Nije pitanje da li će se pojaviti

Broj 72, Septembar 2021.

INTERVJU
SREĆKO novi Hitler ili Musolini, nego
HORVAT
šta oni rade u ovom trenutku
DŽIM HAJLEBRUK ZA NJUJORK TAJMS

Talibanski vođa Halil Hakani pojavio se na jednoj molitvi u Kabulu krajem avgusta noseći američku pušku M-4. Američke snage koje su se evakuisale iz Kabula tražile su pomoć talibanskih odreda

SVET DANAS SVET DANAS

U kesama su skriveni delići

Šta posle svega za Avganistan? mračne prošlosti Nemačke
Već trideset godina istraživači
Sa završetkom američke dvodecenijske okupacije, Vašington i pokušavaju da od miliona komadića
sastave dokumente koje je tajna
talibani suočavaju se sa novim, teškim izazovom: treba da žive jedni s policija pokušala da uništi na
drugima. Talibanima je neophodna ekonomska i diplomatska podrška, samom kraju postojanja Nemačke
Demokratske Republike. Samo tako
a SAD žele pomoć u borbi protiv terorizma. Izgleda da će budućnost, može se saznati šta je Štazi stvarno
makar u dogledno vreme, biti između sukoba i saradnje STRANA 3 radio svojim građanima STRANA 5

LIČNOSTI UMETNOST & DIZAJN NOVAC & BIZNIS

Nema mnogo reči. Klasika pod modernom lupom Hoće li neko

Njegovo lice kaže sve Ticijanova umetnost bila je moćna. Ali
idiot-koin?
Ismevanjem svih onih sme li lepota da bude i prikazivanje
nasilja nad ženama? STRANA 23 Hajp-koini nalaze se
gluposti sa društvenih na spekulativnom
mreža, delu biznisa sa
Kabane kriptovalutama. Svakog
NAUKA & TEHNOLOGIJA Lejm je dana stvori ih se na
SPORT
postao desetine, a developeri
Fuzija u treptaju oka najveća Mudrost fudbalskih fanova investitorima obećavaju
Svi koji se nadaju da bi nuklearna fuzija zvezda Sajt Transfermarkt ima ogroman bogatstvo. Obično se
mogla da postane izvor energije imaju TikToka uticaj na ugovore u svakom završi loše STRANA 12
novi razlog za optimizam STRANA 17 STRANA 19 prelaznom roku STRANA 20

POKLON
NJUJORK
· SLO 3,5 € · MK 150 DEN · EU 4 € · SAD 5 $

TAJMS
· CG 2,2 € · BIH 4,5 KM · HR 25 KN
BROJ 504 CENA 250 DINARA

ŠTA POSLE SVEGA

ZA AVGANISTAN?
HOĆE LI NEKO
IDIOT-KOIN?
NAUČNICI VOLE
9. septembar 2021. 250 DINARA JAVNE DEBATE,

10
GODINA
NEDELJNIKA
LAICI IH ZATO
NISU RAZUMELI
U KORONI

CRNA G OR A USTOLIČENJ E I TEN Z IJE

¸¸Nedeljnik otkriva ¸¸Mitropolit Dritanu:

kako je tekla drama u Vidio sam Judu.
„gluvoj sobi“ iz koje se Premijer policiji:
komandovalo Idem na Cetinje

DVOSTRUKI PUČ
I MILOVA POSLEDNJA ODSTUPNICA

Šta se sve događalo tokom dramatičnog vikenda na Cetinju, ali i u Podgorici i

Beogradu, i kakve će to posledice imati po vlasti u Crnoj Gori i odnose sa Srbijom

¸¸Uloga pomoćnika direktora

policije Miloša Rakonjca
¸¸Osam epizoda napete ¸¸Kako je Milo od „odbrane
noći i uloga „NATO ministarke“ Cetinja“ napravio svoj Kapitol
¸¸Ko je zaista tražio odlaganje ¸
¸Zašto su iz Beograda stizale
ustoličenja mitropolita Joanikija lažne vesti i ko ih je širio
 KAD ZAVRŠIŠ FAKULTET, SLAVLJE KRATKO TRAJE.
TEK TADA PRED TOBOM SE OTVARAJU PUTEVI I DILEME.

ZNAŠ LI
KUDA ĆEŠ?
PUT ZA TEBE POSTOJI!

OTVOREN JE KONKURS ZA 10. GENERACIJU MLADIH LIDERA DELTA HOLDINGA

PRIJAVI SE ONLAJN OD 6. 9. DO 19. 9. NA WWW.MLADILIDERI.RS
 Nedeljnik
broj 504 9. 9. 2021.
IMPRESUM
NEDELJNE NOVINE
Izdavač NIP Nedeljnik d.o.o.
Bulevar kralja Aleksandra 43,
Beograd +381/11/770-81-64
redakcija¤nedeljnik.rs

Direktor i glavni urednik

Veljko Lalić
Direktor marketinga
Jelena Jevtić
marketing¤nedeljnik.rs
Direktor prodaje
Anđela Marić
pretplata¤nedeljnik.rs
Media menadžer
Jelena Šoškić

REDAKCIJA
Odgovorni urednik
Marko Prelević
Zamenik glavnog i odgovornog
urednika Branko Rosić
Glavni i odgovorni urednik internet
izdanja i prvi reporter
Veljko Miladinović
Urednik unutrašnje rubrike
Dušan Telesković
Novinari Zorica Marković,
Ana Mitić, Uroš Jovičić,
Mihajlo Draškić
Urednik fotografije
Igor Pavićević
Foto-specijali Nebojša Babić
Art–direktor
Miloš Sinđelić / Makista
Lektura Sanja Savić
Kolumnisti Srđan Valjarević,

Brif ing U NOVOM BROJU

NJUJORK TAJMSA
Bitkoin, Niš i Sigal Zapaljene gume, suzavac, Ljiljana Smajlović,
Dragoljub Draža Petrović
NA SRPSKOM Pomama oko kriptovaluta nije buka helikoptera, obračuni Dopisnici
4 | Uvodnik zaobišla ni Srbiju, ali iz naše je s policijom, dezinformacije, Petar Komnenić
Veljka Lalića - Šta posle svega za (Podgorica), Arsenije
1972. Avganistan zemlje u svet otišla jedna međusobne optužbe i „odricanje
Šoškić (Madrid), Ivica
priča zanimljivija od prostog od odgovornosti“ - kada su se Mladenović (Pariz), Žarko
- Desničari koji se završile one prave Olimpijske, a Marković (Banjaluka)
5 | Lice nedelje trgovanja bitkoinima 25
Nebojše Babića dive talibanima potom i Paraolimpijske igre, mi na Ekonomija Miša Brkić
Piše Dušan Telesković i Goran Nikolić
Rambo Amadeus - Na groblju Balkanu smo se vratili omiljenim
Istorija Predrag J. Marković,
disciplinama. Novi Nedeljnik donosi Čedomir Antić
6 | Nauka
kriptovaluta Srećko Horvat nekoliko svedočenja „iznutra“ koja Energetika i ekologija
Koronavirus i - Jesu li Lako je skliznuti u razne teorije će vam pomoći da rastumačite
Danijela Isailović
Stalni saradnici
borba protiv raka naučnici krivi za zavjere, ali činjenica je da je kakvi su sve interesi bili u igri i Duška Jovanić,
nerazumevanje pandemija ojačala društvo šta bi sve ovo moglo da znači za Aleksandar Đuričić,
8 | Godišnjica Muharem Bazdulj,
11. septembar, dve - Podzemni revolt kontrole i ubrzala implementaciju verovatno najmlađu evropsku
Dejan Stojiljković,
decenije kasnije raznih tehnologija 28 demokratiju.
u Belorusiji Darko Hudelist (Zagreb)
A da na Cetinju nije bilo kako je bilo,
11 | Kolumna - Poslednje Razgovarao Branko Rosić možda bi sjajni intervju sa Srećkom
T H E N E W YO R K T I M E S
I N T E R N AT I O N A L R E P O R T
Ljiljane Smajlović virdžine Albanije Horvatom zauzimao i više mesta Urednik Tom Brejdi
Intronizacija
- Seksizam Kišov Pariz na naslovnoj strani, ili bi se na njoj

u kineskim našao Pariz Danila Kiša, podsećanje

12 | Dragoljub „Nepoznate ulice, nepoznata lica, LE MONDE
na šezdesetu godišnjicu osnivanja
Draža Petrović fabrikama nepoznati jezici u kojima D I P LO M AT I Q U E

Vulkanizerska Pokreta nesvrstanih, pa i bizarna, Glavni i odgovorni urednik

- Zašto Majkrosoft prepoznaješ neke poznate ulice, a opet srpska, priča o hakerima Ivica Mladenović
revolucija s
mirisom tamjana i dalje postoji poznata lica, poznate jezike“, koji su na meti FBI-ja. Jedina
lmd¤nedeljnik.rs

- QR kodovi su pisao je o zanosu gradom 42 olakšavajuća okolnost im je što ih

svuda, i prate nas Piše Ana Otašević brani Stiven Sigal... Nedeljnik je ekskluzivni izdavač
Njujork tajmsa i Mond diplomatika
Među nama: U novom za prostor bivše Jugoslavije
broju Nedeljnika

Štampa Rotografika
PRETPLATA SPECIJALNA
SRBIJA INOSTRANSTVO Dostupno PONUDA
u digitalnom PRETPLATA CIP – Katalogizacija u publikaciji
6 meseci 6.500 5.500 150 evra formatu NA NEDELJNIK Narodne biblioteke Srbije, Beograd
12 meseci 13.000 7.999 260 evra nstore.rs SA POKLON- ISSN 2217–8058
KNJIGOM COBISS.SR–ID 188540428

Tekući račun broj: 205-217464-21. Banka: Komercijalna banka AD Beograd

TIRAŽ BROJA:
Potvrdu o uplati pošaljite na adresu: Nedeljnik, Bulevar kralja Aleksandra 43, Beograd
26.000
ili na mejl pretplata¤nedeljnik.rs Dodatne informacije na 011/770-81-64
 Veljko Lalić
Kako smo došli do toga da se dvojica najvažnijih arhijereja SPC ustoličuju u neprijateljskom okruženju,
u Peći i na Cetinju? Ja bih se vratio na 1972. i puštanje duha iz boce kome se ne nazire kraj...
Z
ipRecruiter beleži plate u Tek-
sasu od 223.283 USD i 23.480
USD, dok se većina plata u toj
američkoj državi kreće u ka-
tegoriji između 69.111 USD (25
odsto) do 132.906 USD (75 odsto).
Prosečna medijana, kad skinete naj-
bogatije i najsiromašnije, što kod nas
stalno stvara pogrešnu sliku o prosečnoj
plati, pošto 80 odsto građana ima manje
od toga, u Teksasu je 64.034 dolara go-
dišnje! I onda oni zabrane abortus 2021.
godine, dok se svet potresa talibanima,
koji i ne znaju šta su primanja, ali zna-
ju šta su „čaj dečaci“, o čemu imate sve
u odličnom dokumentarcu na Netfliksu.
TO JE MODERNI SVET U KOJEM živi-
mo, i u kome je samo pitanje šta trenut-
no rade Hitler ili Musolini, kako u ovom
broju Nedeljnika sjajno primećuje Sreć-
ko Horvat.
Istorija se ponavlja, čuli smo stotinu
puta, ali i videli baš u Avganistanu, ili
Iranu, koji su nekad bili najslobodnije
zemlje Bliskog istoka.
Nije svet samo ugrožen klimatskim
promenama, niti je poenta da li će da
propadne liberalni ili neki drugi kapi-
talizam.
Ovo je udar na temeljne vrednosti, i
kada to shvatimo - biće kasno, ili će po-
novo trebati mnogo žrtava.
LJUDI IZ OČAJA POKREĆU NAJDUBLJE
TEME. Znamo za beskućnika koji je lupao
po kafanama u Beču. I gde je to dovelo.
Ne misli valjda neko da je Tramp pro-
tiv abortusa... Ali donosi to lajkove. Dru-
štvene mreže omogućile su još lakši pro-
boj manijaka koji bi da upravljaju nama.
Ko je najglasniji protiv abortusa? Mu-
škarci čudnih fizionomija koji imaju po
desetoro dece o kojima ne vode računa.
Kako žene ne pokrenu da se kastriraju
4 Nedeljnik 9. septembar 2021.
1972.
ti muškarci, pošto je valjda muškarac kriv
ukoliko dođe do neželjene trudnoće?
Zašto ne zabranimo samoubistva? Zar
to nije najveći greh? Gumene prostorije,
vezivanje, i da vidiš kako će da eksplodi-
ra populaciona politika.
ČOVEK OD KAD OSTANE BEZ BUBU-
LJICA želi da se osamostali. I onda tu
slobodu pokloni državi.
Nikad nisam razumeo potrebu lju-
di da se mešaju u živote drugih ljudi. A
opet iskustvo mi pokazuje da tu potrebu
imaju najnesposobniji i najneuspešniji.
Nisi sebe sredio, a hoćeš da središ dru-
štvo. Baš lepo.
USPEŠNA DRUŠTVA, KAKVO JE NEKAD
BILO i naše, gradili su uspešni ljudi koji
su ulazili u politiku da bi na kraju kari-
jere nešto vratili društvu.
Naš narod je najobrazovanijeg među
nama, koji nam je dao i najsavršenije pi-
smo, zvao Ćopa, ali makar ga je pratio.
Koga danas slušamo? Ko su ovi ljudi u
politici? Zašto neko očekuje od uspešnog
neurologa ili glumca da uđe politiku, kad
to ne bi uradio ni poznatiji društvenjak?
U depešama Vikiliksa čitamo da je Vu-
čić razmišljao da li da napusti SRS, zbog
primanja koja je imao oko odbrane Še-
šelja u Hagu, dok Tadić danas mora da
razmišlja da li da se prihvati kandidature
pošto bi tako ostao bez primanja u raz-
nim međunarodnim institucijama.
KO SU TEK OVI LJUDI U Crnoj Gori?
Kako nema političke stranke da podrži
ovog profesora što često deluje nezgrap-
no, plače pred kamerama, ali se vidi da
ga ne zanima vlast.
Kako ne postoji jedna opoziciona
stranka u Srbiji koja bi podržala Krivo-
kapića, a imaju odnose sa svim drugim
strankama?
UVODNIK
Da li je to srž etatističko-kleptokrat-
sko-politikantske hobotnice koja izjeda
sve zemlje na Balkanu? Ja mislim da jeste.
A ONDA SE DESILA JOŠ GORA stvar.
Ponestaje tema. Kosova, NATO-a, EU.
Sužava se glasačko telo, pa kao kad no-
vine propadaju pa sužavaju ciljnu gru-
pu, Radulović od liberala postaje anti-
vakser i suverenista, a svi ultradesničari
za mir u svetu i zeleni.
Kad biste vi znali koliko političara
poznajem koji sve pričaju suprotno od
onoga što misle?
I mene je, ipak, šokiralo jedno istraživanje
Demostata, u kome se vidi da većina glasa-
ča vladajućih stranaka misli da nam treba
jednopartijski sistem, ali i polovina glasača
tzv. građanske opozicije?! Tu smo, dakle!
Od abortusa do marama. Kratak je put...
AKTIVIRANJE DRŽAVNIH KRIMINALA-
CA POSLE UPADA USTAŠA 1972. napra-
vilo je haos u ovoj zemlji. I danas svi ti
kriminalci umesto da pričaju o kurvama
i ispijanju kristala u striptiz barovima,
pričaju o nacionalnim temama. Nema
odvratnijeg intervjua od onog Miloševi-
ćevog posle 5. oktobra kada je mrtav ‘la-
dan rekao kako nismo mogli da brani-
mo Knin, kad oni sami nisu hteli.
Pa ko je nahuškao te ljude na rat? Ra-
šković? Ko im je slao Martiće i Arkane?
Milan Knežević je u pravu kada kaže da
bi se ustoličenje mitropolita Joanikija lak-
še obavilo u Kabulu nego na Cetinju. Samo
ne shvata kakvu je strašnu istinu rekao.
Jer za nas posle svega ovoga nema va-
žnijeg pitanja od toga kako smo došli do
toga da se dvojica najvažnijih arhijereja
SPC ustoličuju u neprijateljskom okru-
ženju, u Peći i na Cetinju.
Ja bih se vratio na 1972. i puštanje
duha iz boce kome se ne nazire kraj...
Dogodine u Kabulu! N
INTERVJU ASDASD
LICE NEDELJE
NEBOJŠA BABIĆ

Antonije
Pušić/Rambo
Amadeus
Ekologija postaje
najvažnija, noseća politika,
i naravno da su ekološki
skupovi politički. Sve
druge politike su trenutno
mnogo manje uvjerljive.
5
 Brifing
U S P E H N A U K E SV E T I G R A L

Kako nas je vakcina protiv korone

približila pobedi nad rakom
„Nisu mediji u Srbiji
Važan faktor u ovom istraživanju Oksforda i Ludvigovog ništa pogrešili, bio
instituta predstavlja i ujedinjenje brojnih naučnih timova je plan da se odloži
ustoličenje, ali čestitam
i premijeru Zdravku
Krivokapiću što je
pokazao da država
ima instrumente da
sprovede u delo ono
što planira.“
ALEKSANDAR VUČIĆ

„Začudilo me je što su
pojedini mediji objavili
da sam odustao od
ustoličenja u Cetinjskom
manastiru. Radi se
o notornoj neistini i

B
ilo bi čak i nepristojno reći da je
koronavirus doneo nešto dobro,
posle toliko izgubljenih života,
teške borbe za preživljavanje,
karantina, izolacije i gubljenja
„stare normalnosti“. Međutim, metodologija
po kojoj je napravljena vakcina protiv korona-
virusa - više različitih, tačnije - omogućila je
naučnicima praktičan dokaz da bi istraživanja
mogla da se nastave i u pravcu bolesti sa kojima
čovečanstvo dugo ratuje.
Naučnici sa Univerziteta Oksford i Ludvigo-
vog instituta za istraživanje raka žele da uspeh
oksfordske vakcine protiv koronavirusa, koja
je razvijana u saradnji sa AstraZenecom, nado-
grade razvojem vakcine za lečenje raka. Istraži-
vači su osmislili dvodoznu terapijsku vakcinu
protiv raka koristeći Oksfordovu tehnologiju
vakcine protiv virusnih vektora.
Kada je testirana na modelima tumora miša,
vakcina protiv raka je povećala nivo antitumor-
skih T-ćelija i poboljšala efikasnost imunotera-
PROFIMEDIA
dezinformaciji. Sa svim
odnosu na izolovanu imunoterapiju. arhijerejima okupljenim
Imunoterapija protiv tumora deluje tako što u Podgorici, već u ranim
skida kočnice sa antitumorskih T-ćelija kako bi jutarnjim časovima
im se omogućilo da ubiju ćelije raka. Međutim, krećem za Cetinje...“
uprkos ovom uspehu, terapija anti-PD-1 je nee- PATRIJARH SRPSKI
fikasna kod većine pacijenata obolelih od raka. PORFIRIJE
Jedan od razloga slabe efikasnosti terapije
protiv raka PD-1 je taj što neki pacijenti imaju
nizak nivo antitumorskih T-ćelija. Oksfordova
tehnologija vakcine, koja se koristi i u stvara-
nju vakcine protiv koronavirusa, generiše sna-
žne reakcije na CD8+ T-ćelije, koje su potrebne
za dobre antitumorske efekte.
Važan faktor u ovom istraživanju predstavlja i
ujedinjenje brojnih naučnih timova, što je takođe „Odlaganje nije bila
delimična posledica borbe protiv koronavirusa opcija ni u jednom
koja je mobilisala naučne timove širom sveta. trenutku kako su
„U Oksfordu kombinujemo našu fundamen- neki mediji prenijeli.
talnu naučnu ekspertizu u imunologiji i otkri- Država je odbranjena!
vanju antigena sa translacionim istraživanjem Zahvaljujem se svima
na platformama za vakcine. Okupljanjem ovih koji su pomogli da
timova možemo nastaviti da se bavimo značaj- danas svi ovdje

pije protiv raka. Kombinacija lečenja sa vakci- nim izazovom širenja pozitivnog uticaja imuno- proslavimo ovaj
nom pokazala je značajnije smanjenje veličine terapije“, zaključuje Tim Eliot, profesor imuno- veličanstven trenutak.“
tumora i poboljšala preživljavanje miševa u onkologije na Univerzitetu Oksford. N ZDRAVKO KRIVOKAPIĆ

6 Nedeljnik 9. septembar 2021.


Rečnik političkih pojmova – Crkva Srbije
ZNAČENJE:
Nova kovanica u Crnoj Gori kojom članovi Demokratske partije socijalista i njima
naklonjeni kolumnisti, analitičari i mediji, nazivaju Srpsku pravoslavnu crkvu.
PR I MER : „ J O A N I K I J E J E N AME Š TE N I K C R K V E SRB I J E . “
„Ne zove se naša Crkva crkva Srbije, nego
Srpska pravoslavna crkva. To je velika
manipulacija menjati ime, a kad se menja ime,
onda se tu neko lukavstvo sprema. Kad kažu
da me šalje crkva Srbije, hoće da me vežu
za politiku, a ja želim da se vežem samo za
Hrista i za Crkvu. Poštujem svaku državu,
volim i Srbiju i Crnu Goru, i poštujem i jednu i
drugu državu. Oni se mene odriču, ja njih ne.“
KO N Z E RVAT I V I Z A M Z A B R A N A A B O R T U S A
Gilead, Teksas
Piše Ana Mitić
N
eka ljudska prava
teško su izborena,
ta borba je trajala
godinama i pla-
ćena je životima.
Zašto bismo se sada vraćali una-
zad i zašto Teksas, koji bi da ukine
abortus, želi da bude Gilead,
mračno i mučno mesto za žene
iz serije „Handmaid’s Tale“? Da li
će zbog konzervativnih američ-
kih država abortus opet biti zabra-
njen? I da se vratimo nekoliko
decenija unazad i da abortuse oba-
vljaju „babe“ i vračare.
Zakon, jedna od najstro-
žih zabrana pobačaja u SAD u
poslednjih pet decenija, bio je na
snazi skoro 24 sata kada je sud
doneo odluku kojom se odbija
hitna žalba pružalaca usluga
BETA
pobačaja.
POLITIKA / DRUŠTVO / SVET
TIKER
Samo sebe
Dragan Stojković Piksi je kao
selektor doneo pozitivnu
energiju u reprezentaciju,
zanimljivu igru i bolje
rezultate. Međutim,
ponekad sebi pripiše i
ono što nije baš sasvim
njegova zasluga. Na pitanje
kako Aleksandar Mitrović
igra ovako dobro (opet je
postigao brdo golova), Piksi
je odgovorio: „Konačno ima
pravog trenera.“ Činjenica je
međutim da je Aleksandar
Mitrović od dolaska u A
tim uvek igrao odlično
za reprezentaciju i veći
deo svojih golova koji su ga
doveli na prvo mesto večne
liste postigao je pre Piksija.
JOANIKIJE Kaktus mafija
U eri društvenih mreža
raste interesovanje za
egzotične biljke, a posebno
58 su traženi retki sukulenti.
PROSEČNA
POVRŠINA
Neko objavi sliku retke
biljke, ispod se obavezno
STANOVA U pojavi brdo komentara sa
NOVOGRADNJI pitanjima kako se do te biljke
KOJI SE može doći i posle nekoliko
PRODAJU U
dana krijumčari padnu u
SRBIJI
pokušaju da retke biljke
CENA prokrijumčare. Što je biljka
1.455 ređa, to je veća trka za njom.
Noć pre nego što je zakon stu- EVRA PO
KVADRATU
O prijateljstvu
pio na snagu, neke klinike su
Žan Pol Belmondo i Alen
84
abortuse izvodile do ponoći, a Delon zajedno su igrali u
njihove čekaonice su bile pune kultnom ostvarenju iz 1970.
pacijentkinja koje su pokušavale ODSTO godine „Borsalino“ reditelja
da abortiraju dok je procedura STANOVA
Žaka Derea. Javnost je
KUPUJE SE
još uvek legalna. GOTOVINOM, 16 uvek pokušavala da ih
U celu priču se uključio i pred- ODSTO KROZ predstavi kao suparnike
sednik Džo Bajden, osudio je STAMBENE i rivale, ali se u pozadini
KREDITE te priče krilo prijateljstvo.
odluku vrhovnog suda SAD,
rekavši da je izvršio „napad bez „Potpuno me je slomila
presedana na žensko ustavno 40.000 € vest... On (Belmondo) je deo
mog života, zajedno smo
pravo“. Sve troje sudija koje CENA
NAJSKUPLJE debitovali pre 60 godina“,
je imenovao Donald Tramp,
PRODATE rekao je Delon drhtavim
zajedno sa dva konzervativna GARAŽE glasom u TV intervjuu. N
člana suda, glasalo je za odbija-
nje žalbe. N
7
 Brifing
9/11 G O D I Š N J I CA
Ako želite da ponizite carstvo...
Dvadeset godina od napada koji su promenili život svakoga od nas
Piše Mihajlo Draškić
U
torak, 11. septembar. U
8.19 dve stjuardese na
letu 11 Ameriken erlajnsa
obaveštavaju kompaniju
o otmici aviona. Ameri-
ken erlajns prenosi informacije opera-
tivcima FBI-ja. Nepunih pola sata kasnije
avion se zakucava u severni toranj Svet-
skog trgovinskog centra (STC) u Nju-
jorku. Tadašnji predsednik Sjedinje-
nih Država Džordž Buš Mlađi boravio je
na Floridi i upravo se spremao da poseti
osnovnu školu i prisustvuje času dru-
gog razreda. Članovi njegovog tima
saznali su za incident, ali još uvek ništa
nisu prijavili šefu države. Let 175 Junaj-
ted erlajnsa u 9.03 pogađa južnu kulu
„bliznakinja“. Buš zajedno s đacima
prati nastavu kada mu savetnik šapatom
saopštava za događaje na Donjem Men-
hetnu. Blagi osmeh na njegovom licu u
trenu je nestao.
Centar udara na severnom tornju je
između 94. i 98. sprata, dok je na južnoj
kuli nešto širi - između 78. i 84. sprata.
Tadašnji gradonačelnik Rudi Đulijani
žuri kod zapovednika vatrogasne slu-
žbe. Pita ga šta da saopšti zarobljenima
u zgradama, a ovaj mu odgovara da ape-
luje na sve da što pre priđu stepeništu. U
poverenju dodaje: „Mislim da ćemo spa-
sti većinu ljudi na spratovima nižim od
mesta izbijanja požara. Svi iznad nemaju
nikakve šanse.“ U odlasku poručuje
Đulijaniju: „Kaži im da ne paniče. Momci
BETA
su na putu.“
8 Nedeljnik 9. septembar 2021.
Neboderi postavljeni u podnožju ostrva
Menhetn, svaki sa po 110 spratova i visi-
nom od 417 i 415 metara, urušeni su za
nešto više od sat i po vremena. Ugledni
magazin Tajm je prvi broj nakon napada
na STC otvorio rečenicom: „Ako želite da
ponizite carstvo, ima smisla da osakatite
njegove najveće katedrale, simbole novca
i moći.“
Poginulo je 2.996 nedužnih i uspešnih
ljudi koji su tog jutra jurili svoje snove.
Među njima i dvojica srpskih državljana.
Njujork tajms je 2002. priredio kratke
portrete svih identifikovanih žrtava tero-
rističkog napada, a među njima i crtice
iz života Vladimira Tomaševića i Bojana
Kostića.
Vladimir je imao 36 godina i živeo je sa
suprugom Tanjom u Torontu. Diplomac
ETF-a u Beogradu. Bio je potpredsednik
regionalne IT-kompanije, a kobnog 11.
septembra učestvovao je na seminaru o
informacionim tehnologijama. Kada su
teroristi Al Kaide izvršili napad, Vladi-
SRPSKE ŽRTVE
Vladimir Tomašević je imao 36
godina i živeo je sa suprugom Tanjom u
Torontu. Diplomac ETF-a u Beogradu. Bio
je potpredsednik regionalne IT-kompanije,
a kobnog 11. septembra učestvovao je na
seminaru o informacionim tehnologijama
Bojan Kostić radio je kao broker u kompaniji
„Kantor Ficdžerald“ i čekao odobrenje zahteva
za državljanstvo SAD
mir je bio u prostoriji koja se zvala „Pro-
zori sveta“ na poslednjem spratu jedne
od kula i jednom od onih „izgubljenih“
u računici vatrogasnih službi. Voleo je da
igra tenis i golf. U tenisu je bio veštiji od
Tanje, dok su partije golfa bile prilično
ujednačene.
Gradske vlasti Njujorka, u nemoguć-
nosti da pronađu posmrtne ostatke svih
nastradalih, porodicama žrtava ponu-
dile su urne pepela sa zgarišta razorenih
nebodera. Vladimirovi roditelji su urnu
pohranili na Topčiderskom groblju u
Beogradu.
Bojan je u trenutku napada navršio 33
godine. Odrastao je u Beogradu, gde je
završio osnovnu školu i gimnaziju. Kao
omladinac KK Partizan, sredinom osam-
desetih, dobio je sportsku stipendiju Uni-
verziteta Ajova.
Postao je broker u kompaniji „Kantor
Ficdžerald“, koja je imala svoje kancela-
rije na 104. spratu STC-a.
Početkom septembra 2001. svakog
dana je prebirao po pošti, željno iščeku-
jući odobrenje zahteva za državljanstvo
SAD. Suzan, rodom iz Švedske, ispitivala
je Bojana o američkoj istoriji za potrebe
testiranja koje ga je čekalo na putu do
dobijanja američkog pasoša. Bilo je to u
noći između 10. i 11. septembra.
Bo, kako su ga prozvali u Americi,
voleo je da rano dođe u svoju kancela-
riju. Već pre šest sati ujutru, ukoliko je
moguće. Tako je bilo i 11. septembra. Nje-
govo telo nikada nije pronađeno.
Dok porodice stradalih pamte vero-
vatno svaki dan, šira javnost se podseti na
zločin često tek na dan godišnjice ili još
češće na dan okrugle godišnjice. Među-
tim, od devet časova i tri minuta tog
utorka 11. septembra 2001, svet je nesum-
njivo postao drugačiji.
Holivud je neposredno nakon napada
dobio zadatak da štancuje seriju poro-
dičnih filmova. Foks njuz je od relativno
marginalnog igrača među konkurentima
na američkom medijskom nebu, nakon
11. septembra, postao respektabilan tak-
mac.
Promenjena je i percepcija kod Ame-
rikanaca. Reč „islamofobija“ pojavila se
u jednom tekstu Njujork tajmsa pre 11.
septembra - od tada je u fokusu još 716
članaka uglednog lista. Teorije zavere
nakon napada na njujorške nebodere,
čini se, postale su zavodljivije... N

Ž I VO T N A Ž I C I M A J K L K . V I L I J A M S (1966-20 2 1 )
Omar comin’!
Usamljeni vuk zauvek će ostati antiheroj po kojem će se
meriti svi ostali antiheroji, ne samo fiktivni
Piše Marko Prelević
P
ostoji ona uvre-
žena, tek done-
kle ispravna
teorija da je pri-
vlačnost jedne
od najboljih i najvoljeni-
jih serija svih vremena, „The
Wire“, u tome što ne postoji
glavni lik. Zapravo, glavni
lik je grad Baltimor, čiji
razvoj - kriminalni, medij-
ski, sindikalni, urbanistički,
svejedno - pratimo kroz pet
sezona koje su obeležile i
zanavek promenile televi-
ziju.
Zvuči primamljivo, malo
je i pametno reći da volite
neku seriju koja nema
glavni lik, samo što to nije
baš istina. Jer oni pravi
poznavaoci, oni koji su pro-
drli u suštinu HBO-ve serije,
dobro znaju da zapravo
postoji glavni lik.
Skraćena sačmara i zvi-
žduk Omara Litla. Dobro,
ceo Omar Litl, jer su skra-
ćena sačmara i zvižduk - i
ožiljak! - neodvojiv deo nje-
gove persone. Omar Litl,
usamljeni vuk, krimina-
lac sa duboko usađenim
moralnim kodom, homo-
seksualac čija majka veruje
da on radi na aero-
dromu i sasvim
mu dobro ide da
je ubedi, Robin
Hud baltimor-
skih predgrađa,
heroj klinaca i
čovek od kojeg
se strepi - začuje
se ono „Omar
BETA
comin’!“ i
POLITIKA / DRUŠTVO / SVET
ceo kraj se odjednom ispra-
zni, zauvek će ostati anti-
heroj po kojem će se meriti
svi ostali antiheroji, ne samo
fiktivni.
Omar Devon Litl bio je
Majkl Kenet Vilijams, a
Majkl Kenet Vilijams zauvek
će ostati Omar Devon Litl,
i u svakoj narednoj reprizi,
posebno od 6. septembra
godine 2021, punih 19 leta
pošto je emitovana prva epi-
zoda, biće još snažniji i ube-
dljiviji. Utoliko više što će
Majkl K. Vilijams nastaviti
da živi samo kao Omar Litl.
Beživotno telo glumca
Majkla K. Vilijamsa (54) pro-
nađeno je u njegovom stanu
u Bruklinu, a prvi rezultati
istrage ukazuju da se predo-
zirao.
Prva važnija uloga bila mu
je u filmu „Bullet“ u kojem
se pojavljuje sa Tupakom
Šakurom i Mikijem Rur-
kom. Posle Omara Litla bili
su i „Boardwalk Empire“ i
„The Night Of“, a poslednja
uloga bila je u seriji „Love-
croft Country“.
No uloga koja ga je obe-
ležila učiniće to za ceo
život, ne samo profesio-
nalno: novac koji je zara-
dio od „The Wire“ uglav-
nom je trošio na droge.
Jednom prilikom sreo
se sa predsednikom
Barakom Obamom,
velikim fanom serije,
ali je bio toliko drogi-
ran da nije mogao
ni da progo-
vori. N
ECONOMIC MINDS - INTERVJU
B2B: Prodaja
u korak sa
digitalizacijom
U tržišnim uslovima privređivanja prodaja zavisi od veli-
kog broja faktora koji su podložni stalnim promenama. To
zahteva od kompanija da prate promene i da se usmere na
tržište i kupce.
Nekada se u B2B prodaji interakcija sa kupcem odvi-
jala putem telefonskog kontakta i ručnog zapisivanja
porudžbine na papiru. Uvođenjem računara i dolaskom
interneta, prešlo se na slanje porudžbina putem e-maila
i u formi dokumenta ili tabele. Dosta resursa se trošilo u
različitim analizama koje su proizilazile iz prodaje, a arhive
su bile pretrpane štampanim fak-
turama i ostalim dokumentima.
Jedna od najznačajnijih pro-
mena u pristupu prodaji je uslo-
vljena pojavom digitalizacije. U
savremeno doba, pored kontinu-
iranog rasta prodaje, očekuje se
i razvoj digitalnih normi samog
procesa koji prati prodaju. Stoga,
sve više kompanija prelazi na digi-
talnu prodaju sa ciljem da se kupcu
omogući poručivanje direktno
putem aplikacija ili on-line por-
tala. Na ovaj način posao se ubr-
PIŠE NENAD zava, smanjuje se papirna doku-
MIRKOVIĆ, mentacija, manja je mogućnost
DIREKTOR SEKTORA greške i svi podaci o narudžbinama
KOMERCIJALNIH se čuvaju u digitalnom obliku.
POSLOVA, GALENIKA
U farmaceutskoj industriji pro-
daja se uglavnom vrši na dva nivoa,
direktna prodaja ka distributerima i indirektna ka apote-
kama. Praćenje prodaje i drugih parametara kao što su sta-
nje zaliha, izlaznost od distributera ka apotekama je od
velike važnosti. Na osnovu ovih parametara procenjuju se
dalje komercijalne i marketinške aktivnosti. Inspirisana
digitalizacijom koja ubrzava svet, kompanija Galenika je
razvila digitalnu platformu za B2B prodaju, putem kojeg
kupac jednim klikom može da poruči proizvode, pro-
daja se odvija i prati u realnom vremenu, dok kupac ima
mogućnost da se direktno informiše o novim proizvodima
i akcijama.
Digitalizacija je u velikoj meri dovela do uštede vremena
i za kupce i prodavce. U Galenici smo iskoristili pozitivni
momentum i nastavljamo da razvijamo rešenja koja će
dodatno da poboljšaju i omoguće novo digitalno iskustvo
za naše partnere.
9
 Brifing
V I R U S P OV R ATA K U N O R M A L N O S T

Koja je razlika između Bolsonara i Beličika?

