SPECIJALNI DODATAK NEDELJNIKA VREME BR.1000 4. MART 2010.

1000
Prognoza Vremena za narednih hiljadu brojeva . . . . . 4
piše: Dragoljub Žarković

Grupni portret . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
foto: A.Anđić
1000
w w w . v r e m e . c o m

Nedeljnik novog talasa od 1. do 1000. broja . . . . . . 8

piše: Milan Milošević

Pet teških komada . . . . . . . . . . . . . . . . .22

piše: Tamara Skrozza

Kako nastaje Vreme . . . . . . . . . . . . . . . . .28

foto: M. Milenković

Tehnika i dizajn. . . . . . . . . . . . . . . . . . .30

Ivan Hrašovec

Sve godine jednog vremena . . . . . . . . . . . . .32

crta: Aleksandar Zograf

Kako smo pravili Ajnštajna od papira . . . . . . . . .34

piše: Slobodan Bubnjević SPECIJALNO IZDANJE NEDELJNIKA
VREME BR. 1000, 4. MART 2010.
Grafičko oblikovanje i slog: Ivan Hrašovec
Štampa: Rotografika, Subotica
(%&
/"Ĉ&
*453"ě*7"/+&
;"73Ĉ"7"

7"Ĉ&
10Ì*/+&
/PWJ
#.8
4FSJKF

TF
NPĜF
PLBSBLUFSJTBUJ
LBP
TQPK
TQPSUTLPH
EVIB
J
FMFHBODJKF
QSPJ[WPE
WSIVOTLF
UFIOPMPHJKF
J
TBWSFNFOJI

EPTUJHOVÇB
V
BVUPNPCJMTLPK
JOEVTUSJKJ
/PWJ
#.8
4FSJKF

KF
PQSFNMKFO
NOPHPCSPKOJN
TJTUFNJNB
LPKJ
TV
KFEJOTUWFOJ
V
BVUPNPCJMTLPK

JOEVTUSJKJ
LSP[
PQDJPOBMF
LBP
ĉUP
TV
JOUFHSBMOP
BLUJWOP
VQSBWMKBOKF
*OUFHSBM
"DUJWF
4UFFSJOH

4VSSPVOE
$BNFSB
4ZTUFNT
J
)FBE6Q

EJTQMBZ
B
TWF
V
GVOLDJKJ
7BĉFH
KFEJOTUWFOPH
VĜJWBOKB
V
WPĜOKJ

10516/0
/07*
#.8
4&3*+&

#.8
&Gꗅ
DJFOU%ZOBNJDT
*
NBOKB
FNJTJKB
J
WJĉF
VĜJWBOKB
V
WPĜOKJ

%FMUB
.PUPST 3BEVMPWJÇ
(SPVQ 3BEVMPWJÇ
(SPVQ 3BEVMPWJÇ
(SPVQ .JUJÇ
$PNQBOZ "VUP
(BSBOU
.PUPST 4UFGBOPWJÇ
"VUP

3BEOJÍLB
 %SBHPTMBWB
4SFKPWJÇB
CC /PWPTBETLJ
QVU

7JĉOKJÍLB
B 4UFWBOB
/FNBOKF
B *CBSTLJ
QVU
CC 7MBĉLP
1PMKF
#FPHSBE #FPHSBE /PWJ
4BE #FPHSBE /Jĉ ÌBÍBL .MBEFOPWBD
5FMFGPO
5FMFGPO
5FMFGPO 5FMFGPO

GBY 5FMFGPO 5FMFGPO 5FMFGPO



 


 

 


 


 

 




10:4

/PWJ
#.8
4FSJKF


;BEPWPMKTUWP
XXXCNXST V
WPĜOKJ
 JUBILEJ
Prognoza Vremena za
narednih hiljadu brojeva
Očekuje se pretežno sunčano Vreme, ali će u prvoj polovini perioda biti više oblačnosti s
povremenim udarima i zapadnog i istočnog vetra. Sinoptičke karte pokazuju da će najteže
biti u prvoj desetini perioda za koji se izriče prognoza
Čitalac je, verovatno, već iz podnaslova teksta shvatio da neću
da pišem o onome što je bilo. Ima onih koji to bolje opisuju
od mene.
Ana Ahmatova je negde napisala da je sećanje kao reflektor.
Osvetljava jednu tačku a sve okolo je u mraku.
Mi, urednici i novinari iz generacije veterana “Vremena”,
treba već da razmišljamo o pospremanju stolova, fioka, fajlova
i sećanja, možda od njih napravimo nešto pouzdanije od uspo-
mena, i upitamo se šta će naslednici, kojih, hvala bogu, ima,
morati da učine kako bi nešto što izlazi već dvadeset godina
bilo unapređeno.
Tri stvari ne bi smeli da diraju: zanat, poštenje i moralni
stav da treba biti na strani slabijeg.
Sve ostalo ne da je podložno promenama nego su i neop-
hodne, ne samo radi opstanka već najpre radi napretka u vre-
menima, koja, nama, deci olovnog sloga, izgledaju surovo po
zanat gde se znao neki red: ja napišem, urednik odobri, slovo-
slagač složi, mašina odštampa, čitalac kupi novine.
Štampa i štampana izdanja novina, u tradicionalnom smi-
slu, opstaće ako se prilagode novom dobu i obezbede više
platformi za uticaj na javnost. “Vreme” se već niz godina, sa
skromnim sredstvima i malim brojem ljudi, prilagođava mul-
timedijskom postupku. Formirana je produkcijska kuća za
proizvodnju televizijskog programa, za sada uspešna u pravlje-
nju dokumentarnih filmova, a s planovima da preuzme i oba-
veze dnevnog praćenja događaja, a već nekoliko meseci naše
on line izdanje nedeljnika ima stabilan prosek jedinstvenih po-
setilaca – mesečno preko sto hiljada.
Mlade generacije novinara moraju biti obučene da rade na
više medijskih platformi i rekao bih da to njima ide mnogo
lakše nego nama koji smo besplatno dobijali mleko zbog pre-
više dodira s olovom.
Da bi te nove generacije sačuvale neke od osnovnih vred-
nosti “Vremena” posebnu pažnju moraju da obrate na ono što
se u teoriji naziva Agenda Setting, u slobodnom prevodu – na-
metanje dnevnog reda.
Mediji, naime, usmeravaju pažnju na mali broj tema i doga-
đaja koji se nalaze u osvetljenom prostoru javnosti. Vrlo često
jedna tema tendenciozno potiskuje sve druge teme s dnevnog
reda. Na tome radi, u pozadini, čitava armija ljudi zaduženih za
odnose sa javnošću kao i spin doktora koji, izgleda, neki put bo-
lje od nas znaju da je pažnja javnosti retko i dragoceno dobro.
Zadatak je kvalitetne štampe, i medija uopšte, da ne pod-
legnu, da se u granicama mogućeg odupru ovom setingovanju i
da otvore prostor za širok socijalni kontekst, posebno za mar-
ginalizovane grupe. Sada je u punom jeku bitka između spin
doktora i glavnih urednika oko prevlasti nad pažnjom javnosti.
Generacije koje dolaze imaće manje vremena da promišlja-
ju o svojim odlukama, vest se ubrzala do neslućenih razmera,
ali će imati više alata i izražajnih sredstava da ne bi bile žrtve u
bici za osnovni demokratski resurs – pažnju javnosti.
U retrospektivi, i nama se to pitanje često nametalo u
vrlo prostoj formuli – prodati više novina ili napraviti dobre
novine?
Ovih nedelja ljudi me često pitaju, ne samo zbog jubileja
već i zbog opšteg nepovoljnog stanja za medijsku industriju,
da li sam zabrinut za opstanak “Vremena”. Izbegavam odgo-
vor da ne pomisle da sam lažov. Ali, u suštini, nisam zabrinut!
Dokle god više ljudi kuca na naša vrata sa željom da se pridruži
timu, nego što je onih koji zatvaraju vrata za sobom, projekt je
živ, održiv i ima razvojne šanse.
Od 2008. godine vlasništvo nad “Vremenom” potpuno je u
rukama novinara, mahom osnivača nedeljnika, i kad u dogled-
no vreme isplatimo kredit kojim smo platili tu i u svetu retku
vrstu garancije za profesionalne slobode, bićemo – svoj na svo-
me i, verovatno, jedini ozbiljan štampani proizvod za koji će
moći da se kaže da je – srpski. ¶
D.Ž.
10:6

23 26 36 44 46
9 17 20 21 24 41 48
4 27 29 30 32 45 49
1 6 8 11 13 16 34 35 38
39
42 43
2 18
14 25 47
5 10 22 31 33
7 40 50
3 19 28 37
15
12
1. Slobodan Georgijev
2. Vladimir Stankovski
3. Aleksandar Ćirić
4. Mirko Rudić
5. Jelena Jorgačević
6. Slavica Spasojević
7. Jasmina Lazić
8. Ana Radić
9. Ivan Hrašovec
10. Tanja Stanković
11. Aleksandar Zograf
12. Jovana Gligorijević
13. Ivana Milanović Hrašovec
14. Vesna Srbinović 27. Jovan Dulović 40. Dragoslav Grujić
15. Daniela Vesić 28. Biljana Vasić 41. Goran Kosanović
16. Katarina Pantić 29. Miloš Vasić 42. Tanja Tagirov
17. Momir Turudić 30. Nenad Jovanović 43. Marija Vidić
18. Tanja Jovanović 31. Zoja Jovanov 44. Voja Milošević
19. Živana Rašković 32. Dimitrije Boarov 45. Milovan Milenković
20. Ivana Smolović 33. Sonja Ćirić 46. Milan Milošević
21. Nebojša Grujičić 34. Andrej Ivanji 47. Dragoslav Ćebić
22. Filip Švarm 35. Vera Didanović 48. Mira Kalezić
23. Aca Aleksić 36. Zoran Majdin 49. Milan Radović
24. Stevan Ristić 37. Jelena Mrđa 50. Aleksandar Anđić
25. Dragoljub Žarković 38. Igor Salinger DEO REDAKCIJE
26. Nikola Ćulafić 39. Tamara Skroza (NE)OPRAVDANO ODSUTAN
 PRILOG KULTURI SEĆANJA
10:08
Nedeljnik novog talasa
“N ovi talas” nedeljnika “Vreme” započet 1990, nije nov,
to je zapravo pokušaj da se u Srbiji sačuvaju klasič-
ne žurnalističke vrednosti. Iskustvo nedeljnika “Vreme” obe-
ležava pokušaj da se u vreme raspada države, rata i moralnog i
ideološkog sloma promoviše novinarstvo zasnovano na činje-
nicama i na racionalnom rasuđivanju, da se očuva kredibilnost
novinarske profesije i da se iskaže privrženost elementarnim
moralnim načelima.
Po žurnalističkoj formi “Vreme” je srpski nedeljni njus ma-
gazin. Osnovali su ga u Beogradu oktobra 1990. grupa novi-
nara koja je napustila nedeljnik NIN, grupa beogradskih
disidenata, grupa novinara “Borbe” i nekoliko novinara ve-
terana. Kao neka vrsta seniora, urednika-savetnika, početak
su pomagali Dragiša Bošković, Jug Grizelj i Jurij Gustinčič,
Piše Milan Milošević, novinar “Vremena”, suvlasnik, jedan od njegovih
osnivača i jedan od koautora koncepta profila ovog nedeljnika
a asistenciju u uredničkoj realizaciji prvih brojeva pružio je i
Dušan Simić, novinar, urednik i spoljnopolitički dopisnik “Po-
litike”. Veći deo pomenutih ličnosti učestvovao je i u stvarnim
pripremama za pokretanje lista, a nekoliko njih je podržalo
inicijativu iz profesionalne solidarnosti. Nekoliko novinara,
pak, koji su učestvovali u pripremama lista nisu se identifiko-
vali kao formalni inicijatori pošto su bili vezani obavezama za
listove za koje su radili, a pokretanje novog lista bilo je pove-
zano ne samo s rizicima već i sa neizvesnošću koja se ticala ter-
mina izlaska prvog broja, i tada još neregulisanih propisa koji
se tiču izdavanja novina od strane privatnih lica. Saradničku
mrežu su činili afirmisani novinari širom tadašnje SFRJ koji su
uglavnom bili u otporu prema propagandističkom talasu, koji
je brzo preplavljivao tadašnji medijski prostor.
sa – od 1. do 1000. broja
Prvi broj “Vremena” izašao je 29. oktobra 1990. godine. Pri-
preme za pokretanje nedeljnika trajale su sedam meseci. For-
malni osnivači su bili Zoran Jeličić, koji je bio i prvi glavni
urednik, Dragiša Bošković, Milan Milošević, Stojan Cerović,
Dimitrije Boarov, Miloš Vasić, Lazar Stojanović, Srđa Popo-
vić, Vesna Pešić, Jurij Gustinčić, Boro Krivokapić, Mirko Kla-
rin i Jug Grizelj.
Rešenje o upisu u registar javnih glasila novina pod nazi-
vom “Vreme” pod rednim brojem 950 doneo je Republički se-
kretarijat za informisanje 18. jula 1990. Pre toga saglasnost je
dalo odgovarajuće veće tada još delegatske Skupštine opštine
Stari grad. Po tadašnjim propisima javna glasila su morala da
imaju i savet lista, pa se paralelno s pripremama profila lista,
sastava redakcije, dopisničke mreže, prodajne mreže, dizajna
lista, razmišljalo i o sastavu saveta lista. Pominjani su Milovan
Đilas, Branko Vučićević, Bora Ćosić, pa i Goran Bregović...
Savet nikad nije izabran jer zakon to više nije tražio.
NA SLICI IZ OKTOBRA 1990: Vuk Hamović, Srđa Popović, Dušan Simić,
Zoran Jeličić, Jug Grizelj, Jurij Gustinčić, Dragoljub Žarković, Đorđe
Terzin, Milan Milošević, stojan Cerović, Nikola Kostandinović, Lazar
Stojanović, Dragiša Bošković, Miloš Vasić (stoje); Dimitrije Boarov,
Elena Krstanović, Roksanda Ninčić, Slobodanka Ast, Vesna Pešić, Hari
Štajner (sede); Goranka Matić (čuči); Aleksandar Ćirić (leži).
Foto: Goranka Matić
Kao formalni izdavač “Vremena” prijavljeno je akcionar-
sko preduzeće “Sedma sila”, koje su pokretači lista registro-
vali u Rijeci, pošto je procenjeno da su uslovi za osnivanje
izdavačkog preduzeća tamo u tom trenutku bili povoljniji.
Da je Novinsko preduzeće Vreme d.o.o. formalno promeni-
lo osnivača govori rešenje Okružnog suda u Beogradu od 14.
oktobra 1991. godine, ali ta promena je bila zapravo samo
formalna.
Pored prvog glavnog i odgovornog urednika Zorana Jeli-
čića prvu redakciju sačinjavali su Slobodanka Ast, Stojan Ce-
rović, Nenad Novakov (umetnički urednik), Goranka Matić

