ARHITEKTONSKI FAKULTET U BEOGRADU

Socijalistiki realizam -
Nadrealizam
Predmet: Umetnost danas

Student: Katarina ori 120/2010






Kada se govori o umetnosti XX veka, modernoj umetnosti, obino se misli na umetnost koja je
prekinula sve veze sa tradicijom i koja pokuava da postigne neto novo, neto to do tada nije
vieno. Neke umetnike privlai ideja o napretku i veruju da umetnost mora da dri korak sa
vremenom. Na drugoj strani su oni koji smatraju da u modernoj umetnosti nita ne valja i dre
se koncepta tradicionalne umetnosti. Umetnici XX veka morali su da postanu izumitelji. Da bi
obezbedili panju, morali su da tee originalnosti, a ne majstorstvu, kao to su to inili umetnici
u prolosti.
Socijalistiki realizam je realistiki stil u umetnosti sa zadatkom ojaavanja i irenja
ideja komunizma i socijalizma. Uvela ga je Komunistika partija SSSR kao oficijalni pravac. Oni
su odbijali nove pravce kao degenerisanu umetnost buroaske klase. Glavna tema su
bili Lenjin i Staljin, modernizacija sela i industrijalizacija zemlje. Kao vetaki uveden pravac, nikako
nije mogao da bude dobar, jer nema tu mogudnost da se slobodno razvija i menja, ved ima jasno
ukazane smernice kojima mora da se krede. Karakteriu ga izrazita nematovitost u izrazu i prepisivanje
prirode, idealizovana tela mladida i devojaka s kojima se treba poistovedivati, kultovi linosti.
Naravno, te "ulepavane" slike su sluile u prikrivanju istine - Staljinovih masovnih progona,
brojnih likvidacija, nematine.

Za razliku od socrealizma, nadrealizam donosi neto sasvim novo. Belgijski slikar Rene Margit
kae da njegova umetnost predstavlja potpuni raskid sa mentalnim navikama umetnika koji su
zarobljenici talenta, virtuoznosti i svih malih estetikih posebnosti: to je nova vizija. Njihova
ideja vodilja su spisi Sigmunda Frojda, koji zagovara ideju da tek onda kada odbacimo misli koje
nastaju u budnom stanju, postajemo ono to stvarno jesmo. Ova ideja navela je nadrealiste na
zakljuak da se umetnost nikada ne moe stvarati u budnom, svesnom stanju. Oni smatraju da
se razumom stvara nauka, ali samo nesvesno moe dovesti do prave, istinske umetnosti.
Njihova glavna opsesija je traganje za naroitim duevnim stanjima koja dovode do isplivavanja
njihove podsvesti na povrinu. Jedan od vodedih nadrealistikih slikara, Salvador Dali, mea
prikaze stvarnog sveta, koji su krajnje realno prikazani, sa snovienjima, koja imaju viestruko
znaenje. To vie nisu dela koja jednostavno pogledamo i shvatamo o emu se radi, ved je
potrebno da se dobro zamislimo, ukljuimo matu i donesemo zakljuak, koji se, kada je re o
nadrealistikim delima razlikuje u zavisnosti od posmatraa. Obian posmatra vie se
jednostavno ne moe zadovoljiti slikom koja prikazuje realnost, jer je posredstvom novih
tehnologija i sam u mogudnosti da je stvori, pa tako danas umetnika ne ini njegova vetina da
to realnije prikae stvarnost, ved njegova ideja, poruka, koja je ustvari najbitnija odlika nekog
dela. Umetnici ovog pravca se vie ne zadovoljavaju prostim prikazivanjem onoga to vide i za
njih svaka boja, oblik, predmet mogu imati vie razliitih znaenja, pa nam ostavljaju tu
mogudnost da se opredelimo za ono koje nam najvie odgovara.