Sport će morati da se prilagodi: kako to radi NBA, a kako NFL i fudbal

Piše Uroš Jovičić

K
ada su predstavnici
„zdravstvenih vlasti“,
jedne od novih kova-
nica korona-jezika, utr-
čali na teren i prekinuli
utakmicu Argentina-Brazil, svi su ostali
skamenjeni. A onda su ostali zbunjeni.
A onda su lepo izašli sa terena jer čak
četvorica reprezentativaca Argentine
nisu ispoštovali korona protokole.
Sport će, makar dok se seme korone
totalno ne zatre, biti prinuđen da se pri-
lagodi i to je posle scena iz Brazila sada
valjda svima potpuno jasno.
Dobro, svima osim onim čudnim liko-
vima iz NFL-a, koliko god uspešni bili.
„Slušajte, vi stalno pričate o tome“,
obratio se trener Nju Ingland Petriotsa Bil
Beličik novinarima. „Samo bih istakao da
ne znam koliki je to broj, ali broj igrača,
trenera i članova tima koji su bili pogo-
đeni kovidom u ovom trening kampu - a
koji su bili vakcinisani - prilično je veliki.
Tako da to ne bih izgubio iz vida.“
Tako je odgovorio na pitanje da li je
Kem Njuton dobio otkaz zbog činjenice
da nije vakcinisan.
Odgovor je jedno kategoričko „ne“.
Čitava Nacionalna fudbalska liga (NFL),
brojni njeni članovi i dobar deo simpatizera
su prilično konzervativni i nije potrebno da
se pojavi nekakav virus u Vuhanu da bi oni
BETA
Jer pre će da otpuste nekog zbog boje
kože nego zbog činjenice da je ugrozio
nekoga.
Za to vreme dolaze vesti u vezi
sa NBA ligom koje govore potpuno
suprotno. Ne nužno da su članovi orga-
nizacije, igrači i simpatizeri demokrate,
čak ni da su racionalniji. Ne može se -
ili ipak može - donositi konačan sud o
tome samo na osnovu vakcinacije koro-
navirusom.
Svakako, prvo se pojavila vest da će
košarkaši Njujork Niksa, Bruklin Netsa
i Golden Stejt Voriorsa koji nisu vakci-
nisani morati da propuste sve utakmice
na domaćem terenu, zbog pravila države
Njujork i San Franciska.
A onda se pojavio i NBA protokol.
Nevakcinisani NBA igrači imaće znatno
složenije protokole tokom čitave sezone,
prenosi ESPN, mada pišu i da bi ti pro-
revidirani. Oni će morati da se testiraju
pre svakog treninga i pre svake utakmice,
što znači da će nekim danima raditi i po
dva testa. Ako nevakcinisan igrač bude u
kontaktu sa zaraženim, čeka ga najmanje
sedam dana karantina. U autobusu i avi-
onu će za nevakcinisane biti obezbeđen
odvojen prostor.
I nije to stvar nekakvog dokazivanja,
političke opredeljenosti ili borbe protiv
antivakserskog lobija.
Posmatrajmo to iz ugla čistog profita.
Tokom čitave prošle sezone, timovi su
muku mučili sa povredama, ali i naru-
šenim kovid protokolima zbog nedisci-
pline igrača i zbog toga što neki od njih
nisu želeli da se vakcinišu. Kada su kršili
te protokole ili se zaražavali koronavi-
rusom, njihovi timovi su sa znatno osla-
bljenim rosterom izlazili na utakmice
i neretko ih gubili. Povrede - porazi -
ranije ispadanje - manje prodatih ula-
znica - manje novca od TV prava - neo-
stvaren sportski cilj.
Zvuči logično, zar ne?
Igrači su zaposleni u svojim klubovima
da bi doprineli ostvarenju ciljeva franšize.
Ako zbog nekog uverenja nisu u moguć-
nosti da tu obavezu ispune, kazne i otkazi
nisu neočekivani razvoj situacije.
Neko to nazove diskriminacijom,
a onda otpusti igrača jer kleči tokom

u svakoj prilici to dokazivali. tokoli do početka sezone mogli da budu himne. N

PREGLED GODINA PROĐE, SPORAZUM
NEDELJE NIKAD (NIJE PROŠAO)
Prošlo je godinu dana od čuvenog
Vašingtonskog sporazuma i jedini
epilog koji zasada imamo je da su
svi učesnici, formalni i neformalni,
izgubili na prvim sledećim izborima
(Tramp, Hoti, Netanjahu), osim Alek-
sandra Vučića koji nije imao izbore.
CETINJE
PIŠE Da su Turci znali da će se Srbi i
VELJKO Crnogorci ovoliko tući oko Cetinj-
MILADINOVIĆ skog manastira, ne bi se onoliko
mučili da ga ruše i spaljuju.
DRAŽA I RUDARENJE
U Dražinom domu u Ivanjici je otkri-
veno da je neko tajno rudario bitko-
ine (za šta je potrebno mnogo struje).
To su doznake iz emigracije - poslali
mi s interneta moji, znaš ti dobro koji.
KARI
Kako stoje stvari, Kari Pešić će biti
novi selektor košarkaške reprezen-
tacije, posle 20 godina i možda sada
spoznamo značenje njegove životne
filozofije - bolje dve velike baklave
nego jedna mala. U prevodu, bolje
zlato na svetskom nego drugo
mesto u kvalifikacijama.
ŠKOLA I HIMNA
Pevanje himne u školi jeste tradicija
koja postoji u mnogim zemljama. Tra-
dicija. Običaj koji se prenosi gene-
racijama. Ako smo već propustili da
uvedemo taj običaj kad je trebalo, da
li sada treba prvo da se pušta deci
„Hej Sloveni“ par godina po nekoliko
puta dnevno, da se nadoknadi? N

10 Nedeljnik 9. septembar 2021.

Ljiljana Smajlović
Intronizacija
Jezik otkriva i ono što bi politički govor da sakrije
R
azumem da je većina ljudi
iz konteksta otprve shva-
tila da je „intronizaci-
ja“ ono što se srpski zove
ustoličenje. Samo meni
i dalje nije do kraja jasno zašto je Milo
Đukanović rešio da ustoličenje mitro-
polita Joanikija uporno naziva introni-
zacijom.
Znam da je izbor reči sitnica, u pore-
đenju sa onim što predsednik Crne Gore
radi na terenu. A bila bih licemer da dru-
gima zameram na tuđicama. Đukanovi-
ćev je stil ionako oduvek kitnjast.
Ali me zaista kopka, zašto „introniza-
cija“? Crnogorski predsednik nije neka
„pokondirena tikva“, i odbijam da ve-
rujem da samo „zasenjuje prostotu“.
Ako se ustoličenje kaže ustoličenje, ako
cela nacija čiji je predsednik razume šta
ta reč podrazumeva, zašto bi potezao za
stranim izrazom koji jedva da je ikada
bio u lokalnoj upotrebi? Nije on izbega-
vao da pet puta ponovi reč ustoličenje,
pa šesti put posegao za intronizacijom,
on je izbegavao ustoličenje sa ciljem da
ustoliči intronizaciju.
NEZAHVALNO JE NAGAĐATI O TU-
ĐIM NAMERAMA. Ako bih morala da
pogađam, rekla bih da srpsko „usto-
ličenje“ stranom „intronizacijom“ za-
menjuje onaj ko poručuje da je to neki
nama tuđ obred, da neko na domaćem
tlu u tuđu korist obavlja neku nama
stranu radnju, neki sumnjiv posao.
O upotrebi jezika u politici decenija-
ma niko ne ume da kaže ništa pamet-
nije od onoga što je napisao Džordž Or-
vel, pa ću i ja od njega da kradem. On
kaže da je „politički govor smišljen da
učini da laži zvuče istinito, a ubistvo
vredno poštovanja“. Ali ko god je zastao
kod reči „intronizacija“, kao što sam ja,
morao je da zaključi da je Milo otkrio
više nego što je prikrio. Jer i kad sakri-
va, jezik otkriva. Ako danas iz jezika iz-
bacimo ustoličenje, možda jednog dana
iz Crne Gore izbacimo i Srpsku pravo-
slavnu crkvu kao „instrument veliko-
srpske hegemonije“? Svak ima pravo da
se nada.
Iz nekog razloga, ovaj me je Đukano-
vićev jezički manevar podsetio na po-
učno političko štivo iz pera jednog žar-
kog lobiste za kosovsku nezavisnost iz
doba kada je radio za ovde omraženu
Međunarodnu kriznu grupu. U politici i
novinarstvu je kontekst sve, a evo kako
je Edvard Džozef objasnio da je nezavi-
snost Crne Gore avansno pomogla Za-
padu da legitimizuje otcepljenje Kosova
od Srbije: Neodrživa je postala i pomi-
sao da se pravoslavnim Srbima, braći iz
Crne Gore, dozvoli da se odvoje od Srbi-
je, a da se to pravo uskrati Albancima sa
Kosova, koji su dobrim delom 20. veka
bili u mučnim odnosima sa Srbima.
SAM MILO ĐUKANOVIĆ LEPO JE PO-
SLUŽIO i kao „dokaz broj jedan“ za-
padne verzije naše novije istorije, po
kojoj YU građanski ratovi nisu bili se-
cesionistički sukobi, već pakleni plan
jednog jedinog „balkanskog krvnika“.
A šta se u međuvremenu nije pro-
menilo? Primera radi, upotreba reči
„sukob“. Zapadna štampa će 2003. o
pogromu na Kosovu javljati kao o srp-
sko-albanskom „sukobu“, u kom su
spaljene desetine crkava i proterane hi-
ljade i hiljade srpskih meštana. O tome
bi Palestinci mogli do sutra da nam pri-
čaju, jer zapadni izveštači o „sukobu“
javljaju i kada Izrael bombarduje Gazu.
A kada sam rano ove nedelje htela uživo
da pratim najavljene „sukobe“ u Crnoj
Gori, jedini koristan bio je sajt podgo-
ričkih „Vijesti“. Njihov reporter je, posle
Molotovljevog koktela i hapšenja Đuka-
novićevog savetnika na Cetinju, javio da
„počinje sukob policije sa građanima,
koji policiju gađaju kamenjem“.
Sukob policije sa građanima? Ali to
VIŠE OD POLITIKE
Tamo gde flaše
i kamenice
same lete
nije bilo ništa prema beogradskoj opo-
zicionoj televiziji koja je uveče, kada je
sve već bilo gotovo, javila da su demon-
stranti „ulazili u sukob“ sa policijskim
kordonima: letele su kamenice i flaše,
policija je bacila suzavac.
U „Politici“ sam kao urednica svoje-
vremeno vodila bezuspešnu bitku pro-
tiv onog što sam posprdno zvala „srp-
skim pasivom u novinarstvu“. Kada je
nešto politički pipavo, novinari rado
pribegavaju pasivu. U rečenici nema
subjekta kada ne želimo da identifiku-
jemo napadača, kamenice i flaše tada
same polete, dok jedino iza suzavca stoji
subjekt. Lepo kaže Orvel: Nikada ne ko-
risti pasiv, ako možeš aktiv.
KAD JE REČ O DRŽAVNIM MEDIJI-
MA u kojim Tviter prepoznaje slobo-
du uređivanja pa ih ne obeležava, vre-
di pomenuti izveštavanje budžetski
finansiranog Dojče velea: tamo nema
pasiva, pa kamenice ne lete same već
ih na policiju bacaju demonstran-
ti. Nema ni sukoba, već „tenzija“ koje
nam iz Sjedinjenih Država tumači no-
torni tviter srbofob Jasmin Mujanović,
kog Dojče vele zove „ekspertom za ju-
goistočnu Evropu“.
U bujici reči koje su potekle društve-
nim mrežama i medijima zbog nasiljem
ometanog ustoličenja mitropolita Joa-
nikija, izdvajam tekst Snežane Čongra-
din iz „Danasa“. Iz razgovora sa Teom
Gorjanc Prelević, NVO aktivistkinjom
iz Podgorice, saznajemo ne samo da je
sprečavanje verskog obreda krivično
delo, već i da je Evropski sud za ljudska
prava uspostavio standard da pravo na
protest protiv verske zajednice ne zna-
či i pravo na ometanje verskog obre-
da. Korisno za razumevanje intervenci-
je Evropske unije, zar ne?
Opet, lepo Orvel kaže: Neka vam jezik
bude oruđe da izrazite misao, a ne da je
prikrijete ili izvrnete. N
11
 ZAKOPČAVANJE MITA

Vulkanizerska
revolucija sa Piše Dragoljub
Draža Petrović,
glavni urednik

mirisom tamjana Danasa

PODGORICA, NEDELJA

Avetinje sa Cetinje ili zašto su

5. SEPTEMBAR, SABAJLE
Mitropolit Joanikije nema niknejm
jerbo se zove Joanikije, što je samo po

komite.kom bezuspešno blokirale sebi neki nik. Patrijarh Porfirije ima In-
stagram, gde mu je niknejm Porfirije Pa-
trijarh, što je i logično. Ipak, njih dvojica
puteve umesto Instagram profil često pričaju o onozemaljskim stvarima
kao što je Instagram.

¤PorfirijePatrijarh - Trebalo bi da otvoriš Instagram. Nik-

nejm da ti bude Joaniknejm! - savetuje
ga često Njegova svetost, ponosni kori-
snik Instagram naloga @PorfirijePatri-
jarh od polovine avgusta.
- Šta će mi taj Instagram? - pita ga po-
¤PorfirijePatrijarh nekad mudri Joanikije.
- Pa na Instagramu možeš da objaviš
sve što ti padne na pamet, čak možeš da
služiš liturgiju, moleban i da ga objaviš
kao story, možeš da se ustoličiš a da ne
moraš da letiš helikopterom - objasnio
mu je Njegova svetost.
- Aha... - uzdahnuo je Joanikije.
- Na Instagramu možeš da objaviš i
post - pričao mu je ponekad Njegova
svetost.
- Da li može da se objavi svaki post - i
uskršnji i petrovdanski i božićni i veli-
kogospojinski? - pitao je Joanikije.
- Pa ne može baš svaki, ali može da se
objavi Instagram post - rekao je Porfirije.
- Taj post, bože me oprosti, nikada ni-

Sa Joanikijem
12 Nedeljnik 9. septembar 2021.
- Na Instagramu možeš
da objaviš i post - pričao
mu je ponekad Njegova
svetost.
- Da li može da se objavi
svaki post - i uskršnji i
petrovdanski i božićni i
velikogospojinski? - pitao
je Joanikije.
- Pa ne može baš svaki,
#ustolicenje #cetinje ali može da se objavi
Instagram post - rekao je
Porfirije
sam postio. Pretpostavljam je kod Insta-
gram posta strogo propisana gramaža
časne trpeze - kazao je Joanikije.
- Hm... Ne baš. Pozvaću u pomoć i reči
samog Gospoda Isusa Hrista koji je apo-
stolima, definišući misiju Crkve u svetu,
rekao: ‘Što vam govorim u tami, kazuj-
te na vidiku; i što vam se šapće na uši,
propovedajte sa krovova!’ Danas je In-
stagram krov sa koga svima upućujemo
Reč Božju - rekao je patrijarh Porfirije.
- Da održimo mi ustoličenje ipak na
Instagramu? - poučen prethodnim mu-
drim razgovorima o Instagramu, mu-
dri Joanikije, sedeo je pre neki dan u
Podgorici i razmišljao kako da se naj-
efikasnije ustoliči, a da ne mora da leti
helikopterom, trči po livadi okružen
specijalcima, zaklonjen pancirima...
CETINJE, NEDELJA
5. SEPTEMBAR, UJUTRU
Komite su tog dana palile gume
na prilazima Cetinju. Između palje-
nja guma, ćaskali su o ovozemaljskim
stvarima.
- Zašto se mi zovemo samo komite?
Zašto se ne zovemo KoMilove komite?
- pitao je jedan na barikadi u nekom cr-
nogorskom kršu.
- Zato što je to stari naziv za komite,
iz vremena kada još nije bilo Mila, pa
nisu mogli biti KoMilove komite! - ka-
zao je stručnjak koji je palio dve traktor-
ske gume.
- Je l’? Milo nije vladao Crnom Gorom
u vreme komita? To je interesantan po-
datak, ali nije istorijski utemeljen. Milo
je vazda i uvek vladao Crnom Gorom,
bar dokle mi seže pamćenje! - uzvratio
je onaj prvi.
Onda se pojavio komandant komi-
ta, neki vulkanizer iz Nikšića, dubo-
ko uzdahnuo, i poput Roberta Duvala u
„Apokalipsi sada“ rekao okupljenima:
„Obožavam miris tamjana u zoru!“
- Šefe, i ja obožavam, ali ovo nije ta-
mjan, ovo su gume! Spaljene gume... -
kazali su komite na barikadi.
Onda je onaj šef komita, vulkanizer iz
Nikšića, rekao: „Obožavam miris spalje-
nih guma u zoru!“, sve maštajući da je
Robert Duval u „Apokalipsi“.
Komite su posle ćaskanja o ovoze-
maljskim stvarima, nastavile da mašta-
ju o onozemaljskim stvarima, o kojima
su, kilometrima daleko, u Podgorici, is-
tovremeno ćaskali i Joanikije i Porfirije.
- Moramo napraviti sajt komite.kom,
Komite imaju svoju crkvu, uredno registrovanu u
SUP-u Cetinje još početkom devedesetih, mada
oni tvrde - registrovanu još na Nojevoj barci, dok
patrijarh Porfirije i vladika Joanikije imaju svoju
crkvu, uredno registrovanu još u vreme Adama i
Eve. Deviza obe crkve je „Ljubi bližnjeg svog“. Imaju
istog boga, iste knjige, iste manastire, jedino imaju
različite predsednike...
pa da ceo svet vidi kako palimo gume u - Evo, ovuda ide ovaj svet - rekao mu
zoru! - dao je neko predlog. je onaj specijalac kada se helikopter pri-
- Ali, neprijatelj je već otvorio Insta- zemljio, udarila zvona Cetinjskog ma-
gram, tako da bolje da i mi otvorimo In- nastira, a vladika i patrijarh, u brišućem
stagram - javio se neko iza stene. trku preko manastirskih livada ušli u
- Pa bolje onda da smo im blokirali In- manastir, gde se Joanikije ubrzo ustoli-
stagram nego što smo im blokirali Ceti- čio, što će reći, seo u stolicu.
nje - javio se neki ispred stene. Specijalci su se krstili: „Cela ova gun-
- Svaka ti je ka u Njegoša - uzviknu- gula da bi neko seo u stolicu?!“
le su okupljene komite i počele da raz-
mišljaju kako da pale gume na prilazi- CETINJE, PRE PODNE,
ma Instagramu. NEDELJA 5. SEPTEMBAR
- Kog more Njegoša? Svaka mi je ka u - Propala nam akcija, braćo komite i
Mila! - rekao je neki od avetinja sa Ce- sestre komitkinje. Za sledeće ustoliče-
tinja. nje valja angažovati protivvazdušnu ko-
mitsku četu, ili blokirati nebo barikada-
PODGORICA, CETINJE, U VAZDUHU, ma - rekao je onaj vulkanizer iz Nikšića,
NEDELJA 5. SEPTEMBAR, CIK ZORE autor ideje da se pale gume oko Ceti-
Patrijarh Porfirije i vladika Joanikije nja, čime se otarasio bespotrebnih zali-
sedeli su u helikopteru okruženi speci- ha starih guma iz magacina svoje samo-
jalcima i ćaskali o onozemaljskim stva- stalne vulkanizerske radnje. Što je bio
rima, kakav je u krajnjoj liniji i helikop- jedini uspešan poduhvat komitskih četa
ter, onozemaljska stvarčica smišljena za tog dana.
onozemaljsku evakuaciju od tačke A do Sem komitskog PVO odreda, valja-
tačke B. Ponekad i za onozemaljsku eva- lo bi angažovati, zaključile su komite, i
kuaciju od tačke P do tačke C. komitsko odeljenje za visokotehnolo-
Leteli su dakle od Podgorice ka Ce- ški kriminal, kako bi se borilo protiv In-
tinju. stagram profila @PorfirijePatrijarh gde
- Vaše preosveštenstvo, da opalimo su već objavljene slike sa ustoličenja mi-
jedan selfi da ga okačim na Instagram. tropolita Joanikija, dok su oni bezuspe-
Mnogo dobra stvar - pitao je patrijarh šno pokušavali da pogase one popaljene
Porfirije oduševljen letom iznad crno- gume i krenu diljem Crne Gore, da pre-
gorskog krša, okružen specijalcima. pričavaju svoju Vulkanizersku revoluci-
- ‘Ajde Vaša svetosti, da opalimo - na- ju rođacima i komšijama.
mestio se Joanikije, ali onda je specija-
lac iz ćoška zamolio Njegovu svetost da ***
ne kači sliku na Instagram, jer će otkri- A cela dvodnevna gungula izbila je
ti trenutnu lokaciju na kojoj se nalaze, jerbo komite imaju svoju crkvu, uredno
to jest nebo. registrovanu u SUP-u Cetinje još počet-
- Zar ne zna samo Gospod Bog gde se kom devedesetih, mada oni tvrde - re-
trenutno nalazimo? - pitao je Joanikije gistrovanu još na Nojevoj barci, dok pa-
znatiželjno. trijarh Porfirije i vladika Joanikije imaju
- Ne, ne, vladiko, sem Gospoda Boga svoju crkvu, uredno registrovanu još u
sad to zna i Instagram! - rekao je speci- vreme Adama i Eve. Deviza obe crkve je
jalac. „Ljubi bližnjeg svog“. Imaju istog boga,
- Kuda ide ovaj svet? - prekrstio se iste knjige, iste manastire, jedino imaju
vladika Joanikije. različite predsednike. E, to ih j... N
13
CRNA GORA USTOLIČENJE I TENZIJE

DVOSTRUKI PUČ
I MILOVA POSLEDNJA
ODSTUPNICA
Šta se sve događalo tokom dramatičnog
vikenda na Cetinju, ali i u Podgorici i Beogradu,
i kakve će to posledice imati po vlasti
u Crnoj Gori i odnose sa Srbijom
• Nedeljnik otkriva kako je tekla drama • Kolika je bila opasnost od toga da „padne krv“
u „gluvoj sobi“ u nedelju u ranim • Kako je Milo Đukanović od
jutarnjim satima „odbrane Cetinja“ napravio svoj Kapitol
• Ko je zaista tražio odlaganje • Zašto su iz Beograda stizale lažne
ustoličenja mitropolita Joanikija vesti i ko ih je širio

Noć između subote i nedelje, jedna od onih noći koje su mirisale na barut, nije imala veze sa
ustoličenjem, ili bar samo sa ustoličenjem mitropolita Joanikija, koje je ovog puta bilo samo povod
da se u nekoliko sati sakupe sve teme i sve frustracije koje su puštene u etar nedavnim političkim
promenama u Crnoj Gori. Bilo je to pitanje unutrašnjih političkih odnosa u Crnoj Gori, ali i pitanje
regionalnih odnosa na Balkanu, posebno između Srbije i Crne Gore. Ali, pre svega, pitanje sudbine
najmoćnijeg, ili makar najdugovečnijeg, političara na Balkanu u poslednjih 30 godina - Mila Đukanovića

Piše Veljko Miladinović

 15
FOTO: ĐORĐE KOSTIĆ/ ALJAZEERA BALKANS
 CRNA GORA USTOLIČENJE I TENZIJE
D
a smo u onoj ludoj crno-
gorskoj noći između su-
bote i nedelje prošlog vi-
kenda mogli da čujemo
premijera Zdravka Krivo-
kapića koji je u internom govoru rekao -
ljudi, ovo nema veze sa ustoličenjem, ve-
rovatno bi moglo da nam bude bar malo
lakše, jer kako objasniti nekome, poseb-
no onome ko ne poznaje dovoljno zbi-
vanja, odnose i prirodu društva u Crnoj
Gori - a takvih, videlo se iz analiza deša-
vanja proteklog vikenda uopšte nije malo
- da je zbog tako simbolične stvari kakva
je ustoličenje mitropolita crnogorsko-pri-
morskog na Cetinju (a gde bi se mitropo-
lit cetinjske mitropolije ustoličio nego na
Cetinju!?) mogao da izbije građanski rat. I
to rat, preciznije rečeno sukob nepozna-
tih razmera, koji bi, da je do njega došlo,
teško mogao da ostane u granicama naj-
manje naslednice SFRJ.
Ne, ta noć između subote i nedelje, jed-
na od onih noći koje su mirisale na barut,
nije imala veze sa ustoličenjem, ili bar
samo sa ustoličenjem mitropolita Joani-
kija, koje je ovog puta bilo samo povod da
se u nekoliko sati sakupe sve teme i sve
frustracije koje su puštene u etar nedav-
nim političkim promenama u Crnoj Gori.
Zdravko Krivokapić je tada, dok su se
stvari lomile, rekao u internom razgovo-
FOTO: ĐORĐE KOSTIĆ/ ALJAZEERA BALKANS
16 Nedeljnik 9. septembar 2021.
ZA ĐUKANOVIĆA SE GOVORILO DA JE BALKANSKI LUKAŠENKO,
PRE SVEGA ZBOG DUGOVEČNOSTI VLADAVINE, POMALO ZA
NEKE I ZBOG UNUTRAŠNJE POLITIKE, SVAKAKO NE ZBOG
SPOLJNOPOLITIČKE ORIJENTACIJE. ALI OVOG VIKENDA JE
ĐUKANOVIĆ AVANZOVAO U BALKANSKOG DONALDA TRAMPA,
I TO NEMA VEZE SA MILIONIMA KOJE SU MU PROTIVNICI
PRIPISIVALI SVIH OVIH GODINA
ru u vladi da je ovo pitanje odbrane Crne
Gore i njene ustavnosti; i možda za njih u
to gluvo doba to jeste tako bilo, ali je stvar,
ipak, mnogo šira. Bilo je to pitanje unu-
trašnjih političkih odnosa u Crnoj Gori, ali
i pitanje regionalnih odnosa na Balkanu,
jer ne bi jedna lažna vest plasirana kroz
srpske medije mogla tek tako da podigne
tenzije; posebno je to bilo pitanje odnosa
Srbije i Crne Gore, jer ne bismo inače toli-
ko slušali o srpskom svetu; bilo je to pita-
nje verskih sloboda i prava na protest, ali
je bilo i pitanje uticaja stranih sila na ovim
prostorima, jer inače ne bi tako odjeknu-
lo saopštenje iz američke ambasade (da će
odgovorni morati da odgovaraju), inače
ne bi predsednik Crne Gore i njegovi pro-
tivnici ustoličenja spustili glas za nekoli-
ko oktava posle tog saopštenja; da, bilo je
to pre svega pitanje političke sudbine naj-
moćnijeg, ili makar najdugovečnijeg, po-
litičara na Balkanu u poslednjih 30 godi-
na - Mila Đukanovića.
Za Đukanovića se govorilo da je bal-
kanski Lukašenko, pre svega zbog dugo-
večnosti vladavine, pomalo za neke i zbog
unutrašnje politike, svakako ne zbog spolj-
nopolitičke orijentacije. Ali ovog vikenda
je Đukanović avanzovao u balkanskog Do-
nalda Trampa, i to nema veze sa milionima
koje su mu protivnici pripisivali svih ovih
godina i decenija - od šverca cigareta ono-
mad, do (belo)svetskih tajkuna sa poternica
koji su utočište nalazili u Crnoj Gori. Za Đu-
kanovića je ovog vikenda Cetinje bilo ono
što je Kapitol bio za Donalda Trampa uoči
inauguracije Džoa Bajdena. Još uvek aktu-
elni predsednik kome se izmiče vlast pot-
paljuje svoje pristalice, a onda se povuče i
propusti priliku da jednom podignutom
rukom smiri situaciju.
Đukanović je u subotu bio na Cetinju,
potpaljivao je narod, ali ga nije bilo tamo
u nedelju, kada je bilo zakazano ustoliče-
nje novog mitropolita crnogorsko-pri-
morskog Joanikija. Nije bio tu kada su
poslanici njegove stranke stajali u prvim
redovima pobune, nije bio tu ni kada je
uhapšen njegov savetnik Veselin Veljović
(zbog iniciranja napada na policiju). Tada
je odjeknulo saopštenje američke amba-
sade u Podgorici:
„Vlada Sjedinjenih Američkih Drža-
va poziva sve strane na hitno smirivanje
situacije. Vjerske slobode i sloboda izra-
žavanja, uključujući mirno okupljanje,
moraju se poštovati. Iako je bilo mnogo
upiranja prstom u to ko je odgovoran, na
kraju će pojedinci odgovarati za svoje po-
stupke“, navela je ambasada između osta-
log na Tviteru.
Zanimljivo da je i na sajtu Nedeljni-
ka, tog dana kada su se vesti iz Crne Gore
vanredno više čitale, upravo ova vest o sa-
opštenju ambasade većim delom dana
bila najčitanija. Izgleda da je i čitaocima
Nedeljnikovog sajta bilo jasno da će to biti
prelomni trenutak.
Milo Đukanović se tog dana oglasio jed-
nom video-porukom. Govorio je kako
samo čovek bez dostojanstva pristaje da
bude uveden u manastir helikopterskim
desantom i uz pratnju pancirnih ćebadi.
 Kakav tragičan kraj političke ere Mila
Đukanovića. Dobio je čitavu Crnu
Goru na istorijskom referendumu, bez
kapi krvi, da bi onda umjesto izgradnje
demokratskog i bogatog društva
jednakih šansi za sve, odabrao da
gradi privatni feud koji se sada sveo
na Cetinje. Ili još uže, na Manastir

Željko Ivanović, novinar

FOTO:PROFIMEDIA

vića je nekada bila mejnstrim, prograđan-

sko-procrnogorska opcija, sa modernim
evropskim naličjem. Ova stranka, DPS, sa
Milom Đukanovićem na čelu je prerasla u
konzervativnu, pronacionalističku opciju
koja svoju politiku zasniva na mitološkoj
odbrani nacije, na borbi za simbole. Neka-
da racionalni levičar, i previše racionalan
po ukusu mnogih, političar je postao na-
cionalista. A ovde govorimo o percepciji
Zapada, pa i zapadnih ambasada.
S druge strane je sadašnja vlast, koja se
na prvu loptu, zbog činjenice da je ostva-
rila izbornu pobedu na talasu crkvenih
litija, i što vladajuću većinu čine i pro-
srpske stranke (iako nisu u izvršnoj vla-
sti), trpa u taj nacionalistički, prosrpski ili
proruski (kako kad), prvenstveno antie-
vropski i antinatovski koš.
A zapravo trenutna crnogorska vladaju-
FOTO: BETA

ća struktura - a struktura vladajuće veći-

ne u Crnoj Gori je važna i za razumevanje
onoga što se zaista dogodilo proteklog vi-
MANTRA O SPC KAO „ISPOSTAVI VELIKOSRPSKOG kenda - sve s prosrpskim Demokratskim
NACIONALIZMA“ DIGNUTA JE NA JOŠ VIŠI NIVO, SPC SE U frontom sa oreolom vučićevskog prok-
si servera u Crnoj Gori, koji je dobio mesta
„KOMITSKIM KRUGOVIMA“ I MEDIJIMA ČIJA UREĐIVAČKA
sa slabijim pogledom na vlast, igra ulogu
POLITIKA ODGOVARA TOM OPISU NAZIVA „CRKVA SRBIJE“, mejnstrim opcije u kojoj zajedno mogu da
ČIME SE JASNO STAVLJA DO ZNANJA DA JE MITROPOLIJA budu moderna konzervativna opcija (pre-
CRNOGORSKO-PRIMORSKA SADA VIĐENA KAO „STRANO mijer Zdravko Krivokapić) i „jedan kroz je-
TELO“. VOJNI HELIKOPTER SE UKLAPA U MANTRU O OKUPACIJI I dan“ građanistička URA (Dritan Abazović)
SVAKAKO ĆE POSLUŽITI U DALJOJ „BORBI ZA SVETINJE“ KOJOJ između kojih je klasična mejnstrim („treći
OČIGLEDNO NEMA KRAJA put“) opcija koalicije oko Demokrata (Alek-
sa Bečić).
Đukanović je pokazao da su mu reči i da- za sve, odabrao da gradi privatni feud koji Ili su bar mogli da budu zajedno.
lje kao britva, ali govor njegovog tela nije se sada sveo na Cetinje. Ili još uže, na Ma- Jer, kao što smo već naveli, noć izme-
bio govor tela samouverenog vladara Crne nastir“, napisao je Željko Ivanović u ko- đu subote i nedelje u Crnoj Gori otvorila
Gore. Ne samo što je zaboravio - kada je reč lumni za podgoričke Vijesti. je mnoge manje ili više pritajene frustra-
o dostojanstvu, na proteste 1998. kada je on Teza da je ovo simbolični kraj Mila cije i sve potencijalne političke frontove.
baš na Cetinju polagao zakletvu kao novo- Đukanovića počela je već od nedelje po
izabrani predsednik Crne Gore, već nijed- podne da se širi, jer ovo jeste bio za nje- NOĆ SKUPLJA VIJEKA, ILI NOĆ KADA
nom rečju nije pomenuo svog uhapšenog ga veliki poraz, u trenutku kada su mu i JE ZDRAVKO POSTAO DRŽAVNIK
savetnika. najmanje pobede neophodne za političko Premijer Zdravko Krivokapić je done-
„Kakav tragičan kraj političke ere Mila preživljavanje. davno široj javnosti, i crnogorskoj, bio ne-
Đukanovića. Dobio je čitavu Crnu Goru Crna Gora je prethodnih godina dožive- poznat. U politiku je ušao kao „običan
na istorijskom referendumu, bez kapi la specifičnu političku metamorfozu, pro- čovek“. Profesor koji je još uvek držao
krvi, da bi onda umjesto izgradnje demo- menivši kalupe u koje se politički igrači predavanja kao izborni pobednik, dok se
kratskog i bogatog društva jednakih šansi po pravilu „pakuju“. Opcija Mila Đukano- pregovaralo o sastavu vlade. Sam sebe je