U FOAJEU NARODNOG POZORIŠTA
10:10
OKUPIO SE “ČITAV BEOGRAD”,
ZAPRAVO JEDAN OPOZICIONI
KRUG, ŠIRI NEGO ŠTO SE OBIČNO
MISLI. NEKE OD NJIH “VREME”
ĆE KASNIJE ŽIGOSATI, S NEKIMA
PRIJATELJEVATI, S NEKIMA SE
SVAĐATI. ČEKALI SU, SVEČANO
OBUČENI I POMALO RASPOLOŽENI
ZA ONO “SALONSKO” BLAZIRANO
NIPODAŠTAVANJE, DA DEŽURNA
EKIPA, ZNOJAVA I IZMUČENA
POČETNIM NAPOROM I
BORBOM S VETRENJAČAMA
I INDOLENTNIM GRAFIČKIM
RADNICIMA IZ ŠTAMPARIJE,
ČIJA ROTACIJA SE ZAGLAVLJUJE,
DONESE PRVE PRIMERKE LISTA
PRVI BROJ: Vidosav Stevanović, Mirko Kovač i Ivan Đurić.
Foto: Goranka Matić
(urednik fotografije), Nikola Kostandinović (grafički urednik),
Milan Milošević, Roksanda Ninčić, Lazar Stojanović (kultu-
ra), Hari Štajner (svet), Miloš Vasić, Dragoljub Žarković (unu-
trašnja politika), Aleksandar Ćirić i Nenad Stefanović, koji je
u redakciju iz formalnih razloga ušao malo kasnije, i sekretar
redakcije Elena Krstanović.
Za osamnaest godina redakcija je izgubila četiri markantna
autora – umrli su Jug Grizelj, Stojan Cerović, Uroš Komleno-
vić i Draško Gagović. Od spoljnih saradnika za redakciju je bo-
lan gubitak predstavljala smrt Frane Cetinića.
“Vreme” karakteriše urednička stabilnost – za osamnaest
godina postojanja ono je imalo samo dva glavna urednika: Zo-
rana Jeličića u periodu osnivanja, i posle njega Dragoljuba
Žarkovića, koji je bio i deo tima koji je koncipirao profil lista.
Kroz redakciju “Vremena” za osamnaest godina njegovog
postojanja prošao je veliki broj novinara. Neki od njih su u
drugim redakcijama kasnije zauzeli čelne pozicije, ili su se ista-
kli u drugim delatnostima. Njihova orijentacija i “boja” je pri-
lično različita. Glavni urednik Radio-televizije Srbije Nenad Lj.
Stefanović bio je novinar “Vremena” 1990–2005; glavna ured-
nica “Politike” Ljiljana Smajlović bila je urednica spoljnopo-
litičke rubrike “Vremena” 1992–1994; glavni urednik Radio
Beograda Dušan Radulović radio je u “Vremenu” 1999–2000;
Veselin Simonović, glavni urednik beogradskog lista “Blic”,
bio je urednik u “Vremenu”, ambasadorka Srbije u EU Rok-
sanda Ninčić je suosnivač “Vremena” i novinar tog njus ma-
gazina 1990–2000; Predrag Marković, predsednik Skupštine
Srbije 2003–2006, bio je urednik kulturne rubrike “Vremena”;
Seška Stanojlović, urednica Helsinških svezaka, bila je više
godina urednica spoljnopolitičke rubrike “Vremena”; Petar
Luković, urednik E-novina, koje je osnovao doskorašnji većin-
ski vlasnik “Vremena”, bio je pisac satirikona “Ćorava kutija”
i urednik deska u “Vremenu” pre nego što se s njim burno
razišao.
Zvezde “Vremena” su bili: čuveni karikaturista Predrag Ko-
raksić Corax, koji je otišao iz redakcije “Vremena” posle jed-
nog sukoba; Jug Grizelj, čije ime nosi novinarska nagrada za
istraživačko novinarstvo i širenje razumevanja među narodi-
ma; i svakako, kolumnista Stojan Cerović.
U POTRAZI ZA IMENOM
Ime lista je izabrano 17. maja 1990. glasovima njegovih po-
kretača, a u konkurenciji su bili nazivi Odgovor, Videlo, Hori-
zont, Centar, Petak, Poenta i Vreme.
Prethodno su pominjani Komentar, Beogradske novine,
Kontinent, Evropa, Liberal, Salon, Kritika, Balkan, Nezavi-
sne novine, Beogradski tjednik (očito šale radi) “Za trajni mir
i međunarodnu saradnju”, Nedeljnik, Beogradski nedeljnik,
Analiza, Tribina, Pregled, Revija, Panorama, Njus magazin, Ne-
zavisni list, Vidik, Kontakt, Reč... Veći deo tih naziva nosili su
listovi koji su izlazili u prošlosti u Beogradu, ali oni nisu birani
s namerom da se obnove profili tih listova, već zbog značenja
koje reči iz naziva sugerišu. Izabravši naziv Vreme redakcija
nije imala nameru da obnovi “predratno” “Vreme”, dnevni list
iz tridesetih i četrdesetih godina dvadesetog veka, ni njegov
profil ni političku orijentaciju. Slučaj je hteo da je deda čla-
nice redakcije Roksande Ninčić, diplomatski i politički doajen
Momčilo Ninčić, bio akcionar i jedan od osnivača “Vremena”,
ali osim prećutnog poštovanja za tu činjenicu to nije igralo
neku veću ulogu. U prvom broju u uvodniku je podsećano na
to da je Vreme imenjak značajnih svetskih listova, kao što su
“Tajm”, “Tajms”, “Cajt”, i rusko “Vremja”.
Prilikom odlučivanja o imenu najviše glasova je bio dobio
naziv Poenta, pa naziv Horizont, pa naziv Vreme, ali je u ra-
spravi odlučeno da je naziv Vreme najprikladniji, s obzirom na
usvojeni profil lista. Naime, kako se i iz predloga i užeg izbo-
ra naziva vidi, među pokretačima lista postojale su dve osnov-
ne ideje o karakteru lista. Jedna je bila da se pokrene opinion
magazin, list koji bi bio baziran na komentarima, na isticanju
u prvi plan ličnog stava i moralnog apela; druga je bila da se
pokrene njus magazin, list koji će u prvi plan isticati činjenice,
a koji će svoj sadržaj bazirati na pokrivanju događaja, na osvet-
ljavanju uzroka koji su do njih doveli i na spekulacijama o nji-
hovom mogućem toku.
U uvodniku prvog broja “Vremena” ta namera je obnaro-
dovana sledećim rečima: “Želimo da ‘Vreme’ bude nedeljni
list, pisan, uređen i oblikovan po ugledu na standardne svet-
ske nedeljnike ove vrste. Stoga ćemo se držati opomene koja
je stajala iznad glave jednog uglednog urednika: ‘Fakta su sve-
tinja a komentari slobodni’.
NAMERE, NOVINE I UDRUŽENJA
Dakle, nećemo da navijamo za bilo koga ili za bilo šta,
osim za istinu, odnosno za vrh dostignutih vrednosti u novi-
narskom zanatu i društvu uopšte. Izvan toga, ‘Vreme’ nema
ni trajnih saveznika niti stalnih protivnika. Hoćemo da otkri-
vamo novosti, da o njima pišemo i da ih analiziramo onoliko
koliko je to dovoljno čitaocu da bi samostalno i pouzdano mo-
gao da se opredeljuje...
Još jednom: uradićemo sve što možemo i umemo da bismo
se priključili svetskoj porodici nedeljnika poput ‘Tajma’, ‘Špi-
gla’, ‘Njusvika’, ‘Ekonomista’ i drugih. U toj nameri nismo bez
korena, sopstvenih. Početkom ovog veka, tačnije 1901. godine,
Grgur Milovanović, profesor Pravnog fakulteta Velike škole u
Beogradu, u svojoj knjizi O slobodnoj štampi uopšte ovako defi-
niše ulogu slobodne štampe: ‘Ma sa koje tačke posmatranja
polazili i ma kako se ne slagali o snazi dobroga dejstva slobod-
ne štampe, opet se mora priznati, da ovo četvoro sačinjava za-
datak slobodne štampe: da bdi, pazi, saznaje, pronalazi i na
javnost iznosi verno sve pojave. – da poučava, obaveštava,
upućuje i dobra stvara – da vaspitava – i da ukorava i kazni.’
Svakako, ima mesta razgovoru o shvatanju sveta, pa i štam-
pe u takvom svetu, pre dva svetska rata, ali i danas krajnje
aktuelno zvuči, bez ostatka, sledeće uputstvo gospodina i pro-
fesora Milovanovića: ‘Štampa ne sme laž ili neistinu kao istinu,
porok kao vrlinu, zabludu kao pravo stanje stvari predstavlja-
ti bilo po neznanju bilo iz računa, jer je onda ona ne nauka
i sredstvo, kojim se pravo stanje stvari ili dijagnoza saznaje,
nego otrov kojim se život ili zdravlje zajednice razorava.’“
Prednost koja je prilikom koncipiranja nedeljnika data nju-
smagazinskoj u odnosu na opinion formulu nije bila apsolut-
na. Anegdotski rečeno, prva rečenica u prvom uvodniku prvog
broja: “Ovoj Redakciji ne pada ni nakraj pameti da sebi pripi-
suje nekakvu pionirsku ulogu”, bila je povod za jednu egzo-
tičnu svađu tokom puštanja u štampu prvog broja, praktično
kad je papir bio “urolan” u rotaciju...
 NEKE GRUPE SU POGREŠNO SHVA-
TILE NAKLONOST KOJU JE “VRE-
ME” POKAZIVALO PREMA NJIMA
U KRITIČNIM TRENUCIMA I PONE-
KAD SU SVOJATALE “VREME” ILI
POKUŠAVALE DA BUDU NJEGOV
10:12
“MORALNI STRAŽAR”, A U DELU
REDAKCIJE OSTAO JE UTISAK
DA SU SANJALE I O PREUZIMA-
NJU “VREMENA”, NO TO JE, KAKO
IZGLEDA, BIO SAMO “VERBALNI
DELIKT”, A NE I IZVODIVA OPCIJA
PRES KONFERENCIJA: Najava novog nedeljnika

U foajeu Narodnog pozorišta okupio se “čitav Beograd”,
zapravo jedan opozicioni krug, širi nego što se obično misli.
Neke od njih “Vreme” će kasnije žigosati, s nekima prijatelje-
vati, s nekima se svađati. Čekali su, svečano obučeni i poma-
lo raspoloženi za ono “salonsko” blazirano nipodaštavanje, da
dežurna ekipa, znojava i izmučena početnim naporom i bor-
bom s vetrenjačama i indolentnim grafičkim radnicima iz
štamparije, čija rotacija se zaglavljuje, donese prve primerke li-
sta, koji je kako će se kasnije u tekstu videti, nastao ni iz čega i
uprkos svemu i osamnaest godina predstavljao nemoguću mi-
siju. “Vreme” je, kako izgleda, doživljavano kao list pacifistič-
ke i građanske orijentacije. U veoma kriznim vremenima to je
bilo njegovo okruženje, ako se polazi od starog pravila da no-
vine prave udruženja, a udruženja prave novine.
Suprotno prilično raširenom uverenju, redakcija
“Vremena” nije bila ideološki homogena, ali ideološka razno-
likost pokretača nije predstavljala problem jer je tokom pri-
prema lista nađena mera saglasnosti o osnovnim moralnim
postulatima i izgrađena atmosfera tolerisanja unutrašnjih ra-
zlika, poštovana je hijerarhijska tolerantnost na razini novinar
– urednik.
Tokom “rađanja” “Vremena”, koje je među prvim privat-
nim novinama u Beogradu devedesetih, počela je da se ubr-
zano pojavljuje partijska štampa, koja po pravilu nije mnogo
marila za žurnalističke standarde, već je u prvi plan isticala
političku propagandu i “ubeđivačko novinarstvo”. Više opo-
zicionih grupa se do neke mere ponašalo prijateljski prema
“Vremenu”, ali ta naklonost političke elite u nastajanju imala
je dve strane – s jedne strane je predstavljala izvesnu psihičku
osnovu u nesigurnim vremenima, a s druge strane ličila je na

priču “Daj pope ruku!”. Narodni poslanik koji traži da bude in-
tervjuisan ili bar besplatan primerak...
OD KOLAPSA PREKO 9. MARTA
Na domaćoj političkoj sceni “Vreme” je imalo dobre odno-
se sa tadašnjim opozicionim partijama, mada, unazad gledano,
u žaru političke borbe ni one nisu podnosile hladnu analizu ni
ironični otklon koji je “Vreme” gajilo. Najbolje odnose s tim
snagama “Vreme” je možda uspostavilo posle demonstracija
9. marta, kada je list, neposredno pre toga doveden praktič-
no pred kolaps zbog prvog talasa prepreka i depresije posle
prvog izbornog poraza, na upečatljiv način osvetlio jedan od
prelomnih događaja tranzicione političke istorije u Srbiji. U
izveštavanju o unutrašnjim političkim prilikama “Vreme” se
držalo principa definisanih u poznatom uvodniku “Politike”
iz 1904. da će podjednako ocenjivati i vlast i opoziciju, s tim
što će opozicija imati izvesnu prednost. U izbornim ciklusima
“Vreme” je primenjivalo formulu koju neguje “Njujork tajms”:
ne krije koga podržava, ali ni njemu ne daje beskrajan popust i
pre svega uvažava činjenice.
U tom kontekstu treba primetiti da je “Vreme” imalo pro-
bleme i s neprijateljima i s prijateljima, od prvih se čuvalo
sâmo, a molilo je boga da ga sačuva od ovih drugih.
Neke grupe su pogrešno shvatile naklonost koju je “Vre-
me” pokazivalo prema njima u kritičnim trenucima i ponekad
Pogled s prozora redakcije: Beograd 1991. Foto: Goranka Matić
su svojatale “Vreme” ili pokušavale da budu njegov “moralni
stražar”, a u delu redakcije ostao je utisak da su sanjale i o pre-
uzimanju “Vremena”, no to je, kako izgleda, bio samo “verbal-
ni delikt”, a ne i izvodiva opcija.
“Vreme” je ponekad identifikovano s ponekom od tih gru-
pa, ali ono je bilo samo suočeno s jednim fenomenom koji je
zapazio Vaclav Havel, a preko njega i Adam Mihnjik, da na
Istoku prosečan svet ne voli disidente zato što su ovi govori-
li dok je prosečan svet neherojski ćutao i posle u moralnom
bekstvu od tog za prosečnog čoveka uobičajenog i očekiva-
nog stanja gaji prezir prema disidentima i optužuje ih da su
sve to zapravo činili zbog “vlasti”. Moralni stav koji je redakci-
ja iskazivala u poznatim kritičnim trenucima je obezvređivan
ili kao ratnopropagandistički govor u korist neprijatelja ili kao
taj “prezir prema disidentima”. To je otežavalo komunikaciju
lista sa širokom publikom.
Sličan problem pojavio se u obrnutoj situaciji, posle slo-
ma starog režima, kada je “Vreme” počelo da se distancira od,
kako se nekad govorilo, “prvoboraca iz 1945”, posleratnih pa-
cifista, protiv takozvanog plesa pobednika, pretenzija raznih
osvetnika, purifikatora itd.
NAPOR DA SE ODBRANE STANDARDI
Na testu je bilo i moralno načelo, važno u novinarskoj pro-
fesiji, da javno glasilo mora da neguje moralni stav, a moralni
 ZBOG MORALNO ČVRSTOG Foto: Barbara Sršen

STAVA I OTPORA ESKALACIJI

RATA I SUKOBA, PLASMAN
“VREMENA” JE, CITIRAM
10:14
OPASKU POKOJNOG
STOJANA CEROVIĆA,
PREDSTAVLJAO PODUHVAT
SLIČAN ONOM KOJI
PREDSTAVLJA “PRODAJA
Foto: Draško Gagović
BIBLIJE ARAPIMA”

