Gershom Scholem and Theodor W. Adorno (eds.

), Walter Benjamin: The Corres-

Val t e r B e njam i n

figure u pokretu
pondence of Walter Benjamin, 1910–1940, University of Chicago Press, Chicago,
1994, trans. Manfred R. Jacobson and Evelyn M. Jacobson.
Gary Smith (ed.), Walter Benjamin: Moscow Diary, Harvard University Press, Cam-
bridge, Massachusetts, 1986, trans. Richard Sieburth.
Rolf Tiedemann (ed.), Walter Benjamin: Das Passagen-Werk, in 2 Volumes, Suhr-
kamp Verlag, Frankfurt am Main, 1982.
Rolf Tiedemann, Hermann Schweppenhäuser... (eds.), Walter Benjamin: Gesam-
melte Schriften, in 7 Volumes, Suhrkamp Verlag, Frankfurt am Main, 1980, 1989.
Viktor Žmegač (ed.), Walter Benjamin: Estetički ogledi, Školska knjiga, Zagreb,
Herbert
1986.
MARKUZE
192 193

Estetska
dimenzija
utopije1
: Lev Kreft

Uvod

Herbert Markuze (Herbert Marcuse, 1898–1979) bio je radikalni intelek-

tualac. Takvih je bilo raznih.
Ubrzanom istorijskom taksonomijom moglo bi se reći da su prvi radikal-
ni intelektualci iznikli iz američke i francuske revolucije kao oni koji nisu bili nikada
zadovoljni već postignutim. Tražeći tako neprestano ono još neostvareno morali su
stići do neostvarivog, dakle do utopije: stvarna jednakost svih ljudi u društvu razvi-
jenom do perfekcije. Karl Marks (Karl Marx, 1818–1883) bio je njihov naslednik, ali
k r i t i č k i / k r i t i čn i m o d e r n i zam

k r i t i č k i / k r i t i čn i m o d e r n i zam
je njegov radikalizam bio drugačiji: naravno da se može zamisliti neostvarivo, ali ako
se dijalektičkim naučnim metodom svetu razotkrije tajna njegovog principa, vidi se
da je taj princip sklon nužnom raspadanju: neostvarivo je postala nužnost. Sledeća
generacija radikalnih intelektualaca izgradila je nauku praćenja nužnosti i pravljenja
revolucije, ali i druge discipline koje su dokazivale nužnost realizacije utopije, pa im se
utopija nužno počela pretvarati u nešto prosečno ostvarivo, uz malo sreće i napora.
t aj r u s m i l e r

1  Iako je moj magistarski rad o Herbertu Markuzeu započeo pre više od trideset godina, od-
lučio sam se da se u ovom tekstu oslonim na svoj mladalački prikaz njegove estetičke teorije,
posebno zbog toga što je studija Pomirenje i revolt u beogradskim i jugoslovenskim Idejama
1979. godine, uz prvi prevod Estetičke dimenzije Jelene Mesić u istom broju, bila moja prva
stručna objava sa područja estetike, još uvek pod utiskom studentskih pokreta i obračuna sa
filozofijom i filozofima u tadašnjoj Jugoslaviji.