17
 CRNA GORA USTOLIČENJE I TENZIJE
DAN UOČI ZAKAZANOG USTOLIČENJA, KADA JE
U PODGORIČKOM HRAMU ORGANIZOVAN DOČEK
PATRIJARHA SRPSKOG PORFIRIJA, ČULI SU SE ZVIŽDUCI
NA POMEN IMENA ZDRAVKA KRIVOKAPIĆA. U NEDELJU,
KADA JE „OPERACIJA USTOLIČENJE“ USPEŠNO IZVEDENA,
I KADA SU MITROPOLIT JOANIKIJE I PATRIJARH PORFIRIJE
SA CETINJA STIGLI U PODGORICU, OPET U HRAM, DOČEKAO
IH JE KRIVOKAPIĆ I TADA JE DOBIO NAJVEĆI APLAUZ
u jednom intervjuu za Nedeljnik nazvao
„generalom bez vojske“.
Ovaj general je, izgleda, ostvario svoju
prvu veliku pobedu.
Kao čovek bez političkog „bekgraunda“
bio je podložan zamkama u koje je olako
upadao, da kaže nešto nepromišljeno što
će protivnici, a više ih je imao u vladajućoj
većini nego u opoziciji, lako da iskoriste.
Oreol „običnog čoveka“ je počeo da
bledi. To se moglo videti i u subotu, dan
uoči zakazanog ustoličenja, kada je u pod-
goričkom hramu organizovan doček pa-
trijarha srpskog Porfirija, kada su se čuli
zvižduci na pomen imena Zdravka Krivo-
kapića. U nedelju, kada je „operacija usto-
ličenje“ uspešno izvedena, i kada su mi-
tropolit Joanikije i patrijarh Porfirije sa
Cetinja stigli u Podgoricu, opet u hram,
dočekao ih je Krivokapić i tada je dobio
najveći aplauz.
Izvor Nedeljnika iz vrha crnogorske
vlasti preneo nam je utisak - da nije bilo
lično Zdravka Krivokapića, ništa u nede-
lju ne bi moglo da se dogodi.
Jedan izvor nam je čak to ovako defi-
FOTO: BETA
nisao: na operativnosti bi mu pozavideo i
Aleksandar Vučić.
18 Nedeljnik 9. septembar 2021.
„Neverovatne su bile opstrukcije svih
tih dana. Bio je to dvostruki puč, jedan od
strane DPS-a, drugi iz policije“, kaže nam
naš izvor.
Tenzije uoči ustoličenja su se stvarale
nekoliko, najmanje četiri dana. Najslabije
karike u naizgled simboličnom činu usto-
ličenja crkvenog velikodostojnika, koji je
prerastao u „operaciju ustoličenje“, bili su
ministar unutrašnjih poslova Sergej Se-
kulović i direktor Uprave policije Zoran
Brđanin.
Jedan naš izvor je njihovo ponašanje
nazvao „dezerterskim“.
Oni su se, prema rečima našeg izvora,
ponašali kao da pripremaju teren za belu
zastavicu. Pre svega izjavama kako policija
ne može da garantuje bezbednost na Ce-
tinju.
Izvor Nedeljnika iz vrha crnogorske
vlasti preneo nam je utisak - da nije
bilo lično Zdravka Krivokapića, ništa
u nedelju ne bi moglo da se dogodi.
Jedan izvor nam je čak to ovako
definisao: na operativnosti bi mu
pozavideo i Aleksandar Vučić
To je osokolilo protivnike ustoličenja,
pre svega one oko Mila Đukanovića, koji
su pojačavali tenziju, a koja je kulminirala
četvrtog dana, zapravo u subotu, pošto su
videli da vlast ne deluje odlučno.
U subotu takođe nije bilo nikakve
ozbiljnije reakcije vlasti.
„To je već bilo malo i taktički“, rekao
nam je izvor. „A hteli smo i da fokus bude
na dočeku patrijarha.“
A kada se „ceremonija“ završila, otpo-
čela je „noć skuplja vijeka“.
„Ta noć je bila kao u nekom trileru“,
opisao nam je izvor.
Uznemirenosti su doprineli i srpski me-
diji kada su objavili „Milovu pobedu“ i da
se otkazuje ustoličenje. Patrijarh Porfirije
je, nije prošlo ni deset minuta, to oštro de-
mantovao preko društvenih mreža.
Čudno je bilo i kako je predsednik Srbi-
je Aleksandar Vučić kasnije branio srpske
medije, da nisu pogrešili, nego da je do-
neta odluka o otkazivanju, a da je kasni-
je premijer Krivokapić promenio odluku.
„Ni u jednom trenutku Zdravko Krivo-
kapić nije bio za odustajanje“, rekao nam
je izvor. „Ali bilo je njih koji jesu.“
Mislio je na dvojac ministar - direktor
policije. I možda na još nekog?
Te večeri je bilo sukoba u vrhu vlasti,
čak je bilo i na ivici fizičkog obračuna. Vi-
kalo se i da je ovo puč, ako se odbije da
se sprovede ideja po planu, da mitropolit
i patrijarh budu dovedeni u Cetinjski ma-
nastir.
„Zdravko je na kraju slomio njih dvoji-
cu“, kaže nam jedan izvor.
Ali situacija je bila daleko složenija.
ULOGA „NATO MINISTARKE“
Prema jednoj spekulaciji koja se mogla
čuti, prvi je otkazao poslušnost ministar
Sergej Sekulović, koji se od početka pro-
tivio ustoličenju na Cetinju. On je, navod-
no, isključio telefon i rekao: „Neću ja na
moje Crnogorce.“
Plan je bio da policijski piloti uzlete he-
likopterom i da prevezu mitropolita i pa-
trijarha na Cetinje, ali su dvojica pilota to
odbila. Jedna neproverena informacija je
govorila o tome da su kao razlog naveli
da ne mogu bez ministrovog potpisa. Is-
postavilo se, ipak, da je ovo malo kafanski
doterana verzija događaja.
Jedan drugi izvor nam je potvrdio da je
direktor policije odbio da se podignu he-
likopteri.
Tek, piloti zaista nisu hteli da uzlete, ka-
snije su mediji kao razloge naveli bezbed-
nost, pa su kasnije zbog toga i kažnjeni.
Uskočila je ministarka odbrane Olive-
ra Injac, koju inače prati nadimak „NATO
ministarke“, tako da je vojni helikopter
ušao u igru. Vojska je, kažu, bez pogovora
obavila zadatak.
Jedan od ključnih trenutaka u toj noći
je bio i sastanak premijera Krivokapića sa
Andrijom Mandićem i Milanom Kneževi-
ćem, liderima Demokratskog fronta. Oni
su kasnije rekli da im je premijer preneo
kako je „u toku državni udar, i to ne samo
tamo gde se odigrava neprijavljeni skup
(Cetinje), nego da se državni udar dešava i
u samoj Vladi, jer ljudi koji su zaduženi da
sprovode zakon ne žele to da rade“.
Jedan naš izvor će reći i da sastanak pre-
mijera sa predstavnicima Demokratskog
fronta nije imao toliko značajnu ulogu.
Zanimljivo je, a ispostaviće se da nimalo
nije nevažno, da je baš dok je trajao ovaj sa-
stanak, drugi čovek vlade Dritan Abazović
bio sa direktorom policije i ministrom unu-
trašnjih poslova Brđaninom i Sekulovićem.
„Ideja da se pozovu predstavnici DF-a je
imala za osnovu to što je bilo potrebno da
svi članovi, svi konstituenti vladajuće ve-
ćine budu obavešteni o tome šta se deša-
va“, rekao nam je izvor.
„Važno je istaći da je zvao sve iz koalici-
je, sva tri bloka, bio je i predstavnik Demo-
krata, čak i samostalni poslanik Marko Mi-
lačić“, rekao nam je izvor. Isti izvor nam je
rekao i da je Krivokapić u jednom trenut-
ku održao interni govor - onaj u kom je re-
kao da ovo nema veze sa ustoličenjem, da
se te noći brani ustavnost Crne Gore. Kada
je direktor policije odbio da podigne he-
likopter, Krivokapić je zvao njegove po-
moćnike i tražio da mu lično iznesu sve
strateške detalje akcije.
OSAM EPIZODA DRAMATIČNE NOĆI
Jedan naš izvor koji je bio prisutan u ko-
mandnoj sobi iz koje je vođena operacija,
ovu noć je nazvao „pravom dramom“.
Ona je tekla na sledeći način:
- Prema ovom izvoru situacija je poče-
DRITAN ABAZOVIĆ JE KAO NOVA ZVEZDA BALKANSKE
POLITIČKE SCENE I OVOG VIKENDA POKAZAO POLITIČKU
VEŠTINU I POTENCIJAL. ON JE, INAČE, ŠTO JE TAKOĐE VAŽNO,
OSIM ŠTO JE POTPREDSEDNIK VLADE, I KOORDINATOR
BEZBEDNOSNIH SLUŽBI. IAKO JE, PREMA NAŠIM IZVORIMA,
BIO PROTIV TOGA DA SE SA USTOLIČENJEM U OVIM USLOVIMA
NASTAVI, USPEO JE DA SE NAMETNE KAO JEDAN OD GLAVNIH
IGRAČA U CELOM PROCESU. KLJUČNO JE TU BILO HAPŠENJE
ĐUKANOVIĆEVOG SAVETNIKA VESELINA VELJOVIĆA
la da se zaoštrava kada je policija saopštila
Zdravku Krivokapiću da se ustoličenje ne
može održati na Cetinju i da se spremaju
teroristički napadi. Prema našem izvoru,
ispostavilo se da je to neistina i konstruk-
cija Brđanina, Sekulovića, ali i Dritana
Abazovića sa ciljem da se spreči ustoliče-
nje na Cetinju.
- Zdravko Krivokapić je tada naredio
direktoru policije Brđaninu i Abazoviću
da počnu akciju čišćenja terena. Direktor
policije je to izričito odbio, a Abazović je
„izrazio neslaganje sa naredbom premije-
ra“ i napustio je njegov kabinet.
- Premijer Krivokapić tada poziva De-
mokrate i Demokratski front na konsulta-
cije u zgradu Vlade. Prema ovom izvoru,
Demokrate su rekle da će smeniti kom-
pletan bezbednosni sektor ukoliko se
ustoličenje ne obavi na Cetinju.
- Premijer sada traži od direktora poli-
cije da podigne helikopter. Direktor poli-
cije ponovo odbija, kao obrazloženje ističe
da su mu životi najvažniji i da je planiran
desant na helikopter (naš izvor sumnja u
ovu informaciju).
- Sva trojica, Abazović, Brđanin i Seku-
lović, potom odlaze kod mitropolita Joa-
nikija da ga zamole da odustane od usto-
ličenja. Joanikije to odbija. (Jedan drugi
izvor će nam reći da je Joanikije rekao
Dritanu „da je video Judu koji je uradio
sve da do ustoličenja ne dođe, da bi u tom
trenutku to tražio“).
- Izvor nam kaže da je direktor policije
dozvolio da „Milovi protestanti“ zauzmu
sve najvažnije tačke i punktove u gradu,
kako bi predstavio da je intervencija poli-
cije nemoguća bez žrtava.
- Kada je bezbednosni sektor odbio na-
redbu premijera da otpočnu intervencije,
premijer je saopštio da će krenuti ka Ceti-
nju. Tek tada Brđanin pod pritiskom Krivo-
kapića otpočinje akciju, jer je dužan da šti-
ćenoj ličnosti očisti put.
Kasnije je i Zdravko Krivokapić otkrio
taj detalj da je oko pola pet ujutru rekao
da će on ići na Cetinje.
„Prelomni trenutak se desio u 4.30 sati
ujutro kada sam rekao - idem, ne intere-
suje me ko će da me štiti. Moj život ne vri-
jedi ni pare ako Crna Gora bude uvedena
u građanski rat. Rekao sam - ja idem u he-
likopter, idem na Cetinje i biću sa patrijar-
hom i mitropolitom. Tek tada je dio Upra-
ve policije ili pošteno rečeno jedinstveno
se pokazalo djelovanje komandnog si-
stema, krenuo komandni proces koji je
trajao negdje do 11 časova ujutro. Tada je
komandni sistem prepušten profesional-
cima“, rekao je Krivokapić.
- Inače, prema ovom izvoru, komple-
tan plan otpremanja episkopa na Cetinje
osmislio je i realizovao pomoćnik direkto-
ra Uprave policije Miloš Rakonjac.
KAKO JE DRITAN POKUPIO KAJMAK
Dritan Abazović je kao nova zvezda bal-
kanske političke scene i ovog vikenda po-
kazao političku veštinu i potencijal. On je,
inače, što je takođe važno, osim što je pot-
predsednik vlade, i koordinator bezbed-
nosnih službi. Iako je, prema našim izvo-
rima, bio protiv toga da se sa ustoličenjem
u ovim uslovima nastavi, uspeo je da se na-
metne kao jedan od glavnih igrača u celom
procesu. Ključno je tu bilo hapšenje Đu-
kanovićevog savetnika Veselina Veljovića.
Dritan Abazović je prvi u nedelju ujutru na
svom Tviter nalogu objavio snimak za koji
je tvrdio da pokazuje kako Veljović i posla-
nici DPS-a iniciraju napad na policiju.
Očigledno je i da su ministar unutra-
šnjih poslova i direktor policije, ako do
sada i nisu bili, od ovog vikenda definitiv-
no „njegovi igrači“.
Zdravko Krivokapić je planirao, i to
nam je potvrđeno iz više izvora, već u po-
nedeljak da smeni ovu dvojicu funkcione-
ra koji su „odbijali da rade svoj posao“. I
to nam je potvrđeno samo nekoliko sati
uoči konferencije za štampu koju je odr-
žao u ponedeljak u 6.30, kada je navodno
i trebalo to da saopšti. Na samoj konferen-
ciji, međutim, Krivokapić je rekao da se
neće donositi odluke preko kolena, da su
to najgore odluke i da će se analizirati i za
najviše sedam dana će se utvrditi ko je od-
govoran za ono što je radio ili ono što nije
radio. Na direktna novinarska pitanja da
li se misli na ovu dvojicu nije rekao „ne“.
Podgoričke Vijesti su spekulisale da iza
takve odluke stoji pritisak stranih ambasa-
da, pre svega ambasadora kvinte (SAD, Ve-
lika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija).
Navodno su, iz ambasada, kontaktirali
sa Krivokapićevim kabinetom, ali i poje-
19
 CRNA GORA USTOLIČENJE I TENZIJE

dinim ministrima, kojima je saopšteno da

„prepoznaju Brđaninov učinak i da veru-
ju u njegov rad i da bi njegova smena bila
nezakonita“.
„Ja nisam dobio, osim riječi pohvale za
ovo što je urađeno prethodnih dana, nika-
kve uslove ni od koga. Mislim da je to priča
koju je neko namerno protežirao kao i ve-
liki broj dezinformacija. Da li je neko zabri-
nut da li će neko da bude na nekoj poziciji,
prirodna je stvar svakog čoveka, čak i am-
basadora“, rekao je Krivokapić.
Prema nekim nepotvrđenim spekulaci-
jama, ova situacija bi mogla da bude iskori-
šćena za približavanje Krivokapića i Demo-
kratskog fronta, da se smenom Sekulovića
otvori prostor za nekoga na mestu mini-
stra unutrašnjih poslova ko bi bio bliži De-
mokratskom frontu, ali u tom scenariju bi
Dritan Abazović i njegova URA mogli da
budu ozbiljna kočnica. Dritan Abazović je
navodno, u neformalnom razgovoru sa cr-
nogorskim novinarima o Brđaninu i Seku-
loviću rekao: „Neću ih dati.“
Spekuliše se da bi to „neću ih dati“ išlo
i do pretnje izlaska iz vlade ili uskraćiva-
nja poverenja Krivokapiću ako bude tra-
žio smenu Brđanina i Sekulovića.
Abazović do utorka nije javno o tome
govorio. On je posle ustoličenja, dodu-
še, rekao da je bilo različitih viđenja što se
tiče bezbednosne situacije tokom pripre-
ma za ustoličenje.
Kasnije je rekao i da nije bilo slučajeva
otkazivanja poslušnosti u sektoru bezbed-
nosti, već da je „bilo slučajeva određenog
emotivnog kolebanja kod pojedinih ljudi“.
„Sve bih pitao ko bi izašao pred jav-
nost i građane da se nešto desilo patrijar-
hu SPC, ja vam kažem da ne bi izašao niko
osim mene. Ne dozvoljavam da se na bilo
koji način baci sjenka na bilo kojeg službe-
nika policije koji su uprkos svemu izašli sa
najboljim rezultatima. Mi se ne ponosimo
upotrebom suzavca, ali ovdje nedostaje di-
jalog i politička kultura“, rekao je Abazović.
A na Tviteru MUP-a je u ponedeljak ob-
javljena fotografija na kojoj zajedno sede
Abazović, Sekulović, Brđanin i njegovi
pomoćnici sa porukom „snažan i uspe-
šan tim“.
Potom je i Abazović na ličnom nalogu
čestitao Ministarstvu unutrašnjih poslo-
va i policiji: „Nastavljamo timski. Idemo
dalje, čeka nas još mnogo posla. Branimo
nacionalne interese Crne Gore.“
Sve su to više nego jasne poruke koje
OPCIJA MILA ĐUKANOVIĆA JE NEKADA BILA MEJNSTRIM,
PROGRAĐANSKO-PROCRNOGORSKA OPCIJA, SA MODERNIM
EVROPSKIM NALIČJEM. OVA STRANKA, DPS, SA MILOM
ĐUKANOVIĆEM NA ČELU JE PRERASLA U KONZERVATIVNU,
PRONACIONALISTIČKU OPCIJU KOJA SVOJU POLITIKU ZASNIVA
NA MITOLOŠKOJ ODBRANI NACIJE, NA BORBI ZA SIMBOLE. A
OVDE GOVORIMO O PERCEPCIJI ZAPADA
Ipak, Dritan je izazvao dosta negodova- - Zašto ste tražili od službi bezbjednosti
nja u vladajućoj koaliciji. Pre svega među da ne intervenišu na Cetinju u cilju obez-
Demokratama koje su u ponedeljak uveče bjeđivanja ustavnog poretka, te na takav
na društvenim mrežama pustile prilično način željeli da vlast predate u ruke Vese-
oštru objavu, koju je preneo na svojim lič- lina Veljovića?
nim stranicama Aleksa Bečić, a u kojoj se - I da zaključimo: vrhunac je bešča-
postavlja više pitanja Abazovićevom po- šća učiniti sve da se ustoličenje mitropo-
kretu URA. Ovo su samo neke od poruka lita ne desi, da policija ne interveniše, a
koje se odnose na ustoličenje (osnovi su- onda saopštiti da je akcija tvoj uspjeh, i
kob je izbor Tužilačkog saveta Crne Gore): da si, maltene, komandovao. Patetično,
- Zašto ste u jednoj sekularnoj državi, što uz sve to.
da vas podsjetimo podrazumijeva da je dr- Iz Demokrata podsećaju i da ovo nije
žava odvojena od crkava i vjerskih zajed- prvi put da Abazović radi nešto slično, po-
nica, na Glavnom odboru partije prije par što je 28. decembra na dan usvajanja Za-
dana donijeli odluku da ustoličenje mitro- kona o slobodi veroispovijesti poslanik
polita ne treba da se održi na Cetinju? URA podneo ostavku zbog čega vlast nije
- Zašto su vaši odbornici u Skupštini imala većinu da novom poslaniku potvr-
opštine Cetinje glasali za antiustavne za- di mandat, a sa „ciljem neusvajanja Zako-
ključke da se ne dozvoli ustoličenje mi- na o slobodi vjeroispovijesti“.
tropolita na Cetinju?
- Šta ste saopštili čelnicima crkve 4. O ŠAHISTIMA I KIBICERIMA
septembra, oko mogućnosti ustoličenja, i Slike ispred Cetinjskog manastira, spe-
šta su vam oni odgovorili? cijalne jedinice do zuba naoružane, patri-
- Zašto sada kada je sve prošlo suprotno jarh i mitropolit u vojnom helikopteru i
onome što ste zahtijevali i željeli, pokuša- pancirno ćebe, Srpskoj pravoslavnoj cr-
vate da kao mnogo puta pokupite tuđe za- kvi svakako nisu trebale. Neke stvari su
sluge, ne prezajući čak ni od opcije da uz se od kada je preminuo mitropolit Amfi-
FOTO: BETA

se mogu sažeti u neformalno izgovoreno pomoć svojih mentora klevećete i bestid- lohije i u Crnoj Gori promenile. Mantra o
„neću ih dati“. no lažete o drugima? SPC kao „ispostavi velikosrpskog nacio-

20 Nedeljnik 9. septembar 2021.

nalizma“ dignuta je na još viši nivo, SPC
se u „komitskim krugovima“ i medijima
čija uređivačka politika odgovara tom opi-
su naziva „Crkva Srbije“, čime se jasno sta-
vlja do znanja da je Mitropolija crnogor-
sko-primorska sada viđena kao „strano
telo“. Vojni helikopter se uklapa u man-
tru o okupaciji i svakako će poslužiti u
daljoj „borbi za svetinje“ kojoj očigledno
nema kraja. Za vreme mitropolita Amfi-
lohija, koji se izjašnjavao kao Crnogorac i
kada se insistiralo na pojmu MCP (Mitro-
polija crnogorsko-primorska), na Cetinju
nije uvek rado prihvatan kao činjenica, ali
jeste na neki način tolerisan. Sada je Cr-
kva, dakle ne ni srpska, nego „Crkva Srbi-
je“ okarakterisana kao okupatorska insti-
tucija (u komitskim redovima, svakako).
Ono što je, međutim, bio najveći po-
raz Mila Đukanovića, zapravo je činjeni-
ca da broj demonstranata nije bio ni bli-
zu kritične mase koja bi pokazala da on i
dalje ima političku snagu koju je imao do
prošlih izbora, i činilo se u mesecima po-
sle izbora.
Slike specijalnih jedinica do zuba nao-
ružanih, patrijarh i mitropolit u vojnom
helikopteru i pancirno ćebe, zapravo su
trebale Zdravku Krivokapiću, iako on
toga možda nije ni bio svestan. Jer te sli-
ke su potvrdile ko zaista ima kontrolu nad
dešavanjima u zemlji.
Pobedu Zdravku Krivokapiću je pri-
znao, ili „priznao“, čak i sam Milo Đu-
kanović, doduše nazvavši je Pirovom
pobedom aktuelne vlade. Bez valjanog
argumenta zašto je pobeda Pirova, osim
pomenutih mantri o velikosrpskim pro-
jektima.
Sada predstoji nova faza zastrašiva-
nja velikosrpskim hegemonizmom u Cr-
noj Gori, čemu ideje o „srpskom svetu“,
koje najglasnije promoviše ministar poli-
cije (Srbije) Aleksandar Vulin, svakako ne
odmažu.
Mnogi su primetili i da predsednik Srbi-
je Aleksandar Vučić nikada nije bio toliko
oštar u izjavama o Milu Đukanoviću, kao
što je to bilo posle ustoličenja.
„Ni ti ni bilo ko drugi nećete da uspe-
te da pokorite Srbiju i nećete pokoravati
kao što ste prethodnih 30 godina. Vladali
ste ovom zemljom na sve moguće načine.
ALEKSANDAR VUČIĆ JE ŠAHISTA. I U POLITIČKIM BORBAMA
UVEK IDE NAJMANJE DVA POTEZA ISPRED PROTIVNIKA.
IPAK, OVOG VIKENDA, STEKAO SE UTISAK DA MU NE PRIJAJU
PREVIŠE ŠAHOVSKE PARTIJE U KOJIMA JE ON KIBICER.
POSEBNO KADA SE NE VUKU POTEZI KOJE BI ON SUFLIRAO
UZNEMIRENOSTI SU DOPRINELI I SRPSKI MEDIJI KADA SU
OBJAVILI „MILOVU POBEDU“ I DA SE OTKAZUJE USTOLIČENJE.
PATRIJARH PORFIRIJE JE, NIJE PROŠLO NI DESET MINUTA, TO
OŠTRO DEMANTOVAO PREKO DRUŠTVENIH MREŽA. ČUDNO
JE BILO I KAKO JE PREDSEDNIK SRBIJE ALEKSANDAR VUČIĆ
KASNIJE BRANIO SRPSKE MEDIJE, DA NISU POGREŠILI, NEGO
DA JE DONETA ODLUKA O OTKAZIVANJU
Preko kriminala, policijskih i političkih
funkcionera. Mi smo te ljude protiv Sr-
bije najvećim delom počistili i nastaviće-
mo čišćenje. Uvek su iz Crne Gore dolazili
napadi na Srbiju, i u vreme NATO agresi-
je. Korišćeni su kao poligon protiv Srbije.
Navikli su da upravljaju Srbijom. Mi neće-
mo da upravljamo Crnom Gorom, hoće-
mo bratske i prijateljske odnose. Dok sam
živ neću vam dati da upravljate Srbijom“,
poručio je Vučić.
Odnos dvojice lidera je jedna od najve-
ćih misterija balkanske politike. U delova-
nju Vučićeve vlasti mnogi su u brojnim si-
tuacijama pre videli interese režima Mila
Đukanovića nego Srba u Crnoj Gori. Što
ne znači da se i ti interesi nisu poklapa-
li. Osim savetnika, medijske metodologi-
je, vezivali su ih navodno i počeci novog
naprednjačkog političkog života Aleksan-
dra Vučića.
U Crnoj Gori se spekuliše da bi ovo mo-
gao biti, kako je to definisao Željko Ivano-
vić, „krah bratstva Mila i Vučića“.
Vučić je čak i čestitao Zdravku Krivoka-
piću na odluci da se ustoličenje ipak odr-
ži. Vučić je rekao da je Krivokapić pro-
menio odluku o odustajanju, što se ne
poklapa sa crnogorskom verzijom doga-
đaja, ali to je možda sada i sporedno.
U moru nerazumevanja crnogorskih
odnosa, pa i širih balkanskih, istakao se
jedan tekst u jednom od dva najuticajni-
ja zagrebačka lista („Jutarnji“), u kom se
navodi da je „insistiranje Srpske pravo-
slavne crkve, režima u Srbiji te vladaju-
će strukture u današnjoj Crnoj Gori da se
ustoličenje novog mitropolita crnogor-
sko-primorskog Joanikija (umjesto po-
kojnog spiritus movensa anticrnogor-
skog projekta, mitropolita Amfilohija), uz
svu političko-etničko-sigurnosno (bla-
go rečeno) problematičnu situaciju, održi
baš u Cetinju, posebnom mjestu za crno-
gorsku državnost i identitet, pokazuje da
je ‘trijumvirat’ odlučio Crnu Goru što pre
usisati u tzv. srpski svet, odnosno učini-
ti od nje ‘proširenu Srbiju na moru’. Sve
te tri ‘silnice’ - SPC, Vučićev režim i sada-
šnja prosrpsko-proruska vlada u Podgo-
rici, koju inače izjedaju mnogi unutarnji
sukobi i razmirice - ujedinili su se na is-
tom zadatku, pokušaju kastriranja crno-
gorske državnosti te crkvene i nacional-
ne različitosti“.
U svemu je pogođeno samo to da aktu-
elnu vladu izjedaju unutrašnje razmiri-
ce. Niti je Amfilohije bio spiritus movens
anticrnogorskog projekta, niti je vlast u
Podgorici prosrpsko-proruska (dovoljno
je čitati beogradske tabloide), niti je Mi-
tropolija pod uticajem Aleksandra Vučića.
Aleksandar Vučić je šahista. I u politič-
kim borbama uvek ide najmanje dva pote-
za ispred protivnika. Ipak, ovog vikenda,
stekao se utisak da mu ne prijaju previše
šahovske partije u kojima je on kibicer.
Posebno kada se ne vuku potezi koje bi on
suflirao. Demokratski front, sa oreolom
„srbijansko-vučićevskog proksija“, tako-
đe se može približiti mejnstrim toku crno-
gorske politike. Nisu, prema našim izvo-
rima, igrali značajniju ulogu u operaciji
ustoličenja, ali možda će se steći uslovi da
normalizuju svoju poziciju kao najbrojni-
ja grupacija većine u Skupštini. Mitropo-
lit Joanikije će na Cetinju prvenstveno biti
viđen kao neko sa strane, ali tu se pre sve-
ga misli na Berane i sever Crne Gore, gde je
stolovao kao episkop donedavno.
Nećemo Crnu Goru ni posle ovog vi-
kenda ništa bolje razumeti. Ali sigurno je
da je ovo bio još jedan dan, ili jedna noć,
posle koje Crna Gora neće biti ista.
Ova crnogorska vlada ima tu specifič-
nost, što kada se o njoj piše, ona već može
da padne dok se tekst pojavio na kiosci-
ma. Tako je i ovog puta. Ali, ako se ispo-
stavi da se vlada žrtvovala izbegavanjem
građanskog rata, ili nečeg goreg, ne bi ni
to bila mala stvar. Jer Abazovićevo pitanje
ko bi izašao pred javnost ako bi se patri-
jarhu nešto dogodilo nije prvo. Prvo pita-
nje je šta bi u tom slučaju uradila Srbija. N
21
 NEMAČKA KRAJ JEDNE EPOHE

SEDAM
ANGELINIH BORBI
ŠTA OSTAJE IZA MUTTI MERKEL

Žena koja je u svom prvom životu bila naučnica, posvećena brojevima i tabelama, obdarena visokim
nivoom inteligencije, imala je priliku da postane vesnik srećnih vremena. Uskoro će napustiti
kancelarsku stolicu. Šta je njena zaostavština? Po čemu će je pamtiti Nemačka, Evropa, svet?

Piše Dirk Kurbjuvajt, Der Spiegel

Priredio Uroš Jovičić

E
ra Angele Merkel bila je vre-
me duhova. Era propuštenih
prilika koje su oduzele veli-
ke krize kroz koje je nemač-
ka kancelarka morala da vodi
svoju državu, Evropu i svet. Žena koja je u
svom prvom životu bila naučnica, posve-
ćena brojevima i tabelama, obdarena vi-
sokim nivoom inteligencije, imala je pri-
liku da postane vesnik srećnih vremena.
Uskoro će napustiti kancelarsku stolicu i
ostaće pitanja da li je osećaj nesigurnosti i
straha, tako čest za vreme njene vladavi-
ne, posledica kriza koje su ljudima ugro-
Tako Špigel započinje veliku priču o
ženi za koju kažu da će tek poređenje
sa njenim naslednicima moći da done-
se pravi sud, ali i koju prate u zasluženu
- možda privremenu - političku penzi-
ju. Sve je počelo 1990. godine, neposred-
no nakon pada Berlinskog zida kada je
odlučila da podvuče crtu, okonča život
kao fizičar na Akademiji nauka u DDR
-u i započne aktivnu političku karije-
ru. U međuvremenu je uspela da se do-
kopa kancelarske pozicije i da u njoj - ili
iz nje - provede i predvodi Saveznu Re-
publiku kroz sedam katastrofa: fijaska fi-
Donalda Trampa, klimatskih promena i
pandemije.
Upravo tih sedam borbi odrediće po-
ziciju Angele Merkel u istoriji Nemačke,
Evrope i sveta.
1. „ŠTEDIŠAMA KAŽIMO DA SU
NJIHOVI ULOZI SIGURNI“
Priča počinje sve češćim problemima
za banke da vrše osnovno poslovanje, a
onda 15. septembra 2008. godine u Nju-
jorku pada brokerska kuća Lehman Brot-
hers, sa katastrofalnim posledicama koje
se automatski osećaju širom sveta.
FOTO: BETA

žavale živote ili načina na koji su kroz te nansijskih tržišta, krize evra, večite pret- Merkelova deluje zbunjeno, poma-
krize vođeni. nje koja se zove Putin, migrantske krize, lo pogubljeno u ranoj fazi krize, nesve-

22 Nedeljnik 9. septembar 2021.

sna koliko bi dubok pad mogao da bude.
Međutim, tada je okupila stručnjake, in-
telekt jedne naučnice usmerila u pravom
smeru, čitala i čitala, da bi vrlo brzo bila u
potpunosti u toku sa najvažnijim detalji-
ma o krizi koja je rasla.
U noći 28. na 29. septembar dogodio se
veliki pad i u Nemačkoj - Hypo Real Esta-
te je doživeo brodolom i Merkelova je sa
prvim čovekom Dojč banke te noći igrala
poker. Blefirala je, onda igrala na sigurno i
dobila. Tražila je da udeo banaka u rešava-
nju neizmirenih obaveza HRE bude deset
milijardi. Odbio je. Tražila je devet, našli su
se na osam i po, što je za državu bilo važno.
Građani su bili zabrinuti, a ona je sa
ministrom finansija izašla pred kamere i
poručila ono što su se prethodno dogo-
vorili: „Štedišama kažimo da su njihovi
ulozi sigurni.“
Bundestag je proširio „paket za spasa-
vanje banaka“, država je uvela bonuse i
različitim finansijskim merama uspela da
spreči krah - iako je bruto domaći proi-
zvod u 2009. pao za 5,7 odsto, nije došlo
do pada broja radnih mesta.
Prva kriza je dovela i do toga da spla-
sne njena prvobitna ideja o reformama,
a građani su joj zamerili to što nije obja-
snila koji je dugoročni plan za Nemačku i
kako će se orijentisati u teškim vremeni-
ma. Nije ga predstavila jer ga, piše Špigel,
nije ni imala.
A problemi koji se gurnu pod tepih,
ako je mandat dovoljno dug, ponovo na-
prave problem. Pa je tako pad finansijske
kuće Wirecard 2020. doveo Merkelovu
na ispitivanje izvršnog odbora Bundesta-
ga. Nije bila previše umešana, ali je njena
krivica bila što nije uradila ništa kada je
mogla da ukroti finansijski kapitalizam.
2. „
 AKO PROPADNE EVRO,
PROPAŠĆE I EVROPA“
Za Ruzvelta je jednom rečeno: „Intelekt
druge klase, prvoklasni temperament“.
Tako je i izveo SAD iz Velike recesije i po-
bedio Hitlera. Kod Angele Merkel je obr-
nuto: visoka inteligencija, slab tempera-
ment. Za nekog je to prednost, ali u krizi
evra, korisnije bi bile Ruzveltove osobine.
Inteligentni ljudi su skloni proračuni-
ma, a proračuni u politici uvek na kraju
dovedu do računice koja obezbeđuje gla-
sove nacionalnog biračkog tela.
Angela Merkel je želela „jaku Evropu“,
da bude jedna od tri vodeće svetske sile
uz Sjedinjene Američke Države i Kinu, ali
je to želela da postigne na svoj način.
Kada je bilo pitanje da li će evro opsta-
ti, ona je želela da pomiri sve, potrebe ze-
malja u dugovima, štedljive Nemce, ne-
stabilna finansijska tržišta... U Briselu se
cele noći cenkala sa kolegama sa juga.
Za njih nije bila dovoljno Evropljanka, za
Nemce nije dovoljno brinula o nemačkim
interesima.
Dotezala je gde je potrebno, održavala
da mašina radi, ali je opet, kao i u prvoj
krizi nedostajala „velika strategija“, pa je
Jirgen Habermas komentarisao da se ona,
otprilike, ne meša u svoj posao, već gleda
kako da anestetizira probleme.
MERKELOVA JE IMALA VELIKU
STRAST PREMA SLOBODI,
ALI NE I PREMA SUŠTINI
DEMOKRATIJE - RASPRAVI. ONA
JE NA DEMOKRATIJU GLEDALA
PRILIČNO INSTRUMENTALNO.
O TOME GOVORI I NJEN
AMBIVALENTAN ODNOS
SA ERDOGANOM, ALI I SA
ORBANOM, ZA KOGA JOJ JE
BILO POTREBNO PREVIŠE
VREMENA DA MU SE ZAMERI.
PRORAČUNATA KORIST ISPRED
UBEĐENJA. IGNORISANJE
TRAMPA, UMESTO BORBE
PROTIV NEKIH NJEGOVIH IDEJA.
PRIKLANJANJE KINEZIMA ZBOG
NJIHOVE RACIONALNOSTI
Evro je opstao i to je u izvesnom smi-
slu bio uspeh, naročito zahvaljujući dare-
žljivosti Evropske centralne banke, ali ne
kaže se uzalud da su krize šansa.
Kako ta kriza nije iskorišćena možemo
videti danas - Engleska nije tu, Poljska i
Mađarska oprostile su se od liberalne de-
mokratije, a nacionalni egoizmi sputava-
ju jedinstvo.
Merkelova, naravno, nije sama za to
kriva, ali je bila u poziciji da većom soli-
darnošću zadrži autoritet, a njime konti-
nent na okupu.
Međutim ni njeni biografi nisu propu-
stili da opišu zašto se to dogodilo: „Angela
Merkel nikada nije bila srčana Evropljanka.
Evropski patos Helmuta Kola ostao je pot-
puno stran za bivšu građansku DDR-a.“
3. „IAKO JE PUTIN ZNAO DA NISAM
BAŠ BILA RASPOLOŽENA DA
POZDRAVIM NJEGOVOG PSA,
DOŠAO JE SA NJIM“
Drugi su se menjali za njenih 16 kance-
larskih godina, ali jedan čovek je uvek bio
tu. Znao je i Redžep Tajip Erdogan, turski
predsednik, da namuči Angelu Merkel,
ali nije bio tako opasan kao povremeni
premijer, povremeni predsednik Rusije.
Njena uloga u odnosu na Putina bila je da
bude glavni pregovarač Zapada sa Rusijom,
s obzirom na njeno poznavanje Istoka zbog
života u DDR-u i odličnog poznavanja ru-
skog jezika. Bila je zadužena da Putinu na-
metne određeni „normativni okvir“. Govo-
rila je da je njen cilj bolji svet, ali Vladimira
Vladimiroviča nije lako impresionirati.
On je za njenog mandata ratovao i ratu-
je u Gruziji i Siriji, anektirao je Krim, or-
ganizovao bezbroj sajber napada širom
sveta. Ona je zvala, ljutila se, pretila, pre-
govarala, molila. U jednom trenutku se
pokazala kao izuzetno tvrd pregovarač,
zadobila je Putinovo poštovanje, ali ništa
više od toga.
Jer je Merkelova u osnovi pacifista i nije
joj padalo na pamet da digne oružje na
Rusiju, niti je dozvolila Americi da dosta-
vlja rakete Ukrajini. Znala je da rat sa Ru-
sijom nikada nije pametan.
Problem je što je zaturila negde onaj cilj
o boljem svetu - njen glavni cilj bio je ne-
mački prosperitet. A za to je bilo neop-
hodno da se, s vremena na vreme, poslu-
je i sa Putinovom Rusijom. Koliki god bes
to izazivalo u Vašingtonu.
To se dodatno produbilo složenim tro-
slojnim odnosima sa Kinom.
Treća velika kriza takođe je otkrila va-
žan deo njenog (političkog) karaktera -
bila je za sve vreme svog vođenja drža-
ve sklona da se brzo odrekne sopstvenih
projekata i tako razočara svoje birače.
4. IZBEGLIČKA KRIZA - „USPEĆEMO“
U jesen 2013. godine Angela Merkel je
bila na svom vrhuncu. Pobedila je na iz-
borima, CDU nije imala nikakvu kon-
kurenciju, kancelarka je bila popularna
i među građanima Nemačke i u Evropi.
Usledila je izbeglička kriza i ogroman pri-
liv migranata na Stari kontinent. To je do-
gađaj koji je nepogrešivo uticao na njenu
političku karijeru i reputaciju.
U početku, izgledalo je da će izbeglič-
ka kriza Merkelovoj doneti samo dobro.
Kada je dopustila migrantima zaglavlje-
nim u Mađarskoj da dođu u Nemač-
23
 NEMAČKA KRAJ JEDNE EPOHE
ku, bila je to odluka prave Evropljanke,
odluka temperamenta. Nešto zbog čega
je njena popularnost skočila i zbog čega
su građani pohrlili na železničke stanice
da pomognu izbeglicama, gladnim, iz-
mučenim i do tada bez šansi.
Magazin „Time“ ju je proglasio za lič-
nost godine.
Svi ti događaji izazvali su jačanje de-
sničarskih snaga i uzdrmali demokrat-
ski konsenzus u Nemačkoj.
I šta je tada Merkelova uradila?
Prilagodila je svoju politiku skepti-
cima, onima koji se plaše drugačijeg i
stranog, postavila licemernu gornju gra-
nicu za broj migranata u Nemačkoj, dr-
žeći ih tako podalje od nemačkih grani-
ca, a ostavljajući oko sebe auru altruiste
koji želi da pomogne.
Drugi zid za migrante napravila je pozi-
tivnim reakcijama na Erdoganove odluke
u vezi sa njima, a taj se odnos toliko raz-
vio da je turskog predsednika branila jav-
no čak i od nemačkih satiričara.
Ponovo je odustala od sopstvenog
projekta. Ponovo nije kreirala dugoroč-
nu strategiju, već se prilagođavala. Po-
novo je do izražaja došao intelekt ume-
sto mentaliteta i previše računice.
Tako je počeo njen lagani pad.
5. TRAMP - „VOLIM JE“
Ako je sa Putinom bila čvrsta, šta reći
za odnos sa Donaldom Trampom? Tre-
ćerazredni intelekt, divlji temperament.
Čovek koji je otvoreno govorio o tome
koliko mrzi sistem, došao je na njegovo
čelo, ponevši sa sobom sav populizam i
nacionalizam. On je postao kontra libe-
ralnoj demokratiji, iracionalan, isprazan
do gluposti, beskrupulozan.
Njegov dolazak u Belu kuću promet-
nuo je Angelu Merkel u lidera Zapada,
mada je ona prethodno sama propustila
sve prilike da to postane.
Nije imala vremena, zahvaljujući raz-
mišljaju pod kontrolom njenog intelekta,
da preuzme tu ulogu, rešavajući unutra-
šnje probleme, u vezi sa jačanjem desnice
i krvavim akcijama militantnih islamista.
Kada je na jednim lokalnim izborima
pobedio kandidat najbliži nacionalso-
cijalističkim idejama, nazvala je to ne-
oprostivim. Ali zapravo ona ništa nije
uradila da osveži liberalnu demokratiju.
U više kampanja trudila se da pasivizi-
ra protivničke birače, umesto da privu-
če k sebi nove. Tako je i izlaznost na iz-
borima opala.
24 Nedeljnik 9. septembar 2021.
PRVI TALAS KORONAVIRUSA BIO
JE JEDNA OD NAJBOLJIH FAZA
U NJENOM KANCELARSKOM
POSLU. IPAK, POKAZALO SE
DA JE KORONU NEMOGUĆE
POBEDITI. ILI MAKAR NE ZA
TAKO KRATKO VREME
Merkelova je imala veliku strast pre-
ma slobodi, ali ne i prema suštini demo-
kratije - raspravi. Ona je na demokratiju
gledala prilično instrumentalno.
O tome govori i njen ambivalentan
odnos sa Erdoganom, ali i sa Orbanom,
za koga joj je bilo potrebno previše vre-
mena da mu se zameri. I to pre svega jer
su deo iste evropske partije.
Proračunata korist ispred ubeđenja.
Ignorisanje Trampa, umesto borbe pro-
tiv nekih njegovih ideja. Priklanjanje Ki-
nezima zbog njihove racionalnosti.
Zbog svega ovoga, Angela Merkel nije
veliki demokrata, piše Špigel.
6. „ZA GENERACIJE KOJE ĆE DOĆI
POSLE NAS...“
Kada u nešto ubedite Džordža Buša,
onda znači da ste vrlo dobri u ubeđiva-
nju, a Angela Merkel nije bila samo do-
bra u tome. Tokom 2007. godine vrlo ja-
sno je istakla želju da Evropskoj uniji
nametne klimatske ciljeve i inicira kli-
matske promene, ubeđujući Buša da je
važno da to bude deo njegove agende.
Zatvorite oči, piše Špigel, i načas po-
mislite kako bi danas izgledala Nemač-
ka i njena politička karijera da od toga
nije odustala.
„Politika je ono što je moguće“, izjavi-
la je već 2009. godine kada je opao njen
zelenkasti entuzijazam. Finansijska kri-
za je uzdrmala finansiranje klimatskih
ciljeva, a partije sa kojima je sarađiva-
la nikada zapravo do kraja nisu razume-
le važnost zaštite životne sredine i opa-
snost od klimatskih promena.
Ta njena rečenica još jednom će pokaza-
ti prazninu mentaliteta i čist pragmatizam.
Politika je, ili bi trebalo da bude, i borba
za ono u šta verujete da je moguće.
Ne i za Angelu Merkel.
Ekološke teme stigle su je gotovo dece-
niju nakon što ih je gurnula u drugi plan,
kada su mladi širom sveta, po uzoru na
Gretu Tunberg pokazali veliko nezado-
voljstvo svetom u kom žive.
Usledilo je nametanje besmisleno mno-
go ekoloških ciljeva Nemačkoj i Evropskoj
uniji od strane Merkelove, koja je i sama
priznala da je na ovu temu podbacila.
Naučnica u njoj uvek je bila svesna šta
se u prirodi i sa prirodom dešava, ali je
političarka u njoj te teme zanemarivala.
7. „SITUACIJA JE VRLO OZBILJNA I
TAKO JE I SHVATITE“
Najgore za kraj. Koronavirus. Slično kao
u prvoj krizi koja ju je zadesila, Merkelova
je i u sedmu ušla nešto sporije. Iako je do-
bro znala šta je eksponencijalni rast i ima-
la najviše živaca i iskustva od svih politi-
čara na najvišim funkcijama širom sveta.
Posle prvobitnog odbijanja da nosi ma-
sku, vrlo pažljivo je vodila Nemačku kroz
prvi talas, komunikativnija nego ikada,
štiteći život, nauštrb slobode, ali bez na-
metanja diktature, kako su to opisali ana-
litičari Špigela.
Zato je prvi talas bio jedna od najboljih
faza u njenom kancelarskom poslu.
Ipak, pokazalo se da je koronu nemogu-
će pobediti. Ili makar nemoguće za tako
kratko vreme. Kako je vreme prolazilo,
tako je pozicija Angele Merkel slabila.
Postala je nervozna, nemirnog raspolo-
ženja, ne tako razborita kao u prethodnim
godinama u kancelarskoj stolici i sve sla-
bosti su isplivale na površinu: od loše or-
ganizacije procesa vakcinacije, do nedo-
voljne digitalizacije države.
U poređenju sa drugim zemljama sveta,
nemačka borba sa koronavirusom može
se smatrati uspešnom, ali koliko je samo
moglo bolje, pita se Špigel i naglašava da
ponovo Merkelova ne snosi sama odgo-
vornost, ali da je poslednja kriza za nju
kao kancelarku ogolila sve ono što je za
16 godina uradila, ili nije uradila.
l l l
Na unutrašnjem planu Nemačka je
uprkos krizama u dobrom stanju, očuvan
je prosperitet, a većina Nemaca je pod
Merkelovom živela dobro. Vesti su znat-
no lošije kada se pogleda međunarodni
plan i svi njeni dobri počeci, a loši epilozi
projekata za borbu sa različitim krizama.
Kada je 1989. pao Zid, na zapad je došla
znatiželjna, inteligentna žena, sa oštrim
pogledima na svet. Radoznalost i želja
za razvojem jesu preduslovi za znanje. U
tom smislu, Merkelova je uvek bila na vi-
sokom nivou. Prava je šteta za Nemačku,
Evropu i svet što taj potencijal nije sasvim
iskoristila. N
 DOSIJE KRIPTOVALUTE

SAJBERKRIMINALNI
TRILER U NIŠU
Stiven Sigal, Kristijan, „Zli Toni“
i bitkoini vredni 70 miliona dolara
Pomama oko kriptovaluta nije zaobišla ni Srbiju, ali iz naše je zemlje u svet otišla jedna umnogome zanimljivija
priča od prostog trgovanja bitkoinima: prevara teška 70 miliona dolara, u kojoj uloge imaju i holivudski
glumac Stiven Sigal, FBI, američka Komisija za zaštitu hartija od vrednosti, klan Veljka Belivuka... Afera sa 11
programera, od kojih devet ima srpsko državljanstvo, počela je u januaru 2014. godine kada su napravili više
od 20 investicionih platformi preko kojih su tražili ulaganja u binarne opcije i rudarenje kriptovaluta...

