Shvatanje Principa umetnosti Njegova je pretpostavka da je ono što je istinito za jednu formu umet-

figure u pokretu
R o b i n Dž o r d ž KO L I N GVUD
nosti, istinito za sve; primeniti zaključke iz muzike na druge umetnosti bila bi stvar
Ono što je u središtu Kolingvudovog shvatanja umetnosti u prvoj knjizi “prolaženja kroz formalnost”. Zato se rasprava usmerava na tvrdnju:
Principa umetnosti je artikulacija kontrasta između “prave umetnosti” i “takozvane Ova melodija postoji kao završena i savršena već u njegovoj glavi:
umetnosti”. Kolingvud ovde odbacuje “tehničku teoriju umetnosti” koja umetničke to jest, kao zamišljena melodija.10
radove posmatra kao sredstva kojima se postižu različiti ciljevi. Kolingvudov čuveni Kada bi se uspostavila takva tvrdnja, i kada bi ono što je istinito za mu-
88 kontrast između umetnosti i zanata mogao bi da se vidi kao [kontrast] između unu- ziku bilo istinito i za druge umetnosti, Kolingvud bi pokazao imaginarni karakter 89
trašnje i spoljašnje koncepcije vrednosti: zanat uključuje umetnosti.
[...] sposobnost da se proizvede unapred zamišljeni rezultat sve- Zapravo tri mišljenja rekonstruišu njegov argument za ovu tvrdnju. Prvo,
sno kontrolisanim i usmerenim naporom.3 da sama melodija ne mora da se iznese pred javnost; posao kompozitora:
U objašnjenju, za Kolingvuda zanat [...] nije da kod publike proizvede emocionalni efekat (ili, impli-
[...] uvek uključuje razliku između sredstva i cilja, koji su jasno citno, bilo kakav drugi), nego [...] da stvori melodiju.11
odvojeni jedan od drugog [...].4 Stoga umetnički status onoga što on proizvede ne zavisi ni od kakvog
Tako postoje sredstva za tačno određene ciljeve – zabavu, propagandu, odnosa prema publici. Kolingvud smatra da je sama melodija imaginarna. Drugo,
uticaj, uputstva i izvesnu vrstu praktične vrednosti koju on naziva “magičnom”. Ra- Kolingvud ističe da kada kompozitor počne da zapisuje samu melodiju, ono što on
diti na postizanju takvih ciljeva znači proizvoditi (u najboljem slučaju) takozvanu zapisuje nije sama melodija (to jest, nije umetničko delo), nego partitura, neka vrsta
umetnost. Nasuprot tome, umetničko delo može biti recepta za delo. Prema tome:
[...] proizvedeno a da nije [kao takvo] planirano unapred 5 melodija muzičara uopšte nije tu, na papiru. Ono što je na papiru
pošto mu nedostaje nezavisno određeni cilj. nije muzika, nego samo muzička notacija.12
Ovde se naravno ne smatra da se umetnost nikada ne može planirati ot- Treće, čini se da Kolingvud misli da čak i kad neko čuje zvukove, on ne čuje
prilike na ovaj način, nego da ne mora biti tako. Jer, ovo nije poricanje značaja tehnike muziku. Potreba da se razume muzički komad, da se prepozna forma i struktura i da
za umetnost. Kolingvud se ne zalaže za ideju se primene umetničke kategorije, pokazuje da je muzika u izvesnom smislu nešto
[...] da umetnička dela može da proizvede svako, bez obzira na to drugo od zvukova. Otud je “stvarna melodija” u kompozitorovoj glavi.
koliko je malo uložio truda da nauči svoj posao, pod uslovom da Ovo razmatranje pretpostavlja da je ono što je ponekad istinito za melodi-
mu je srce na pravom mestu.6 ju, uvek istinito za nju: tvrdi se da, pošto možemo da prođemo bez slušanja zvukova,
Naprotiv, kao što umetnici znaju, to je: oni ne mogu biti ono što melodija stvarno ili suštinski jeste. U najboljem slučaju,
[...] ogroman, inteligentan i svrsishodan rad, bolna i svesna sa- potvrđuje se samo to da slušanje zvukova nije dovoljno da jemči da smo zaista čuli
modisciplina, koja stvara čoveka sposobnog da piše stihove kao muziku. Zato ovo razmatranje, uprkos Kolingvudovoj tvrdnji, može da pokaže samo
Poup (Pope), ili da teše kamen kao Mikelanđelo (Michelangelo).7 to da muzika nisu samo zvukovi koje čujemo: slušanje muzike je više od toga. Ovo
Osnovna misao Kolingvudove estetike je: je, međutim, saobrazno (intuitivno prihvatljivoj) ideji da je slušanje zvukova barem
Umetničko delo se ne čuje i ne vidi, nego zamišlja.8 deo slušanja muzike. Da bi dokazao svoju tvrdnju, Kolingvud mora da pokaže da je
k o n t r a d i k c i j e m o d e r n i zma

k o n t r a d i k c i j e m o d e r n i zma
Kolingvud ovu tvrdnju brani razmatranjem primera jedne od umetnosti: muzika nešto različito od zvukova. On kaže:
muzike. Da li je taj primer tipičan za umetnosti? Kolingvud primećuje: Ono što dobijamo na koncertu je nešto drugo (podvukao G. M.)
Nepotrebno je prolaziti kroz formalnost primenjivanja onoga što od brujanja koje proizvode izvođači [...] ono što dobijamo je nešto
je rečeno o muzici na druge umetnosti.9 što moramo da rekonstruišemo u našim umovima i našim sop-
stvenim naporom; [to je] nešto što je zauvek nedostupno osobi
koja ne može ili neće da načini napor prave vrste, bez obzira što
grejem mekfi

3  Robin George Collingwood, Principles of Art, Clarendon Press, Oxford, 1938, str. 13. potpuno čuje zvukove koji ispunjavaju sobu u kojoj se nalazi.13
4  Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 15.
5  Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 22.
6  Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 26. 10  Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 139.
7  Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 26–27. 11  Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 139.
8  Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 142. 12  Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 135.
9  Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 141. 13  Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 140–141.