stav “Vremena” je baziran na uvažavanju prava žrtve. Pošto-
vanje činjenica i normalni obziri – samo to. “Vreme” je bilo
zapaženo u međunarodnoj novinarskoj javnosti a u nekim pe-
riodima i najcitiraniji list sa eks-yu prostora. Činjenica da je
veći broj najuglednijih svetskih medija citirao “Vreme” kao re-
levantan izvor, na svojevrstan način govori o tome da su u teš-
kim uslovima u redakciji ostali očuvani kriterijumi za procenu
činjenica i njihove relevantnosti. Da li su oni citirali “Vreme”
zato što je pisalo ono što su oni voleli da čuju? U nekim sluča-
jevima može se i to reći, ali činjenica da reprint pojedinih tek-
stova deceniju posle zbivanja koji su u njima opisani govori da
su osnovni uzroci tog ugleda kredibilnost i zdravorazumsko
rasuđivanje.
Pored toga što se zbog takvog stava našlo na udaru doma-
ćih ratnih propagandi, u gradu u kome izlazi difamirano je
kao list stranih plaćenika, a u drugim sredinama koje su kroz
rat sticale državnu samostalnost – kao srpsko kukavičje jaje.
Zalaganje za osnovne vrednosti građanskog društva, parla-
mentarizam i demokratiju i mirno rešavanje svih sporova jeste
na vrhu vrednosti koje je “Vreme” nastojalo da zastupa.
U trenutku pokretanja ono je bilo beogradski list s preten-
zijom da komunicira na čitavom prostoru bivše SFRJ, ali ta
mreža socijalne komunikacije je ubrzano razarana.
Pored tih bazičnih teškoća, pokretanje “Vremena” praćeno
je psihološkim i propagandnim osujećivanjem. Zbog moralno
čvrstog stava i otpora eskalaciji rata i sukoba, plasman “Vre-
mena” je, citiram opasku pokojnog Stojana Cerovića, predstav-
ljalo poduhvat sličan onom koji predstavlja “prodaja Biblije
Arapima”.
Pri koncipiranju profila “Vremena” najviše pažnje je bilo
posvećeno tome kako da se razvije nedeljnik koji se pre svega rotacije su tada bile u društvenom vlasništvu i sumnjalo se da
bazira na činjenicama koje osvetljava i čije značenje tumači na će ona otkazivati štampanje, ili na drugi način opstruisati izla-
produbljen način, bio je svojevrstan odgovor na atmosferu na- ženje lista). Prvi brojevi štampani su u BIGZ-a, a potom u novo-
stalu u srpskom i jugoslovenskom novinarstvu od 1988–1990, sadskom Forumu, zatim u Privrednom pregledu. Jedno vreme
kada su ubrzano napuštani do tada dostignuti standardi novi- nedeljnik je štampan i u štampariji “Glasa javnosti” i “Politi-
narstva, kada su se rastakali dotadašnji ideološki okviri i kada ke”. Sada se štampa u preduzeću Rotografika iz Subotice.
je u medijima vladala kakofonija rastućih nacionalnih, ideološ- Distribucija štampe je tada bila u društvenom vlasništvu i
kih, političkih i moralnih sukoba. Dotadašnja zvanična glasila od početka je problem bio da se obezbede blagovremena do-
su jedno za drugim menjala sadržaj i ton i prelazila na ratnu stava lista, adekvatna distribucija, naplata prodatog tiraža i,
propagandu. što je takođe važno, blagovremeno informisanje redakcije o
Kako je već rečeno, pokretanje lista predstavljalo je u pro- kretanju tiraža. Prve informacije o plasmanu prvih brojeva li-
fesionalnom pogledu napor da se odbrane osnovni novinarski sta redakcija “Vremena” je dobila posle nekih osam nedelja,
standardi u periodu kada je u javnim glasilima preovlađivala što je naprosto gutalo početni kapital. Raspad SFRJ, konflikti
ratna propaganda, a u političkom životu s jedne strane režim- i decenijska krizna situacija otežavali su naplatu prodatog ti-
ska satanizacija protivnika, a sa strane formirajuće se opozici- raža. Zbog sumnje u krađu tiraža, “Vreme” je u jednom perio-
je, retorika pećinskog antikomunizma (Vladimir Goati). Za du odvojeno štampalo naslovne stranice u jednoj štampariji, a
ostali tiraž u drugoj, ali to je dalo slabe efek-
te, jer “šverceri” su brzo našli svoj odgovor.
Ni odnos izdavač-redakcija nije pred-
stavljao prepreku, jer je usvojeno i pošto-
vano pravilo ponašanja da o novinarskim
problemima odlučuje redakcija, a i među
izdavačima su bili članovi redakcije. Formal-
na zaštita imena i žiga bila je registrovana
na ime većinskog vlasnika, između ostalog
i kao mera obezbeđenja od eventualne spo-
lja režirane podele redakcije, podele i rata
oko autorstva, što je zahvatalo neke od re-
dakcija devedesetih.
Sve ostalo je bila frustrirajuća avantura.
PROSLAVA 100. BROJA: Stojan Cerović, Vuk Drašković, Nebojša Popov i Petar Luković Prvo, redakcija je bila potpuno tehnič-
profesionalnu ekipu pokretača taj deo napora je pružao unu- ki neopremljena za poduhvat u koji je kretala. Onako kako je
trašnju moralnu satisfakciju i taj cilj je bio iznad tržišnih kalku- koncipiran, nedeljnik “Vreme” je trebalo da pre izlaska prvog
lacija koje su sugerisale suprotno ponašanje. broja obezbedi neophodnu tehničku infrastrukturu, neop-
Pripreme za pokretanje lista odvijale su se nekih sedam hodnu za takav proizvod: novinsku dokumentaciju, fotodoku-
meseci u kancelariji advokata Srđe Popovića, a prvo formalno mentaciju, katalog “znanja” ličnosti, stručnjaka i relevantnih
sedište lista bilo je u stanu Zorana Jelićića. Prvo sedište redak- adresa bez kojih se ne može primeniti novinska forma koja
cije nalazilo se u zakupljenim prostorijama Instituta društve- podrazumeva ne samo osvetljavanje događaja, već i analizu i
nih nauka u Beogradu, Narodnog fronta 45. na VII spratu. dokumentovanje njihove predistorije, učestalosti ponavljanja
Potraga za pogodnim prostorijama za redakciju bila je deo sličnih pojava itd. Redakcija “Vremena” taj uslov na početku
“osnivačke avanture”. S ograničenim sredstvima za pokretanje nije imala i oslanjala se uglavnom na iskustvo novinara. Od no-
lista pogodan prostor koji bi bio zakupljen uglavnom je bio u vinskih dokumentacija bila joj je pod komercijalnim uslovima
posedu tadašnjih društvenih preduzeća. Radi zakupa prostora dostupna samo dokumentacija “Borbe”, ostale nisu zbog fak-
kontaktirano je, na primer, i s tadašnjim Zavodom za ekono- tičkog neprijateljskog stava i podozrenja tadašnjih izdavačkih
miku domaćinstva, koje je tada imalo slobodan prostor... kuća koje su bile pod kontrolom vlasti, a i da nisu bile, zašto
Problem je bio i da se nađe štamparija (sve novinske bi pomagale konkurenciji. Kad je počeo prelom prvog broja
10:16
“Vremena”, celokupna “baza podataka” sastojala se od jedne
kartonske kutije s jednom starom fotografijom, a od tehničkih
instrumenata jedna pisaća mašina. To je nadoknađivano kori-
šćenjem ličnih arhiva novinara i mukotrpnim radom na saku-
pljanju dokumentacije, najpre fotodokumentacije, zatim na
prikupljanju pres-klipinga.
I pored tih osnovnih teškoća, definisanje profila lista i orga-
nizacija redakcije predstavljali su lakši deo posla za ekipu koja
je pokretala list, s obzirom na to da su ljudi okupljeni oko tog
projekta imali bogato profesionalno iskustvo. Izdavati novine
ne znači samo obezbediti slobodu novinara, već organizovati
njihovu industrijsku proizvodnju, distribuciju i naplatu. Veći
problem je bio da se obezbedi njihovo štampanje, plasman,
da se izbegnu očekivane formalne i neformalne prepreke koje
su u tom trenutku očekivane, s obzirom da privatno izdavanje
novina do tada nije bilo odomaćeno niti dozvoljeno.
Odlaganje početka izlaženja lista da bi se pripremili opti-
malni uslovi nije dolazilo u obzir, jer događaji su se ubrzavali i
tražili su da list počne da izlazi. U suprotnom, početni zamah
entuzijazma mogao je lako da se raspe.
JEDNO VREME: Kolporteri. Foto: Vesna Pavlović
“Vreme” se tokom čitave svoje istorije borilo sa opisanim i
nepomenutim osujećenjima. Neka od njih su ublažavana za-
hvaljujući pomoći (Soros fond, EU, Irex, USAID...). Ta pomoć je
od strane tadašnjeg režima korišćena za difamaciju i sumnjiče-
nje redakcije što je otežavalo stabilizaciju lista.
PROJEKCIJE, ANALIZE I STVARNOST
Tokom definisanja profila lista najvažnije pitanje je bilo šta
je za redakciju “Vremena” vest kojoj njusmagazinski nedelj-
nik posvećuje pažnju. Pretpostavka je bila “mirnodopska” da
će, kao i u američkim i zapadnoevropskim njus magazinima,
dominirati tekstovi o konfliktima koji remete svakodnevnu
mirnu rutinu. Koncept je bio baziran na takozvanoj “tehnici
udice”, ili “klina” koji može nositi priču: novinari pripremaju
dosije o nekoj pojavi čekajući povod, “klin” o koji će “okačiti”
priču, povod koji izaziva uzbuđenje u javnosti i traži odgovore
o tome šta je uzrok takvih zbivanja. Po tim prvim definicijama,
koje su ostale zapisane u elaboratu o nastanku “Vremena”, de-
finisani su kriterijumi kojih će se novinari držati pri pisanju
tema: akcija, umeće novinara da priču održi interesantnom,
jasnoća i štedljivost u izrazu, estetski i tehnički standardi, ba- doba u kome, kako u knjizi Prva žrtva piše Robert Najtli, u
lans u kompoziciji priče. ratu prva strada istina. Njusmagazinska “hladna formula” bila
I za izbor tema (urednička filozofija) “Vreme” je tada usvo- je pogodna za suprotstavljanje toj bujici zato što je do neke
jilo klasične njusmagazinske kriterije: mere “filtrirala ratnu kakofoniju”, na nivou jezika novinare je
1. Novost, odmeravana ne prema tome da li je to novost za navodila da u tekstovima imaju više glagola nego prideva, da
novinara, nego za publiku; koliko mogu opisuju događaje onako kako su se odvijali. Teš-
2. Ono što je pripremljeno objavljuje se s povodom i obra- koća je bila i u tome što ratne okolnosti proizvode ne samo
đuje se tako da bude razumljivo i prihvatljivo čitaocu; pojačanu galamu, pojačanu propagandu, nego i falsifikovanje
3. Tabu ponavljanja – ako je slična vest obrađivana nedav- činjenica. Svakako, teškoća za negovanje novinarstva zasnova-
no, ostavlja se – od toga se izuzimaju prirodne katastrofe, soci- nog na činjenicama bila je u tome što je “Vreme” imalo vrlo
jalni neredi ili bitke; ograničene resurse, i pored toga što je imalo široku i prilično
4. Stari događaji u novom svetlu, primene novih ideja i me- pouzdanu saradničku prijateljsku mrežu na teritoriji tadašnje
tafora na stare teme; SFRJ.
5. “Prekomerna aktuelnost” – navodno je jedan urednik Drugi problem je bio to što su zbog takvog stava oficijelni
“Njusvika” rekao: “Ne želimo da zakasnimo, ne želimo ni da izvori informisanja na svim sukobljenim stranama za “Vreme”
poranimo, ali naročito ne želimo da nas ‘Tajm’ pretekne.” bili uglavnom zatvoreni.
Struktura “Vremena” je od početka bila razuđena: politika, Kad se uzmu u obzir okolnosti i uslovi u kojima je radila re-
društvo, kultura, vreme uživanja... dakcija, mora se istaći činjenica da je “Vreme” imalo mnogo
Izlet u opisivanje ovih detalja treba da ilustruje kako je manje promašaja nego što se može očekivati, a sadržaj izdrža-
“Vreme” pokretano s namerom da bude savremeni medijski va i test vremena. To pokazuju, na svojevrstan način, reprinti
mirnodopski proizvod klasičnog tipa namenjen kvalifikovani- tekstova deceniju kasnije u knjigama nekoliko autora “Vreme-
joj publici. na” i u samom listu, raznim povodima.
Tokom procesa “projektovanja”, “VREME” SE TOKOM ČITAVE Opinion dimenzija, novinska forma
koncipiranja lista analizirana je struk- SVOJE ISTORIJE BORILO SA bazirana na kompetentnom angažova-
tura, izraz i tehnika nedeljnika “Špi- OSUJEĆENJIMA. NEKA OD nom stavu, nije bila potisnuta, naprotiv,
gl”, “Tajm”, “Njusvik”. Izvesni zaključci NJIH SU UBLAŽAVANA ZAHVA- imala je važno mesto u strukturi lista,
izvlačeni su na osnovu uvida u “Spec-
LJUJUĆI POMOĆI (SOROS FOND, samo što je forma koja je negovana bila
tator”, “Punch”, “Ekonomist”, “Was- bliža eseju nego klasičnoj novinarskoj
hington post national weekly edition”,
EU, IREX, USAID...). TA POMOĆ kolumni. Definišuće obeležje toj formi
“New York times revue of books”, na- JE OD STRANE TADAŠNJEG dao je Stojan Cerović, po obrazovanju
stojalo se da se primene neka iskustva REŽIMA KORIŠĆENA ZA psiholog, koji je bio jedan od zaštitnih
“USA Today”, da se dostigne zanimljiva DIFAMACIJU I SUMNJIČENJE znakova “Vremena” i koji je u političku
ozbiljnost kakvu neguju nemački “Die REDAKCIJE ŠTO JE OTEŽAVALO esejistiku unosio važnu dimenziju mo-
Zeit” i “Die Velt”. Analizirani su i mode- STABILIZACIJU LISTA ralnog rasuđivanja. “Vreme” će kasnije
li listova “Liberation” i “Independent”. odnegovati još nekoliko osebujnih ko-
Od domaćih listova analizirana su njusmagazinska iskustva mentatora (Pančić, Živkov), ali, dok je Stojan Cerović odra-
NIN-a, koji je 1972. prvi krenuo da razvija njusmagazinsku for- žavao duh “Vremena”, te kolumne su više svedočanstvo lične
mulu, “Ekonomske politike” i njene proliberalne orijentaci- osebujnosti, ponekad i u antitezi sa sadržajem ostalih tekstova
je, zagrebačkog “Danasa” i “Starta”, a donekle i iskustva lista u “Vremenu”. U početku autorske tekstove za “Vreme” pisa-
“Demokratija danas” koju je u to doba, nešto pre izlaska prvog li su književnik Mirko Kovač, Dragan Veselinov, Cvijeto Job,
broja “Vremena” pokrenuo Zoran Gavrilović i koja je izlazila kasnije Miroljub Labus i drugi.
kratko. Okolnosti rata i raspada diktirale su to da list odigra ulogu
Eskalacija ratne propagande i dugi zamršeni rat obeležili su moralnog čuvara osnovnih ljudskih vrednosti, ali nisu utica-
prvu deceniju nedeljnika “Vreme” i ozbiljno stavili na probu le na napuštanje njusmagazinske formule, koja podrazume-
njegovu nameru da činjenice uzima oprezno, bez dosoljava- va mirno rasuđivanje, zaključke tipa “u jednu ruku ovako,
nja. Nastupio je period u kome je bilo “previše istorije”, ratno u drugu onako”, koja dakle nije baš pogodna za takozvano
10:18

GRAĐANSKI PROTESTI: Izbor

Miloševića za predsednika
SRJ 1997. Foto: Goranka Matić
ESKALACIJA RATNE PRO-
“borbeno novinarstvo”. Možda je, pak, PAGANDE I DUGI ZAMR- Pouzdanost onoga što je štampano u
upravo ta okolnost omogućila isticanje ŠENI RAT OBELEŽILI SU “Vremenu” davala je osnovu da “novinar-
osnovnog moralnog stava i moralnog rasu- PRVU DECENIJU NEDELJNI- stvo moralnog apela” u političkim esejima
đivanja, koje je nalagalo da se prvo ohla- KA “VREME” I OZBILJNO i u klasičnim novinskim tekstovima dobije
de usijane glave, pa da se onda vidi ostalo. STAVILI NA PROBU NJEGO- odgovarajući kontekst i činjenički fundus.
Činjenična osnova negovana u “Vremenu” U tom kontekstu treba pomenuti još
VU NAMERU DA ČINJENI-
do neke mere je pojačala i takozvanu opi- jednu teškoću s kojom je “Vreme” moralo
nion dimenziju formule ovog nedeljnika.
CE UZIMA OPREZNO, BEZ da se bori. U doba uskovitlanih događaja i
U izvesnom broju tekstova negovana je DOSOLJAVANJA. NASTU- još uskovitlanijih emocija njusmagazinska
persiflaža i ironija do sarkazma, kao neka PIO JE PERIOD U KOME JE formula je previše hladna, pa je to oteža-
vrsta psihološkog oduška. Zanimljivo isku- BILO “PREVIŠE ISTORIJE” valo komunikaciju sa širokom publikom.
stvo “Vremena” je u tome da je u jednom To nije nov problem za primenu njusma-
slučaju (skupštinske fotografije Draška Gagovića) to postignu- gazinske formule kod nas. NIN je 1972. godine pri redizajnu
to dokumentarističkim sredstvom kakvo je fotoaparat. U novi- tadašnjeg “starog NIN-a” usvojio njusmagazinsku formulu i
nama ta tehnika deluje ako je usmerena “ka gore”, ako žigoše u okviru nje čak u prvom broju pokušao da ne potpisuje no-
moćne. Masovna uspaljenost je nalagala potrebu da se pone- vinare kako bi se u prvi plan istakle činjenice. To je brzo na-
kad žigoše i mentalitet. Neki autori u toj oblasti pokazuju maj- pušteno. Kasnije je, po dolasku u tadašnji NIN, Jug Grizelj to
storstvo, mada se uz njih švercuje i ona sklonost skorojevića definisao, tražena je raspevanija, “mediteranska verzija” tog
da preziru vlastitu okolinu, a ne da je razumeju i popravljaju, anglosaksonskog standarda. “Vreme” je negovalo čvrst, goto-
što je jedna od osnovnih slabosti “Vremena”. vo tvrd izraz, ali je odnegovalo i nekoliko istančanih reportera,
kakav je na primer bio pokojni Uroš Komlenović. Zanimljiv
prilog omekšavanju formule predstavlja svakako kultna ru-
brika “Vreme uživanja”, jedna poluliterarna rubrika u kojoj je
eseje ili kratke priče ili putopise objavilo na stotine književni-
ka i novinara.
U mnogim aspektima “Vreme” je koncipirano i pravljeno
kao proizvod širokog spektra. Ne samo po pretenzijama da
pokrije čitavu gamu tema od politike do kulture, nauke, eko-
logije i estrade i sporta. O tome svedoče i takozvani prateći
sadržaji: od 1990. “Vreme” je izdavalo više dodataka (“Vreme
novca”, “Vreme kompjutera”, “Vreme zabave”, “Vreme ne-
kretnina”, “Vreme zdravlja” itd.). Takođe, “Vreme” je izdavalo
i “Vreme dece”, zabavno-edukativni dečji list koji je uređiva-
la Mila Bajford. Bilo je izdavačka kuća, ali se “Vreme knjige”
izdvojilo i promenilo ime u Stubovi kulture. U okviru “Vre-
mena” jedno vreme je izlazila “Nova srpska politička misao”,
po izdvajanju dela redakcije iz redakcije časopisa “Politička
misao”, a kasnije je taj časopis nastavio da izlazi samostalno.
List “Republika” je jedno vreme pripreman u redakciji “Vre-
mena”. Kada je zapretila opasnost da kragujevačka “Svetlost”
izgubi samostalnost, “Vreme” je pod svojim logom omogući-
lo da se štampa nekoliko brojeva tog lista dok nije stala na
noge redakcija “Nezavisne svetlosti”. Godine 1999. u okviru
“Vremena” izlazio je i kulturni magazin “Aleksandrija” koji je
kasnije izvesno vreme nastavio da izlazi samostalno. U redak-
ciji “Vremena” napravljeno je prvih 12 brojeva banjalučkog
“Reportera”. Iz “Foruma Vremena” o spoljnopolitičkim tema-
ma nastao je, posle, “Evropski forum”. “Vreme” je omogući-
lo redakcijama NIN-a i “Blica” da u uslovima lomova unutar
ovih redakcija, svoja izdanja pripremaju u “Vremenu”. U tom
smislu “Vreme” je kao “stožer” jedne porodice predstavljalo
pokušaj da se u teškim okolnostima očuva što više aspekata
normalnog života.
“Vreme” je imalo i međunarodno izdanje, pod nazivom
“Vreme International”, koje je uglavnom bilo usmereno na
srpsku ili tačnije eks-jugoslovensku dijasporu u Evropi.
TEŠKOĆE, RESURSI I ZAHTEVI
Kao važan deo svog komunikacijskog kapaciteta redakcija
“Vremena” smatra svoje internet izdanje, koje je u funkciji od
1998. i koje, kako statistika pokazuje, ima posetioce od severa
Kanade do Novog Zelanda, kao i značajan pristup iz “bliskog
okruženja”, što donekle nadomešćuje otežanu distribuciju
štampe na eks-yu prostoru. Deo distribucije sadržaja “Vreme-
na” išao je i preko kopija kompleta vremena na CD-u. Treba
podvući da je sve te poduhvate, od kojih neki predstavljaju
tehničku inovaciju, “Vreme” preduzimalo tokom krizno-rat-
nog perioda. Treba podsetiti i na to da se u tom periodu u
srpskoj štampi odvijala i tehnička revolucija. Sa olova se prela-
zilo na fotoslog, s fotosloga na digitalnu pripremu. “Vreme” je,
na primer, uz velike napore nabavilo funkcionalnu laboratori-
ju, ali u međuvremenu digitalizacija je učinila da ta investicija
bude malo upotrebljiva.
“Vreme” je osnovano kao privatni list sa značajnim uče-
šćem redakcije u vlasništvu i s presudnim uticajem na izbor
glavnog urednika uz institucionalizovanu uređivačku neza-
visnost redakcije u odnosu na vlasnike – o čemu svedoči i
polemika koju je nekoliko istaknutih članova redakcije “Vre-
mena” (glavni urednik Dragoljub Žarković, Stojan Cerović i
Milan Milošević) vodilo sa većinskim vlasnikom i suosniva-
čem “Vremena” advokatom Srđom Popovićem, između osta-
log i o tome zašto je “Vreme” izlazilo za vreme ratnog stanja
tokom bombardovanja Srbije od strane NATO kada je bila za-
vedena cenzura. Kada je pokrenuto, “Vreme” je bilo u vlasniš-
tvu Srđe Popovića i članova redakcije u trenutku osnivanja.
On je bio većinski vlasnik, nije se mešao u uređivanje novina,
polemiku s “Vremenom” vodio je legitimišući se kao čitalac,
a zanimljivost je u tome da redakcija s njim u dugom periodu
zapravo nije imala nikakav kontakt. Doduše, osnivačka pra-
va on je preneo na svog sina, s kojim redakcija takođe dugo
nije imala kontakt. Godine 1991. suvlasnik “Vremena” bio je
i YU Point Vuka Hamovića, ali on se posle izvesnog vreme-
na povukao, izmirio tadašnje dugove “Vremena” i svoj udeo
prepustio članovima redakcije. Od aprila 2008. “Vreme” je u
vlasništvu grupe novinara ovog lista, koja je otkupila vlasnič-
ka prava od većinskog vlasnika i nekoliko manjih vlasnika,
od kojih su neki ostali u saradničkom odnosu s redakcijom,
a neki prekinuli veze s njom. Po deklarisanoj nameri sadaš-
njih vlasnika, po otplati kredita u vlasničku strukturu treba
da budu uključeni članovi redakcije koji do isteka tok perioda
budu radili u “Vremenu”.
S redakcijom koja se prirodno i kontinuirano podmlađuje,
osamnaest godina posle osnivanja “Vreme” se razvija kao njus
magazin s pretenzijom da razvija vrstu nedeljnika kao što su
“Tajm”, “Njusvik”, “Vremja”, “Špigl”, “Cajt” ili “Ekonomist”. Ta
pretenzija je, kao neka vrsta nemoguće misije, do sada nego-
vana uz mnogo teškoća uz daleko manje resursa nego što ta-
kva formula zahteva. Ipak, jedna vrata za tu vrstu novinarstva
treće dimenzije su uprkos svemu ostala otvorena. ¶
Tekst je nastao u proleće 2009. i objavljen je u Zborniku
“Dimitrije Davidović, večiti savremenik – doprinos srpskog
novinarstva razvoju demokratije od ‘Novina serbskih’ 1813.
do savremenih tokova”, izdavač “Službeni glasnik”
>>vreme&ljudi>
Slobodan Milošević,
nekadašnji predsednik Srbije, pred Haš-
kim tribunalom: “Da li ovde ima ijedan
novinar koji svedoči protiv mene, a da ne
radi za nedeljnik ‘Vreme’?” (2002. godine)
“Srpska reč”,
u tekstu “Kako je Dinkić postao ‘čovek
godine’” piše:
“Nedeljnik ‘Vreme’ proglasio je Mlađana
Dinkića, guvernera Narodne banke Jugo-
slavije, ‘čovekom godine’. Dinkić je ovo pri-
znanje dobio ne zbog zasluga koje je učinio
na odgovornoj funkciji, već zbog činjenice
da je NBJ uplatila 10,5 hiljada evra na račun
lista ‘Vreme’. Zauzvrat, Dinkiću je ustuplje-
10:20
no nekoliko stranica u ovom malotiražnom,
ali uticajnom nedeljnom časopisu. ‘Vreme’
je prošle godine za ‘čoveka 2001. godine’
proglasilo Božidara Đelića, ministra finansi-
ja u republičkoj vladi. I ova titula zaslužena
je odgovarajućom uplatom iz Vlade Srbije
redakciji ‘Vremena’. Čelnici ovog lista sma-
traju da je sada došlo vreme da se naplati
podrška koju je nedeljnik pružao DOS-u,
dok je bio u opoziciji.” (15. januar 2003)
“Vreme radi za premijera i njegov tim.
Mislim – nedeljnik ‘Vreme’.”
Aforizam nepoznatog autora
Jelena Bačić-Alimpić,
novinarka tabloida “Svet” i voditeljka pripadajuće mu
TV emisije “Svet plus”, prepričava reči svog urednika
Roberta Čobana koje su je u profesionalnom smislu
najviše opredelile: “Žuta štampa, tračevi, seks-afere i još
ponešto su ono što se prodaje u svetu. To je ono što se
prodaje i ovde. Ako hoćeš lepo da živiš od novinarstva,
makar bilo i žuto, onda ćeš da radiš za ove novine, a ako
hoćeš da mesečno ubiraš po sto, dvesta maraka, piši za
NIN i ‘Vreme’.” (“Antena – Ekspres”, jul 2003)
Rada Iveković,
profesorka istočne i komparativne filozofije, sada je u
Parizu. Saradnica “Arkzina” pitala ju je koliko je hajka
protiv nje u hrvatskim medijima, koja je započela 1991,
nakon objavljivanja jednog teksta u beogradskom
“Vremenu”, uticala na odluku da ode iz Hrvatske: “Što
se tiče teksta objavljenog u ‘Vremenu’, moram reći da
sam ja tada smatrala da ne objavljujem tekst u inozemstvu, jer je tada još postojala naša
zajednička država. U Hrvatskoj je to bilo doživljeno kao da sam objavila tekst kod neprija-
telja. Osim toga, ‘Vreme’ je opozicijski list, u to doba se u Zagrebu još i prodavao i mnogo
čitao, bio je novina cijelog jugoslavenskog prostora i u to doba bio jedan od najboljih
političkih tjednika na tom području. Moj tekst bio je u prvom redu revolt na psihološki rat,
tekst protiv prista-
jača na rat bilo gdje,
protiv homogenizacije.
Kasnije sam shvatila
Brana Crnčević,
odgovara na novinarsku
da je to bilo doba bez
konstataciju kako “nedelj-
nijansi, ali tada to još
nik ‘Vreme’ piše da je pop
nisam bila iskusila.
Đujić sarađivao sa okupa-
Nisam mogla ni zami-
torom i da je doista ratni
sliti stupanj paranoje
zločinac”: “‘Vreme’ kao
nastale homogeniza-
vreme – ono što jedno vre-
cijom, potcijenila sam
me proglašava zločinom,
ressentiment koji je
drugo vreme oslobađa.”
postojao tada u Zagre- (NIN, 14. februar 1992)
bu.” (1993. god.)
Bratislava Buba Morina,
bivša predsednica Pokreta žena za Jugosla-
viju, priča o događajima 9. marta 1991. go-
dine u Beogradu: “Grupa naših žena tukla
se neposredno sa Vukom Draškovićem. A
onda je počela hajka kroz ‘Balkan ekspres’,
‘Srpsku reč’ i ‘Vreme’. Gledali su kakav sam
džemper imala, a ne šta smo nosile našim
ranjenicima. To je bila hajka na svaku našu
članicu. Nazivali su nas ‘žene u bundama’ i Uroš Komlenović,
‘generalice’. Kod nas ima radnica i intelek- novinar “Vremena”, obraćajući se redakcij-
tualki, a najmanje generalica. Ja bih bila skom mačku Peri, koji mu je izvukao kabl iz
srećna da ih ima, ali ih nema, jer su se neke struje i obrisao već završeni tekst:
ponele poput svojih muževa.” (“Javnost”, 22. “Ako mi se još jednom popneš na kompjuter,
februar 1993) napraviću paprikaš od tebe.” (7. novembar 1994)