Piše Dušan Telesković

S
tiven Sigal je uglavnom glumio
u filmovima holivudske B pro-
dukcije, ali otkako je postao
Srbin, našao se u uzbudljivom
trileru koji do sada nisu osmi-
slili ni najbolji svetski scenaristi. Filmovi
u kojima je glumio uglavnom su popu-
larisali borilačke veštine, kao što je aiki-
do; kada je dobio srpsko državljanstvo,
tadašnji premijer, a sadašnji predsednik
Aleksandar Vučić je podržao ideju da Si-
gal promoviše Srbiju. Da bi na kraju ovaj
glumac upao u ozbiljne probleme zato što
je promovisao prevarantsku kriptovalutu
iza koje je stajala grupa srpskih državljana
čije izručenje traži američko pravosuđe.
A u tom životnom trileru u kojem se na-
šao američko-“srpski“ glumac prepliću se
uzbudljivo trgovanje kriptovalutama, pre-
vara osmišljena u Srbiji i izvedena širom
sveta teška 70 miliona dolara, lažna otmi-
ca Sigalovog partnera u Crnoj Gori, istraga
FBI-ja i američke Komisije za zaštitu harti-
ja od vrednosti, klan Veljka Belivuka, i na-
ravno Sigal sa svim svojim konekcijama u Američki državni organi tvrde da vođa grupe
Americi i Srbiji. Na sve to treba dodati sum- Kristijan Krstić ima čitavu istoriju onlajn prevara na
njivi nestanak osumnjičenih za koji mnogi kojima je zaradio više desetina miliona evra
veruju da nije mogao da prođe bez pomo-
ći državnih organa Srbije, ali i potencijal- Platforme su bile postavljene u Srbi- uslovu, kao na primer da li će osnov-
no narušavanje diplomatskih odnosa Srbi- ji, Kini, na Filipinima i u Australiji, a no sredstvo biti iznad određene cene u
je i SAD. optuženi su se predstavljali kao „svet- određeno vreme. Ko pogodi dobija no-
Priča o 11 programera, od kojih devet ski lider na tržištu binarnih opcija“, sa vac. Međutim, investitori, tačnije oni
ima srpsko državljanstvo, počela je u ja- prosečnom isplatom od 80 odsto. Obe- koji su se kladili na „binarne opcije“
nuaru 2014. godine kada su napravili više ćavali su i 20 odsto povrata za svaku iz- nisu mogli da pogode da nikakvog tr-
od 20 investicionih platformi preko kojih gubljenu trgovinu. Binarne opcije su u govanja nije ni bilo, nego da se sav no-
su tražili ulaganja u binarne opcije i ruda- stvari klađenje na cenu akcija i zasni- vac preusmeravao na privatne račune
renje kriptovaluta. vaju se na jednostavnom „da“ ili „ne“ sada optuženih programera.

25
 DOSIJE KRIPTOVALUTE

Imali su sajtove na kojima su nudili kupovinu kriptovaluta i tvrdili da investitori

mogu da kupe bitkoin po upola nižoj ceni od tržišne. Takvu „pogodnost“ su
objašnjavali navodnim postojanjem platformi na kojima mogu da rudare bitkoine
24 sata dnevno iz svojih objekata u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Indiji,
Maroku, Meksiku i Kini. Međutim, ispostavilo se da te platforme za rudarenje
koje obezbeđuju „50 odsto nižu cenu“ uopšte nisu ni postojale

Imali su i sajtove na kojima su nudili
kupovinu kriptovaluta i tvrdili da inve-
stitori mogu da kupe bitkoin po upola ni-
žoj ceni od tržišne. Takvu „pogodnost“ su
objašnjavali navodnim postojanjem plat-
formi na kojima mogu da rudare bitkoine
24 sata dnevno iz svojih objekata u Ujedi-
njenim Arapskim Emiratima, Indiji, Ma-
roku, Meksiku i Kini. Međutim, isposta-
vilo se da te platforme za rudarenje koje
obezbeđuju „50 odsto nižu cenu“ uopšte
nisu ni postojale.
U odnosu na investitore, nastupali su
veoma planski i razrađeno. Sastavili su
lažne profile službenika i predsedava-
jućih kompanija koji navodno investira-
ju, zajedno sa imenima i fotografijama,
uglavnom ženskog pola. Takođe su kori-
stili lažna imena tokom konferencijskih
video-poziva kako bi ubedili potencijal-
ne investitore da je kompanija legitimna.
Nakon što bi investitorima dali uputstva
da novac uplate preko međunarodnog
bankovnog računa, optuženi su navod-
no dostavili podatke za prijavu na lažni
onlajn investicioni portal, koji je dosled-
no pokazivao pozitivan povraćaj ulaga-
nja. Tvrdi se i da su izmišljali trgovačke
aktivnosti, istoriju povlačenja i tranfe-
re preko računa. U stvari, tvrdi se optu-
žnicom, nije došlo do stvarnog trgovanja
i takozvani „investicioni“ novac je kori-
šćen za pokrivanje ličnih troškova optu-
ženih, za plaćanje provizija i za unapre-
đivanje šeme.
Prevareni klijenti su dolazili iz celog
sveta preko sajtova kao što su Options Gi-
ants, Banking Option, Aeon Options, Op-
tion Riders, Bancde Options, Instant Op-
tions, Fast Options, Elite Options, Start
Options, Crypto Trading World, Dragon
Mining, Trinity Mining, BTC Mining Fac-
tory, Bitcoin Trading World, BTC Trader
Online, BTC Falcon, Perpetual Energy,
Hedger Tech, Go Solar Mining i Perfect-
Options.
Međutim, po ovu grupu je sve krenulo
po zlu kada se tužilaštvu Severnog Teksa-
sa u Dalasu javilo nekoliko oštećenih kli-
jenata. U istragu se onda uključio i FBI.
Brzo se otkrilo i da je grupa prevarila
investitore širom sveta za više od 70 mi-
liona dolara.
Zatim se FBI, preko Ministarstva prav-
de SAD, 17. jula prošle godine obratio
srpskim vlastima i dostavio zahtev za
određivanje privremenog pritvora za
11 osoba. Zatraženo je saslušanje osum-
njičenih, pretres prostorija i pribavlja-
nje dokaznog materijala. Srpska policija
je ubrzo uhapsila vođu grupe Kristijana
Krstića, njegovu suprugu, inače Filipin-
ku, Kseniju Faje Atilano Krstić, Marka
Pavlovića, Uroša i Andriju Selakovića,
Nenada Krstića, Antonija Stojiljkovića,
Blažu Radulovića, Nikolu Dimitrijevi-
ća, Nenada Mladenovića i Miloša Mitića.
Američke vlasti su tražile njihovo izru-
čenje na osnovu bilateralnog sporazuma
koji su 15. avgusta 2016. u Beogradu pot-
pisali tadašnji potpredsednik, a sadašnji
predsednik Amerike Džozef Bajden i ta-
dašnji premijer, a sadašnji predsednik Sr-
bije Aleksandar Vučić. Sporazum se od-
nosi na dela savremenog doba „pranje
novca, trgovina drogom, sajber kriminal,
organizovani kriminal, kao i terorizam“.
Pravna borba od tada traje, budu-
ći da branioci optuženih tvrde da posto-
ji ozbiljna opasnost da bi izručenjem bila
povređena ljudska prava osumnjičenih.
U Srbiji je već doneta pravosnažna sud-
ska odluka u kojoj je navedeno da su is-
punjene zakonske pretpostavke za izru-
čenje. Čekao se samo potpis ministarke
pravde Maje Popović, dok su branioci
u isto vreme podneli tužbu Evropskom
sudu za ljudska prava u Strazburu. Sud
je reagovao u hitnom postupku smatra-
jući da je Srbija u obavezi da odgovori na
nekoliko bitnih pitanja, pre svega, u po-
gledu kazne. Da li će njima u SAD biti iz-
rečene zatvorske kazne koje s obzirom
na njihovu starost predstavljaju doživot-
nu kaznu zatvora. Da li će oni imati prava
na pomilovanje, sa kakvim će oni zatvor-
skim uslovima biti suočeni u SAD...
Zato je Evropski sud za ljudska prava
doneo privremenu meru kojom je prepo-
ručio Srbiji da odloži izručenje osumnji-
čenih. Sugerisano je da se zastane sa ek-
stradicionim postupkom dok taj sud ne
odluči o predstavkama koje će tom sudu
podneti okrivljeni. Različiti su datumi
odlučivanja Evropskog suda za svakog od
okrivljenih, ali su mahom dati rokovi po-
sle 15. avgusta ove godine.
Dok je trajala ova pravna bitka, jedan od
osumnjičenih je ipak izručen Americi.
Reč je o Antoniju Stojiljkoviću, za koga
tužilaštvo u Dalasu, između ostalog, na-
vodi da je koristio lažna imena „Toni Ri-
vas“ i „Džejkob Gold“. Stojiljković je,
inače, poznati niški reper koji nastu-
pa pod imenom „Zli Toni“, a oni koji ga
poznaju tvrde da postoje posredne veze
njega sa klanom Veljka Belivuka. Stojilj-
ković je koosnivač producentske kuće
„Balkaton“, zajedno sa reperom Stefa-
nom Đurićem Rastom, i u bliskim je od-
nosima sa Rastinim menadžerom Dra-
ganom Sekulićem, bivšim policajcem
iz Loznice koji je promenio ime u Vla-
da Georgijev, a koji se nalazi na optužni-
ci Specijalnog tužilaštva kao član grupe
Veljka Belivuka. Upravo je Sekulić, od-
nosno sada Georgijev, paralelno sa oba-
vezama u klanu Veljka Belivuka, vodio
„Balkaton“ dok je Rasta bio u zatvo-
ru zbog skanka, a Stojiljković zbog ove
računarske prevare. Da li postoje bli-
že veze „Zlog Tonija“ sa klanom Belivu-
ka nije poznato. Stojiljković je izručen
pre ostalih članova grupe jer je sam pri-
stao na to. U SAD je prebačen 5. februa-
ra ove godine, samo jedan dan nakon što
su Belivuk, Georgijev i ostali članovi ove
grupe uhapšeni.
Američki ambasador Entoni Godfri
rekao je posle izručenja Stojiljkovića da
„uspešna saradnja“ u ovom slučaju ša-
lje snažnu poruku da „Srbija nije utoči-
šte za međunarodne kriminalne aktiv-
nosti“, ali ovih dana bi takva ocena mogla
da se promeni. Troje optuženih je nesta-
lo, a celu priču prati jedna neobična sud-
ska odluka. Prošle nedelje se otkrilo da se

26 Nedeljnik 9. septembar 2021.

prvooptuženi Kristijan Krstić, njegova su-
pruga Ksenija Fej Atilano Krstić i Marko
Pavlović nisu javljali policiji, iako su ima-
li tu obavezu nakon puštanja iz pritvora.
Oni su morali da se javljaju niškoj policiji
svakog ponedeljka i četvrtka, jer im je sud
odredio meru zabrane napuštanja boravi-
šta, ali to nisu učinili od 29. jula (kada se
Pavlović poslednji put javio), odnosno 5.
avgusta (kada su to učinili Krstići). Poli-
cija ih je tražila na prijavljenim adresama,
ali su im komšije rekle da u tim kućama
niko ne stanuje već duže vreme. Polici-
ja je probala da pronađe Kristijana Krsti-
ća i njegovu suprugu na drugoj adresi, za
koju su imali saznanja da ih koriste, tu su
pronašli ženu koja im čuva četiri malolet-
na deteta, a ona im je rekla da je Krstiće
poslednji put videla 6. avgusta.
Ta neobična sudska odluka koja bi sada
mogla da poremeti odnose SAD i Srbije
sastoji se u tome da je svim optuženima
oduzet pasoš, dok ta mera jedino nije
izrečena upravo optuženom vođi Kri-
stijanu Krstiću i njegovoj supruzi. I da-
lje nema objašnjenja zašto samo njima
nije oduzet pasoš, kao i da li je za njima
raspisana potraga ili poternica Interpo-
la. Američko tužilaštvo inače u optu-
žnici kaže da je Kristijan Krstić koristio
lažna imena „Feliks Logan“, „Kristijan
Džejkobs“, „Oliver Turner“ i „Maršal
Graham“. Njegova supruga je koristila
lažna imena „Majda Pratejc“ i „Kseni-
ja Faje Džejkobs“. Za odbeglog Marka
Pavlovića se navodi da je koristio ime-
na „Bjorn Emerson“, „Marlon Matler“ i
„Viljem Adelbert“.
Američki državni organi, inače, tvrde
da vođa grupe Kristijan Krstić ima čitavu
istoriju onlajn prevara na kojima je zara-
dio više desetina miliona evra.
Američka Komisija za zaštitu hartija
od vrednosti (SEC) tako navodi da su još
od 2012. godine Krstić i njegove prethod-
ne onlajn investicione šeme bile predmet
javnih optužbi za prevaru u SAD i ino-
stranstvu.
Sigal je počeo da reklamira Krstićevu kriptovalutu
u februaru 2018. godine, a već mesec dana kasnije
ju je napustio. Zbog toga je kažnjen da plati 314.000
dolara nagodbe za „nezakonito reklamiranje“
investiranja u kriptovalute. Kao deo nagodbe, Sigal je
pristao da plati 157.000 dolara, kako bi pokrio svoje
promotivne isplate i 157.000 dolara kazne
U decembru 2012, na primer, Krstić se
na jednom internet forumu doveo u vezu
sa lažnim šemama za ulaganje na dve in-
ternet mreže.
Komisija za hartije od vrednosti kanad-
skog Ontarija je 2013. godine postavila je
Krstićevu kompaniju Krisvorld Develop-
ment Limited na svoju regulatornu listu
upozorenja.
U aprilu 2015. godine, onlajn publika-
cija „Behind MLM“ objavila je prvi od ne-
koliko članaka koji sugerišu da je veb-lo-
kacija „Options Rider“ verovatno Ponzi
šema, i da su domen i naziv domena po-
vezani sa Krstićem i/ili njegovom kompa-
nijom Krisvorld, sa navodnom adresom u
Hongkongu.
Slično, u avgustu 2016. godine, u Au-
straliji su objavljeni detaljni podaci u ko-
jima se navodi da je Krstić bio „direktor
iz senke“ piramidalne kompanije koja je
upravljala sa 4,5 miliona dolara.
Ovi podaci o Krstiću su objavljeni u
okviru drugog postupka za prevaru koji
vodi američki SEC. Reč je o slučaju koji se
vodi pred sudom u Bruklinu za prevaru
vrednu sedam miliona dolara.
Prema objavljenim podacima, Kristijan
Krstić je osnovao platformu „Start Opti-
ons“ i kriptovalutu „Bitcoiin2Gen“ (B2G),
i od 2017. navodio brojne američke inve-
stitore da ulažu svoj novac.
Dok se predstavljao kao deo Međuna-
rodne internetske berze digitalnih va-
luta, investitorima je ponudio opciju za
zaradu tako što mogu da dolarima ku-
puju B2G, a potom tokene da zamene za
dolare ili evre i da na ovim transakcija-
ma zarade.
Međutim, sav novac koji su ulagali, tvr-
de američki istražni organi, Krstić je pre-
usmeravao na svoj bankovni račun na
Filipinima. Na ovaj način je prikupio go-
tovo sedam miliona dolara, a potom pre-
kinuo kontakt s investitorima i nestao.
Naknadno je izdao saopštenje u kojem
je naveo da su njegovu firmu kupili ru-
ski kapitalisti.
Kao njegov saučesnik u ovom slučaju
je naveden privatni detektiv Džon Demar
iz Los Anđelesa za koga SEC navodi da je
obećao investitorima da će moći da povra-
te deo svog novca „masovnom prodajom“
B2G valute kada je Kristijan Krstić nestao
sa sedam miliona dolara i prestao da odgo-
vara na svu komunikaciju. Demar je tada
rekao investitorima koji su hteli da povra-
te svoj novac da ide u Hongkong kako bi
zaključio posao, ali je umesto toga odleteo
u Podgoricu, navodno da bi se susreo sa
kupcem koji bi „na veliko kupio bitkoin“
kojim bi navodno isplatio oštećene.
U Podgoricu je sleteo 21. maja 2018. Dva
dana kasnije se vratio u Los Anđeles, ali
je njegov saradnik poslao mejl investito-
ru sa naslovom: „Pokušaj ubistva Džona
Demara“. U mejlu je napisano da je De-
mar stigao u Crnu Goru sa 2.424 bitkoi-
na u vrednosti od 25 miliona dolara, ali da
je posle toga fizički napadnut u Podgorici
od lica povezanih sa Krstićevom kompa-
nijom B2G i da mu je nakon toga navod-
no račun poništen, a novac da je preuzela
kompanija B2G.
Sedam dana kasnije je jednom preva-
renom investitoru poslat mejl u kojem se
navodi da je Džon Demar „nestao u Crnoj
Gori“, da su 2.424 bitkoina za investito-
re „izbrisana“ i „nestala“. Istražni organi
SAD su otkrili da je on u to vreme bio u
Los Anđelesu i da su ti mejlovi bili u stva-
ri prevara klijenta od kojih je zahtevano
da ne pokušavaju da kontaktiraju s De-
marom.
Krstiću je u ovom poslu sa kriptovalutom
pomagao i Stiven Sigal. On je bio angažo-
van da reklamira i promoviše B2G. Nije
poznato kako je došlo do saradnje između
njih dvojice. Ima onih koji tvrde da je prvi
kontakt napravljen kada je Sigal dolazio u
Beograd gde je dobio srpski pasoš i prisu-
stvovao nizu događaja, dok drugi tvrde da
se to desilo na Filipinima gde mu se Krstić
predstavio kao „Feliks Logan“. Tek, zva-
nično, Sigal je počeo da reklamira Krstiće-
vu kriptovalutu u februaru 2018. godine,
a već mesec dana kasnije ju je napustio.
Zbog toga je kažnjen da plati 314.000 do-
lara nagodbe za „nezakonito reklamira-
nje“ investiranja u kriptovalute. Kao deo
nagodbe, Sigal je pristao da plati 157.000
dolara, kako bi pokrio svoje promotivne
isplate i 157.000 dolara kazne. Njemu ta-
kođe nije dozvoljeno promovisanje bilo
kakvih hartija od vrednosti i kriptovalu-
ta tokom naredne tri godine. N
27
 INTERVJU SREĆKO HORVAT

Nije pitanje da li
će se pojaviti
novi Hitler
ili Musolini,
nego šta oni
rade u ovom
trenutku

28 Nedeljnik 9. septembar 2021.

 Nijedna paralela nije adekvatna da nam objasni sadašnji trenutak.
Ali period nakon Prvog svetskog rata u kojem je španska groznica
poharala svet, zajedno sa hiperinflacijom i nezaposlenošću,
gubitkom nade i poverenja, narko-kapitalizmom i teorijama zavere,
čini mi se ne više kao moguća paralela, već umnogome realnost u
kojoj živimo, ispričao je filozof Srećko Horvat u velikom intervjuu
povodom prevoda njegove knjige „Posle apokalipse“

Razgovarao Branko Rosić

Danas se čak i apokalipsa
prodaje kao roba. Ukratko,
kapitalizam će prodati i ono od
čega bi sam mogao umrijeti.
Naši današnji tehno-feudalci,
od Ilona Maska do Džefa
Bezosa, već planiraju bijeg
s naše planete, drugi grade
FOTO OLIVER ABRAHAM
T
ekstove Srećka Horvata ob-
javljuju Gardijan, Njujork
tajms, Špigel... Iako mlad,
već su ga pre deceniju i više
nazvali jednim od najvećih
mladih svetskih intelektualaca, filozof-
skih nada i ohrabrujućim glasom nove
generacije. Hvalospeve o njemu izrekli
su mnogi uključujući i Olivera Stouna. S
Janisom Varufakisom osnovao je DiEM25
(Pokret za demokratizaciju Europe).
Sa Slavojem Žižekom napisao je knjigu
„Šta Evropa želi“. A sam je napisao toliko
knjiga pa i novu o kojoj red ispod.
Krajem jula, na jednom dalmatinskom
ostrvu, tek što sam pozvonio na vrata
apartmana, iz poprečne ulice stvorio se
Srećko. „Ima li revolucije na ovih plus 40
stepeni?“, pitao sam ga, a onda se, kao i
uostalom tokom celog leta uvek završa-
valo nekim forama jer ko na moru pri-
ča o ozbiljnim stvarima. Ovog septembra
Laguna objavljuje prevod njegove knjige
„Posle apokalipse“. Oko nas je, u vestima
sa TV-a i neta bilo apokaliptično - požari
i poplave, ali i priče oko korone, i sve to
je odredilo teme našeg razgovora.
Tamo negde prošle godine sa počet-
kom pandemije, kada je bilo baš že-
stoko sa kovidom-19 i svet bio u lok-
daunu, pozivani su filozofi kao i
razni teoretičari društva da projek-
tuju sliku sveta koji nas čeka sa pan-
demijom. Sada, posle vakcine, kao da
svako odustaje od velikih misli i pro-
jekcija. Zapravo, šta se promenilo ili
šta će se tek promeniti u svetu?
Još u februaru prošle godine, kada
pandemija još nije bila službeno progla-
šena na Balkanu, objavio sam tekst za
britanski New Statesman u kojem sam
imati još mračniji i opasniji oblik kapita-
lizma koji počiva na jačoj kontroli i pu-
rifikaciji stanovništva. Premda bih radije
da nisam bio u pravu, danas već živimo
u takvom društvu. Došla je vakcina, ali
nije prestala pandemija. Došlo je i lje-
to, vratio se turizam, otvorili su se kafi-
ći i restorani, ali sjena virusa će još dugo
ostati nad nama, i u nama i svjetskoj
ekonomiji. Sjećate se kako su se mnogi
na početku pandemije veselili da su naši
gradovi ponovo ispunjeni svježim i čisti-
jim zrakom zbog kratkog zaustavljanja
svjetskog prometa i proizvodnje? Kako
su mnogi bili sretni da konačno mogu
provesti par dana doma? Ubrzo se i to
pretvorilo u noćnu moru. Onda je do-
šao drugi val, pa treći val, pa ovaj soj, pa
onaj soj, a u međuvremenu naša društva
kao da su upala u neku realno postojeću
znanstvenu fantastiku. Vrlo brzo posta-
lo je jasno da će opet popušiti oni koji su
već bili na vjetrometini gospodina Kapi-
tala, a da će moć i kapital povećati upra-
vo oni koji i dovode svijet u krizu - proi-
zvođači oružja, lijekova i droga, Amazon
i ostali tehnološki divovi iz Silicijumske
doline, populisti i diktatori, strani i do-
maći prodavači magle i - kako je to li-
jepo opisao pokojni praksisovac Milan
Kangrga - „šverceri vlastitih života“.
U tvojoj knjizi „Posle apokalipse“
koja izlazi ovih dana i u Srbiji imaš ta
opažanja o virusu kao poluzi za uspo-
stavljanje kontrole od strane država,
i ne samo država već i krupnog kapi-
tala. Tu je Orban, Kina, ali i Silicijum-
ska dolina sa pametnim gradovima
ili, kako citiraš Naomi Klajn, Screen
New Deal?
Prije svega, izuzetno mi je drago da je

atomska skloništa, i moguće
je zamislit da će današnje elite
zadnje nestati i da će jedino
kapitalizam opstati
pisao o tome da će, kao što virus treba
živu stanicu da bi se reproducirao, kapi-
talizam naći načina da se prilagodi no-
voj biopolitici 21. stoljeća - ili da ju stvo-
ri. Štoviše, da ćemo uskoro pred sobom
„Posle apokalipse“ objavljena kod Lagune
u Srbiji upravo ovih dana - to je prvi pri-
jevod s engleskog, a do kraja godine izlazi
i u Hrvatskoj, Španjolskoj, Nizozemskoj,
Turskoj... Lako je skliznuti u razne teori-

29
 INTERVJU SREĆKO HORVAT
je zavjere, ali činjenica je da je pandemija
ojačala društvo kontrole i ubrzala imple-
mentaciju raznih tehnologija - od biome-
trije do zumifikacije - za čije bi prihvaća-
nje i širenje vjerojatno trebalo više godina
da nije bilo virusa. No nije samo biološki
virus taj koji mijenja našu realnost. S po-
javom interneta naš se svijet radikalno
promijenio i unazad zadnja dva desetljeća
čovječanstvo je više integrirano nego ikad
prije, dovoljno je da ukucate nešto u Goo-
gle pa da Veliki Brat zna što želite, a često
zna i ono što vi sami ne znate da želite. Ne
želite se cijepit, a svejedno koristite Goo-
gle? Mlađe generacije teško da i mogu za-
misliti kako je internet izgledao prije dva-
deset godina, nego ga danas poistovjećuju
s Facebookom ili Instagramom, tu i tamo
pročitaju koju vijest na nekom portalu,
koriste neku aplikaciju za narudžbu hra-
ne ili Tinder, i to je otprilike kako većina
danas shvaća ili koristi internet. Ali inter-
net je mnogo veći i dublji, još uvijek pru-
ža bezbroj mogućnosti, a kako se danas
uglavnom koristi je prilično ograničen
svijet i uglavnom se svodi na konzume-
rizam i komodifikaciju koja je u rukama
vodećih svjetskih korporacija.
I prije pandemije već smo bili integri-
rani u megamašinu koja definira ne samo
kako mislimo ili radimo već i kako voli-
mo ili dejtamo. Međutim, s pandemijom
je došlo ne samo do ubrzanja kolonizaci-
je kroz tehnologiju već i do potpune ovi-
snosti čovjeka o mašini. Koronavirus bi
mogao biti tek mala fusnota naspram vi-
rusa tehnologije koja već sada, upravo
zahvaljujući pandemiji, radikalno mi-
jenja sve segmente naših života. Pritom
nisam tehnofob niti mislim da možemo
bez tehnologije, pitanje je uvijek - kako
je to Hampti Dampti slavno rekao Alisi u
zemlji čudesa - ko će biti gospodar?
I u tvojim poglavljima apokalipse
kreće se od klimatske apokalipse koja
je ove godine u nekom previewu vrlo
izgledna, i to uskoro. Požari, užare-
na leta, poplave, da li je svet shvatio tu
opasnost od ekološke katastrofe? I ti u
Lako je skliznuti u razne teorije zavjere, ali činjenica
je da je pandemija ojačala društvo kontrole i ubrzala
implementaciju raznih tehnologija - od biometrije
do zumifikacije - za čije bi prihvaćanje i širenje
vjerojatno trebalo više godina
30 Nedeljnik 9. septembar 2021.
knjizi kažeš, „otkrovenje“ kovida-19 strah i bijes protiv realno postojeće kata-
je sledeće: „alternativa više nije soci- strofe zapravo prilično antropocentrična
jalizam ili varvarstvo, naš jedini hori- pa čak i narcisoidna perspektiva, kao da
zont danas je duboka transformacija je sve počelo i kao da će se sve i završiti s
sveta ili... izumiranje.“ ljudima? Jeste, biti će - i već ima - zastra-
Danas se ne radi više samo o tome da šujućih posljedica po planetu i druga živa
su ugroženi ljudi kao vrsta, već da su bića, naš horizont je doista izumiranje, ali
ugrožene sve vrste koje izumiru sva- ima nešto utješno u tome da sva ljudska
kodnevno upravo zbog ljudske djelat- historija nije ništa drugo doli zrno pijeska
nosti odnosno kapitalizma koji siše ne u pješčanom satu univerzuma. Utješno,
samo ljudske duše već i prirodne resur- ali i puno odgovornosti.
se, pa i samo vrijeme - sve što se danas
uzima iz Zemlje, od nafte do litijskih ba- I ti si izvlačio neke sumorne projek-
terija, platit ćemo mi sami i buduće ge- cije kao npr. da će svet izgledati kao
neracije, ako ih uopće bude, u buduć- 1920. Da li i dalje to misliš? Da li virus
nosti, kao što danas plaćamo cijenu kovida-19 srećom nema kapacitet da
takozvanog „progresa“ koji je krenuo promeni svet kao španska groznica
s industrijskom revolucijom. Toplin- pa da nam stignu ratovi, ogromna ne-
ski valovi, globalno zagrijavanje, suše i zaposlenost... ili je sve to pred vratima
poplave, glad i bijeda, to je već realnost samo valja sačekati?
u mnogim krajevima svijeta i nije nešto I dalje mislim da je paralela sa 1920-im,
što će se tek dogoditi. Budućnost je sada posebice sa „Vajmarskom republikom“ i
i ovdje, a odgovor od globalnih institu- rastom nacizma, te s D’Anunciom i ras-
cija, korporacija i političkih elita ne da tom fašizma Evrope uključujući period
nije adekvatan krizi u kojoj se nalazimo, okupacije Rijeke, točna. Naravno, nijed-
nego dodatno produbljuje krizu. na paralela nije adekvatna da nam objasni
Problem je da je današnja situacija krajnje
„supraliminalna“. To je termin koji je upo-
trijebio Ginter Anders, jedan od najvažnijih
filozofa za moj rad na „apokalipsi“ zadnjih
godina. Njime je opisao kataklizmu koja
je naprosto „prevelika“ da bismo je mogli
shvatiti. Subliminalno je ono što ostaje is-
pod radara, polako se utiskuje u vas poput
propagande ili manipulacije, nešto što se
impregnira u vaše biće a da toga niste pot-
puno svjesni. Supraliminalno je ono što ni-
jedan radar ne može zabilježiti, nešto što
nadilazi sam kapacitet čovjeka da razumi-
je, primjerice atomska bomba ili klimatska
kataklizma. Mi možemo o tome razmišljati,
i sve više ljudi sve više na vlastitoj koži osje-
ća efekte te katastrofe, mi se možemo i mo-
ramo protiv toga boriti, ali pitanje je i kako
se „boriti“ protiv promjena koje će biti, i već
jesu, čak i geološke.
Kako se boriti protiv promjena koje
će imati zastrašujuće efekte na idućih
100 godina života na Zemlji, kako se
boriti „protiv izumiranja“? Nije li i taj
Došla je vakcina, ali nije prestala pandemija. Došlo je i tucije društvenosti i dobrog života, mjesta
u kojima je živio i još uvijek živi grad. Sve
ljeto, vratio se turizam, otvorili su se kafići i restorani, to nestaje, odnosno preciznije bi bilo reći,
ali sjena virusa će još dugo ostati nad nama, i u nama uništava se, grade se kojekakvi „gradovi
na vodi“ i spomenici dok sirotinja živi sve
i svjetskoj ekonomiji. Sjećate se kako su se mnogi na gore, sve izgleda kao ponovni povratak u
feudalizam.
početku pandemije veselili da su naši gradovi ponovo U tom kontekstu, nakon više od dese-
ispunjeni svježim i čistijim zrakom zbog kratkog tljeća uporne borbe protiv novih feudala-
ca koji su u slučaju Zagreba - kao primje-
zaustavljanja svjetskog prometa i proizvodnje? Kako rice Todorić - doslovce živjeli u dvorcu
su mnogi bili sretni da konačno mogu provesti par iznad grada, došlo je do svrgavanja ko-
ruptivne mreže Milana Bandića koja je
dana doma? Ubrzo se i to pretvorilo u noćnu moru 20 godina drmala gradom. „Možemo“
se nije pojavilo preko noći, a pravi posao
sadašnji trenutak. Ali period nakon Pr- crnoj uniformi, nije to nužno ni nešto što kreće kad jednom preuzmete uništeni
vog svjetskog rata u kojem je španjolska primjećujete, ali što je gora ekonomska grad i nailazite na kosture koji nepresta-
groznica poharala svijet, zajedno sa hipe- kriza - to je gora i situacija u društvu, više no iskaču iz ormara ili krakove hobotni-
rinflacijom i nezaposlenošću, gubitkom je bijede i neostvarenih mogućnosti, više ce koji se trzaju za opstanak. Beograd ima
nade i povjerenja, narko-kapitalizmom frustracije i impotencije u smislu nemoći mnogo sličnosti ali i neke bitne razlike u
i teorijama zavjere, čini mi se ne više kao koja se najčešće pretvara u apatiju, bijes ili odnosu na Zagreb, situacija je komplek-
moguća paralela, već umnogome real- mržnju. Nije pitanje da li će se pojaviti novi snija i teža za nove igrače s obzirom na si-
nost u kojoj već živimo. Pogledajte samo Hitler ili Musolini, pitanje je što oni rade u tuaciji u državi i u medijima, ali nikad ne
koliko je ljudi ostalo bez posla, koliko ovom trenutku i kako ih možemo spriječi- treba potcijeniti mukotrpan terenski rad
preživljava iz dana u dan, koliko su cije- ti u tome što rade. Pitanje je što mi radimo. bez kojeg nema mogućnosti promjene. I u
ne namirnica porasle u zadnjih nekoliko Beogradu se u zadnjih deset godina razvi-
mjeseci, koliko klimatske promjene - od U Beogradu se ispratila pobeda koalicije la ne samo aktivistička već politička scena
požara i poplava do suša i toplinskih valo- „Možemo“ u Zagrebu uz pitanje da li je sposobnih i hrabrih ljudi koji formulira-
va - mijenjaju našu svakodnevicu. To nije nešto slično moguće u Beogradu. Kako ju i nude zeleno-lijevu politiku i transfor-
nešto što je tek pred vratima, mi smo već ti izgleda politička scena u Srbiji? maciju načina na koji se upravlja gradom
zakoračili preko praga i nećemo više moći Svako od nas ima poseban odnos s gra- i njegovim resursima i infrastrukturom.
zatvoriti Pandorinu kutiju, pitanje je kako dovima u kojima je živio, stvarao, gradio Borba za Beograd traje već godinama,
se nositi s tom svješću, kako u okvirima prijateljstva i život. Grad nisu samo tram- kao što je i trajala borba za Zagreb. I nije pi-
totalnog raspada voditi „dobar život“, ne vaji i ceste, stanovi i neboderi, grad su od- tanje može li se, to se naprosto mora, a kad
u smislu hedonizma, već život koji neće nosi među ljudima. I kao što se naš ka- se nešto mora, onda se i može. Bilo je to u
biti paraliziran Apokalipsom, tj. „otkrove- rakter gradi s obzirom na mjesto u kojem nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balka-
njem“ da je nestanak svijeta kakav znamo živimo, tako se i karakter gradova rapidno nu gdje su i veće revolucije nastajale, i kao
i kakav je čovječanstvo poznavalo zadnjih mijenja. Znate, živio sam u Zagrebu, a go- što će nažalost ponovo biti masakrâ sličnih
nekoliko tisuća godina neminovan. dinama dolazim u Beograd, volim oba gra- onima koje je tako strašno opjevala Desan-
da i uvijek im se vraćam sa strepnjom jer ka Maksimović u „Krvavoj bajci“, biti će i
„Što više neoliberalizma, to više faši- se svaki puta povećava - kao što je to svoje- revolucija. Preuzeti vlast u glavnom gradu
zma“ - jesi li ovog septembra i dalje dobno precizno a tužno rekao Dušan Ma- države možda nije revolucija, ali je moguć-
siguran u to i zašto? kavejev - „rupa u duši“. nost konkretne i dugotrajne promjene u
Septembar je za mene uvijek početak Ono što povezuje i Zagreb i Beograd jest žilama kucavicama brdovitog Balkana. To
nove godine. Znate, na otoku se vrijeme kontinuitet tranzicijske pljačke u gradovi- su dugotrajni procesi, koji su danas k tomu
drugačije mjeri, a i perspektiva se nerijet- ma koji su bili i još uvijek jesu centri moći još u utrci s vremenom i planetarnom ka-
ko izoštrava, neke se stvari jasnije vide zbog i kapitala. Kao što je Zagreb za Bandiće- tastrofom. Ali nema druge nego uraditi
inzularnosti. Pitanje u kojem obliku neoli- ve vladavine pretvoren u koruptivnu ho- svaki korak koji može spriječiti neke nove
beralizam danas uopće još postoji ukoliko botnicu čiji su krakovi sezali od izgrad- krvave bajke.
pred sobom imamo ponovno jačanje drža- nje stanova i odvoza smeća do izgradnje
va-nacija diljem svijeta i općenito izmreže- spomenika i zapošljavanja podobnih ka- Prošle nedelje sam radio intervju sa
nosti državnog i privatnog sektora. Neoli- drova, tako je i Beograd već nekoliko de- britanskim piscem Hanifom Kurej-
beralizam je prije svega ideologija. Uvijek setljeća žrtva potpunog uništenja grada šijem i on mi je rekao da postoji bor-
iznova, nažalost, valja ponavljati onu staru od ljudi koji nemaju nikakav javni inter- ba za rasnu ravnopravnost, za rodnu
frazu Maksa Horkhajmera: „Ko ne želi go- es već samo da napune vlastite džepove. ravnopravnost, za ovo ili ono, ali pra-
voriti o kapitalizmu, taj neka ćuti i o faši- Nemojte da se prisjećam jednog od naj- va levica ne postoji. Da li se levica iz-
zmu!“ Danas je fašizam prisutan svugdje, ljepših ulazaka u grad vlakom ili vozom, gubila u borbi za razne vrste političke
u svim državama, na svim granicama, na štogod vam je draže, ili da govorim o ka- korektnosti a da je sindikalna borba,
svakom koraku, nije to nužno fašizam u fanama koje nestaju a uvijek su bile insti- prava radnika neka arhaična stvar, pa

