svaka sistematika u njegovoj filozofiji mora započeti fenomenom estetike.
Kao kod Oni koji veruju da je sve naše znanje oblikovano prethodno postojećim
Benedeto Kroče
figure u pokretu
Hegela, filozofija je celina kojoj se može prići preko bilo kojeg od njenih delova:
Filosofija je jedinstvena, tako da kada se govori o estetici, o logici
ili o etici, raspravlja se o celokupnoj filosofiji, jer se samo zbog
pedagoških praktičnih razloga izvestan deo ovog nedeljivog je-
dinstva pokatkada detaljnije može da osvetli. 22
78 Među svim duhovnim aktivnostima fantazija je, sa svojom duhovnom ak-
tivnošću reprezentovanja, početak i rođenje ljudskog duha. Ne kao filozofija umet-
nosti, nego kao univerzalna sposobnost ljudske duhovnosti, estetika je “aureatska
forma duha” (“la forma aureale dello spirito”).23 Ovo je prva domovina duha i on se
uvek mora vraćati fantaziji kao svom izvoru. Da li bi ovo bila vrsta povratka mitskim
počecima, kao kod Šelinga? Ako je tako, intuicija bi zaista postala nešto iracional-
no, mistično i čak anti-racionalno, ali to nije ono što je Kroče imao u vidu. Duhovna
kvintesencija i u isto vreme prvobitna domovina duha je – jezik (“il linguagio”). Ovo
estetiku pretvara u disciplinu fantazije, jezika i umetnosti, koje se sve zasnivaju na
razlici između estetike i logike kao dva dela teorijskog duha. Umetnost je samo jedan
deo onoga čime se estetika bavi i ne razlikuje se od drugih delova na bilo koji kva-
litativni način; ona predstavlja samo izvesnu koncentraciju estetskog kvantiteta, tj.
radove fantazije.
Kroče je čitav korpus svoje estetike predstavio sa dve forme znanja:
Dve su forme ljudskog saznanja: jedna je intuitivna, druga logička:
do saznanja se dolazi, naime, ili putem fantazije ili putem intelek-
ta; i to do saznanja individualnoga ili do saznanja univerzalnoga,
do saznanja pojedinačnih činjenica ili njihovih odnosa. Jednom
rečju, saznanjem se u nama stvaraju ili slike ili pojmovi. 24
Ovde se on opredeljuje protiv filozofske tradicije u korist zdravog razuma,
kao što je nastavio da čini mnogo puta posle toga: filozofija je predrasudna u korist
intelektualnog i logičnog, dok zdrav razum vrlo dobro zna da je intuicija nezavisna od
intelekta i da je izvor sveg znanja. Prvih nekoliko rečenica Estetike su srodnije Baum-
gartenovoj i Kantovoj estetici i suprotne tradiciji filozofije umetnosti iz devetnaestog
veka. Intuicija nije intelektualna, ali u isto vreme nije ni perceptualna, ili ne samo
k o n t r a d i k c i j e m o d e r n i zma
[perceptualna], jer naše intuicije nisu samo o realnosti. Razlika između realnosti i
fikcije je kasnijeg porekla i ne možemo je naći u prvobitnoj situaciji duha:
Intuicija ujedinjuje bez ikakvog diferenciranja predstavu realnog i
jedinstvenu sliku mogućeg.25
22  Benedeto Kroče, Estetika kao nauka o izrazu i opšta lingvistika, Kosmos, Beograd, 1934,
str. 55.
lev kreft
23 Vittorio Mathieu, “Benedetto Croce”, Enciclopedia filosofica, vol. 1, Instituto per la collabo-
razione culturale, Venezia – Roma, 1956, str. 1358.
24  Benedeto Kroče, “Intuicija i ekspresija”, iz Estetika kao nauka o izrazu i opšta lingvistika,
Kosmos, Beograd, 1934, str. 65.
25 Benedeto Kroče, “Intuicija i ekspresija”, str. 68.
idejama vremena i prostora greše: vreme i prostor su kompleksne intelektualne kon-
strukcije koje se pojavljuju tek kasnije u razvoju naših duhovnih potencijala. Intuicije,
ako nisu metafizičke, nisu ni čulne. Ova ni–niti struktura Kročeove argumentacije
protiv metafizičke i pozitivističke, ili idealističke i materijalističke filozofije, nepre-
kidno se ponavlja, jer je sistematičko jedinstvo njegove filozofije potpuno zavisno
od ove vrste konceptualnog zaokreta. Da bi izbegao hegelovske trijade, on razli- 79
ke mora da održava živim uprkos sintezama kao njihovim ishodima; da bi izbegao
nepremostivi dualizam i binarizam, on mora da uvede primordijalno jedinstvo svih
razlika. Estetika je kamen temeljac ove operacije, pošto je ona pozicija duha koji se
ne može svesti na bilo koju drugu poziciju i pošto je ona prvo i originalno stanje duha
koje nema ništa drugo od duhovnog karaktera koje bi mu prethodilo. Nema Prirode,
kaže Kroče, jer (kao i u slučaju vremena i prostora) čak ni Priroda ne može biti ništa
drugo osim duhovne konstrukcije. U početku je moralo postojati prvobitno jedinstvo
materije i duha – koje je bilo duhovne prirode, jer smo mi, kao ljudska bića, duhovna
bića. Ovo ne znači da nismo materijalna bića, ili da je svet nešto nematerijalno. Ali to
znači da, koliko god da smo svesni sebe i sveta, ova operacija svesnosti ili prvobitnog
znanja o nama samima i o drugom mora biti duhovna aktivnost; materija je nešto
pasivno i ne-produktivno i to je ono što smo kao samo materijalna bića – pasivni i
ne-produktivni. Mi proizvodimo naš svet svojim duhovnim sposobnostima koje za-
htevaju prvobitno jedinstvo materije i forme:
Ono što razlikuje naše intuicije jednu od druge jeste materija,
jeste sadržaj; forma je konstantna; ona je duhovna aktivnost, dok
je materija promenljiva, i bez nje duhovna aktivnost ne bi nikada
mogla da se oslobodi svoje apstrakcije, da postane konkretna i
realna, da iz nje bude ovaj ili onaj duhovni sadržaj, ova ili ona
određena intuicija. 26
Danas bismo umesto “intuicije” upotrebili pojam “reprezentacije” i Bene-
deto Kroče već koristi oba:
Svaka prava intuicija ili predstava jeste u isti mah i ekspresija.27
Ljudski duh je uvek aktivan i intuicije nikada nisu samo vrsta otisaka koje
k o n t r a d i k c i j e m o d e r n i zma
pravi spoljašni svet ili naša fizička egzistencija. Kao aktivne, one su ekpresije i nije
moguće napraviti nikakvu razliku između intuicija i ekspresija – one su jedno. Ovo
jedinstvo je kamen temeljac celokupnog korpusa Kročeove filozofije i bez njega bi se
njegova sistematika raspala na dve binarne konstrukcije koje bi zahtevale posebno
premošćivanje i vezivanje. Pomoću herbartovskog tumačenja Kanta, Kroče je sa-
krio čuveni kantovski jaz između prirode i kulture, između slobode i potrebe, u ovoj
formuli pre-determinisanog jedinstva. Ovde nam nije dozvoljeno da nastavimo sa
diferencijacijom i kritikom, jer ako to učinimo, rizikujemo ulazak u nerešivu raspravu
između metafizike i pozitivizma, idealizma i materijalizma.
26  Benedeto Kroče, “Intuicija i ekspresija”, str. 70.
27  Benedeto Kroče, “Intuicija i ekspresija”, str. 72.