Dr Vesna Pešić,
odgovara na pitanje da li je tačna priča
da je ona u stvari šef lista “Vreme”: “To je
smešno. Na osnovu čega bih ja imala takav
uticaj? Ako misle da je to zbog Srđe Popo-
vića, mi smo razvedeni već trideset godina,
pa ne vidim kako bih mogla da koristim
njegov uticaj. Drugo, Srđa se od prvog
broja nije mešao u uređivačku koncepciju
‘Vremena’. Kada sam bila u Americi, srela
sam ga i imao je puno primedbi na ‘Vreme’.
Zatim, ja sam, moram da kažem, ljuta
na ‘Vreme’ u kojem je Ivan Radovanović
napisao: ‘Eto, Vuk je započeo sa Mirkom Jo-
vićem, a završio sa Vesnom Pešić!’ Pravo da
vam kažem, niko me davno nije tako opalio
kao u tom slučaju ‘Vreme’. A ja bih, inače,
volela da sam toliko moćna. Međutim, nije
tako.” (“Svet”, 17. januar 1994)
Tanja Torbarina,
kolumnistica “Globusa”, piše o “Vremenu”
povodom teksta o Čedi Mihailoviću: “Zbog
primanja love od Soroša ‘Vreme’ napa-
daju državni srpski mediji. A sad kad se s
papirima koji kompromituju Miloševića
pojavio špijun Čeda Mihailović, baš ‘Vreme’,
slučajno, od Službe državne bezbednosti
dobiva razne ‘dokaze’ da Čeda mnogo laže.
Pa, dakle, ne može da svedoči protiv Milo-
ševića. Zna se da diplomati, strani novinari
i svi koji hoće nešto saznati o Srbiji veoma
respektuju ‘Vreme’. Pa, ako ‘Vreme’ kaže da je
Vojislav Šešelj,
na suđenju u okviru sednice posvećene
Čeda umobolan, onda se Miloševiću ne može
izjavi optuženog u skladu sa pravilom
dokazati da je kriv. Začudo, baš Služba državne
84 bis: “U Beogradu postoji jedan ne-
bezbednosti daje opozicijskom ‘Vremenu’ po-
deljni list, ‘Vreme’, koji je počeo da izlazi
datke o Mihailoviću. (...) ‘Vreme’ i Miloš Vasić
‘90. godine, njegovi novinari su agen-
objavljuju tekstove koji pomažu Miloševiću.
Strani diplomati vjeruju ‘Vremenu’. Vjeruju i
tura CIA, američke obaveštajne službe
i nekih drugih zapadnih obaveštajnih
strani novinari, jer, zaboga, to je opozicijski
službi, oni izlaze još uvek samo zato
list. A kao što se vidi, kad treba i kad je gusto,
što dobijaju pare iz inostranstva, od
‘Vreme’ vjeruje Službi državne bezbednosti, a
Soroša, i sličnih antisrpskih fondacija.”
oni ‘Vremenu’.” (15. maj 1995) (8. novembar 2007)
Laslo Vegel,
na tribini “Slika manjina u medijima”: “Spomenuli smo
večeras liberalnonacionalistički list ‘Vreme’, koji jeste tole-
rantan, ali nije pluralan. Kada bi on odjednom odlučio da u
svakom broju objavljuje po jedan intervju sa manjinskim
političarima, situacija sa predstavljanjem manjina u ovom
listu ne bi se, u odnosu na sadašnje potpuno ignorisanje,
uopšte poboljšala. Manjinski političari bi to naravno jedva
dočekali i rekli: ‘super’, ali problem se krije u nečem dru-
gom. Ti intervjui sa političarima u sebi bi krili opasnost, jer
ne bi prikazali svu slojevitost i različitost manjina i života u
manjini.” (24. jun 2005)

Vladimir Beba Popović, Biljana Kovačević Vučo,

u tekstu “Atentat na državu”, objavljenom na
blogu Biljane Srbljanović, koji je napisao kao re-
akciju na dokumentarni film “Atentat na Đinđića
– medijska pozadina”, snimljen u koprodukciji
“Vremena” i RTS-a, osvrće se na pisanje medija o
Đinđiću:
“Jasno sam video sve one naslovne stranice novi-
na u vlasništvu i službi atentatora koje će uslediti,
unapred sam znao sve te vulgarne, senzacionali-
stičke naslove, mnoštvo uvredljivih i klevetničkih
tekstova, koji već čekaju pripremljeni da nastave
sraman niz prostačkih i lažljivih napisa, pa čak i
otvorenih pretnji, upućenih prvom demokratski
izabranom premijeru Srbije. U tom nezvaničnom
takmičenju urednika srpskih medija, u disciplini
ko će više oklevetati Zorana Đinđića, učestvovali
su svi podjednako, od ‘Identiteta’ do ‘Vremena’, i
za mene tu nije bilo dileme.” (mart, 2003.)
u radio-emisiji “Peščanik” istim povodom ko-
mentariše rad novinara “Vremena”:
“Onda se pojavljuju bardovi novinarstva kao što
je Žarković, koji sa visina nebeskog autoriteta
objašnjava šta se dešavalo za vreme vanrednog
stanja, bez osvrtanja na vreme bombardovanja,
kada je ‘Vreme’ predao u ruke Aleksandru Vučiću
i srpskim radikalima. Ma sram ga bilo…Tek sada
vidim da tu postoji jedna esnafska, lažna soli-
darnost jadnika, koji nisu u stanju da se suoče
sa sopstvenom ulogom u celoj toj stvari, nego
pravdaju nešto što se ne može pravdati. Makar
da nikada nisu napisali gadost protiv premijera,
makar da su ga sve vreme hvalili, ostaje njihova
odgovornost zbog prikrivanja onoga što se
događalo, odbijanja da se sete šta se dogodilo,
prihvatanja Tijanića kao legitimnog direktora
RTS-a.” (mart, 2003)
 “VREME” I VREME

Pet teških koma

Tokom skoro dvadeset godina postojanja, “Vreme” je, baš kao i sve što toliko dugo
traje, više puta prošlo kroz “prelomne trenutke”. Neki od tih preloma bili su izazvani
političkim prilikama, neki internim problemima, a neki okolnostima koje je teško
definisati. Kakvi god bili, svaki je na neki način promenio ili definisao “Vreme”. Danas
je možda najvažnije to što ga nijedan od njih nije uništio, promenio mu osnovni
pravac ili ga učinio neprepoznatljivim u odnosu na prvi broj, iz oktobra 1990. PIŠE: TAMARA SKROZZA