31
 INTERVJU SREĆKO HORVAT
je u nedostatku levice korona pomo-
gla u nekim teorijama da je moguće
raditi i četiri dana nedeljno?
Ima jedna divna ilustracija umjetničko-
dizajnerskog tima Manonija nastala po fo-
tografiji na kojoj se nalaze Judita Alargić,
Mitra Mitrović i Vera Zogović na Visu av-
gusta 1944. godine a iznad ilustracije piše
ODMOR JE OTPOR. Radi se o fotografiji
u kojoj se one nalaze na plaži, u periodu
u kojem je Narodnooslobodilački pokret
svoju bazu imao upravo na Visu. Naravno,
U raznim filozofskim školama, od pitagorejaca do
Platona i Aristotela, upravo je slobodno vrijeme,
dokolica, vrijeme za intelektualnu diskusiju ili
kreaciju, ono što čini školu
FOTO OLIVER ABRAHAM
32 Nedeljnik 9. septembar 2021.
kontekst je bio rat i nacistička okupacija,
desetine tisuća izbjeglica u El Šatu, odbra-
na Visa i oslobađanje ostalih otoka i terito-
rija, ali i u tom trenutku trebalo je naći tre-
nutak za - plažu. Sjetite se i da su poznati
svjetski filozofi Korčulansku ljetnu ško-
lu nazivali „dionizijskim socijalizmom“. A
ako idete dalje u povijest, do antičke grčke
filozofije, onda nailazite na koncept „sk-
hole“, riječ koja je originalno označavala
dokolicu, slobodno vrijeme, a tek je kasni-
je, u latinskom „scola“, počelo označavati
„školu“. U raznim filozofskim školama, od
pitagorejaca do Platona i Aristotela, upra-
vo je slobodno vrijeme, dokolica, vrijeme
za intelektualnu diskusiju ili kreaciju, ono
što čini školu. Koliko smo se samo od toga
udaljili u današnjem obrazovnom susta-
vu. A pitanje rada je inherentno i pitanju
obrazovanja.
Ako proizvodite učenike i studente kao
na pokretnoj traci samo da bi kasnije našli
svoje mjesto na „tržištu rada“ i hranili me-
gamašinu, što onda zapravo proizvodite?
Danas je već moguće, uz svu tehnologiju
koju imamo na raspolaganju, da niko ne
treba raditi. Međutim, tehnologija odno-
sno automatizacija proizvodi „višak rad-
ne snage“, a umjesto da se radnicima koji
će biti zamijenjeni mašinama osigura te-
meljni dohodak, još veći broj stanovništva
se tjera u ekstremno siromaštvo. Premda
se i to čini kao daleka utopija iz naše bal-
kanske perspektive, četiri dana rada ne-
djeljno nije utopija, na Islandu je četiri
dana rada nedjeljno kao odgovor na pan-
demiju priličan uspjeh, a i Španjolska je
ovog ljeta počela s pilot-projektom. Me-
đutim, kad bi i sve druge države krenule u
tu reformu tržišta rada, to bi i dalje ostala
neka vrsta socijaldemokratske mjere koja
ne odgovara realnosti. A realnost je, ma
kako to ludo moglo zvučati, da danas niko
više ne bi trebalo da radi. Prošlo je točno
godinu dana da je umro veliki anarhist i
antropolog Dejvid Grejber koji je govorio
o „besmislenim poslovima“ ili preciznije
„usranim poslovima“.
Janis Varufakis u osvrtu na tvoju knji-
gu kaže: „Srećko Horvat, moj lični he-
roj, otkrio je njihovu (kapitalista) novu
sklonost: pretvaranje apokalipse u
robu. Kraj sveta manje im je strašan
od kraja kapitalizma.“ Hoće li na kraju
opstati jedino kapitalizam?
Moj prijatelj Janis tvrdi da smo već iza-
šli iz doba kasnog kapitalizma i ušli u eru
„tehno-feudalizma“. Sad, kako god na-
zvali period koji je definitivno bio simbo-
liziran 11. septembrom, barem u smislu
kraja američke dominacije svijetom, a za-
počet finansijskom krizom 2007-2008, da
bi se nakon 2020. dodatno transformirao
i ubrzao evo do točke Avganistana, činje-
nica je da se nalazimo usred jednog da-
lekosežnog i dugoročnog procesa čija se
budućnost jasno nazire u znakovima sa-
dašnjosti. Fredrik Džejmson je rekao da
možemo zamisliti sve, pa čak i kraj svije-
ta, ali ne i kraj kapitalizma.
Borba za Beograd traje već godinama, kao što je i trajala borba za Zagreb. I nije
pitanje može li se, to se naprosto mora, a kad se nešto mora, onda se i može.
Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu gdje su i veće revolucije
nastajale. Preuzeti vlast u glavnom gradu države možda nije revolucija, ali je
mogućnost konkretne i dugotrajne promjene

Danas se čak i apokalipsa prodaje kao
roba. Ukratko, kapitalizam će prodati i
ono od čega bi sam mogao umrijeti. Naši
današnji tehno-feudalci, od Ilona Ma-
ska do Džefa Bezosa, već planiraju bijeg s
naše planete, drugi grade atomska sklo-
ništa, i moguće je zamislit da će današnje
elite zadnje nestati i da će jedino kapita-
lizam opstati, a opstat će sigurno u trago-
vima transformirane geologije naše pla-
nete. No ne vjerujem da je kapitalizam,
sistem koji postoji svega par stoljeća, to-
liko moćan da ubije i posljednjeg čovje-
ka koji će se pobuniti. A da ne govorim o
evoluciji. I kad nas, ljudske vrste, više ne
bude, pa ni ostataka ostataka ljudske ar-
hitekture i umjetnosti, bit će nešto dru-
go. Tamo gdje su bili dinosauri, sada su
- kao rezultat jedne prijašnje megakata-
strofe - fosilna goriva koja onda čovjek
koristi da uništi svijet, tamo gdje će biti
pepeo čovjeka, nastat će nešto drugo, na-
dajmo se neka vrsta koja neće znati što to
znači „kapitalizam“.
Jedna od tvojih prvih knjiga je „Dosta
političke korektnosti“. Ali tada to čak
i nije bilo ovoliko iritantno, sad smo
došli do cenzure Damba, šta će biti na
kraju svega?
Naravno da su crtani filmovi često širi-
li ideologiju ili vrijednosne stavove onih
koji su ih kreirali, ali - ne dirajte mi Dam-
ba! Ne znam što će biti na kraju svega, ali
znam da neka inteligentnija vrsta iz sve-
mira koja možda promatra našu planetu
sigurno ima problema da shvati kako jed-
na druga vrsta, naša vrsta, umjesto da spa-
se slonove i druge vrste koje su pred izu-
miranjem, raspravlja o tome treba li liku iz
crtića koji je kao i svi crtani likovi antro-
pomorfan, oduzeti njegov crtić samo zato
što ne odgovara današnjim vrijednosnim
sudovima ili moralu. A pritom pravi slo-
novi umiru, svijet gori. Međutim, ima tu
nešto, premda se dugo nisam bavio „po-
litičkom korektnošću“ još od knjige ob-
javljene kod mog dragog prijatelja Ivana
Čolovića - umjesto da cenzuriramo starije
crtiće, trebalo bi da postavimo pitanje ka-
kvi se crtići danas rade, ima li među nji-
ma onih crtića koji će našoj djeci pružati
mogućnost ne samo da zakorače u svijet
i da ga mijenjaju prema danim obrascima
odraslih, već da mijenjaju svijet obrasci-
ma koji, naizgled paradoksalno, treba da
dođu iz budućnosti i upravo od djece. N

Mladi dobijaju priliku već deset godina 

Desetu godinu zaredom Delta Holding po-
ziva mlade, fakultetski obrazovane ljude
bez radnog iskustva da se priključe progra-
mu zapošljavanja koji je kompanija kreira-
la baš za njih.
Konkurs za jubilarnu desetu generaciju
Mladih lidera otvoren je od 6. do 19. sep-
tembra u ponoć, a zainteresovani kandi-
dati mogu da se prijave onlajn na adresi
www.mladilideri.rs. 
Program Mladi lideri traje godinu dana,
tokom kog perioda su učesnici angažo-
vani u određenim sektorima i članicama
Delta Holdinga. Osim odgovornih radnih
zadataka, tokom programa mladi lideri
dobijaju dodatnu edukaciju, uče od stari-
jih kolega i za sve to vreme primaju platu.
Svi oni koji prođu jednogodišnji program,
dobijaju sertifikat o završetku, a kandidati- buduće menadžere“, kaže Marija Desivoje- Uslov za prijavu na konkurs je da je kan-
ma koji pokažu kvalitet, ambiciju i sprem- vić Cvetković, viši potpredsednik za strate- didat državljanin Republike Srbije, i da je
nost da uče, i koji vide Deltu kao kompa- giju i razvoj i pokrovitelj programa Mladi li- završio fakultet, ili je pred samim završet-
niju u kojoj žele da grade karijeru, dobijaju deri. „Ponosni smo na to što ovaj program kom (apsolventski staž).
ponudu za nastavak radnog angažovanja. ima i širi društveni značaj. On u praksi po- Program Mladi lideri osmislila je i pokre-
„Program Mladi lideri za našu kompani- kazuje da je moguće mlade stručnjake za- nula kompanija Delta Holding 2012. godi-
ju je od strateške važnosti. Kroz ovaj proje- držati u zemlji onda kada im se ponudi ono ne. Od tada do danas za program se prijavi-
kat ne samo da osvežavamo svoj tim mla- po šta idu u inostranstvo, a nudi konkretan lo više od 23.000 kandidata. Jednogodišnju
N504/01

dim članovima, već iz njega regrutujemo i primer kako se to može uraditi.“ obuku završilo je njih gotovo 300.

33
 POKRET NESVRSTANIH 60 GODINA

ŠTA NAM JE OSTALO

OD „TREĆEG PUTA“
Naser, Nehru, Sihanuk, Sirimavo Bandaranaike, Nkruma, car Hajle Selasije I... Svi oni su pre
ravno šezdeset godina u Beogradu prisustvovali polaganju temeljca Pokreta nesvrstanih, koji će
u narednih nekoliko decenija biti obeležje (ne samo) ovdašnje diplomatije, sve dok ga kraj Hladnog
rata i bipolarnog sveta nije umnogome obesmislio. Šta su bili pravi uzroci konferencije? Koliko je
pokret služio Jugoslaviji da bude „zapad istoku i istok zapadu“ i da li danas predstavlja još jednu
propuštenu šansu ili tek simpatičnu priču iz prošlosti?

Istraživao Branko Rosić, piše Dušan Telesković

34 Nedeljnik 9. septembar 2021.

O
vih dana navršava se 60
godina otkako je u Beo-
gradu, u zreloj fazi Hlad-
nog rata, održana Prva
konferencija Pokreta ne-
svrstanih. Na njoj su učestvovali najviši
predstavnici 25 nezavisnih država, tri dr-
žave su imale status posmatrača, dok je
40 oslobodilačkih pokreta poslalo svoje
delegate.
Istoričarka Olga Manojlović Pintar
kaže za Nedeljnik da je to bio osnivački
skup pokreta koji je objedinjavao države
različitih političkih i državnih uređenja.
Zajedničko im je bilo odbijanje članstva
u sukobljenim vojnim i političkim save-
zima i podrška beskompromisnoj borbi
protiv imperijalizma, kolonijalizma i ra-
sizma.
Dragan Bisenić, novinar i ambasador
Srbije u Kairu od 2011. do 2018, kaže za
Nedeljnik da je ideja o Prvoj konferen-
ciji nesvrstanih u Beogradu rođena za-
pravo u Zalivu svinja. Kada su se ame-
ričke trupe iskrcale na Kubi, Tito je bio
kod Nasera u Kairu. Odmah su odluči-
li da objave zajedničko saopštenje i pre-
dlože održavanje prvog Samita nesvrsta-
nih u Beogradu.
„Kada je pre 60 godina, 3. septembra
1961. u Beogradu Tito izgovorio rečenicu
da razume zašto je SSSR obavio nuklear-
ni test, ali ne i zašto je to učinio u vreme
održavanja konferencije nesvrstanih, is-
tovremeno je udario temelje američkog
nerazumevanja i nepoverenja prema ne-
svrstanima“, kaže Bisenić.
Olga Manojlović Pintar kaže da je Beo-
gradska konferencija predstavljala najve-
ći međunarodni skup koji je održan u Ju-
goslaviji posle Drugog svetskog rata.
„Domaćini su uložili velike napore da
gostima osiguraju najbolje uslove rada i
boravka i omoguće besprekorno funkci-
onisanje svih službi. U isto vreme su težili
Politika ‘četiri stuba’ ili najboljih odnosa s SAD, Kinom,
Rusijom, EU i pored toga što one među sobom imaju
niz konflikata, a zatim prijateljski odnosi sa državama
koje su zapadne parije - Iran, Venecuela, Belorusija,
najjasnija su refleksija savremenih resantimana
ranijih formi aktivne miroljubive koegzistencije
DRAGAN BISENIĆ, NOVINAR I BIVŠI AMBASADOR U EGIPTU
da, kroz čitav niz aktivnosti i intervencija zenhauer predložio da se Jugoslavija, za-
u javnom prostoru, osnovne principe po- jedno sa Grčkom, Turskom i Španijom,
kreta popularišu među jugoslovenskim primi u NATO. Time bi se stvorilo tako-
građanima. Plejada novinara, prevodila- zvano južno krilo NATO-a, odnosno pojas
ca, umetnika, turističkih i ugostiteljskih od Turske do Portugalije, koji bi onemo-
radnika uključena je u organizaciju razli- gućavao pristup obalama Sredozemlja.
čitih događaja koji su bili namenjeni naj- Za Ajzenhauera je Jugoslavija bila karika
široj publici. koja nedostaje u tom južnom krilu NA-
Za potrebe konferencije, Beograd je TO-a - prostoru preko kog bi Sovjetski
pažljivo uređen - okićen zastavama, pri- Savez mogao da prođe do Mediterana.
godnim parolama i reklamama. Uređene Međutim, do konkretizacije te ideje nije
su ulice, renovirani hoteli i restorani. Na došlo jer je Velika Britanija smatrala da je
Trgu Marksa i Engelsa, ispred Doma sin- NATO vojni savez demokratskih zemalja
dikata u kome su bile smeštene novinar- i da pojedine zemlje, iako su vojno-stra-
ske ekipe iz čitavog sveta, a u neposred- teški potrebne, ne mogu biti članice ako
noj blizini Narodne skupštine u kojoj su nisu demokratije.
održavane sednice zvaničnika, postavljen
je privremeni spomenik u formi obeli- Slobodno se može tumačiti da je ta dok-
ska. Istovremeno je na samom ulazu u trina završena pre nekoliko godina kada
grad, uz Most bratstva i jedinstva, podig- je u NATO ušla Crna Gora, a pre nje i Hr-
nut obelisk koji je trebalo da trajno mar- vatska i Albanija. Zapravo, od zemalja
kira, u prostoru i vremenu, Beogradsku bivše Jugoslavije jedino Srbija i Bosna i
konferenciju kao značajan istorijski do- Hercegovina nisu članice NATO-a da-
gađaj“, kaže Olga Manojlović Pintar. nas, dok je na Kosovu raspoređen do-
bar deo snaga tog vojnog saveza. S druge
Predrag Simić, nekadašnji profesor Fa- strane, Kosovo bi odavno bilo priznato
kulteta političkih nauka koji je premi- kao nezavisna država u Ujedinjenim na-
nuo 2015, svojevremeno je razbio ilu- cijama da Srbija i danas ne koristi veze sa
ziju da je za Josipa Broza Tita postojao zemljama Pokreta nesvrstanih.
neki drugi put osim članstva u Pokretu Bisenić kaže da je nesvrstanost, ipak,
nesvrstanih. Simić je pisao i govorio da najveće dostignuće jugoslovenske revo-
za Tita NATO nije bio opcija zbog demo- lucionarne diplomatije.
kratizacije u kojoj bi izgubio vlast, a da „To iskustvo Jugoslavije često se baga-
bi povratak pod uticaj Moskve za njega teliše i predstavlja kao besprincipijelna
značio „gubitak i vlasti i gubitak glave“. politika kojom je Tito varao malo zapad,
Simić je pričao da je već 1950. Dvajt Aj- malo istok ili čas bio na zapadu, čas na
35
 POKRET NESVRSTANIH 60 GODINA

istoku. Ništa nema netačnije od toga. Ni

zapad ni istok nisu bili glupi, da bi njima
tek tako neko mogao da manipuliše i da
ih vara“, kaže Bisenić.
On primećuje da se jugoslovenska ne-
svrstanost nije dogodila odjednom, nego
se postepeno razvijala. Prvi korak u tom
pravcu bio je razlaz Jugoslavije i Sovjet-
skog Saveza 1948. koji se pretvorio u prvu
socijalističku dekolonizaciju. Imperijali-
stičke dekolonizacije usledile su kasnije,
a „jugoslovenska šizma“ postala je ma-
trica kasnijih raskida kolonijalnih cen-
tara i perifernih kolonija, što joj je dalo
iskustvo, obezbedilo ugled, prestiž i prei-
mućstvo u odnosima s novooslobođenim
državama. Ujedinjene nacije bile su pri-
rodni centar jugoslovenskih aktivnosti
gde je Jugoslavija već od 1951. imala po-
časno mesto i zadržala ga skoro naredne
četiri decenije.

„Iste godine, oblikuje se politika spolj-

nopolitičke ravnoteže. Na jednoj stra-
ni, vode se tajni pregovori u Vašingtonu
o američkoj vojnoj pomoći, a na dru- janje pluralističkih formi država u svetu sija, najjasnija su refleksija savremenih
goj razgoreva se sukob sa SAD i zapa- i prihvata da ‘cveta stotinu cvetova’. Mi- resantimana ranijih formi aktivne miro-
dom povodom Trsta. Zanimljivo je da je roljubiva koegzistencija tako se transfor- ljubive koegzistencije“, primećuje novi-
ista osoba na obe strane ovog klatna - dr misala u nesvrstanu i prvu međunarodnu nar i ambasador Bisenić.
Vladimir Velebit, najvažniji Titov ratni i globalizaciju, a Jugoslavija postala njen li- Za Bisenića, činjenica da Pokret ne-
posleratni diplomata“, kaže Bisenić. der. Titov aktivizam je nadvisio Nehruo- svrstanih postoji i danas i da je u njemu
Za njega nema sumnje da je glavni i vu pasivnost, Sukarnovu preteranu emo- 125 država sveta, pravo je čudo. Nijedna
najvažniji arhitekta politike nesvrstavanja tivnost i Naserovo neiskustvo. On je uneo druga neformalna hladnoratovska forma
jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito. dinamiku i osmislio ciljeve pokreta“, nije uspela da se održi posle pada Berlin-
„Ali u početku Tito nije ‘glavni’. Tita kaže Bisenić. skog zida i raspada SSSR-a. Iako je okon-
je stvorio rast oslobođenih afričkih naci- Ono što je tada bila „aktivna miroljubi- čanje Hladnog rata bilo pobeda principa
ja. Dok Indija, Indonezija i druge azijske va koegzistencija“, danas se zove „multi- nesvrstanosti, ono nije donelo razloge za
države, podržane komunističkom Ki- polarni svet“. „Srpska diplomatija ima još nestanak nesvrstanosti.
nom, žele regionalnu organizaciju i negi- uvek duboke tragove ovog pristupa me-
raju mogućnost koegzistencije s blokovi- đunarodnim odnosima. Politika ‘četiri „Niko nije bio tako osetljiv na kritike
ma, Tito želi globalni pokret koji počiva stuba’ ili najboljih odnosa s SAD, Kinom, nesvrstanih kao Henri Kisindžer. A ni
na principima ‘aktivne miroljubive ko- Rusijom, EU i pored toga što one među Tito ga nije štedeo kada ga je bezime-
egzistencije’. Aktivna miroljubiva koeg- sobom imaju niz konflikata, a zatim pri- no optuživao za puč u Čileu 1973. i voj-
zistencija priznaje postojanje blokova, jateljski odnosi sa državama koje su za- ni udar na Kipru 1974. Kisindžer sko-
želi da sarađuje s njima, priznaje posto- padne parije - Iran, Venecuela, Beloru- ro dve godine nije želeo da se sretne ni
s jednim jugoslovenskim zvaničnikom
Na Trgu Marksa i Engelsa, ispred Doma sindikata u i naredio je da mu se sačini lista kazni
protiv Jugoslavije zbog njenih stavova
kome su bile smeštene novinarske ekipe iz čitavog kojim je vodila nesvrstani pokret u od-
sveta, a u neposrednoj blizini Narodne skupštine u nosu prema američkoj politici. Kisin-
kojoj su održavane sednice zvaničnika, postavljen je džer je, ipak, na poslednjem susretu
s Titom, od 12. do 15. oktobra 1979. u
privremeni spomenik u formi obeliska. Istovremeno je Beogradu, odao priznanje jugosloven-
na samom ulazu u grad, uz Most bratstva i jedinstva, skom predsedniku za njegovu ulogu u
podignut obelisk koji je trebalo da trajno markira, u Pokretu nesvrstanih koju ’Amerika vi-
prostoru i vremenu, Beogradsku konferenciju soko ceni’“, kaže Bisenić.
On naglašava da „nesvrstanost nije uze-
OLGA MANOJLOVIĆ PINTAR, ISTORIČARKA la Jugoslaviji ništa, a dala joj je mnogo“.
„Ona je otvorila Jugoslaviju svetu, iz-

36 Nedeljnik 9. septembar 2021.

U Keniji i Tanzaniji jugoslovenske i srpske firme su izgradile oko 3.000 kilometara
puteva, po tržišnim cenama. Firme „Energoprojekt“, „Aeroinženjering“, „Planum“
i PIM izgradile su širom Afrike desetine kapitalnih objekata - aerodrome,
hidrocentrale, luke, kongresne centre, vodosisteme... „Energoprojekt“
je u Peruu izgradio hidrosistem vredan više od 1,2 milijarde dolara
menila njen komunizam i uključila nje- pa Broza Tita, organizacijom Beogradske učestvujem u velikom projektu ‘Soci-
na brojna preduzeća u svetsku privredu“, konferencije je doživeo punu afirmaci- alism Goes Global’, sa kolegama s uni-
zaključuje Bisenić. ju. Jugoslavija je utvrdila svoju poziciju verziteta u Oksfordu, Ekseteru, UCL,
Ekonomski, šezdesetih i sedamdese- novog i važnog aktera na međunarodnoj Kolumbija univerziteta i Univerziteta u
tih godina bivša SFRJ je bila među glav- političkoj sceni. Stekla je reputaciju pou- Lajpcigu, gde sam se bavila kulturnom
nim ekonomskim partnerima tih i dru- zdanog prijatelja zemalja Trećeg sveta, ali diplomatijom u Trećem svetu. Za mene
gih zemalja članica. Osamdesetih godina i uvaženog partnera obe supersile i oba je to bila, pre svega, intelektualna privi-
SFRJ je sa Angolom, na primer, imala suprotstavljena bloka. Međutim, članstvo legija, jer sam iz dosadašnjih istraživa-
ekonomsku razmenu iznad 200 milio- u Pokretu nesvrstanih ne samo da je po- nja Amerike, jugoslovensko-američkih
na dolara godišnje. Iz te zemlje novosad- diglo međunarodni ugled zemlje, već je odnosa i američke kulturne diplomati-
ski „Naftagas“ i dalje crpi naftu iz zajed- uticalo i na jugoslovensko društvo u ce- je, ušla u istraživanje odnosa Jugoslavi-
ničkih ulaganja sa najvećim evropskim i lini. U tim septembarskim danima 1961. je i Afrike, ali i globalne hladnoratovske
svetskim naftnim kompanijama. ponovo probuđene emocije empatije i kulturne diplomatije. Bila je privilegija i
U Keniji i Tanzaniji jugoslovenske i solidarnosti sa narodima sveta, te oseća- raditi sa vodećim hladnoratovskim isto-
srpske firme su izgradile oko 3.000 kilo- ji ponosa i poverenja u sopstvenu državu, ričarima, raditi u arhivima Gane. Jedan
metara puteva, po tržišnim cenama. Fir- ojačali su okvir unutar kojeg je formiran od rezultata bila je i izložba ‘Tito u Afri-
me „Energoprojekt“, „Aeroinženjering“, identitet građana koji su podržavali ide- ci’ koju smo radili u Muzeju Jugoslavije,
„Planum“ i PIM izgradile su širom Afrike je jugoslovenskog socijalizma“, kaže Olga a koja je posle išla u Pit Rivers muzej u
desetine kapitalnih objekata - aerodro- Manojlović Pintar. Oksfordu i Vende muzej u Los Anđelesu,
me, hidrocentrale, luke, kongresne cen- Osim političkih benefita kojim je Ju- što takođe pokazuje koliko je interesova-
tre, vodosisteme... „Energoprojekt“ je u goslavija postala globalni igrač i jedna od nje, pre svega na Zapadu, za ove teme“,
Peruu izgradio hidrosistem vredan više zemalja čije su se rezolucije u UN uglav- kaže profesorka Vučetić.
od 1,2 milijarde dolara. nom većinom glasova usvajale, Pokret Bavljenje Jugoslavijom i Hladnim ra-
Istoričarka Olga Manojlović Pintar nesvrstanih je uticao i na kulturu. tom u Africi njoj je samo potvrdilo i ono
kaže da su u vremenu Hladnog rata, kada Istoričarka Radina Vučetić, profesorka do čega je došla generalno se baveći Jugo-
je svet konstantno bio na ivici nuklear- Filozofskog fakulteta u Beogradu, prime- slavijom - kako je to, naročito vreme še-
nog sukoba, nesvrstani predstavljali naj- ćuje da u svetu postaju izuzetno „trendy“ zdesetih i sedamdesetih, bilo zlatno doba
značajniju asocijaciju država koja je pro- projekti i istraživanja u vezi sa nesvrsta- jugoslovenske diplomatije, sa ličnosti-
movisala politiku mira. nima. Kaže da se i njoj javlja sve veći broj ma poput Koče Popovića, Marka Nike-
„Složeni proces konstituisanja unikat- doktoranada i istraživača sa vodećih svet- zića, Bogdana Crnobrnje, Budimira Lon-
ne jugoslovenske spoljne politike, koji je skih univerziteta koji se bave ovom te- čara..., i kada je postojala svest o značaju
započeo pedesetih godina 20. veka bri- mom. kulture i umetnosti za jugoslovensku di-
žljivo osmišljenim diplomatskim ak- „Moram da priznam da sam i ja u ovu plomatiju.
tivnostima i dugim putovanjima Josi- temu ušla 2014, kada sam pozvana da „U vreme kada su se Amerika, SSSR,

37
 POKRET NESVRSTANIH 60 GODINA
Kina i Kuba, borili ko će da organizu-
je više koncerata, izložbi, nedelja filmo-
va u Africi, Latinskoj Americi, na Bliskom
istoku i Aziji, Jugoslavija je i te kako ima-
la šta da ponudi. Ono što je prepoznato
pre dve godine na izložbi u MoMA o ju-
goslovenskom socijalističkom moderni-
zmu u arhitekturi, bilo je vidljivo i u ju-
goslovenskoj hladnoratovskoj kulturnoj
diplomatiji kroz izložbe savremenog ju-
goslovenskog slikarstva, kroz Lubardine
izložbe, kroz rad jugoslovenskih arhite-
kata, što je sve činilo da Jugoslavija bude
uzor za zemlje koje su tek sticale samo-
stalnost“, kaže Radina Vučetić.
Te zemlje su, dodaje, u Jugoslaviji videle
uzor i velike i hladnoratovski važne države,
poput Egipta, gde je, primera radi, Beograd-
ska opera 1961. na turneji sa 225 članova, iz-
vela 17 predstava u Kairu, a potom dobila
zadatak da umesto Italijana, ona bude ta
koja će pomoći razvoj kairske opere.
Takođe je bilo važno što ta saradnja nije
bila jednosmerna, nego je Jugoslavija bila
i most za afirmaciju kulture nesvrstanih i
pozicioniranje njihove kulture u Evropi.
„Prvi BITEF otvara Katakali trupa iz In-
Lean poslovna filozofija - put zdravog poslovanja!
Danas kada se govori o produktiv-
nom poslovanju i uređenju poslov-
nih procesa, prosto je nemoguće
zaobići Lean filozofiju kao jednu od
ključnih u uspostavljanju balansa,
bar kada je radno okruženje u pi-
tanju. Stanje na terenu je takvo da
su mnoge kompanije krenule u im-
plementaciju nove poslovne filozo-
fije na način da je jak i odlučan me-
nadžment „gurao“ i nametao iste.
Iako rezultati nisu izostajali, prvom
prilikom kada su „gurači“ posusta-
li zbog drugih, prioritetnih obave-
za, dostignuti rezultati su počeli da
slabe a procesi urušavaju. Ovo nas
dovodi do zaključka da je isprav-
na implementacija Lean-a pa i dru-
gih značajnih promena u organizaciji rada
nešto mnogo više od puke primene alata,
modela i načina rada.
U osnovi Lean je način razmišljanja,
Lean je kultura kompanije da motiviše
svakog zaposlenog da razmišlja kako po-
sao koji obavlja može da realizuje na lak-
38 Nedeljnik 9. septembar 2021.
dije, na BITEF-u učestvuju trupe iz Ugan-
de, Senegala, Malija, Zaira - i odatle prave
prodor na festivale u Edinburgu i Avinjo-
nu. Prvi put se u Beogradu predstavlja-
ju i savremeni slikari Egipta, Tanzanije,
Gane. Jugoslavija, tako, u ključnim godi-
nama Hladnog rata počinje da promovi-
še globalnu kulturu i da briše razlike iz-
među kulture ‘metropola’ i ‘periferije’“,
ocenjuje profesorka Vučetić.
Takođe, zahvaljujući Filmskim novo-
ši, brži i efikasniji način a da koristi od
toga imaju svi - od dobavljača sirovina,
preko zaposlenih, menadžmenta i kompa-
nije, do samog kupca usluga ili proizvoda
koji se proizvodi. Domaća kompanija Te-
cor Consalting vodeća je regionalna Lean
konsultantska kuća koja svojim pristu-
pom i uvođenjem Lean filozofije čini po-
stima, za antikolonijalnu borbu u Alži-
ru i Mozambiku se čulo po celom svetu.
Filmski snimatelji, poput Stevana Labu-
dovića, s puškom u jednoj, a kamerom
u drugoj ruci, pokazivali su visoki i lič-
ni profesionalizam, i profesionalizam in-
stitucija, poput Filmskih novosti, i ušli u
istoriju snimajući „rat uživo“ i antikolo-
nijalnu borbu.
Povodom šezdesetogodišnjice Prve
konferencije, u Muzeju afričke umetno-
sti otvorena je izložba „Nesvrstani svet“.
Izložba će biti otvorena do kraja godi-
ne. Muzej, u kom se obeležava ovaj zna-
čajan jubilej, jedini u ovom delu Evrope
je posvećen isključivo kulturi i umetno-
sti kontinenta čija je većina zemalja čini-
la članstvo Pokreta nesvrstanih.
U okviru obeležavanja jubileja biće odr-
žane i druge kulturne manifestacije po-
put izložbi umetničkih dela i arhivskog
materijala, projekcija filmova iz „nesvr-
stanih zemalja“ i predavanja istoričara,
dok je izrada šest dokumentarnih filmo-
va na temu konferencije u Beogradu u za-
vršnoj fazi.
Kada je obeležavano pola veka ovog
pokreta, nesvrstani su se vratili u Beo-
slovna okruženja mnogo isplativi-
jim i efikasnijim.
„Od ključnog značaja je uraditi
adekvatnu analizu stanja u kom-
panijama koje žele da uvođe-
njem Lean filozofije poslovanja
reše različite organizacione pro-
bleme. Nakon toga treba uključi-
ti i edukovati sve zaposlene da
razmišljaju na Lean način kako
bi se za optimalni period, posred-
stvom Lean alata, došlo do želje-
nih ciljeva. Ukoliko se kompani-
ja pravilno vodi Lean načelima i
ozbiljno shvati samu implemen-
taciju Lean-a, velike su šanse
da za kratak period svoju pro-
duktivnost poveća između 30%
i 200%“, kaže Nikola Marjanović iz kom-
panije Tecor Consalting.
Za kompanije je jako važno da shvate da
Lean alati nisu njihov cilj već sredstvo po-
moću koga dolaze do cilja. Njihova pravila i
N504/05
svrha treba da vode i pomognu poslovnim
okruženjima da postanu bolja i efikasnija.
grad. Srbija je 2011, iako više nije člani-
ca Pokreta nesvrstanih, bila domaćin
ponovnog okupljanja više od stotinu de-
legacija koje je otvorio predsedavajući
pokreta, šef egipatske diplomatije Mu-
hamed Kamel Amr. Za ovu jesen je tako-
đe najavljen skup svečanog karaktera pod
pokroviteljstvom države.
Olga Manojlović Pintar podseća i na ar-
hitektonske i urbanističke poduhvate na-
stale prilikom Prve konferencije Pokreta
nesvrstanih.
„Pored estetskih intervencija u cen-
tru grada, poseban akcenat je stavljen na
promociju arhitektonskih i urbanističkih
poduhvata koji su realizovani na prosto-
ru Novog Beograda. Svečano je tih dana
otvorena zgrada Saveznog izvršnog veća
(današnja Palata Srbija). Unutar njenih
prostranih sala i holova organizovane su
brojne aktivnosti u koje su uključeni uče-
snici konferencije, dok je na pristupnom
platou, ukrašenom elegantnom fontanom
sa svetlosnim efektima, održavan prigodan
kulturno-umetnički program za građane.
Istovremeno je između novopodignutog
zdanja SIV-a i obala Save i Dunava započeo
proces ozelenjavanja rečnih obala.
Ključna poruka: „Krećimo se održivo!
Ostanimo zdravi!“
Ove godine se obeležava jubilej, 20 godina
Evropske nedelje mobilnosti, pod sloganom
„Krećimo se održivo! Ostanimo zdravi!“. Ova
kampanja širom Evrope podržava lokalne
inicijative kojima gradovi nizom aktivnosti
i manifestacija čine okruženje bezbednijim,
zelenijim, i inkluzivnijim, ali i utiču na psiho-
loški i fizički boljitak svojih stanovnika i pro-
mociju zdravih životnih stilova.
Od početka 2000-ih na hiljade instituci-
ja, preduzeća, NVO i gradova pridružili su
se ovom sve masovnijem pokretu kako
bi se urbano okruženje učinilo boljim me-
stom za život. Ravnopravno sa evropskim
zemljama stala je i Srbija gde se Evropska
nedelja mobilnosti obeležava gotovo dve
decenije, a broj gradova i opština koji se
priključuju je iz godinu u godinu sve veći.
Ove godine Evropska nedelja mobilno-
sti održava u skladu sa temom „Održiva
mobilnost za zdraviji život“, a izbor teme
inspirisan je teškoćama koje su Evropa i
ceo svet iskusili tokom kovid-19 pande-
mije. Cilj kampanje je da se očuva fizič-
ka i mentalna forma kroz istraživanje le-
Za Ajzenhauera je
Jugoslavija bila karika
koja nedostaje u južnom
krilu NATO-a - prostoru
preko kog bi Sovjetski
Savez mogao da prođe do
Mediterana
Tako je reprezentativni prostor Novog
Beograda u gradski pejzaž uključio si-
stem parkova, čiji je centar trebalo da
označi Park prijateljstva na Ušću. Ak-
tivnu ulogu u njegovom uređenju dobi-
li su upravo učesnici Prve konferencije
nesvrstanih, koji su sadnjom stabala pla-
tana formirali distinktivnu celinu - Aleja
mira - kao svojevrstan muzej na otvore-
nom. Na taj način je, fukoovski rečeno,
‘uprostoravana’ ideja solidarnosti ze-
malja Trećeg sveta, a ušće Save u Dunav
postalo simbol jugoslovenskih i global-
nih povezivanja i dinamičnih, dijalektič-
kih promena. Aleja mira je dobila važnu
ulogu ne samo u definisanju novog kon-
cepta grada već i ideologije ukorenjene
u ideji prevazilaženja ‘otuđenog rada’,
pota gradova, regiona i država, i da se, kao
i prethodnih godina, pruži doprinos očuva-
nju životne sredine i zdravlju. Trendovi za-
početi prošle godine, kao što je povećana
fizička aktivnost i korišćenje mobilnosti sa
nultom emisijom, zahtevaju dalji podstrek.
Koordinatori kampanje Evropska nede-
lja mobilnosti za Srbiju su Ministarstvo
građevinarstva, saobraćaja i infrastruktu-
re i Stalna konferencija gradova i opština
(SKGO) – Savez gradova i opština Srbi-
‘otuđene prirode’ i ‘dehumanizovanog
čovečanstva’.
Inicijativa za formiranje Aleje mira po-
tekla je od Mladih gorana Srbije. Činje-
nica da su upravo predstavnici te važne
društveno-političke organizacije mladih
ljudi bili prvi koji su posadili drvo hrasta
u Aleji mira, a ne jugoslovenski predsed-
nik, niti bilo koji drugi političar, ostvari-
la je simbolički snažan utisak“, kaže Olga
Manojlović Pintar.
Ona dodaje da je jasno da sećanje na
Prvu konferenciju nesvrstanih u Beogra-
du i njene prateće aktivnosti, kao što je
bilo ozelenjavanje Parka prijateljstva, od-
nosno formiranje Aleje mira, predstavlja
snažan simbol i podstrek za „ozelenjava-
nje“ savremene političke sfere u eri eko-
loških katastrofa.
„U vremenu kada se prirodna bogat-
stva uništavaju zarad kratkoročnih pro-
fita, sećanje na Aleju miru, na način na
koji je zamišljena, realizovana, ali i na
koji je zaboravljena, vraća fokus javnosti
na ideale solidarnosti i bratstva i afirmi-
še nov odnos prema prirodi koji nužno
postaje važan deo svake politike“, kaže
ona. N
je. Aktivnosti koje SKGO realizuje u okvi-
ru Evropske nedelje mobilnosti podržane
su kroz projekat “Podrška lokalnim samo-
upravama u Srbiji na putu ka EU – druga
faza” koji finansira Vlada Švedske.
Više informacija o manifestaciji i mo-
gućnostima za učešće i obeležavanje
Evropske nedelje mobilnosti nalazi se na
www.mobilityweek.eu kao i na zvaničnim
profilima ENM (Facebook, Twitter i Insta-
N504/02
gram).
39
 ZAOKRET BAJDEN I SAD POSLE AVGANISTANA

