emu umetnost Od prvih crtea u tami peina, pa sve do danas, kada su sve informacije nadohvat ruke, mnogi se pitaju

emu umetnost? Koja je njena svrha, naroito u dananjem svetu, gde je otkucaj srca bri od sekunde? Prema starogrim misliocima, naroito prema Aristotelu, umetnost je mimesis, oponaanje prirode, koje nam omoguava da stvorimo prirodu u svakom kutku nae svesti, da i ono to je ljudska tvorevina je zapravo proistekla iz prirode. Prema Aristotelu, umetnost uvek ima neki cilj, ali ako je sama za sebe cilj, to je onda ,,lepa umetnost. Kada umetnik oponaa prirodu, on ne prikazuje njenu spoljanjost, ve njihov unutranji smisao. On dri ogledalo u kome moe da spozna prirodu. Najvea svrha umetnosti je da podstektne katarzu, emocionalno proienje, kod onoga ko uiva u njoj. U srednjem veku, za umetnost se smatralo Boije provienje, umetnik je onaj koji je samo boija ,,alatka . Umetnost je sluila kako bi se prikazala sva Njegova mo i veliina, Njegovo dobro, ali i zlo, za grenike. Tada su se uzdizale velike crkve, katedrale i freske. Samog umetnika retko ko bi pamtio, jer se smatralo da sve proistie iz Boga. Krajem srednjeg veka, poinje dobra humanizma i renesanse. ovek se izjednaava sa Bogom, i tada dobija svoje sopstveno pravo da ga istorija upamti. Umetnost je tada sluila kako bi se izrazila mo i bogastvo aristokratskih i kraljevskih porodica. Medii, Sforce, Borije, velike italijanske porodice su unajmljivali umetnike i postajali njihovi zatitnici. Najvei predstavnik ovog doba je bio Leonardo da Vini, koji nije bio samo umetnik, ve i izumitelj, anatom, botaniar, ovek koji je predvideo predstojei razvoj tehnologije. U novom i savremenom dobu, nastavlja se razvoj umetnosti. Dolazi do stvaranja novih umetnikih pravaca. Prema Kantu, umetnost oliena u dobrim umetnikim delima, a za dobra se smatraju ona koja proive test vremena i ostanu upamena i kroz nekoliko vekova, umetnost ima jednu viu svrhu, koju ljudski um ne moe da pojmi. Kako bi smo to spoznali ta je vredno, postoje odreene norme po emu se dobra umetnost izdvaja od loe, ali ne moemo ih precizno formulisati. Po Hegelu, umetnost je jedna od manifestacija optosti i beskonanosti apsolutnog duha, jedan nain da se apsolutna ideja oblikuje. Prema njemu, niko nije u stanju da tumai vrednost umetnikog dela, a sa njime i njegovu svrhu, poto je ljudska svest konana, dok ona nastaje uz pomo beskrajnog apsolutnog duha. Za Marksa i njegove sledbenike, umetnost je samo alatka, koja slui da se podstaknu ugnjevetani u borbu protiv kapitalizma. Prema eliju, engleskom romantiarskom pesniku, svrha umetnosti je da bude ,,ventil kroz koji izraavamo i prikazujemo svoju matu i misli drugima. Za Tolstoja, umetnost treba da tei da ujedini ljude da ive zajedno u miru i harmoniji. Za Anri Bergsona, umetnost je beg od stvarnosti i sumornog sveta koji nas okruuje. Anri Matis, fovistiki slikar, smatra da ona mora