10:22

Foto: Goranka Matić

DEVETI MART, 1991.
Svega nekoliko meseci posle objavlji-
vanja prvog broja, tadašnji vlasnici “Vre-
mena” shvatili su da im je investicija u
finansijskom smislu totalno promaše-
na. Podaci o prodaji iz januara 1991. bili
su katastrofalni, i novine su bile na sa-
moj ivici gašenja. Pošto je nada ipak po-
stojala, redakcija je osmislila reklamu
koja je glasila: ‘Vreme kasni s razlogom’.
Zagonetna poruka, emitovana na radio-
stanicama tokom februara 1991. bila je
uzrokovana slomom vlasničke struktu-
re, ali je bilo dovoljno materijala da za-
interesovani deo javnosti zaključi kako
“Vreme” zna nešto što drugi još uvek
ne znaju: zahvaljujući Devetom mar-
tu, stvorena je iluzija da je upravo “Vre-
me” predvidelo značaj onoga što će se
dogoditi.
Kako bilo, devetomartovski broj, koji
je “uz pomoć štapa i kanapa” štampan u
25-26 hiljada primeraka, rasprodat je za
svega nekoliko sati. Čitavo izdanje bilo
je posvećeno samo tom jednom doga-
đaju, a prvi put je primenjena tehno-
logija kompletnog “rirajta”, koja će biti
praktikovana i kasnije u sličnim, istorij-
ski prelomnim trenucima. “Reporteri su
s terena donosili sirov materijal, priče,
mada
ono što su videli, a ja sam sedeo u redak-
ciji i daktilografkinji diktirao ceo broj. Tu
je, dakle, primenjen vrhunski standard
rada u nedeljnicima, a to je da su ljudi
na terenu i analiziraju situaciju, a svi tek-
stovi prolaze kroz jednu ruku i dobijaju
konačnu formu”, kaže Dragoljub Žarko-
vić. “Bila je to ogromna brzina i ogro-
man napor, ali tada je redakcija pokazala
da profesionalno vlada zanatom i da,
kao takva, ne može da propadne.”
Tog dana, pokazalo se i kako će ubu-
duće funkcionisati novinari “Vremena”.
“Ono što me fascinira jeste da svi spon-
tano idu tamo gde treba da budu u da-
tom trenutku, bez obzira o kojem se
događaju radi. Znam da će ovaj kolega
biti tamo, a onaj tamo. I to ne zato što
imaju neki određen zadatak, već znaju-
ći njih. Devetog marta tačno sam znao
na kojoj ću žardinjeri da nađem Milana
Miloševića. I tačno tamo je bio”, seća se
Aleksandar Ćirić.
Deveti mart okončan je tako kako je
okončan.
Vlasnička kriza rešena je tako što je
Vuk Hamović, kao jedan od suvlasnika,
isplatio dugove štampariji i svoj deo vla-
sništva ustupio redakciji. Većinski vla-
snik postao je Srđa Popović.
Novinari “Vremena” povratili su sa-
mopouzdanje, a publika je ponovo po-
čela da im veruje.
“Vreme” je nastavilo da izlazi.
RAT, 1999.
Naslovna stranica sa rečju “RAT”
objavljena je u prvom vanrednom izda-
nju “Vremena” 27. marta 1999. Tri dana
pre toga, kada su se oglasile prve sirene,
uredništvo je odlučilo da se redovno iz-
danje pripremljeno za tu sedmicu baci,
a da novine tokom bombardovanja izla-
ze u promenjenom formatu, po nižoj
ceni, dva puta nedeljno ili češće. Teksto-
vi nisu potpisivani, a svaki broj morao je
da prođe cenzuru – pregled i informa-
tivni razgovor sa tadašnjim ministrom
informisanja Aleksandrom Vučićem i
njegovom zamenicom Radmilom Višić.
Tada, a i dan-danas, ljudi van redakci-
je postavljali su pitanje da li je “Vreme”
trebalo da izlazi tokom NATO bombar-
dovanja. U samoj redakciji, međutim,
nije bilo previše dilema – tu se pre svega
vodilo računa o tome da je posao novina
Foto: Goranka Matić
da izveštavaju o bitnim događajima,
kao i o činjenici da je “Vreme” detaljno
i objektivno izveštavalo o svim drugim
ratovima na prostoru bivše Jugoslavije.
Iako ističe da u “Vremenu” nikada nije
bilo jedinstvenog stava, “čak ni po pita-
nju da li je danas lepo vreme”, Dragoljub
Žarković kaže da je “većinski stav kolegi-
juma i redakcije bio da bi prestanak izla-
ženja u tom trenutku bio profesionalna
smrt”. Ni Miloš Vasić se nije dvoumio:
“Ja sam bio za to da treba da izlazimo.
Naš posao je da pravimo novine, a rat i
ta cenzura nisu razlog da to ne radimo.
Tim povodom sam se prvi put dokačio s
takozvanom Drugom Srbijom, s našim
moralistima i sektašima s kojima sam i
danas u svađi. Nemojte mi moralisati,
za ime božije! S jedne strane, to je naš
posao, kojim hranimo bar osamdeset
 gladnih usta. S druge, oni koji su tada PETI OKTOBAR, 2000. su u jednom teškom vremenu imali hra-
prestali da izlaze, više se nisu vratili.” Neposredno posle Petog oktobra na brosti da iznesu svoje mišljenje o onome
Na razgovore sa Vučićem i Višiće- terasi “Vremena” desilo se nešto što se što je radio tadašnji režim. ‘Vreme’ je ge-
vom odlazili su naizmenično Žarković i u celokupnoj istoriji nedeljnika dogodi- neralno uspjelo da odgovori na taj iza-
Filip Švarm – pre svakog odlaska igrale lo svega nekoliko puta – održan je re- zov”, kaže Filip Švarm.
su se karte ili neka igra na sreću, a odla- dakcijski sastanak. Novinarima koji su U godinama posle Petog oktobra,
zio je onaj ko bi izgubio. “Najvažnije u se do tada uglavnom bavili Slobodanom “Vreme” se trudilo da opstane na trži-
svemu bilo je da me sreća posluži i da Miloševićem i posledicama njegove vla- štu, da prati aktuelne probleme i, kako
pobijedim Žareta. Ipak, ima neke bo- sti, tada je rečeno ono što Dragoljub Žar- kažu urednici, “izbalansira pojave i svet
žije pravde u tome da smo on i ja bili ković i danas ponavlja: “Ako je do Petog oko nas”. U broju 583. objavljenom 7.
tamo podjednako”, kaže danas Švarm. oktobra sve bilo crno-belo – ‘Milošević marta 2002, objavljene su prve kolor
Sa cenzorima, međutim, nije bilo onoli- ne valja, a ovi su dobri’ – posle toga sve stranice, da bi kasnije čitavo izdanje bilo
ko problema koliko se moglo očekivati. će biti u nijansama sivog.” Glavna poru- štampano u boji i dobilo moderniji diza-
Jedini ozbiljniji bilo je objavljivanje ve- ka bila je da se batali ostrašćenost, da se jn. Redakcija je podmlađena, uvedene
sti o ubistvu Slavka Ćuruvije. Nakon što izađe iz ustaljenog ideološkog obrasca i su nove i proširene neke stare rubrike,
mu je Žarković rekao da će “Vreme” to iskorači iz do tada preovlađujuće temati- osavremenjen je i aktuelizovan veb-sajt.
da objavi, Vučić je malo protestovao, a ke. “Oduvijek smo se trudili da budemo Sve to ipak je ostalo u drugom planu u
na kraju nije ni pogledao čitavu stranicu njusmagazin koji će raditi po najvišim odnosu na čaršijske teorije o tome kakvo
koja je događaju bila posvećena. Za sva- profesionalnim standardima. Poslije Mi- je zapravo postpetooktobarsko “Vreme”.
ki slučaj, Švarm je imao spremljenu belu loševića, dobili smo šansu da pokažemo Čak i na stranicama samog “Vremena”,
stranicu kao alternativu – “ako nam ne da li smo dobri novinari, da li smo do- od avgusta do novembra 2002, vođe-
10:24
dozvolite priču, objavićemo ovo”. Dru- bri profesionalci, ili smo samo ljudi koji na je opširna polemika o načinu na koji
gi problem redakcija je imala sa tadaš-
njim direktorom štamparije “Privrednog
pregleda”. Usred rata, on je zapretio da
će, ukoliko “Vreme” ne izmiri neki mi-
norni dug, njegova firma prestati da ga
štampa. “Rekao sam mu da je to genijal-
no, da je to najbolja vest, da su nas za-
tvorili oni, a da mi nismo sami prestali
da izlazimo”, kaže Žarković. “On je ipak
insistirao da platimo dug. Kada sam Vu-
čiću preneo da više nećemo izlaziti zbog
duga prema štampariji, direktor se javio
posle deset minuta i rekao da je sve u
redu.”
Ni u jednom od 13 vanrednih broje-
va “Vremena” cenzurom nije izmenjen
nijedan tekst, nijedan naslov, nijedan
podnaslov.
Poslednje vanredno izdanje s rečima
“RAT Gotovo” na naslovnoj strani, objav-
ljeno je 5. juna 1999.
“Vreme” je nastavilo da izlazi u re-
dovnom formatu, u redovnim intervali-
ma i u redovnom stanju.
“Vreme” izveštava i piše o određenim
događajima. “To su ljudi koji od nas tra-
že da budemo kao ‘onda’, što nije u pri-
rodi našeg posla. Niko nije kao ‘onda’,
nisu ni oni, ali njihova pozicija je lagod-
nija. Oni svoju robu ne moraju da proda-
ju, oni nemaju potrebu da kreiraju nove
generacije i da opisuju stvarnost. Oni se
kreću u krugu političko-sociološke ana-
lize, a mi te stvari gledamo malo šire”,
kaže Žarković. “Mi više nemamo pri-
rodnih neprijatelja, ali smo platili veli-
ku cenu izlaska iz crno-belog u sivi svet s
mnogo nijansi.”
I posle Petog oktobra “Vreme” je na-
stavilo da izlazi.
U međuvremenu, unutar redakcije
nikada nije postignut konsenzus o nači-
nu na koji se taj datum navodi u teksto-
vima: neki ga pišu velikim, a neki ipak
malim slovom.
Foto: Željko Šafar
PRODAJA, 2003–2008.
“Vreme” je prvi privatni list na pro-
storu bivše Jugoslavije. Na početku,
većinski vlasnik bio je advokat Srđa Po-
pović, a manjinski grupa novinara-osni-
vača: biznismen Vuk Hamović svoj je
deo 1991. ustupio redakciji. Iako većinski
vlasnik, Popović se nije mešao u poslo-
vanje “Vremena”, ali ni u njegovu ure-
đivačku politiku – u statutu je, naime,
predviđeno da uređivačku politiku vodi
kolegijum “Vremena” na čelu s glavnim
urednikom, koji se bira uz saglasnost re-
dakcije. Kasnije, pošto je Popović osni-
vačka prava preneo na svog sina Borisa,
situacija je ostala ista: većinski vlasnik
nije se bavio svojom imovinom na bilo
koji način.
Sredinom 2003, međutim, za kupo-
vinu “Vremena” zainteresovala se moć-
na nemačka medijska korporacija. Pošto
pregovori s većinskim vlasnikom nisu
uspeli, a korporacija se i inače u to doba
povukla s domaćeg tržišta, od proda-
je na kraju nije bilo ništa. No, kako su
s potencijalnim kupcima razgovarali i
predstavnici redakcije, taj period ipak
je obeležen razmišljanjem o načinu da-
ljeg opstanka, a samim tim i o mestu
“Vremena” na tržištu. U tekstu “Mala
tranziciona basna” objavljenom 2. ok-
tobra 2003. pokojni Stojan Cerović je (u
svom gorko-duhovitom stilu) opisao su-
dar korporacijskog univerzuma s univer-
zumom redakcije koja je interno uvek
opisivana kao “siromašna, al’ poštena;
zakrpljena, ali čista”. Između ostalog,
Cerović konstatuje kako iz toka prego-
vora proizlazi da “opstanak na tržištu za-
hteva više poslovne grubosti i barem za
trećinu manje mozga nego što ga ovde
trenutno ima”, ali i da smo “mi nešto
kao siromašni aristokrati, a takvoj sorti
je veoma teško odrediti cenu”.
Kada su Nemci odustali od kupovi-
ne, u redakciji nije bilo nimalo očaja ili
žalosti. Žarković danas kaže da mu po-
tencijalni kupci “nisu bili simpatični”, a
Cerović u svom tekstu piše da je redak-
cija u prelomnim trenucima pokazala
“umereno oduševljenje za nastavak pre-
govora”: “Umerenost se odnosila na sve
ono što bi taj mogući novi vlasnik želeo
da menja u ovom, inače, tako savršenom
preduzeću, a oduševljenje je bilo sasvim
precizno usmereno na viziju naših bu-
dućih plata. Mislim, ako dolaze Nemci,
onda to znači da stari ‘jugo’ postaje novi
BMW, zar ne? Ali, šta ako to znači da se
stari ‘jugo’ samo popravlja, a da “Vreme”
postaje šarena laža?”
Kraj 2007. i početak 2008. obeležili su
pokušaji Borisa Popovića da od “Vreme-
na” napravi elektronsko izdanje novina.
Posle niza sastanaka Upravnog odbo-
ra s vlasnikom, pa i prezentacije koja je
pokazivala kako bi “Vreme” trebalo da
izgleda, odlučeno je da se, u smislu vla-
sničkih odnosa, preduzmu radikalnije
mere. Redakcija se zadužila, uzela kredit
i isplatila kako većinskog vlasnika tako i
sve osnivače koji su hteli da prodaju svo-
je udele. Od aprila 2008. vlasnik “Vre-
mena” je grupa od osmoro novinara. Po
otplati kredita, neraspoređeni (manjin-
ski) deo vlasništva biće raspodeljen unu-
tar redakcije.
Redakciju “Vremena” i dalje čine,
kako Cerović reče, “siromašni aristokra-
ti”. Njima možda i nije toliko važno da
li je stari “jugo” ili novi BMW. Važno je
da vozi.
 Foto: A. Anđić
BOMBA, 2007.
“Vreme” nikada nije oskudevalo u ver-
balnim i fizičkim napadima na svoje novi-
10:26
nare. Osim što su na svim ratištima bivše
Jugoslavije stavljali glavu u torbu, bili su
nemilice razapinjani u pismima čitalaca,
anonimnim telefonskim pozivima, izja-
vama raznoraznih političara, u poslednje
vreme na blogovima i sajtovima. Kad se
tome dodaju dolasci različitih sumnjivih
i agresivnih likova u redakciju, privođenja
novinara u različitim prilikama, pretnje o
“lomljenju kolena bejzbol palicama” i –
kao vrhunac – otmica tadašnjeg novina-
ra Dušana Reljića u septembru 1993, nije
nikakvo čudo što je postepeno stvorena
neka vrsta “psihološkog imuniteta” na
nasilje usmereno na “Vreme”, a izazvano
temama ili pojedincima kojima se naše
novine bave.
Taj “imunitet” pokazao se potpu-
no besmislenim i naivnim u noći izme-
đu 14. i 15. aprila 2007, kada je na simsu
prozora spavaće sobe Dejana Anastasije-
vića eksplodirala bomba. Dejan i njego-
va porodica ostali su živi pukim sticajem
okolnosti. Iako su im šrapneli prošli
na nekoliko centimetara od glave, on i
njegova supruga nisu povređeni samo
zahvaljujući činjenici da druga bomba,
postavljena na isto mesto, nije eksplo-
dirala. Dejanova ćerka Magda vratila se
kući tek posle eksplozije, što je takođe
izuzetno srećna okolnost, imajući u vidu
da Anastasijevići žive u prizemlju i da je,
da bi ušla u zgradu, morala da prođe po-
red simsa.
Reakcije na ovaj događaj bile su izu-
zetno burne: u redakciju je sutradan do-
šao čak i Boris Tadić konstatujući da je
u pitanju “akt najviše državne opasnosti,
napad na državu.” Nadležni su obećava-
li rezultate istrage, na sva zvona najavlji-
vano je identifikovanje napadača, Dejan
je čak i sam prikupljao materijale koji bi
mogli da im pomognu,... ali, ni tri godi-
ne kasnije nije poznato ko su počinioci i
šta su razlozi za pokušaj ubistva jednog
novinara i njegove porodice. Mnogo je
različitih teorija, mnogo elemenata koji
upućuju na ovu ili onu adresu, ali je i
dalje jedino izvesno ono što je sam De-
jan napisao šest meseci posle eksplozi-
je: “To pravo (na bezbedan život) mi je
ugroženo zato što svake večeri idem na
spavanje sa svešću da bi izvođač radova
mogao da se vrati i završi to što je pre
pola godine počeo.”
Posle 14. aprila 2007. ni u “Vreme-
nu” nije baš sve isto kao pre. “Kada neko
pokuša da ubije jednog novinara, to na
neki način mora da obilježi cijelu redak-
ciju. Mi zbog toga nismo promijenili
svoju uređivačku politiku, niti je Dejan
počeo da piše nešto drugo. Ali, svi naši
strahovi i problemi tokom devedese-
tih, sve naše frustracije eksplodirale su
na Dejanovom simsu”, kaže Filip Švarm.
Kao odgovorni urednik, on je posle tog
događaja počeo da razmišlja i o drugim
kolegama kojima bi moglo da se desi ne-
što slično, o ljudima kojima se “Vreme”
zamerilo, o onima kojima je “stalo u ta-
njir”. “Shvatio sam da, osim onoga što
radimo, mi druge zaštite nemamo. Ipak,
počneš da razmišljaš u koje teme ulaziš
i kome te teme daješ. Koliko god nešto
bilo važno za javni interes, hoćeš-nećeš,
počinješ da strepiš za ljude i da razmi-
šljaš da li da neku temu uopšte pokre-
ćeš. To su posledice ‘Dejanove bombe’.”
Dejan danas (nadamo se privremeno)
živi u Briselu.
“Vreme” i dalje izlazi. ¶
 Kako nastaje Vreme

UREDNICI I NOVINARI

10:28

FOTO ARHIVA

ŠTAMPARIJA
 TEHNIČKA REDAKCIJA

ŠTAMPARIJA

Serija fotografija Milovana Milenkovića “Kako nastaje Vreme” snimljena je

u okviru oebs-ove radionice za mlade fotografe World Press Photo 2009.
 Tehnika i dizajn
“Vreme” je jedan od prvih časopisa u Srbiji koji se za štam-
pu pripremao kompjuterski. Sama tehnologija personalnih
računara 1992. godine praktično je bila na početku razvoja.
Stono izdavaštvo je bilo delimično usavršeno na Apple Ma-
cintosh kompjuterima koji su bili preskup zalogaj za nabav-
ku u ondašnje “sankcijsko” vreme.
Na PC platformi malo ko se usuđivao da krene u avan-
turu zvanu kompjuterski prelom. Operativni sistem za PC
kompjutere još je varirao između Windowsa 3.1 i DOS-a.
Laserski štampač bila je skupa i kabasta zverka. Fonto-
vi sa “našim” slovima bili su retki i loše prepravljeni... U
takvim uslovima, produkciju ozbiljnog nedeljnog magazi-
na prebaciti na kompjutersku tehniku bila je više ludost
nego hrabrost. Ipak, nabavljena je najsavremenija opre-
ma koju je skroman budžet za to vreme uspeo da podmi-
ri: tri PC-a 386 brzine fantastičnih 33Mhz, sa 4Mb memorije
i sa diskovima od 120Mb, 14-inčni monitori, jedan crno-be-
li skener, ali i originalni softver (Aldus PageMaker verzija 4)
i jedna disketa sa nekoliko “naših” PostScript fontova. Prve
dve godine jedino sredstvo za razmenu podataka među
kompjuterima bila je 3.5-inčna disketa.
10:30
Prvi su se u grafičku borbu s kompjuterima upustili:
Nenad Vitas, Dušan Šević i Davor Talić.
Tehnička redakcija
s kraja devedesetih:
Boris Dimitrov,
Vlada Stankovski,
Ivan Hrašovec,
Vesna Srbinović,
(Mirko Marjanović)
i Saša Marković

Ko radi taj i greši, a

pogotovo kada u ruci ima Agonija štampe pod sankcijama i u besparici: devedesetih
tako moćan alat kakav je se Vreme štampalo u crno-beloj tehnici, na novinskoj
program za obradu foto- roto-hartiji u raznim štamparijama i “štamparijama”.
grafija – Photoshop. “NEDELJA” KROZ VEKOVE:
Tako je u broju 562, na na- Dizajn
j prednjih
p j strana od 1992 do 2008. ggodine
slovnoj strani, osvanuo
Bogoljub Karić bez karak-
terističnog mladeža na
levom obrazu. “Estetsku operaciju” samoini-
cijativno je izvršio tehnički urednik podsta-
knut tekstom iz jednog američkog časopisa
o njujorškoj kompjuterskoj firmi koja se bavi
obradom fotografija manekena za modne ča-
sopise. Urednici su kasnije jedva uspevali da
objasne “čaršiji” da se ne radi o šminkanju s
političkom i finansijskom pozadinom.