ŠTA POSLE
AMERIČKOG VEKA
Sjedinjene Države su svojim građanima decenijama svoje vojne i vojno-političke operacije širom
sveta objašnjavale kao prost izbor između sebičnog neintervencionizma - sedenja skrštenih ruku dok
su nečija ljudska, verska ili politička prava ugrožena - i nesebičnog, altruističkog intervencionizma.
Predsednik Bajden i zvanično je poručio da je tome došao kraj

Piše Uroš Jovičić

D
a vam neko kaže da je iz
glavnog grada države koju
gotovo u potpunosti kon-
trolišu radikalni ekstremi-
sti za 17 dana uspelo da se
evakuiše 124.000 civila, da li biste takvu
operaciju smatrali uspešnom? A ako se
ta operacija dogodi nakon 20 godina rata,
više stotina hiljada poginulih vojnika sa
obe strane i više desetina milijardi potro-
šenih dolara, da li bi vam to i dalje izgleda-
lo kao pobeda?
Predsednik Sjedinjenih Američkih Dr-
žava Džo Bajden pred novinare u Beloj
kući nije izašao kao čovek koji želi da pro-
glasi pobedu, ali je 24 sata nakon što je i
poslednji američki vojnik evakuisan iz Ka-
n SVE AMERIČKE INTERVENCIJE OD DRUGOG SVETSKOG RATA
bula, izgledao vrlo staloženo. Rekao je da
želi da preuzme odgovornost za svu proli-
venu krv u Avganistanu od trenutka kada
je presekao da je 31. avgust poslednji rok
da američka vojska napusti tu državu, ali
da obično tako bude kada nešto želite da
presečete.
„Nije ova evakuacija označila samo kraj
vojnih operacija američkih snaga u Avga-
nistanu, već kraj ere velikih vojnih ope-
racija kojima pokušavamo da preuredi-
mo druge države“, rekao je Bajden, kao da
ukida pravilo staro par godina, a ne tradi-
ciju američke spoljne politike stariju čak
i od njega.
Dok je nabrajao „misiju za misijom, pra-
zne stolice za praznike, izgubljene udove,
posttraumatske sindrome i 18 veterana
koji svakog dana sebi u Sjedinjenim Drža-
vama oduzimaju živote“, Bajden je izgle-
dao kao čovek koji ispunjava svoju misi-
ju, misleći na sina, vojnog veterana, koji
je preminuo od tumora na mozgu. Bilo je
potrebno da čovek takve životne sudbine
uđe u Belu kuću kako bi ispunio ono što je
iz kuće od karata često obećavano.
***
U trenutku kada su nacisti napali Fran-
cusku u Drugom svetskom ratu, američ-
ka vojska bila je po svojoj vrednosti 12. na
svetu, zaostajući čak i za Holandijom. Isto-
ričar Stiven Verthajm smatra da je upravo
u to vreme, dok su se Hitlerove trupe pro-

1950. 1960. 1970. 1980.

KOREJSKI RAT LIBANSKA KRIZA DOMINIKANSKI DRUGI INVAZIJA

1950-1953 (1958) GRAĐANSKI RAT KOREJSKI RAT NA GRENADU
(1965-1966) (1966-1969) (1983)

VIJETNAMSKI RAT
40 Nedeljnik 9. septembar 2021. (1955-1964, 1965-1973, 1974-1975)
bijale kroz propusnu francusku odbranu,
napravljen plan koji će tek godinama ka-
snije dobiti radni naslov - „američki vek“.
Istraživački centar Saveta za spoljne od-
nose tada je pravio proračune kako bi iz-
gledao svet u kom nacisti dominiraju
Evropom - jer je takav scenario izgledao
prilično realno - i gde je u takvoj raspo-
deli pozicija Sjedinjenih Država. Ograni-
čavanje na četvrtinu sfere (od Kanade do
Latinske Amerike), ili na jednu hemisfe-
ru, bilo je previše hermetično u trgovin-
skom smislu. Zaključak je bio da je po-
trebno i da je za Ameriku jedino održivo
rešenje, ako Hitler bude kontrolisao čita-
vu kontinentalnu Evropu, da sa Velikom
Britanijom „dominira u svim drugim kra-
jevima sveta“. Makar je tako Hanson Bal-
vin, tadašnji novinar Njujork tajmsa i član
Saveta za spoljne odnose, sažeo ovu stra-
tegiju. Strategiju sa tri problema: imperi-
jalistički duh, saradnja sa Britancima i tro-
škovi globalnog vojnog prisustva na račun
građana.
Verthajm piše da je jedan od načina da
se ovi problemi prevaziđu bilo osnivanje
Ujedinjenih nacija, „koje će dati legitimitet
raspoređivanju vojnih snaga na određenoj
teritoriji od američkog interesa i koje neće
blokirati jednostranu vojnu akciju SAD“.
Amerika je od kraja Drugog svetskog
rata, iako se do njegovog kraja priča o toj
strategiji promenila pa je „između među-
narodnog izolacionizma i internaciona-
lizma izabrano ovo drugo“, dobila ulogu
koju je i želela, iako nacisti nisu dugoroč-
no zagospodarili čitavom Evropom. Ulogu
„svetskog policajca“.
U tom trenutku, nakon napretka od 11
pozicija, do vrha liste najmoćnijih vojnih
sila na svetu, SAD su građanima decenija-
ma svoje vojne i vojno-političke operacije
širom sveta objašnjavale kao prost izbor iz-
među sebičnog neintervencionizma - se-
denja skrštenih ruku dok su nečija ljudska,
verska ili politička prava ugrožena - i ne-
sebičnog, altruističkog intervencionizma.
Kroz decenije Hladnog, a zatim i „več-
PRVA INTERVENCIJA INTERVENCIJA
U SOMALIJI NA HAITIJU
(1992-1995) (1994-1995)
1990.
INVAZIJA NA ZALIVSKI INTERVENCIJA U
PANAMU RAT BOSNI I HERCEGOVINI
(1989-1990) (1990-1991) (1992-1995)
TRI ČETVRTINE ISPITANIH
AMERIKANACA DANAS JE ZA
TO DA SE FOKUS SA SPOLJNE
POLITIKE PREBACI NA
UNUTRAŠNJA PITANJA
nog“ rata koji ga je smenio, Sjedinjene Dr-
žave su učestvovale u 18 različitih velikih
vojnih sukoba, od Bliskog istoka, preko
Afrike, do Balkana. Koliko god konteksti
bili različiti, motivi su bili slični - preure-
đivanje države u kojoj se inicira ili uklju-
čuje u vojni sukob, a pre svega preuređe-
nje vlasti.
I opravdanja za takve vojne operacije su
bila slična - nešto što se tridesetih godi-
na u Americi nazivalo „mišićavim libera-
lizmom“ kom je zadatak da se „bori pro-
tiv zla“.
Drugi važan faktor bio je strah. Tokom
Hladnog rata govorilo se o opasnosti od
Sovjeta, tokom „večnog rata“ o opasnosti
od terorizma.
Konzervativniji politički teoretičari i no-
vinari poput Breta Stivensa, kolumniste
Njujork tajmsa, objašnjavali su ulogu svet-
skog policajca nedostatkom alternative.
„Ako je prva alternativa u zgradi Ujedi-
njenih nacija, onda bi trebalo da se pod-
setimo kakav je bio njihov učinak recimo
u Ruandi, ali i na brojnim drugim mesti-
ma. Ako je druga alternativa podela sveta
na interesne sfere, postoji li ikakva garan-
cija da Rusija jednog dana neće odlučiti da
pređe granice svoje sfere? I na kraju, ako
je rešenje ‘pustiti svet na miru’, da li zaista
verujete da će u miru i ostati?“, napisao je
Stivens, opominjući da je istorija pokaza-
la da svako povlačenje svetskog policajca
dovodi do jačanja „svetskih hajduka i zli-
kovaca“.
Ipak, kako su godine prolazile, Ameri-
kanci poslovično ponosni na svoju voj-
sku, u koju su prema anketama uvek
imali najviše poverenja od svih sfera
delovanja vlasti, počeli su da gube in-
2000.
RAT U IRAKU
BOMBARDOVANJE (2003-2011)
SRJ, INTERVENCIJA NA
KOSOVU I METOHIJI
(1998-1999)
RAT U AVGANISTANU
teresovanje za velike vojne operacije.
Upravo su ankete pokazale da je tri če-
tvrtine ispitanih Amerikanaca bilo za to
da se fokus sa spoljne politike prebaci
na unutrašnja pitanja.
Korejski ratovi su prošli, Vijetnamski
je postao simbol ali je i od njegovog kra-
ja prošlo 45 godina, Zalivski rat je slavo-
dobitno završen, na Balkanu su američ-
ki saveznici pobedili u svojim ratovima,
u Latinskoj Americi do ratova najčešće
nije moralo ni da dođe, već su režimi
menjani uz par dana protesta i dovoljno
pezosa ili dolara na računu menadžera
projekta „preuređenja države“.
Irak i Avganistan su, bar zasad, strategiji
svetskog policajca došli glave.
Po planu, rat u Iraku je trebalo da traje
devet meseci, uz oko 480 položenih ame-
ričkih života, sa osnovnim ciljem da se u
„paukovu mrežu“ uhvati Sadam Husein.
Umesto toga, Amerikanci su u Iraku za
osam godina rata izgubili četiri hiljade lju-
di, pokušavajući da kreiraju nekakav mo-
del arapske demokratije.
Avganistan je trajao više nego duplo
duže, uz mnogo više žrtava i istu proma-
šenu temu.
Tako je strategija „preuređenja“ dotera-
na do ivice, a Bajden ju je evakuacijom iz
Kabula i staloženom pričom o „kraju jed-
ne ere“ i zvanično gurnuo u provaliju.
Sada se postavlja pitanje postoji li neka-
kav plan poput onog koji je napravio Sa-
vet za spoljne odnose dok su nacisti osva-
jali Francusku.
„Građani se osećaju kao Zlatokosa u ku-
ćici tri medveda“, slikovito je opisao Bret
Stivens. „Kaša koja je predstavljala navod-
nu agendu slobode i demokratiju od Ka-
račija do Kazablanke, a koju je na sto po-
stavio Džordž Buš mlađi, bila je prevruća.
Obamina kaša teške retorike o prekret-
nicama i resetovanju i istovremeno sla-
bo delovanje i duboka ambivalencija, bila
je prehladna. Amerikancima je potrebna
sredina - tačna spoljna politika, ni previ-
še ambiciozna ni previše smirena. Tako je
u bajkama.“ N
UČEŠĆE U
LIBIJSKOM RATU
(2011) RAT U SIRIJI
(2014 - do danas)
2010. 2020.
DRUGA INTERVENCIJA U SOMALIJI
(2007 - do danas)
(2001-2021) 41
 REPORTAŽA DANILO KIŠ U PARIZU

DESETI
ARONDISMAN
Ulica Fabur di Templ

U desetom
arondismanu,
ne bolujem od
nostalgije...
Ulica Teson u kojoj je Kiš proveo svoj pariski period je uska,
tiha, u delu grada u kome vreva retko utihne. Iza ćoška
vas već ponese šaroliki svet ovog popularnog kvarta,
sa radnjama koje drže Pakistanci i barovima u kojima se
polako ispija pastis dok se svet zanet poslovima spušta niz
ulicu Fabur di Templ, u kojoj se veš i dalje suši na prozorima

Piše Ana Otašević

U
ulici Artur Grusijer, u dese-
tom pariskom arondisma-
nu, nalazi se stan u kome
je Danilo Kiš proveo po-
slednje dane života. Ispred
zgrade sa velikim crvenim vratima u
broju 16 je tabla na kojoj piše samo to-
liko da je pisac ovde umro 15. oktobra
1989. godine. To je stan Paskal Delpeš, sa
kojom je živeo svoj pariski period. Pro-
zor na susednoj zgradi kao da je iz ne-
kog drugog vremena, požuteo, tamnih
oboda, sa čipkanim zavesama kao prizor
iz neke daleke ruske gubernije ili nekog
mađarskog sela iz filmova Bele Tara, a
ne iz centra Pariza. Kao prozor kod Tar-
kovskog koji gleda u svet prošlosti. Mora
biti da tu živi neki emigrant iz istočne
Evrope, možda čak iz panonske ravnice,
u kojoj je Kiš rastao.
Njegov pariski studio se nalazio u su-
sednoj ulici Teson. Ulica je uska, tiha,
u delu grada u kome vreva retko utih-
ne. Iza ćoška vas već ponese šaroliki svet
ovog popularnog kvarta, sa radnjama
koje drže Pakistanci i barovima u koji-
PARIZ NIJE OD KIŠA NAČINIO ma se polako ispija pastis dok se svet za-
SVETSKOG PISCA, TO SU net poslovima spušta niz ulicu Fabur di
UČINILE NJEGOVE KNJIGE Templ, u kojoj se veš i dalje suši na pro-
zorima. U vreme dok je Kiš u njemu ži-
KOJE SU BEZ VELIKE POMPE veo, važio je za radnički kraj, u kome je
PRONALAZILE PUT DO KRITIKE bilo dosta Jugoslovena, mahom krojača
I ČITALACA. OVAJ GRAD JE U koji su tih godina dolazili u Francusku.
„Poslednjih godina živim u Parizu, u
CENTRU NJEGOVIH SNOVA O desetom arondismanu i ne bolujem od
KNJIŽEVNOSTI, ALI SAM KIŠ nostalgije; kad se probudim, ponekad ne
ZA NJEGA NE POSTOJI. „MEĐU znam gde sam: čujem kako se našijenci
dozivaju, a iz kola parkiranih pod mojim
PISCIMA MOJE GENERACIJE prozorom sa kasetofona trešti harmoni-
KOJI SU ŽIVELI U PARIZU ka“, napisao je 1983. godine u kratkoj au-
TOKOM OSAMDESETIH (KIŠ) tobiografiji „Izvod iz knjige rođenih“.
„Našijenci“ je izraz koji je samo ovde
JE MOŽDA NAJVEĆI. NAJVEĆI upotrebio u svom književnom opusu.
I NAJNEVIDLJIVIJI. BOGINJA Na fotografijama iz svog pariskog studi-
AKTUELNOST NIJE IMALA ja Kiš je za pisaćim stolom od jednostav-
NIJEDAN RAZLOG DA UPRAVI ne drvene ploče naslonjene na nogare na
kome je mašina za kucanje. Skromni en-
REFLEKTORE NA NJEGA“, terijer, koji dopunjuju polica za knjige i
NAPISAO JE KUNDERA krevet, govori o jednostavnosti i siroma-
štvu u kome je proveo veći deo života.

42 Nedeljnik 9. septembar 2021.

 ULICA ARTUR
GRUSIJER
Ovde je umro Kiš

„Nepoznate ulice, nepoznata lica, nepoznati jezici u kojima

prepoznaješ neke poznate ulice, poznata lica, poznate jezike. Kao u
snu“, pisao je o zanosu gradom kojim je voleo da šeta opijen vrevom
i zanet Parižankama koje u očima nose „sopstvenu dušu, sopstvene
pejzaže, sopstveni svet“
LUKA SPASA - Tin Ujević, Miloš Crnjanski, Bora Stanko- vrevom i zanet Parižankama koje u očima
Kiš je prvi put došao u Pariz 1959. godi- vić, Gustav Matoš i mađarski pesnik En- nose „sopstvenu dušu, sopstvene pejzaže,
ne, u vreme dok je još bio postdiplomac. dre Adi. Poredi sebe sa Balzakovim Rasti- sopstveni svet“.
„Pripaljujem na plamenu sveće svoju njakom, tom večnom figurom došljaka Pariz je za njega, kao i za mnoge druge
plavu Zetu i razmišljam o tome kako sam koji stisnutih zuba uleće u vrtlog Pariza. pisce iz Jugoslavije i istočne Evrope, bio
se ja to zapravo obreo u Parizu i sada se- Carstvo senki, plavi dim cigareta i intim- „luka spasa“. Svi oni su sanjali da će u nje-
dim kao kakav brodolomac u nekoj in- no treperenje sveća u kafani „Luka spa- mu da pobegnu od usuda svojih sredina i
timnoj Luci Spasa“, zabeležio je svoj prvi sa“ postali su deo Kišovog „intelektual- upišu se na dugu listu onih koji su svojim
susret sa gradom na obalama Sene u pu- nog hodočašća“ u gradu u kome se kafane delima zadužili čovečanstvo koje je toli-
topisu „Izlet u Pariz“ koji je objavio na- i knjižare dodiruju ramenom, kako je na- ko uložilo u ovaj grad. „Morate da prođete
redne godine u časopisu „Vidici“. pisao u tekstu „Pariz, velika kuhinja ideja“ kroz Pariz da biste postojali“, rekao je u in-
Dok nabraja pisce uz koje je kao mla- iz 1982. godine. „Nepoznate ulice, nepo- tervjuu za književni časopis „La Quinzai-
dić gradio svoj pariski san, Bodlera, Pru- znata lica, nepoznati jezici u kojima pre- ne littéraire“ sa Žanin Matijon, koji je ob-
sta, Malarmea, Verlena, shvata da su mu poznaješ neke poznate ulice, poznata lica, javljen u januaru 1980. godine.
duhovno bliži „stranci“ koji su pre njega poznate jezike. Kao u snu“, pisao je o za- Na fotografiji iz 1985. godine Kiš je bla-
ovde dolazili u „intelektualno hodočašće“ nosu gradom kojim je voleo da šeta opijen go naslonjen na dugačak uglačani šank

43
 REPORTAŽA DANILO KIŠ U PARIZU

Kafane u kojima je voleo da sedi, poput Rotonde ili Selekta na

Monparnasu, gde su nekada slikari, pisci i avanturisti okupljeni u
svojevrsnom bratstvu pili, tukli se i pričali do sitnih sati o slikarstvu i
umetnosti, odavno su atrakcija za turiste i stecište mondena. U njima
više nema ni „jugoslovenskih razbojnika“ koji su sedamdesetih i
osamdesetih punili stranice crnih hronika
na koji je položena šoljica kafe. Njegovo
lice, na kome se lomi jutarnji zrak sunca,
ima izraz spokojnog zadovoljstva kakav
je kod njega bio redak. U svetloj kožnoj
jakni i farmerkama, sa blago otkopča-
nom košuljom i cigaretom između pal-
ca i srednjeg prsta, podseća na Žan Pola
Belmonda. Amerikanci su u to vreme o
njemu i govorili kao o „književnom Bel-
mondu“. Njegova visoka, mršava figura
sa dugom, gustom, kovrdžavom kosom,
imala je harizmatični učinak na žene,
poput rok zvezde.
Kafane u kojima je voleo da sedi, po-
put Rotonde ili Selekta na Monparnasu,
gde su nekada slikari, pisci i avanturisti
okupljeni u svojevrsnom bratstvu pili, tu-
kli se i pričali do sitnih sati o slikarstvu i
umetnosti, odavno su atrakcija za turiste
i stecište mondena. U njima više nema ni
„jugoslovenskih razbojnika“ koji su se-
damdesetih i osamdesetih punili stranice
crnih hronika. Neke nove „luke spasa“ za
mlade slikare i umetnike koji nastavljaju
da dolaze u Pariz danas su na desnoj oba-
li Sene, daleko od mondenskih kvartova
leve obale.
OBRAČUN SA ESTABLIŠMENTOM
Sedamdesetih godina Kiš je često bora-
vio u Parizu zahvaljujući poslu lektora za
srpskohrvatski jezik koji je radio na uni-
verzitetima u Strazburu, Lilu i Bordou,
gde je 1973. godine upoznao Paskal Del-
peš koja je bila njegova studentkinja.
Za pariski period su vezane četiri knji-
ge: „Grobnica za Borisa Davidoviča“, „Čas
anatomije“, „Enciklopedija mrtvih“ i „La-
uta i ožiljci“ koja je objavljena posthumno,
kao nezavršena. U kontaktu sa Francu-
skom Kiš je bio iznenađen kratkovido-
šću ondašnjih levičara i njihovim odbija-
njem da uvide strahote levog totalitarizma
i postojanje Staljinovih logora. Pošto je u
to vreme u Francuskoj bilo moderno biti
levičar, njegova kritika staljinizma naila-
zila je kod njegovih studenata na otpor, u
čemu je video ideološki fanatizam.
Svoju opsesiju temom crvenog tero-
ra Kiš je pretočio u knjigu povezanih pri-
ča „Grobnica za Borisa Davidoviča“. Ova
knjiga je pokrenula najveću književnu po-
lemiku u jugoslovenskoj književnosti koja
je uticala da Kiš napusti Beograd razoča-
ran reakcijom književne javnosti i nasta-
ni se u Parizu. Ali ni ovde nije prekinuo da
se obračunava sa kulturnim establišmen-
tom. Kritikovao je pariske intelektualce
koji su se klanjali Moskvi i Maou i govori-
li o „globalno pozitivnom bilansu“ komu-
nističkih diktatura, njihovo blebetanje „o
novom i boljem svetu u kome hrču kao u
udobnom krevetu, o svim iluzijama koje
su se uprli da stvore, uprkos činjenicama,
uprkos svemu“.
U intervjuu koji je dao Žanin Matijon
ne nalazi opravdanje za njihovu lakomi-
slenost, za njihov „crno-beli svet, ovde je
Dobro, tamo je Zlo, ovde je Levica, tamo je
Desnica“, za njihovo odbijanje da posluša-
ju, „ti slobodni i bogati ljudi koji su mogli
da znaju“. Ovo Kišovo zapažanje važi i da-
nas za gotovo istu skupinu pariskih inte-
lektualaca i one koji su potekli iz njihovog
šinjela, koje u Francuskoj zovu posprdno
„medijski filozofi“ i „kavijar levica“ zbog
njihove poze i uticaja koji imaju u javnom
životu zahvaljujući bogatstvu i medijskoj
pažnji koju uživaju.
BALKANAC U PARIZU
Osamdesetih godina Pariz je i dalje bio
grad intelektualne provokacije u kome
stvaraju najvažniji južnoamerički i istoč-
noevropski pisci, reditelji, slikari. U Pariz
je dolazio najpoznatiji ruski disident Alek-
sandar Solženjicin, rumunski pisac i filo-
zof Emil Sioran je u njemu smišljao svo-
je silogizme gorčine začinjene balkanskim
humorom, a Milan Kundera pisao roman
„Nepodnošljiva lakoća postojanja“. Tih go-
dina se u Parizu trajno nastanio Polanski,
Serž Genzbur je ovde pisao svoju labudo-
vu pesmu, Tarkovski je u njemu umro. Svi
su oni došli sa Istoka, ili njihovi roditelji,
kao u Genzburovom slučaju.
Kiš se tih godina družio sa srpskim sli-
karima Dadom Đurićem, Ljubom Popovi-
ćem i Vladimirom Veličkovićem, o čijem
je crtežu „Skakači“ napisao esej 1982. go-
dine, iritiran površnim prikazima likov-
nih kritičara koji su slikareva tela u pokre-
tu bez glave videli kao odraz „modernog
čoveka u zahuktalom vremenu“.
„Njegovi bi ‘Skakači’ da polete u nebo, a
ta se ikarovska misao ne misli više od tre-
nutka kada se telo strmeknjuje ka nebe-
skoj praznini, ka ponoru. Sad postoji samo
to sredokraće između neba i zemlje. Na ci-
lju će ponovo pronaći svoju glavu. Ako je
usput nisu izgubili“, piše Kiš.
U to vreme se u Parizu već formirala ju-
goslovenska umetnička kolonija koju su
činili uglavnom slikari za koje je ovaj grad
još uvek imao magnetnu privlačnost. Za-
nos mladalačkih ambicija s vremenom
je uzmicao pred nostalgijom prema sve-
tu koji su ostavili. Pariz je prema njima
bio uglavnom ravnodušan, više je menjao
njih nego što su oni ostavljali traga u nje-
mu. Njihovi dometi koji su u novoj sredini
tek povremeno bili uzleti, uz retke izuzet-
ke, izgledali su veći u očima njihovih su-
narodnika nego na obalama Sene na koje
su se nasukale tolike ambicije.
„Balkanac se svakog dana suočava sa
nesrećom malih naroda i ravnodušnošću
velikih“, primetio je Kiš u razgovoru sa
Žanin Matijon. U marginalnoj ulozi koju
su Jugosloveni imali na književnoj sceni u
Francuskoj video je usud „malih jezika“.
Pariz nije od Kiša načinio svetskog pisca,
to su učinile njegove knjige koje su bez ve-
like pompe pronalazile put do kritike i či-
talaca. Ovaj grad je u centru njegovih sno-
va o književnosti, ali sam Kiš za njega ne
postoji. „Među piscima moje generaci-
je koji su živeli u Parizu tokom osamde-
setih (Kiš) je možda najveći. Najveći i naj-
nevidljiviji. Boginja Aktuelnost nije imala
nijedan razlog da upravi reflektore na nje-
ga“, napisao je Kundera u italijanskom li-
stu „Republika“ iz 12. oktobra 1999. godi-
ne, na desetogodišnjicu Kišove smrti.

44 Nedeljnik 9. septembar 2021.


Kundera je u Pariz došao godinu dana
pre Kiša, a državljanstvo je dobio već sle-
deće godine, kao i argentinski pisac Hu-
lio Kortasar. Kiš nije imao oreol disidenta,
bio je pisac „potonulog sveta“ Central-
ne Evrope koji nikog ne zanima. Imao je
problema da produži francuske papire iz
kojih ga je izbavio Žak Lang, tadašnji mi-
nistar kulture. Sa Langom su ga veziva-
li prijateljstvo i sudbinske veze - Langov
otac je bio Jevrejin pa su se za vreme rata
krili u strahu od deportacije. Od Langa je
1986. godine dobio i priznanje - Orden
viteza umetnosti i književnosti - koje je
primio kao priznanje vitezu-lutalici, va-
gabundu, kakvim je sebe doživljavao. Go-
spodin bez otadžbine, apatrid, kosmopo-
lita, kao njegov junak Egon fon Nemet u
knjizi „Lauta i ožiljci“.
Za Kiša su najveći i najređi pisci oni
koji stoje jednom nogom u svom vreme-
nu a drugom u budućnosti, „koji svojim
savršenim sluhom čuju pokrete istorije
kao što se može čuti dolazak velikog ze-
mljotresa“, kako je rekao u intervjuu za
„Student“ iz 1976. godine povodom ob-
javljivanja „Grobnice za Borisa Davido-
viča“. Njegove knjige su registrovale ovaj
veliki zemljotres koji će doći pošto on
više ne bude tu.
„Kišovo delo je neka vrsta svetog prika-
zanja ludila ovoga veka, njegovog ukusa
krvi, blata i laži, izmešanih sa suzama žr-
tava. Miliona žrtava čiji je on neumoljiv i
neutešan svedok“, pisao je italijanski pisac
Klaudio Magris u istom broju „Republike“
iz 1999. godine. Pad Berlinskog zida i le-
vog totalitarizma najavio je kraj sveta koji
MESTO GDE SU SE DOGODILI ATENTATI
je Kiš poznavao, ali i raspad Jugoslavije.
Ima neke gorke utehe u tome da nije
prisustvovao rušenju zemlje čija raznoli-
kost je bila deo njegovog vlastitog iden-
titeta. „Ja nisam srpskohrvatski pisac, ja
sam više Crnogorac, ako već nisam pisac
iz Vojvodine, a donekle i jevrejski pisac,
sa potpuno mađarskim prezimenom...“,
govorio je negodujući kada bi pokuša-
li da mu svedu identitet na nacionalne
odrednice.
JAHAČI APOKALIPSE
Kada se iz ulice Teson siđe u ulicu Par-
mentije, na ćošku sa ulicom Aliber je ško-
la iz koje je od 1942. do 1944. godine de-
portovano više od 500 jevrejske dece iz
ovog arondismana koja su završila u kon-
centracionim logorima. Širom Pariza su
postavljene spomen-ploče u znak seća-
KRITIKOVAO JE PARISKE
INTELEKTUALCE KOJI SU SE
KLANJALI MOSKVI I MAOU
I GOVORILI O „GLOBALNO
POZITIVNOM BILANSU“
KOMUNISTIČKIH DIKTATURA,
NJIHOVO BLEBETANJE „O
NOVOM I BOLJEM SVETU U
KOME HRČU KAO U UDOBNOM
KREVETU, O SVIM ILUZIJAMA
KOJE SU SE UPRLI DA STVORE,
UPRKOS ČINJENICAMA,
UPRKOS SVEMU“
nja na deportovane Jevreje, „žrtve naci-
stičkog varvarstva i Višijeve vlade“. Jevreje
su hapsili francuski žandarmi i predava-
li ih Nemcima koji su ih slali u logore, u
vreme kada je Francusku vodila kolabo-
racionistička vlada maršala Petena. Kiš se
doselio u ovaj arondisman četrdeset godi-
na kasnije zato što je nekim čudom preži-
veo pogrom nad Jevrejima i Srbima u No-
vom Sadu januara 1942. godine. Život mu
je spaslo to što je kršten u pravoslavnoj cr-
kvi. Dve godine kasnije njegov otac je de-
portovan iz Mađarske u Aušvic, kao i veći
deo njegove porodice.
„Proveo sam čitavo detinjstvo i deo
mladosti u direktnom dodiru sa Zlom“,
rekao je u intervjuu za pomenuti francu-
ski književni časopis. Njegov E. S. iz „Pe-
ščanika“ upozoravao je da će „pre nego
što Saveznici budu mogli bilo šta da uči-
ne, doći po nas Jahači Apokalipse... Ču-
jem rzanje njihovih konja. I čujem kako
pršti na vetru zalepršano perje na njiho-
vim crnim šeširima.“
Neki drugi jahači Apokalipse su se po-
javili u ulici Aliber 13. novembra 2015. go-
dine i pokosili rafalima goste na terasama
kafea, u ime nekog novog, islamskog tota-
litarizma. Na zastorima kafea Karijon, is-
pred koga se dogodio napad, neko je kre-
dom napisao: „Jedina revolucija koja je
moguća i neophodna je revolucija srca.“
Kiš je pisao o Parizu kao gradu u kome
„ima mesta za svaku tendenciju, idej-
nu, političku i književnu, taj široki spek-
tar oprečnih mišljenja koja žive pod istim
krovom kao kakva velika, bučna i zavađe-
na porodica“. Ovaj spektar je bio na udaru
terorista čiji su napadi navukli pokrov na
frivolni život grada.
Ulica se dalje spušta do Kanala Sen Mar-
ten čije obale spajaju pokretni mostovi.
Kiš je voleo da šeta ovim krajem koji je i
danas sačuvao boemski duh, da gleda lađe
koje se penju kanalom „kao da se penju
uz vekove, a u čast negdašnjih inženjera,
u čast francuskog genija, i kao dokaz več-
no žive tradicije“.
U tekstu „Pariz, kuhinja ideja“ Kiš se
priseća da je tu negde stanovao Flobe-
rov junak, jer „u Parizu bar za mene, sve
je samo literatura. A Pariz, uprkos svemu,
još uvek prestonica literature“.
Na televizijskom snimku iz tog vreme-
na Kiš je naslonjen na ogradu, zagledan u
vodu. Njegov lik je ostao utisnut na njenoj
površini, izmešan sa likovima svih onih
hodočasnika koji su pohodili ovaj grad sa
čežnjom sanjara. N
45
 PSŽ POLITIKA I FUDBAL
N
ikome nije izgledalo da je
vreme za uzbunu, kada
je Mišel Platini, u Mon-
te Karlu, u hotelu sa širo-
kim pogledom na marinu,
pročistio grlo.
„Upalile su se crvene lampice za fud-
bal i moramo da uradimo nešto pod hit-
no“, rekao je ozbiljno tadašnji predsed-
nik UEFA. „Novca nam ne nedostaje, ali
je na delu loše upravljanje. Evropski fud-
bal gubi milijarde.“
46 Nedeljnik 9. septembar 2021.
PRIJATELJI
NA
PRAVIM
MESTIMA
Tako je počela priča o tome da su po-
trebna „pravila i pravila“, dok su prisutni
bledih pogleda ukusne kroasane zalivali
najboljim espresom na Azurnoj obali. Bio
je avgust 2011. godine i prošla su dva me-
seca otkako je Barselona postala šampi-
on Evrope, a Pari Sen Žermen kupljen od
strane konzorcijuma iz Katara.
Deset godina kasnije Barselona je pa-
riskom klubu prodala najboljeg fud-
balera na svetu Lionela Mesija, kako bi
prenebregla potpuni finansijski krah. Is-
tovremeno, Pari Sen Žermen se osetio
dovoljno moćnim da odbije 160, pa 180,
pa ko zna koliko miliona evra za Kilijana
Mbapea. I da još jedan od članova katar-
ske kraljevske porodice poruči Real Ma-
dridu: „Ili ponudite dovoljno novca, ili
završite sezonu sa golferom.“
Jer „pravila i pravila“ nisu ista za sve.
Nikola Sarkozi je došao na vlast u vre-
me svetske ekonomske krize i u trenut-
ku kada je jedan od najvećih političkih
ali i ekonomskih uloga na svetu bio sta-
 ZA STOLOM SU SEDELI MIŠEL
PLATINI, TADA PREDSEDNIK
UEFA, PRVI ČOVEK FRANCUSKE
NIKOLA SARKOZI I KATARSKI
PRINC ŠEIK TAMIM BIN HAMAD
EL TANI. IGROM NEOBIČNIH
SLUČAJNOSTI, DEVET DANA
KASNIJE KATAR JE DOBIO ČAST
DA ORGANIZUJE MUNDIJAL
2022. GODINE. NEKOLIKO
MESECI KASNIJE, PLOD ISTIH,
NEOBIČNIH SLUČAJNOSTI
JE PREUZIMANJE PARI SEN
KAKO JE PSŽ OSVOJIO ŽERMENA OD KATARSKE

SVETSKI FUDBAL KRALJEVSKE PORODICE.