da nas opusti. Ima jo mnogih miljenja o umetnosti, meutim, ovo je samo ,,kap u okeanu postojanja, kako bi Andri rekao. Iako na narod nikada nije iveo u blagostanju niti okruen umetnikim delima kao stanovnici Atine, Rima, Pariza i drugih prestonica umetnosti, iznedrio je pregrtih velikih umetnika. Nobelovac Ivo Andri je u eseju o umetnosti Razgovor s Gojom napisao: Proste i uboge sredine su pozornice za uda i velike stvari. Hramovi i palate u svoj svojoj veliini i lepoti u stvari su samo dogorevanje i docvetavanje onoga to je niklo ili planulo u prostoti i sirotinji. U prostoti je klica budunosti, a u lepoti i sjaju neprevarljiv znak opadanja i smrti. Ali, ljudima su podjednako potrebni i sjaj i jednostavnost. To su dva lica ivota. . Za njega, umetnost je duna da ljudskoj vrsti otkriiva lepotu koju stvaraju oni koji su ispred svog vremena, za koje bi nie rekao da su Nadljudi (Ubermensch). Umetnost povezuje ljude i ljudske sudbine. Meutim, samo umetnost onih koji su odluili da unesu promenu u ustaljenom drutvenom poretku e ostati upamena i ostvariti svoju svrhu. Tako umetnost stalno otvara perspektive ivotu jednog pojedinaca, kao i naroda i celokupne ljudkse vrste, to se ogleda u tome da su u podvizima i porazima koji su doiveli oni koji su prethodili umetnosti nalazi celokupno iskustvo oveanstva. Ova prethodna iskustva utiu na pojedince da stvaraju. Samo kroz umetniko delo, za Andria naroito vezano za graevine, ovek moe da ostane upamen kroz istoriju. Umetnik je i vesnik istorije, ije delo je poruka u kojoj se izraava i ogleda sloena stvarnost. Umetnost, kao alatka da se ukae na neto to ne valja u drutvu, koristi se jo od antikog doba. Meutim, to se najvie poelo zapaati od dela ,,Splav Meduza francuskog slikara Teodora erika, koji je na poetku XIX veka svojom dramatinom likovnom kompozicijom simbolino ukazao na propuste fra ncuske vlade, da je sama drava zapravo splav prepuna oajnika. Realizam, kao pravac u umetnosti sa sredine XIX veka, pokuavao je da ukae najpre na klasne razlike, potom i na sve aspekte drutva. Knjievnici su pisali o realnom stanju. Dostojevski je smatrao da samo ona moe spasiti svet u svojoj misli ,,Lepota e spasiti svet sa ime je mislio da ako umetnik ukae na neto to ne valjda u drutvu i ako oni koji imaju mo to shvate i poprave, mogu na taj nain da uine svet boljim mestom za ivot. U XX veku, umetniki pravci su bili okrenuti krikikovanju najpre ratova i razaranja, potom i uurbanog tempa savremenog drutva. Pikaso je u svojoj ,,Gernici prikazao slikovito razaranje istoimenog sela u paniji, i na taj nain predvideo Drugi svetski rat i sve predstojee uase. Antidrame Beketa i Joaneska ukazuju da sam ivot, a sa tim i umetnost, nema smisao to da postoji. Krajem pedesetih se razvija novi pravac, pop-art, koji ukazuje na sve bri tempo ivljenja.Glavni predstavnik ovog pravca, Endi Vorhol je u svojim delima

ukazivao na uurbani tempo i trenutno kretanje sveta. Pomou svojih fotografija svakodnevnih i obinih, fabrikih predmeta (limenke, lampe, ambalae) ukazao je da svaka epoha ima neto svoje to je predstavlja. Kao to je Karavao predstavljao voe u iniji, tako je i on predstavljao konzerve za supu. U svojim predstavama slavnih linosti, ukazao je na besmisao slave i glamura kojima se nekima pridaje. Umetniki performansi, kao novi vid umetnosti, razvijaju se krajem prolog i poetkom XXI veka, predstavljaju umetnost koja slui da nam privremeno skrene panju sa novog tempa ivljenja, kome ovek nije sasvim prilagoen, makar privremeno, najee sa okantinim prizorima golotinje. Pitanje emu umetnost i koji je njen smisao je veeno i postoji od kada je sveta i veka. Shodno vremenu u kom su iveli, ljudi su imali razliite odgovore na njega, a svakodnevno se raaju novi odgovori. Ne morate se sloiti sa Oskarom Vajldom je tajna ivota u umetnosti, ali izvesno je da nam ona prua da stvaramo nove svetove i zaronimo u tue. Kao to kae Gete, ne moe se sigurnije pobei od sveta nego kroz umetnost i ne moe se sigurnije spojiti sa njime nego preko umetnosti. Uostalom, sve ovo samo treba da ukae da mi sami treba da spoznamo koji je smisao umetnosti, a sa tim i smisao ivota. Drugi mogu samo da nas usmere, ali samo da nam pokau pravac u kome da razmiljamo, ne i same misli.