#659 21. VIII 2003.
Izdavaå: NP “VREME” d.o.o.
Beograd, Miãarska 12–14
UPRAVNI ODBOR
Stojan Ceroviñ (predsednik), Boris Popoviñ,
Dragoljub Æarkoviñ
V. D. DIREKTORA: Dragoljub Æarkoviñ
FINANSIJSKI DIREKTOR: Daniela Vesiñ
KOMERCIJALNA SLUÆBA: Vojislav Miloãeviñ
NEDELJNIK “VREME”
Beograd, Miãarska 12–14
GLAVNI UREDNIK: Dragoljub Æarkoviñ
ODGOVORNI UREDNIK: Filip Ãvarm
POMOÑNIK GLAVNOG UREDNIKA:
Aleksandar Ñiriñ
SEKRETAR REDAKCIJE: Elena Krstanoviñ
REDAKCIJA (redakcija@vreme.com)
Dejan Anastasijeviñ, Duãka Anastasijeviñ,
Aleksandar Anðiñ, Slobodanka Ast,
Dimitrije Boarov, Miomir Brkiñ, Stojan Ceroviñ,
Sonja Ñiriñ, Vera Didanoviñ, Jovan Duloviñ,
Jelena Grujiñ (nedelja@vreme.com),
Nebojãa Grujiåiñ (kultura@vreme.com),
Tatjana Jovanoviñ, Predrag Koraksiñ,
Slobodan Kostiñ, Zoran Majdin, Saãa Markoviñ,
Goranka Matiñ (foto@vreme.com), Milan Miloãeviñ,
Teofil Panåiñ, Saãa Rakeziñ (strip@vreme.com),
Duãan Reljiñ, Tamara Skrozza, Vladimir Stankoviñ,
Zoran Stanojeviñ (navigator@vreme.com),
Seãka Stanojloviñ (svet@vreme.com),
Nenad Stefanoviñ, Dragan Todoroviñ,
Tanja Topiñ, Biljana Vasiñ, Miloã Vasiñ,
Svetlana Vasoviñ-Mekina, Ljubomir Æivkov
DOKUMENTACIJA
Dragoslav Grujiñ (tekstualna arhiva,
arhiva@vreme.com), Jelena Mrða
(foto-dokumentacija, foto@vreme.com)
GRAFIÅKI CENTAR (gcv@vreme.com)
Boãko Blaæiñ, Ivan Hraãovec (urednik), Tanja
Popoviñ, Vesna Srbinoviñ, Vladimir Stankovski,
Slobodan Tasiñ; KOREKTORI: Jovanka Kljajiñ,
Ivana Milanoviñ, Stanica Miloãeviñ;
DAKTILOGRAF: Zorica Nikoliñ; LEKTORI:
Katarina Pantiñ, Æivana Raãkoviñ, Ivana Smoloviñ
INTERNET IZDANJE
http://www.vreme.com
Marjana Hraãovec, Ivan Ristiñ (CMS)
(kontakt: webmaster@vreme.com)
PRODAJA I PRETPLATA
(prodaja@vreme.com)
Nikola Ñulafiñ, Milan Radoviñ
RAÅUNOVODSTVO: Mirjana Jankoviñ
MARKETING
(marketing@vreme.com)
Goran Kosanoviñ (direktor)
Telefon: 011/3234-774
Telefaks: 011/3238-662
e-mail za kontakt sa redakcijom:
redakcija@vreme.com
e-mail za slanje zvaniånih saopãtenja
i opãtih informacija: info@vreme.com
e-mail za slanje pisama åitalaca
za rubriku Poãta: posta@vreme.com
PRIPREMA: Grafiåki Centar Vreme
ÃTAMPA: Rotografika, Subotica
OBRADA TIRAÆA: Data Press
YU ISSN 0353-8028
VREME INTERNATIONAL
Zeitschriftenverlags G.m.b.H.
Neudeggergasse 1-3/22, 1080 Wien, Austria,
Direktor: Vesna Vaviñ; Telefon: (+431) 408-9652
Telefaks: (+431) 407-5947, e-mail: vremeint@ping.at
Distribucija: Axel Springer Verlag, Hamburg
USSIN ATU 37757904
Detalji o pretplati na strani 61
4 21. avgust 2003. VREME
EMIL VAÃ
12
U težnji da se što pre dočepa izgleda kakav savremen njuzmagazin
zaslužuje, marta 2002. godine Vreme počinje da se štampa u
Politikinoj štampariji. Zastarela tehnologija štampe dovodi do čudnog,
frankenštajnovskog izgleda: korice su štampane u vrhunskoj ofsetnoj
štampariji Publikum, dok je prvih i poslednjih 10 strana štampano u
dubokoj štampi, a ostatak novina na crno-beloj novinskoj rotaciji.
Depozit
Novi Predlog zakona o turi-
zmu kojim je planirano da
organizatori putovaça u
zemýi i inostranstvu moraju
jednom meseåno da deponuju
10.000, odnosno 30.000 evra
na poseban raåun, izazvao je
burne reakcije u turistiåkim
agencijama. Vlasnici strahu-
ju od zatvaraça malih agen-
cija zbog åega bi nekoliko
hiýada ýudi ostalo bez pos-
la. Prema dosadaãçem zako-
nu, agencije su bile u obave-
zi da na raåun meseåno depo-
nuju 5000 dolara u dinarskoj
protivvrednosti, a taj novac
mogao je biti iskoriãñen u
tekuñem poslovaçu. Prema
reåima Momåila Neãkoviña,
naåelnika odeýeça za træiãte
u republiåkom ministarstvu
trgovine, turizma i usluga i
jednog od tvoraca Predloga
zakona, ovaj novac biñe kori-
ãñen za isplatu naknade put-
nicima zbog nerealizovanog
programa putovaça i troãko-
va povratka putnika u sluåaju
steåaja ili privremene nelikvid-
nosti organizatora putova-
ça. Za potrebe tekuñeg poslo-
vaça, agencije mogu da kori-
ste do 80 odsto ovog depozi-
ta. S obzirom na to da je tih 20
odsto depozita, prema Neãko-
viñevim reåima, simboliåna
suma, to ne bi trebalo da bude
velika prepreka ýudima koji
se ozbiýno bave ovim poslom
i od çega æive. S druge strane,
generalni sekretar Poslovnog
udruæeça turistiåkih agenci-
7. mart 2002.
meðuvreme
ja ATAS Srðan Dæivdæanoviñ
tvrdi da ñe ova obaveza pogo- acijama po ugledu na dræave
diti male agencije koje imaju EU-a. Predlog je da se u okviru
dva do tri stalno zaposlena i
koje rade legalno ali daju jefti- nizaciona jedinica za zaãtitu
nije aranæmane i stoga nema- u vanrednim situacijama koja
ju veliki obrt novca. Ciý pome- bi bila neposredno odgovorna
nutog reãeça, po Dæivdæano- ministru. Pored toga, ovaj pro-
viñu, jeste uniãtavaçe upra-
vo takvih agencija i stvaraçe “baznih” vatrogasnih i spasi-
monopola velikih. Neãkoviñ
smatra da, upravo zbog agen- joã deset veñih gradova Srbije.
cija sa dva do tri zaposlena
koje u Egipat ili Tursku vode
i po hiýadu turista, putnici i
profesija moraju da se zaãti-
te na ovakav naåin. S obzi-
rom na veliki broj agencija,
loãih iskustava turista i viso- unutraãçih poslova. Nedavni
kih cena aranæmana, åini se
da ova cifra, koja bi putniku
na neki naåin osigurala sigur-
nost i nije prevelika.
Predlog
Eksperti OEBS-a, koji su anali-
zirali rad MUP-a Srbije, napra-
vili su izveãtaj o radu naãih
sluæbi u sluåaju vanrednih
situacija. Osnovni problemi
Srbije u ovoj oblasti, po miãýe-
çu tih eksperata, su: neposto-
jaçe specijalizovanih spasi-
laåkih jedinica, åiji posao za
sada po potrebi rade vatroga-
sci ili ålanovi sportskih speleo-
loãkih, alpinistiåkih i ronilaå-
kih klubova. Koordinaciono
telo za hemijske udese formi-
rano je joã tokom dvadesetih
godina proãloga veka, ali ono
nije radilo åak ni tokom bom-
bardovaça 1999. godine, a
POLITIKA
#613
8 Tema broja:
Hoñe li ñe uspeti drugi krug
16 Sudbina socijalista:
Ãeãelj na revers
18 Javno mnjenje:
Istraæivanje i(li) propaganda
22 Afere: Æivot i smrt Sredoja Ãljukiña
25 Mediji: Ruæiåaste dojave
26 Intervju: Ratomir Taniñ
30 Tajne afere: Balkanske ptice dva
32 Intervju: Vojin Ðorðeviñ
Naslovna strana: Vojislav Ãeãelj
Fotografja: Reuters
koordinacija izmeðu republiå-
ke i lokalne vlasti u sluåajevi-
ma velikih nesreña nije siste-
matski reãena. Takoðe, ne
postoje ni planovi za vanred-
ne situacije niti za usposta-
výaçe odeýeça za obaveãta-
vaçe o ærtvama koje bi obra-
ðivalo podatke i komunicira-
lo sa roðacima. U pomenutom
dokumentu navodi se da je
ciý da se uspostavi organiza-
cija zaãtite u vanrednim situ-
MUP-a formira posebna orga-
jekat predviða uspostavýaçe
laåkih jedinica u Beogradu i u
U ostalim gradovima bi, tako-
ðe, bile uspostavýene vatroga-
sne i spasilaåke jedinice koje
bi pripadale organima lokal-
ne samouprave, a funkcional-
no bi bile vezane za organe
incidenti, kao ãto su prevrta-
çe cisterni vinilhlorida, izliva-
çe za sada nepoznate opasne
materije u Leãtanima, i veli-
ki poæari, morali bi da budu
dovoýna opomena vlastima
da je ubrzano reãavaçe ovog
pitaça neophodno. Najveñi
problem ñe, kao i obiåno, biti
novac, s obzirom na to da je na
primer, proseåna starost vatro-
gasnih vozila 20 godina.
od sledeñeg broja mastan papir
KULTURA
38 Muzika: Pesma koja laje
41 Francuska kultura u Beogradu:
Reåiti gest paænje
43 Pozoriãte: 36 Bitef
SVET
46 Buãova vojna doktrina:
Skrivene i javne poruke
49 Gråka: “Profesionalci” u tranziciji
50 Slovenija i Hrvatska:
Virtuelno potapanje ladjica
MOZAIK
54 Muzej vazduhoplovstva: Raskoã
i tuga
58 Formula 1: Velika nagrada
Sjedinjenih Ameriåkih Dræava
BETA
Pismenost bila joã nepovoýnija – centralna
Prvi put od kako Republiåki zavod Srbija i Vojvodina imale su samo
za statistiku objavýuje podatke 31 odsto stanovnika istog obrazo-
vaça. Od 480.000 lica koja su
(dobijene na proãlogodiãçem popi-
izjavila da su bez ãkolske spreme
su stanovniãtva) o ãkolskoj spre-
71 odsto çih æivi na selu. Opãti
mi i pismenosti stanovnika cen-
tralne Srbije i Vojvodine, u ovom porast pismenosti objaãçava se
postojaçem pravne regulative o
delu republike ima viãe stanovni-
obaveznom pohaðaçu osnovne
ka starijih od 15 godina sa zavrãe-
nom sredçom, viãom i visokom ãkole. Beograðani su se pokazali
kao natproseåno obrazovani: sva-
ãkolom, nego onih sa osnovnim i
niæim obrazovaçem. Od ukupno ki peti stanovnik glavnog grada
stariji od 15 godina ima diplomu
52 odsto stanovniãtva sa obrazova-
viãeãkole ili fakulteta dok je svaki
çem viãim od osnovnog, 41 odsto
stanovnika zavrãilo je sredçu drugi sa zavrãenom sredçom ãko-
ãkolu, a 11 odsto viãu ili fakultet. lom. Samo 9800 stanovnika ima
Uteãno je ãto se od popisa do popi- jedan do tri razreda osnovne ãkole.
Podatak koji je verovatno iznena-
sa, broj stanovnika sa osnovnim
obrazovaçem znatno smaçivao. dio, prema svim æenskim åasopisi-
Prema podacima iz 1991. godine, ma uvek obrazovanije i elokvent-
onih sa sredçim, viãim i visokim
obrazovaçem na istom podruåju
nije æene, jeste da one zauzimaju
åak 76 odsto u grupi nepismenih i
bilo je ukupno 41 odsto, znaåi za polupismenih. To je posledica tra-
dicionalnih normi, prema kojima
11 procenata maçe nego proãle
je na selu, oåevidno, mesto æene
godine; 1981. godine situacija je
VREME 21. avgust 2003.
TIPOGRAFIJA “BODI TEKSTA”: Naš prvi
font prilagođen elektronskom izdavaštvu,
sa ispravno pripremljenim “yu-znacima”
Prelomni trenutak: zvao se TimesBP. “BP” je označavalo firmu
Početkom 2001. Blueprint Gorana Jovanovića koja je pri-
godine, u Beogradu se lagodila font Times našem jeziku. Između
pojavio dizajner Mirko ostalog, Vreme je jedan od retkih časopisa
Ilić i počeo da kritikuje u kojem nije bilo problema sa deljenjem
dizajn domaćih
reči na kraju reda na slovima lj, nj i dž.
magazina. Podstaknuti
nedeljnik
a nedeljnik
time, urednici počinju
da se oslobađaju i slike
postaju veće
ve je poåelo onog
TEFERIÅ U ÅELEBIÑU nekima na Zapadu.
S tamo vikenda, ka-
da su se u ranu zo-
ru razvile jedinice
SFOR-a i zatvorile
onaj ñoãak istoåne Bosne
koji zalazi u Crnu Goru ju-
HAJDUCI
Prava pitaça u vezi s
ovom operacijom, meðu-
tim, sasvim su druge priro-
de. Bilo bi zanimýivo sa-
znati ãta su o celoj toj priåi
mislili o†ciri angaæovani u
Prvi font za osnovni (body) tekst: “Times”
æno od Foåe, kraj dozlaboga çoj, za ãta su ãanse male:
JATACI I
zabit, ãumovit i brdovit. Je- ne smatra se bez neke da je
dino vaænije naseýeno me- moral trupa najveña vojna
sto tamo jeste Åelebiñ, istoå- tajna... Nije, naime, treba-
nobosanska kasaba iz najgo- lo da misteriozni francuski
rih snova Ive Andriña. SFOR o†ciri u ranu zoru bude
se ponaãao kao na veæbi, ãto svoje foåanske jarane i ta-
USKOCI
nedeljnik
je verovatno cela stvar i bila: ko spasavaju Radovana. Ta
odsekli su struju i telefone, koliåina ýudstva, vozila,
ometali radio-veze i koordi- helikoptera i ostale tehnike
nirano krenuli da pretresaju ne pokreñe se ni lako ni br-
Åelebiñ i okolinu, traæeñi Ra- zo, åak ni u najsavremeni-
dovana Karadæiña. Iãlo se jim armijama. Neki izvori
a nedeljnik
spektakularno, uz mnogo “Vremena” kaæu da se tri
buke, otvaraça vrata no- dana ranije znalo da se ne-
gom i povremeno eksplozi- Najnovija galama dignuta oko aktivnosti ãto sprema – zbog pokreta
vom; kao u †lmu. Pred zabe- SFOR-a po Bosni samo je obnovila osnovnu trupa i tehnike. Teãko da
zeknutim stanovniãtvom ãe- su uåesnici operacije kre-
purila se reprezentacija NA- dilemu: da li je velikim silama zaista stalo da nuli sa iskrenom verom da
TO-a: oklopna vozila, nato- Radovana Karadæiña uhvate? Sve ovo ñe Karadæiña tako uhvatiti;
varena peãadija s puãkama bio je to viãe lov hajka-
na gotovs, najsavremenija prometaçe, patroliraçe, opkoýavaçe, çem, pa ãta natråi. A voj-
tehnika, helikopteri nad gla- uskakaçe i pretraæivaçe ne deluje ozbiýno; ska svakako mora da ve-
vama i ostale budalaãtine. æba, pa zaãto ne i ovako;
Spektakl je trajao celo pre- viãe je nalik na ritualno vojniåko zabuãavaçe moæda neãto i ispadne iz
podne, da bi se SFOR povu- toga... Osim toga, izgleda
kao oko 13 sati, taman na
– evo, radimo, zar ne vidite da radimo da su se SFOR-u veñ na
vreme da stigne na ruåak. Jedini rezultat zeru.” Nije falio ni Zapad: u “Hamburger glavu popeli politiåari i mediji koji insisti-
bio je zaplena izvesne koliåine oruæja i Abendblattu” (nisu baã neke poznate no- raju na hvataçu Karadæiña i Mladiña, pa je
minsko-eksplozivnih sredstava iz tri skri- vine) izaãla je par dana kasnije priåa o to- trebalo neãto uåiniti.
vena skladiãta u tom kraju; niãta spektaku- me kako je, eto, Francuz opet izdao, a to iz Sa odreðenom izvesnoãñu dade se
larno jer je takvih zaplena (a i veñih) bilo i navodno britanskog izvora, kome je, mora pretpostaviti da je SFOR imao izvesne in-
ranije, svako malo. Radovana Karadæiña biti prekipelo pa nije viãe mogao da ñuti. dikacije da je teren oko Åelebiña intere-
niti su naãli niti mu trag namirisali. Mora K’o biva baã u to subotçe jutro neki je santan. Takve indikacije rezultat su obave-
biti da nije ni bio u blizini. Sutradan su po- francuski o†cir iz NATO-a telefonirao ãtajnog rada, vazduãnog i elektronskog iz-
novili ceo cirkus u maçem obimu i opet svom jaranu, o†ciru policije RS u Foåi da viðaça. Neke pojaåane aktivnosti oko tog
stigli na ruåak – bez ikakvih rezultata. ga pita kako je i je li primetio da ãta se radi; Åelebiña mora da je bilo: veña uåestalost
Naravno da se – u nedostatku boýeg i ovaj je rekao da je primetio i pitao – a za- radio i telefonskog saobrañaja, na primer;
Čitljiva u lošoj štampi: “Utopia”
zbog suðeça Miloãeviñu koje je tek poåelo ãto? Francuz mu je onda, kao, rekao da sumçiva kretaça na terenu. Okolnost da
– kompletna medijska scena raskokodaka- zna on zaãto, sve onako, znaåajno, kao su tajna skladiãta oruæja pronaðena tako
la onoliko; rekao bi åovek da im je Rado- onaj “Kum” sa RTS-a kad telefonira onom brzo (za jedno prepodne) upuñuje u tom
van “iz ruka pobjega”... I lokalno stanovni- pijanom Milanu Brezaku u MUP-u Hrvat- pravcu. Neãto se, dakle, deãavalo ãto je
ãtvo setilo se onda Radovana: “Sve do smr- ske, ako se señate, sa sve namigivaçem. moglo upuñivati da je Karadæiñ tu, ali nije
ti i sudçega dana/Mi ne damo naãeg Ra- SFOR i NATO su onda najavili istragu, a nuæno moralo; vredelo je provere. Uosta-
dovana!” kaæu leci deýeni i lepýeni po Fo- Francuzi su sa indignacijom demantovali. lom, kad veñ tolika vojska sedi u Bosni, za-
åi i drugim mestima. Guslari su opet dobi- Celu priåu dosolili su uvek spremni teore- ãto ne bi povremeno neãto radila? Osim
li temu, posle antologijskih stihova iz 1993: tiåari zavere: Francuzima – vele oni – toga, taj kraj zanimýiv je iz viãe razloga:
“Radovane, åovjeåe od gvoæða/ Srpski vo- hvataçe Radovana Karadæiña nikako ne bi nenaseýen je i blizu je Æabýaåke visoravni,
ædu poslije Karaðorða/ Odbrani nam slo- prijalo jer da bi on onda ispriåao kako je za koju se veruje da je Karadæiñu blizak i
nedeljnik
bodu i vjeru/ Na studenom Æenevskom je- zapravo uradio Srebrenicu uz pomoñ ge- pouzdan teren. Isto je i sa severnom Cr-
nerala Æanvijea i Jasuãija Akaãija, a na bazi nom Gorom (Vasojeviñi), koja je nakloçe-
Naslovna strana: Radovan Karadæiñ, tajnog sporazuma; a moæda i neke druge, na i Karadæiñu i SNP-u. Nikãiñ, gde æivi Jo-
oktobar 1995. joã gore, stvari o kojima se samo nagaðati vanka, Radovanova majka, takoðe je blizu.
Autor fotografije: Emil Vaã moæe. Uvereçe da su Francuzi potajno Sva ova razmatraça, meðutim, imaju
▼
nastrojeni prosrpski i daýe je jako meðu
7. mart 2002. 13
a nedeljnik
(pre)moderan: “Eidetic”
nedeljnik
614
Od sledeñeg broja “Vreme” ñe se pred
Na jesen 2002. godine počinje
a nedeljnik
Stroga čitljivost: “Swift”
nedeljnik
åitaocima pojaviti u novom ruhu. Biñe
ãtampano u punom koloru, ali na takozva-
nom premaznom papiru veñe gramature.
da radi prva kolor ofsetna
Time ñemo, konaåno, uñi u porodicu ma-
gazina koji se ãtampaju na vrhunskom
tehnoloãkom nivou. Gledañemo i mi da rotacija u Srbiji. “Vreme” je
a nedeljnik
se popravimo. Jedino cena ostaje ista.
D. Æ.
59 Odbojka:
u “Rotografici” od početka
Svetsko prvenstvo u Argentini
4 NEDELJA
21 STANJE STVARI
njenog rada, od svog 614.
broja. Prelazak je najavljen
31 NUSPOJAVE
34 LJUDI I VREME
37 ZONA SUMRAKA
35 LIK I DELO
42 TV MANIJAK
45 SCENA fotografijom bureka i natpisom
Za nov“milenijum”: “Meta Serif”
53 MERIDIJANI
“od sledećeg broja Vreme na
60 REAGOVANJA
66 VREME UÆIVANJA
masnom papiru”
4 5
>>međuvreme> >>međuvreme> 03/10/06 >> 10/10/06
međuvreme ŽIVOT međuvreme
BEOGRAD
NAUKA
KVALITET KOSOVO PRESUDILO
16/02/2006 09/02/2006
Vazduh Prvakinja Jugoslovenskog dramskog pozorišta Đurđija Cvetić
Dva autobusa Gradskog sa- ovogodišnja je dobitnica nagrade „Žanka Stokić“, koju dodeljuju Čedomir Jovanović, ZATVORI Seksualni život biljaka Član Krunskog
Kraj protesta
Narodno pozorište i kompanija Novosti. Rođena je 25. avgusta
KRAGUJEVAC Agencija za privatizaciju obavezala da dostavi izveštaj o ovom obraćajnog preduzeća “Be- lider Liberalno U prostorijama Britanskog saveta u Beogradu počela saveta, knji-
slučaju tek nakon analize dokumentacije Srbijaturista, odbor ograd”, na linijama 55 i 501, 1942. godine, studirala je glumu i orijentalnu filologiju. Najveći demokratske partije, je nova serija predavanja u okviru projekta Kafe sajen- ževnik Matija
Ušteda i strategija za privatizaciju odlučio je da se izjasni po dobijanju kompletnog u naredna dva meseca kori- deo karijere provela je u pozorištu. Igrala je u predstavama: Go- u emisiji “Otvoreno tifik (naučni kafe). U opuštenoj atmosferi, uz sokove Bećković ocenio
Gradske vlasti u Kragujevcu neće prihvatiti instrukcije Vlade Sr- stiće biodizel kao pogonsko o Kosovu”, koja se Osuđenici niškog zatvora koji od 5. oktobra protestu- na svojim ćelijama i time onemogućili pristup straža- i tortu, učesnici prvog ovogodišnjeg predavanja mo- je da novi ustav
izveštaja Agencije. Administrativni odbor Narodne skupštine vornica, Višnjik, Elektra, Knez Mihajlo, Bordel ratnika, Mala trilo-
bije, koje, shodno novom zakonu o obrazovanju, nalažu da veći ekološki čisto gorivo. Deset emituje na televiziji ju tražeći hitno usvajanje zakona o amnestiji, 9. okto- rima, reč je o pobuni, što predstavlja krivično delo koje gli su da čuju nešto više o “seksualnom životu” biljaka. nije sa dnevnog reda skinuo pitanje
odgovorio je na zahtev Prvog opštinskog tužilaštva u Beogradu gija smrti, Skup... Dobitnica je Zlatne kolajne “Maja Dimitrijević”
broj seoskih škola bude ugašen. Vladina naredba odnosi se na tona biodizela je poklon kom- Studio B, govoreći o aktuelnim bra po podne uklonili su ormariće i kasete sa rešetaka, za sobom povlači i odgovarajuće sankcije.” Tema je bila “Šaputanje na jastuku kod biljaka: mogu povratka krune: “Kruna razume da
kojim se traže obaveštenja u vezi sa sednicom ovog odbora na na Festivalu monodrame i pantomime za monodramu Deca
sve škole koje imaju manje od petnaest učenika, a rok u kom panije Viktorija grupa, koja će
kojoj su konstatovane ostavke poslanika Vesne Lalić i Sovrani- političkim problemima rekao je: koji su im prethodnih pet dana služili kao barikade, a OBEĆANJA I PREGOVORI: Načelnik odeljenja za nad- li biljke da biraju seksualne partnere”. Mlada saradnica je sada vreme u kome je Kosovo pre-
opštine moraju da predaju svoje predloge za novu mrežu škola po isteku dva meseca, ukoli- pakla, a 2003. postala je prva žena laureat Glumačkih sveča-
ja Čonjagića iz G17 plus. Tužilaštvo je uputilo ovaj zahtev zbog “Srbi u Hrvatskoj žive bolje od Srba iste večeri odlučili su da prekinu štrajk glađu. Protest zor pri republičkom ministarstvu pravde Borislav beogradskog Instituta za molekularnu genetiku i ge- sudilo. Pitanje društvenog i držav-
ističe ovog meseca. Prema rečima zamenika gradonačelnika ko testiranje bude uspešno, nosti. Kao odlična pevačica ostvarila je i dva muzička projekta:
krivične prijave koju su Lalićeva i Čonjagić podneli smatrajući u Srbiji.” su prekinuli i osuđenici u Sremskoj Mitrovici, dok u po- Marić posetio je 10. oktobra niški, a direktor Uprave netski inženjering Nada Šurbanovski otkrila je prisut- nog uređenja ostaje otvoreno. Prema
Kragujevca Saše Milenića, u- dobiti mogućnost da proširi saradnju sa gradom. Sentimentalno putovanje i Beograde, beli moj labude. Trenut-
da su im nezakonito oduzeti poslanički mandati. U nastavku žarevačkom zatvoru pojedini i dalje odbijaju hranu. U za izvršenje krivičnih sankcija pri Ministarstvu prav- nima da je odgovor na ovo pitanje – pozitivan. Naime, tome, ovaj ustav monarhiju nije ski-