SVE JE, TAKO, IZGLEDALO
U ovom trenutku Pari Sen Žermen ima jedan od najboljih
SLUČAJNO... KOLIKO I
timova u istoriji, poziciju da odlučuje o finansijskom fer- DANAŠNJA MOĆ PARI SEN
pleju, auru „dobrih momaka“ jer nije želeo u Superligu, ŽERMENA
prijateljstvo sa prvim čovekom FIFA i Mundijal koji se
sledeće godine u decembru igra u Kataru. I moć da jedan Dok je Platini govorio tokom doručka
u Monte Karlu kako će se zameriti svima
član katarske kraljevske porodice poruči Real Madridu: „Ili
koji se sa finansijskim fer-plejom ne slažu
ponudite dovoljno novca, ili završite sezonu sa golferom“
i kako i u svom Parizu ima oponente, znao
je da je za te njegove reči laž eufemizam.
Piše Uroš Jovičić
Bio je 23. novembar godinu dana ranije
kada je stigao na ručak u Jelisejsku pala-
tu na koji ga je pozvao Sarkozi. I već posle
nekoliko sekundi shvatio je da nije jedini
koji je pozvan. Za stolom je sedeo i katar-
ski princ šeik Tamim bin Hamad el Tani.
Igrom neobičnih slučajnosti, devet
dana kasnije Katar je dobio čast da orga-
nizuje Mundijal 2022. godine. Nekoliko
meseci kasnije, plod istih, neobičnih slu-
čajnosti je preuzimanje Pari Sen Žerme-
na od katarske kraljevske porodice. I da
tih dana Platinijev sin dobije basnoslov-
no plaćen posao u jednom katarskom
konzorcijumu takođe je slučajnost. Kao
i da Sep Blater, po El Rojevim rečima, baš
vljen na prirodni gas. A Sarkoziju koc- U trenutku kada su Francusku ozbilj- tada uplati 1.800.000 evra na njegov ra-
kanje nije nepoznato, shvatio je to dobro no potresale posledice svetske ekonom- čun, na ime deceniju starog savetovanja.
pred smrt i Muamer el Gadafi. ske krize, Katar se našao na pravim me- Sve je, kao što vidite, slučajno, koliko i
Tri zemlje sa najvećim izvorima pri- stima u najbolje vreme. Francuske firme današnja moć Pari Sen Žermena.
rodnog gasa su Rusija, Iran i Katar, i Sar- su redovno dobijale poslove u Kataru, a Prve godine od promene u vlasničkoj
kozi nije imao dilemu sa kim je najbolje novac je samo zveckao u Jelisejskoj pala- strukturi dovele su do velikih troškova -
da sklopi partnerstvo. Iako je glavni part- ti - kupovali su avione, francuska firma sve što Pariz nije imao od Papeta, igrača
ner Francuske u tom delu sveta godina- gradi metro u Dohi, ulagali su u francu- zbog kog će nacionalno-politički podelje-
ma sedeo u Rijadu, odlučio je da redefi- ske brendove, a onda i spojili lepo i ko- ne frakcije huligana PSŽ-a pevati zajedno
niše francusku spoljnu politiku prema risno. Jer postoje tako predsednici koji velikoj zvezdi, koja tu neće biti da iz Gra-
FOTO: BETA

Srednjem istoku. Katar je postao glavni obožavaju jedan klub i žele da ga zbrinu. da svetlosti odskoči dalje, poput recimo
partner. To je za Sarkozija bio PSŽ. Ronaldinja, nego da tu uživa u svojoj slavi.

47
 PSŽ POLITIKA I FUDBAL
UEFA je u skladu sa finansijskim fer-
plejom preračunala da bi PSŽ od 2011. do
2013. mogao da potroši na transfere 45
miliona evra. Izveštaji zviždača iz Foot-
ballLeaks-a prikazuju da je u Parizu de-
ficit u tom periodu iznosio 218 miliona
evra. Šta kažu pravila?
FootballLeaks je otkrio da je tadašnji
generalni sekretar UEFA Đani Infanti-
no, inače član istražnog tela Evropske
fudbalske unije, održavao tajne sastanke
sa glavnim ljudima Pari Sen Žermena i
Mančester Sitija. Drugog dana maja 2014.
godine poslao im je mejl u kom je poru-
čio da će im „možda neka od njegovih
formulacija iz dokumenta koji UEFA pri-
prema izgledati malo jače, ali da taj do-
kument čitaju u duhu njihove saradnje“.
Istog meseca izrečena je mizerna ka-
zna, i zabrana igranja Lige šampiona,
koja bi potpuno zaustavila projekte, bila
je izbegnuta.
A onda je Đani Infantino, 2016. godine,
postavljen za predsednika FIFA, kako bi
„očistio redove te organizacije“, koju je
između ostalog potresao skandal oko
nameštanja domaćinstva Mundijala - i
to pre svega u slučaju Katar.
Čišćenje redova u FIFA posebno je pri-
zivao Karl Hajnc Rumenige, prvi čovek
Bajern Minhena. Isti čovek koji je pred-
vodio zajednicu evropskih klubova osam
godina i na njenim sastancima propagi-
rao da „najjači moraju da se izdvoje“.
U to vreme već su kružili tajni mejlo-
vi između Čarlija Stilitana, koji je osmi-
slio ideju Superlige, Bajernovog pravnog
tima i ostalih šest članova kartela najve-
ćih klubova koji su želeli odvajanje.
Pari Sen Žermen nije bio deo tog
„krem de la krem“ tima, ali je bio deo
njihovih planova. Naročito kada su po-
čeli da koriste svoju nedodirljivu finan-
sijsku poziciju.
Tako je došlo i do prelaznog roka u
kom su na dva igrača - Nejmara i Mba-
pea - potrošili više od 400 miliona evra.
Pari Sen Žermen je pokazao nadmoć u
odnosu na, u tom trenutku, najmoćni-
je evropske klubove Real Madrid i Bar-
selonu. Uspeli su da ubede Mbapea da za
istu sumu od 180 miliona evra koliko je
nudio i „Kraljevski klub“, pređe u njiho-
ve redove, dok je sa Nejmarom stvar bila
teža. Toliko da je za njegovo dovođenje
osmišljena posebna operacija sa kodnim
imenom „Gold“.
Sve je počelo poniženjem na Kamp
48 Nedeljnik 9. septembar 2021.
PARI SEN ŽERMEN JE NA
NEJMARA DO PRELAZNOG
ROKA KADA SU DOVEDENI
MESI, SERHIO RAMOS,
DONARUMA, VAJNALDUM I
HAKIMI - JEDAN OD NAJBOLJIH
TRANSFER-PAKETA U ISTORIJI
FUDBALA - VEĆ POTROŠIO
POLA MILIJARDE
Nou kada je PSŽ nakon pobede u Parizu
rezultatom 4 : 0, izgubio u Kataloniji 6 : 1
i ispao iz Lige šampiona. Katarski emir je
bio van sebe od besa i govorio o bačenih
1,8 milijardi evra.
Bilo je potrebno zvučno ime - Nejmar je
postao glavna želja. Pari Sen Žermen je
pristao da plati obeštećenje koje su u Bar-
seloni stavili iz zezanja (222 miliona evra)
i da Nejmaru da platu od 3.500 evra na
sat. On je zauzvrat potpisao ugovore koji
su podrazumevali da jedan deo svoje pla-
te dobija kao „promoter turizma Katara“.
U međuvremenu, Pari Sen Žermen je
postao deo „osnivačkog tima“ Superli-
ge od 11 klubova i planovi su tekli prema
očekivanjima, sve dok kraljevska porodi-
ca nije shvatila da bi izlazak iz ideje o Su-
perligi bio dobro rešenje.
Katarski princ odlučio je da stane na
„pravu stranu fudbala“, uz UEFA i FIFA,
i to je dovelo do perverzne odluke da po-
stane prvi čovek tima u okviru Evropske
fudbalske unije koji donosi odluke o fi-
nansijskom fer-pleju.
FIFA je, sa druge strane, počela da se
raspituje o eventualnoj Superligi pod
njenim okriljem, a s obzirom na dugo-
godišnje prijateljstvo sa Infantinom, prvi
čovek PSŽ-a rekao je da podržava sve in-
stitucije.
Usledio je prelazni rok u kom je Mesi
stigao u Pariz, Mbape je uz prozivke za
Real Madrid zadržan u Gradu svetlosti, a
ugovor je produžen i sa Nejmarom. Novi
podaci koje je objavio El Mundo poka-
zuju da je PSŽ na Nejmara do prelaznog
roka kada su dovedeni Mesi, Serhio Ra-
mos, Donaruma, Vajnaldum i Hakimi -
jedan od najboljih rokova u istoriji fud-
bala - već potrošio pola milijarde.
U ovom trenutku PSŽ ima jedan od naj-
boljih timova u istoriji fudbala, pozici-
ju da odlučuje o finansijskom fer-ple-
ju iako ga godinama i sam ne poštuje,
auru „dobrih momaka“ jer nije želeo u
Superligu, prijateljstvo sa prvim čove-
kom FIFA koji razmišlja o svojoj Super-
ligi i Mundijal koji se sledeće godine u
decembru igra u Kataru.
Određene struje u FIFA koje ne vole
Infantina pokušale su da proguraju pro-
širenje prvenstva na 48 reprezentacija,
čime bi Katar morao da podeli domaćin-
stvo sa UAE i Saudijskom Arabijom, ali je,
po starom principu, sasvim slučajno, do-
bar prijatelj bio na važnoj poziciji.
Crvene lampice evropskog fudba-
la o kojima je govorio u međuvremenu
FOTO: BETA
uhapšeni Platini, za nekog su postale lajt-
šou. Žurka ne prestaje. N
 PSIHOLOGIJA ODRASTANJE

BIĆE DECA DOBRO

MO)
(AKO IM MI POMOGNE
Kako će klinci prevazići traumu
pandemije i povratak u školu
Ako smo zabrinuti za njihovo zdravlje - a jesmo - osim straha od virusa (straha koji izgleda nije toliko
jak da bismo ih odveli da prime vakcinu), tu je i strah kako će psihički podneti povratak u klupe posle
traumatičnog pandemijskog perioda, koji bi mogao da potraje još duže s obzirom na to da je broj
vakcinisane dece toliko mali da je ova školska godina u riziku da bude u „crvenom“ i da ne bude normalna

Piše Ana Mitić

B
io je prvi roditeljski sastanak
od početka pandemije koji se
održavao u školi a ne na Vi-
ber grupi. Razredna je rekla
da su se profesori složili da bi
jedan od potencijalnih problema mogao
da bude kako će sada funkcionisati dve
grupe dece koje su prethodnih godinu i
po dana funkcionisale potpuno odvoje-
no i svaka kao svet za sebe jer je razred
bio podeljen.
„Oni su jedni za druge grupa A i gru-
pa B. Imaju čak i odvojene četove. Raz-
govarajte sa njima o tome.“
To bi mogao da bude samo jedan od
problema pošto su se deca vratila u
učionice. Ako smo zabrinuti za njihovo
zdravlje - a jesmo - osim straha od vi-
rusa (straha koji izgleda nije toliko jak
da bismo ih odveli da prime vakcinu),
tu je i strah kako će psihički podneti
povratak u klupe posle traumatičnog
pandemijskog perioda, koji bi mogao
da potraje još duže s obzirom na to da
je broj vakcinisane dece toliko mali da
je ova školska godina u riziku da bude
u „crvenom“ i da ne bude normalna. A
i ako ne bude tako, sačuvajte ovaj tekst
jer će vam svakako zatrebati.
Dobra stvar je znati da postoje naučno
potkrepljeni načini da se deci pomogne
FOTO: RAWPIXEL.COM

u prevazilaženju trauma izazvanih pan-

demijom. Možemo da im pomognemo
da se „vrate“ tako što će izgraditi rezili-
jentnost ili otpornost na traumu koju je
izazvao virus.

49
 PSIHOLOGIJA ODRASTANJE
I dok se učionice pune ove jeseni, ne bi
trebalo očekivati da će to biti nešto poput
povratka u normalu pre pandemije. Ova
deca će se migoljiti na svojim mestima -
treba izdržati 45 minuta pa puta šest ča-
sova, ćaskati dok učitelj priča, jurcati po
hodnicima i biće im teže nego obično u
pridržavanju pravila. „Milioni dece će se
ove jeseni vratiti u naše učionice sa pre-
komerno aktiviranom fiziologijom stre-
sa“, kaže Nadin Berk Haris, bivši pedija-
tar i stručnjak za stres u detinjstvu, koja
je sada generalni hirurg u Kaliforniji, za
Njuzvik.
Poslednjih godinu i po ludila COVID-19
imalo je kumulativni efekat na decu, kaže
ona. U septembru će iznenadna promena
rutine - od više od godinu dana kućnog
zatvaranja i učenja preko laptopa do dru-
štvenih pritisaka tipične učionice - vero-
vatno osloboditi poplavu hormona stresa
kortizola. Ako se tome doda tipično uzbu-
đenje zbog početka nove školske godine,
čak će i neki tipično tihi, dobro vaspitani
učenici biti uznemireni, tužni, uplašeni i
ljuti, a ove emocije mogu da se manifestu-
ju u učionici kao poteškoće u obraćanju
pažnje, povlačenje, ometajuće ponašanje.
Potencijalno eksplozivni prvi dani ško-
le biće izazov za nastavnike. Ali, piše Nju-
zvik, to će takođe pružiti priliku da decu
nauče više od tablica množenja i čitanja.
To će biti prilika da se prenese veština koja
će biti važna bez obzira na to kuda ih ži-
vot vodi: kako da se oporave od teškog is-
kustva.
Promena rutine, promena onoga što je
novo normalno, dezorijentisanje novog
skupa pravila koja moraju da nauče - ak-
tiviraće njihov kortizol, mišljenja je Nadin
Berk Haris. Za svako dete, čak i ako je po
ceo dan u učionici, postoji novi skup pra-
vila o tome šta može da radi, a šta ne. Sve
vreme imamo poruke o tome šta je be-
zbedno, a šta nije. A dolazi varijanta delta.
Sve ove stvari su stresne za roditelje. Deca
su osetljiva i reaguju na odgovor roditelja
na stres.
Adolescenti tokom pandemije mogu
biti promenljivog raspoloženja, mogu
imati probleme sa ishranom i spavanjem,
ili biti agresivni i ljuti. Neki se povlače u
„svoj svet“ a neki srljaju impulsivno i ne-
kritično u spoljašnji, negirajući opasnost
pandemije i kontrafobično se boreći sa
idejom smrtnosti. Neki adolescenti mogu
nekako biti iznenada vrlo zavisni od odra-
slih dok drugi mogu bezuslovno po svaku
50 Nedeljnik 9. septembar 2021.
Važna je poruka za decu i
adolescente da će pandemija
proći, bez lažnih prognoza,
iskreno, uz jedno veliko „ne
znam“, jer ni odrasli nisu
sveznajući i u redu je nekada
i ne znati. Ali ta nada da će
nešto ružno da se završi,
da traži strpljenje i da traži
oprez je vrlo važna
cenu da insistiraju na svojoj autonomiji.
Kod nekih mogu da se pojave ili inten-
ziviraju već postojeća autodestruktivna
ponašanja kao na primer opijanje, priča
Jasmina Vrbaški, psihoanalitičarka Psiho-
analitičkog društva Srbije. „Dosadna ruti-
na vraća snagu. Zato je važan taj doživljaj
sigurnosti u svet odraslih, to podrazumeva
postojanje neke rutine i strukture u sva-
kodnevnom funkcionisanju uprkos pan-
demiji“, objašnjava ona.
„Ta rutina unosi mir, daje poruku da je
svet predvidiv, samim tim da je siguran i
da ipak postoji neko osećanje moći i kon-
trole nad situacijom. Kod mlađe dece sva-
kodnevne rutine od vremena kada se budi
ili spava dete ili kada se jede i ide u park,
daju poruku da roditelji čuvaju taj spolja-
šnji svet da ne izmakne kontroli. Rutina
daje smisao izolaciji, kompenzuje neodla-
zak u školu koji je isto rutinski i daje smi-
sao danu koji često može da sklizne kod
adolescenata u besmisleni bezvremeni va-
kuum“, kaže Jasmina Vrbaški.
U narednim mesecima postupci nastav-
nika - zajedno sa trenerima i svima koji se
bave decom, i naravno, roditeljima - biće
ključni u određivanju koja deca mogu iza-
ći iz kovid haosa nakon što su ojačala svo-
ju rezilijentnost/otpornost, atribut testi-
ran kod svih nas poslednjih meseci.
Pravi odgovor, kaže Nadin Berk Haris,
nije slanje hiperaktivnih osoba u direk-
torovu kancelariju ili njihovo proteriva-
nje da sede u ćošku. Umesto toga, trebalo
da pomoći učenicima da razumeju za-
što njihova mala tela rade pod punim ga-
som i da im pomognu da razviju strategije
za smirenje i prilagođavanje novom nor-
malnom.
U celom svetu ostaje otvoreno pitanje
kada će se mentalno blagostanje nacije u
potpunosti vratiti na nivo pre pandemije,
koliko će traume i anksioznost u posled-
njih godinu i po dana trajati i kada ćemo
ih se osloboditi.
Mnogi odrasli pate od postkovid depre-
sije, tako je i sa decom. Društvena izolaci-
ja, ekonomska nesigurnost i strah i - smrt,
iscrpli su sve nas.
Pandemija, razne katastrofe (elementar-
ne nepogode, ratovi, prisilne migracije)
kao i individualni traumatični događaji
(smrt bliske osobe, razvod roditelja, gubi-
tak posla...) izazovi su za psihološko funk-
cionisanje svakog pojedinca, a naročito za
decu i adolescente. Dominantna emoci-
ja u nepredvidim situacijama u kojima je
prisutna smrt i neizvesnost budućih do-
gađaja, pored straha koji je prirodan, nosi
i ogromno osećanje nemoći, kaže Jasmi-
na Vrbaški. Svet odraslih iz vizure deteta
i adolescenta je svakako svet gde odrasli
imaju skoro uvek kontrolu nad situacijom
i taj svet im obično poručuje da će pro-
blem da se razreši.
„Ono što stvara anksioznost kod dece je
upravo anksioznost odraslih, ako rodite-
lji osećaju nemoć i strah, to još više uzne-
mirava dete i adolescenta jer im je njiho-
va ‘odraslost i zrelost’ bila nešto što uliva
poverenje da će sve nekako biti razrešeno,
da će biti sve u redu. Zbog toga je veoma
važno da su spremni da strpljivo, smire-
no, odmereno i verbalno podele sa svo-
jom decom ono što se dešava, jer najgora
je tišina puna napetosti i strepnje, never-
balna atmosfera terora neizvesnosti, kada
dete oseća roditeljeve emocije ali ne zna
kako da ih razume, ne zna šta one znače,
nego nekako ostanu sirove i neobrađene.
To otvara prostor raznim katastrofičnim
fantazijama i scenarijima koje onda dete
proživljava. Zato je važno da roditelj sluša
svoje dete i da sa njim razgovara. Svakako
objašnjenje tekuće pandemijske situacije
treba da se prilagodi uzrastu deteta i nje-
govom jeziku.“
Odrasli treba da pokuša da bude str-
FOTO: BETA
pljiv, dostupan, informisan, da dâ odgo-
vore i da podeli sa detetom svoja osećanja
u prilagođenoj meri u kojoj dete može da
ih razume, ne da evakuiše paniku i strah
u dete.
„Mlađa deca će imati tendenciju da pi-
taju više puta možda svaki dan ista pitanja
vezana za pandemiju, ali to je kao kada
traže da im se iznova ispriča neka strašna
bajka, jer što se više ponavlja, više se stra-
hom ovladava“, kaže sagovornica Nedelj-
nika.
Važna je poruka za decu i adolescente da
će pandemija proći, bez lažnih prognoza,
iskreno, uz jedno veliko „ne znam“, jer ni
odrasli nisu sveznajući i u redu je nekada
i ne znati. Ali ta nada da će nešto ružno da
se završi, da traži strpljenje i da traži oprez
je vrlo važna. „Na stare ružne događaje i na
stare traume, može da pomogne i da pod-
seti da su prošle i da mogu da se prevazi-
đu, staro pitanje: ‘je l’ se sećaš kada nam
se desilo...’ , praćeno osećanjem olakšanja
što je prošlo. I detetu i adolescentu je va-
žno da zna da čitav svet odraslih radi sve
što može i bori se sa pandemijom, da je re-
šavanje u procesu i da treba vremena i str-
pljenja“, dodaje Jasmina Vrbaški.
Ali dobra vest je da su poslednjih de-
Ulepšana Osnovna škola u Vrdniku
Zaposleni NIS-a, članovi Kluba volonte-
ra, nastavili su da se angažuju na podr-
šci zajednici i okrečili su fasadu Osnov-
ne škole „Milica Stojadinović Srpkinja“
u Vrdniku. Akciju su predvodili volonte-
ri koji su zaposleni u Vatrogasnoj jedi-
nici NIS-a u Kikindi.
NIS sa Osnovnom školom „Milica
Stojadinović Srpkinja“ sarađuje od ok-
tobra 2020. godine, kada je kompanija
za potrebe škole poklonila oko 2.000
litara pijaće vode „Jazak“, što je od ve-
likog značaja za nastavnike i učenike,
budući da objekat koristi samo tehnič-
ku vodu.
Miodrag Bebić, zamenik predsednika
opštine Irig, ovom prilikom zahvalio je
kompaniji NIS i Klubu volontera i nagla-
sio da je ovo samo jedna od mnogih vo-
lonterskih akcija koje kompanija sprovodi
zarad pomoći lokalnoj zajednici. „Ova akci-
ja bitna je prvenstveno zbog unapređenja
kvaliteta života građana, a posebno dece“,
izjavio je Bebić.
cenija naučnici i psiholozi učinili veliki
napredak u razumevanju zašto su neki
ljudi otporniji od drugih. Ono što su na-
učili ohrabruje. Rezilijentnost, otkri-
li su, nije statična. Možemo naučiti sebe
- i svoju decu - da postanemo otporniji.
Predispozicija za otpornost je delimič-
no genetska, uglavnom se slažu psiholo-
zi. Ali iskustvo iz detinjstva igra ključnu
ulogu u oblikovanju naših implicitnih
očekivanja i podešavanju neuronskih
veza mozga.
Kako pomoći deci da izgrade otpornost?
„Važno je da i dete i adolescent znaju da
nisu sami. Dajte detetu osećaj sigurnosti
da vi vodite računa o njemu i o porodici,
da ga štitite, kao i da ceo svet daje sve od
sebe da se stvari vrate u normalu“, kaže Ja-
smina Vrbaški.
Martin Seligman je još pre nekoliko de-
cenija tražio načine da osobine optimi-
sta pretoči u veštine koje mogu da nauče i
deca i odrasli kako bi se zaštitili od nedaća
i smanjili verovatnoću depresije.
Seligman je eksperimentima pokazao
da kod ljudi, kao i kod životinja, postoji
naučena bespomoćnost. Izlagao je ljude
neizbežnom stresu, poput buke ili šoka.
Anamarija Avramović, sekretarka
Osnovne škole „Milica Stojadinović Srpki-
nja“ u Vrdniku, ukazala je na značaj pomo-
ći koju NIS pruža ovoj školi.
„Zahvaljujući našoj dugogodišnjoj i vrlo
uspešnoj saradnji sa Naftnom industri-
jom Srbije, proistekla je i ova današnja ak-
Otkrio je da je dve trećine njih ušlo u
stanje naučene bespomoćnosti, a mno-
gi su takođe pokazali simptome onoga
što će se kasnije nazvati kliničkom de-
presijom. Koristeći upitnike, Seligman i
njegov tim počeli su da pronalaze intui-
tivan ali snažan odgovor koji je objašnja-
vao kako je preostala trećina bila u sta-
nju da istraje: najotporniji ljudi, otkrio
je, bili su optimisti.
Danas je Seligman poznat u ovoj obla-
sti kao otac „pozitivne psihologije“, foku-
sirane na obrnuti inženjering psiholoških
osobina koje omogućavaju napredovanje
najzdravijih među nama, a ne osobina po-
vezanih sa negativnim psihološkim pore-
mećajima.
„Ljudska bića su sisari, a podrazumeva-
ni odgovor sisara na traumatične događaje
poput COVID-a - odgovor koji je progra-
miran u mozak milionima godina evolu-
cije - jeste bespomoćnost. Ključ otpornosti
je prevazilaženje ove osobine sisara. I često
ovo zahteva svestan napor da se fokusira-
te na pozitivno.“
„Mislim da potcenjujemo koliko su lju-
di otporni“, kaže nepopravljivo optimisti-
čan Seligman. N
cija u kojoj su volonteri NIS-a pomogli
u krečenju fasade naše škole, kako bi
oplemenili sam objekat i učenicima i
zaposlenima naše škole omogućili da
svakog dana u školu dolaze sa osme-
hom na licu. Takođe, kompanija NIS
već dugi niz godina donira pijaću vodu
za učenike u područnoj školi u Jazku.
Samo tokom protekle školske godine,
NIS nam je donirao preko 2.000 litara
pijaće vode“, istakla je Anamarija Avra-
mović, dok je Igor Lazić, komandir va-
trogasne jedinice Kikinda iz NIS-a, na-
veo da kompanija zajedno sa svojim
zaposlenima sprovodi ovakve i slične
akcije širom Srbije.
„Ova akcija Kluba volontera NIS-a
predstavlja skroman doprinos kojim
smo želeli da ulepšamo i oplemenimo pro-
stor škole u Vrdniku. Pozivamo sve kolege
da nam se pridruže i posvedoče tome da
naš skroman doprinos nekome može mno-
go da znači“, rekao je Ilić koji je sa svojim
kolegama bio deo ove volonterske akcije.
51
 KAKO SU KOMPANIJA MOZZART I BILEĆANI PRIREDILI SPEKTAKL ZA PAMĆENJE
„Čečenija“ nije spavala
zbog Tijane Bošković
Moralo je i moglo je. Sinergija MOZZART tima i lokalnih superheroja iznedrila je za kratko vreme u gradiću
u Hercegovini lepoticu od terena i doček šampionke kakav se ne pamti Piše Aleksandar Gligorić
Rok nikad kraći, teren nikad veći, lokacija
nikad dalja, poduhvat nikad ambiciozniji.
Sve kreće od sponzorskog ugovora
kompanije MOZZART i snimanja rekla-
me sa Tijanom Bošković uoči EP u Beo-
gradu. Cilj je da se napravi multifunkcio-
nalni teren u čast Tijane Bošković u njenoj
Bileći. Rekonstruisao je Mozzart 88 tere-
na širom Srbije u akciji „Sto terena za jed-
nu igru“, ali nikada nije ovako nešto moralo
da se radi tako brzo. Pa još u dalekoj Bile-
ći na samom jugu Hercegovine i Republi-
ke Srpske.
Za gradić u kojem živi oko 8.000 duša
se do pre par godina najčešće čulo po
čuvenoj kasarni i školi rezervnih oficira
čiji dril se prepričavao širom bivše Jugo-
slavije. A onda se praktično niotkud po-
javila - ONA! I bacila odbojkašku plane-
tu pod noge.
52
Iz grada u kojem je odbojkaški klub tek
Bileća je dobila osnovan i čiji član je postala slučajno jer
je pratila stariju sestru Dajanu na treninge.
spektakl kakav ne Od lokalnog ŽOK Hercegovac je strelovito
pamti, Tijana teren krenula ka odbojkaškoj stratosferi. Ima 24
godine, a Srbiji i njenoj Bileći je već done-
kakav nije niko iz sveta la svetsko zlato, dva evropska zlata i jed-
no srebro, olimpijsko srebro i bronzu, re-
odbojke, deca igralište dovno osvajajući priznanja MVP igračice i/
na kojem će moći ili najboljeg korektora. Sve to u najpopular-
nijem i najmasovnijem ženskom sportu na
da treniraju gomilu svetu. I jedinom u kojem su žene plaćenije
sportova, a MOZZART više od muškaraca. Tamo gde su vam di-
rektna konkurencija isključivo sportske ve-
satisfakciju što je lesile poput Amerike, Kine, Brazila, Rusije,
najboljoj odbojkašici Italije, Turske, Japana... Svi oni zavide Sr-
biji, Republici Srpskoj, Hercegovini i Bileći
sveta odao priznanje što imaju unikat kakav je Tijana Bošković.
za sve radosti koje A kada je neko svetska marka poput nje,
onda zaslužuje i nešto po svetskim stan-
nam je donela dardima. MOZZART je želeo da uradi ne-
što što nije uradio ranije. Tijana Bošković
je prva odbojkašica kojoj je otvoren teren
u njenu čast. Teren za koji je vežu poseb-
ne uspomene.
Oronuli teren smešten između zgrada u
kojima je provela više od pola života. Na
50 metara od zgrade u kojoj živi, na po 20
metara od vrtića i osnovne škole u kojima
je odrastala. Teren potpuno propao, neu-
potrebljiv za bilo kakav sport, obojen sivi-
lom i beznađem...
„Ama jeste li vi sigurni da ćemo to stići?
Malo je to vremena“, skeptični su momci iz
lokalne uprave.
Ideja postoji, želja je tu, ali da li je izvodlji-
vo? Krenula je akcija kakvu logistika u MOZ-
ZARTU ne pamti. Plan je da se pravi odboj-
kaški teren sa modernom podlogom. Iz
dana u dan raste entuzijazam da se nešto
posebno uradi i da se Tijana iznenadi. Plan
se širi, pa se teren širi za košarku, fudbal, ru-
komet, naručuje se na stotine stolica, spre-
ma se organizacioni spektakl.
Istina, vreme i daljina nisu saveznici. Ali
jesu Bilećani. Uporni i tvrdoglavi, svesni ka-
kav dragulj je iznikao iz njihovog kamena.
Opština Bileća kojoj su zbog ogromnih na-
sleđenih dugovanja vezane ruke, ne može
da se finansijski ispruži. Ali može onim što
ima i vrednim rukama. Obećavaju da na nji-
hov račun idu reflektori, video-nadzor, far-
banje ograda i tribina. Retko gde ćete videti
opštinske čelnike da farbaju ogradu, pred-
sednika fudbalskog kluba da meša malter,
opštinsku administraciju da zaduži lopatu...
A celom pričom komanduju lokalni super-
heroji - „Čečeni“.
„Za radnu snagu ne brinite! Radiće se i po
noći. Kada sam čuo za ovo pre dve nedelje,
Pre i posle
ne spavam kao čovek. Čim legnem, jedno
oko mi se otvori da „pita“ šta bi se sve trebalo
uraditi“, sejao je optimizam komandant „če-
čenske“ divne brigade „Miga“ Milidragović.
Prigradsko naselje kojem su nekada na-
denuli ironičan nadimak Čečenija zbog ne-
stašluka lokalnih mangupa, za 20 godina
doživelo je zaokret od 180 stepeni i posta-
lo najzdravije tkivo grada. Grupa volontera
kojima ništa nije teško dolaze na teren da
skidaju staru podlogu i ravnaju teren od ju-
tra do mraka. Entuzijazam pršti na sve stra-
ne, svi rade besplatno zbog njihove Tijane i
dece koja će na modernom terenu nasledi-
ti Tijanu. Bileća je na nogama, radi se i pod
reflektorima.
„Ljudi, samo govorite šta treba! Ne valja
nam obraz ako ovo ne bude tip-top. Mora-
mo vas ispratiti šta god kažete“, uveravao je
Aco Milidragović iz „čečenskog bataljona“.
Skida se zadatak po zadatak, teren poči-
nje da blista, svakog dana je sve to lepše i
lepše. Stižu i MOZZART majstori iz Srbije, sti-
že 120 kvadrata savremene podloge, koševi,
golovi, mreže... I nešto što je bilo ruglo centra
grada počinje da sjaji iz dana u dan.
Za to vreme u centrali MOZZARTA krea-
tivne devojke iz korporativnog sektora smi-
šljaju kako da se ceremonija dovede do
maksimalnog spektakla. Vatrometi, baklje,
konfete, ozvučenje, rasveta... Tijani iza leđa
smo pričali sa njenom porodicom, prijate-
ljima, saigračicama, birale su se slike iz de-
tinjstva, pravile se video-poruke, miksovale
se kompilacije gromovitih smečeva herce-
govačke bombarderke. U danu kada Tijana
igra finale u Beogradu, sve je spremno! Na-
meštena je i poslednja sitnica.
Tijanino je „samo“ da se dva dana posle
finala pojavi u Bileći i da preseče vrpcu.
Fenomenalna sinergija MOZZART tima,
bilećkih vlasti, momaka iz „Čečenije“ i vo-
lontera iz lokalnih sportskih kolektiva na-
montirala je lepoticu od terena.
Dok uz bakljadu ulazi sa sestrom Da-
janom pred krcate tribine i hiljade ljudi, a
deca u histeriji uzvikuju njeno ime, Tija-
na Bošković u neverici gleda okolo. Iz pr-
vog reda u nju gledaju otac, majka, sestra,
brat, baba, deda, predsednik Odbojkaškog
saveza Republike Srpske, lokalne vlasti. I
što je najvažnije - hiljade Bilećana! Pola
grada je došlo da pozdravi svoju šampi-
onku. Nema igla gde da padne...
Teren su isprobali mladi fudbaleri, ko-
šarkaški, a vrhunac spektakla je bio revi-
jalni meč tima koji je predvodila Tijana i sa
druge strane njena sestra Dajana. Ulogu
sudije je preuzeo tata Ljupko, a Dajana nije
baš imala milosti za mlađu sestru i pobe-
dila ju je u prvom meču na njenom tere-
nu. Možda se tako i čeličila mlađa sestra...
A kada su krenule video-poruke na veli-
kim ekranima, porodica Bošković je pusti-
la suze... Tijana je i sama priznala kasni-
je da ne zna kako se suzdržala „iako uvek
cmizdri u takvim momentima“.
Bileća je dobila spektakl kakav ne pam-
ti, Tijana teren kakav nije niko iz sveta od-
bojke, deca igralište na kojem će moći da
treniraju gomilu sportova, a MOZZART sa-
tisfakciju što je najboljoj odbojkašici sveta
odao priznanje za sve radosti koje nam je
N504/06
donela. I još će da donosi!
53
 INTERVJU Igor Milenković, direktor voća i povrća Delta Agrara
Očekujemo rekordnu berbu jabuka
Iako je svet pogodila velika kriza u prethod-
nih godinu i po dana, u poljoprivredi se i da-
lje može uspešno poslovati. Rezultati Delta
Agrara to pokazuju, a o tome šta je urađeno
da bi kompanija nastavila da raste uprkos
krizi razgovarali smo sa Igorom Milenkovi-
ćem, direktorom voća i povrća Delta Agrara.
Srbija ima velika očekivanja od
uzgoja jabuke. Kakva će biti tekuća
godina iz ugla proizvođača ovog
voća? Delta Agrar pod zasadom ima
više od 700 hektara različitih sorti,
kakva su očekivanja vaše kompanije?
Delta Agrar ove godine očekuje rekord-
nu berbu od preko 30.000 tona jabuka, te
će ovo biti posebno važna berba za nas.
Berba će zbog rekordno visokih tempera-
tura koje su obeležile ovo leto krenuti ne-
koliko nedelja kasnije, ali su pripreme za
nju uveliko u toku, pogotovo imajući u vidu
ovogodišnje izazove sa nedostatkom rad-
ne snage. Kao i svaka poljoprivredna godi-
na, i ova se značajno razlikuje od prethod-
nih, ali to je upravo ono što voćarski biznis
čini zanimljivim i inspirativnim. Nakon ber-
be predstoji nam intenzivan period proda-
je, osvajanja novih kupaca i tržišta.
Delta Agrar u svom portfoliju ima čak
osam sorti takozvanih klupskih jabuka
- Modi, Pink Lady, Kiku, Evelina, Isaaq,
Red Moon, Rubens, Sweetango. Šta
su, zapravo, klupske jabuke i šta ih
izdvaja u odnosu na „regularne“?
Klupske sorte jabuka nastale su dugogodi-
šnjim ukrštanjem i radom selekcionara, zbog
čega imaju tačno određene osobine: boju,
čvrstinu, ukus, veličinu... Mogu ih proizvoditi
samo uzgajivači koji dobiju dozvolu od nosio-
ca licence. Drugim rečima, samo proizvođači
koji su u svom radu pokazali izuzetne rezul-
tate i privrženost bezbednosti i kvalitetu proi-
zvoda, što daje garanciju da će kvalitet ubra-
nog voća biti postojan. To je ključna razlika
u odnosu na „regularne“ sorte. Slikovito pri-
kazano - klupske jabuke su, u svetu jabuka,
ono što je „rols-rojs“ u svetu automobila. Del-
ta Agrar gaji klupske jabuke u voćnjacima u
Čelarevu i Zaječaru, a zanimljivo je reći da sa
površinom od preko 700 hektara, naši voć-
njaci su jedni od najvećih u ovom delu sveta.
Početkom jula Delta Agrar je otvorio
novu „Ultra Low Oxygen“ (ULO)
hladnjaču za skladištenje jabuka i
trešanja u Zaječaru. Zašto su ovakvi
objekti važni za uzgajivače voća?
Naša novootvorena Ultra Low Oxygen
hladnjača u Zaječaru, simboličnog nazi-
va „World of freshness“, jedan je od najsa-
vremenijih objekata u svetu za skladištenje
i manipulaciju jabukama i trešnjama, jedin-
stven po tome što je i objekat sa najvećim
kapacitetom za manipulisanje trešnjom u
ovom delu Evrope. Sa skladišnim kapacite-
tom od preko 20.000 t, ovaj objekat pored
najmodernijih mašina za manipulaciju po-
seduje i hidrokuler koji vodenim hlađenjem
prirodno spušta temperaturu voća na 2 ste-
pena čime zadržava svežinu voća. Dodat-
na velika prednost objekta je to što se nala-
zi odmah pored naših zasada trešnje, čime
je vreme transporta voća, od trenutka branja
do skladištenja, maksimalno skraćeno i kon-
trolisano, pa potrošač ima osećaj kao da je
upravo ubrano sa grane.
Poljoprivreda danas ne može ni bez
moderne logistike. Delta Agrar je
nedavno u Staroj Pazovi izgradio
i logističko-distributivni centar
koji uključuje i takozvanu zreonicu
banana. Na koji način će ovaj
centar i zreonica uticati na dodatno
poboljšanje kvaliteta proizvoda?
Logističko-distributivni centar predstavlja
jedinstveno sedište za prijem, manipulaciju,
skladištenje i pakovanje voća i povrća iz ce-
log sveta, a specifičan je i po tome što pose-
duje modernu zreonicu banana. Dakle, pod
jednim krovom dešava se celokupan pro-
ces manipulacije voćem, od trenutka ulaska
u centar do njegovog slanja na police super-
marketa. Proces dozrevanja banane se, pod
nadzorom tehnologa, obavlja kontrolisanjem
prirodne proizvodnje etilena, koji je zaslužan
za proces dozrevanja voća, i kombinacijom
različitih temperatura, vakuuma, mešanja
vazduha, provetravanja zaslužnih za zrenje
banane i za promenu njene boje iz zelene u
žutu. Sama pozicija novog „World of fresh-
ness“ LDC objekta je na strateški dobroj lo-
kaciji u Novoj Pazovi blizu ključnih saobra-
ćajnica, čime se vreme transporta do krajnjih
kupaca skraćuje što je kod svežih namirnica
od posebne važnosti.
Kakva su iskustva Delta Agrara
sa prodajom domaćeg voća na
inostranom tržištu?
Kada govorimo o klupskim sortama ja-
buke, Delta Agrar ima ekskluzivno pravo
proizvodnje i distribucije na teritoriji Srbije,
Severne Makedonije, BiH, Crne Gore i Alba-
nije, kao i pravo distribucije na teritoriji Ru-
sije. Osim toga, Delta Agrar je izvoznik kon-
vencionalnih sorti jabuka na Bliski i Daleki
istok, u EU, Veliku Britaniju, a od prošle go-
dine i Indiju. Važan deo našeg poslovanja
jeste i uvoz citrusa i egzotičnog voća i po-
vrća širom sveta. Naša iskustva govore da
srpski agrar ima šansu i na inostranom tr-
žištu, ali pod uslovom da radi po najmo-
dernijoj tehnologiji i najsavremenijim stan-
dardima. Jedino to je način da stranim
N504/04
kompanijama budemo pouzdan, kvalite-
tan, samim tim i dugoročan partner.
54
 K U LT U R A
va{arta{tine
POZORIŠTE KNJIGE [ UMETNOST
O IZLOŽBI „KO NEĆE DA MISLI, LETI NAPOLJE! - JOZEF BOJS I MANGELOS - 100 GODINA I UMETNOST DANAS“
IVANA BAŠIČEVIĆ ANTIĆ I SELMAN TRTOVAC
Umetnost kao razmišljanje,
a ne ukras na zidu
Razgovarao Branko Rosić
ako se došlo na ideju za
K
ovu više nego zanimljivu
izložbu? I na koji način i
iz kojeg razloga se napra-
vio taj spoj Bojsa i Mangelosa?
Goethe-Institut u Beogradu, kao i
mnogi muzeji i galerije u svetu, obe-
ležava jubilej 100 godina od rođenja
Jozefa Bojsa. Zanimljiva slučajnost da
je i Dimitrije Bašičević Mangelos ro-
đen te iste 1921. godine u Šidu bila je
okidač za razmišljanje o ovoj izložbi,
o njenoj strukturi i sadržini. Osim
toga što su ova dva umetnika rođe-
na iste godine, njihov značaj i radi-
kalnost u umetničkom mišljenju i
delu, kao i uticaj na današnje misli-
oce, umetnike koji svoju umetničku
poetiku danas razvijaju i ispoljavaju
je ono što ih takođe povezuje. Oboji-
ca su preživeli strahote Drugog svet-
skog rata, suočili su se neposredno
sa smrću, obojica su bili mišljenja da
zadatak umetnosti nije da ulepšava
nečije zidove, već da inspiriše ljude
na razmišljanje, da im probudi i podstakne kreativne potenci-
jale i tako dovede do revolucionarne promene u društvu. Takav
stav u umetnosti je imao i važnu političku implikaciju.
Bojs nije imao problema sa priznanjem tokom života,
Mangelos je ipak većini naših ljudi van stručnih krugova
skoro pa nepoznat?
Za sredinu u kojoj je Mangelos živeo njegova je umetnost,
zapravo njegov no-art, bila potpuno neshvatljiva. Kao kritičar
Mangelos se borio da uvede novine u umetničkim praksama i
da onemogući dominaciju zastarelih vrednosti ali mu je to na-
žalost donelo veliki broj neprijatelja. Tako se ispostavilo da je
njegova umetnička praksa ostajala privatnom a tek je među-
narodna scena kada je došla u priliku da vidi taj opus u njemu
prepoznala izuzetan značaj.
Bojsa porede sa Endijem Vorholom. A po čemu je znača-
jan njegov susret sa našim umetnicima?
Bojs i Vorhol su za života postali ‘zvezde’ svetske umetničke
] FILM MUZIKA TV ESEJ
scene u drugoj polovini 1970-ih godi-
na. Oba su umetnika izuzetno uspe-
šno svoju umetnost i ideje koje su
kroz umetnost saopštavali, promo-
visali određenom marketinškom,
da tako kažemo, strategijom. Njiho-
vi likovi, izgled, ponašanje postajali
su sve više prisutni i teško je bilo ne
primetiti njihovo postojanje. Istovre-
meno oni su zastupali suprotne pri-
stupe umetnosti, te ih teorija definiše
kao ‘soul’ i ‘antisoul’ principe stvara-
nja umetnosti.
Bojsov susret sa umetnicima iz
Beograda okupljenim oko SKC-a je
ostavio neizbrisiv trag na njihove
prakse. Iako je Bojsova poseta Beo-
gradu u tadašnjoj javnosti prilič-
no tiho prošla, dakle bila je zapravo
neshvaćena važnost tog momenta,
tom je prilikom došlo do razmene
ideja što je umnogome profilisalo
njihove umetničke prakse po koji-
ma su danas prepoznati.
Nakon Bojsove posete Beogradu
došlo je do čitavog niza izložbi nemačkih umetnika u Beogra-
du i srpskih i jugoslovenskih u Nemačkoj. Sem toga mnogo-
brojni ljudi iz naših krajeva su studirali na „Bojsovoj“ Akade-
miji i ta praksa se zadržala do današnjih dana.
Na koji način su za ovu izložbu odabrani mladi srpski
umetnici?
Kada smo odlučili da u koncept izložbe uključimo dva do-
datna prostora, profili tih prostora sami su nam nametnu-
li određene kustoske odluke. Tako smo ideju o komunikaciji
umetnosti Bojsa i Mangelosa sa današnjom umetničkom sce-
nom kod nas, sproveli u prostoru U10. Izbor je bio baziran na
pristupu mladih umetnika izboru motiva i određenoj sklono-
sti ka temama koje su srodne nekim od tema Bojsove i Man-
gelosove umetnosti. Kada su umetnici pokazali svoje radove,
shvatili smo da dobijamo jednu odličnu izložbu i dokaz o ne-
prekinutom postojanju tragova ovih umetnika. Upravo taj ele-
ment izložbe je za kustose ove izložbe i najvažniji. To predsta-
vlja dodatni kvalitet u konceptu izložbe. N
55
KNJIGE
Me’med, crvena
bandana i
pahuljica
NAGRAĐIVANI ROMAN O ZABORAVU
I STRAHU OD ZABORAVA
Specijalno za Nedeljnik Ksenija Prodanović
eogradska Laguna objavila je knjigu pisca, pesnika,
B
urednika i novinara Semezdina Mehmedinovića
„Me’med, crvena bandana i pahuljica“.
Podeljena u tri dela, Mehmedinovićeva knjiga je,
prema rečima Miljenka Jergovića, „najusamljenija knjiga ovo-
ga jezika o muškarcu, dječaku i ženi“.
Srčani udar u pedesetoj, na prekretnici, nagoni pisca
„Me’meda“ na preispitivanje i suočavanje sa smrtnošću i sop-
stvenim životom - nezdravim navikama, tugom, nezado-
voljstvom, prošlošću, bekstvom od rata na drugi kraj sveta, u
Ameriku, ali i pitanjima jezika, kulturnog identiteta, nasleđa.
Pisac mora da pije lek čija je nusposledica gubitak pamćenja,
što pokreće nova razmišljanja o uspomenama, sećanjima i ži-
votu bez njih.
Kao deo oporavka (fizičkog i duhovnog), otac i sin - foto-
graf koji snima noćno nebo, odlaze na putovanje po Americi.
Otac i sin, toliko različiti a opet toliko isti. Otac, pisac koji ne
želi da piše na drugom jeziku do svom i koji jezik koristi i kao
štit i kao alat da opiše i razmotri i pronikne u svet oko sebe.
Sin, koji se traži u svetu i posmatra ga kroz objektiv, bezbed-
no udaljen od očevog pisanja, a čije su fotografije vizuelne pe-
sme koje otac piše.
Razni likovi kakvih je Amerika puna i koje sreću na putu,
sećanja na neke druge ljude, ulice, na drugi život, razmišlja-
nja o umetnosti, životu, snovima i nadanjima, griža savesti,
potraga za identitetom... „Crvena bandana“ je pravi američ-
56 Nedeljnik 9. septembar 2021.
PUTOVANJE OCA I SINA
Razni likovi kakvih je Amerika puna i koje otac i sin
sreću na putu, sećanja na neke druge ljude, ulice,
na drugi život, razmišljanja o umetnosti, životu,
snovima i nadanjima, griža savesti, potraga za
identitetom. Ovo je pravi američki „roman na
putu“ protkan melanholijom stranca u Americi
ki „roman na putu“ protkan melanholijom stranca u Americi.
I na kraju, ovaj predivni triptih o porodici, ljubavi, sećanju,
uspomenama, životu, završava se na mestu gde je i počeo -
bolnici, i to bolnom pričom o majci, vezivnom tkivu porodi-
ce, koja doživljava moždani udar i čija sećanja bivaju neselek-
tivno izbrisana. „Pahuljica“ je najdivniji omaž voljenom biću i
ljubavi, toj univerzalnoj temi koja ne prestaje da nas intrigira.
„Me’med, crvena bandana i pahuljica“ će vas rasplakati, po-
tresti, dirnuti, ohrabriti. Melem za dušu i srce. Njenu vrednost
prepoznali su i kritičari, dodelivši joj sa punim pravom na-
grade „Meša Selimović“ i „Mirko Kovač“ (koji se na tužan i di-
van način pominje u knjizi) za najbolji roman na govornom
području Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije i Crne Gore.
Najkraće rečeno, ovo je jedna od onih knjiga koje biste vole-
li da možete još jednom da pročitate prvi put. N

