapen nedugo nakon
Svetislava, streljan je kao banjiki logora 9. marta 1942.
Ratko Jevi, itelj sela Drlupe na Kosmaju, borac Kosmajskog NOP odreda, roen 1913 (izvori iz porodice
kau da je godina roenja 1912, prim. ur.), uhapen je u rodnom selu od strane andarmerije desetak dana
nakon to se "odmetnuo u umu". Nakon hapenja, 9. avgusta 1941, andarmi su ga prosledili Upravi grada
Beograda, to jest, Specijalnoj policiji.
Velimir Jovanovi, itelj sela Parcane na Kosmaju, takoe borac Kosmajskog NOP odreda, roen 1893,
uhvaen je 3. avgusta 1941. kao pripadnik seoske partizanske strae, prilikom prolaska kolone vozila kroz
Parcane, u kojoj su se nalazili visoki predstavnici okupacione i kvislinke vlasti, meu kojima Karl Kraus i
Dragi Jovanovi.
Mesto koncentracije zatoenika predvienih za egzekuciju bio je zatvor Gestapoa. Pokrajac se ve nalazio
u tom zatvoru, Milin je premeten iz Banjikog logora, a ostala trojica su dopremljena iz zatvora Specijalne
policije u noi izmeu 16. i 17. avgusta. Prema svedoenju Aleksandra Matia, zatoenika zatvora
Gestapoa, petorica komunista, ija su mrtva tela upotrebljena za stravian mizanscen u glavnoj gradskoj
ulici, muena su pred egzekuciju. U ranim jutarnjim asovima zatvorenici su pojedinano izvoeni u
unutranje dvorite zatvora gde su pogubljeni iz revolvera. Potom su tela ubijenih prevezena na Terazije i
obeena na elektrine stubove.
Nedelja 17. avgusta 1941. poela je za stanovnike Beograda jezivim prizorom. Petorica obeenih, odevenih
u pocepanu odeu, izoblienih lica, visila su na banderama na kojima su mirnodopski transparenti pozivali
na konjske trke, dok je na jednom transparentu stajala parola: "Kraft durch Freude" ("Snaga kroz radost").
Jedini poznat primer glasnog javnog protesta na Terazijama, povodom veanja petorice komunista, upriliio
je slikar Savo Popovi, poznat po slobodoumnim stavovima (vaio je za jednog od retkih deklarisanih
anarhista u Beogradu). On je potom sproveden u istrani zatvor, gde je podvrgnut torturi. Umro je 10.
avgusta 1943. od posledica policijske torture. Istog dana, Terazijama je prodefilovala povorka folksdojera iz
Zemuna sa nacistikim obelejima, koji su se zaputili na miting nacifikovanih pripadnika nemake zajednice
iz Zemuna, Beograda i Paneva, kod Vukovog spomenika. (...)