mesto da škole budu ugaše-
ne, više matičnih škola biće
ove sednice Administrativni odbor je konstatovao da je posla- Biodizel se dobija iz uljane repice, suncokreta i soje, ne zaga- no igra u predstavama Mala trilogija smrti, Krila od olova (Beo- KRIVA ADRESA trenutku pisanja ovog teksta (utorak po podne), po- de Dragoljub Lončarević zatvor u Sremskoj Mitrovici. iako su biljke većinom hermafroditi, odnosno ima- nuo sa dnevnog reda, već je korak bli-
nik Đorđe Čukvas iz DSS-a dao ostavku, a izveštaj o tome biće đuje životnu sredinu i spada u obnovljive izvore energije. Kako gradsko dramsko), Skup i Govornica (JDP). U prvih deset dana rada beogradskog slednji dogovor u Nišu glasi da osuđenici prihvataju da Borislav Marić je tom prilikom potvrdio da je štrajk ju tučak i prašnike, one ne oplođuju same sebe. Kada že ka rešenju.”
spajane u jednu. Ako Mini- je objasnio direktor GSP-a “Beograd” Slaven Tica, postoje tri ra-
podnet Narodnoj skupštini. ombudsmana, ova kancelarija vrati- ministru pravde Zoranu Stojkoviću ukažu poverenje i zatvorenika u niškom Kazneno-popravnom zavo- bi se to dešavalo, bila bi ukinuta genetska različitost
starstvo prosvete ne prihvati
457 DANA
A.ANÐIĆ
Jovana Gligorijević zloga za prihvatanje ponude Viktorija grupe: “istraživački duh i
to rešenje, grad će iz vlasti- Košarkašu Aleksandru Đorđeviću uručena je nagrada za fer la je 130 predmeta jer se ne odnose da, za sada, okončaju miran protest. du prekinut, dok je stanje u zatvorima u Požarevcu i što dovodi do ukidanja vrste. S druge strane, ukršta-
želja da se proba nešto novo” u GSP-u, obaveza prema međuna-
tog budžeta finansirati plate na oblast rada ombudsmana koji šti- Sremskoj Mitrovici u fazi stabilizacije. Tokom pose- njem genetski različitog materijala vrsta se produžava. vide jednog naučnika kog nikada u svakodnevnom ži- Fond za humanitarno pravo podneo
SLUŽBENI GLASNIK rodnim transportnim organizacijama i ispunjavanje standarda plej za 2005. godinu koju Udruženje državnih reprezentati-
ti interese i prava Beograđana, i prima te zatvoru u Sremskoj Mitrovici, Lončarević (čija je po- Biljke imaju čudesnu sposobnost da sopstveni polen, votu ne bi mogli da vide i mogu da postavljaju pitanja, je Opštinskom sudu u Prizrenu tužbu
učitelja u seoskim školama. EU. On je najavio da će za 60 dana javnost biti upoznata sa re- vaca naše zemlje dodeljuje sportistima zaslužnim za nego-
Prema proceni kragujevačke Nadoknada zultatima testiranja. Istog dana kada je dogovorena saradnja sa
samo pritužbe koje se odnose na rad seta niškom zatvoru 6. oktobra izazvala bučne reak- koji posredstvom vetra ili insekata dospe u tučak, uni- kao što je bio slučaj sa dr KitomKembelom, “tatom” za naknadu štete protiv Ministarstva
Ministar pravde Zoran Stojković je na osnovu Zakona o vanje viteštva i plemenitosti na terenu i van njega. Đorđević
lokalne samouprave, takvih gradske uprave, gradskog javnog pra- cije zatvorenika, ali se situacija ubrzo smirila) obećao štavaju, dok polen druge biljke primaju bez problema. ovce Doli. U Beogradu smo prvo radili samo video-kon- pravde Kosova, u ime Saše Grkovića,
advokaturi doneo Pravilnik o visini nadoknade za rad ad- GSP-om, Viktorija grupa je sa nemačkim proizvođačem opreme je rođen 26. avgusta 1967. godine u Beogradu. Odigrao je 108
učitelja ima desetak. Milenić vobranilaštva, javnih preduzeća, orga- je osuđenicima da će zakon o amnestiji biti donet do Takođe, ako na tučak dospe polen biljke koja je “rođa- ferencije, a sada uključujemo i lokalne naučnike”, kaže Srbina iz Orahovca, koji je nezakonito
Lurgi potpisala ugovor o izgradnji rafinerije u Šidu u kojoj će biti
ističe da je novi zakon o obra- vokata odbrane po službenoj dužnosti. Pravilnikom je utakmica u dresu reprezentacije. Među mnogim nagradama nizacija i institucija čiji je osnivač Grad. 15. novembra, dok su oni Ministarstvu uputili predlog ka” one koja treba da bude oplođena, dakle ako su na- Lišićeva. držan u pritvoru 457 dana zbog sum-
promenjena visina nagrade advokatu koji je postavljen za smeštena proizvodnja biodizela. Ona će biti puštena u rad 2007,
zovanju dobar kad se gleda iz osvojio je i srebro na Olimpijadi 1996. godine, zlato na Svet- Ombudsman Dušanka Gaćeša objaš- da amnestija bude primenjena i na one koji izdržava- stale iz istog polena ili istog tučka, šanse da do oplod- Idejni tvorac Kafe sajentifika jeste Dankan Dalas. nje da je učestvovao u masakru i likvi-
branioca po službenoj dužnosti u krivičnom postupku. Na- a planirano je da u početku proizvodi oko 100.000 tona biodi-
finansijskog ugla, jer će sma- zela godišnje. Đorđe Mihajlović, zamenik ministra za rudarstvo skom prvenstvu 1998, evropskim šampionatima 1991, 1995. njava da nema nadležnost na opštin- ju kaznu zbog izvršenja dela iz oblasti organizovanog nje dođe su upola manje nego kada biljke nisu u “srod- Nakon što je diplomirao hemiju na Oksfordu, Dalas dacijama više od 100 albanskih civila.
ime, smanjena je sa 40 na 30 odsto nagrade predviđene
njenjem broja škola biti ušte- i 1997, i bronzane medalje 1987. i 1999. godine. Bio je igrač skom nivou, u sudskim sporovima ili kriminala i dela ubistva, uz maksimalnu izrečenu ka- stvu”. Prema rečima Brane Lišić iz Britanskog saveta, se zaposlio na BBC-ju, gde je radio programe sa na- Grković je oslobođen po svim tačka-
tarifom Advokatske komore koja se primenjuje u sedištu i energetiku, koji je prisustvovao potpisivanju ugovora, izjavio
đen novac koji će moći da se povredi prava u odnosima sa penzij- znu od 40 godina. Osuđenici tvrde da su obmanuti jer cilj Kafe sajnetifika jeste popularizacija nauke i njeno učnom tematikom. Koncept Kafe sajentifika kreirao ma optužnice u septembru 2002.
suda koji je odredio odbranu po je da se u našoj zemlji potroši 30 miliona naftnih derivata go- Pratizana (‘83–‘92), Filipsa (‘92–‘94), Fortituda (‘94–‘96),
upotrebi za učila i opremu. Međutim, gradska vlast smatra da dišnje, od čega je 40 odsto dizel. “Ako se zna da je cena nafte u sko-invalidskim fondovima, što su se sa njima mesecima pregovaralo o opštoj amnestiji, približavanje običnim ljudima: “Namera nam je da pre- je 1998. godine, a prva sesija održana je iste godine u
Portlanda (‘96), Barselone (‘96–‘99), Reala (1999–2002),
ODNOS
ukidanje škola po selima povlači za sobom raseljavanje stanov- službenoj dužnosti. Prethodni
poslednjih godinu dana poskupela sa 25 na 60 dolara za barel, najčešći problemi građana. U ovu kan- dok sadašnji predlog zakona kaže da će na amnesti- stanemo da zamišljamo naučnike kao vrlo stare lju- Lidsu. Danas se ovaj projekat realizuje u svih 110 ze-
ministar pravde Vladan Batić je u Skavolina (2003–2004). Igračku karijeru završio je 3. jula
ništva iz tih sredina. Pošto je grad u poslednjih godinu i po dana jasno je da postoje opravdani razlozi za proizvodnju biodizela. celariju stizale su čak i žalbe ljudi iz lo- ju imati pravo samo oni koji kaznu ne izdržavaju zbog de koji usamljeni negde u svojim laboratorijama nešto malja u kojima Britanski savet ima svoje kancelarije. Vlada Srbije usvojila je Deklaraciju
januaru 2004. godine doneo Pra- 2005. Jedan je od ambasadora dobre volje UNICEF-a i osnivač
krenuo u akciju kreditiranja poljoprivrednika i, po Milenićevim Evropska unija je već pozvala svoje države članice da ga kori- zničke opštine, Lozovika, i Vojvodine. izvršenja teških zločina, zločina protiv čovečnosti, rat- rade. Britanski savet želi da približi nauku mladim, in- Sledeći Kafe sajentifik u Beogradu biće održan 30. ok- o dijaspori kojom je odnos između
vilnik kojim branioci po službenoj Grupe sedam.
rečima, ima jasnu strategiju za očuvanje sela, zatvaranje škola ste što više, pa je očigledno da je biodizel gorivo budućnosti”, Primljeno je 106 predmeta, ali rešava- nih zločina, ubistva, pedofilije i seksualnog zlostavlja- teligentnim i obrazovanim ljudima, jer smatramo da u tobra, kada će posetioci moći da nauče nešto novo iz otadžbine i rasejanja označen kao je-
ne ide tome u prilog. Pored sredstava koja će, ako ne bude bilo dužnosti imaju pravo na 90 odsto
A.ANÐIĆ
nagrade predviđene tarifom Ad- rekao je Đorđe Mihajlović. Veroslav Janković, direktor Viktorija nje nije počelo jer ne postoji rok za do- nja. Predlog zakona o amnestiji, koji je pre dvadese- nauci postoji mnogo stvari koje se tiču svih nas.” U izja- oblasti astronomije. Tema je “Traženje života u svemi- dan od najvećih i najznačajnijih dr-
drugog rešenja, biti izdvojena za učiteljske plate, lokalna vlast u grupe, najavio je da će biodizel na domaćim pumpama koštati
joã uvek iskýuåivo kraj ãporeta i da je iz kraýevaåke Elektrodistribu- vokatske komore. U martu iste nji pokušaj Mesne industrije Karneks, značajnog igrača na tr- nošenje rešenja. tak dana ušao u skupštinsku proceduru, predviđa da vi za “Vreme” Lišićeva je objasnila da se Kafe sajentifik ru”, a prezenter je dr Kerolin Kroford, koja će se putem žavnih interesa. U Deklaraciji se na-
Kragujevcu planirala je da ove godine iz budžeta izdvoji još oko
u çivi. cije nalog za iskýuåeçe repetito- godine ministar Stojković sma- bar deset odsto manje od dizela. žištu, da za svoje potrebe obezbedi izvor sirovina po stabilnim PROTEST ILI POBUNA: Potpuno sinhronizovano, 5. se zatvorske kazne smanje za 25 odsto upravo osu- seanse u Beogradu održavaju od 2004. godine i da su video-linka obratiti učesnicima sa svog radnog mesta vodi da Vlada treba da razmatra zah-
ra u Strmnoj Gori stigao u Elektro 4,5 miliona evra za obrazovne ustanove. Najviše novca otići će
njio je visinu nagrade sa 90 na 50
Marija Vidić
cenama, neslavno je prošao: ugovor o isporuci svinja po fiksnoj DONACIJE NISU IGLA oktobra u zatvorima u Nišu, Požarevcu i Sremskoj đenicima koji su osuđeni za lakša krivična dela. Kako odlično posećene. Prvobitno, projekat je realizovan kao u Izraelu, dok će voditelj programa biti stacioniran u teve pripadnika srpskog naroda koji
predškolskim ustanovama – oko 226 miliona dinara, osnov-
Marã distribuciju Vaýeva. Repetitor i
link televizije bili su na zgradi tra- ne škole dobiće 142 miliona, srednje 83 miliona, a fakulteti odsto, a u januaru 2005. taj iznos otkupnoj ceni tokom cele godine, o kojoj uzga- Na pitanje kako se sprečava zloupo- Mitrovici počeli su mirni protesti pritvorenika koji za- je izjavio ministar pravde Zoran Stojković, informaci- video-konferencija u kojoj su učestvovali naučnik-pre- Londonu. Predavanje dr Kroford istovremeno će pratiti žele da dođu da žive u Srbiji, kao i mo-
U åetvrtak 14. avgusta vaýevskoj je smanjio na 40 odsto. jivači trenutno mogu samo da sanjaju, jedno- treba donacija u školama, Slobodan htevaju da Skupština usvoji vladin Predlog zakona o je da će na oprost jednog dela kazne zatvorenici čekati davač i publika iz dve ili tri zemlje: “Tako ljudi mogu da dve publike – u Srbiji i Izraelu. JG gućnosti da se za to stvore materi-
fo-stanice uz saglasnost Elektrodi- 12,2 miliona dinara. POLJOPRIVREDA
televiziji Marã onemoguñeno je strano je raskinut pri prvom sezonskom skoku
emitovaçe programa sa predajni- stribucije. Nevoýe TV Marã poåele
Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Ivana
Svinjarije
Vuksanović, ministar prosvete, za list amnestiji odmah, a ne posle referenduma za dono- pet do šest meseci su netačne, jer će im se “posle do-
ŽIVOT
jalni uslovi. Onima koji žele da dođu
Dulić-Marković, donela je Pravilnik o uslovima u pogledu cena, što je za rezultat imalo znatno povećanje “Danas” odgovara: “Poštovanjem za- šenje novog ustava. U KPZ Zabela u Požarevcu od 7. nošenja ustava izaći u susret”, a kako je ministar obe- u Srbiju biće omogućeno da done-
ka na Ceru. Sasvim sluåajno ili ne, su joã 7. avgusta, kada je vaýevska SKUPŠTINA Iako je za manje od mesec dana cena tovljeni- Sudija Vrhovnog suda Srbije Miodrag Đorđević, dosadašnji
obradivih površina, tehničke mogućnosti i prostora za maloprodajnih cena. Drugi način za ublažavanje konske procedure prema kojoj u sva- oktobra nisu radili kuhinja i pekara (što znači potpu- ćao, lično će predložiti “da abolicija ne bude za jednu su svoja “materijalna i duhovna do-
predajnik je prestao da radi samo policija “zauzela i pretresla pro-
12 sati poãto je ova televizija podne- storije”, kako tvrdi vlasnik Zoran Mleko i mandati proizvodnju duvana. Njime se propisuju uslovi koje mora ka na stočnim pijacama pala za više od trećine, tržišnih potresa je izvoz, ali u ovoj zemlji niti ima koj školi vrhovnu vlast ima školski od- nu obustavu spremanja hrane za osuđenike, ali i za četvrtinu kazne, već za čitavu trećinu”. U Ministarstvu Dragiša Slijepčević, kandidat je direktor Agencije za privatiza- bra, kojima će pored svog prisustva i
maloprodajne cene mesa su uglavnom iste kao i predsednika Srbije Borisa Tadića ciju, podneo je ostavku na ovu
la kriviånu prijavu protiv ministra Doveåer, “pod izgovorom poslovne Odbor za privatizaciju Narodne skupštine preporučio je Agenciji da ispuni privredno društvo, preduzeće, zemljoradnička klanica, niti uzgajivača koji ispunjavaju stroge bor i savet roditelja. Škola nije tako osuđenice). U znak protesta, pritvorenici Zabele odbi- pravde, inače, navode da se zakon o amnestiji dono-
za predsednika ovog suda. funkciju. Premda je bilo medij-
svog potomstva, dopuniti i obogati-
kulture i medija u Vladi Srbije Bra- kontrole”. Doveåer je za pritisak za privatizaciju da raskine kupoprodajne ugovore sa Goranom zadruga i preduzetnik koji se bave proizvodnjom duvana. poslednjih meseci – visoke. Oscilacija cena tov- higijenske uslove Evropske unuje, niti je iko od velika, a donacije nisu igla u plastu li su da 8. oktobra primaju posete, dok su porodicama si zbog nastanka nove države i prenaseljenosti zatvo- ti Srbiju”.
na Marã optuæio najviãe funkcio- ljenika je uobičajena pojava, kao što je uobičaje- Slijepčević je rođen 1955. godi- skih spekulacija da je ova ostav-
nislava Leåiña zbog “nesavesnog Ljubičićem, vlasnikom mlekara u Nišu, Kragujevcu, Pirotu, Pan- Proizvođač, prema Pravilniku, u vlasništvu, pod zakupom njih zainteresovan da se u tom pravcu potrudi, sena. Ne može ništa da se unese u osuđenika iz niškog kazneno-popravnog zavoda po- ra (u srpskim zatvorima ima prostora za smeštaj 5800
ne u Sečnju, Pravni fakultet u ka rezultat pritisaka iz Vlade
rada”. Konkretno, zbog donoãeça nere vaýevske i republiåke polici- čevu i Senti. Odbor je dao ovu preporuku posle duže rasprave i ili u kooperaciji sa fizičkim licem, mora da ima najmanje no da cene tokom leta rastu, a padaju u ovo doba pre svega jer to košta, ali i zato što mogućnost školu, a da to ne vide profesori, đaci ili sete porodica, kao i primanje paketa – bili zabranjeni. osuđenika, ali se u njima trenutno nalazi 8500 ljudi). BROJ NEDELJE
reãeça od 17. marta za zabranu je, Demokratsku stranku i Libera- godine. Prema ceni kukuruza, koji je za tov svinja Beogradu završio je 1978. godine zbog nekih spornih slučajeva
razmatranja informacija Agencije za privatizaciju o privatizova- pet hektara obradivih površina. U pogledu tehničkih mo- izvoza znači da bi, po reciprocitetu, bili izloženi roditelji. Nemoguće je na tako malom Sledećeg dana, oko 200 štićenika KPZ-a u Valjevu, koji Pobuna u zatvorima bila je i prva stvar sa kojom se su- U užičkom kraju ima oko 4,2
rada nakon emitovaça priloga o le Srbije, povezujuñi åesto gostova- kao student generacije, a magistrirao je ove godine privatizacije, ministar privrede Predrag Bubalo oba-
nju mlekara. Ovakakav predlog posledica je štrajkova radnika gućnosti, proizvođač mora da ima mašine za osnovnu osnovna sirovina, cena svinja bi mogla još kliziiti “nadole”, što konkurenciji robe iz uvoza. Istina, u Ministarstvu trgovine vele
razlozima uvoðeça vanrednog sta- çe opozicionih lidera na progra- mestu, kao što je škola, praviti zlou- su krivično delo počinili kao maloletnici, odbijaju da iz- očila nova vlast u Srbiji posle 5. oktobra 2000, a pre na Privrednoj akademiji u Novom Sadu. Za sudiju vestio je medije da je Đorđević podneo ostavku iz miliona stabala šljiva zahvaljujući
kragujevačke i pančevačke mlekare zbog Ljubičićevog neispu- obradu zemljišta, sadilice, prskalice, prostoriju za sušenje se i očekuje, sve do 65 dinara za kilogram “žive vage”. da će sprečiti svaki pokušaj trgovaca da iskoriste trenutnu po-
ça. U saopãteçu TV Marã tvrdi se mu, upad u Marã i tuæbu protiv Jedan od načina da se tržište stabilizuje jeste dugoročno ugo-
potrebe, osim ukoliko roditelji, kolek- vršavaju radne obaveze, ali ne stupaju u štrajk glađu. mesec dana slična pobuna bila je organizovana u po- Opštinskog suda u Sečnju izabran je 1981. godine, a ličnih razloga. Miodrag Đorđević rođen je 1955. go- kojima je 2005. proizvedeno više
ministra. Tehniåki direktor vaýev- njavanja ugovornih obaveza, neisplaćivanja zarada radnicima duvana (koja mora da bude natkrivena da bi bilo omoguće- ziciju na tržištu i da držeći “i nož i pogaču” obezbede sebi veći tiv i predstavnici lo- Kako za “Vreme” kaže Zlatko Nikolić, naučni saradnik jedinim zatvorima u Srbiji, takođe zbog dugog čekanja 1989. postaje sudija Okružnog suda u Zrenjaninu. U dine u Prištini gde je završio Pravni fakultet. Od od 62000 tona rakije ili 11
i neizmirenih obaveza prema proizvođačima mleka. Odbor za no sušenje na “prirodnom” vazduhu) i zidanu ili montažnu varanje proizvodnje, otkupa i plasmana. Međutim, prošlogodiš- prihod, prete nesavesnim trgovcima nedavno konstituisanim
kalne samouprave ne Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, si- na zakon o amnestiji. Poslednja vest iz KPZ Sremska ovom gradu radio je i kao sudija Privrednog i Višeg 1983. do 2002. godine radio je u MUP-u Srbije na odsto ukupne srpske proizvodnje.
70 broj nedelje privatizaciju peporučio je Ministarstvu finansija da vrati mleka-
rama deo novca dobijenog njihovom prodajom Ljubičiću, kako
prostoriju za sušenje na određenoj temperaturi. Proizvo-
đač koji se bavi otkupom duvana mora da ima i posebnu >>broj nedelje> [7/52@2006] rade svoj posao. Ako tuacija u pomenutim zatvorima ne može se okarakte- Mitrovica je da, nakon što se smirio protest zatvore- trgovinskog suda. Sudija je Vrhovnog suda Srbije od mestima šefa Uprave za borbu protiv organizo- U 23 ugostiteljska objekta u
oni nisu zainteresova- risati kao protest, već kao pobuna. “Da je u pitanju bio nika, nezadovoljstvo iskazuju stražari koji kako tvrde 1999. godine. U obrazloženju, predsednik Tadić je vanog kriminala i glavnog inspektora finansijske, užičkom regionu, prošle godine
bi se, bar delom, nadoknadila šteta nastala privatizacijom. Na prostoriju za skladištenje izgrađenu od čvrstog nezapa- Godišnje sa puteva u Srbiji biva ukradeno ili uništeno 15.000 saobraćajnih znakova i naveo da Slijepčević poseduje stručne i lične kvali- a zatim i poreske policije. Na predlog partije G17
Srpske æeleznice imaju 70 lokomotiva koje vozi 1500 maãinovoða, 200 kilometara ograde, što Republiku košta više od 1.000.000 evra. Znaci se često koriste ni onda sve loše može samo štrajk glađu”, objašnjava Nikolić, “to bi se i mo- strahuju jer im je, zbog manjka ljudi, ugrožena bez- popijeno je 10.096 litara rakije i
dnevnom redu našao se i slučaj niškog preduzeća Srbijaturist. ljivog materijala koji ne utiče štetno na kvalitet sirovine, tete na osnovu kojih smatra da će dostojno obavlja- plus, u julu 2004. godine imenovan je za direktora
a çihove kompozicije u proseku razviju 43 kilometra na sat. u svinjcima i kokošinjcima, a aluminijumski stubovi za torove i vinograde. I jedno i drugo često da se desi, a ne samo glo nazvati mirnim protestom. Međutim, pošto su za- bednost. Oni traže da im se obrati ministar pravde. 9841 litar svih ostalih žestokih
I tu radnici štrajkuju jer novi vlasnik Srba Ilić nije ispunio nijed- ti funkciju na koju ga je predložio. Agencije za privatizaciju.
a koja je suva, prozračna, sa ventilacijom, prirodnim i ve-
nu od obaveza preuzetih kupovinom ovog preduzeća. Pošto se
završi na otpadima gde im je cena oko 20 evra. Prosečna nabavna cena saobraćajnog znaka je zloupotreba donacija.” tvorenici ormarićima i kasetama zabarikadirali rešetke Jasmina Lazić alkoholnih pića.
5 štačkim osvetljenjem. 5000 dinara, a putokazi na portalima auto-puteva koštaju oko 3000 evra. 6 VREME : 12/10/2006 VREME : 12/10/2006 7
10:32