Središnja pustinja
Miomir Petrović
Prijatelji profesora filmske
umetnosti misle da je njegov
život kao sa razglednice. Pre-
daje na elitnom koledžu, ispi-
ja pića po damping cenama u
raskošnim enterijerima, kam-
puje pod zvezdama u pustinji,
ide na zabave, a ni porodica
mu ne nedostaje jer su supru-
ga i sin sa njim. Kako takav ži-
vot može bilo šta da uzdrma?
Međutim, kulturni obrasci i
arogancija stranog sveta do-
vešće u pitanje njegovu kari-
jeru. N
Ako dugo gledaš u
ponor Enes Halilović
U ispovestima profesora Sip-
ca i Nejre, otkrivamo kako je
teško u monstruoznim okol-
nostima sačuvati čistu dušu.
Nejra se bori sa siromaštvom,
spletkama i surovostima svo-
je sredine, dok njen težak život
prekidaju profesorove aneg-
dote na antičke, filozofske i
aktuelne teme. Gorak i misa-
on, ovaj roman dolazi do gra-
nica ljudskih nesreća, obuhva-
tajući kriminalizovanu palanku
i čudovišta našeg društva. N
GLOBALNA ISTORIJA SRBIJE
Botaničar
pali topa
Piše Čedomir Antić
Lubri, oficir, topolivac i član francuske državne komisije za
vatreno oružje, postao je direktor Topolivnice u Kragujevcu. U
Srbiji je prijavljen kao botaničar, da ne bi pobudio sumnju sila
K
neževina Srbija bila je ze-
mlja slobodnih. Ona je
bila država slobodnih se-
ljaka - koji su, imućniji
od proletera industrijskih
država srednje i zapadne Evrope, živeli
u tom „raju siromaha“. Iako je stanovni-
ka Srbije bilo sve više, a privredni razvoj
sveta činio da njihov životni standard s
vremenom srazmerno opada, bilo je sa-
svim logičnih otpora razvoju industrije i
stvaranju krupnog poseda.
U jednom su, međutim, Srbi bili sa-
glasni - kneževini su trebali topovi. Oko
livenja topova nastala je srpska indu-
strija (koja postoji i danas).
Prizor niških Turaka, koji 1878. ne
mogu da poveruju da hrišćanska Sr-
bija ima topove, pa dolaze da sumnji-
čavo kucaju o cevi kako bi se uverili
da opet, kao u Prvom srpskom ustan-
ku, nije u pitanju trešnjevo drvo; mi-
sao britanskog konzula iz Skoplja 1912.
o „Osmanskom carstvu koje se povlači
pod vatrom srpskih topova“; ili pohva-
la japanskog diplomate iz 1918 - govore
o značaju teme.
Uostalom, najveći kredit koji je uzela
srpska država pre Borisa Tadića, bio je
basnoslovni zajam za kupovinu artilje-
rije, koja je i omogućila najslavnije po-
bede srpske vojske.
Major Šarl Lubri stigao je u Srbiju ja-
nuara 1853. godine. Trebalo je da uspo-
stavi topolivnicu - prvo moderno indu-
strijsko postrojenje u Srbiji. Koliko je
ovaj posao bio važan svedoči činjeni-
ca da su francuskog vojnog stručnjaka
pronašli lično ministar unutrašnjih po-
slova Garašanin i načelnik Glavnog voj-
nog štaba Magazinović.
Lubri, oficir, topolivac i član francuske
državne komisije za vatreno oružje, po-
stao je direktor Topolivnice u Kragujev-
cu. U Srbiji je prijavljen kao botaničar, da
ne bi pobudio sumnju sila. Prvi top izlio
je sredinom oktobra 1854. godine.
Bolest, Krimski rat i sukob s majsto-
rom iz Švajcarske, učinili su da Lubri iz-
liva manje od jednog topa mesečno.
Otišao je iz Srbije 1854. da umre u
otadžbini. Osnivač srpske topolivnice
utemeljio je i Vojno-zanatlijsku školu i
Radničku bolesničku kasu. N
57
INTERVJU
SVE O FILMU „NE MOŽE DEJVIDU ARKETU NIKO NIŠTA“, FESTIVAL BELDOCS, 7-16. SEPTEMBAR
Herojsko putovanje
okumentarni film „Ne može
D
Dejvidu Arketu niko ništa“
Dejvida Darga i Prajsa
Džejmsa biće prikazan u se-
lekciji Prime time predstojećeg 14. Me-
đunarodnog festivala dokumentarnog
filma Beldocs, koji se održava od 7. do
16. septembra u Beogradu. Glavni junak
ovog ostvarenja je Dejvid Arket, nekada-
šnja velika nada holivudskog filma,
koga naša publika najbolje pamti po
ulozi policajca u popularnom filmskom
serijalu „Vrisak“ Vesa Krejvena.
Početkom dvehiljaditih prvi put se
okušao u američkom rvanju, a godi-
nama kasnije poželeo je da se vrati tom
sportu, gde ni u prvom navratu nije bio
dočekan raširenih ruku. Sa filmskom
karijerom koja je odavno izašla iz zeni-
ta i zdravstvenim problemima, Dejvid
Arket kreće na svoje putovanje od nule,
koje će mu pomoći da povrati reputaci-
ju i samopoštovanje. Povodom predsto-
jeće projekcije filma razgovarali smo sa
Prajsom Džejmsom, jednim od dva re-
ditelja filma.
Čija je bila ideja da napravite ovaj
film - vaša ili Dejvidova?
Inicijalna ideja je došla od Dejvida Ar-
keta, ali je u početku to bila ideja o kla-
58 Nedeljnik 9. septembar 2021.
PRAJS DŽEJMS
sičnom dokumentarcu. Napisao sam
tritment koji se u suštini nadovezivao na
narativ dokumentarca o Rokiju, sa uti-
cajima retro sportskih filmova. Darg i ja
smo počeli da snimamo pet dana kasnije.
Kako je sam Dejvid razmišljao o na-
činu na koji će biti prikazan u filmu?
Dejvid zaista voli američko rvanje i nje-
mu je oživljavanje te fantazije bilo poput
ispunjenja sna. Moj brat i ja smo takođe
bili fanovi tog sporta kao klinci, tako da je
svima bio privlačan element oživljavanja
dečačkih maštanja. Pošli smo od pomisli
- šta ako bi ispunjenje vaše fantazije za-
pravo pomoglo vašoj realnosti?
Gledalac će se u nekim delovima fil-
ma zamisliti da li se radi o „pravom“
ili dokumentarnom filmu. Kakva je
bila vaša rediteljska ideja?
Američko rvanje je već samo po sebi
inscenirana forma, nasilna predsta-
va, pa smo hteli i da film prati tu lini-
ju. Šta je stvarnost? Šta je predstava? To
je najbolje u vezi sa ovim filmom. Po-
stoji mnogo mogućih perspektiva. Re-
cimo da su neke scene bile u potpuno-
sti napisane, neke scene sam zvao „Cut“
i „Reset“, ali nikada nećemo reći o koji-
ma se tačno radi.
Deluje kao da Dejvid Arket ima sve
- novac, porodicu, uspeh. Ali isto-
vremeno je underdog i nije pretera-
no poštovan u svetu profesionalnog
američkog rvanja. Kako ste hteli da
ga prikažete u tom „novom“ svetu
gde nije baš tolika zvezda?
Bilo nam je važno da ga prikažemo
kao protagonistu koji je prošao zenit, ali
želi da proživi velike snove. Ova priča je
u svojoj suštini herojevo putovanje. Mo-
rate da iskopate što veću rupu kako bi se
gledalac što više poistovetio sa protago-
nistom na njegovom putu iskupljenja.
Zbog toga su u filmu jake scene poput
procedure s ketaminom ili žučnih nega-
tivnih reakcija fanova, bez zadrške. Da li
su njihove reakcije bile iskrene? Nema
sumnje. Ali sigurno je bilo i drugačijih,
jer u američkom rvanju važi krilatica
„kada vas mrze, onda vas vole“.
Da li je ovaj film uticao na Dejvidov
život?
Verujem da jeste. Za njega je bila
prekretnica u životu to što se okrenuo
zdravijem životu nakon problema sa
srcem. Da nije počeo da se bavi rva-
njem, postojala bi velika opasnost od
srčanog udara, jer je jeo 711 hambur-
gera u 1 noću. N

MINI-INTERVJU
Nataša Kovačević
FILM „SKOK“
Kako vam izgleda kada ste na plat-
nu odgledali sebe i film „Skok“?
Zaista nikada nisam ni sanjala da ću
ikada videti sebe na filmskom platnu.
Ovo nije samo priča o meni i mom po-
vratku na parket već i o važnosti po-
drške, empatije, prijateljstva... Jedna
od poruka filma jeste da ukoliko lju-
di sarađuju i bodre jedni druge grani-
ce ne postoje.
Ključne su vaše reči „važno je pa-
dati unapred“. Da li su vaši novi
projekti upravo vezani za to da po-
mognete ljudima da to nauče?
Film „Skok“ za mene predstavlja po-
slednji osvrt na to poglavlje i dalji fo-
kus preusmeravam ka jednom novom
cilju. Reč je o prikupljanju sredstava
za aktivne proteze za decu do 15 go-
dina. Nažalost, u Srbiji i regionu po-
stoji veliki broj dece koja doživljava-
ju amputacije udova uglavnom usled
karcinoma ali nemaju svi uslove da
nabave aktivne proteze. Pokrećemo
akciju prikupljanja sredstava pod na-
zivom „Da sva deca skaču“ u saradnji
sa Soccerbet-om koja je samo jedna
u nizu onih koje planiramo.
A da li je bilo ponuda iz inostran-
stva za neki film o vama?
S obzirom na to da je jedna od tema fil-
ma i višedecenijsko košarkaško prija-
teljstvo između Srbije i Francuske, si-
gurna sam da će u bliskoj budućnosti
film „Skok“ biti prikazan i u toj zemlji.
Rekli ste da ovim završavate jedno
poglavlje. A šta otvarate?
U narednom periodu planiram da se
posvetim radu fondacije koja nosi
moje ime. Takođe, zaposlena sam u
Košarkaškom savezu Srbije već tri i
po godine i moram da priznam da ve-
oma volim svoj posao. Uz to, amba-
sador sam FIBA Evrope i radim kao
njihov tehnički delegat. N
CHALLENGE
DELA KOJA SU ME OBLIKOVALA
Zoran
Kesić
FILMOVI
„Napad na policijsku
stanicu 13“. Terali me
kao klinca na spavanje kad
onaj zaseče nožem ruku i
krene da kaplje krv. Posle
sam porastao, sačekao da
moji zaspe i odgledao ga ko
čovek.
„Ljudi mačke“. Mama mi
je rekla da možemo u Kozari
da gledamo „Ljudi mačke“
ili u Jadranu „Davitelj protiv
davitelja“. Imao sam osam
godina, odabrao mačke i
tom prilikom se zaljubio u
Nastasju Kinski.
„Davitelj protiv
davitelja“. Smešno
i strašno - savršena
kombinacija. Taško Načić
legenda! Zavoleo sam i
karanfile i šampite.
„Blejd raner“. Najbolji
film svih vremena. Uvodna
scena grada noću iz
vazduha sa muzikom
Vangelisa - najež.
Od komedija volim
Torentea.
STRIPOVI
„Zagor“ i „Dilan Dog“.
Jer sam hteo da budem
Zagor i Dilan Dog. Na moju
žalost više sam ispao
Gručo i Čiko.
„Alan Ford“. Što zbog
stripa, što zbog Brixyjevog
prevoda.
„Aster Blistok“.
Zbog Maskija.
Od strip autora obožavam:
Žodorovskog jer je
čarobnjak, mudrac i ludak.
Frenka Milera iako je
drkoš, ali „Mračni vitez“ i
„Sin City“.
Vorena Elisa jer je
stvorio kolegu novinara
Spajdera Džerusalima
(„Transmetropolitan“) s
kojim bih rado sarađivao.
I konačno, Nil Gejmen
zbog najboljeg stripa svih
vremena - „Sendmen“.
Mada ponekad mi se učini
da je „Čudovište iz
močvare“ Alana Mura
ipak bolje. N
BRANKOROSIĆ
Do poslednjeg daha
I
zjava francuskog predsednika Emanuela Ma-
krona „Francuska je izgubila nacionalno blago“
je jezikom mreža i SMS-ova - pretačna. Osta-
li su od simbola Delon i Brižit. Otišao je Gen-
zbur, sad već odavno. I Francuska se meri i me-
rila po njima. Kada je reč o popularnoj kulturi, njenim
simbolima.
Delon i Belmondo. Rivalstvo? Ne. „Pokušaću izdrža-
ti nekoliko sati da ne napravim isto. Uopšte ne bi bilo
loše da odemo zajedno. On je deo moga života, zajed-
no smo debitovali pre 60 godina.“ Tako se oprostio De-
lon. A bio je to francuski talas glumačkih seks-simbo-
la. Delon bebi-fejs, Belmondo, kao ružnjikavi plejboj.
Kad smo kod talasa, Belmondo je bio „zaštitno lice“
francuskog novog talasa. Kultni naslov Žan Lika Go-
dara „Do poslednjeg daha“. Tarantino je večno snimao
filmove kao osvrte na odrastanja u bioskopskom mra-
ku. Pa mu se nešto prelilo i u knjigu i tu je i posveta i
hvalospev Belmondu. Taj simpatični filmski gangster
iz Godara. Pa onda toliko toga. Ali uvek ostaje to prvo
Godarovo kadriranje.
RADEĆI NA KNJIZI O STEVICI MARKOVIĆU naišao
sam i na lik našeg Stiva koji je u Francuskoj harao sa
Brunom Sulakom. Čak je i poginuo kada je pokušao
da kompanjona izbavi iz zatvora helikopterom. Taj Stiv
je bio statista u jednom filmu sa Belmondom. Čak ga i
hapsi u toj sceni. U filmu jedno, a u životu na drugoj
strani. Kao klinac sam doživljavao Francusku preko tih
neodoljivih mangupa belmondovskog tipa u onom si-
troenu ajkula. Čak je bio i mit tog automobila koji se
spušta u donjem trapu tokom „sna“.
Bila je magična Francuska zbog Belmonda, Goda-
ra... Ali Belmondo nije neki samouki dripac. Vrhunsko
obrazovanje, otac umetnik, veliki intelektualci promi-
ču kroz njihovu porodičnu kuću (u bogatom predgra-
đu Pariza). Belmondo frajer. I te kakav. Dovoljna je bila
Ursula Andres. Džejms Bond nije šetao lepšu, Belmon-
do i nju i neke.
Meni je iz detinjstva ostala neka čudna alhe-
mičarska mana, da mešam stvarnost i fikciju.
U Marselju, na nekoj tamošnjoj rivi, bu-
ljio sam u neonski naziv hotela na nje-
govom krovu i delovalo mi je da će da
iskoče Delon i Belmondo. Pariz sam od-
uvek doživljavao kroz te bircuze knji-
ževnika i tražio duhove Satrovih kafa-
na, kasnije i Uelbekove arondismane. A
u nekim prvim posetama u maglovitim
ulicama sam zamišljao urlik starog pežoa
ili ajkule i Belmonda koji izlazi u man-
tilu i s cigaretom zaglavljenom na kraju
usana. I samo takav magnet sam hteo da
kupim za frižider (ah, šablonski turisto).
Imam ga i dalje, drži se, traje kao što će
trajati Belmondo. N
59
60
Srđan Valjarević FRIC I DOBRILA

Kad ti je
najbliži onaj
najdalji

B
ila je nedelja, pola četiri ujutru, kada se čulo kako je cigaretu, pa je rekla: „Malo me je sramota, ali ipak.“ Onda je
neko u kupatilu pušta vodu iz vodokotlića, za- Fric rekao: „Mene je užasno sramota, ali šta da se radi.“ Onda
tim otključava vrata i izlazi napolje. Bila je to je Fric uključio laptop, pa je onda otvorio jedan folder, pa je
Dobrila, na sebi je imala dugačku belu spavaći- rekao: „Imamo neku poeziju ovde, piše da je posvećeno Ton-
cu, sa odštampanom slikom žene na njoj, tako- ki.“ Dobrila je jednu ruku stavila na usta od uzbuđenja, i šap-
đe u dugačkoj beloj spavaćici, i citatom ‘Kao oblaci koji lepr- nula je: „Čitaj.“ Onda je Fric čitao: „Divan je dan bio / vetar
šaju, kao neprestano žuborenje potoka, čežnja duha nikada blag al’ severni / hodao sam kilometrima i cigarete pušio / kad
ne može biti utihnuta. Sveta Hildegarda iz sam ih u izlogu video / cipele braon al’ vo-
Bindena’. Onda je Dobrila ušla u trpezariju, dootporne / ruku sam hitro u džep gurnuo
ali je brzo izašla iz nje, pa je ušla u spavaću / al’ surov ishod odmah sam znao / nisam
sobu i sela je na veliki bračni krevet pored Onda je Dobrila dovoljno imao.“ Onda je Fric zaćutao, pa je
Frica koji je čvrsto spavao. Onda je Dobri- rekla: „A gde su mu ta pogledao u Dobrilu, ali ona je prekrila oči
la uhvatila rukom Frica za nos i stisnula mu rukom. I tako su oboje sedeli nemo na ka-
je obe nozdrve da ne može da diše, i tako je politička zapažanja?“ uču. Onda je Fric rekao: „Ima ovde i jedna
držala ruku sve dok Fric nije otvorio usta i Tu se onda Fric cela pesma posvećena samo Tonki.“ Onda
počeo da hvata vazduh, i na kraju se pro- je Dobrila uzdahnula, pa je Fric čitao: „Po-
budio i preplašeno otvorio oči. Onda je Do- zagledao u laptop, slednji dani s tobom / bili su mi najlepši /
brila rekla: „Treba da pođeš sa mnom.“ Tu pa se zagledao u jer su mi bili poslednji / trajekt mi je onda /
se Fric pridigao, još uvek potpuno zbunjen, bio jedini prijatelj.“ Onda je Dobrila rekla:
gledao je u Dobrilu, a na sebi je imao dres Dobrilu, pa je rekao: „Majko moja, ovo sebi neću nikad opro-
fudbalskog kluba Sinđelić na kojem je pisa- „Ja bih ipak ovde da stiti.“ Onda je Fric rekao: „Mislim da mi
lo ‘Možda jesmo mali, ali ni Tito nije bio vi- je ovo nešto najgore što sam u životu sebi
sok’. Onda je Fric pitao: „Gde da pođem?“
stanemo“ uradio.“ Onda se nakratko Mate probudio,
Onda je Dobrila rekla: „Za mnom.“ Onda je ali je samo okrenuo glavu i opet je zaspao.
Fric ustao pa je pošao za Dobrilom, pa kada su iz sobe izašli Onda je Fric rekao: „Vidi ovo, autobiografski spisi sa politič-
u predsoblje, Dobrila je otvorila vrata od trpezarije i pokaza- kim zapažanjima i razmišljanjima.“ Onda je Dobrila rekla: „Ja
la rukom ka unutra: „Ovo je direktna posledica tvojih uticaja ne znam da li ću ikada više zaspati.“ Onda je Fric rekao: „Ovo
kojih nisi ni svestan.“ Onda je Fric ušao u trpezariju, pa je vi- mu je izgleda neka ispovest, odjednom sam potpuno izgubio
deo Matu kako sedi go, dakle bez odeće, za velikim trpezarij- samopouzdanje.“ Onda je Dobrila rekla: „Je l’ to on piše ili to
skim stolom, i spava sa glavom spuštenom na sto i sa obe ruke ti kažeš za sebe?“ Onda je Fric rekao: „Ja kažem za sebe.“ Onda
položene pored glave. A na stolu se nalazio laptop i nekoliko je Dobrila rekla: „A šta on piše?“ Onda je Fric čitao: „Za sebe
konzervi piva i cigarete i tako dalje. Onda je Fric rekao: „Ni- mogu samo skromno da kažem, rođen sam u Srbiji, pod sreć-
kakve veze ja nemam sa ovim.“ Onda je Dobrila rekla: „Imaš, nom zvezdom, od oca Frica, kojem je pravo ime Gojko ali ga je
nego nisi ni svestan.“ Onda su oboje ušli u trpezariju, pa je pijan promenio, i od majke Dobrile, koja ništa pa ni ime nije u
Fric prišao Mati i podigao mu je glavu sa stola, pa ga je tako životu menjala, u Švajcarsku su me kao dete odveli, da bi oni
držao za čelo, pa je okrenuo Matinu glavu ka Dobrili i rekao: tamo nesreće na radu inscenirali, da bi pune dve invalidske
„Što se mene tiče, isti je majka.“ Onda je Dobrila rekla: „Ni- penzije dobili, pa smo se onda svi u domovinu vratili, da bi do
kakve sličnosti nemamo, osim nozdrva.“ Onda je Fric okre- smrti životarili.“ Onda je Dobrila rekla: „Sad bih više volela da
nuo Matinu glavu ka sebi, pogledao je, pa je rekao: „Ovako ti mi je sin narkoman.“ Onda je Fric rekao: „Nisam ni znao da
spavaš kad popiješ.“ Onda je Dobrila rekla: „To nije sad bitno, je ovoliko vezan za nas.“ Onda je Dobrila rekla: „A gde su mu
ti zaspiš ovako za stolom bez ičega na sebi.“ Onda je Fric vra- ta politička zapažanja?“ Tu se onda Fric zagledao u laptop, pa
tio nazad Matinu glavu i polako je spustio na sto, pa je rekao: se zagledao u Dobrilu, pa je rekao: „Ja bih ipak ovde da stane-
„Ko zna o čemu piše kad je ovoliko u komi?“ Tu je onda Do- mo.“ Onda je Dobrila pitala: „Što sad, posle svega što smo iz-
brila pogledala u Frica, pa je on uhvatio taj pogled i uzvratio držali?“ Onda je Fric rekao: „Posle ovih uvodnih reči još da
joj jednim istim takvim, pa je uzeo laptop i zaobišao je Matu, i znam i politička razmišljanja ovog Srbina rođenog pod sreć-
onda su oboje seli na kauč. Dobrila je uzela pepeljaru, zapalila nog zvezdom, veruj mi, Dobrila, plašim se za sebe.“ N

61
Marko Prelević
Za ovu mafiju
možda niste čuli
U redovnim intervalima, svakih mesec-dva, ovo lice biva pozvano u
sudnicu tu i tu, obično dole u Palati pravde, da svedoči u ime naroda
U
z rizik da ovo zvuči kao
kad homofob kaže da on
nema ništa protiv peder-
čina jer evo, jedan nje-
gov poznanik je pederči-
na, samo što je on baš fin pa ne traži da
šeta okolo kao ovi plaćenici; ili kada se
nacionalista kune da nije nacionalista -
on to kaže šovinista - jer, eto, baš nor-
malno može da priča sa Hrvatima... Uz
sve te rizike, moram da kažem da baš
volim foto-reportere.
Pre neki dan preminuo je divni Alija
Sahanić, a mnogim generacijama beo-
gradske rubrike jednog dnevnog lista
on beše drugar sa prvog zadatka, sa ko-
jeg pamtim njegove donjodorćolske
anegdote.
Posle sam radio, putovao i prijatelje-
vao sa mnogim novinskim fotografima, u
raznim redakcijama, gradovima i zemlja-
ma, i strah me je da ću zaboraviti nekoga,
ali evo, neka mi ne zameri i neka zna da
ga/je volim: Milo, Dizi, Labud, Igi, Đole,
Milena, Feki, Oksana, Cile, Peđa, Mačak,
Aleksa... Štaviše, jedini put kada sam do-
živeo saobraćajnu nesreću, sve sa prevr-
tanjem i promicanjem života pred očima,
beše i to sa jednim kolegom što pozna-
je dubinsku oštrinu, Nikolom Fifićem, da
smo živi i zdravi obojica...
SVE OVO MORAO SAM REĆI DA se ne
bi, Bože sabrani, pomislilo da imam ne-
što protiv cenjene profesije; dapače, ra-
dim u listu koji ceni fotografiju i daje
joj na značaju, i uspeh mnoge naslovne
strane i mnogoga članka zavisi od te div-
ne simbioze teksta i slike, slike i teksta.
Ali činjenica, manje znana van okvi-
ra medija, ali sve glasnija i sve bolnija,
jeste da pored političke, građevinske,
narko, navijačke i ko zna kakve još ma-
fije postoji i ona - fotografska. Ili foto-
grafsko-pravnička, kako vam volja.
U redovnim intervalima, svakih me-
62 Nedeljnik 9. septembar 2021.
sec-dva, ovo lice biva pozvano u sudni-
cu tu i tu, obično dole u Palati pravde
mada svojevremeno, što je prijalo mo-
joj tromosti, i u onu ustanovu ispod Cr-
venog krsta, da u ime naroda svedo-
či o kakvoj ukradenoj fotografiji i strepi
od kazne koja se meri stotinama hiljada
dinara i koja odgovornog urednika zna
vrlo da zabrine, čak i glede budućnosti
medija koji odgovorno uređuje.
GVINT JE, NARAVNO, OPET UZ RIZIK
da zvučim kao robijaš kad ga pitaju što
leži, u tome što nijedna - ili, evo, da ne
prejudiciram, skoro nijedna - fotogra-
fija nije doista i ukradena, nego iskre-
no vaš mahom biva žrtvom nakarad-
nog zakona o autorskim pravima, po
kojima sva ova napisana slova cenje-
nom sudu i pravnicima ne znače sko-
ro ništa, i može da ih uzima i trkeljiše
ko kako hoće, dok se slika, ma i ona na-
stala kada vam se telefon u džepu slu-
čajno otključa pa okine kameru, tretira
kao umetničko delo sve sa cenovni-
kom Udruženja likovnih umetnika Sr-
bije. (Što je i glavna razlika u odnosu
na svetsku praksu, gde se stvari rešava-
ju dogovorom, a odšteta nije vrtoglava
niti ugrožava egzistenciju medija.)
Najsvežijeg primera radi: u rano po-
podne utorak, dok je nastajao ovaj broj
Nedeljnika, umesto da se bavim teksto-
vima, bio sam dole u Slobodana Pene-
zića i iznosio odbranu, mada formalno
svedočenje, o fotografiji koju je sajt Ne-
deljnika objavio kao najavu predstave
jednog pozorišta.
Dotični teatar zamolio je, ima tome
nekoliko godina, Nedeljnik da malo,
ako možemo, poguramo, mi meka
srca, pa hajde, pošaljite šta imate, oni
šibnuli na mejl tekst i sliku sa probe
komada, i sada nam ta slika, ni objektiv
jeli ni objektiv mirisali ni hteli da ma-
znemo ni od toga imali ikakve koristi,
ESEJ
izlazi na nos i ostale telesne šupljine.
Ah, nije to ništa: tužio nas je i lik koji
je agenciji s kojom imamo ugovor po-
slao fotografije a onda rekao da nismo
imali prava da ih objavimo, kao i čovek
koji je svojevremeno slikao jednog po-
kojnog političara, a čija nam je zadu-
žbina tu fotografiju stavila na raspo-
laganje u svrhe podsećanja na njegov
život, lik i delo; političar je, recimo i to,
tragično preminuo, pa bi neko mogao
da kaže da nije ni moralno zarađiva-
ti pare - a pare su, ponavljamo, velike -
na takvoj sudbini.
NAKARIKAJU ONI TU, SEM NEOVLA-
ŠĆENOG DRNDE-MRNDE i kršenja trt-
mrt, i da im je objavljivanje fotografi-
je u mediju kao što je Nedeljnik, a koji,
uzgred budi napisano, nikada nije do-
bio nijednu tužbu za bilo koju napisa-
nu reč, nanelo bogzna kakvu dušev-
nu bol, od koje ne mogu da se oporave,
ali koja se vrlo lepo iskazuje u hiljada-
ma dinara.
I nikada, zato i znam da mi se neće
naljutiti moji prijatelji foto-reporte-
ri, ni pomisliti da kada kažem „foto-
grafska mafija“ gađam bilo koga od
njih, nikada u toj sudnici, sa druge stra-
ne one skamije, naoružan advoka-
tom specijalizovanim za, vele, medij-
sko pravo i sudijom kojem je sve jasno
i ništa ne razume, nikada ne bude nije-
dan od poznatih, priznatih, važnih, do-
brih ili vrhunskih fotografa kakvih ima
onoliko po Beogradu i drugim našim
gradovima, a čija dela bi, za razliku od
ovih modernih mafijaša, vredelo ukra-
sti i bilo grehota ukrasti, pa to nijedan
urednik koji drži do sebe ne bi učinio.
Ne bude baš nijedan Alija ni Đole ni
Milena, nijedan fotograf s kojim bih
proveo noć, popio piće ili suzavac, oti-
šao na prvi ili sto prvi zadatak ili preži-
veo saobraćajnu nesreću. N