Kako smo pravili Ajnštajna od papira
Svi vole Alberta Ajnštajna, ponavljao sam uveravajući kourednicu
“Vremena nauke” Mariju Vidić da je to sasvim jednostavan podu-
hvat. Na početku je, kao i obično, sve i delovalo tako – za decem-
bar smo pripremali nulti, promotivni broj novog specijalizovanog
izdanja “Vremena za nauku i tehnologiju”, dok su nas Ana i Mla-
den iz organizacije prvog Festivala nauke u međuvremenu ljuba-
zno pozvali da u njemu učestvujemo kao praktično jedini medij
kome je ukazano to poverenje.
Imali smo tuce ideja, ali mada se to nije otvoreno govorilo, ne-
10:34 dostajalo je Nešto, odnosno Neko ko će na najbolji način pred-
stavljati “Vreme”, ili pak vreme, u svetu nauke. Jednog ledenog
oktobarskog prepodneva, dok smo pili čaj u praznoj redakcijskoj
kafani, zamenik urednika Aleksandar Ćirić se naprasno počeo pri-
sećati maše tehnike vajanja figura od mokrih novina. “A što, reci-
mo, ne biste napravili Ajnštajna od novina?”, predložio je gotovo
ovlaš, na onaj svoj mrzovoljni način na koji je do sada odškolovao
bar deset generacija mladih srpskih novinara.
Kao retko koju uredničku preporuku, odmah smo kupili ide-
ju. Trebalo je, pre svega, pronaći vajara koji bi pristao da u tako
kratkom roku, u ne tako popularnoj tehnici, od novina, i za neve-
lik honorar napravi figuru u prirodnoj veličini koja bi verodostoj-
no predstavljala Alberta kako sedi i čita “Vreme”. Na kraju su nam
preporučili akademsku vajarku iz Pančeva Ivanu Rakidžić-Krumes,
koja je, uprkos svim nevoljama pristala i to samo jer joj Ajnštajnov
lik dovoljno plastičan. Svi ga vole, ponavljao sam.
Poslao sam joj tuce fotografija slavnog švajcarskog fizičara, a
onda, nakon što su Voja, Steva i Ćulafić blokirali Mišarsku i nato-
varili mog forda remitendom “Vremena”, odvezao sam i materijal
u njen atelje. ‘Vreme’ je suviše kruto za maše”, rekla mi je skruše-
no Ivana, pa se blokiranje Mišarske ponovilo i sutradan, ovaj put
zbog starih dnevnih novina koje je iz ko zna kojih budžaka redak-
cije prikupio Dragoslav Grujić. Kako sam išao na teren zbog ne-
kog teksta, dva dana sam vozio dvesta kila starih novina u fordu
(mogu misliti kako je to izgledalo prolaznicima na parkingu).
U međuvremenu smo krenuli u potragu za osvetljenjem, bu-
dući da se skulptura morala osvetliti. To nas je, kroz čarobni svet
rasvetljivača, odvelo čak u Jajince – ostavili smo forda na parkingu
Foto: M.Milenković
ispred Muzeja i prešli u čudovišni, tri puta veći linkoln Nikole
Ubavića, rasvetljivača, koji je pristao da nam iznajmi svoje fensi re-
flektore po vanredno niskoj ceni – zbog Ajnštajna, naravno.
Kad je Ajnštajn bio gotov Neša i Aca su ga ugurali u redakcijski
pikap tako da ostane u sedećem položaju. “Neko mora sa njim”,
rekao je mrzovoljno Neša, pa je Aci pripalo da sedi pored Ajnštaj-
na od Pančeva do Beograda. Jasmina Lazić i ja smo ih pratili u for-
du. No, kad smo stigli do Takovske, primetili smo da nam Aca
nekako neartikulisano maše, a potom i Neša, vozač, kad smo se
na semaforu zaustavili pored njih. Nešto kasnije, Jasmina je doda-
la: “Nema ih.” Odgovorio sam da će nas svakako stići do Muzeja
“25 maj”, ali se to nije desilo. Čekali smo ih neko vreme, pa sam
pozvao Nešu: “Gde ste vi?” “A gde ste vi, mi smo kod ‘25. maja’?”,
odgovorio je pitanjem. Ispostavilo se da su umesto u muzej, Ajn-
štajna odvezli do Sportskog centra “25. maj”, na Dorćol.
A onda, došlo je i to jutro, okupila se cela ekipa, uključujući i
Jelenu Jorgačević i Jovanu Gligorijević, svi sa majicama “Vremena
nauke” koje je Stevan doneo. No, na mestu gde je trebalo da bude
plazma televizor zjapila je crna rupa, a Aca i Neša su javljali da kre-
ću s njom sa Banovog brda. Cupkali smo pored Ajnštajna i merili
vreme, svako na svoj način. “Kasniće”, rekla je Marija, ali nije bilo
jasno ko – početak festivala ili plazma.
Najzad, Neša i Aca su utrčali sa velikom kutijom kad je u dvora-
ni već utihnula atmosfera pred dolazak nadležnog ministra, koji je
trebalo da otvori festival (kao novinar, naučite da prepoznajete tu
tišinu koja naraste pre nego što na neko mesto dođe Država). Kad
su uneli plazmu, smestili smo je pored Ajnštajna i u trci i jurnjavi
povezali kablove. “Imamo vremena za samo jedan pokušaj”, rekao
mi je Radoslav, nakon čega sam uključio glavni prekidač. Na to su se
Nikolini fensi reflektori samo mudrijaški okrenuli i zauzeli progra-
mirane pozicije, osvetlili plakate i samog Ajnštajna, film se takođe
pokrenuo i startovala je muzika. Sve je radilo. Nakon toga je počela
velika žurka, prava nagrada za trud. Na hiljade dece je pipkalo, skakalo,
pričalo i slikalo se sa Albertom tokom naredna tri dana. No, Ajnštajn je
sve izdržao – Ivana ga je čvrsto sastavila. Danas jednako stameno sedi u
hodniku na četvrtom spratu redakcije “Vremena”. ¶
SLOBODAN BUBNJEVIĆ
Copyright © 1997–2005 Vreme
PDF izdanje razvili: Saša Marković i Ivan Hrašovec
obrada: Marjana Hrašovec